Конструкција, деконструкција и реконструкција Виминацијума: контекст и концепт

Abstract

Основни предмет истраживања докторске дисертације је простор античког града Виминацијума, престонице римскe провинције Горње Мезије, насталог у I веку нове ере, и важног легијског логора, данас археолошког налазишта и археолошког парка недалеко од градског насеља Костолац у Србији. Рад мултидисиплинарног тима који се састоји од истраживача Археолошког института и Центра за нове технологије Виминацијум из Београда, започет почетком овог века, зауставио је пљачкање античког града, континуираним истраживањама омогућио убрзану презентацију античких грађевина и долазак првих туриста, а упостављена је и законска граница између археолошког налазишта и напредујућег површинског копа угља. Међутим, у наставак процеса заштите и презентације античког Виминацијума требало би укључити и увођење свеобухватног концепта заштите и презентације простора чији је Виминацијум део - концепта културног предела, уз посматрање доприноса свих природних, историјских, културних и друштвених чинилаца Tако концепт настао кроз рад на овој дисертацији истиче специфични предео који не чине само физички остаци грађевина, већ и нематеријалне вредности настале као резултат утицаја различитих контекста кроз еволуцију, односно конструкцију, деконструкцију и реконструкцију - грађевина, насеља и простора. Овим приступом се прате савремене доктрине заштите наслеђа у којима је појам културног предела све значајнији. Истраживање обухвата данашњи простор заштићеног археолошког налазишта Виминацијум, али и околину која је неодвојива од њега, у привредно- економском, културно-историјском и друштвено-социолошком смислу, као резултат њихове међусобне везе развијане кроз историју људског присуства на њему. Зато је било неопходно извршити истраживање, разумевање и валоризацију одлика елемената из свих историјских периода ширег подручја Виминацијума, што је као резултат дало предлог новог концепта, у коме је оно представљено као ii јединствени културни предео. Oстала археолошка налазишта, средњовековне тврђаве, манастири, старе традиционалне куће, индустријско наслеђе стварано у последњих скоро сто педесет година, и река Дунав, приказани су кроз прихватање њиховог значаја као равноправних чинилаца простора. Показано је да дисконтинуитети постојања физичких елемената прошлости не значе и прекиде у традицијама и основном људском односу према природи, јер су нематеријалне вредности оно што физичке остатке из различитих историјских периода међусобно повезује на овом јединственом простору.

The main subject of this doctoral dissertation research is the area of the ancient city of Viminacium, the capital of the Roman province of Upper Moesia, founded in the 1st century AD, and an important legionary fortress, today an archaeological site and archaeological park not far from the town of Kostolac in Serbia. The work of a multidisciplinary team consisting of researchers from the Archaeological Institute and the Center for New Technologies Viminacium, from Belgrade, started at the beginning of this century, prevented the looting of the ancient city, enabled the continuous excavations of ancient buildings and the arrival of the first tourists, and established a legal boundary between the archaeological site and the progressive surface coal mine. However, the further development of the protection and presentation of the ancient Viminacium should include the introduction of a comprehensive concept of the protection and presentation of the space to which Viminacium belongs - the concept of a cultural landscape - while observing the contributions of all of the natural, historical, cultural and social factors. Thus, the concept created in this dissertation emphasises the specific landscape that is not only made up of the physical remains of buildings but also of immaterial values created as a result of the influence of different contexts through evolution, that is, the construction, deconstruction, and reconstruction of buildings, settlements and spaces. This approach is followed by modern heritage protection doctrines in which the notion of a cultural landscape is becoming more and more important. The research covers today's area of a protected archaeological site, but also an environment that is inseparable from it, in the economic, cultural, historical, social and sociological sense, as a result of their interrelationships, developed through the history of a human presence on it. Therefore, it was necessary to research, understand, and valorise the elements from all historical periods of the wider Viminacium area, which resulted in the proposal of a new concept, in which it was presented as a unique cultural landscape. Other archaeological sites, medieval fortresses, monasteries and old iv traditional houses, along with the industrial heritage created in the last nearly 150 years, and the Danube River, were analysed through their acceptance as equal factors of the area. It was demonstrated that the discontinuities of the physical elements of the past do not represent interruptions in traditions and the basic human relationship with nature, because the intangible values are links that mutually connect the physical remains from different historical periods in this unique space.