Научном већу Факултета драмских уметности у Београду Универзитет уметности у Београду Извештај комисије за оцену и одбрану докторске дисертације кандидаткиње Милице Кочовић ДОПРИНОС ЕКО-КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ ЗАШТИЋЕНИХ ПОДРУЧЈА СА ПРИПАДАЈУЋИМ ПРИРОДНИМ И КУЛТУРНИМ НАСЛЕЂЕМ Научно веће Факултета драмских уметности формирало је комисију за оцену и одбрану докторске тезе кандидаткиње Милице Кочовић, у саставу: др Милена Драгићевић Шешић, редовни професор Факултета драмских уметности, др Биљана Јовановић Гавриловић, редовни професор Економског факултета у Београду, др Емилија Манић, ванредни професор Економског факултета у Београду, др Слободан Цвејић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду и др Весна Ђукић, редовни професор Факултета драмских уметности (ментор). Комисија саопштава следећи закључак: Биобиблиографски подаци о кандидаткињи Милица Кочовић je рођена у Београду 1985. године. На Економском Факултету у Београду je дипломирала 1.09. 2009. на смеру Маркетинг, са општим оствареним успехом 8,52 у току студија и оценом 10 (десет) на дипломском испиту. Од 2009. студира докторске научне студиије Менаџмент у култури и уметности на Факултету драмских уметности. Досадашња просечна оцена на докторским студијама је 9,27. У периоду од 2009. до 2012. године радила је у Институту за осигурање и актуарство, као стручни сарадник. У периоду 2011-2013 била је ангажована као стручни сарадник и предавач, на предмету ”Менаџмент Људских Ресурса”, при Универзитету Војске, на Војној Академији. Од октобра 2012. Ради као интердисциплинарни истраживач сарадник у Институту економских наука. Учествује на два пројекта које финансира Министарство науке и технолошког развоја Србије: • ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ СТРУКТУРНИХ ПРОМЕНА У СРБИЈИ: СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ ЕКОНОМСКОГ УСКЛАЂИВАЊА СА ЗАХТЕВИМА ЕУ, Евиденциони број: 179015. Руководилац пројекта: др Иван Стошић • ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРОМЕНЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ НА ПУТУ КА ЕУ, евиденциони број: 47009. Руководилац пројекта: др Срђан Реџепагић. Објавила је преко 20 радова у домаћим и међународним научним и стручним часописима, међу којима су: „Uticaj makroekonomskih kretanja na tržište kulture, preporuke za unapređenje marketinškog nastupa“, Časopis Marketing za teoriju i praksu, Beograd, 2011, broj 4, str: 276-287. Uticaj ekonomske krize na preduzetništvo u kulturi“, Menadžment - časopis za teoriju i praksu menadžmenta, Beograd, 2011, broj 61, str: 119-126. „Impact of Global financial crisis on insurance industry in selacted western Balkan countries“, стр. 707-726, Faculty of Economics of the University of Coimbra, 2012 ISBN 978-972-9344-06-0, COBISS.SR-ID 512190306 RADOVANOVIĆ, Bojana, KOČOVIĆ, Milica. Industrial policy for economic development : the perspectives for Serbia. У: STOŠIĆ, Ivan (ur.), et al. Economic Sciences on the Crossroad : proceedings from the international conference. Belgrade: Institute of Economic Sciences, 2013, str. 216-226. [COBISS.SR-ID 512230754]  RAKONJAC ANTIĆ, T., RAJIĆ, V., KOČOVIĆ, Milica. Perspectives of Voluntary Health Insurance in Serbia. У: KOČOVIĆ, Jelena, et al. Product Specifics on the Markets of Insurance and Reinsurance. Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Economics Publishing Centre, 2013, str. 305-317. [COBISS.SR-ID 512214626]  JOVOVIĆ, M., MITRAŠEVIĆ, M., KOČOVIĆ, Milica. Assessment of Financial Strength of Insurance Companies in Serbia. У: KOČOVIĆ, Jelena, et al. Product Specifics on the Markets of Insurance and Reinsurance. Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Economics Publishing Centre, 2013, str. 335-353. [COBISS.SR-ID 512214882]  KOČOVIĆ, Milica, MITRAŠEVIĆ, M., KOČOVIĆ, J. Marketing Aspects of Insurance Companies'Operating. У: KOČOVIĆ, Jelena, et al. Product Specifics on the Market. Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Economics Publishing Centre, 2013, str. 429-443. [COBISS.SR-ID 512215138]  Pantić Olivera, Kočović Milica, Filimonović Dragan, (2014), Sistem zaštite životne sredine i aktivnosti upravljanja otpadom u poljoprivredi Republike Srbije, ECOLOGICA, vol.21, br.76, str. 817-821 Kočović MilPantić Olivera, Kočović Milica, Filimonović Dragan, (2014), Sistem zaštite životne sredine i aktivnosti upravljanja otpadom u poljoprivredi Republike Srbije, ECOLOGICA, vol.21, br.76, str. 817-821 Kočović Milica, Pantić Olivera, (2014), Achieving food security through sustainable agricultural transformation in Serbia, Toward Green Economy: Opportunities and Obstacles for Western Balkan Countries, Bloomington, IN, USA. str. 148-162 Pantić Olivera, Kočović Milica, Filimonović Dragan, (2014), Sistem zaštite životne sredine i aktivnosti upravljanja otpadom u poljoprivredi Republike Srbije, Knjiga apstrakata- Međunarodna naučna konferencija Održiva privreda i životna sredina, Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine Ecologica, Beograd. str. 56-57 KOČOVIĆ, Milica, RADOVANOVIĆ, Bojana. Novi podsticaji agroindustrijskom sektoru i njihovi doprinosi uravnoteženom razvoju. У: DRAŠKOVIĆ, Božo (ur.). Deindustrijalizacija u Srbiji : mogućnosti revitalizacije industr. Beograd: Institut ekonomskih nauka: Beogradska bankarska akademija, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, 2014, str. 606-616. [COBISS.SR-ID 512253794]  RADOVIĆ-MARKOVIĆ, Mirjana, KOČOVIĆ, Milica, MILIVOJEVIĆ, Saša. (2014) The importance of operational risk management in insurance industry. У: КОЧОВИЋ, Јелена, ет ал. Risk Measurement and Control in Insurance. Belgrade: FRADOVIĆ-MARKOVIĆ, Mirjana, KOČOVIĆ, Milica, MILIVOJEVIĆ, Saša. (2014) The importance of operational risk management in insurance industry. У: КОЧОВИЋ, Јелена, ет ал. Risk Measurement and Control in Insurance. Belgrade: Faculty of Economics Publishing Centre, 2014, str. 311-327. [COBISS.SR-ID 512265314]  Kočović, J., Jovović, M., Kočović, M. (2015). „Aktuarski efekti prevremenog raskida ugovora o osiguranju života“, XLII Simpozijum o operacionim istraživanjima, Srebrno jezero, 15-18.09.2015., Zbornik radova (u elektronskoj formi), editori: Mladenović, N., Urošević, D., Stanimirović, Z., Matematički institut SANU, Beograd, str. 77-80. Kočović, M., Jovović, M. (2015). „Doprinos analize pokazatelja finansijskih performansi osiguravača identifikovanju rizika nesolventnosti”, Ekonomske ideje i praksa, br. 18 (septembar), Beograd: Ekonomski fakultet, ISSN 2217-6217, COBISS.SR-ID 184934668. Jovović, M., Rajić, V., Kočović, M. (2015). „Upravljanje rizicima unit-linked životnog osiguranja”. Novi ekonomist, br. 18 (jul-decembar), Bijeljina: Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Istočno Sarajevo, ISSN: 1840-2313 Kočović, M. (2015). „The role of protected areas in managing catastrophic risks and contribution to sustainable development“, Catastrophic risks and sustainable development, Kočović, J., Jovanović Gavrilović, B., Đukić, V. (eds.), ISBN: 978-86-403-1418-3, COBISS.SR.-ID 215406092, Belgrade: Faculty of Economics, Publishing Centre, Ch. 25, str. 451-469. Kočović, M., (2015)., „Dopnrinos upravljanja rizicima prirodnih katastrofa održivom razvoju zaštićenih područja“., Anali Ekonomskig Fakulteta u Subotici., ISSN: 0350-2120 Kočović, M. , Đukuć, V. (2015)., „Partnership as a strategy to achieve optimal participatory governance and risk mitigation (of cultural and natural heritage)”, The ENCATC Journal of Cultural Management and Policy, I SSN 2224-2554, online magazine О дисертацији: Кандидаткиња Милица Кочовић је докторску дисертацију написала у 7 поглавља на 319 страна, укључујући списак коришћене литературе и прилоге. У првом - уводном поглављу, кандидаткиња је дефинисала предмет и циљеве истраживања, поставила истраживачка питања и хипотезе, и у складу с тим, пројектовала одговарајући методолошки приступ проучавању теме доктората. Друго поглавље обухвата теоријско-емпиријски оквир дисертације. У овом делу рада је спроведена систематизација релевантних постојећих теоријских и емпиријских извора на основу које су класификоване дефиниције кључних појмова и инструменти домаћих и страних јавних практичних политика. Међу кључним појмовима су и појмови: „култура“ и „културни пејзаж“ који су од нарочитог значаја у контексту теме дисертације будући да указују на нераскидив однос екологије и културе са становишта управљања природним и културним наслеђем. Посебна пажња је усмерена на инструменте еколошке и културне политике, одрживог развоја, просторног планирања, као и на препоруке међународних организација о циљевима и приоритетима третмана заштићених подручја и припадајућег природног и културног наслеђа. У трећем поглављу се проучавају теорије и праксе одрживог развоја с циљем да се идентификују изазови који се односе на заштићена подручја у Србији и свету. Полазећи од научних теорија које одрживи развој заснивају на балансираном односу између три основна стуба (економски, еколошки и друштвени), пре свега је указано на значај увођења културе као четвртог стуба што представља највећи изазов интегративног планирања и праћења одрживог развоја локалних заједница. Затим су, на основу примера добре праксе у свету, анализе ликвидности и солвентности националних паркова у Србији и спроведеног теренског емпиријског истраживања на територији НП Ђердап у Србији, идентификована и два посебно ризична изазова која се односе на економски стуб одрживог развоја (финансијско пословање и параболични пад посета пројектован за наредне три године). Резултати су показали да јавни сектор, како би био ефективнији и ефикаснији, претпоставља хоризонталне промене и већу интеракцију између националних агенција, локалне самоуправе и других организација које ће делити управљачку одговорност на локалном нивоу. То је указало на потребу за моделовањем новог системског решења партиципативног управљања које би било ефикасније и ефективније од постојећег. Четврто поглавље доктората проучава допринос еко-културног туризма одрживом развоју полазећи од дефиниција релевантних подврста алтернативних облика туризма названих «њу ејџ туризам», као што су: екотуризам, културни туризам и еко-културни туризам. Проучавање полази од јасног разграничења алтернативних облика у односу на масовни туризам и фокусира се на етички приступ учесника на тржишту специфичних облика туризма. У складу с природом тржишта понуде и потражње «њу ејџ туризма», као форме одговорног туризма која доприноси очувању наслеђа, у поглављу се посебно проучава допринос стратегије диверсификације у формирању нових еко-културних рута и модел мешовитог финансирања кроз јавно-приватна и међународна партнерства. Закључак овог поглавља је да без обзира на услове «слободног тржишта», алтернативе треба тражити у новим облицима удруживања и партиципативног управљања, како у погледу менаџмента, тако и финансирања. Будући да заштићена подручја укључују урбане и руралне зоне, те природно и културно наслеђе, кандидаткиња у овом поглављу истиче да то уједно отвара значајан простор за креативност и подстицајне мере којима се потенцијали и видљивост припадајућих градова и села могу ојачати. Захваљујући «мешовитом» карактеру ових подручја, кроз друштвено-одговорне облике маркетинга, активнију употребу савремених електронских медија, могуће је стимулисати тражњу на више етичан начин. Свако заштићено подручје одликују специфичности каквих нема на другом месту на планети, што отвара простор за активније брендирање и већу видљивост заинтересованих страна, тј стејкхолдера. Након проучавања примера добре праксе у свету у претходним поглављима рада, у петом поглављу се дубински проучава конкретна студија случаја «НП Ђердап» у Србији. Истраживање је засновано на мапирању природног и културног наслеђа, дијагностиковању стања туристичке инфраструктуре, као и на анализама јавно доступних и посебно прикупљених података добијених на основу анкете с посетиоцима и ренџерима и усмених интервјуа са руководствима значајних «стејкхолдера» (НП Ђердап, Археолошки музеј Кладово, Лепенски вир - туристички простор, и три туристичке организације) које је кандидаткиња спровела у склопу истраживања за потребе докторске дисертације. На основу добијених резултата емпиријских истраживања и претходних теоријских проучавања, у шестом поглављу дисертације се пројектује нови ефикаснији и ефективнији модел управљања националним парковима у Србији. Овај модел обједињава три конститутивна елемента: 1. партиципативно управљање, 2. развој еко-културних туристичких производа (нове еко-културне руте) и 3. управљање посетиоцима и ризицима наслеђа. Коначно, у интерпретативном закључку докторске дисертације се синтетизују и сажимају остварени резултати, дају одговори на постављена истраживачка питања и експлицитно формулишу аргументи који доказују полазне хипотезе. Предмет и циљеви докторске дисертације Предмет истраживања докторске дисертације је свеобухватни, интердисциплинарни допринос еко-културног туризма одрживом развоју заштићених подручја са припадајућим природним и културним наслеђем. Еко-културни туризам се у докторату разуме као логичан међусекторски, међуресорни, интердисциплинарни покретач и спона која може обезбедити одрживи развој заштићених подручја, уз оптимално управљање природним и културним ресурсима. Основни циљ дисертације је да се на бази интердисциплинарних истраживања и упоредне анализе релевантних теорија и пракси у Србији и свету, проуче могућности развоја ове алтернативне врсте туризма и сагледа њен постојећи и могући допринос одрживом развоју заштићених подручја богатих природним и културним наслеђем. Посебно значајан циљ је указивање на потенцијал и вредност наслеђа, схваћеног као стожер и креатор економских и културних вредности (посредством креативних и културних индустрија, разних облика социјалног предузетништва и сл), и то кроз пројектовање тржишно ефикаснијих и ефективнијих модела који би у пракси могли бити примењени кроз нова системска решења партиципативног управљања, развоја нових производа и осигурања културног наслеђа. Основне хипотезе елабориране у раду Х1: Еко-културни туризам као алтернативна могућност подстицаја одрживог развоја заштићених подручја у Србији, представља значајан фактор за остваривање овог циља. Заштићена подручја у Србији, дају делимичну географску одредницу, коју карактеришу специфично природно и културно наслеђе. Еко-културни туризам уважава интегративни приступ паралелног управљања културним и природним наслеђем у оквиру ових подручја, дајући им једнаки значај. Х2: Сагледавање узајамних веза културне и туристичке политике, уз мапирање и систематизацију ресурса, (заштиту животне средине, креирање еколошке, политике одрживог развоја, просторног планирања, и разних других макроекономских мера, на различитим територијалним нивоима, кроз њихову међусобну комуникацију и повезивање) представља услов за ефикасан развој еко-културног и других специфичних облика туризма у заштићеним подручјима. Синергија међусекторског и међуресорног деловања, и активности које претпостављају паралелни ток спајања и припајања делатности и сектора у локалним окружењима која припадају заштићеним подручјима представљају значајан потенцијал за развој еко-културног туризма. Нпр: економски, еколошки и културни развој урбаних и руралних средина (које могу бити уједно и »предео изузетних одлика/ културни пејзажи, амбијенталне целине« заснован на: еколошко-органској пољопривреди, старим занатима, еко-културном туризму, пермакултурним принципима, ККИ, едукацији и сл.) Поред основних хипотеза, постављен је и низ додатних: