Show simple item record

Patent protection of stem cells

dc.contributor.advisorMarković, Slobodan M.
dc.contributor.otherPopović, Dušan V.
dc.contributor.otherRadovanović, Sanja
dc.creatorDamjanović, Gordana M.
dc.date.accessioned2018-12-20T15:20:32Z
dc.date.available2018-12-20T15:20:32Z
dc.date.issued2018-09-29
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6368
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:19048/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=515299505
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10425
dc.description.abstractБиотехнологија и интелектуална својина јесу две области које су одиграле значајну улогу у трансформацији истраживања. Патентирање биотехнолошких проналазака јесте потребно првенствено због тога што се биотехнологија веома брзо развија, док се огромна средства која се улажу у истраживања и развој враћају веома споро. Предмет истраживања докторског рада обухватио је патентну заштиту матичних ћелија. Захваљујући истраживањима првенствено ембрионалних матичних ћелија, откривена су њихова два кључна својства која их чине изузетним, а то су: могућност гајења in vitro и плурипотентност. Новоткривена својства омогућују и нов приступ истраживању ћелија, њиховом развоју и поремећајима, попут ембрионалних тумора или урођених дефеката. Истраживања ће омогућити откривање нових лекова, а могуће је да ће се захваљујући истраживањима решити хронични недостатак ткива за трансплантацију, која се користе у лечењу дегенеративних болести. Као један од главних задатака 21. века наводи се - примена матичних ћелија у сврху продужетка живота. Ниједан биотехнолошки проналазак није изазвао толике расправе и дијаметрално супротне ставове као што је питање патентне заштите матичних ћелија. Различито правно третирање матичних ћелија у Европи у односу на Сједињене Америчке Државе, јесте последица разлика између патентног система Европе и Сједињених Америчких Држава. Већина европских патентних закона поседује такозвану моралну клаузулу, која омогућава надлежном органу да одбије патент на моралним основама, док у патентном систему Сједињених Америчких Држава морално вредновање нема формално место, већ се патентни испитивачи фокусирају на питања новости, инвентивности и индустријске применљивости, односно корисности. Сви релевантни прописи који су донети на тлу Европе дозвољајаву искључивање из патентибилности проналазака у циљу заштите морала и јавног интереса. Међутим, у погледу патентне заштите, првенствено ембрионалних матичних ћелија, не постоји консензус на тлу Европе. Посебно је сложено питање моралног статуса ембриона, јер ће ембрион, иако нема карактеристике личности ипак постати људско биће. Будући да су достигнућа у истраживању матичних ћелија оптерећена бројним не само правним, већ и етичким и религијским питањима, она су била предмет истраживања докторског рада. Правна теорија не даје дефиницију моралног статуса ембриона, због чега је истраживање било фокусирано и на питање: да ли је оправдано уништити ембрион и из њега деривирати ембрионалне матичне ћелије. С обзиром на то да се поштовање морала и људског достојанства може обезбедити не само ограничењима у оквиру патентног права, већ и етичком проценом проналазака током поступка патентирања, предмет истраживања је било и питање целисходности укључивања етичких одбора код процене патентибилности проналазака матичних ћелија.sr
dc.description.abstractBiotechnology and intellectual property are two fields that have played a significant role in research transformation. Patenting of biotechnological inventions is necessary primarily since biotechnology is developing rapidly, while the vast resources invested in research and development pay off very slowly. The subject of the dissertation research included patent protection of stem cells. The research of primarily embryonic stem cells has led to the discovery of their two key properties that make them exceptional - namely, the possibility of in vitro growing and pluripotency. The discovered properties have provided for a new approach to the study of cells, their development and disorders, such as embryonic tumours or congenital defects. The research will enable the discovery of new medicines, and it is also possible that, due to research, chronic lack of tissue for transplantation used in the treatment of degenerative diseases will be resolved. Application of stem cells for the purpose of prolonging life is stated as one of the main tasks of the 21st century. No biotechnological invention has caused so much debate and diametrically opposite attitudes as the issue of patent protection of stem cells. Different legal treatment of stem cells in Europe compared to the United States is a consequence of differences between the European and the US patent systems. Most European patent laws include the socalled moral clause allowing the competent authority to reject a patent on moral grounds, while in the US patent system moral evaluation has no formal place, but patent examiners focus on issues of novelty, inventiveness and industrial applicability or utility. All relevant regulations adopted on the territory of Europe allow the exclusion of inventions from patentability with the aim of protecting morality and public interest. However, there is no consensus in Europe with regard to the patent protection of primarily embryonic stem cells. The issue of the moral status of embryos is particularly complex, since an embryo, despite not having individual characteristics, will still become a human being. Since the achievements in stem cell research are burdened with numerous not only legal but also ethical and religious issues, they were the subject of dissertation research. The legal theory provides no definition of the embryo's moral status, which was the reason why the research also focused on the question of the justifiability of destroying embryos and deriving embryonic stem cells from them. Since respect for morality and human dignity can be ensured not only by restrictions within the patent law but also by ethical assessment of inventions during the patenting process, the subject of research also included the issue of the appropriateness of involving ethics committees in assessing the patentability of stem cell inventions. The court decision of the EU Court of Justice in the case Brüstle vs. Greenpeace clearly defining the embryo as a human being, therefore preventing inventions using embryonic stem cells from being patented, was particularly analyzed.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Правни факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectбиотехнологија, патенти, морал, људско достојанство, ембрион, матичне ћелије, ембрионалне матичне ћелије.sr
dc.subjectbiotechnology, patents, morality, human dignity, embryos, stem cells, embryonic stem cells.en
dc.titleПатентна заштита матичних ћелијаsr
dc.title.alternativePatent protection of stem cellsen
dc.typePhD thesis


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record