Show simple item record

The impact of type and severity of language disorder on the quality of life in persons with aphasia

dc.contributor.advisorVuković, Mile
dc.contributor.otherPetrović-Lazić, Mirjana
dc.contributor.otherJovanović-Simić, Nadica
dc.contributor.otherPavlović, Drahan M.
dc.contributor.otherRajović, Vera
dc.creatorSukur, Željana
dc.date.accessioned2019-12-24T16:08:03Z
dc.date.available2019-12-24T16:08:03Z
dc.date.available2020-07-03T09:32:21Z
dc.date.issued2018-09-28
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11645
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6996
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:20523/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=51494415
dc.description.abstractБудући да афазија оставља трајне последице на психосоцијалном плану, последњих година се доста пажње поклања квалитету живота погођених особа. Циљ овог истраживања је био утврђивање утицаја типа и тежине језичког поремећаја на квалитет живота особа са афазијом. Узорак је чинило 60 испитаника оба пола (32 особе мушког и 28 особа женског пола), старосне доби од 30 до 70 година. У оквиру овог истраживања тестирана је и контролна група коју је чинило 60 испитаника без неуролошког оштећења и језичког поремећаја. Групе су уједначене према полу, старости, образовном нивоу и брачном статусу. Дијагноза афазије је постављена Бостонским дијагностичким тестом за афазије БДАЕ, који је адаптиран за српско говорно подручје. На основу експресивних карактеристика спонтаног говора сачињене су две групе испитаника. Прву групу са афазијом чинило је 30 испитаника са нефлуентним облицима афазија, а другу 30 испитаника са флуентним облицима афазија. У групу са нефлуентним афазијама укључени су испитаници са Брокином (15) и испитаници са транскортикалном моторном афазијом (15), док су групу са флуентним афазијама чинили испитаници са Верникеовом афазијом (15) и испитаници са транскортикалном сензорном афазијом (15). У односу на тежину афазије, испитаници су подељени у две групе: 1.испитаници са лаком афазијом и 2.испитаници са тешком афазијом. У истраживању су коришћена три инструмента за процену квалитета живота: 1. Скала за мерење квалитета живота специфичног за афазију (Stroke and Aphasia Quality of Life Scale-39 – SAQOL-39; Hilari et al., 2003) 2. Скала за мерење квалитета комуникативног живота (Quality of Communication Life Scale – ASHA-QCL; Paul et al., 2004) 3. Инвентар/Упитник за мерење квалитета живота( the Quality of Life Inventory – QOLI; Frisch, 1994). Резултати процене Скалом квалитета живота специфичног за афазију су показали да пацијенти са афазијом имају знатно нарушен квалитет живота у поређењу са контролном групом. Квалитет живота је нарушен у групама испитаника са флуентним и нефлуентним афазијама. Лошији квалитет живота утврђен је код испитаника са тежим степеном афазије у поређењу са испитаницима са афазијом лакшег степена. Резултати Скале квалитета комуникативног живота су показали да испитаници са флуентним и нефлуентним афазијама имају лош квалитет комуникације у свакодневном животу. Већи степен оштећења комуникације утврђен је у групи испитаника са тешком него у групи испитаника са лаком афазијом. Резултати добијени применом Инвентара квалитета живота су показали да испитаници са афазијом имају знатно нарушено задовољство животом у поређењу са контролном групом испитаника. Снижен ниво задовољства утврђен је и код испитаника са флуентним и нефлуентним афазијама. Нижи ниво задовољства утврђен је код испитаника са тешком афазијом него код испитаника са лаким степеном афазије. Закључено је да особе са афазијом генерално испољавају снижен квалитет живота и да тежина афазије представља посебно значајан фактор у одређивању самоперцепције квалитета живота и укупног задовољства животом погођених особа.sr
dc.description.abstractAphasia leaves lasting consequences on the psychosocial level. Therefore, in recent years, a lot of attention has been paid to the quality of life of affected persons. Тhe aim of this study was to determine the impact of the type and severity of language disordes on the quality of life in persons with aphasia. The sample consisted of 60 participants of both genders (32 males and 28 females), aged from 30 to 70 years. Within this study, a control group consisting of 60 participants without any neurological impairment and linguistic disorder was tested. There were no differences in gender, age, educational level, and marital status between groups. Afasia was diagnosed with the Boston Diagnostic Aphasia Examination (BDAE), which was adapted for the Serbian-speaking region. Based on the expressive characteristics of spontaneous speech, two groups of participants were formed. The first group with aphasia consisted of 30 participants with non-fluent forms of aphasia, and the second consisted of 30 participants with fluent forms of aphasia. Participants with Broca's aphasia (15) and participants with transcortical motor aphasia (15) were included in the group with nonfluent of aphasia, while the group with fluent aphasia consisted of participants with Wernicke's aphasia (15) and participants with transcortical sensory aphasia (15). In relation to the severity of aphasia, the participants were divided into two groups: 1. participants with a mild aphasia, and 2. participants with a severe aphasia. In this study, three instruments were used to evaluate the quality of life: 1. Stroke and Aphasia Quality of Life Scale-39 – SAQOL-39 (Hilari et al., 2003), 2. Quality of Communication Life Scale – ASHA-QCL (Paul et al., 2004), and 3. the Quality of Life Inventory – QOLI (Frisch, 1994). The results of the evaluation conducted by the Stroke and Aphasia Quality of Life showed that participants with aphasia had significantly lower quality of life in comparison to the control group. The quality of life was also affected in the groups of participants with fluent and non-fluent aphasia. A lower quality of life was found in participants with more severe aphasia compared to participants with a lower level of severity of aphasia. The results of the Quality of Communication Life Scale showed that participants with fluent and non-fluent aphasia had poor quality of communication in everyday life. A higher level of communication impairment was determined in the group of participants with a severe aphasia than in the group of participants with a mild aphasia. The results obtained by the Quality of Life Inventory showed that participants with aphasia had significantly reduced life satisfaction compared to the control group of participants. Lowered levels of satisfaction was also observed in participants with fluent and non-fluent aphasia. A lower level of satisfaction was found in participants with a severe aphasia compared to the participants with a mild degree of aphasia. It was concluded that persons with aphasia generally showed reduced quality of life and that the severity of aphasia was a particularly important factor in determining the self-perception of quality of life and overall life satisfaction in affected persons.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацијуsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectАфазијаsr
dc.subjectAphasiaen
dc.subjectquality of lifeen
dc.subjectquality of communicationen
dc.subjectквалитет животаsr
dc.subjectквалитет комуникацијеsr
dc.titleУтицај типа и тежине језичког поремећаја на квалитет живота особа са афазијомsr
dc.title.alternativeThe impact of type and severity of language disorder on the quality of life in persons with aphasiaen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-SA
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/20533/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/20534/IzvestajKomisije21216.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record