Препреке у запошљавању особа са телесним инвалидитетом у Србији

Abstract

Особе са инвалидитетом које живе у Србији, суочене су са различитим социјалним и психолошким препрекама, које смањују могућност њиховог активног учешћа у кључним сферама друштвеног живота, остављајући бројне негативне последице, како на квалитет живота самих особа које имају неки облик инвалидитета, тако и чланова њихових породица. Један од кључних проблема са којим се суочавају особе са инвалидитетом које живе на територији наше земље, јесте и дуготрајно одржање изузетно високе стопе незапослености припадника ове популације. Досадашња истраживања показују да се број запослених особа које имају неку врсту инвалидитета, није повећао у значајнијој мери ни након петогодишње примене „Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом“, чиме су највише погођена лица са тежим облицима и/или степеном инвалидитета, међу којима су неретко и особе које имају неко оштећење (или недостатак) доњих и/или горњих екстремитета, односно телесни инвалидитет. Основни циљ израде ове докторске дисертације био је утврђивање разлика у ставовима о кључним узроцима који доприносе дуготрајном одржању високе стопе незапослености особа са телесним инвалидитетом у Србији, при чему је посебан акценат био стављен на утицај тзв. субјективних фактора који доприносе смањеној мотивацији припадника ове популације да траже посао. Резултати емпиријског истраживања показују да особе са телесним инвалидитетом као кључне факторе дуготрајног одржања високе стопе незапослености припадника ове популације у Србији, виде у постојању великог броја различитих социјалних и психолошких препрека, међу којима као најзначајније издвајају: постојање великог броја архитектонских баријера, широку распрострањеност предрасуда и (ауто)стереотипа о радној способности особа са телесним инвалидитетом, недовољну развијеност услуга/сервиса подршке намењених припадницима ове популације, као и слабу примену средстава асистивних технологија. Утврђено је и да су услуге персоналне асистенције и специјализованог градског превоза доступне свега једној трећини припадника ове популације, који изражавају потребу за њиховим коришћењем..

Persons with disability who are living in Serbia often meet various social and psychological barriers, which diminish their possibility to actively participate in key spheres of social life and count for numerous negative consequences on them and on the lives of their families. One of the key problems facing the persons with disability in our country is the long-term persistence of high unemployment rate of people from this social group. The research shows that the employment rate of persons with some form of disability did not rise significantly, even five years after “The Law of Professional Rehabilitation and Employment of Persons with Disability“ was passed. The ones especially affected by this are persons with more severe forms and/or levels of disability, often including those with some kind of upper and/or lower limb defects orlesions, i.e. physical disabilities. The primary goal of this thesis is to determine the differences in attitudes and stances on the key causes which contribute to the long-term persistence of high unemployment rate of persons with disability in Serbia, especially emphasizing the effect of the co-called “subjective” factors leading to lower motivation for job-seeking of persons from this social group. The results of empirical research show that persons with physical disability see their long-term persistence of high unemployment rate in Serbia as being the consequence of several key factors, coming from the existence of a number of social and psychological barriers, such as: numerous architectural barriers, widely spread prejudice and (auto)stereotypes about the disabled persons’ ability to work, inadequately developed network of service and support for the persons from this social group, and insufficient application of means of assistive technologies. They also show that the services of personal assistance and specialized public transport are available to only one in three disabled persons that need to utilize them...