УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ Косанчићев венац 29, тел: 2626 644 Интердисциплинарне постдипломске студије Програми уметничких докторских студија: Дигитална уметност ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ ДОКТОРСКОГ УМЕТНИЧКОГ ПРОЈЕКТА Веће интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду формирало је комисију за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта кандидата Љубе Бркића, студента на судијском програму за Дигиталну уметност, под насловом Inn||terface интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација На основу увида у поднети материјал, комисија у саставу: мр Зоран Ерић, ред. проф. ФМУ, ментор рада мр Ђорђе Петровић, ванр. проф. ФМУ, коментор рада мр Растко Ћирић, ред. проф. ФПУ, члан др Снежана Николајевић, ред. проф. ФИЛУМ, члан др Марија Ћирић, доцент ФИЛУМ, члан подноси Већу интердисциплинарних студија и Сенату Универзитета уметности у Београду следећи извештај: БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА Љуба Бркић је рођен 6. априла 1975. године у Крагујевцу. Основну и средњу музичку школу завршио је у родном граду, а студије наставио на Факултету музичке уметности у Београду. Поред клавира, успешно је завршио и одсек за Снимање музике и тонску режију на Катедри за медије са највишом оценом. Магистрирао је на Интердисциплинарним студијама дигиталне уметности Универзитета уметности у Београду и стекао звање магистра уметности у области дигиталних медија. Магистарски рад под називом Сликар в2.0 у продукцији Студентског културног центра у Крагујевцу изведен је у дворани Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и у великој сали Студентског културног центра у Београду. У области дигиталне уметности бави се различитим уметничким формама: компјутерском анимацијом, дигиталним видеом, дизајном звука, интерактивном мултимедијом, развојем интернет-презентација и апликација, као и дизајном корисничког интерфејса за различите дигиталне платформе. Значајнији радови Љубе Бркића су: циклус од десет телевизијских реклама Међународног текмичења Музичке омладине реализованих техником дигиталне анимације, емитованих на програмима Радио-телевизије Србије од 2004. до 2013. године; интерактивне мултимедијалне презентације за бројне научне/стручне/уметничке публикације (Екран српске музике и Музика и телевизија - умеће и/или уметност Снежане Николајевић; Outsiders Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини; ZignPlayer - дуални синхронизовани видео плејер за компанију WestreamU AB); интернет-презентације за Музички центар у Крагујевцу, Радио Златоусти Епархије шумедијске, Филхармоније младих Борислав Пашћан из Београда, канадске концертне агенција Artes Music и др. Интердисциплинарне докторске уметничке студије дигиталне уметности уписао је 2009. године на Универзитету уметности у Боеграду. Изабран је у звање ванредног професора на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу и предаје предмете у области Дигиталне уметности. дсдсд ДЕТАЉНА АНАЛИЗА ДОКТОРСКОГ УМЕТНИЧКОГ ПРОЈЕКТА Докторски уметнички пројекат Inn||terface - интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација реализован је као модел индивидуалног медија, постављеног у празном, али јавном простору концертне или позоришне дворане. Поред прецизно дефинисаниг извођења, рад доноси и посебно припремљене медијске форме у виду плаката, телевизијске рекламе и интернет презентације, чија је функција да информишу „публику“ и омогуће јој интеракцију са делом. Дизајн пропагандних медија и визуелни идентитет дела имају идентичну али инвертовану естетику. Конструкција инсталације подразумева затворен простор у облику квадра, димензија 2х2,66 метара, постављен на сцени у претходно адаптираној дворани. Странице су од делимично транспарентног материјала прилагођеног за позадинску пројекцију дигиталне слике са пројектора. Предња страница просторије-квадра има могућност отварања, чиме је перципијенту омогућено да уђе у инсталацију и нађе се унутар медија. Центраним делом унутрашњости доминира систем са две управљачке конзоле између којих се налазе инвалидска колица. Са аспекта интерактивног аудио-визуелног садржаја, уметнички пројекат Inn||terface има цикличну форму у којој су структуре прва три сегмента именоване на поетичан начин - Дејство - што сугерише претходећа/завршена уметничка стремљења (овде, конкретно, по узору на драмске текстове деветнаестог века), док је последњи назван Каденца, јер у њему аутор сугерише разрешење читавог концепта. Сегменти су у потпуности међусобно супротстављени у погледу аудио-визуелне динамике и нивоа интеракције који се у њима остварује. Тактилна компонента рада реализована је употребом два контрастна тастера, који омогућавају интеракцију са медијем. Женска дојка и кристална пирамида представљају контрастне парове, како на чулном, тако и на симболичком нивоу. Топло-хладно, оштро-тупо, меко-тврдо, као елементарна контрастна тактилна искуства, (симболичном) екстензијом постају, црно-бело, пријатно-непријатно, љубав- мржња, мушко-женско, моћ-немоћ, живот и смрт. У Дејству првом, које носи назив Пролегомена, максимално контрастне аудио- визуелне промене остварују се притиском тастера. Визуелне промене почињу сменом црне и беле, светлости и таме, док је звучни контраст постигнут сменом два дурска дсдсд акорда у поларном хармонијском односу. Аутор у овом сегменту „информише“ перципијента о томе да поседује потенцијал промене. Дејство друго под називом Дан, засновано је на литерарном предлошку, сегменту сценарија уметничког пројекта Они живе. След од педесет реченица углавном је визуелно представљен фотографијама које су резултат претраживања слика Гугл претраживача, док су поједине дигиталне композиције дело самог аутора. Компјутерском анимацијом симулиран је приказ аналогних слајд-пројектора, али је смер промена различит у зависности од притиснутог тастера. У овом сегменту, аутор перципијента доводи у недоумицу: да ли промена, иако јасно уочљива, може бити само привид, без утицаја на коначни исход? Дејство треће - житије је једноминутна секвенца реализована поступком дигиталне анимације, синхронизовано пројицирана на три странице (централној и бочним). У Дејству трећем интеракција је онемогућена, а перципијент је третиран као пасивни посматрач. Оригиналном музиком аутор је у потпуности репрезентовао динамику визуелних промена и то употребом ансамбла клавира и удараљки. У Каденци, аутор на централном зиду пројицира снимак перципијента настао од тренутка његовог уласка у просторију. Субјект посматра сопствено понашање и интеракцију са делом као вид ауториалитија. Гледајући објективног себе у непосредној прошлости, аутор сугерише перципијенту његову неминовну субјективност. Рад поседује и мирисну компоненту која нема динамичких промена, али је употребљена као катализатор очекиваних осећања изазваних перцепцијом дела. Теоријски рад кандидата бави се позиционирањем дела Inn||terface у савременој теорији уметности и медија, али и терминолошким проблемом именовања онога ко перципира савремене дигиталне медије. Компаративном анализом појединих уметничких остварења, њиховим различитим принципима перцепције, аутор се фокусира на проблем односа на релацији уметничко дело - публика, посебно у случајевима када публика постаје субјект уметничког дела. дсдсд ОЦЕНА ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТА Inn||terface - интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација представља оригинални резултат уметничког и теоријског истраживања аутора кроз раније реализоване уметничке радове засноване на употреби савремене дигиталне технологије. Аутор, свесно редукованом естетиком, успева да оствари максимум динамике са ограниченим, унапред дефинисаним, аудио-визуелним елементима. Уметнички пројекат Inn||terface – интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација представља нови медиј који експлицитно окупира перципијента. Ситуиран у јавном простору, у коме се очекује присуство публике, неочекиваном празнином, формира стерилан амбијент за неометан индивидуални доживљај. Специфична форма и иновативни принцип перцепције примењени у делу Inn||terface, јесте значајан допринос аутора простору уметности нових медија, са великим потенцијалом за даља истраживања, како у области уметности, тако и науке. КРИТИЧКИ ОСВРТ РЕФЕРЕНАТА У докторском уметничком пројекту Inn||terface - интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација, Љуба Бркић експериментише у просторима нових медија, креирајући „организам“ sui generis, који, у извесном смислу, тендира ка независности у односу на свог креатора. Интердисциплинарност је, поред горенаведених поступака, обезбеђена и захватањем у поље традиционалних (музичких) ресурса, односно, инкорпорирањем класичне/класичарске форме - сонатног циклуса. Такав поступак потврђен је у инвентивно формулисаном (пратећем) аутопоетичком тексту, где аутор демонстрира висок степен компетенције кретања у домену научно-теоријског дискурса овог поља, попуњавајући, штавише, партикуларне терминолошке/појмовне празнине. дсдсд дсдсд ЗАКЉУЧАК КОМИСИЈЕ Комисија једногласно препоручује Већу интердисциплинарних студија и Сенату Унивезитета уметности докторски уметнички пројекат Inn||terface – интерактивна аудио визуелно тактилна инсталација за одбрану. Београд, 12. јул 2015. године Чланови комисије: мр Зоран Ерић, ред. проф. (ментор) _________________________________________ мр Ђорђе Петровић, ванр. проф. (коментор) _________________________________________ мр Растко Ћирић, ред. проф. _________________________________________ др Снежана Николајевић, ред. проф. _________________________________________ др Марија Ћирић, доцент _________________________________________