Аустро-Угарска и обликовање Албаније : (1896-1914)

Abstract

Циљ докторске дисертације „Аустро-Угарска и обликовање Албаније (1896-1914)“ је истраживање места Албанаца и Албаније у спољној политици Двојне Монархије на Балканском полуострву током последњих деценија пред Први светски рат. Пример аустро-албанских односа одабран је јер су посебно после 1896/97. године аустроугарски државници обликовали идеју настанка Албаније, било као аутономне или независне државе, са вишеструким значајем за саму Монархију. Методологија примењена у истраживању заснована је на анализи друштвеног и интелектуалног контекста архивске грађе која се потом укршта са анализом владајућих дискурса важних за тему дисертације. Циљ истраживања био је да се укаже на најважније обрасце деловања Аустро-Угарске како би остварила своје циљеве у Албанији схваћене као предуслов превласти на Балканском полуострву. Сузбијање уплитања осталих великих сила у првом реду Италије као и албанских суседа, Србије и Црне Горе било је покретачка идеја државника Двојне Монархије како би се онемогућило присуство било које непожељне стране на источној обали Јадранског мора. Како би наведена намера била остварена аустроугарски конзули успостављали су различите облике сарадње са локалним албанским политичким елитама у намери да их придобију за идеју настанка нове државе, финансијски и саветнички подржавани су сви појединци и удружења која су ширила идеје албанског национализма, посебно путем штампе, помаган је рад на стандардизацији језика и писма и пружана широка подршка образовању у Албанији. Посебно је истакнут значај аустроугарских албанолога и њиховог утицаја на преобликовање албанског националистичког дискурса. Последице аустроугарског империјалног пројекта истражене су и анализом првих година постојања албанске државе (1912-1914). Оличен у Вилхелму од Вида, владару Албаније који је био избор Аустро-Угарске, империјални подухват Беча доживео је пораз пред унутрашњим отпорима муслиманске побуне коју су подржали њени супарници

Doctoral dissertation „Austria-Hungary and the Shaping of Albania (1896- 1914)“ aims to explore the place of Albania and Albanians in the foreign policy of the Double Monarchy in the Balkan Peninsula during the decades preceding the First World War. An example of Austro-Albanian relations was chosen because after 1896/97 the idea of the creation of Albania as an autonomous or independent state with various significances for the Monarchy itself was shaped by its statesmen. The applied methodology is based on the analysis of the social and intellectual context of archival sources which is then combined with the analysis of the prevailing discourses crucial for the subject of the dissertation. The aim of the research was to point out the crucial Austria-Hungary’s patterns of action for achieving its goals in Albania, which was understood as a prerequisite of the Balkan hegemony. The suppression of the interference of other Great Powers, foremost Italy, as well as of the neighbouring countries of Serbia and Montenegro was the urging idea of the Monarchy’s statesmen in order to prevent the presence of any undesirable rival on the eastern Adriatic coast. For this purpose, the Austro-Hungarian consuls established various forms of cooperation with the local Albanian political elites to win them over for the idea of the emergence of a new state. All individuals and associations that spread the ideas of Albanian nationalism, especially through the press, were financially and otherwise supported. Work on the standardization of the Albanian language and alphabet were combined with an extensive support of education in Albania. Emphasis is placed on the importance of Austro-Hungarian albanologists and their influence on the transformation of the Albanian nationalist discourse. The consequences of the Austro-Hungarian imperial project were underlined by researching its peak during the first years of the Albanian independence (1912- 1914). Symbolized in the ruler of Albania, Wilhelm of Wied, who was the choice of the Austro-Hungarian decision makers, their imperial undertaking was defeated by the internal resistance of the Muslim rebellion supported by its rivals