Multivariate model for vehicles' and machines' interior space anthropometric design

Abstract

Although it is known that the study of human-machine interaction in a system, in terms of its improvement and adjustments is a way to improve the efficiency of functioning, reduce fatigue, preserve human health and ensure optimum working environment conditions, it is still a challenge for many engineers - machine and vehicle constructors and experts who deal with this problem. Thus, the compatibility of the anthropometric characteristics of the driver/operator of the vehicle and machinery with cab dimensions, as well as the dimensions and position of the equipment in the cabin, directly affects the user from the aspect of comfort, health and working ability, and consequently influence the performance, productivity and financial losses as well as safety of the work environment, in a very broad scope. By reviewing the existing literature, it can be concluded that there is very little research dealing with the problem that is the subject of this dissertation. Bearing in mind other numerous development problems of the regions of Serbia and Libya, it is expected that the establishment and verification of the original model for the anthropometric design of the interior space of vehicles and machines on samples of Serbian and Libyan drivers and operators for transport machines will be a useful tool for decision-makers in subjected industries that will enable better functional management on a global scale. In accordance with this, the initial hypotheses were then defined, processed and confirmed in the dissertation using collected anthropometric measurements by static anthropometry, on the specific populations, involving samples of 1,514 drivers and 133 crane operators to confirm the present demographic differences. By applying correlation and regression analysis, as well as by testing the hypothesis, the first was confirmed. There are significant differences in the anthropometric measurements of the Serbian and Libyan populations, according to gender, nationality and occupation (drivers and operators), which indicates the need for the design for a specific population of users or requires the inclusion of all specific user populations as opposed to the previous design practices for the general population...

Иако је познато да истраживање интеракције човека и машине у систему, са аспекта његовог унапређења, односно прилагођавања у циљу побољшања ефикасности функционисања, смањења замора и очувања здравља човека и обезбеђивања оптималних услова радне средине, представља изазов бројним инжењерима конструкторима машина и возила, као и многим другим стручњацима који се баве овом проблематиком, прегледом постојеће литературе долази се до закључка да постоји веома мали број истраживања која се баве проблемом који је предмет ове дисертације, како у свету, тако и код нас. Тако, усклађеност антропометријских карактеристика возача/руковаоца возила и машина са димензијама кабине, као и са димензијама и положајем опреме у кабини, директно утиче на на самог корисника са аспеката комфора, здравља и радне способности, а последично на радни учинак, продуктивност и финансијске губитке компаније као и на безбедност радног окружења, шире посматрано. Имајући у виду и друге бројне развојне проблеме региона Србије и Либије, очекује се да ће успостављање и провера оригиналног модела за антропометријско пројектовање унутрашњег простора возила и машина на узорцима српских и либијских возача и руковаоца транспортним машинама представљати и користан алат који ће доносиоцима одлука у предметним индустријама омогућити много ефикасније функционално управљање на глобалном нивоу. У складу са тим дефинисане су иницијалне хипотезе, које су у дисертацији обрађене и потврђене, а затим је успостављена база антропомера предметних популација на основама начела статичке антропометрије, која укључује 1514 возача и 133 руковаоца дизалицом, а са циљем потврде присутних демографских разлика. Најпре је применом корелационе и регресионе анализе, као и тестирањем хипотеза доказано да постоје значајне разлике у антропометријским мерама разматраних viii српских и либијских популација, а зависно од пола, националности и занимања (возача и руковаоца), што указује на потребу пројектовања за специфичну популацију корисника, односно налаже укључивање свих специфичних популација корисника за разлику од досадашње праксе пројектовања за општу популацију...