Show simple item record

dc.contributor.advisorAndrić, Edita
dc.contributor.advisorLanc, Iren
dc.contributor.otherVukov-Raffai, Eva
dc.contributor.otherGoli, Kornelija
dc.contributor.otherAndrić, Edita
dc.contributor.otherLanc, Iren
dc.creatorTot, Anita
dc.date.accessioned2019-12-23T16:36:53Z
dc.date.available2019-12-23T16:36:53Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:38Z
dc.date.issued2019-11-19
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11587
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija156103461137637.pdf?controlNumber=(BISIS)110794&fileName=156103461137637.pdf&id=13021&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110794&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije156103462197259.pdf?controlNumber=(BISIS)110794&fileName=156103462197259.pdf&id=13022&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractTema rada predstavlja prikaz glavnih tekstoloških karakteristika dramskih dijaloga na osnovu analize pet savremenih dramskih dela. U analizi se razmatraju kontekstualni faktori koji pripadaju spoljašnjem polju povezivanja dijaloga (kontekst situacije, kontekst radnje, tematski kontekst), konstrukcijske karakteristike dijaloga (struktura parnih sekvenci, obrt ili »turn«, promene teme), i afirmacija najosnovnijih odnosa na mikro nivou (deiksa, koreferencija). Glavni aspekt analize pojedinačnih jezičkih sredstava je prikazivanje njihove komunikativne uloge na osnovu funkcionalnog pristupa. S obzirom da istraženi korpus zbog svog beletrističkog karaktera sadrži fiktivne, unapred konstruisane dijaloge, ali se ujedno trudi i da sačuva karakteristike živog govora, odnosno spontanosti, ispitaćemo i koja su to sredstva spontanosti koja se u planiranim dramskim dijalozima pojavljuju. Teorijsku osnovu analize čini funkcionalna (holistička) kognitivna lingvistika, ali se koriste i rezultati funkcionalističkih pravaca i teorija, kao što su teorija govornih činova ili analiza konverzacije. Korpus obuhvaćen istraživanjem sadrži pet drama, koje su pobedile na takmičenju Vojvođanske mađarske drame u periodu između 2010. i 2014. godine. To su dela Đerđa Serbhorvata: Tragedija izuvača čizmi (2010), Kate Đarmati: Zgarište u pusti (2011), Zoltana Danjija: Neka se jave najbolji (2012), Atile Sabo Paloca: Izveštavanje iz Zemlje vilenjaka (2013), Oršolje Benčik: Ko je ta Naomi Vots? (2014). Korpus obuhvata ukupno 75 stranica teksta. Reč je o razgovorima koji vode više lica, izuzev poslednje drame, koju čini dijalog dva aktera. Što se uzrasta tiče, u dramama nalazimo protagoniste koji pripadaju uzrastima između 20-30, 30-40, 40-50, 50-60, 60-70 godina, ali preovlađuju oni između 30-40 i 40-50 godina. Što se zastupljenosti polova tiče, preovlađuju miški junaci, izuzev poslednjeg teksta, gde se odvija dijalog dva ženska lika. Po pitanju uloga srećemo razgovore bračnih parova, roditelja i dece, kolega, poznanika, prijatelja, kao i stranaca. Zbog karaktera analiziranog korpusa varijabila zanimanja i stručne spreme nije bila relevantna. Pisanje svakog poglavlja disertacije se odvija u četiri koraka. Prvi korak je obrada odgovarajuće stručne literature, zatim sledi podrobna analiza tekstovnog korpusa da bismo ustanovili učestalost pojavljivanja posmatranih pojava. Posle Nakon toga se predočavaju glavne karakteristike planiranih dramskih dijaloga uz pomoć dobijenih rezultata i tipičnih primera iz tekstova. Na kraju dolazi zaključak. Struktura rada: Kognitivna lingvistika, Pregled naučnih istraživanja u svetu i u Mađarskoj, Drama, Pragmatička analiza autorskih uputstava u dramskim tekstovima, Tekstološke karakteristike istraživanog korpusa, Predstavljanje elemenata dramskih dijaloga na mikro planu prema aspektu, prostoru i vremenu (Deiksa, Koreferencija), Karakteristike dijaloga u istraživanom korpusu iz perspektive analize dijaloga, Kontekstualni faktori (Kontekst situacije, Kontekst radnje, Tematski kontekst), Obrt (Karakteristike obrta, Parne sekvence, Umetnute i sporedne sekvence i upadice, Odlomci tekstova na mezo nivou, Govorni činovi), Formalna sredstva spoljne i unutrašnje strukture dijaloga, Planirani dramski dijalozi, Sredstva za postizanje spontanosti u planiranim dijalozima, Proučavanje stila, Rezime. Poglavlje Kognitivna lingvistika se detaljno bavi holističkom kognitivnom lingvistikom, pošto ovaj pristup određuje teorijski okvir rada, zatim se obrađuje, kako se kognitivna lingvistika kao teorija odražava u tekstologiji. Poglavlje Pregled naučnih istraživanja u svetu i u Mađarskoj vezanih za dijaloge se bavi teorijama (interaktivna sociolingvistika, etnografija govora, etnometodologija, analiza konverzacije, teorija govornog čina, teorija interakcije, analiza diskursa) koje su primenjene u proučavanju dijalogičnih tekstova. Poglavlje Drama se bavi teorijom drame uopšte, savremenom teorijom drame i analizom pet izabranih drama. Poglavlje Pragmatička analiza autorskih uputstava u dramskim tekstovima iz pragmatičkog aspekta proučava funkciju onih delova dramskih tekstova, koji ne čine tekst dijaloga, kao što su dramatis personae, odrednice mesta i vremena, imena likova koji stoje ispred dijaloga i uputstva autora, kao i njihovu ulogu u stvaranju značenja i kontekstualizaciji. U dramskim dijalozima proučavali smo ulogu deikse u predstavljanju odnosa aspekata, prostora i vremena, i došli do zaključaka da su u dramskim dijalozima obuhvaćenim analizom eksoforne deikse u većini, a učestalost pojavljivanja ovih elemenata doprinosi pojavi da fiktivni tekst iz beletristike odražava govor koji je karakterističan za svakodnevnu konverzaciju, te pokazuje svojstva spontanih dijaloga. Što se tiče uloge deikse u određivanju aspekta, možemo konstatovati da je za dijaloge dramskih dela karakteristično premeštanje subjekta svesnog, kao i pojava perspektivizacije, a često se primenjuje i indirektni govor. Kao prostorna deiksa se najčešće koriste parovi glagola dolaziti – odlaziti, doneti – odneti, stići – otiči. Za ugrađene dramske dijaloge je karakteristična permanentna smena vremenskih ravni iz obrta u obrt, ali se smena vremenskih ravni pojavljuje i u izjavama vezanim za jednog govornika. Što se koreferencije tiče, u posmatranim dramskim dijalozima je od anaforičke i kataforičke koreferencije većinom bila zastupljena anaforička. Permanentna promena aspekatskih odnosa je usko povezana sa različitim uglovima posmatranja. Rezultati ispitivanja dramskih dijaloga pokazuju da koreferencija ispoljena zamenicom igra istaknutu ulogu u određivanju odnosa topika i fokusa u tekstovima. Koreferencija i deiksa su usko povezane u dramskim dijalozima. To je moguće zbog toga, što je u ovim tekstovima, prilikom ponovljenih pominjanja ili autoroskih uputstava svrsishodno dati antecedent ili postcedent onoga na šta se ukazuje, da bi se izbegle teškoće u tumačenju. Proučavajući kontekstualne faktore možemo konstatovati da je za dramske dijaloge karakteristična pojava složene strukture prostora i vremena, međutim, ugrađeni i stvarni akteri drame se ne nalaze uvek u istom prostoru i vremenu. Jezičko delanje se razvija zajedno sa drugim, ne jezičkim delanjem. Na kontekst delanja u dramama upućuju uputstva autora. U dramskim tekstovima se najčešće primenjuje neasocijativna zamena tema. Analiziranim dramskim dijalozima je svojstvena i pojava različitih varijacija tema koje se ponavljaju, kao i zamena tema transformisanih iz implicitnih elemenata značenja. Prilikom stvaranja i tumačenja izjava prisutno je prethodno znanje učesnika. Proučavanjem strukture dramskih obrta možemo konstatovati da su češći jedno- i dvostepeni dijalozi, a što se otvorenosti ili zatvorenosti dijaloga tiče, zatvoreni tipovi dijaloga imaju prevagu. Od parnih sekvenci se najčešće pojavljuje par u formi pitanje-odgovor. Ima mnogo više pitanja koje treba dopuniti od onih na koje se očekuje potvrdan ili odričan odgovor. Na osnovu analize umetnutih i sporednih sekvenci i upadica možemo reći da se upadice javljaju u velikoj meri, njihova glavna funkcija je da u prepozicionalnim i interpozicionalnim situacijama ublaže i istaknu kvalitativnu maksimu. O poglavlju pod naslovom Odlomci tekstova na mezo nivou treba istaći da odlomke teksta na mezo nivou određuje jedna tema koja se ističe, koja stoji u fokusu, koja je često razrađena, ali se može pojaviti i u nerazrađenom obliku. U proučavanim odlomcima se često menjaju aspekti, kao i odnosi prostora i vremena. Delovi teksta dijaloga su obično povezani sa prethodnim i sledećim obrtom, ali ima i slučajeva kada to nisu. O govornim činovima možemo zaključiti da je u slučaju govornog čina molbe direktno pitanje najdirektnija i najčešća strategija izražavanja volje. U dijalozima koji počinju govornim činom molbe, najčešće se javlja pitanje na koje se očekuje potvrdan ili odričan odgovor, sa intencijom održavanja funkcije, ali ima i pitanja koja menjaju funkciju. Govorni činovi upitnog oblika u većini slučajeva nose u sebi molbu ili poziv koji se sugeriše. Dijalozi koji počinju govornim činom saopštavanja najčešće služe da bi izrazili neku novu informaciju. Poglavlje Formalna sredstva spoljne i unutrašnje strukture dijaloga se bavi raznim oblicima oslovljavanja i privlačenja pažnje, pozdravljanjem kao elementom poziva, izbegavanjem sa funkcijom prekidanja tematske koherencije, te indirektnim govornim činovima koji se javljaju u dijalozima, i u okviru njih indirektnim modelima poziva, molbe i saveta. Poglavlje Planirani dramski dijalozi predstavlja karakteristike planiranih dijaloga. Poglavlje Sredstva za postizanje spontanosti u planiranim dijalozima predstavlja karakteristike govornog jezika (sintaksička nerazrađenost, greške i korekcije grešaka) koje čine da planirani dijalozi liče na spontane tekstove. U poglavlju Proučavanje stila se navode stilske vrednosti prema sociokulturnom raslojavanju stila (varijabla stila ponašanja, varijabla stila položaja, varijabla stila vrednosti, varijabla stila vremena, varijabla stila tradicionalnih, institucionalnih jezičkih varijanti). Drame su analizirane iz aspekta stilskog raslojavanja izjava njihovih aktera.hu
dc.languagehu
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectTekstologijahu
dc.subjectdijaloghu
dc.subjectdramahu
dc.titleVajdasági magyar drámák dialógusainak szövegtani vizsgálata / Tekstološko ispitivanje dijaloga u vojvođanskim mađarskim dramamahu
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44957/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44958/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record