Jezik pisama turskih sultana Dubrovniku

Abstract

Osnovni predmet ove disertacije je istraživanje grafijskih, pravopisnih i jezičkih karakteristika pisama turskih sultana Dubrovniku. Istraživanjem je obuhvaćeno svih pet pisarskih kancelarija ‒ pisarska kancelarija sultana Murata II, Mehmeda II, Bajazita II, Selima I i Sulejmana I, a analizirana pisma pripadaju periodu od četvrte decenije XV do sedme decenije XVI veka. Istraživački korpus čini ukupno 104 pisma koja po svom diplomatičkom statusu predstavljaju originalne tekstove. Osnovni predmet grafijske i pravopisne analize predstavlja utvrđivanje odnosa fonema i grafema, te sagledavanje stepena prisustva karakteristika srednjovekovnih ortografskih škola, pri čemu se analizirana pisma mogu podeliti u četiri grupe: (1) pisma u kojima su prisutne crte raške i resavske ortografske prakse, uz preovladavanje crta raškog pravopisa; (2) pisma u kojima su prisutne crte raške i resavske ortografske prakse, uz preovladavanje crta resavskog pravopisa; (3) pisma u kojima su podjednako zastupljene crte raške i resavske ortografske prakse; (4) pisma u kojima se mešaju crte bosansko-humske, raške i resavske ortografije. Primarni cilj istraživanja fonetskih i fonoloških karakteristika pisama turskih sultana podrazumeva praćenje sudbine onih jedinica koje imaju presudnu ulogu u diferencijaciji štokavskih dijalekata ‒ sudbina nekadašnjeg poluglasnika, sudbina vokala jat, slogotvornog /l/, kao i /l/ na kraju sloga. Vokalizacija /ə/ > /a/ sistemska je odlika jezika pisama Portine kancelarije, uz napomenu da se pojavljuju i primeri u kojima se vokalizovani poluglasnik, prema tradiciji, i dalje beleži poluglasničkim grafemama, dok posebnu grupu čini nekoliko pisama iz pisarskih kancelarija sultana Murata II, Mehmeda II i Bajazita II u kojima se pored primera sa promenom /ə/ > /a/, javljaju i primeri u kojima se mogu prepoznati makedonski kontinuanti /e/ i /o/ u promeni nekadašnjih poluglasnika. U najvećem broju pisama potvrđeni su pouzdani primeri ekavske zamene starosrp. vokala jat, dok primeri u kojima se očitavaju (i)jekavski i ikavski refleksi ovog2 starosrp. vokala ne mogu ujedno predstavljati i jasno svedočanstvo o (i)jekavskoj ili ikavskoj zameni što zbog pojave ekskluzivnih morfoloških ekavizama, što zbog pojave morfoloških ikavizmima šumadijsko-vojvođanskog tipa, a u vezi s tim i zbog činjenice da se (i)jekavski odnosno ikavski refleksi javljaju uglavnom u uvodnoj formuli ili u određenim okamenjenim izrazima uglavnom vezanim za datumske formule. Promena /l/ > /u/ beleži se u najvećem broju pisama Portine kancelarije, dok se refleks /lu/ javlja samo u usamljenom primeru sluza u jednom pismu sultana Mehmeda II. S druge strane, u najvećem broju pisma beleži se i promena /l/ u /o/, dok primeri u kojima se /l/ na kraju sloga čuva predstavljaju odraz pisarevog poznavanja norme književnog jezika, a ne dijalekatskog uticaja. Na morfološkom planu pažnja je usmerena ka istraživanju inovacija karakterističnih za strukturu starosrpskog jezika XIV–XVI veka: (a) prisustvo -a u gen. mn. imenica; (b) prestrukturiranje množinskih oblika imenskih reči usled gubljenja dvojine; (v) analitičke tendencije u deklinaciji; (g) formiranje sistema glagolskih prideva i priloga i sudbina participa. Nastavak -a u gen. mn. potvrđen je kod im. sva tri roda u pismima Mehmeda II i Bajazita II i Sulejmana I, uz napomenu da se u velikom broju primera ovaj nastavak čuva i iza poluglasničke grafeme koja predstavlja odraz ortografskog konzervatizma. Primeri prestrukturiranja množinskih padeža usled gubljenja dvojine očituju se kroz upotrebu instr. jd. umesto lok. jd. (u pismima sultana Sulejmana I), instr. mn. umesto dat. mn. (u pismima sultana Mehmeda II i Sulejmana I), instr. mn. umesto lok. mn. (u pismima sultana Sulejmana I), gen. mn. um. lok. mn., kao i upotrebu lok. mn. umesto gen. mn. (u pismima sultana Murata II, Mehmeda II, Bajazita II i Sulejmana I). Veliki značaj imaju i primeri koji pokazuju anlitičke tendencije u deklinaciji: (a) od + akuzativ (zabeleženi u kancelarijama sultana Murata II i Bajazita II); (b) s/sa/sas + OP (zabeleženi u kancelarijama sultana Murata II, Mehmeda II i Bajazita II); (v) po + OP (zabeleženi u kancelarijama sultana Bajazita II i Sulejmana I); (g) do + OP (zabeleženi u kancelarijama sultana Mehmeda II i Bajazita II); a u vezi s njima i primeri u kojima se beleži neutralizacija opozicije između padeža pravca i padeža mesta, koji3 su potvrđeni u pisarskim kancelarijama sultana Murata II, Mehmeda II i Bajazita II i Sulejmana I. U pismima Portine kancelarije od nekadašnjih participa očuvani su samo oblici part. prez. pasiva i to samo od glagola ‒ ljubiti i vedeti u ustaljenim konstrukcijama u inicijalnim pozdravnim formulama. Poseban značaj imaju inovacije koje upućuju na kosovsko-resavske govore: (1) nastavak -e u dat. i lok. jd. im. ž. r. nepalatalne i palatalne promene; (2) oblici dat. jd. lične zamenice mene; (3) oblici zamenica i prideva u kojima se prepoznaju nastavci nepalatalne promene; (4) odrični oblici prez. gl. jesam; (5) sinkretizam gen. i lok. mn. im. m. r. nekadašnjih promena *-ŏ-/-jŏ- i *-ῐ-, kao i primeri jednačenja lok. mn. i gen. mn. im. ž. r. nekadašnje promene *-ā-; (6) primera infinitiva bez finalnog -i, dok se od jezičkih crta koje pripadaju prizrensko-južnomoravskoj dijalekatskoj zoni izdvajaju: (a) dva usamljena primera sa refleksom /lu/ na mestu slogotvornog sonanta /l/ u primeru sluza; (b) supstitucija afrikate /ć/ afrikatom /č/ u dvama primerima; (v) nastavak -ete u 2. l. mn. iperativa; (g) uopštavanje nastavka -le u radnom gl. pridevu. Od srpskoslovenskih crta koje predstavljaju odraz knjiške norme u pismima turskih sultana prisutne su: (a) hipervokalizacija poluglasnika u predlogu va, kao i u oblicima opšte zamenice vaskoje, vasem, vasoj, vasim; (b) prisustvo -l na kraju sloga u izolovanim primerima; (v) prisustvo refleksa vь(-) samo u klišeiziranim datumskim formulama; (g) prisustvo grupa št i žd u usamljenim primerima (u svim ostalim primerima beleže se /ć/ i /đ/); (d) čuvanje grupa -jt- i -jd- u izolovanim primerima; (đ) izostanak metateze u zameničkom formantu vs- (nasuprot veoma velikog broja primera sa izvršenom metatezom); (e) izolovani primeri sa neizvršenom metatezom u grupi -kt-, dok se na planu morfologije beleže: (a) nastavak -i u gen. jd. i akuz. mn. im. ž. r. nekadašnjih promena *-ā-/*-jā-; (b) nom. jd. lič. zam. za 1. l.: azь; (v) usamljeni primeri gen. i akuz. jd. lič. zam. 3. l. m. r.: jego; (g) usamljeni primer akuz. jd. m. r. pris. prid. zam.: vašego; (d) nastavak -ago u oblicima gen. jd. prideva koji se javljaju u uvodnom diplomatičkom formularu pri intitulaciji adresanta; (đ) nastavak -t u 3. l. jd. i mn. prez. gl.; (e) oblici participa prez. pasiva od glagola ljubiti i vedeti u ustaljenim konstrukcijama u pozdravnoj formuli. Provedena analiza jezičkih karakteristika pisama Portine kancelarije pokazala je da su ona jezički najbliža dokumentima Srpske despotovine. Sa dokumentima Srpske despotovine pisma Portine kancelarije spajaju, pre svega, jezičke crte nekadašnjeg srpskog jugoistočnog dijalekta iz koga su se razvili današnji kosovsko-resavski i prizrensko-južnomoravski govori, ili još uže osobine bliske današnjim kosovskoresavskim govorima. U vezi sa pomenutim, od velikog su značaja i promene na morfološkom planu koje su se u dokumentima Despotovine javljale uglavnom u izolovanim primerima, da bi u pismima turskih sultana svoju stabilnost potvdrile velikim brojem primera. Ovde mislimo na: (a) nastavak -a u gen. mn. im. sva tri roda; (b) prestrukturiranje množinskih padeža nakon gubljenja dvojine; (v) analitizam padežnog sistema; (g) ukidanje distinkcije između padeža pravca i padeža mesta; (d) gubljenje participa. Karakteristične crte kosovsko-resavskog dijalekta pisma Portine kancelarije čine bliskim i prepisu Zakona o rudnicima despota Stefana Lazarevića, a ovde se misli na: (a) ekavsku zamenu starosrp. vokala jat; (b) vokalizaciju poluglasnika /ə/ > /a/; (v) refleks /u/ na mestu slogotvornog /l/; (g) promenu nekadašnjeg /l/ na kraju sloga u /o/; (d) nastavak -a u gen. mn.; (đ) prisustvo nastavka -e u dat. i lok. jd. im. ž. r. nekadašnje palatalne i nepalatalne promene; (e) prisustvo nastavaka nepalatalne promene u zameničko-pridevskoj deklinaciji; (ž) sinkretizam gen. i lok. mn.; (z) akuzativna enklitika hi. Konačno, pismenost Portine kancelarije u pojedinim osobinama jezički je bliska i Hilandarskom medicinskom kodeksu, što se pokazuju: (a) ekavizam; (b) vokalizacija poluglasnika /ə/ > /a/; (v) refleks /u/ na mestu slogotvornog /l/; (g) promena /l/ na kraju sloga u /o/; (d) nastavak -a u gen. mn.; (đ) prisustvo nastavka -e u dat. i lok. jd. im. ž. r. nekadašnje palatalne i nepalatalne promene; (e) prisustvo nastavaka nepalatalne promene u zameničko-pridevskoj deklinaciji; (ž) sinkretizam gen. i lok. mn.; (z) nastavak -emi u instr. mn. rednih brojeva; (i) akuzativna enklitika hi. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je štokavska narodna osnova starosrpskog standarda u XV i XVI veku upotrebljenog u prepisci Portine kancelarije sa Dubrovnikom bio govor blizak današnjem kosovsko-resavskom, o čemu svedoče i5 osobine koje se mogu pratiti od Zakona o rudnicima despota Stefana Lazarevića, preko pismenosti Srpske despotovine i Hilandarskog medicinskog kodeksa sve do pismenosti koja se razvijala izvan matičnog područja srpskog jezika ‒ na dvoru turskih sultana.