Regulacija genske ekspresije i diverzitet CarO i Omp33-36 porina roda Acinetobacter spp.

Abstract

Vrste roda Acinetobacter, pre svih Acinetobacter baumannii, su u poslednjih nekoliko decenija od komensalnih stanovnika zdravstvenih ustanova evoluirale u jednu od najozbiljnijih pretnji savremenog zdravstvenog sistema. Globalno rasprostranjenje i konstantan porast izolata Acinetobacter spp. rezistentnih na karbapeneme, antibiotike poslednjeg izbora u leĉenju infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama, pozicionira ovu grupu bakterija na sam vrh liste patogena za koje je neophodan urgentan pronalazak novih efikasnih antimikrobnih terapeutika. Kontinuirani nadzor nad Acinetobacter spp. rezistenim na karbapeneme, koji podrazumeva praćenje klonalnog širenja i utvrĊivanje molekularnih mehanizama odgovornih za rezistenciju na ovu grupu antibiotika, je prvi korak u uspešnom ograniĉavanju diseminacije navedenih patogenih bakterija. Saznanja o prirodi signala iz spoljašnje sredine, koji mogu uticati na nivo rezistencije na antibiotike i virulencije, ukazuju na uslove pogodne za opstanak A. baumannii i idejno usmeravaju ka pronalasku novih terapeutika. Pored toga, formulacija efikasne vakcine, kao izuzetno znaĉajnog antiinfektivnog agensa, predstavlja jedan od imperativa u eliminaciji infekcija izazvanih višestruko rezistentnim sojevima A. baumannii. U skladu sa prethodno navedenim, ova teza je imala za cilj da molekularno okarakteriše izolate A. baumannii rezistentne na karbapeneme uzorkovane u periodu od 2012. do 2014. godine na Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Ĉupić” (Beograd, Srbija) (n=28). Analizirani izolati A. baumannii su pripadali trima klonalnim grupama karakteristiĉnim za Evropu (Evropski klonovi I-III) sa izuzetkom jednog izolata (8778), koji nije pripadao nijednoj od ove tri grupe. Evropski klon II, najuspešniji bolniĉki Evropski klon, je takoĊe bio najzastupljeniji i meĊu izolatima iz Srbije (67,86%). PFGE metodom izolati A. baumannii rezistenti na karbapeneme su grupisani u dva klastera (I i II), koja su obuhvatala ĉetiri pulsotipa (A-D). Sliĉnost izolata se kretala od 85% do skoro 100%. Budući da je metodom zasnovanom na sekvencama tri gena i PFGE ustanovljena raznovrsnost izolata A. baumannii, može se zakljuĉiti da nije došlo do klonalnog širenja datih izolata unutar bolniĉke ustanove u kojoj su uzorkovani...