Show simple item record

Latinophony in Late Roman Dalmatia as reflected in the Letters of Pope Gregory I

dc.contributor.advisorNedeljković, Vojin
dc.contributor.otherPendelj, Boris
dc.contributor.otherRistović, Nenad
dc.contributor.otherLigorio, Orsat
dc.creatorKunčer, Dragana S.
dc.date.accessioned2018-12-28T09:11:05Z
dc.date.available2018-12-28T09:11:05Z
dc.date.issued2018-06-25
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6399
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:19093/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=50858767
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10541
dc.description.abstractНакон анализе постојeће литературе у раду се утврђује – кад је реч о латинском језику – непостојање како модерних лингвистичких, тако и комуниколошких истраживања везаних за период прелаза из 6. у 7. век који је за Балкан од изузетне важности. Такође, након закључка да су ове две врсте истраживања међусобно блиско повезане и да се односе на једну појаву, приступа им се скоро у подједнакој мери. Лингвистички аспект заснива се на анализи једног натписа (CIL III 9527), прецизно датираног у период из кога потичу писма папе Григорија I. Комуниколошки аспект заснива се на проучавању како целе Збирке писама папе Григорија I у ширем смислу, тако, у ужем смислу, на проучавању писама која се односе на Далмацију. Крајњи резултат је утврђено постојање четири типа комуникације од којих један тип претпоставља постојање широког слоја латинофоног становништва у Далмацији које је, попут својих савременика у Галији, способно да слушањем разуме текст написан реторским стилом. Остала три типа се односе на свештена лица у Далмацији за која се констатује да су способна не само пасивно да разумеју текстове написане реторским стилом, већ и сами да их пишу. У закључку се истиче личност проконзула Марцелина која се помиње у обе врсте извора (на датом натпису и у папским писмима) и тврди се да је и ова личност, иако није била свештено лице, имала исте способности латинофоне комуникације. Такође се, на основу језика датог натписа, утврђује да је говорни језик ове личности био прожет извесним вулгарним цртама, али оним које су одражавале природну језичку еволуцију и биле сродне са језичким особинама које су утврђене у другим латинофоним областима.sr
dc.description.abstractAfter the available literature on this topic had been studied, the absence of two aspects of linguistic research became evident: modern research of Latin spoken in Dalmatia and research of communication in Latin in Dalmatia, in both cases related to the end of the 6th and beginning of the 7th century – a period of particular significance for the Balkans. After establishing that these two researches are closely related and that they refer to the same phenomenon, they have both been approached evenly and given almost the same amount of attention. Linguistic aspect was based on the philological analysis of an inscription (CIL III 9527) that has been precisely dated to the time coinciding with the period to which the Letters of Pope Gregory I belong. Communication aspect in broader sense was realised through examination of the whole Registrum of Pope Gregory I, and also, narrowed down, through examination of Pope’s letters that are related to Dalmatia. The outcome defines four types of communication in Latin at the end of the 6th century in Dalmatia. The first one indicates that, in Dalmatia, there is a broad Latin speaking population that can, similarly to their contemporaries in Gaul, understand a text of advanced stylistic register, with rhetoric figures, by listening to it. Three other types indicate that the members of clergy can not only passively understand writing of advanced stylistic register, but can themselves write texts of the same rhetoric features. In the conclusion, the attention has been drawn to a person known as proconsul Marcellinus, whose name had been mentioned in both the inscription and in the Letters of the Pope Gregory I. It is argued that his Latin communication skills equaled those of the clergy, even though he was not one of them. It has also been deducted that this person’s spoken language included the vulgar features which, on one hand, were part of the evolution course of the Latin language and which, on the other hand, had not differed from the features present in other Latin speaking regions of the same era.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филозофски факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectпапа Григорије I, позноримска Далмација, Салона, вулгарни латинитет, комуникација, епистолографија, Registrumsr
dc.subjectPope Gregory I, Late Roman Dalmatia, Salona, Vulgar Latin, Communication, Epistolography, the Registrumen
dc.titleПисма папе Григорија I као сведочанство латинофоне комуникације на тлу римске Далмацијеsr
dc.title.alternativeLatinophony in Late Roman Dalmatia as reflected in the Letters of Pope Gregory Ien
dc.typePhD thesis


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record