Ефекат балнеотерапије на исход рехабилитационог програма код пацијената са остеоартрозом колена

Abstract

Увод: Артроза, остеоартроза или остеоартритис (ОА), далеко је најчешћа болест зглобова, нарочито међу старијим особама и представља важан медицински, социјални и економски проблем савременог света. Остеоартроза колена је један од најчешћих узрока смањења физичких функција (појаве инвалидитета) код одраслих особа. Болест настаје као последица дегенеративних промена у зглобној хрскавици, што доводи до субхондралне склерозе кости и хипертрофичних промена по ободу кости (остеофити). Циљеви лечења су умањење бола, побољшање покретљивости и ограничавање функционалног оштећења. Хидротерапија минералним водама је најстарија група физикалних процедура. Минералне воде представљају групу подземних вода које захваљујући својим физичким особинама и хемијском саставу, благотворно делују на људски организам, те могу да се користе за профилаксу и лечење остеоартрозе колена. Циљеви истраживања: да се утврди ефикасност примењеног балнео-физијатријског третмана на побољшање функционалног стања зглоба колена захваћеног остеоартрозом код пацијената старијих од 50 година; да се упореди ефекат различитих програма физијатријских третмана на побољшање функционалног стања оболелог коленог зглоба; да се утврди утицај осталих фактора као и значај балнеотерапије за пацијента и лечење на коначан исход опоравка пацијената са остеоартрозом колена старости преко 50 година и то у односу на функционални опоравак болесника као и оспособљености у свакодневним активностима и побољшања укупног квалитета живота. Maтеријал и методе: Испитивање представља проспективну студију која је спроведена у Институту за рехабилитацију - Београд, оделење рехабилитације „Селтерс“ у Младеновцу у периоду 01.06.2016-01.01.2017.год. која је обухватила пацијенте који болују од остеоартрозе колена, а упућени су на лечење у Институт за рехабилитацију - Београд, одељење рехабилитације „Селтерс“ у Младеновцу. Истраживање је дизајнирано по типу контролисане нерандомизоване студије. Истраживање је обухватило 102 пацијената оба пола, старости преко 50 година. Испитаници су расподељени у две терапијске групе. У првој групи су пацијенти, њих 52 су подвргнути комплексном физикалном третману (електропроцедуре, магнетотерапија, кинези) уз балнеотерапију (хидрокинези терапија у минералној води). Другу сачињавају пацијенти подвргнути комплексном физикалном третману без балнеотерапије, њих 50, тј. пацијенти који нису укључени у хидропроцедуре. Ова група пацијената представља контролну групу за оне који су лечени комплексним физикалним третманом. За дијагнозу ОА и проверу горе наведених критеријума спроведен је дијагностички поступак који је обухватио следеће: добијање анамнестичких података; физикални преглед зглоба; антропометријска мерења; рутинске лабораторијске претраге крви и урина. Из истраживања су искључени:пацијенти који су имали повреду колена у периоду од 6 месеци пре укључивања у студију и пацијенти који су узимали медикаментозну терапију (нестероидне антиинфламаторне лекове и аналгетике) у истом периоду. Физикални преглед је обухватао: a) Meрење обима покрета колена. Meрење је спроведено уз помоћ угломера, при чему је мерен обим покрета у правцу максималне флексије и екстензије колена; б) Meрење обима колена. Meрење је вршено уз помоћ центиметарске траке, преко средине пателе при чему је болесник заузимао лежећи супинирани положај са опруженим коленим зглобом. Физикални преглед је спроведен и на почетку и на крају истраживања. У току свог боравка у стационарној установи пацијенти су имали индивидуално дизајниран физијатријски програм који је садржао физикалне процедуре прописане од стране физијатра и спроведене од стране тима стручњака. У односу на примењене терапијске процедуре пацијенти су подељени на две групе како би се испитали ефекти различитих физијатријских програма на остеоартрозу колена, пре и након спроведеног лечења. Обе групе су имале протоколе који су садржали ИФ струје, нискофреквентну магнетотерапију и кинезитерапију за колено, са тим да је студијској групи додата хидрокинези терапија у базену ( боравак у базену до 30 минута). Интерферентне струје су апликоване помоћу апарата Invak, произвођача Еlectrodizajn, са каратеристикама фреквенца поља 0-100 Hz, интензитет поља 40мА, у трајању од 20 мин. по терапији. Нискофреквентно магнетно поље коришћено у терапији је спроведено на апарату BTL 4000, пулсним модалитетом магнетног поља 18-70 Hz, интензитета 20 mT, у трајању од 25 минута, на оболели зглоб. Сви упитници су се попуњавали при пријему као и након балнео-физијатријског третмана која је трајала 3 недеље (15 физикалних процедура), тако да су пацијенти попуњавали упитнике у 4. недељи након обављеног физикалног лечења, на контролном прегледу. За процену интензитета клиничких симптома болести и праћење клиничке ефикасности примењене терапије, коришћени су валидирани тестови и упитници Тест Устани Крени (TUG), Тест 30 сек, WOMAC (Western Ontario and McMaster Universities, Osteoarhritis Index), и VAS (Визуелно аналогна скала за бол -Visual Аnalog Scalе). Резултати: Просечна старост 102 испитаника у нашој студији је испитивана у оквиру 2 групе. Прва група испитаника је подвргнута балнеотерапији уз остале методе у рехабилитацији остеоартрозе колена, док је друга група испитаника имала остале процедуре рехабилитације без балнеотерапије. У групи испитаника са балнеотерапијом просечна старост пацијента је износила 65 год., док се распон година кретао од 51 до 81 година. У групи испитаника без балнеотерапије просечна старост пацијената је износила 68 год, док се распон кретао од 49 до 87 година. У нашој студији у групи са балнеотерапијом било је 31% испитаника мушког пола, а 69% женског пола. У групи без балнеотерапије било је 20% испитаника мушког пола, а 80% женског пола. Вредности флексије после терапије су статистички значајно више код испитаника са балнеотерапијом (B=11,234; p<0,001), контролисано за вредности флексије пре терапије и старост испитаника. Вредности флексије после терапије су статистички значајно повезане са вредностима флексије пре терапије (B=0,817; p<0,001) и са старошћу испитаника(B=-0,113; p=0,042). Више вредности флексије после терапије су повезане са вишим вредностима флексије пре терапије и нижим годинама старости испитаника. Вредности екстензије после терапије су статистички значајно ниже код испитаника са балнеотерапијом (B=-1,518; p<0,001), контролисано за вредности екстензије пре терапије и старост испитаника. Вредности екстензије после терапије су статистички значајно повезане са вредностима екстензије пре терапије (B=0,343; p<0,001), али не и са старошћу испитаника (B=-0,002; p=0,927). Ниже вредности екстензије после терапије су повезане са нижим вредностима екстензије пре терапије. Вредности Теста 30с после терапије су статистички значајно више код испитаника са балнеотерапијом (B=0,942; p<0,001), контролисано за вредности Теста 30с пре терапије и старост испитаника. Вредности Теста 30с после терапије су статистички значајно повезане са вредностима Теста 30с пре терапије (B=1,159; p<0,001), али не и са старошћу испитаника (B<0,001; p=0,961). Више вредности Теста 30с после терапије су повезане са вишим вредностима Теста 30с пре терапије. Вредности ТUG после терапије су статистички значајно ниже код испитаника са балнеотерапијом (B=-1,300; p<0,001), контролисано за вредности ТУГ пре терапије и старост испитаника. Вредности ТУГ после терапије су статистички значајно повезане са вредностима ТUG пре терапије (B=0,923; p<0,001), али не и са старошћу испитаника (B=0,013; p=0,141) Вредности WОМАC - бол после терапије су статистички значајно ниже код испитаника са балнеотерапијом (B=-2,135; p<0,001), контролисано за вредности WОМАC бол пре терапије и старост испитаника.Вредности WОМАC бол после терапије су статистички значајно повезане са вредностима WОМАC бол пре терапије (B=0,995; p<0,001), али не и са старошћу испитаника (B=-0,009; p=0,617) Вредности WОМАC укоченост после терапије су статистички значајно ниже код испитаника са балнеотерапијом (B=-1,267; p<0,001), контролисано за вредности WОМАC укоченост пре терапије и старост испитаника.Вредности WОМАC укоченост после терапије су статистички значајно повезане са вредностима WОМАC укоченост пре терапије (Б=0,783; п<0,001), али не и са старошћу испитаника (B=0,003; p=0,729). Закључак: Предност оваквог истраживања је што је потпуно неинтервентно тј. сви пацијенти су имали балнеотерапијски и физијатријски третман индивидуално дизајниран према општем стању и функционалном статусу, спроведен од стране тима лекара специјалиста физикалне медицине, уз пажљиво праћење параметара који могу имати утицај на побољшање функционалног стања оболелог колена. У свим испитиваним параметрима смо добили значајно боље резултате у групи пацијената лечених стандардном физикалном терапијом комбинованом са балнеотерапијом, коју треба увек користити, кад постоји могућност, што указује на оправданост њене примене. Физијатријски третман је ефикаснији и делотворнији са програмом балнеотерапије која према спроведеном истраживању представља терапију избора која нарочито старијим пацијентима омогућава побољшање и функционалног статуса и квалитета свакодневног живота.