1 Већу Интердисциплинарних докторских студија Универзитет уметности у Београду Косанчићев венац 29 / 11000 Београд ИЗВЕШТАЈ Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта „ПОЗОРИШТЕ ИНТЕГРИСАНИХ МЕДИЈА“ кандидата Александра Давића Веће интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду, на седници одржаној 13. априла 2017. године, донело је одлуку о образовању Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта „Позориште интегрисаних медија“ Александра Давића, студента докторског студијског програма Вишемедијска уметност Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду. На основу увида у реализован уметнички део пројекта и поднети писани материјал, комисија у саставу: мр Растко Ћирић, редовни професор ФПУ, Ивана Вујић, редовни професор ФДУ, др ум. Александра Јованић, ванредни професор ФЛУ, Ђорђе Петровић, ванредни професор ФДУ, и др ум. Иван Правдић, ванредни професор Академије уметности у Новом Саду, ментор, закључила је да кандидат може да приступи одбрани докторског уметничког пројекта. Биографија кандидата Александар Давић рођен је 2. октобра 1961. у Новом Саду. Дипломирао је Интермедијалну режију у класи професора Боре Драшковића на Академији уметности у Новом Саду. Од средине осамдесетих година прошлог века активно ради као стваралац телевизијских емисија за Телевизију Нови Сад и телевизију Скопље. Године 1991. ради као асистент редитеља Душана Макавејева на филму „Горила се купа у подне“. У првој половини деведесетих година прошлог века ради као монтажер и редитељ у музичкој редакцији телевизијске куће Fernsehen aus Berlin, а затим почиње да ради на Академији уметности у Новом Саду, прво као асистент од 1992. до 2003, затим од 2003. до 2008. као доцент, од 2008. до 2013. као ванредни професор а од 2013. као редовни професор. Аутор је више режија позоришних представа од којих су најзначајније „Полудела локомотива“ по тексту Станислава Виткијевича у Позоришту младих 2009. године и „Играч у свим правцима“ по песмама Вујице Решин Туцића у Културном центру Новог Сада 1996. године. Најзначајнија филмска остварења која је Александрар Давић режирао су: „Златни дечак“ 2 (2016.) приказан на Sport Film Festival-у у Палерму 2016, „NS Roulette“ (2012.) приказан на фестивалима у Подгорици и Луксембургу, „Журка“ који осваја награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи 2005. и награду за најбољи филм на Фестивалу српског филма у Паризу 2006. године. Филм се приказивао и на Сарајево филм фестивалу и Загреб филм фестивалу 2004, GoEast фестивалу у Визбадену 2005. као и у Cinema du Sud програму Канског филмског фестивала 2006. године. Од других значајнијих ауторских филмских успеха издвајамо приказивање филма „Мртви путују“ на Rotterdam Film Festival-у 2002, приказивање филма „Ове ноге нису мале, многима су памет дале“ на фестивалу MediaWave 97 у Ђуру у Мађаркој. Кратки филм „Добро вече“ из 1996. године, уврштен је у ретроспективу видео/филмова из источне Европе под називом “Sex, Rock `n` Roll and History: (Video)films from Eastern Europe 1950-2000” на 46. International Short Film Festival-у у Оберхаузену. Филм „Очевидац“ из 1995. награђен је за најбољи експериментални филм на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1996. и освојио је Специјалну награду Gazeta Wyborcza na festivalu WRO 97, у Вроцлаву. Исти филм приказан је и на фестивалима FIV 96 у Буенос Аиресу и Catalyst Art 96 у Белфасту. „Impossible – Made in Serbia II“ из 1994. освојио је Специјалну награду за видео на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1994. и уврштен је у ретроспективу видео/филмова из источне Европе под називом “Sex, Rock `n` Roll and History: (Video)films from Eastern Europe 1950-2000” 46. International Short Film Festival у Оберхаузену. „Последња дадаистичка представа“ из 1992. приказана је на фестивалима OSTranenie 95 у Bauhaus-у у Десауу и Kasseler Dokumentarfilm und Videofest-у 1995. у Kaселу. На последњем Југословенском телевизијском фестивалу у Неуму 1991. осваја Ауторску награду као и Награду акредитованих новинара за филм „Казна и слобода“. Детаљна анализа докторског уметничког пројекта Докторски уметнички пројекат „Позориште интегрисаних медија“ има за циљ истраживање и креацију специфичне врсте позоришта у коме је глумац интерактивно повезан са што већим бројем медијских и техничких сегмената инсценације. Како поље истраживања ни у теоријском ни у практичном смислу није било ограничено само на позоришне представе, кандидат је у великој мери истраживао поетике и дела перформанса, хепенинга и дигиталног полимедија у којима извођач путем различитих интерфејса остварује контролу и артикулацију медијских и техничких аспеката живог извођења. И теоријски и практични део рада су ваљано и детаљно истражени, развијени и методолошки, тј. уметнички артикулисани у докторски уметнички пројекат „Позориште интегрисаних медија“. Практични део пројекта Циљ практичног дела рада замишљен је и реализован као перформанс, којим су резултати теоријског дела истраживања тестирани у пракси. Такође, специфичности креативне личности и уметничког опуса кандидата Александра Давића дају перформансу посебан ауторски печат у минималистичком стилу. У оквиру уметничког дела рада Александар Давић је тематски конкретизовао своју почетну идеју сценског вишемедијског дела у коме су медији дословце продужетак извођачевог тела и у коме физичке акције глумца путем интеракције артикулишу, генеришу, или генеришу и артикулишу медијске садржаје у оном облику који се презентује гледаоцу, определивши се за 3 сценско дело за једног извођача интерактивно повезаног са медијима. Овде се пре свега ради о специфичној врсти монодраме аутобиографског карактера, у којој је аутор истовремено и извођач. Конкретно је реч о сећањима на различите садржаје медија филма, телевизије, радија и штампе, који се преплићу и стапају са доживљајима реалног света ставарајући фрагментарни исповедни наратив у коме аутор-извођач својим физичким радњама изнова покреће, артикулише и/или генерише покретне слике и звуке догађаја који су се најдубље урезали у његово памћење. Коришћени сензори и софтвери, као компоненте интерфејса између глумца и различитих медијских садржаја и линија контролисаних дигиталним технологијама, отворили су иновативно искоришћене могућности за специфична примењена сценска изражајна средства. Унапред припремљене видео и аудио секвенце, као и програмски алгоритми за контролу светла, покретање видеа, тек у интеракцији са извођачем добили су финални облик који је презентован публици. Иако по први пут у улози и редитеља и главног и јединог извођача на сцени, Александар Давић је припремио и приказао перформанс саставњен од три релативно самосталне сцене/слике. Иако само наизглед лабаво повезане, оне носе јасан ауторски печат, допуњавајући се медијски, технолошки и поетички, јасно представљајући три различите могуће стратегије интерактивног извођачевог повезовања са инсценацијом. Поред сегментирања у три слике, инсценација подразумева и видео пројекцију на три зида, урањајући глумца/извођача/аутора у обухватајући простор сопственог дела. У првој сцени симетрична визуелизација звучног сигнала изазива реакцију система стварајући утисак проласка кроз коридор. Ефектна кинестезија се постиже преко чула вида. Интеракција је непрекинута и сваки уживо изговорени и одсвирани звук изазива визуелну промену изражајне графичности и ритмизоване слике. У другој сцени превазилазе се контрадикције живе и снимљене уметности, уживом монтажом базе података поступком “реза” који је изазван физичком радњом померања извођача по сцени. Масмедијске покретне слике се манипулишу покретима и позицијом тела у простору. У трећој сцени гледаоцима невидљиви сензор у костиму извођача је повезан бежичном мрежом са интерактивним системом. Покрети усмеравају пројекцију виртуелне сценографије која са три стране обухвата глумца/редитеља/аутора. Писани део пројекта Писани део пројекта је представљен кроз девет целина: Увод, Позориште интегрисаних медија, Уживо, Интерактивност и наратив, Процесорска уметност, Глумац и интерфејс, Захтеви новог медија, Практичан рад и Закључак. Позориште интегрисаних медија обухвата и појашњава интегрисање медија у широко схваћеној позоришној делатности, смештајући извођача и у улогу креатора сценског простора. Уживо проблематизује однос преношења преко медија уживо и живог догађаја пред публиком, а истовременост и артикулације и презентације примерима је представљена кроз савремена решења из сфере дигиталног перформанса. Надаље аутор анализира историју коришћења екрана у позоришту и теоријске моделе екрана и процесирања у реалном времену. Интерактивност и наратив анализира појмове и методе каузалности, игре, наратива, афорданса, затим улоге дизајнера интерактивног система и интерактора. Пореди и односе времена, простора, наратива и интеракције, предлажући поетике навигације, учешћа, конверзије и сарадњу са публиком. Процесорска уметност прати превазилажење материјалности уметничког дела примерима процесуалности. Принципе нових медија омогућених мета-машинским особинама 4 дигиталне технологије: нумеричког кода, модуларности, аутоматизације, варијабилности и транскодирања поентира у виђењу компјутера као скупа интегративних и процесуалних и медија и алатки. Глумац и интерфејс спајају се кроз процесорску креативност, киборгизацију и окружења која реагују, користећи интефејс, сензоре и алгоритамску каузалност. Гледалац у сложеном интерактивном позоришту сусреће се са живом „надмарионетом“ испољавајући се заједно и виртуелно и уживо. У Захтевима новог медија препознајемо софтверску апликацију као нов медиј, трансформацију драмског сукоба у интеракцију, моделе глумца и публике као интерактора, последице претварања публике у интерактора, имитацију и емулацију човека и машине, предлажући глумца/интерактора као играча. Предложени и развијани циљеви теоријског дела докторског уметничког пројекта у смеру идентификације практичних и теоријских радова из области позоришта и осталих уметности, али и других области, који могу помоћи у формулисању изражајних средстава позоришта која традиционалне глумачке технике интерактивно повезују са дигиталним медијима, успешно су постигнути. Идентификоване су технологије које се већ примењују у раду у позоришту и реализацији перформанса, као и постојеће технологије које су осмишљене за другу сврху, али би уз одређене модификације могле имати сценску примену, кроз употребу специфичних изражајних средстава компјутера као нелинеарног медија у спрези са извођачем. Кандидат Александар Давић показао је темељно и методолошки засновано познавање и коришћење литературе о теоријама извођачких уметности и интерактивним технологијама у позоришту, перформансу и инсталацијама. Истражен је и представљен историјат употребе медија покретних слика у позоришту, као и историјат уметности перформанса од подухвата Ервина Пискатора и различитих пракси перформанса током двадесетог века, преко Латерне Магике и рада Јозефа Свободе, до појаве интерактивних технологија. Посебна пажња је посвећена практичном и теоријском раду Дејвида Залца у Интерактивној извођачкој лабораторији Универзитета Џорџија, који прецизно одређује карактеристике нелинеарних медија које омогућавају интерактивност. Оцена остварених резултата Окосницу рада чини истраживање историје и могућности реализације идеје позоришта интегрисаних медија као интерактивног повезивања глумчевог тела са компјутером које омогућава модификацију и генерисање дигиталних медијских секвенци. Непоновљивост и непредвидивост човека, односно извођача/глумца/уметника који изводи перформанс, можда је и најважнија карактеристика позоришне уметности и она се креативно и успешно среће са висококодификованим средствима дигиталне технологије. Интердисциплинарни карактер докторског уметничког пројекта приказује се кроз адекватан и интригантан спој могућности извођача да контролише своје присуство у интерактивном систему артикулишући медијске секвенце које су сегменти и окружење перформанса. На овај начин глумац постаје хибрид, комплексни ентитет, киборг, чија су изражајна средства омеђена и проширена колико сопственим психофизичким особинама, толико и могућностима компјутерског кода, односно карактеристикама софтверских и хардверских компоненти интерфејса и процесора. Појмовно-теоријски оквир рада односи се на детаљно истраживање појмова позоришта, компјутера, интегрисања медија, уметности уживо, интерактивности, наратива, процесорске уметности, глумца и интерфејса. Рад би свакако још потпунијим чинило презентовање 5 документоване писане и видео документације о експериментима, као и интервјуи са програмерима и другим стручњацима из области које су се истраживале. Завршни практични рад успешно је искористио искуства стечена и проширена поетичким сазнањима и експериментима. Кандидат Александар Давић закључује да као уметничка област, Позориште интегрисаних медија функционише као спој машинске и људске способности да уживо покрећу и стварају медијске садржаје, форме и поступке. Допринос теми је дао кроз анализу и представљање значајних примера вишемедијских уметности театра, перформанса и дигиталног вишемедија у уметничком, историјском и друштвеном контексту. Критички осврт референта Кроз сложена истраживања и разматрања, кандидат Александар Давић дошао је до информативног и значајног теоријског рада успешно повезаног са упечатљивим практичним уметничким радом и његовом изведбом. Различите медијске садржаје и линије који су коришћени у докторском уметничком пројекту аутор је вешто и складно употребио и повезао, стварајући заокружено и комуникативно уметничко дело које је уједно и демонстрација употребе савремених интерактивних дигиталних технологија у живом извођењу, као и фрагментарни аутобиографски перформанс који уметничког субјекта поставља у различите друштвене и биолошке улоге. Експерименти и концепције који су имали за циљ да установе које карактеристике појединих традиционалних глумачких средстава могу бити искоришћене као параметри за даље процесирање у сфери дигиталног перформанса успешно су анализирани на примерима и спроведени у делу. Креирање искуства са различитим компонентама интерфејса и различитим програмима који омогућавају интеракцију човека и дигитализујућих медија, довело је до интригантног живог наступа појединца уроњеног у технологију којом ауторски управља. Очекивање да ће практични резултат истраживања бити вишемедијско сценско дело које задовољава наведене пропозиције Позоришта интегрисаних медија испуњено је у потпуности. Теоријски рад заиста успева да формулише стратегије у раду у овом облику, а које могу бити употребљиве и за друге уметнике. Интервјуи са програмерима и другим стручњацима уз детаљнију видео документацију употпунили би писани део Позоришта интегрисаних медија. Практичан део појекта састављен је из три сложене сцене које комбинују говор, кретање, покретне генерисане и снимљене слике, звук свираних перкусија са осмишљеним простором три симултане пројекције. Коришћење уметнификованих документарних снимака у средишњој сцени драматуршки је уклопљена између почетне и завршне сцене графичке визуелности вертикалне наглашености и првој и хоризнонталне у трећој. Физичке радње и у интенцијама и у облицима и у дејству су такође различите од сцене до сцене. Очигледна је и јасна методологија којом је пажљиво одабран и припремљен разнородан материјал, а употребом свеприсутних дигиталних техника за рад са одабраним и припремљеним елементима кроз интеракцију уживо створене су сцене и приказани модели Позоришта интегрисаних медија. Кандидат Александар Давић позиционира свој докторски уметнички рад у односу на више теоријских појмова и приступа, историјских уметничких појава и савремених технологија. У писаном делу смешта одабране концепције у уметнички и теоријски контекст са акцентом на поетске, технолошке, историјске и друштвене аспекте, препознајући и уметничке изражавајуће процесе којима цивилизацију наратива смењује цивилизација игре. 6 Закључак комисије Кандидат Александар Давић је у докторском уметничком пројекту „Позориште интегрисаних медија“ представио истраживање специфичности и спајања две вишемедијске извођачке уметности: људске и машинске. Уживо изведен резултат показао је највиши степен артистичке и техничке професионалности, сценске артикулације и јасно поставњених вишемедијских процеса. Александар Давић је своја поетичка и теоријска техничка знања и способности креативно искористио у реализацији докторског уметничког пројекта, повезујући актуелне технологије и ауторску глуму и режију. Јасно дефинисане концепцијске и методолошке поставке уметничког пројекта и детаљно истраживање теме успешно су реализоване и документоване у писаном делу пројекта. Имајући све наведено у виду, Комисија предлаже Већу Универзитета уметности да кандидату Александру Давићу одобри одбрану докторског уметничког пројекта „Позориште интегрисаних медија“. У Београду, 5.5. 2017. Комисија за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта: _________________________________________ Ивана Вујић, редовни професор ФДУ, Београд _________________________________________ мр Растко Ћирић, редовни професор ФПУ, Београд _________________________________________ др ум. Александра Јованић, ванредни професор ФЛУ, Београд _________________________________________ Ђорђе Петровић, ванредни професор ФМУ, Београд _________________________________________ др ум. Иван Правдић, ванредни професор Академије уметности у Новом Саду, ментор