Show simple item record

dc.creatorŠtangarić, Snežana
dc.date.accessioned2018-12-26T13:21:09Z
dc.date.available2018-12-26T13:21:09Z
dc.date.issued2018-10-01
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153839503873137.pdf?controlNumber=(BISIS)107823&fileName=153839503873137.pdf&id=12042&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107823&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153839505110830.pdf?controlNumber=(BISIS)107823&fileName=153839505110830.pdf&id=12043&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.uri/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153839505110830.pdf?controlNumber=(BISIS)107823&fileName=153839505110830.pdf&id=12043
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10448
dc.description.abstractPredmet ove doktorske disertacije jeste analiza koncepta kulturnog kapitala i njegovih osnovnih strukturalnih elemenata, kao i utvrĎivanje i objašnjenje načina na koji bi se znanje i oblici kulturnog kapitala mogli dovesti u vezu i što preciznije izmeriti. Koncept kulturnog kapitala, čiji je utemeljivač Pjer Burdije, široko je prihvaćen u sociologiji, posebno u sociologiji obrazovanja, kao jedan od mehanizama za objašnjenje društvenih nejednakosti. Burdijeova teorija predstavlja teorijsko polazište ovog rada u kome se razmatraju mogućnosti njene nadogradnje i primene u istraţivanjima obrazovnih nejednakosti u savremenim društvima, konkretno, u savremenom srpskom društvu. Doprinos ovog rada postojećim istraţivanjima kulturnog kapitala jeste razmatranje znanja kao kulturnog kapitala i njegovo uključivanje i operacionalizacija u istraţivanju društvenih nejednakosti. Šira konceptualizacija kulturnog kapitala u ovom radu podrazumevala je njegovo odreĎivanje kao poznavanje legitimne kulture koje se, izmeĎu ostalog, stiče u okviru primarne socijalizacije, a koje se vrednuje i nagraĎuje u okviru obrazovnog sistema, što doprinosi odrţavanju društvenih nejednakosti. U nameri da se na konkretnom primeru proveri primenljivost koncepcije kulturnog kapitala, sprovedeno je empirijsko istraţivanje na prigodnom uzorku učenika dve srednje škole u Somboru – gimnazija i srednja ekonomska škola, koje je za cilj imalo utvrĎivanje nivoa i karakteristika raspoloţivog kulturnog kapitala učenika i otkrivanje njegovih sociološki relevantnih povezanosti sa znanjem i obrazovnim postignućem. Istraţivanje je potvrdilo strukturalnu meĎuzavisnost tri oblika kulturnog kapitala – opredmećenog, otelovljenog i institucionalizovanog, a rezultati su potvrdili i da je kulturni kapital meĎugeneracijski prenosiv, sa roditelja na dete. U procesu transmisije kuturnog kapitala ulogu imaju i aktivni i pasivni mehanizmi, s tim da su se značajnijim pokazali aktivni mehanizmi transmisije u vidu svesnog i organizovanog angaţovanja roditelja u procesu socijalizacije deteta za kulturne prakse. UtvrĎeno je da otelovljeni kulturni kapital učenika predstavlja prediktor znanja o legitimnoj kulturi na taj način da učenici koji raspolaţu sa više kulturnog kapitala postiţu bolje rezultate na testu znanja opšte kulture. Na osnovu dobijenih nalaza zaključuje se da znanje o legitimnoj kulturi predstavlja artikulaciju i aktualizaciju otelovljenog kulturnog kapitala, te da je  pri operacionalizaciji otelovljenog oblika kulturnog kapitala u sociološkim istraţivanjima nuţno uključivanje tog tipa znanja. TakoĎe, pokazalo se da učenici višeg socio-ekonomskog statusa poseduju i raspolaţu sa više kulturnog kapitala u svim oblicima, u odnosu na učenike koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu. Takve razlike uočene su i u stepenu prilagoĎenosti obrazovnom sistemu koja je merena obrazovnim habitusom. UtvrĎeni su pozitivni efekti kulturnog kapitala u njegovom institucionalizovanom i opredmećenom obliku na obrazovno postignuće učenika, mereno prosečnim uspehom u osnovnoj školi i uspehom u prethodnoj školskoj godini u srednjoj školi, što implicira da veće šanse za više postignuće tokom celokupnog formalnog obrazovanja imaju deca koja su rasla u domovima koji su opremljeniji predmetima za kulturnu potrošnju i čiji roditelji imaju viši nivo obrazovanja. S druge strane, otelovljeni kulturni kapital pokazao se značajnim za visinu ocene iz srpskog jezika na celokupnom uzorku, kao i za obrazovno postignuće učenika koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu, što nije u skladu sa Burdijeovom teorijom društvene i kulturne reprodukcije, već podrţava model kulturne mobilnosti. Dobijeni nalazi otvaraju mogućnosti za koncipiranje smernica za obrazovne i kulturne politike koje bi bile usmerene ka smanjenju društvenih nejednakosti.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsAttribution-NonCommercial
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectkulturni kapital, znanje, obrazovanje, nejednakosti, učenicisr
dc.titleKulturni kapital kao znanje: istraţivanje obrazovnih nejednakosti na primeru učenika srednjih škola u Somborusr
dc.typeDoktorska disertacijasr


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record