Show simple item record

dc.contributor.advisorSmiljanić, Damir
dc.contributor.otherPopović, Una
dc.contributor.otherŠkorić, Marko
dc.contributor.otherĐurić, Drago
dc.contributor.otherSmiljanić, Damir
dc.creatorRujević, Goran
dc.date.accessioned2019-12-23T16:36:54Z
dc.date.available2019-12-23T16:36:54Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:31Z
dc.date.issued2019-11-20
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11592
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija156267049810294.pdf?controlNumber=(BISIS)110875&fileName=156267049810294.pdf&id=13129&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110875&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije156267053605416.pdf?controlNumber=(BISIS)110875&fileName=156267053605416.pdf&id=13130&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractProblem prediktivnog jaza je implicirani problem zauzimanja metafizičke interpretativne pozicije prilikom određenja istine naučnih predviđanja obrazovanih na osnovu proverenih i utemeljenih naučnih zakona. Pošto je svako naučno predviđanje iskaz o budućnosti, naknadna provera činjeničnog stanja može pokazati da se ono slaže ili ne slaže sa predviđanjem. U slučaju neslaganja (anomalija), shodno epistemičkom i ontičkom tumačenju naučnih iskaza, može se zaključiti ili da je predviđanje manjkavo i da zakon na osnovu koje je obrazovano zahteva reviziju, ili da je provera manjkava i da zahteva ustanovljavanje nove klase fenomena. Opredeljivanje za jedno od ovih stanovišta je problem koji može imati različite posledice u drugim oblastima naučne interpretacije. Problem prediktivnog jaza srodan je, ali suštinski različit od problema greške i preciznosti u nauci, te problema subdeterminacije naučnih teorija. U različitim fazama rada Imanuela Kanta može se primetiti kako je ovaj filozof zauzimao obe navedene pozicije i često je oscilirao između njih, i to usled uticaja njegova dva istaknuta prethodnika, Isaka Njutna i Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Njutnovo stanovište je podrazumevalo svojevrsnu savršenost matematičkog naučnog aparata i nesavršenost stvorenog sveta, usled čega je izvor anomalija viđen u propadljivom svetu. Lajbnicovo stanovište bilo je stanovište perspektivizma u kom su anomalije poticale iz partikularnosti spoznajnog subjekta. Kantovo kritičko rešenje ovog spora jeste pokušaj da se zadrže najbolji elementi svakog od ovih učenja utoliko što će se pokazati da su naučna predviđanja hipotetički problematični sudovi koji izražavaju moguću kauzalnu uslovljenost, i koji ne moraju uvek biti istiniti, već mogu biti i prividni. Način na koji Imanuel Kant pristupa ovom problemu veoma je sličan osnovnim tezama antropičkog razonovanja u savremenoj nauci.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectantropičko rezonovanjesr
dc.subjectepistemičko tumačenjesr
dc.subjectontičko tumačenjesr
dc.subjectnaučnizakonsr
dc.subjectperspektivizamsr
dc.subjectpredviđanjesr
dc.titleProblem prediktivnog jaza: Status anomalija u Kantovoj naučnoj metodologiji i epistemologijisr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44922/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44923/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record