Normativno definisanje pranja novca u Evropi

Abstract

Budući da naslov teme sadrži termin „normativno“ i da se odnosi na pranje novca, nametnuta je obaveza da se o kriminalnom delovanju govori na realan način. Dakle, zbog studioznijeg sagledavanja prostranog problema nisu dozvoljene nikakve improvizacije ili odstupanja od suštine, bez obzira na primećene nesposobnosti i na sve manji uspeh države, njenih organa i institucija u eliminaciji organizovanih kriminalnih dejstava. S obzirom da se u radu problem posmatra normativno, to znači da seistom prilazi onako kako je propisano, odnosno kako bi trebalo da bude, pridržavajući se istine jer drugačiji pristup ne bi odražavao pravu nameru, kada je kriminalna aktivnost kao društvena devijacija u pitanju. U radu je dosledno ispoštovan aksiom, da normativizam u definisanju pranja novca mora imati svoj istiniti iskaz i zato prezentira organizovanokriminogeno delovanje na realan način. Namera je da se novcu, sticanju i pranju istog pristupi pozitivistički i da se potvrdi da su verovanja u njegovo postojanje ispravna i tačna. Pokušaj da se snaga organizovanog kriminala sagleda konkretno kroz pranje novca zahteva posmatranje iz posebnog ugla i kroz prizmu razumevanja motiva koji se javljaju kod kriminalaca.

Pristup je pomalo otežan zbog namere da se negativne posledice dostojno predstave i da se učine bližim i jasnijim, ali i da se pranje novca predstavi kao proces koji nezaustavlјivo napreduje i na koji niko sam ne može uticati. Klјučno pitanje koje prožima ceo rad je, da li postoje potrebni kapaciteti koji bi omogućili da se proces pranja novca kao lokomotiva organizovanog kriminala, kanališe na način na koji ne bi izazivao pogubne posledice, krize i protivurečnosti. Cilj je da se napravi osvrt na moguća rešenja, da bi se problem dublje razmotrio i doprineo jasnijoj percepciji i bolјem razumevanju kriminalnih procesa koji oblikuju i uništavaju pre svega ljudske živote. Može se sa sigurnošću tvrditi, da odgovor na dilemu o jačanju organizovanog kriminala oličenog u zgrtanju ilegalnog novca i plasmanu u legalne poslove daju sve zamašniji procesi globalizacije, eliminacija pravih vrednosti i politički fundamentalzam koji je trasirao put u getoizirano društvo. Sa pomenutog aspekta se može tvrditi, da su okoreli kriminalci raspoređeni mendžment-sistemom često pripadnici krajnje ekstremnih organizacija i lišeni osećanja za nove realnosti. Organizovani kriminal u svim svojim formama, nezavisno od prostora na kome deluje, decenijama predstavlja univerzalni problem i nema izgleda da će se u neko dogledno vreme pojaviti efikasno sredstvo koje će istom stati na put.

Organizovani kriminal nije pretnja samo prostoru Evrope, već virus koji bira pogodno mesto za napad, predstavljajući pretnju za celu planetu. Mnogi teoretičari, kriminolozi, sociolozi, policajci, advokati, tužioci, sudije i sl., zamaraju javnost, ali i mnoge institucije sistema, svakodnevnim tiradama, da je neophodno preduzimanje odgovarajaćih mera, ali da i sami ne znaju na koje i kakve mere zapravo misle. Često se stiče utisak da je na sceni odsustvo raspoloženja, da se krene u ozbiljniji obračun sa kriminalcima koji zarad sticanja novca ne prezaju da učine bilo koju vrstu nezakonitog dela. Odgovor se nazire u postojanju sprege između pripadnika organizovanog kriminala i struktura kojesu u samom vrhu državnih vlasti. Čini se, nijednoj garnituri ne odgovara ozbiljniji sukobsa gangsterskim hordama koje bestijelno i svakodnevno haraju. Prema tome, istraživačima koji bi se opisanim problemom studioznije bavili ne ostaje mnogo prostora za davanje konkretnijih iskaza, jer se može dogoditi da na pola misije budu ućutkani sa određenog „višeg nivoa.“ Zato su dosadašnja istraživanja pokazala da ne vredi ne samo tragati za opšteprihvatljivom definicijom organizovanog kriminala (ne bi mnogo pomogla), nego je iluzorno objašnjavati njegovu suštinu i/ili načine na koje kriminalci u grupama ili solo obavljaju najgnusnije zločine. Uvek postoji interes da se određeni problemi ne rešavaju. Pranje novca se odvija u sprezi vlasti i kriminalaca, a cilj je zajednički i samo jedan-zgrtanje i pranje novca, a zatim plasiranje u legalne finansijske tokove.

Suština pranja novca sa pravnog aspekta objašnjena je kao činjenje predikatnih krivičnih dela radi sticanja kapitala, a sa ekonomskog, kao gubitak javnih prihoda, što proizvodi negativne posledice po društvo i poražavajuće se reflektuje na socijalni aspekt. Organizovani kriminal karakterišu sve vrste krivičnih dela koja su svesno uperena protiv privrede, poslovnih procesa, mira, bezbednosti finansijskog sistema, legalnih tokova i društvenih aktivnosti, jer prouzrokuju strahovite poremećaje u ukupnim ekonomskim odnosima, bilo privrednih ili vanprivrednih sektora. Glavni izvršioci su uglavnom poznati: to su pravna i fizička lica koja deluju posebno ili sinergetski. Organizovane kriminalne grupe ili pojedinci vrše krivična dela na različite načine. Ljudski život u takvim okolnostima nema nikakvu vrednost, kao i imovina koja je predmet kriminalne operativnosti. U cilju ostvarenja svojih namera kriminalci formiraju kriminalne kompanije, preduzeća i off shore finansijske centre preko kojih se uključuju i ulažu u legalnu ekonomiju. Na taj način potvrđuju da su sposobni da se prilagode svakoj novonastaloj situaciji i novim društveno-ekonomskim odnosima, ali i pozitivnim zakonskim propisima koji inkriminišu kažnjiva ponašanja. Izvršioci krivičnih dela svoju kriminalnu delatnost usmeravaju do margina dozvoljenog ponašanja. Vrlo vešto koriste postojeće praznine i manjkavosti u zakonima i zakonskim propisima, odnosno nedorečenosti koje nastupaju usled čestih izmena i dopuna pomenutih.

Organizovani kriminal, čiji je kredo „što više novca“, ispoljava veliku raznovrsnost u manifestovanju svojih formi. Iako se pojedinemogu apstrahovati, mora se imati na umu, njihovo međusobno kombinovanje i preplitanje, zbog čega nastaju još složenije forme. Praksa pristupa pranju novca kao epicentru organizovanog kriminala iz dana u dan dokazuje, da je isti pomoću savremenih informatičkih sredstava, pojedinačne i često prisilne obrade i manipulacije pojedincima ili grupama koje zanima vršenje krivičnih dela i zgrtanje novca, obezbedio podmladak na duže vreme. Snaga organizovanog kriminala se ogleda i u obmanjivanju ljudi, da je novac sve, da bez istog život nije moguć i da tada predstavlja samo promašenu putanju koja vodi u maglu i stvaranju utiska kod lјudi, da tek ulaskom u vode organizovanog kriminala mogu da spoznaju prave životne vrednosti. Bilo bi neakademski zanemariti činjenicu, da isto predstavlja stub nosač organizovanog kriminala, odnosno da je sve više ekonomska i društvena realnost koja se neumitno odvija, intenzivira i širi. Izazov u procesu sticanja i pranja novca je postizanje harmoničnih odnosa među peračima, višeg nivoa ilegalne saradnje, obavezno izbegavanje i/ili sprečavanje međusobnih konflikata i pružanje jednakih šansi.