Show simple item record

Modelovanje faktora koji određuju stavove i ponašanje u oblasti oralnog zdravlja

dc.contributor.advisorMilić, Jasmina
dc.contributor.otherGajić, Mihajlo
dc.contributor.otherMatijević, Dušanka
dc.contributor.otherJovičić, Olivera
dc.creatorКалевски, Катарина
dc.date.accessioned2018-12-19T17:26:02Z
dc.date.available2018-12-19T17:26:02Z
dc.date.issued2018-12-10
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153734835678419.pdf?controlNumber=(BISIS)107777&fileName=153734835678419.pdf&id=11960&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107777&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153734838172954.pdf?controlNumber=(BISIS)107777&fileName=153734838172954.pdf&id=11961&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urinull/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153734838172954.pdf?controlNumber=(BISIS)107777&fileName=153734838172954.pdf&id=11961
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10401
dc.description.abstractСтудентска омладина из више разлога представља репрезентативну групу испитаника за истрживање понашања и ставова који утичу на орално здравље. Предстаљају хомогену групацију, једнаког су образовног нивоа, узраста у којем је естетски моменат условљен здравим устима и зубима и има доминантну улогу. Студенти стоматологије су посебно интересантни, јер се очекује да поседују већи ниво знања, вештина и позитивних ставова, у односу на орално здравље. Исто тако очекује се да у већој мери воде бригу о оралном здрављу, као и да могу имати већи утицај на околину, породицу и друштво у целини, при чему се њихово знање и понашање као и ставови о оралном здрављу, мењају током година студирања. Из доступне литературе, откривено је да се ставови и понашања разликују међу студентима различитих година студија, односно између студената са претклиничких и клиничких година студија. Мушкарци и жене, имају различиту социо-психолошку и физиолошку основу понашања и навика уопште, па је очекивано да и њихово понашање у вези са оралним здрављем исто тако буде другачије. Сопствена перцепција оралног оралног здравља уско је повезана са социо–културалним обрасцима понашања као и социо–економским статусом тј. тзв. социо–економским детерминантама здравља. Недовољно се зна о утицају клиничке обуке о развоју оралног здравља на понашање студената стоматологије. Ипак, интересовање за квалитет оралног здравља и тежња да се исти процени, мери, обезбеди, унапреди, и пореди, стално је у значајном порасту. ЦИЉ: Основни циљ овог истраживања је дефинисање фактора који утичу на ставове и безбедно понашање студентске омладине у односу на орално здравље као основе за дефинисање модела здравствено васпитног интервентног програма за спречавање развоја тих фактора. МЕТОД: У овом истраживању, које је спроведено као лонгитудинална, интервентна студија пресека, за тестирање изабраних параметара, коришћен је епидемиолошки и социјално-медицински метод. Истраживање је спроведено на Стоматолошком факултету у Панчеву у три етапе током 2017. и 2018. год. Прва етапа је спроведена пре здравствено-васпитне интервенције, током септембра и октобра месеца школске 2017.год. У овој фази су учествовали сви студенти и односила се на: - анкетно истраживање, урађено путем интервјуа које је спроведено током октобра и новембра месеца 2017. год. - мерење стања оралног здравља, путем стоматолошког прегледа, обављено је у амбулантама Стоматолошког факултета у Панчеву током новембра и децембра месеца 2017.год. Друга етапа спроведена је пре здравствено-васпитне интервенције, почев од октобра месеца школске 2017.год. У истраживању у овој фази били су укључени сви студенти прве и четврте године студија, а односила се на : - спровођење циљане здравствено-васпитне интервенције, чије је трајање било временски орочено на шест месеци; спроводила се одмах након спроведеног првог дела анкетног истраживања и стоматолошког прегледа. Трећа етапа: спроводила се са свим студентима истраживачког узорка, након здравствено-васпитне интервенције, као: - анкетно истраживање промене ставова и понашања и клиничко мерење промена оралног здравља; спроведено је у марту месецу 2018.г. Узорак истраживања чинили су студенти прве и четврте године стоматологије на Стоматолошком факултету у Панчеву, укупно 119 студената, од којих 65 студената прве године и 54 студента четврте године студија. Као истрживачки инструменти дефинисани су: истрживачки картон, анкетни упитници ( оригинални анкетни упитник, Hiroshima University dental Behavioral Inventory ( HU – DBI ) упитник), здравствено васпитна интервенција за моделовање фактора који одређују ставове и понашање у односу на орално здравље. За оцену одабраних параметара оралног здравља коришћени су показатељи: За процену стања тврдих зубних ткива ( КИП и КЕП индекси) За процену стања оралне хигијене (Grin – Vermilionov индекс, Plaq indeks po Silness – Loe). За процену стања гингиве ( Loe – Silness- ov gingivalni indeks). За процену стања потпорног ткива зуба (CPITN индекс ). РЕЗУЛТАТИ: У истраживању смо пошли од претпоставке да студенти праћењем својих студијских програма током наставе, временом стичу одређена знања, навике, ставове и понашање у односу на сопствено орално здравље. Са једне стране су обучени да самопроцену ураде, а са друге стране су свесни значаја ове самопроцене и осећају задовољство постигнутим у тој области. У ту сврху питали смо студенте: “да ли мисле да је стање њихових уста и зуба добро“, супротно нашем очекивању добили смо одговор да 20% студената прве године, и 80% студената четврте године не зна одговор. Просечан број здравих зуба је 20,5%. Просечан КЕП индекс код истрживане групе износио је 7,361 Утврђено је да 58,30% студената прве године и 41,70% студената четврте године има наслаге на зубима. Такође 51,70% студената прве године и 48,30% студената четврте године има зубни каменац. Резултати показују 51,40% студената прве године и 48,60% студената четврте године има промене на гингиви које захтевају стоматолошки третман. Исто тако, 59,70% студената прве године има промене на пародонцијуму које захтевају стоматолошку терапију. Што се тиче фреквенце одржавања оралне хигијене 50% студената обе групе своје зубе не пере сваки дан. 53,1% студената прве године и 46,9% студената четврте године има позитивно мишљење да једном у 6 месеци треба отићи на контролни преглед код стоматолога, ипак у свакодневној пракси студенти се понашају супротно, 83% студената прве године не сећа се када је била последњи пут код стоматолога. Измерени ставови студената у односу на постављене тврдње указују да: 75% студената прве године и 25 % студената четврте године нема сигуран став у вези значаја оралне хигијене. Након спроведене здравствено васпитне интервенције измерене су промене оралног здраља код свих студената обуваћених истраживањем. Број каријесних зуба се након циљане здравствено васпитне интервенције смањио, а број пломбираних зуба повећао. КЕП индекс се такође смањио. Дентални плак је у испитиваној групи студената и поред здравствено васпитне интервенције одржао на нивоу вредности пре спроведеног програма. Утврђено је да је здравствено васпитна интервенција утицала и на промену стања гингиве, као и на позитивне промене стања пародонцијума као резултат примењеног програма. ЗАКЉУЧАК: На основу добијених резултата истраживања може се закључити да студенти стоматологије немају у довољној мери јасне ставове и безбедно понашање у односу на орално здравље. Циљана едукација са здравствено – васпитном интервенцијом представља метод избора за преузимање бриге о сопственом оралном здрављу.sr
dc.description.abstractStudentska omladina iz više razloga predstavlja reprezentativnu grupu ispitanika za istrživanje ponašanja i stavova koji utiču na oralno zdravlje. Predstaljaju homogenu grupaciju, jednakog su obrazovnog nivoa, uzrasta u kojem je estetski momenat uslovljen zdravim ustima i zubima i ima dominantnu ulogu. Studenti stomatologije su posebno interesantni, jer se očekuje da poseduju veći nivo znanja, veština i pozitivnih stavova, u odnosu na oralno zdravlje. Isto tako očekuje se da u većoj meri vode brigu o oralnom zdravlju, kao i da mogu imati veći uticaj na okolinu, porodicu i društvo u celini, pri čemu se njihovo znanje i ponašanje kao i stavovi o oralnom zdravlju, menjaju tokom godina studiranja. Iz dostupne literature, otkriveno je da se stavovi i ponašanja razlikuju među studentima različitih godina studija, odnosno između studenata sa pretkliničkih i kliničkih godina studija. Muškarci i žene, imaju različitu socio-psihološku i fiziološku osnovu ponašanja i navika uopšte, pa je očekivano da i njihovo ponašanje u vezi sa oralnim zdravljem isto tako bude drugačije. Sopstvena percepcija oralnog oralnog zdravlja usko je povezana sa socio–kulturalnim obrascima ponašanja kao i socio–ekonomskim statusom tj. tzv. socio–ekonomskim determinantama zdravlja. Nedovoljno se zna o uticaju kliničke obuke o razvoju oralnog zdravlja na ponašanje studenata stomatologije. Ipak, interesovanje za kvalitet oralnog zdravlja i težnja da se isti proceni, meri, obezbedi, unapredi, i poredi, stalno je u značajnom porastu. CILJ: Osnovni cilj ovog istraživanja je definisanje faktora koji utiču na stavove i bezbedno ponašanje studentske omladine u odnosu na oralno zdravlje kao osnove za definisanje modela zdravstveno vaspitnog interventnog programa za sprečavanje razvoja tih faktora. METOD: U ovom istraživanju, koje je sprovedeno kao longitudinalna, interventna studija preseka, za testiranje izabranih parametara, korišćen je epidemiološki i socijalno-medicinski metod. Istraživanje je sprovedeno na Stomatološkom fakultetu u Pančevu u tri etape tokom 2017. i 2018. god. Prva etapa je sprovedena pre zdravstveno-vaspitne intervencije, tokom septembra i oktobra meseca školske 2017.god. U ovoj fazi su učestvovali svi studenti i odnosila se na: - anketno istraživanje, urađeno putem intervjua koje je sprovedeno tokom oktobra i novembra meseca 2017. god. - merenje stanja oralnog zdravlja, putem stomatološkog pregleda, obavljeno je u ambulantama Stomatološkog fakulteta u Pančevu tokom novembra i decembra meseca 2017.god. Druga etapa sprovedena je pre zdravstveno-vaspitne intervencije, počev od oktobra meseca školske 2017.god. U istraživanju u ovoj fazi bili su uključeni svi studenti prve i četvrte godine studija, a odnosila se na : - sprovođenje ciljane zdravstveno-vaspitne intervencije, čije je trajanje bilo vremenski oročeno na šest meseci; sprovodila se odmah nakon sprovedenog prvog dela anketnog istraživanja i stomatološkog pregleda. Treća etapa: sprovodila se sa svim studentima istraživačkog uzorka, nakon zdravstveno-vaspitne intervencije, kao: - anketno istraživanje promene stavova i ponašanja i kliničko merenje promena oralnog zdravlja; sprovedeno je u martu mesecu 2018.g. Uzorak istraživanja činili su studenti prve i četvrte godine stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu, ukupno 119 studenata, od kojih 65 studenata prve godine i 54 studenta četvrte godine studija. Kao istrživački instrumenti definisani su: istrživački karton, anketni upitnici ( originalni anketni upitnik, Hiroshima University dental Behavioral Inventory ( HU – DBI ) upitnik), zdravstveno vaspitna intervencija za modelovanje faktora koji određuju stavove i ponašanje u odnosu na oralno zdravlje. Za ocenu odabranih parametara oralnog zdravlja korišćeni su pokazatelji: Za procenu stanja tvrdih zubnih tkiva ( KIP i KEP indeksi) Za procenu stanja oralne higijene (Grin – Vermilionov indeks, Plaq indeks po Silness – Loe). Za procenu stanja gingive ( Loe – Silness- ov gingivalni indeks). Za procenu stanja potpornog tkiva zuba (CPITN indeks ). REZULTATI: U istraživanju smo pošli od pretpostavke da studenti praćenjem svojih studijskih programa tokom nastave, vremenom stiču određena znanja, navike, stavove i ponašanje u odnosu na sopstveno oralno zdravlje. Sa jedne strane su obučeni da samoprocenu urade, a sa druge strane su svesni značaja ove samoprocene i osećaju zadovoljstvo postignutim u toj oblasti. U tu svrhu pitali smo studente: “da li misle da je stanje njihovih usta i zuba dobro“, suprotno našem očekivanju dobili smo odgovor da 20% studenata prve godine, i 80% studenata četvrte godine ne zna odgovor. Prosečan broj zdravih zuba je 20,5%. Prosečan KEP indeks kod istrživane grupe iznosio je 7,361 Utvrđeno je da 58,30% studenata prve godine i 41,70% studenata četvrte godine ima naslage na zubima. Takođe 51,70% studenata prve godine i 48,30% studenata četvrte godine ima zubni kamenac. Rezultati pokazuju 51,40% studenata prve godine i 48,60% studenata četvrte godine ima promene na gingivi koje zahtevaju stomatološki tretman. Isto tako, 59,70% studenata prve godine ima promene na parodoncijumu koje zahtevaju stomatološku terapiju. Što se tiče frekvence održavanja oralne higijene 50% studenata obe grupe svoje zube ne pere svaki dan. 53,1% studenata prve godine i 46,9% studenata četvrte godine ima pozitivno mišljenje da jednom u 6 meseci treba otići na kontrolni pregled kod stomatologa, ipak u svakodnevnoj praksi studenti se ponašaju suprotno, 83% studenata prve godine ne seća se kada je bila poslednji put kod stomatologa. Izmereni stavovi studenata u odnosu na postavljene tvrdnje ukazuju da: 75% studenata prve godine i 25 % studenata četvrte godine nema siguran stav u vezi značaja oralne higijene. Nakon sprovedene zdravstveno vaspitne intervencije izmerene su promene oralnog zdralja kod svih studenata obuvaćenih istraživanjem. Broj karijesnih zuba se nakon ciljane zdravstveno vaspitne intervencije smanjio, a broj plombiranih zuba povećao. KEP indeks se takođe smanjio. Dentalni plak je u ispitivanoj grupi studenata i pored zdravstveno vaspitne intervencije održao na nivou vrednosti pre sprovedenog programa. Utvrđeno je da je zdravstveno vaspitna intervencija uticala i na promenu stanja gingive, kao i na pozitivne promene stanja parodoncijuma kao rezultat primenjenog programa. ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može se zaključiti da studenti stomatologije nemaju u dovoljnoj meri jasne stavove i bezbedno ponašanje u odnosu na oralno zdravlje. Ciljana edukacija sa zdravstveno – vaspitnom intervencijom predstavlja metod izbora za preuzimanje brige o sopstvenom oralnom zdravlju.sr
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет Привредна академија у Новом Саду, Стоматолошки факултет, Панчевоsr
dc.rightsAttribution-NonCommercial-NoDerivs
dc.sourceУниверзитет Привредна академија у Новом Садуsr
dc.titleМоделовање фактора који одређују ставове и понашање у области оралног здрављаsr
dc.title.alternativeModelovanje faktora koji određuju stavove i ponašanje u oblasti oralnog zdravljasr
dc.typeDoktorska disertacijasr


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record