УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду на седници одржаној 19. априла 2017. године донело је одлуку о образовању Комисије за преглед и оцену докторске дисертације коју је Жана Кнежевић, мастер, предала под насловом „Савремени трендови у настави и учењу енглеског као језика струке у области информационих технологија“. 2. Састав комисије: 1. др Ивана Трбојевић Милошевић, ванредни професор, ужа научна област Англистика, Филолошки факултет Универзитета у Београду 2. Др Ненад Томовић, доцент, ужа научна област Англистика, Филолошки факултет Униврзитета у Београду 3. др Надежда Стојковић, ванредни професор, ужа научна област Англистика, Електронски факултет, Универзитет у Нишу II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Жана, Видак, Кнежевић 2. Датум рођења, општина, република: 23.12.1967, Подгорица, Црна Гора 3. Датум одбране, место и назив мастер рада: 4. Научна област из које је стечено звање мастера: Наука о језику, примењена лингвистика Кратка биографија: Жана Кнежевић је рођена 23. децембра 1967. године у Титограду (данашња Подгорица). Након завршетка Више педагошке школе у Никшићу, наставила је студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, Одсек за енглески језик и књижевност, где је и дипломирала 1994. године. На Институту за стране језике у Подгорици завршила је специјалистичке преводилачке студије 2007. године, а на Филозофском факултету у Никшићу је 2010. одбранила магистарски рад под насловом „Интеракција у настави енглеског језика у традиционалној учионици и путем учења на даљину“. Као апсолвент је, школске 1992-93, радила у ССШ „Сергеј Станић“ у Подгорици, а од 1994. до 1999. у ОШ „Јожеф Атила“ у Новом Саду. У периоду 2000-2006. године, била је директор НВО “Школигрица“ у Подгорици у којој је организовала и држала курсеве енглеског језика за децу узраста 3-14 година. Као сарадник Института за стране језике у Подгорици држала је курсеве енглеског језика на разним нивоима, укључујући и часове вежби за студенте Правног и Економског факултета Универзитета Црне Горе. Од 2006. године запослена је на Универзитету „Медитеран“ Подгорица, где је прво радила као лектор, а од 2010. године ради као виши лектор за енглески језик. На овом универзитету предаје на Факултету за информационе технологије: Енглески језик (Б1 и Б2 нивои) и Енглески језик за информационе технологије; Факултету за пословне студије Montenegro Business School, Енглески језик (Б1) и Пословни енглески језик (Б1- Б2), а на Факултету за стране језике држи часове вежби на предмету Методика наставе енглеског језика. Списак објављених радова 1. 2017, “IT Students’ Perception of Use of Modern Technologies in ESP”, у Synergies of English for Specific Purposes and Language Learning Technologies, ур. Nadežda Stojković et als., Cambridge Scholars Publishing, стр.285-294, ISBN-13: 978-1- 4438-5298-2, ISBN-10: 1-4438-5298-8, 2. 2014, „Учење језика уз помоћ Poodll-a“, БАДЕН билтен, број 6, октобар 2014, стр.15-17, http://www.badennet.org/files/BADEN%20NewsLetter%20No6%20November%202014.pdf 3. 2014, „Креирање веб сајта као облика група рада у настави енглеског језика за посебне сврхе (језика струке)“. Зборник радова са треће конференције ДПЛЦГ- а, Подгорица, Институт за стране језике, стр. 191-199. УДК 371.3:811.111'243, ИСБН 978-9940-9423-1-1, http://www.isj.ucg.ac.me/Publikacije.htm 4. 2012, Учење језика помоћу рачунара“. Ми о језику, језик о нама¸ зборник радова са друге конференције ДПЛЦГ-а, Подгорица, Институт за стране језике, стр. 217-224. УДК 81'232:004, ИСБН 978-9940-9423-0-4, http://www.isj.ac.me/Dokumenta/Zbornik%20-%20Mi%20o%20jeziku%20- %20jezik%20o%20nama.pdf 5. 2011, „Интеракција у настави енглеског језика у класичноју чионици и при учењу на даљину“. Ставово промјена – промјена ставова, међународни тематски зборник радова, ур. Јулијана Вучо и Биљана Милатовић. Никшић, Филозофски факултет; универзитет Црне Горе, стр, 472-483, УДК 371.3:811.111, ISBN 978-86-7798-059-7, III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: „Савремени трендови у настави и учењу енглеског као језика струке у области информационих технологија “ IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска дисертација Жане Кнежевић „Савремени трендови у настави и учењу енглеског као језика струке у области информационих технологија“ обухвата 184 компјутерске штампане странице, и подељена је на следећа поглавља: 1. Увод (стр. 1-12), 2. Енглески језик струке (стр. 13-47), 3. Информационо-комуникационе технологије у настави енглеског језика (теоријски преглед) (стр. 48-76), 4. Примјена технологија у настави страних језика у настави Факултета за информационе технологије Универзитета „Медитеран“ Подгорица (стр. 91- 97), 6. Рецепција савремених технологија за учење језика струке код студената (стр. 98-120), 7. Примјена технологија у настави енглеског језика за информационе технологије на Факултету за информационе технологије (стр. 121-151), 8. Закључак (стр. 152-158). Затим следе Литература (стр. 159-173) и Прилози: Прилог 1. Упитник за наставнике (стр.174-175), Прилог 2. Упитник о употреби Face2face Courseware-а (стр. 176), Прилог 3. Упитник за студенте (стр.177-182), Прилог 4. Финални упитник за студенте ФИТ-а (стр.183-184). У дисертацији је представљено 30 слика и 15 табела. Списак литературе садржи 177 библиографских јединица. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Увод дефинише предмет и циљ истраживања дисертације као испитивање којим се утврђује колико наставници страних језика и студенти у Црној Гори, посебно из области информационих технологија, владају применом савремених технологија у настави и учењу језика за посебне сврхе (језика струке), као и у коликој мери примена одређених технологија и алата утичу на исходе учења и савладавање језичких вештина у енглеском језику за информационе технологије. У Уводу је представљено какав је утицај брзи развој технологија оставио првенствено на ученике, али и наставнике: младе генерације ученика су отворене према мултикултурализму, путем технологија се динамички вежу за свет, тимски су оријентисани, уче из искуства, сами истражују начине за учење, па услед свега наведеног, утичу на наставнике да промене своје приступе и да активно примене савремене технологије у настави. Ученици више нису само потрошачи, већ и ствараоци у образовној заједници, те подстичу комуникацију и нтеракцију, које су повећане утицајем технологија. У овом делу Жана Кнежевић указује како све ове промене подржавају социо-когнитивне приступе учењу и настави језика и језика струке. У Уводу су дефинисани научни циљеви истраживања, који се огледају у научној дескрипцији, научној класификацији и научној прогнози, и друштвени циљеви. Представљене су мешовите методе које су кориштене у истраживању: квантитативне и квалитативне методе, те студије случаја. У последњем делу Увода Жана Кнежевић наводи значајна истраживања у свету и региону која се баве језиком струке и применом савремених технологија у настави језика и језика струке која су послужила као основ за њена почетна истраживања. Друго поглавље – Енглески језик струке подељено је на шест потпоглавља. У првом је описан развој језика струке, и нарочито енглеског језика струке, као посебне гране примењене лингвистике. У потпоглављу 2.2 представљене су врсте, односно категорије, језика струке, док се у Методологији ЕСП-а (2.3) указује на различита објашњења и поимања методологије језика струке, при чему се посебна пажња посветила креирању курсева језика струке и анализи потреба ученика. Потпоглвља 2.4 и 2.5 посвећена су улози наставника, односно аутономији ученика, који представљају важне чиниоце у методологији језика струке. У последњем потпоглављу представљене су језичке вјештине (говор, читање, писање и слушање) и значај сваке од њих у контексту језика струке. Теоријски преглед информационо-комуникационих технологија у настави енглеског језика дат је у трећем поглављу. Након представљања значајних стратегија о примени савремених технологија у настави у Европској Унији и Црној Гори, Жана Кнежевић систематично објашњава кључне поднаслове кроз шест потпоглавља. У поптпоглављу 3.1 Computer Assisted Language Learning – CALL, представљени су концепти учења језика помоћу рачунара, који се заснивају на контексту, рачунарским технологијама и задацима, и развој оваквог учења, уз нагласак на различите карактеристике које су се развијале и истицале у одређеним временским периодима. Кандидаткиња наводи да је последњих десет година дошло до огромног развоја у мобилној технологији, а мобилни телефони постају лако преносиви рачунари и налазе своје мјесто у учењу језика, што је представљено у потпоглављу 3.2 Mobile Assisted Language Learning – MALL. Софтвери и алати који се примењују у учењу језика могу се користити и путем рачунара и путем мобилних телефона, али, као што то Жана Кнежевић истиче, њихова примена мора бити контролисана и заснована на потребама ученика и активностима које се примењују у оквиру неког предмета. Зато она у потпоглављу 3.3 Софтвери и алати за учење језика приказује који су то софтвери, апликације и/или алати који су најподеснији за стицање и вежбање различитих језичких вештина: алати за креирање електронског материјала и самостални ресурси засновани на компјутеру; алати који омогућавају комуникацију; алати који могу да омогуће писање и читање, и алати који могу да омогуће слушање. Посебну пажњу кандидаткиња је посветила платформама за учење у поптоглављу 3.4. и нарочито платформи Moodle са којом има искуства и коју касније детаљно приказује кроз истраживање. У наставку трећег поглавља, приказане су карактеристичне улоге наставника и ученика у учењу помоћу рачунара, а које Кнежевић упоређује са традиционалним учењем. Она такође указује на потешкоће са којима се сусрећу, углавном старији, наставници, али показује и начине на које наставници могу да побољшају своје вештине. У последњем потпоглављу, 3.6 Технологије за ЕСП, представљене су предности употребе технологија у језику струке које могу да послуже наставницима језика струке као смернице за њихову употребу. Жана Кнежевић је у поглављу 4, Примјена технологија у настави страних језика у институцијама високог образовања у Црној Гори, поставила хипотезу да су наставници страних језика у институцијама високог образовања у Црној Гори упознати са предностима употребе савремених технологија које је дигитално доба наметнуло и да прате такве наставне трендове. Кроз анализу упитника који је испунило 32 предавача са три црногорска универзитета, добијени су релевантни подаци На основу закључка изведеног на крају овог поглавља, сазнајемо да хипотеза није доказана и да одговорност за такву ситуацију треба да преузму првенствено образовне институције јер, у највећем броју случајева, немају дефинисане стратегије које подразумевају обуку наставног кадра, немају довољно савремених уређаја и опреме која је потребна, али ни довољно простора за њихову примену. Одговорност је и на страни самих наставника, јер већина њих не показује иницијативу и вољу за примену истих. На самом крају четвртог поглавља дате су препоруке како би оваква ситуација могла да се промени. С обзиром да је највећи дио истраживања у дисертацији спроведен на Факултету за информационе технологије, Универзитет „Медитеран“ Подгорица, у петом поглављу под насловом Енглески језик и примјена ИКТ у настави на Факултету за информационе технологије Универзитета „Медитеран“ Подгорица, представљен је положај енглеског језика у курикулуму овог факултета, као и примена савремених технологија у оквиру тог програма. Ово поглавље је постављено као основ за разумевање истраживања које следи и резултата који су добијени у том истраживању. Шесто поглавље, које је насловљено Рецепција савремених технологија за учење језика струке код студената, подељено је на четири потпоглавља: 6.1 Хипотеза, 6.2 Анализа упитника, 6.3 Општа питања, и 6.4 Закључак. У првом потпоглављу, Жана Кнежевић је поставила две хипотезе: 1. студенти дигиталне генерације у Црној Гори познају могућности и предности употребе технологија за учење енглеског као страног језика и језика струке, и знају колико оне утичу на унапређење језичких вештина, и 2. студенти информационих технологија сврсисходније користе технологије за учење језика од студената са других факултета. Хипотезе су испитане анализом података добијених из упитника који је испуњавало 278 студената са четири факултета Универзитета Црне Горе и шест факултета Универзитета „Медитеран“, при чему је пет факултета било из области информационих технологија, а преосталих пет из различитих области друштвених и хуманистичких наука. Упитник се састоји из два дела, при чему се први део односио на демографска питања, а други је подељен на три целине: енглески језик, коришћење технологија и технологије и учење ЕСП-а. Добијени резултати су обрађени помоћу софтвера за статистичку анализу података SPSS 19, при чему је уз дескриптивну статистику кориштен и хи-квадрат тест. Анализа добијених резултата је представљена кроз потпоглавља 6.2 и 6.3. Резултати су показали да су испитаници били различите старосне доби, различитог пола, потицали су из различитих области Црне Горе и имали су различита постигнућа у оценама у току студија, па је на овај начин добијен репрезентативан узорак. Кроз детаљне графиконе и табеле Жана Кнежевић је додатно представила добијене резултате и корелације и указале на значајне одговоре у упитнику. Упоређени су одговори студената из различитих области, као и из области информационих технологија међусобно. Добијени су резултати којима је показано које језичке вештине студенти сматрају најважнијим и како их вежбају и унапређују, на који начин и које технологије користе у слободном времену, за учење уопште, те за учење енглеског језика и енглеског језика струке. На крају шестог поглавља дат је закључак овог поглавља и показано да је прва теза постављена на почетку доказана, а друга је одбачена. Седмо поглавље под називом Примјена технологија у настави Енглеског језика за информационе технологије на Факултету за информационе технологије представља примере примене савремених технологија у пракси, чији је циљ да докаже хипотезу да је студентима лакше и брже да савладавају језик уз адекватну примену савремених технологија (потпоглавље 7.1). У потпоглављу 7.2 приказане су четири студије случаја које је Жана Кнежевић спровела са студентима 3. године основних студија Факултета за информационе технологије, Универзитет „Медитеран“ Подгорица: 7.2.1 Аудио/видео материјал, 7.2.2 Блог, 7.2.3 Вики, и 7.2.4 Креирање веб сајта. Активност креирања аудио/видео материјала имала је за циљ да покаже сврсисходност технологија за вежбање вештине говора, али и слушања, будући да су студенти своје видее приказивали у учионици, пред осталим колегама. Ова активност је показала и предности рада у паровима. Циљ креирање блога је да подстакне вежбање и унапређење вештина писања и читања, а наглашен је и подстицај критичког размишљања, будући да студенти међусобно коментаришу блогове. Писање викија је такође приказано као активност која унапређује вештине читања и писања, али и мотивише студенте да искористе своје дигиталну писменост и усмере је ка унапређењу ових језичких вештина. Жана Кнежевић је приказала употребу викија као групни рад у којем су студенти упућени једни на друге, међусобно се помажу, уређују текстове, указују на језичке грешке. Последња представљена студија случаја односила се на креирање веб сајтова у групама у којој су студенти на најбољи начин искористили познавање своје струке и енглеског језика струке, и истовремено имали прилику да унапреде и покажу све језичке вештине. Осим тога, ова активност је приказана као корисна за подстицање кооперативности и сарадње међу студентима, али и као симулација реалне пословне ситуације. У потпоглављу 7.3 седмог поглавља кандидаткиња је представила резултате анкете која се односила на виђење студената о примени поменутих алата у настави језика струке. На крају (7.4), дат је кратак закључак седмог поглавља. У Закључку Жана Кнежевић резимира резултате свог истраживања. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ 1. 2017, “IT Students’ Perception of Use of Modern Technologies in ESP”, у Synergies of English for Specific Purposes and Language Learning Technologies, ур. Nadežda Stojković et als., Cambridge Scholars Publishing, стр.285-294, ISBN-13: 978-1-4438- 5298-2, ISBN-10: 1-4438-5298-8, http://www.cambridgescholars.com/synergies-of- english-for-specific-purposes-and-language-learning-technologies 2. у штампи, “Using Wikis through Moodle”, in esse: English Studies in Albania, Albanian Society of English Studies, ISSN: 2078-7413 (рад представљен на конференцији Third ASSE International Conference on British and American Studies In the beginning was the word … and then … technology, Tирана, Албанија, 26-28. новембар 2015 http://www.assenglish.org/wt/participants/ ) 3. 2014, „Учење језика уз помоћ Poodll-a“, БАДЕН билтен, број 6, октобар 2014, стр.15-17, http://www.badennet.org/files/BADEN%20NewsLetter%20No6%20November%202014.pdf 4. 2014, „Креирање веб сајта као облика група рада у настави енглеског језика за посебне сврхе (језика струке)“. Зборник радова са треће конференције ДПЛЦГ-а, Подгорица, Институт за стране језике, стр. 191-199. УДК 371.3:811.111'243, ИСБН 978-9940-9423-1-1, http://www.isj.ucg.ac.me/Publikacije.htm 5. 2012, Учење језика помоћу рачунара“. Ми о језику, језик о нама¸ зборник радова са друге конференције ДПЛЦГ-а, Подгорица, Институт за стране језике, стр. 217- 224. УДК 81'232:004, ИСБН 978-9940-9423-0-4, http://www.isj.ac.me/Dokumenta/Zbornik%20-%20Mi%20o%20jeziku%20- %20jezik%20o%20nama.pdf VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Полазећи од постављеног научног циља дисертације „Савремени токови у настави и учењу енглеског као језика струке у области информационих технологија“ да се прикаже могућност примене технологија у настави енглеског језика струке за информационе технологије, кандидаткиња Жана Кнежевић је кроз научну дискрипцију приказала појединачне структурне чиниоце истраживања, језик струке и информационо- комуникационе технологије; научном класификацијом је представила врсте ЕСП-а и технологија које су сврсисходне за учење језика уопште и језика струке, а кроз научну прогнозу је показала резултате примене технологија у настави енглеског језика за информационе технологије, али и наговестила могући развој информационо- комуникационих технологија у области језика струке. Представљањем релевантне литературе, кандидаткиња је указала на различита тумачења значаја језика струке и његовог дефинисања као посебне гране у области примењене лингвистике. Приказала је карактеристике курсева и различите улоге наставника и студената у настави и при учењу језика струке, при чему је објаснила разлике ових чинилаца у односу на општи језик. Такође је указала на сталну потребу да се наставници језика струке повезују и консултују са стручњацима из области чији језик предају и да су, на тај начин, и они сами ученици. Често се улоге наставника и ученика у језику струке мењају, па је кандидаткиа и истакла посебну међусобну везу и интеракцију. Објашњењем развоја и употребе технологија у учењу језика, Жана Кнежевић је показала како овај тренд може да се примени и у настави и учењу језика струке. Истакла је стратегије Европске Уније и Црне Горе у којима су назначени значај и потреба за применом технологија у образовању, уз нагласак на комуникативном учењу. Учење уз помоћ технологија, како истиче Жана Кнежевић, наводи студенте на интеракцију и комуникацију на више начина: са наставником, са осталим студентима, али и са људима широм света. Овакво учење ставља фокус на ученика (student-centered learning), па се у дисертацији истиче предност овог приступа. Теоријским прегледима у првим поглављима дисертације, кандидаткиња је поставила основ за своје истраживање о рецепцији савремених технологија у настави језика код предавача и код студената на универзитетима у Црној Гори. Жана Кнежевић је анализом резултата добијених у истраживању дошла до закључака да наставници на високошколским установама у Црној Гори не користе савремене технологије у настави на очекиваном нивоу и да си виновници таквог стања првенствено саме институције, које најчешће због ограниченог буџета, не улажу у технологије и не организују адекватне обуке за наставнике, али и не препознају значај оваквог приступа настави, јер немају дефинисане стратегије и програме којима предвиђају обавезну примену технологија. Зато кандидаткиња скреће пажњу одговорним службама на универзитетима, као и ресорним министарствима, да спроведу одговарајуће акције и дају смернице у правцу унапређења наставе уз помоћ технологија. С друге стране, истраживање Жане Кнежевић показује да студенти са два универзитета у Црној Гори добро познају примену технологија у учењу, али да, углавном, такво учење није вођено од стране наставника, већ студенти самостално бирају и користе технологије. Кандидаткиња је закључила да студенти унапређују своје знање и језичке вештине уз помоћ технологија, али да то не чине са намером да уче управо језик, већ индиректно, приморани су да користе енглески језик усменом и писменом комуникацијом путем интернета, читањем разних информација, слушањем музике, гледањем филмова, и сл. Статистичком анализом података Жана Кнежевић је показала повезаност између времена које студенти проводе на интернету и технологија које користе, али она истиче да то није довољан предуслов да буду и добри познаваоци технологија корисних за учење и да их користе на адекватан начин. Резултати су показали да студенти за учење језика струке највише користе рачунаре и мобилне телефоне, и да уз помоћ њих највише гледају филмове и видео материјале на интернету, и учествују на друштвеним мрежама. Међутим, поређењем резултата студената са факултета из области информационо-комуникационих технологија и осталих факултета, нису добијени значајни статистички подаци, односно, није показана веза између факултета који студирају и технологија које студенти користе за учење језика струке. Изузетак је употреба рачунара која има статистички значајне резултате у односу на факултете из области информационих технологија, што Жана Кнежевић тумачи тиме што су студенти информационих технологија упућени на свакодневну употребу рачунара. У последњем делу истраживања, кандидаткиња показује како студенти информационих технологија примењују своје знање из струке за учење језика и унапређују језичке вештине. Кроз четири студије случаја које представљају пионирске кораке у овој области у Црној Гори, она показује предности и недостатке креирања аудио/видео материјала, блогова, викија и веб сајтова, при чему посебно истиче која језичка вештина се унапређује применом технологија у овим активностима. Кандидаткиња такође указује на значај рада у паровима и групама, јер резултати показују да колаборативност утиче на успјешност реализације активности. Врло је значајан закључак који је кандидаткиња истакла у вези са техничким и етичким питањима која се јављају при изради задатака уз помоћ технологија. Осим поседовања рачунара и/или мобилног телефона, као и честог или, чак, сталаног, приступа интернету, потребно је да студенти имају техничку подршку којој се могу обратити у случају потребе. Препознат је и проблем јављања плагијаризма који Жана Кнежевић истиче као велики проблем. Препоруке су да се студенти обуче да не прибегавају таквим погрешним решењима. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Савремена по избору теме, прецизна у дефинисању циљева, изузетно обавештена у теоријском а доследна, студиозна и темељна у истраживачко-аналитичком делу, заокружена у закључцима, ова докторска дисертација представља кандидаткињу Жану Кнжевић као компетентног и зрелог истраживача; сама дисертација, по критеријумима релевантности, научне заснованости, информативности – свакако чини вредан научни рад и оригиналан допринос корпусу радова из области методике наставе, нарочито наставе страног језика као језика струке. IX ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже Наставно-научном већу Филолошког факултета и Стручном већу Универзитета у Београду да прихвати с позитивном оценом овај Извештај и позове кандидаткињу Жану Кнежевић на усмену одбрану докторске дисертације под насловом „Савремени трендови у настави и учењу енглеског као језика струке у области информационих технологија“ пред овом комисијом. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. доц. др Ивана Трбојевић Милошевић Филолошки факултет, Београд 2. доц. др Ненад Томовић Филолошки факултет, Београд 3. Проф.др Надежда Стојковић, Електронски факултет, Ниш