Утицај субјективних фактора понашања возача на појаву брзе вожње у саобраћају

Abstract

У докторској дисертацији спроведена су два истраживања која су испитивала утицај социо-демографских и возачких карактеристика, особина личности и друштвено-когнитивних фактора на појаву брзе вожње у саобраћају. Прво истраживање се бави проблемом брзе вожње као ризичног понашања на путевима ван насеља. У другом истраживању на узорцима возача путничких аутомобила и професионалних возача тестирана су психометријска својства скале љутње у вожњи и повезаност ове особине личности са појавом самопријављене и стварне мере брзе вожње. Свеукупни закључак докторске дисертације је да брза вожња у саобраћају представља комплексно понашање чији механизам настанка може успешно бити објашњен социо-демографским и возачким карактеристикама, димензијама љутње у вожњи и друштвено-когнитивним факторима који су конципирани на проширеној теорији планираног понашања.

U doktorskoj disertaciji sprovedena su dva istraživanja koja su ispitivala uticaj socio-demografskih i vozačkih karakteristika, osobina ličnosti i društveno-kognitivnih faktora na pojavu brze vožnje u saobraćaju. Prvo istraživanje se bavi problemom brze vožnje kao rizičnog ponašanja na putevima van naselja. U drugom istraživanju na uzorcima vozača putničkih automobila i profesionalnih vozača testirana su psihometrijska svojstva skale ljutnje u vožnji i povezanost ove osobine ličnosti sa pojavom samoprijavljene i stvarne mere brze vožnje. Sveukupni zaključak doktorske disertacije je da brza vožnja u saobraćaju predstavlja kompleksno ponašanje čiji mehanizam nastanka može uspešno biti objašnjen socio-demografskim i vozačkim karakteristikama, dimenzijama ljutnje u vožnji i društveno-kognitivnim faktorima koji su koncipirani na proširenoj teoriji planiranog ponašanja.

In this Doctoral Theses are carried out two research in order to examine influence of socio-demographic and driver’s characteristics, personality traits, and socio-cognitive factors on speeding behavior. The first research deals with the problem of speeding behavior on rural roads. The purpose of the paper is to examine construct validity and the internal consistency and reliability of a questionnaire that measures the determinants of speeding behavior. In second research in samples of regular and professional drivers are tested psychometric properties of Driving Anger Scale (DAS) and relationship between driving anger and self-reported and objective speeding behavior. In summary, results of Doctoral Theses showed that speeding presents complex behavior that successfully can be explained by sociodemographic and driving characteristics, dimensions of driving anger, and socio-cognitive factors that are conceptualized on theory of planned behavior.