Конструктивистички приступ заснован на примени мапа ума у настави физике у основној школи

Abstract

У раду је испитивано когнитивно оптерећење ученика седмог разреда из две основне школе: „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду и „Мирослав Антић“ у Футогу. Извршено је иницијално тестирање и формиране су двегрупе: експериментална и контролна, за спровођење експеримента са паралелним групама. Пре увођења експерименталног фактора, дат је иницијални тест за ученике који су били распоређени у Е (експерименталну) и К (контролну) групу. Експериментални фактор су биле мапе ума које су карактерисале не-традиционалан метод рада у експерименталној групи, а традиционални метод рада је био заступљен у контролној групи. У експерименту је учествовало 113 ученика.Резултати су показали да су ученици експерименталне групе постигли веће постигнуће на финалном тестирању него ученици контролне групе.Ученици експерименталне групе су у већој мери перцепирали мањи ментални напор, него ученици контролне групе. Израчуната инструкциона ефикасност и инструкциона ангажованост ученика су много повољније у експерименталној него контролној групи.Резултати овог рада од значаја су наставницима физике који преферирају употребу мапа ума у школама на својим часовима, и дају потпунији увид у метод употребе мапа ума на часовима физике.

U radu je ispitivano kognitivno opterećenje učenika sedmog razreda iz dve osnovne škole: „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu i „Miroslav Antić“ u Futogu. Izvršeno je inicijalno testiranje i formirane su dvegrupe: eksperimentalna i kontrolna, za sprovođenje eksperimenta sa paralelnim grupama. Pre uvođenja eksperimentalnog faktora, dat je inicijalni test za učenike koji su bili raspoređeni u E (eksperimentalnu) i K (kontrolnu) grupu. Eksperimentalni faktor su bile mape uma koje su karakterisale ne-tradicionalan metod rada u eksperimentalnoj grupi, a tradicionalni metod rada je bio zastupljen u kontrolnoj grupi. U eksperimentu je učestvovalo 113 učenika.Rezultati su pokazali da su učenici eksperimentalne grupe postigli veće postignuće na finalnom testiranju nego učenici kontrolne grupe.Učenici eksperimentalne grupe su u većoj meri percepirali manji mentalni napor, nego učenici kontrolne grupe. Izračunata instrukciona efikasnost i instrukciona angažovanost učenika su mnogo povoljnije u eksperimentalnoj nego kontrolnoj grupi.Rezultati ovog rada od značaja su nastavnicima fizike koji preferiraju upotrebu mapa uma u školama na svojim časovima, i daju potpuniji uvid u metod upotrebe mapa uma na časovima fizike.

The paper examines the cognitive load of students of the seventh grade from two primary schools: "ĐordjeNatošević" in Novi Sad and "Miroslav Antić" in Futog. Initial testing was performed and two groups were formed: experimental and control, for the implementation of the experiment with parallel groups. Prior to the introduction of the experimental factor, an initial test was given for students who were divided in E (experimental) and K (control) groups.The experimental factor was the mind maps that characterized the non-traditional method of work in the experimental group, and the traditional method of work was represented in the control group. 113 students participated in the experiment. The results showed that the students of the experimental group achieved higher achievement in the final testthan the control group students. Experimental group students were more likely to perceive less mental effort, than students of the control group.The calculated instructional efficiency and instructional engagement of students are much more favorable in the experimental than the control group. The results of this work are important to physics teachers who prefer the use of mind maps in schoolsat their classes, and give a more complete insight into the method of using mind maps in physics classes.