Анатомско-морфолошке карактеристике и природа нодуса штитасте жлезде

Abstract

Увод: Нодуси штитасте жлезде представљају ограничену промену у структури ткива штитасте жлезде, и не обухватају јединаствен клинички ентитет, већ хетерогену групу промена у штитастој жлезди, која укључује бенигна и малигна, али и дегенеративна и запаљенска обољења, те се зато различита обољења штитасте жлезде клинички манифестују нодусом. Нодуси штитасте жлезде су веома честа патологија у општој популацији, нарочито у јод-дефицитарним подручијима. Процењује се, да се нодуси срећу код 35-50% људи који живе у подручијима дефицитарним јодом, ипак, и нормална штитаста жлезда садржи одређен број тиреоцита са тенденцијом аутономног раста од којих могу настати нодуси без обзира на количину јода, што додатно повећава учесталост у популацији. Одређивање природе нодуса штитасте жлезде је једно од круцијалних питања које ендокринолози и ендокрини хирурзи постављају дијагностичарима приликом de novo откривених нодуса на штитастој жлезди, а основни циљ свих дијагностичких процедура које се спроводе код пацијената са солитарним нодусом јесте да се донесе одлука о потреби за евентуалним хируршким лечењем, јер друга врста терапије нодуса скоро да и не постоји. Циљеви истраживања: Процена анатомско-морфолошких карактеристика бенигних и малигних нодуса штитасте жлезде, дијагностикованих класичним ехосонографским испитивањем у Б моду, затим процена Доплер хемодинамских параметара, као и процена и улога еластографије и MicroPure модалитета испитивања у дијагностичком алгоритму тестирања нодуса штитасте жлезде. Материјал и методе: Ово истраживање представља студију пресека, јер код нас ехосонографска еластографија није била доступна и није коришћена као дијагностичка метода у процени морфолошке измењености штитасте жлезде. Студија је изведена у Служби за радиолошку дијагностику КБЦ „Др Драгиша Мишовић-Дедиње“ у Београду, у периоду од 01.01.2014.-01.12.2017.год. Испитивањем је обухваћено 197 особа, код којих је постојала солидна и солитарна промена у штитастој жлезди (нодус). Сваки дијагностички верификован нодус је анализиран по одређеном редоследу, од почетног клиничког испитивања, које је имало за циљ откривање локалних карактеристика нодуса, праћење локо-регионалних знакова, као и одређивање и бележење хормонског статуса штитасте жлезде, преко радиолошког испитивања нодуса, које је подразумевало ехотомографско испитивање у Б моду и Доплер ехосонографију, а након тога и еластографско тестирање нодуса, компресионом еластографијом и еластографијом напрезања уз коришћење ARFI, као и MicroPure анализу, па до корелације података са налазом добијеним аспирационом биопсијом танком иглом под контролом ултразвука (FNAB), ex tempore биопсијом, и екцизионом биопсијом приликом хируршке интервенције на штитастој жлезди. Резултати: Испитивањем нодуса класичним ехосонографским прегледом у Б моду, као предиктори малигности показали су се: неправилан облик, нејасне контуре, нехомогеност (хетероехогеност), као и хипоехогеност нодуса. Присуство микрокалцификација детектованих MicroPure модалитетом испитивања, такође је представљао предиктор малигности нодуса штитасте жлезде, док присуство макрокалцификација није указивало на малигност саме промене. Од Доплер хемодинамских параметара, као предиктор малигности се показао централни образац васкуларизације у нодусу, док се интензитет Доплер сигнала у нодусу, индекс отпора (RI), као и максимална систолна брзина у тиреоидним аретријама (PSV) нису показали као предиктори малигности. Скорови еластичности преко 2, као и индекси отпора преко 2,45 (SR) добијени компресионом еластографијом, су се показали као добри предиктори малигности нодуса штитасте жлезде, а још бољи резултати су добијени еластографијом напрезања уз коришћење ARFI, где су скорови еластичности такође преко 2, а индекси отпора преко 2,65 (SR), са још већом сензитивношћу и специфичношћу, у односу на компресиону еластографију, указују на малигност нодуса. Закључак: Овим истраживањем одређени су предиктори малигности нодуса штитасте жлезде како у класичном ехосонографском испитивању у Б моду, Доплер ехосонографији, тако и у еластографском и MicroPure модалитету испитивања. Указало се и на значај еластографског тестирања у диференцијацији промена, као и укључивање новоразвијених модалитета испитивања у стандардни дијагностички алгоритам тестирања нодуса штитасте жлезде.