Институционални фактори политичке корупције на постјугословенском простору

Abstract

Предмет анализе овог рада представља корупција на највишим политичким нивоима у државама насталим на подручју бивше Југославије. Анализа је примарно оријентисана на испитивање релације између институционалних аранжмана и појаве политичке корупције а секундарно, на анализирање појавних облика и последица проузрокованих коруптивним делањем у политичкој сфери. Због комплексности предмета истраживања, у раду је примењен мултидисциплинарни методолошки приступ. Применом компаративне, упоредноправне и статистичке методе утврђени су варијетети у коруптивним праксама, институционалном и нормативном дизајну и нивоима перципиране корупције у постјугословенским републикама. У раду је утврђено да је политичка корупција најзаступљенија у постјугословенским републикама које немају централизовано државно уређeње, у којима је заступљен пропорционални изборни систем са затвореним листама и великим изборним јединицама и које су остваривале лошије резултате у процесу евроинтеграција. Налази рада показују да је институционални и нормативни инжењеринг на постјугословенском простору рефлексија нормативних, економских и политичких механизама условљавања Европске уније. Испитујући релацију између политичке културе на постјугословенском простору и појаве корупције, утврђено је да је отомански репресивни ефекат креирао структуралне и институционалне подстицаје за појаву системске корупције. Отуда, политички системи држава које баштине отоманско наслеђе показују већу толеранцију на корупцију, у односу на државе чије су иницијалне модерне политичке институције обликоване под утицајем аустроугарске политичкокултурне традиције.

The subject of this paper is an analysis of corruption at the highest political levels in states created in the territory of the former Yugoslavia. The analysis is primarily focused on the examination of the relation between institutional arrangements and the emergence of political corruption and secondarily, on analyzing the forms and consequences caused by corruptive action in the political sphere. Due to the complexity of the subject of study, multidisciplinary methodological approach is applied in this study. By applying a comparative, comparative law and statistical methods are defined varieties in corruptive practices, institutional and normative design and perceived levels of corruption in the post- Yugoslav republics. The study showed that political corruption is most present in post- Yugoslav republics which do not have centralized state structure, in which is used proportional electoral system with closed lists and large constituencies and which achieve lower results in the process of European integration. Findings of study also shows that the institutional and normative engineering in the post-Yugoslav space are reflection of the normative, economic and political conditionality mechanisms of the European Union. In examining the relation between political culture in the post-Yugoslav space and corruption, we found that the Ottoman repressive effect created structural and institutional incentives for the emergence of systemic corruption. Hence, the political systems of states which cultivate Ottoman heritage show greater tolerance to corruption in relation to countries whose initial modern political institutions were created under the influence of the Austro- Hungarian political-cultural tradition.