Приказ основних података о дисертацији

Structure, ecology and social study of lawns in recreational areas

dc.contributor.advisorStavretović, Nenad
dc.contributor.otherObratov-Petković, Dragica
dc.contributor.otherDajić-Stevanović, Zora
dc.contributor.otherTomićević-Dubljević, Jelena
dc.contributor.otherRistić, Ratko
dc.creatorPetrović, Jovana Ž.
dc.date.accessioned2019-01-11T13:31:54Z
dc.date.available2019-01-11T13:31:54Z
dc.date.issued2015-10-22
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6433
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:19148/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=513426844
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10587
dc.description.abstractОсновни елемент рекреативних површина на отвореном који омогућава обављање рекреативних активности на најпријатнији и најприроднији начин јесте травњак. У дисертацији се износе резултати структурних, еколошких и социолошких истраживања травњака три типа рекреативних површина: трим-стаза, кејова и ски-стаза. Истраживањима су обухваћене: трим-стазе на локалитетима парк-шума Кошутњак, Споменик природе Обреновачки Забран, излетиште Ада Циганлија, Споменик природе „Бојчинска шума‟ и парк-шума Шумице; шеталишта уз водене токове (кејови) у Београду, Новом Саду и Нишу; ски-стазе на планини Копаоник. Циљ рада је сагледавање структуре травњака и односа међу биљкама које га чине ради добијања нових података о распрострањењу биљних врста, специфичностима истраживаних типова травњака, одговарајућим врстама биљака за сетву, потребном начину неге и одржавања, ради обезбеђивања квалитетне подлоге за рекреативне активности. Циљ рада је и разумевање потреба корисника и интегрисање њихових мишљења и ставова у процес планирања, управљања и унапређења стања рекреативних површина. Структурна анализа травњака рекреативних површина проучена је на основу 248 фитоценолошких снимака који су узети стандардном методом Braun Blanquet-а (1964). При анализи структуре травних површина биљне врсте су сврстане у квалитетне групе по узору на ревидирану методу Шоштарић-Писачић (1974), која је допуњена од стране Ставретовића (2002). Укупан број евидентираних биљака је 686, међу којима су 34 инвазивне биљне врсте. Највећи број биљака констатован је у травњацима рекреативних површина кејова (348), затим на ски- стазама (322), док је најмањи број врста евидентиран у травним површинама трим-стаза (276). Највећи број биљака које су забележене на свим локалитетима припада групи остале зељасте биљке, а знатно мањи број припада категорији квалитетне траве. Овај податак се подудара са чињеницом да је највећи број запажених биљака окарактерисан као коров или условни коров на травњацима трим-стаза и кејова...sr
dc.description.abstractThe main element of the open recreational areas, which allows the performance of recreational activities in the most pleasant and most natural way, is the lawn. The dissertation presents the results of structural, ecological and social research of lawns on three types of recreational areas: fitness trails, quays and ski-slopes. Investigations included paths at locations such as Košutnjak park forest, Natural Monument "Obrenovački Zabran", Ada Ciganlija resort, Natural Monument "Bojčinska šuma" and park forest Šumice; walksides along the watercourses (quays) in Belgrade, Novi Sad and Niš; ski slopes on Mt. Kopaonik. The aim is to review the lawn structure and the relationship between plants within for obtaining new data on the distribution of plant species, the specifics of the studied types of lawns, appropriate types of plants for planting, the appropriate means of care and maintenance, in order to provide a useful baseline for recreational activities. The aim is the understanding of user needs and integrates their opinions and attitudes in the process of planning, management and improvement of recreational areas. Structural analysis of the lawns on recreational areas was studied on data set containing 248 of phytocenological relevés that were taken using the standard method of Braun- Blanquet (1964). When analyzing the structure of grassland plant species are classified in quality group based on the revised method of Šoštarić-Pisačić (1974), as amended by Stavretović (2002). The total number of plants was 686, including 34 invasive plant species. The largest number of plants was recorded in the grasslands of quays (348), followed by the ski-slopes (322), while the lowest number of species recorded was on the grass fitness trails (276). The largest number of plants that were recorded in all localities belong to a group of other herbaceous plants, a much smaller number belongs to the category of high-quality grass. This data coincides with the fact that the largest number of noteworthy plants designated as weeds or conditional weeds on jogging paths and quays...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Шумарски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/43007/RS//
dc.rightsAutorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectпејзажна архитектура, хортикултура, травњаци, рекреација, зелене површине, индикаторске вредности биљака, потребе посетилаца, учешће јавности, коровиsr
dc.subjectlandscape architecture, horticulture, lawns, recreation, green areas, ecological indicator value, visitor needs, public involvement, weedsen
dc.titleСтруктурна, еколошка и социолошка истраживања травњака рекреативних површинаsr
dc.title.alternativeStructure, ecology and social study of lawns in recreational areasen
dc.typePhD thesis


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији