Улога полиције код утврђивања чињеница у кривичном поступку

Abstract

Република Србија започела је интензивну реформу кривичнопроцесног законодавства пре двадесетак година, што се манифестовало са једном негативном карактеристиком која се односила на учесталу промену Законика о кривичном поступку скоро сваке године. Промене Законика о кривичном поступку свакако су се одразиле и на положај одређених субјеката у кривичном поступку, а самим тим и улоге полиције. Наиме, полиција је орган који остварује значајну улогу у борби против криминалитета. Полиција у предистражном поступку, као и у фази истраге, има веома значајну улогу. Основни задатак полиције, када је реч о предистражном поступку, свакако је откривање кривичних дела, затим проналажење учиниоца, али и обезбеђивање доказа. Полиција је, условно речено, основни носилац функције расветљавања кривичних дела, као и проналажења учинилаца тих кривичних дела. Дакле, рад на откривању кривичних дела и њихових учинилаца је основна функција полиције. Онда када постоје основи сумње да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да одмах предузме мере у циљу проналаска учиниоца кривичног дела, да прикупи обавештења од користи за вођење кривичног поступка, као и да открије и обезбеди трагове и предмете који могу послужити као доказ. Да би радње полиције биле на ефикасан начин усмерене, нужно је да њихов однос са јавним тужиоцем буде у већој мери интензивнији и непосреднији, што би требало да резултира ефикаснијим координисаним радњама у предистражном поступку, као и у фази истраге. Имајући у виду промене које су уследиле доношењем новог Законика о кривичном поступку, а пре свега, прелазак на тужилачки концепт истраге, посебно важан у будућности биће однос тужилаштва и полиције, јер је тужилац сада између осталог задужен за прикупљање доказа на основу којих одлучује да ли ће против неког лица подићи оптужницу или не, као и за руковођење предистражним и истражним поступком. Према одредбама новог ЗКП-а , посао полиције не завршава се као раније у предистражном поступку, већ полиција постаје незаобилазни партнер и сарадник јавног тужиоца све до подизања оптужнице. Веома је значајно да сарадња тужиоца с полицијом буде интензивна од најранијих фаза поступка. Такође, важно је истаћи да у том односу између полиције и тужилаштва, полиција није овлашћена да самоиницијативно предузме све радње иако су оне Закоником предвиђене. Њена овлашћења произилазе из налога јавног тужиоца с обзиром на то да је у Републици Србији прихваћена идеја и концепт тужилачке истраге у којем јавни тужилац руководи претходним поступком. Имајући на уму изнето, под одређеним околностима полиција у предистражном поступку може саслушати осумњиченог уколико је то поверено од стране јавног тужиоца. Сходно томе, саслушање мора бити начињено у складу са Закоником из више разлога који поспешују даљи ток истраге. У том смислу, изузетан значај има коришћење доказа у кривичном поступку. Затим, неопходно је: одредити потребна вештачења, осим вештачења леша и ексхумације за сва кривична дела, али се не може саслушати лице у својству вештака; предузети увиђај за сва кривична дела; одредити реконструкцију догађаја за сва кривична дела; привремено одузети предмете који су у складу са Кривичним закоником, или да се ти предмети користе као доказ у кривичном поступку; ући у туђ стан или друге просторије и извршити претресање ако су испуњени законски услови; прибавити исправе из домена својих надлежности које могу имати карактер јавних или приватних исправа и које се могу презентовати као доказ у кривичном поступку. Дакле, предмет овог истраживања састоји се у анализи и приказу улоге полиције код утврђивања чињеница у кривичном поступку. Циљ овог истраживања јесте да се приближи улога полиције у предистражном поступку, као и доказна вредност полицијске радње. То ће се покушати реализовати кроз осврт на широка овлашћења која се односе на предузимање доказних радњи. Стога је циљ самог рада је да укаже на основне карактеристике и значај ове проблематике, јер активност полиције је и предузимање одређених доказних радњи чији се резултати у крајњој мери могу користити и у кривичном поступку. Потреба за истраживањем ове теме од великог је значаја за прикупљање доказа од стране полиције, те је стога потребно додатно разматрање ове проблематике кроз анализу законских прописа који се односе на ову област али и кроз анализу савремених научних и стручних ставова.

Republika Srbija započela je intenzivnu reformu krivičnoprocesnog zakonodavstva pre dvadesetak godina, što se manifestovalo sa jednom negativnom karakteristikom koja se odnosila na učestalu promenu Zakonika o krivičnom postupku skoro svake godine. Promene Zakonika o krivičnom postupku svakako su se odrazile i na položaj određenih subjekata u krivičnom postupku, a samim tim i uloge policije. Naime, policija je organ koji ostvaruje značajnu ulogu u borbi protiv kriminaliteta. Policija u predistražnom postupku, kao i u fazi istrage, ima veoma značajnu ulogu. Osnovni zadatak policije, kada je reč o predistražnom postupku, svakako je otkrivanje krivičnih dela, zatim pronalaženje učinioca, ali i obezbeđivanje dokaza. Policija je, uslovno rečeno, osnovni nosilac funkcije rasvetljavanja krivičnih dela, kao i pronalaženja učinilaca tih krivičnih dela. Dakle, rad na otkrivanju krivičnih dela i njihovih učinilaca je osnovna funkcija policije. Onda kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da odmah preduzme mere u cilju pronalaska učinioca krivičnog dela, da prikupi obaveštenja od koristi za vođenje krivičnog postupka, kao i da otkrije i obezbedi tragove i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz. Da bi radnje policije bile na efikasan način usmerene, nužno je da njihov odnos sa javnim tužiocem bude u većoj meri intenzivniji i neposredniji, što bi trebalo da rezultira efikasnijim koordinisanim radnjama u predistražnom postupku, kao i u fazi istrage. Imajući u vidu promene koje su usledile donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku, a pre svega, prelazak na tužilački koncept istrage, posebno važan u budućnosti biće odnos tužilaštva i policije, jer je tužilac sada između ostalog zadužen za prikupljanje dokaza na osnovu kojih odlučuje da li će protiv nekog lica podići optužnicu ili ne, kao i za rukovođenje predistražnim i istražnim postupkom. Prema odredbama novog ZKP-a , posao policije ne završava se kao ranije u predistražnom postupku, već policija postaje nezaobilazni partner i saradnik javnog tužioca sve do podizanja optužnice. Veoma je značajno da saradnja tužioca s policijom bude intenzivna od najranijih faza postupka. Takođe, važno je istaći da u tom odnosu između policije i tužilaštva, policija nije ovlašćena da samoinicijativno preduzme sve radnje iako su one Zakonikom predviđene. NJena ovlašćenja proizilaze iz naloga javnog tužioca s obzirom na to da je u Republici Srbiji prihvaćena ideja i koncept tužilačke istrage u kojem javni tužilac rukovodi prethodnim postupkom. Imajući na umu izneto, pod određenim okolnostima policija u predistražnom postupku može saslušati osumnjičenog ukoliko je to povereno od strane javnog tužioca. Shodno tome, saslušanje mora biti načinjeno u skladu sa Zakonikom iz više razloga koji pospešuju dalji tok istrage. U tom smislu, izuzetan značaj ima korišćenje dokaza u krivičnom postupku. Zatim, neophodno je: odrediti potrebna veštačenja, osim veštačenja leša i ekshumacije za sva krivična dela, ali se ne može saslušati lice u svojstvu veštaka; preduzeti uviđaj za sva krivična dela; odrediti rekonstrukciju događaja za sva krivična dela; privremeno oduzeti predmete koji su u skladu sa Krivičnim zakonikom, ili da se ti predmeti koriste kao dokaz u krivičnom postupku; ući u tuđ stan ili druge prostorije i izvršiti pretresanje ako su ispunjeni zakonski uslovi; pribaviti isprave iz domena svojih nadležnosti koje mogu imati karakter javnih ili privatnih isprava i koje se mogu prezentovati kao dokaz u krivičnom postupku. Dakle, predmet ovog istraživanja sastoji se u analizi i prikazu uloge policije kod utvrđivanja činjenica u krivičnom postupku. Cilj ovog istraživanja jeste da se približi uloga policije u predistražnom postupku, kao i dokazna vrednost policijske radnje. To će se pokušati realizovati kroz osvrt na široka ovlašćenja koja se odnose na preduzimanje dokaznih radnji. Stoga je cilj samog rada je da ukaže na osnovne karakteristike i značaj ove problematike, jer aktivnost policije je i preduzimanje određenih dokaznih radnji čiji se rezultati u krajnjoj meri mogu koristiti i u krivičnom postupku. Potreba za istraživanjem ove teme od velikog je značaja za prikupljanje dokaza od strane policije, te je stoga potrebno dodatno razmatranje ove problematike kroz analizu zakonskih propisa koji se odnose na ovu oblast ali i kroz analizu savremenih naučnih i stručnih stavova.

The Republic of Serbia has begun an intensive reform of the criminal procedural legislation twenty years ago, which was manifested with one negative characteristic that related to the frequent change of the Code of Criminal Procedure almost every year. Changes to the Criminal Procedure certainly affected the position of certain subjects in the criminal procedure, and therefore the role of the police. Therefore, the police is an institution that plays a significant role in the fight against crime. The police have a very important role in the pre-investigative process as well as in the investigation phase. The basic task of the police, when it comes to the pre-trial procedure, is the detection of crimes, the finding of the perpetrator, but also the provision of evidence. The police is conditionally said, the main bearer of the function of clarifying criminal offenses as well as finding the perpetrator of these crimes. Therefore, the work on detecting crimes and their perpetrators is a basic function of the police. Then, when there are grounds for suspicion that a criminal offense prosecuted ex officio, the police is obliged to take immediate measures to find the perpetrator of the crime, to collect notifications of the benefits for the criminal procedure, as well as to discover and provide traces and objects which can serve as evidence. In order for police actions to be directed efficiently, it is essential that their relationship with the public prosecutor is more intensive and immediate, which should result in more efficient and coordinated actions in the pre-trial procedure, as well as in the investigation phase. Bearing in mind the changes that followed the adoption of the new Code of Criminal Procedure, the transition to the Prosecution Concept of Investigation, especially important in the future, will be the attitude of the Prosecutor's Office and the Police, since the Prosecutor is now, among other things, in charged for collecting evidence on the basis of which he will decide whether an indictment will be brought against a person or not, as well as to conduct pre-investigative and investigative proceedings. According to the provisions of the new CPC, the work of the police does not end up as before in the pre-trial procedure, but the police become an inevitable partner and associate of the public prosecutor until the indictment. It is very important that the cooperation of the prosecutor with the police is intense from the earliest stages of the proceedings. It is also important to point out that in this relationship between the police and the prosecution, the police are not authorized to take all actions on their own initiative, although they are envisaged by the Code. Her powers derive from the order of the public prosecutor, since the idea and concept of prosecutorial investigation in which the public prosecutor manages the previous procedure is accepted in the Republic of Serbia. Bearing in mind the facts, under certain circumstances, the police may hear the suspect in a pre-trial procedure, if entrusted by the public prosecutor, whereby the hearing must be made in accordance with the Code in order to be used as evidence in criminal proceedings; to determine the required expertise, other than artificial training and exhumation, for all criminal offenses, but can not hear a person as an expert; undertake an insight into all criminal offenses; determine the reconstruction of events for all criminal offenses; temporarily seize objects that are in accordance with the Criminal Code or if these cases can be used as evidence in criminal proceedings; enter into another's apartment or other premises and conduct a search if the legal conditions are met; obtain documents from the domain of its competencies that may have the character of public or private documents and which may be presented as evidence in criminal proceedings. Therefore, the subject of this research consists in the analysis and presentation of the role of the police in the criminal procedure, that is, in the presentation of its role in determining the facts in the criminal procedure. The aim of this research is to get closer to the actions of the police in preliminary investigation proceedings and their evidential value, and that author will going to try to implement through overview of the broad powers relating to the taking of evidence gathering. Therefore, the aim of the paper is to point out the basic characteristics and significance of this issue, since the activities of the police are also the taking of certain evidentiary actions whose results can ultimately be used in the criminal procedure. The need for research on this subject is in the great importance of the collected evidence by the police, and therefore additional consideration of this problem is required through the analysis of legal regulations related to this field, as well as through analysis of contemporary scientific and professional attitudes.