Већу Интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду Косанчићев венац 29 11000 Београд ИЗВЕШТАЈ Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“ кандидаткиње Јелене Дробац Веће интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду, на седници одржаној 14. јануара 2016. године, донело је одлуку о образовању Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“ Јелене Дробац, студенткиње докторског студијског програма Дигитална уметност Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду. На основу увида у реализован уметнички део пројекта и поднети писани материјал, комисија у саставу: др Милета Продановић, редовни професор ФЛУ, Марко Лађушић, редовни професор ФПУ, др Миливој Павловић, доцент ФЛУ, Атила Капитањ, доцент Академије уметности у Новом Саду, и др Александра Јованић, доцент ФЛУ, ментор, закључила је да кандидат може да приступи одбрани докторског уметничког пројекта. Биографија кандидата Јелена Дробац је графичка дизајнерка, рођена 1. септембра 1982. у Београду. Дипломирала је на Вишој политехничкој школи у Београд, а потом и на Факултету примењених уметности, одсек Графика, атеље Графички дизајн. Ради као самостални дизајнер и спољни сарадник на пројектима бројних београдских и иностраних агенција од 2004. године са наручиоцима из 13 земаља укључујући Немачку, САД, Канаду, Јужноафричку републику, Италију, Мађарску, Кипар, Ирску итд. Радови су објављени у преко 35 часописа, књига, критика и интервјуа у Немачкој, Словенији, Шпанији, Русији, САД, Великој Британији, Кини, Мађарској, Италији и Србији, укључујући монографије о историји графичке идентификације у Србији Знаковито 2 и Знаковито 3; књиге Logolounge IV и Decoding design из САД; домаћи часописи Квадарт (број 26) и Taboo (бројеви 15, 17, 23, 26, 32) као и многи други. Учествовала на преко 40 изложби и фестивала у Словенији, Русији, Великој Британији, Кини, Мађарској, Италији и Србији попут Грифон – најбољи графички дизајн у Србији, Републици Српској и Црној Гори (2006, 2008, 2010, 2014), Design and advertising (2006, 2008), Crocus-Expo Center, Москва, финалисти HiiiBrand 2011. године широм Кине и три самосталне изложбе: Pickled Ideas, Арт кафеу Коцка у Београду, 2006, затим Decade у оквиру Месеца српске културе у Мађарској 2014, галерија Српског културног и документационог центра у Будимпешти и Декада графичког дизајна у галерији Студентског културног центра у Београду у 2014. години. Добитница је више награди на годишњим конкурсима попут: Short List Magdalena festivala у Словенији 2008. године; 2. награда Identity: Best of Best 2008 за корпоративни идентитет културне институције или догађаја за идентитет позоришта Дадов, Русија; схорт-лист Identity: Best of Best 2008 за корпоративни идентитет културне институције или догађаја за идентитет изложbе Пут Сахаре, Русија; Награда за презентационо писмо "Пиши ћирилицом", БК Фондација 2006; Silver Bra for Logotype, Магдалена фестивал, Словенија, 2006; 2. награда Identity: Best of Best 2006 за роbну марку за логотип винарије Еленов у Русији; али и награда на позивним и јавним конкурсима попут: ТВ Тhalia, 1. награда на конкурсу за корпоративни идентитет; Велико ратно острво; 3. награда на конкурсу за корпоративни идентитет; 50 година Универзитет уметности, Београд; 3. награда на конкурсу; New Leaders Conference; 2. награда на конкурсу за корпоративни идентитет; Монус, 1. награда на конкурсу за корпоративни идентитет; Монус, 2. награда на конкурсу за амбалажу; 3. награда на конкурсу за дизајн цигарета Fast Supreme; 1. награда на конкурсу за знак јубилеја 70 година НИН и многе друге. Од 2005. је сарадник и повремени аутор текстова на сајту Типометар (www.tipometar.org), од 2008. је предавач на Високој школи струковних студија Београдска политехника, предмети Слог, Уметнички пројекат и Дизајнирање амбалаже. Чланица УЛУПУДС од 2008. до 2014. године; била и члан комисије за одбрану магистарског рада кандидата Аделе Зејниловић на тему „Црна Гора у писму – од личног до званичног“, Факултет ликовних умјетности Цетиње, Црна Гора. Одржала је предавање „Glocal Design: Newly Polished Heritage“ у Централном дому уметника (Центральный Дом Художника) у Москви у оквиру конференције „Design and Adverising“ 8. априла 2010. године, а била је и чланица разних жирија попут Редизајн: Стварамо нове брендове (организатор СИЕПА) 2009. и 2010, Дан за планету, 2015, чланица међународног жирија Identity: Best of Best 2010 у Москви. Детаљна анализа докторског уметничког пројекта Докторскии уметнички пројекат „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“ за циљ има истраживање типографије у пракси, али и у ширем друштвеном и историјском контексту. У доба ране штампе, типографија је недвосмислено говорила о географском пореклу и вишем друштвеном статусу, док је савременом добу неизоставан део друштвеног пејзажа, чија је основна фунција означавање, обавештавање и усмеравање. Kвалитет типографије одражава културу друштва, а разноврсност кореспондира са материјалним и нематеријалним богатством једне средине, док је смислена и уређена сигнализација индикатор бриге и свести о значају визуелне комуникације и приступачности. Као контрапункт типографији, Јелена Дробац поставља интернет, који се за разлику од типографије знатно брже развијао, сходно и времену у ком је настао. Заједничка нит је свеприсутост и константно свакодневно преплитање. Идеја Валтера Бенјамина из 1934. године да „читалац и посматрач постану сарадници и учесници у конструкцији значења“ кандидаткиња имплементира кроз интеракцију са веб садржајем, где интернет као платформа потенцира активност посматрача. Практични део пројекта Практични део пројекта обухвата, обједињено у једну веб целину, серију кратких интерактивних форми са називима: „Слово о слову + анатомија“, „Слово о слову + архитектура“, „Слово о слову + мода: Вог“, „Слово о слову + мода: Харперс базар“, „Слово о слову + развој слова“, „Слово о слову + карактер слова“, „Слово о слову + развој фонтова“ и „Слово о слову + сликарство“. У основи већине радова је једна слика издуженог формата, хоризонталног или вертикалног, са црном основом, преко које се крећу други провидни цртежи и елементи, различитим брзинама, у правцу померања миша (паралакс). На почетку сваког сегмента постоји заглавље, које у пар речи описује садржај. Око самог исписа опцртан је линијски “рам” који служи да истакне тих пар речи, али и да на дискретан начин нагласи правац кретања паралакса. Употребом штампарских додатака, попут шака са испруженим прстом или стрелица, кадидантиња креира омаж дадаизму. Линијска решења и поједностављена, дискретна естетика, доминира целим радом. Сви цртежи су векторски урађени белим линијама које имају две вредности – пуна и испрекидана. Прва се користи за спољну контуру и истакнуте сегменте цртежа, а друга за финије детаље. Сведеност је присутна и у одабиру боја. Постоји само три боје које се јављају у целом раду: црна, бела и црвена. Црна је позадинска боја рада, бела је присутна у линијском цртежу, док се црвена боја јавља у радовима и навигацији сајта, као наговештај интерактивности. Тако је формирана вишедимензионална дигитална илустрација са доминантним линијским, сведеним, цртежом, који наглашава дигиталну компоненту рада својим континуираном и уједначеном линијом. Дигитални садржаји и записи, прекомбиновани и прерађени, чине ову нову композицију. Према Мановичу, у фази дигиталног екрана, старомедијски садржаји ће постати примарни материјал у новим технологијама, које ће аутори акумулирати и обрађивати. “Слово о слову” се уклапа у овај концепт метамедија, стављајући прикупљене и векторизоване материјале у повезану целину. Веб наративи, по својој природи су нелинеарни, јер се базирају на хипертексту и као такви доста изазивају и пркосе нефлексибилности и статици штампане типографије и текста. У раду је успостављен однос између ова два елемента на нивоу линеарно - интерактивно, текстуално - хипертекстуално, статичност слога – динамика интернета. Посматрање сајта и истраживање интерактивности и идеје сајта су два очигледна и почетна корака. Модификација и реципрочна промена настају активним укључивањем посматрача у претрживање сајта и покретањем поединачних радова, где посматрач одређује смер и брзину кретања појединих сегмената. Целокупан рад, постављен на домену www.slovooslovu.info је већим делом на српском језику. Само један мањи сегмент је преведен на енглески под насловом Word on Letter са кратким објашњењем и апстрактом пројекта. Писани део пројекта Писани део пројекта је представљен кроз четири дела: Уводна разматрања, О словима и писму, Типографија и друштво, са подсегментима који одговарају темема унутар интерактивних форми (Анатомија писма, Архитектура и писмо, Мода и писмо, Развој слова, Карактер и слова, Фонт и писмо и Сликарство) и Закључна разматрања. О словима и писму садржи теоријску позадину и контекст у којем је рад постављен. Кандидаткиња разматра интернет уметност, веб наративе, историју типографије, веба, авангарде, метамедији, али и однос појединачних делова њеног рада према овим одредницама. Типографија и друштво детаљно приказује поетику и техничку анализу појединачних сегмената рада. У широком контексту је приказана свака тема пре саме анализе рада, а посебан додатак чине студије случаја и биографије познатих уметника, чије значајне радове кандидткиња, по теми, успоставља у однос својим радом. Оцена остварених резултата Окосницу рада "Слово о слову - кратки веб наративи о типографији" чини разматрање да је типографија одраз друштва. У пројекту “Слово о слову” типографија је обрађена из друштвене, историјске, али и онтолошке перспективе. Истраживање је конципирано од настанка покретног слога у Европи па до данас, ограничено на латиничном делу европског континента. Свој интердисциплинарни карактер рад приказује кроз адекватан спој анимације, типографске илустрације и неконвенционалне интеракције са веб садржајем. Појмовно-теоријски оквир рада односи се на детаљно истраживање појмова повезаних са темом рада кроз теоријску литературу, али пре свега типографијом, не толико са становишта историје и развоја, колико са становишта анализе историјских паралела, актуелних примена, као и истраживањем будућег могућег кретања и развитка. Кандидаткиња закључује да као уметничка област, типографија, функционише више као низ упутстава и поука, него као систематизована теоретска грађа. Свој допринос теми је дала кроз анализу типографије у историјском и друштвеном контксту, али и однос према другим одредницама: интернет уметности, историји авангарде, друштву, анатомији, архитектури, моди и сликарству. Критички осврт референта Пројекат је састављен из осам целина са различитим темама и приказима, међутим, визуелно обједињен минималним колоритом и визуелно уједначен. Интернет, као једина платформа на којој се рад презентује, омогћава посматрачу да сам одреди редослед прегледања и брзину истраживања сегмената. Евидентна је методологија којом је пажљиво одабран и припремљен материјал, а затим, употребом распрострањених дигиталних техника за рад са ликовним елементима створене су гломазне, али визуелно симплификоване, илустрације. Кандидаткиња позиционира рад у односу на више теоријских појмова, понајвише везано за дигитални наратив, али суштински примењујући минималне могућности које нам интернет као медијум омогућава у том пољу. Површински је могуће бирати кретање кроз рад, али разгранатост, као и дубинско истраживање, је ограничено, што указује на могућности и потребе развоја пројекта, увођењем више димензија истраживања теме и наглашавање нелинеарности као изражене карактеристике дигиталног наратива. Стога је општи утисак да је докторски уметнички пројекат „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“ информативан и едукативан, али и инспиративан за даље истраживање, које се публици оставља као следећи задатак ван простора ове веб локације. Писани део смешта уметнички део пројекта у уметнички и теоријски контекст са акцентом на историјске, друштвено-тематске, онтолошке аспекте, као што су историја типографије, развој употребе типографије у различитим областима, компаративна анализа различитих визуелних репрезентација и облика слова, као и студије случаја историјски значајних типографских радова.   Закључак комисије Кандидаткиња је у докторском уметничком пројекту „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“ представила истраживање типографије у пракси, у ширем друштвеном и историјском контексту, кроз сведену и сегментирану причу о словима. Пројекат чини заокружена комбинација дигиталног наратива, дигиталног колажа, кратке анимиране форме и типографске илустрације, представљена у оквиру веб сајта. Јелена Дробац је своја техничка знања и способности максимално искористила у реализацији докторског уметничког пројекта, бирајући тему која јој је блиска у свакодневној делатности - кроз примењени дизајн и предавачку праксу. Јасно је дефинисала концепцијске и методолошке поставке уметничког пројекта, успешно га реализовала и документовала у писаном делу пројекта. Имајући све наведено у виду, комисија предлаже већу Универзитета уметности да кандидаткињи Јелени Дробац, одобри одбрану докторског уметничког пројекта „Слово о слову – кратки веб наративи о типографији“. У Београду, 14.1. 2016. Комисија: _________________________________________ др Милета Продановић, редовни професор ФЛУ _________________________________________ Марко Лађушић, редовни професор ФПУ _________________________________________ др Миливој Павловић, доцент ФЛУ _________________________________________ Атила Капитањ, доцент Академије уметности у Новом Саду _________________________________________ др ум. Александра Јованић, доцент ФЛУ, ментор