Show simple item record

Historic-theological analysis of Serbian printed leitourgiars from the XVI century

dc.contributor.advisorVukašinović, Vladimir
dc.creatorHrvaćanin, Ratko
dc.date.accessioned2019-01-18T09:30:15Z
dc.date.available2019-01-18T09:30:15Z
dc.date.issued2017-06-30
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6452
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:19173/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=50910735
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10597
dc.description.abstractНајстарије српске штампарије, које су основане крајем XV и у XVI в., штампа- ле су искључиво богослужбене књиге, по чему се рано српско штампарство видно разликује од оновременог европског. Значај рада тих штампарија за богослужбени живот у Пећкој патријаршији XV–XVI в. састојао се не само у томе што је бого- службена књига постала приступачнија већем броју свештенослужитеља, већ и у томе што је оно, макар на кратко вријеме, допринјело додатној стабилизацији ранијег богослужбеног поретка. Први српски штампани литургијари из XVI в. рефлектују поредак Литургије али и литургијско богословље у Пећкој патријаршији у XVI в. Данас са сигурно- шћу можемо рећи да је први српски штампани Литургијар рад јеромонаха Мака- рија и да је одштампан, највјероватније, у румунском Трговишту 10. новембра 1508. г. Истовремено, то је и први румунски, први словенски и први православни штампани Литургијар. Осим њега, у српске штампане литургијаре из тог периода спадају и литургијари Божидара Љубавића Горажданина, одштампан, највјероват- није, у Венецији 1. јула 1519. и Божидара Вуковића Подгоричанина, одштампан у Венецији 7. јула 1519. г. Штампарије Вићенца Вуковића и Јеролима Загуровића су 1554. односно 1570. и 1580. г. у Венецији прештампале издање Божидара Вукови- ћа Подгоричанина, тако да она садржајно не доносе ништа ново. Изворни назив ових књига је Литургија, по чему се разликују од друге генерације српских штам- паних књига које садрже литургијски поредак, а које носе руски назив Служеб- ник. Посматран у свјетлу ранијег српског рукописног предања, литургијски поре- дак српских штампаних литургијара прве генерације показује да су њихови руко- писни предлошци они српски рукописи који у себи садрже Диатаксис Божан- ствене Литургије цариградског патријарха Филотеја Кокиноса, мада у његовој српско-атонској редакцији. Међутим, с обзиром на приличан број таквих рукопи- са с краја XIV и XV в., који су готово идентични штампаним литургијарима у по- гледу литургијског поретка, нисмо у могућности да кажемо који је тачно литурги- јар послужио као предложак сваком од штампаних издања. Такође, није искључе- но да је Литургијар јеромонаха Макарија послужио као предложак Горажданском Литургијару. Компаративна анализа литургијског поретка српских, грчких и руских прво- штампаних издања доноси веома интересантне разлике. Та издања садрже низ мо- литава и рубрика које нису у складу са Филотејевим Диатаксисом. Тако прво грч- ко штампано издање, издато 1526. г., у односу на прва српска издања, између осталог, садржи: Тропар Трећег часа, „Претворивши их Духом Твојим Светим“ на Василијевој Литургији, возглас „Благословено Царство“ на почетку Пређеосвеће- не Литургије, док први великоруски штампани Служебник из 1602. г. садржи ве- лики број молитава пред улазак у цркву, као и при цјеливању икона и пред олта- ром; свештеник у вријеме читања Апостола сједи на Горњем мјесту, постоји Тро- пар Трећег часа док је почетни возглас Пређеосвећене Литургије „Благословено Царство“. У погледу утицаја српских штампаних литургијара прве генерације на српске рукописне литуријаре можемо рећи да постоје рукописи који су, уз мале корекци- је, препис првоштампаних. Типичан представник тих рукописа је Литургијар МСПЦ ОРГ № 84 из XVII в. С друге стране, већ тада срећемо српске рукописне литургијаре који садрже одређене рубрике и молитве које се не налазе у српским, већ у руским штампаним издањима. Такав рукопис је, на примјер, Литургијар МСПЦ ОРГ № 121. Тако он садржи јектенију и молитву за упокојене, Тропар Тре- ћег часа итд. Према томе, на српску литургијску праксу и богословље XVII в. срп- ски првоштампани литургијари извршили су одређен, али не и једини утицај. На српску литургијску праксу и српско богословље XVIII–XX в. српски штам- пани литургијари прве генерације готово да нису имали утицаја. То свједочи ли- тургијски поредак српских штампаних литургијара с краја XVIII и из XIX в., који је у основи руски и малоруски. У односу на првe грчкe и рускe штампанe литургијарe, богословски став приређивача, штампара и издавача првих српских штампаних литургијара је много конзервативнији. Међутим, и они врше одређене корекције у тексту, што значи да се овдје не ради о мртвом предању већ о стваралачком преображавању истога. Тако Литургијар Божидара Вуковића садржи молитву по Причешћу која се среће само у ријетким рукописима. Појаву нових богословских тенденција посебно свједочи напомена пред Причешће лаика на Златоустовој Литургији, која, између осталог, каже: „ако има неки који хоће да се причесте“ и „ако ли нема причасника“. Та напомена не само да потврђује праксу ријетког причешћивања у XVI в., већ говори и о поимању Причешћа као нечег другостепеног у богослужбеном животу оновремених Срба.sr
dc.description.abstractThe oldest Serbian print houses that worked from the end of the XV and during the XVI c. were only printing liturgical books, what are the early Serbian printing differs from the European of that time. The significance of those print houses of ministering life in Patriarchate of Pec in the XV and XVI c. was consisted not only in the fact that liturgical book became accessible to a larger number of ministers, but also what it is, even for a short time, contributed to a further stabilization of the earlier ministering order. The first Serbian printed leitourgiars from the XVI. c reflect the order of the Liturgy or liturgical theology in the Pec Patriarchate in the XVI c. The first Serbian Leitourgiar is the work of the hieromonk Macarius and was printed, probably, in the Romanian Târgoviste on 10th November, 1508. At the same time, this is the first Romanian, Slovenian and generally the first Orthodox printed Leitourgiar. Besides him, Serbian printed leitourgiars from that period include leitourgiars of Bozidar Ljubavic – from Gorazde from 1519, Bozidar Vukovic – from Podgorica from 1519, Vicenco Vukovic from 1554. and Jerolim Zagurovic from 1570. and from 1580. Vicenco and Zagurovic’s editions are copies of Bozidar’s edition. Original name of these books is the Liturgy, and that makes it different from other generations of Serbian printed books that contain liturgical order, which carry the name of the Russian Sluzhebnik. Seen in the light of earlier Serbian manuscript traditions, the liturgical order of Serbian printed leitourgiars of the first generation, shows that their manuscript templates of Serbian manuscripts contain Diataxis Divine Liturgy of Patriarch of Constantinople Philotea Kokinos (XIV c.), although in his so-called Serbian-Athos edition. According to the considerable number of these manuscripts from the late XIV and XV c., which are almost identical to printed Liturgions in terms of liturgical order, we are unable to say which Leitourgiar was exactly used as a template to each of the printed editions. It is not excluded that the Leitourgiar iturgion of the hiermonk Macarius served as a model for Gorazde’s Leitourgiar. Comparative analysis of the liturgical order of the Serbian, Greek and Russian firstprinted editions bring some interesting differences. Those editions contain a set of prayers and columns that are not in accordance with Philoteus’ Diataxis. Thus, the fist printed Greek edition from 1526., compared to the first Serbian issue, among the rest, includes: third time Throparion, “By turning them with Thy Holy Spirit” on Liturgy St. Basil, etc., while the first printed Great Russian Sluzhebnik from 1602. contains a large number of prayers before entering the church, third time Throparion, etc. In terms of the impact of Serbian printed leitourgiars of the first generation of Serbian manuscript leitourgiars, we can say that there are manuscripts which, with some slight changes, are copies of first printed. A typical representative of these manuscripts is Leitourgiar MSPC ORG 84 from the XVII. On the other hand, we have already met Serbian manuscript Leitourgiar that contain certain rubrics and prayers that are not found in Serbian, but in the Russian printed publications. Such like manuscript, for example, is MSPC ОRG 121. Thus it contains litany and prayer for the passed away, third time Throparion, etc. Thus, the Serbian liturgical practice and theology in the XVII., of Serbian first-printed leitourgiars performed specified, but not only influence. On the Serbian liturgical practice and Serbian theology of theXVIII-XIX c., Serbian printed leitourgiars of first generation, had no effect. This testifies to the liturgical order of the Serbian printed sluzebniks from the end of the XVIII and XIX c., which is basically Russian and Little Russian. Compared to the of the first printed Greek and Russian leitourgiars, theological stand editors, printers and publishers of the first Serbian printed leitourgiars is much more conservative. However, they are applying certain corrections in the text, which means that this is not a dead tradition but about the creative transformation of the same. So Leitourgiar Bozidar Vukovic contains the prayer after Communion, which is found only in rare manuscripts. The appearance of new theological tendency especially shows a note before Communion of laity on Liturgy St. John Chrysostom, which, among other things, says: „if there is someone who wants to receive Communion“ and „if there are any communicants“. This remark not only confirms the practice rare communion in XVI v., but also talks about and understanding of Communion as something second instance in the liturgical life of the then Serb.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Православни богословски факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectсрпско штампарство, XVI вијек, богослужење, Пећка патри- јаршија, Литургијар, Служебник, Литургијаsr
dc.subjectSerbian printing, the XVI century, worship, the Pec Patriarchate, Leitourgiar, Sluzhebnik, Liturgy.en
dc.titleИсторијско-богословска анализа српских штампаних литургија из XVI вијекаsr
dc.title.alternativeHistoric-theological analysis of Serbian printed leitourgiars from the XVI centuryen
dc.typePhD thesis


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record