Развој и имплементација модела за оцену корпоративне успешности на бази финансијских извештаја

Abstract

Савремене тржишне услове карактерише појава корпорација и корпоративне организованости, која подразумева сложене интеракције међу њеним учесницима. У условима глобалног пословног окружења, где доминира флуктуација у тржишним кретањима, корпорације се сусрећу са промењивошћу, неизвесношћу и пословним ризицима, било да су то ризици од неуспеха или су од непредвиђених губитака. С обзиром да је корпорација најсложенији облик удруживања капитала јер је власник дистанциран од пословања, најважније за остварење њеног циља у виду дугорочног опстанка је обезбедити квалитетне информације о реализованим перформансама у виду корпоративног успеха. Основни извор информација о квалитету корпоративног управљања и успешности пословања су финансијски извештаји. Крајњи циљ рачуноводствене обраде података су финансијски извештаји који су намењени интерним корисницима, али и корисницима који се налазе ван корпорације, а заинтересовани су за њено пословање. На тај начин сви они стичу могућност процењивања изложености стварним и потенцијалним ризицима у свом односу са појединачним ентитетом. Финансијски извештаји омогућавају корисницима да сагледају економску историју корпорације, али су неопходни и за формулисање будућих перформанси које се исказују у виду будуће зараде, новчаних токова, перспективе у погледу креирања вредности и могућношћу сервисирања обавеза. Финансијски извештаји представљају информацију од општег интереса која се, сходно томе, обелодањује путем јавно доступних регистара. Транспарентност финансијских извештаја лежи у потреби њиховог анализирања од стране потенцијалних инвеститора, кредитора, банака и осталих заинтересованих учесника на тржишту, који доносе одлуке о економско-финансијској сарадњи са одређеном корпорацијом. Иако основни извор информација за оцену успешности, финансијски извештаји нису у потпуности подесни за дату намену у форми у којој су презентовани. За дубље сагледавање корпоративне успешности уобичајено се користи инструментаријум аналитичких, финансијских показатеља. У привредној пракси се најчешће користе традиционалне методе анализе које се заснивају на оцени финансијског, приносног и имовинског положаја применом рацио показатеља. Традиционална анализа се заснива на историјским подацима који се упоређују са подацима истог ентитета из претходних периода, те се доноси закључак о тренду пословне успешности. Подаци добијени традиционалном анализом користе се и за компаративну анализу конкуренције у посматраном временском периоду. Међутим, недостатак овакве оцене је њена ограниченост на протекли временски период. Основни недостатак традиционалне анализе лежи у чињеници да она разматра појединачне аспекте пословања што често онемогућава формирање јединствене оцене корпоративне успешности. Савремена анализа корпоративног успеха, поред тренутне позиције ентитета, настоји да предвиди и његову краткорочну будућност. Она се заснива на традиционалној оцени успешности пословања која је надограђена савременим статистичким моделима. Савремена анализа корпоративне успешност се заснива на прогностичким моделима који треба да адекватно предвиде у којој мери ће корпорација моћи да послује без битнијих унапређења, a када је неопходно предузети мере за опоравак и на тај начин елиминисати будуће негативне утицаје. Постојећи прогностички модели оцене корпоративне успешности који су развијени у свету засновани су на финансијским извештајима високоразвијених привреда или су развијани у периоду економског раста и стабилности, што је потпуно другачији привредни амбијент у односу на тренутно стање националног тржишта. Самим тим нису поуздани за примену на домицилном тржишту. Услед материјално значајних ограничења традиционалне и савремене анализе корпоративне успешности, намеће се захтев за развојем националног модела на бази аналитичких тј. финансијских показатеља који ће у потпуности одговарати специфичностима домаћег тржишта. Циљ рада је креирати национални модел који ће одговарати времену и условима у којима домаће корпорације послују. У функцији задовољења постављеног циља истраживања, пролази се кроз неколико различитих фаза. У делу теоријско-методолошког истраживања, приказаће се тренутна стручна и практична становишта, домаћих и страних аутора као и њихов одраз на оцену корпоративне успешности у Србији. Емпиријска фаза истраживања треба да прикаже карактеристике привредног амбијента у Србији, затим који аналитички показатељи најбоље репрезентују пословања домаћих корпорација и како путем тих дефинисаних показатеља креирати прогностички модел, путем статистичких метода, који ће бити довољно објективан, једноставан за разумевање, практичан и да пружа адекватне информације. У аналитичком делу истраживања биће приказан поступак развоја националног модела применом статитистичких метода и одабир оног модела који је показао највећи степен веродостојности. Приказаће се супериорност развијеног модела анализе корпоративне успешности насупрот моделима развијеним за развијена тржишта. Коначна оцена односно резултат самог истраживања јесте да креиран модел оцене корпоративне успешности доприноси повећању ефикасности доносиоца пословних одлука како екстерних тако и интерних и пружа поудану основу за мерење корпоративног успеха на домаћем тржишту.

Savremene tržišne uslove karakteriše pojava korporacija i korporativne organizovanosti, koja podrazumeva složene interakcije među njenim učesnicima. U uslovima globalnog poslovnog okruženja, gde dominira fluktuacija u tržišnim kretanjima, korporacije se susreću sa promenjivošću, neizvesnošću i poslovnim rizicima, bilo da su to rizici od neuspeha ili su od nepredviđenih gubitaka. S obzirom da je korporacija najsloženiji oblik udruživanja kapitala jer je vlasnik distanciran od poslovanja, najvažnije za ostvarenje njenog cilja u vidu dugoročnog opstanka je obezbediti kvalitetne informacije o realizovanim performansama u vidu korporativnog uspeha. Osnovni izvor informacija o kvalitetu korporativnog upravljanja i uspešnosti poslovanja su finansijski izveštaji. Krajnji cilj računovodstvene obrade podataka su finansijski izveštaji koji su namenjeni internim korisnicima, ali i korisnicima koji se nalaze van korporacije, a zainteresovani su za njeno poslovanje. Na taj način svi oni stiču mogućnost procenjivanja izloženosti stvarnim i potencijalnim rizicima u svom odnosu sa pojedinačnim entitetom. Finansijski izveštaji omogućavaju korisnicima da sagledaju ekonomsku istoriju korporacije, ali su neophodni i za formulisanje budućih performansi koje se iskazuju u vidu buduće zarade, novčanih tokova, perspektive u pogledu kreiranja vrednosti i mogućnošću servisiranja obaveza. Finansijski izveštaji predstavljaju informaciju od opšteg interesa koja se, shodno tome, obelodanjuje putem javno dostupnih registara. Transparentnost finansijskih izveštaja leži u potrebi njihovog analiziranja od strane potencijalnih investitora, kreditora, banaka i ostalih zainteresovanih učesnika na tržištu, koji donose odluke o ekonomsko-finansijskoj saradnji sa određenom korporacijom. Iako osnovni izvor informacija za ocenu uspešnosti, finansijski izveštaji nisu u potpunosti podesni za datu namenu u formi u kojoj su prezentovani. Za dublje sagledavanje korporativne uspešnosti uobičajeno se koristi instrumentarijum analitičkih, finansijskih pokazatelja. U privrednoj praksi se najčešće koriste tradicionalne metode analize koje se zasnivaju na oceni finansijskog, prinosnog i imovinskog položaja primenom racio pokazatelja. Tradicionalna analiza se zasniva na istorijskim podacima koji se upoređuju sa podacima istog entiteta iz prethodnih perioda, te se donosi zaključak o trendu poslovne uspešnosti. Podaci dobijeni tradicionalnom analizom koriste se i za komparativnu analizu konkurencije u posmatranom vremenskom periodu. Međutim, nedostatak ovakve ocene je njena ograničenost na protekli vremenski period. Osnovni nedostatak tradicionalne analize leži u činjenici da ona razmatra pojedinačne aspekte poslovanja što često onemogućava formiranje jedinstvene ocene korporativne uspešnosti. Savremena analiza korporativnog uspeha, pored trenutne pozicije entiteta, nastoji da predvidi i njegovu kratkoročnu budućnost. Ona se zasniva na tradicionalnoj oceni uspešnosti poslovanja koja je nadograđena savremenim statističkim modelima. Savremena analiza korporativne uspešnost se zasniva na prognostičkim modelima koji treba da adekvatno predvide u kojoj meri će korporacija moći da posluje bez bitnijih unapređenja, a kada je neophodno preduzeti mere za oporavak i na taj način eliminisati buduće negativne uticaje. Postojeći prognostički modeli ocene korporativne uspešnosti koji su razvijeni u svetu zasnovani su na finansijskim izveštajima visokorazvijenih privreda ili su razvijani u periodu ekonomskog rasta i stabilnosti, što je potpuno drugačiji privredni ambijent u odnosu na trenutno stanje nacionalnog tržišta. Samim tim nisu pouzdani za primenu na domicilnom tržištu. Usled materijalno značajnih ograničenja tradicionalne i savremene analize korporativne uspešnosti, nameće se zahtev za razvojem nacionalnog modela na bazi analitičkih tj. finansijskih pokazatelja koji će u potpunosti odgovarati specifičnostima domaćeg tržišta. Cilj rada je kreirati nacionalni model koji će odgovarati vremenu i uslovima u kojima domaće korporacije posluju. U funkciji zadovoljenja postavljenog cilja istraživanja, prolazi se kroz nekoliko različitih faza. U delu teorijsko-metodološkog istraživanja, prikazaće se trenutna stručna i praktična stanovišta, domaćih i stranih autora kao i njihov odraz na ocenu korporativne uspešnosti u Srbiji. Empirijska faza istraživanja treba da prikaže karakteristike privrednog ambijenta u Srbiji, zatim koji analitički pokazatelji najbolje reprezentuju poslovanja domaćih korporacija i kako putem tih definisanih pokazatelja kreirati prognostički model, putem statističkih metoda, koji će biti dovoljno objektivan, jednostavan za razumevanje, praktičan i da pruža adekvatne informacije. U analitičkom delu istraživanja biće prikazan postupak razvoja nacionalnog modela primenom statitističkih metoda i odabir onog modela koji je pokazao najveći stepen verodostojnosti. Prikazaće se superiornost razvijenog modela analize korporativne uspešnosti nasuprot modelima razvijenim za razvijena tržišta. Konačna ocena odnosno rezultat samog istraživanja jeste da kreiran model ocene korporativne uspešnosti doprinosi povećanju efikasnosti donosioca poslovnih odluka kako eksternih tako i internih i pruža poudanu osnovu za merenje korporativnog uspeha na domaćem tržištu.

Modern market conditions are characterized by the emergence of corporations and corporate organization, which involves complex interactions among its participants. In a global business environment where fluctuations in market trends dominate, corporations face change, uncertainty, and business risks, whether they are risks of failure or are of unforeseen losses. Given that the corporation is the most complex form of capital association since the owner is distanced from the business, the most important for achieving its goal in the form of long-term survival is to provide quality information on realized performance in the form of corporate success. The main source of information about the quality of corporate governance and business performance are financial statements. The ultimate objective of accounting data processing is the financial statements that are intended for internal users as well as for users outside the corporation and are interested in its business. In this way, they all acquire the possibility of assessing exposure to real and potential risks in their relationship with a single entity. The financial statements allow users to view the corporate history of a corporation, but are also necessary to formulate future performance that is expressed in the form of future earnings, cash flows, perspectives in terms of value creation and the ability to service liabilities. Financial statements represent information of general interest, which is, accordingly, disclosed through publicly available registers. The transparency of the financial statements lies in the need for their analysis by potential investors, creditors, banks and other interested market participants who make decisions on economic and financial cooperation with a particular corporation. Although the primary source of information for evaluating performance, the financial statements are not entirely appropriate for the purpose in the form in which they are presented. For a deeper consideration of corporate performance is usually used an analytic, financial indicator tool. In commercial practice, the most commonly used traditional methods of analysis are based on the assessment of financial, yield and property position using the ratios of indicators. Traditional analysis is based on historical data that are compared with the data from the same entity from previous periods, and a conclusion is drawn on the trend of business success. Data obtained by traditional analysis are used for comparative analysis of competition in the observed period. However, the lack of such an assessment is its limit on the past period. The basic lack of traditional analysis lies in the fact that it considers individual aspects of business, which often prevents the formation of a unique corporate performance rating. Contemporary corporate performance analysis, in addition to the current position of the entity, seeks to anticipate its short-term future. It is based on a traditional performance assessment that has been upgraded to modern statistical models. The contemporary analysis of corporate performance is based on prognostic models that should adequately predict the extent to which the corporation will be able to operate without significant improvements, and when it is necessary to take recovery measures and thereby eliminate future negative impacts. Existing prognostic models of corporate performance assessments developed in the world are based on the financial statements of highly developed economies or developed in a period of economic growth and stability, a completely different economic environment compared to the current state of the national market. Therefore, they are not reliable for use on the domicile market. Due to materially significant limitations of traditional and modern corporate performance analysis, a demand for the development of a national model based on analytical ones is imposed. financial indicators that will fully meet the specifics of the domestic market. The aim of the paper is to create a national model that will correspond to the time and conditions in which local corporations operate. In the function of satisfying the set goal of the research, it passes through several different phases. In the course of theoretical and methodological research, current professional and practical views of domestic and foreign authors will be presented, as well as their reflection on the assessment of corporate performance in Serbia. The empirical phase of the research should show the characteristics of the economic environment in Serbia, then which analytical indicators best represent the operations of domestic corporations and how through these defined indicators to create a prognostic model, through statistical methods, which will be objective enough, easy to understand, practical and provide adequate information. The analytical part of the research will show the process of developing a national model using static methods and selecting the model that showed the highest degree of credibility. The superiority of the developed model of corporate performance analysis versus models developed for developed markets will be shown. The final evaluation, or the result of the research itself, is that the created model of corporate performance assessment contributes to increasing the efficiency of business decision makers both external and internal and provides an important basis for measuring corporate success in the domestic market.