Утицај програма кинезитерапије на кардиоваскуларни систем и квалитет депурационог процеса код болесника лечених хроничним хемодијализама

Abstract

Увод: Физичка активност важна је компонента квалитета хемодијализе, смањује кардиоваскуларни ризик, обезбеђује бољу контролу diabetes mellitus-а и нижу стопу депресије. Циљеви истраживања: Утврдити утицај кинезитерапије на квалитет хемодијализе, кардиоваскуларни систем, на обим мишића екстремитета и на латералну флексију кичменог стуба болесника на хемодијализи. Материјал и методе: Студија је организована на Одељењу за Хемодијализу Здравственог ценрта у Косовској Митровици, обухватила је 25 пацијената лечених хроничним хемодијализама. Спроведене су активне и пасивне вежбе у трајању од 20-30 минута. Свим испитаницима су процењене демографске, антропометријске, клиничке и лабораторијске карактеристике. Резултати: Сатурација кисеоником (p=0,019), систолне вредности артеријског притиска (p=0,014), отежано дисање (p=0,37), малаксалост (p=0,042), грчеви мишића (p=0,038) и адекватност хеодијализе (p=0,003), пре и након вежбања, били су статистички значајни параметри. Вредности обима натколенице леве (p=0,001) и десне ноге (p=0,001), пре и после вежбања, имају статистички значајну разлику. Левострана и деснострана флексије кичменог стуба пре и после вежбања показује статистички значајну разлику. Ејекциона фракција леве коморе била је статистички значајно већа након вежбања (p=0,001). Закључак: Физикална рехабилитација ниског до умереног интензитета има значајне позитивне ефекте на квалитет лечења и морбидитет болесника на хроничној хемодијализи.