Приказ основних података о дисертацији

Systematics of genus Merodon (Meigen, 1803) (Diptera: Syrphidae) based on morphological and molecular characters

dc.contributor.advisorRadenković, Snežana
dc.contributor.advisorStåhls-Mäkelä, Gunilla
dc.contributor.otherVujić, Ante
dc.contributor.otherRadenković, Snežana
dc.contributor.otherStåhls-Mäkelä, Gunilla
dc.contributor.otherĐan, Mihajla
dc.contributor.otherNedeljković, Zorica
dc.creatorVeselić, Sanja
dc.date.accessioned2019-01-11T13:38:20Z
dc.date.available2019-01-11T13:38:20Z
dc.date.issued2018-12-28
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153899697809548.pdf?controlNumber=(BISIS)107863&fileName=153899697809548.pdf&id=12105&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107863&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153899699524831.pdf?controlNumber=(BISIS)107863&fileName=153899699524831.pdf&id=12106&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.uri/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153899699524831.pdf?controlNumber=(BISIS)107863&fileName=153899699524831.pdf&id=12106
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10588
dc.description.abstractTaksonomija  i  sistematika  su  okosnica  nauke  o biodiverzitetu,  obzirom  da  su  osnova  za identifikaciju  i  razdvajanje  jedinstvenih filogenetskih  entiteta  (vrsta),  ali  i  viših taksonomskih  kategorija.  Rod  Merodon  Meigen,1803  pripada  familiji  Syrphidae,  podfamiliji Eristalinae,  tribusu  Merodontini.  Vodeći  je  rod osolikih muva po bogatstvu vrstama u Evropi (124 vrsta).  Sirfide  predstavljaju  veoma  važnu  grupu organizama  i  njihov  značaj  u  prirodi  je  višestruk (polinacija,  regulatori  brojnosti  štetnih  insekata bioindikatori  staništa,  razlagači  materija  u raspadanju  itd).  Iako  su  se  istraživanjima  roda Merodon  bavili  brojni  autori,  dosadašnje filogenetske  analize  nisu  u  potpunosti  rasvetlile njegovu sistematsku poziciju, kao i položaj taksona na  filogenetskom  stablu.  U  cilju  što  boljeg razumevanja sistematike i filogenije roda  Merodon, neophodno  je  analizirati  genske  regione  koji evoluiraju različitim mutacionim stopama, kao i što veći  broj  filogenetski  informativnih  morfoloških karaktera. U  ovom  radu  su  u  cilju  istraživanja sistematike  roda  Merodon  analizirani  molekularni (mtDNK, 18S rRNK, 28S rRNK) i 250 morfoloških karaktera  (pomoću  binokularne  lupe  i  Skening elektronskog  mikroskopa),  pojedinačno  i kombinovano  a  upotrebom  metoda  za  filogenetsku analizu-  maximum  parsimony  (MP)  i  maximumlikelihood (ML). Analizirano je ukupno 329 jedinki. Pokazalo  se  da  je  u  ovakvom  tipu  istraživanja neophodan  integrativni  pristup,  odnosno kombinacija  što  više  karaktera  poreklom  iz različitih  izvora.  Na  osnovu  ML  stabla  svih  gena tribus  Merodontini  je  monofiletski  gde  se  vrsta Nausigaster  meridionalis  pojavljuje  kao  sestrinska ostalim rodovima tribusa (Azpeytia, Platynochaetus, Megatrigon,  Eumerus   tricolor  kladi  i  ostalim vrstama  roda  Eumerus).  Rod  Eumerus  je parafiletski  i  sastoji  se  iz  dve  monofiletske  linije: Eumerus  tricolor  klade  (potencijalnog  roda)  i ostalih  vrsta  roda  Eumerus.  Rod  Merodon  je monofiletski  prema  analizama  kombinovane matrice   molekularnih  i  morfoloških  podataka,  5' kraja  mtDNK  COI  i  analize  matrice  morfoloških karaktera.  U  okviru  roda  Merodon  detektovano  je ukupno  pet  klada  (aureus,  albifrons,  desuturinus, natans  i  avidus),  odnosno  četiri  glavne  evolutivne linije,  potencijalna  podroda:  aureus,  albifrons  + desuturinus,  natans  i  avidus.  Mitohondrijalni  geni pokazali su se veoma informativnim u sagledavanju filogenetskih odnosa i izdvajanja većine klada, kao i grupa  vrsta,  što  ukazuje  na  veću  varijabilnost sekvenci  COI  gena  u  odnosu  na  nuklearne  gene. Nuklearni  geni  samostalno  nisu  doprineli rasvetljavanju  filogenetskih  odnosa  između  klada (28S  rRNK  izdvaja  samo  natans  kladu)  u  okviru roda  Merodon,  ali  su  izdvojili  tribus  Merodontini,kao  i  Eumerus  tricolor  liniju.  Nuklearni  geni  su izdvojili  i  pojedine  grupe  vrsta  u  okviru  roda Merodon,  što  govori  u  prilog  tome  da  nuklearni geni mogu biti informativni kako na višim, tako i na nižim  taksonomskim  nivoima.  Mala  varijabilnost nuklearnog  gena  u  okviru  roda  Merodon,  naročito slučaju  18S  rRNK,  govori  o  njegovoj konzervativnosti.  Utvrđeno  je  da  morfološki karakteri genitalija mužjaka nose važan filogenetski signal  za  izdvajanje  klada  i  grupa  vrsta  te  upravo kombinacija  različitih  morfoloških  struktura  i njihova uloga sa različitim stepenom selekcije koja deluje  na  njih,  uslovljava  i  njihovu  evolucionu diverzifikaciju.  Ipak,  analize  molekularnog  i morfološkog  seta  karaktera  pojedinačno  nisu  u potpunosti  rasvetlili  filogenetske  odnose  u  okviru roda  Merodon,  što  opravdava  potrebu  za kombinovanom analizom. sr
dc.description.abstractTaxonomy  and  systematics  provide  the  framework  for  biodiversity  research, since  they represent a foundation for identification  and  delimitation  of  phylogenetic  units  (species), as well as higher taxonomic ranks. Genus  Merodon  Meigen,  1803  belongs  to family  Syrphidae,  subfamily  Eristalinae, tribus  Merodontini.  Hoverflies  play  crucial  ecological  roles  (pollination,  decomposition  and  recycling  of  a  vast  range  of  materials, bioindicators  etc).  Despite  the  fact  that genus  Merodon  is  the  species  richest hoverfly  genus  in  Europe  (124  described  species so far), only few authors have dealt with  its  systematics  and  phylogenetic  relationships  of  this  large  phytophagous genus. In order to understand the systematics and  phylogeny  of  genus  Merodon,  it  is  necessary to analyze comprehensive number of  gene  regions  known  to  evolve  with various  mutational  rates,  and  as  many  feasible,  phylogenetically  important  morphological  characters.  In  this  thesis, molecular (mtDNA, 18S rRNA, 28S rRNA)and  250  morphological  characters  (with  the aid  of  binocular  and  scanning  electron microscope)  were  analyzed,  separately  and combined,  with  phylogenetic  methods maximum  parsimony  (MP)  and  maximum likelihood  (ML).  In  total  329  specimens were  analyzed.  It  has  been  proven  that  in these types of research integrative approach is crucial, as it considers a large  amount of data from various sources. In ML analysis of all  genes  tribus  Merodontini  is monophyletic,  with  Nausigaster meridionalis  grouping  as  a  sister  to  the remaining  Merodontini  (Azpeytia, Platynochaetus,  Megatrigon,  Eumerus  and Eumerus  tricolor  lineage). Genus  Eumerus is  paraphyletic,  and  within  this  genus  two main  monophyletic  lineages  can  be identified:  Eumerus  tricolor  clade  (putative genera)  and  the  remaining  taxa  of  genus Eumerus.  Genus  Merodon  monophyly  is confirmed,  based  on  all  data  analysis  5' mtDNA  COI  and  morphological  dataset. Within  genus  Merodon  five  monophyletic clades  can  be  identified  (aureus,  albifrons, desuturinus,  natans  and  avidus),  or  four evolutionary  lineages,  putative  subgenera: aureus,  albifrons  +  desuturinus,  natans  and avidus.  Mitochondrial DNA is proved to be very  informative  in  resolving  systematic position  of  clades,  species  groups  and  taxa, which confirms the higher variability of COI mtDNA  sequences  compared  to  nuclear genes. Nuclear genes alone didn't resolve the systematic  position  and  phylogenetic relationships  between  most  clades  (28S rRNA  identified  only  natans  clade)  within genus  Merodon,  but  these  genes  confirmed the  monophyly  of  tribus  Merodontini  and putative  genera  Eumerus  tricolor.  Nuclear genes  were  also  informative  for  some species  groups,  which  implies  that  nuclear genes  could  be  beneficial  in   resolving systematic position of both lower and higher taxonomic ranks. Low  variability of nuclear genes within genus Merodon, especially 18SrRNA,  proves  the  fact  that  they  are  conservative  genes.  Morphological  characters  of  male  genitalia  carry  the strongest  phylogenetic  signal,  since  they show a great evolutionary divergence in the shape  and  structural  complexity,  as  a  result of  sexual  selection.  As  molecular  nor morphological  characters  alone  couldn't fully  resolve  the  phylogenetic  relationships  within genus  Merodon,  all data  approach is proven  to  be  necessary  in  this  type  of  research.  en
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Природно-математички факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/EC/FP7/244090/EU//
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/173002/RS//
dc.rightsAttribution-NonCommercial-NoDerivs
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectRod Merodon, mtDNK, rRNK, morfološki karakteri, monofilija, klada, filogenijasr
dc.subjectgenus Merodon, mtDNA, rRNA, morphological characters, monophyly, clade, phylogenyen
dc.titleSistematika roda Merodon (Meigen, 1803) (Diptera: Syrphidae) na osnovu morfoloških i molekularnih karakterasr
dc.title.alternativeSystematics of genus Merodon (Meigen, 1803) (Diptera: Syrphidae) based on morphological and molecular charactersen
dc.typeDoktorska disertacijasr


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији