У складу са одредбама Закона о високом образовању, Правилнику Универзитета за 
израду докторске дисертације и Статуту Природно-математичког факултета у Крагујевцу, 
Комисија подноси следећи:
И З В Е Ш Т А Ј
1. Значај и допринос докторске дисертације
Значај истраживања огледа се у еколошкој и биомедицинској карактеризацији 
различитих врста лишаја сакупљених на подручју Топличког региона.
Предмет истраживања докторске дисертације кандидата Светлане Ристић под 
насловом „Лишаји индикатори квалитета ваздуха Топличког региона и њихов 
биомедицински потенцијал“ били су специфични организми лишаји, односно њихова 
примена у процени стања квалитета ваздуха, као и испитивање биомедицинског 
потенцијала ацетонских екстраката изабраних врста лишаја и изолованих секундарних 
метаболита. Истраживање је засновано на теренском и експерименталном раду. Теренски 
део истраживања обухватио је примену методе лишајске индикације квалитета ваздуха на 
подручју Луковске, Куршумлијске и Пролом бање, Радан планине и града Куршумлија, 
док је експериментални део обухватио анализу биомедицинског потенцијала изабраних 
врста лишаја чије је присуство константовано на истраживаном подручју.
Лишаји су веома добри показатељи квалитета ваздуха, а осим тога су и природни 
ресурси многих биолошки активних једињења која потенцијално могу имати широку 
примену у медицини и фармацији. Појава смањене осетљивости и резистентности 
микроорганизама на комерцијалне антибиотике иницира бројна истраживања 
потенцијално нових антимикробних супстанци и развој метода за ефикаснију контролу 
микробних инфекција. Стога је истраживање спроведено са циљем да се тестира 
инхибиторни ефект ацетонских екстраката одабраних врста лишаја са подручја Луковске, 
Куршумлијске и Пролом бање, Радан планине и града Куршумлија на раст бактерија и 
гљива и процени њихова улога као потенцијалних, нових, антимикробних агенаса. Такође, 
испитивана су и њихова антиоксидативна и антиканцерогена својства. 
2. Оцена оригиналности научног рада
Имајући увид у актуелно стање у области Алгологија и микологија, Kомисија 
закључује да је докторска дисертација кандидата Светлане Ристић оригинално научно 
дело чији резултати нису били предмет досадашњих истраживања, што је потврђено 
радовима објављеним у међународним научним часописима.
Истраживање у оквиру докторске дисертације засновано је на теренском и 
експерименталном раду. 
Теренски део истраживања обављен је у периоду 2012-2015 године. Испитивањем 
је обухваћено укупно 75 истраживаних тачака. Анализом константованих лишаја уочено 
је присуство 89 врста лишаја, односно 34 рода. На основу резултата можемо закључити да 
се ради о подручју које се одликује богатим диверзитетом лишаја. Израчунате вредности 
индекса атмосферске чистоће (енгл. Index of Аtmospheric Рurity - IAP) кретале су се од 10 
до 75. Израчунате вредности индекса антропогеног утицаја (енгл. Index of Нuman Impact – 
IHI) кретале су се од 5 до 36. Забележено је присуство лишајске ,,нормалне“ зоне, која 
обухвата истраживано подручје Радан планине, Луковске и Пролом бање и већи део 
површине истраживаног подручја Куршумлијске бање; лишајска зоне „борбе“ која 
обухвата мањи централни део Куршумлијске бање и велики део истраживаног простора 
Куршумлије, при чему се на урбаном истраживаном подручју Куршумлије налази и зона 
лишајске „пустиње“.
Статистичка анализа података добијених теренским истраживањем спроведена је 
коришћењем Кохоненових самоорганизујућих мапа (енг. Self Оrganizing Maps - SОМ; 
Kohonen, 1982, 2001). Према резултатима SОМ анализе заснованој на дистрибуцији зона 
различитог степена квалитета ваздуха на основу диверзитета и покровности врста лишаја 
формиранa су три кластера. IndVal (енг. the Indicator Values; Dufrêne and Legendre, 1997) 
анализа је издвојила индикаторске таксоне за сва три кластера.
Осим примене у биоиндикацији квалитета ваздуха, испитиван је и биомедицински 
потенцијал лишаја са овог истраживаног подручја. Одабране врсте лишаја испољиле су 
релативно јаку антимикробну, антиоксидативну и антиканцерогену активност. Изоловане 
лишајске супстанце показале су снажнију антимикробну активност у односу на екстракте 
већине тестираних врста лишаја, реагујући инхибиторно на све тестиране врсте бактерија 
и гљива и то у ниским концентрацијама. 
Најјачи инхиборни ефекат на DPPH радикале испољио је ацетонски екстракт врсте 
Pleurosticta acetabulum. Укупан садржај фенолних компоненти у испитиваним 
екстрактима варирао је од 29.54 до 41.33µg PE/mg екстракта. 
Најизраженија антиканцерогена активност константована је код ацетонских 
екстраката врста Melanelixia glabra и Melanelixia subaurifera према HeLa ћелијским 
линијама. Према A549 и LS174 ћелијским линијама најснажнији ефекат имао је екстракт 
врсте Cladonia foliacea (13.58µg/ml и 28.98µg/ml). Екстракти тестираних врста лишаја и 
њихови секундарни метаболити имају обећавајућу улогу у примени као природни 
антимикробни лекови, антиоксиданси хемотерапеутици и цитостатици.
Оригиналност и актуелност резултата из ове докторске дисертације потврђена је 
објављивањем три рада (М21-1, М22-1 и М53-1), једног саопштења са међународног 
научног скупа штампаног у целини (М33) и једног саопштења на скупу међународног 
значаја штампаног у изводу (M34).
Oбјављени научни радови из докторске дисертације:
Радови у врхунском међународном часопису (M21)
1. Ristić S., Ranković B., Kosanić M., Stanojković T., Stamenković S., Vasiljević P., 
Manojlović I., Manojlović N. 2016. Phytochemical study and antioxidant, antimicrobial 
and anticancer activities of Melanelia subaurifera and Melanelia fuliginosa lichens. 
Journal of Food Science and Technology.   53 (6), 2804-2816.  ISSN: 0022-1155.
                                    IF(2014)= 2.203
Радови у истакнутом међународном часопису (М22)
1. Ristić S., Ranković B., Kosanić M., Stamenković S., Stanojković T., Sovrlić M., 
Manojlović N. 2016. Biopharmaceutical potential of two Ramalina lichens and their 
metabolites. Current Pharmaceutical Biotechnology. 17 (7), 651-658.  ISSN: 1389-2010.
     IF(2014)= 1.950
Рад објављен у научном часопису (категорија М53)
1. Stamenković S , Djekić T., Ristić S., Novković V., Mitrović T., Marković M. 2016. Air 
quality lichen monitoring at three selected urban areas in the Southern Serbia, Biologica 
Nyssana. 7(1), 19-29.  ISSN: 2217-4606.
Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у целини (M33)
1. Kosanić M., Ranković B., Ristić S., Manojlović N. 2016. Bioactive constituents from 
lichens, XXI Symposium on biotechnology, Čačak. Zbornik radova 21(24), 639-644.  
ISBN: 978-86-87611-40-5
Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у изводу (M34)
1. Stamenković S., Ristić S., Marković M., Cvetković V., Novković V., Mitrović T. 2016. 
Monitoring of air quality at selected urban areas (Southern Serbia), 12th Symposium on 
the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Kopaonik. Аbstract book. 
ISBN: 978-86-6275-055-61
3. Преглед остварених резултата рада кандидата у одређеној 
научној области
Кандидат Светлана Ристић бави се научно-истраживачким радом у научној области 
Алгологија и микологија. Резултати научно-истраживачког рада кандидата Светлане 
Ристић објављени су у четири рада (М21-1, М22-1, М23-1 и М53-1), једном саопштењу са 
међународног научног скупа штампаном у целини (М33), као и у четири саопштења на 
скуповима међународног значаја штампана у изводу (M34).
Радови у врхунском међународном часопису (M21)
1. Ristić S., Ranković B., Kosanić M., Stanojković T., Stamenković S., Vasiljević P., 
Manojlović I., Manojlović N. 2016. Phytochemical study and antioxidant, antimicrobial 
and anticancer activities of Melanelia subaurifera and Melanelia fuliginosa lichens. 
Journal of Food Science and Technology.   53(6), 2804-2816.  ISSN: 0022-1155.
                                   IF(2014)= 2.203
Радови у истакнутом међународном часопису (М22)
1. Ristić S., Ranković B., Kosanić M., Stamenković S., Stanojković T., Sovrlić M., 
Manojlović N. 2016. Biopharmaceutical potential of two Ramalina lichens and their 
metabolites. Current Pharmaceutical Biotechnology. 17 (7), 651-658.  ISSN: 1389-2010.
 IF(2014)= 1.950
Радови у часописима међународног значаја (M23)
1. Stamenković S., Ristić S., Đekić T., Mitrović T., Baošić R. 2013. Air quality indication 
in Blace (southeastern Serbia) using lichens as bioindicators. Archives of Biological 
Sciences. 65 (3): 893-897.   ISSN: 0354-4664.
                               IF (2014) = 0.791
 Радови објављени у научном часопису (М53)
1. Stamenković S., Djekić T., Ristić S., Novković V., Mitrović T., Marković M. 2016. Air 
quality lichen monitoring at three selected urban areas in the Southern Serbia, Biologica 
Nyssana. 7 (1), 19-29.  ISSN: 2217-4606.
Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у целини (M33)
1. Kosanić M., Ranković B., Ristić S., Manojlović N. 2016. Bioactive constituents from 
lichens, XXI Symposium on biotechnology, Čačak 21(24): 639-644. Zbornik radova 21 
(24), 639-644.    ISBN: 978-86-87611-40-5
Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у изводу (M34)
1. Ristić S., Stamenković S., Đekić T., Mitrović T., Cvetković V., Baošić R. 2013. Air 
quality indication in Blace (southeastern Serbia) using lichens as bioindicators, 11th 
Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions. Vlasinsko 
jezero. Book of abstracts. 67. 
2. Kosanić M., Ranković B., Ristić S. 2015. Biological properties of two edible mushrooms 
Lactarius deliciosus and Macrolepiota procera, III Simpozijum biologa i ekologa 
Republike Srpske, Banja Luka. Аbstract book. ISBN: 978-99955-21-43-1
3. Stamenković S., Ristić S., Marković M., Cvetković V., Novković V., Mitrović T. 2016. 
Monitoring of air quality at selected urban areas (Southern Serbia), 12th Symposium on 
the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Kopaonik. Аbstract book. 
ISBN: 978-86-6275-055-61
4. Stamenković S., Ristić S., Radinović V., Marković M., Mitrović T. 2016. Monitoring of 
air pollution in the Pirot city (southeastern Serbia) 2002- 2014, 5th Congress of ecologists 
of the Republic of Macedonia with international participation, Ohrid, Macedonia. 
Аbstract book. ISBN: 978-9989-648-36-6
2. Оцена испуњености обима и квалитета у односу на 
пријављену тему
На основу анализе докторске дисертације под насловом: „Лишаји индикатори 
квалитета ваздуха Топличког региона и њихов биомедицински потенцијал“, 
кандидата мастер биолога Светлане Ристић, Комисија констатује да дисертација по 
обиму и квалитету написаног текста испуњава све постављене циљеве, а добијени 
резултати представљају оригинални научни допронос у области алгологије и микологије, 
као и фитохемије, биоиндикације и биомониторинга животне средине.
3. Применљивост резултата у теорији и пракси 
Резултати до којих је кандидат дошао током теренског истраживања од великог су 
значаја због примене лишаја у биоиндикацији квалитета ваздуха на истраживаном 
подручју, као и диверзитету лишаја у Топличком региону. Резултати о биомедицинском 
потенцијалу одабраних врста лишаја такође су веома значајни због њихове потенцијалне 
примене у медицини, ветерини, фармацији и другим гранама индустрије.
4. Начин презентирања резултата научној јавности
Резултати до којих је кандидат дошао у самом тексту дисертације представљени су 
јасно, систематично и прецизно. Текст достављене докторске дисертације подељен је на 
следећа поглавља:  увод, циљ истраживања, материјал и методе, резултати, дискусија, 
закључци, литература и прилози.
Резултати истраживања добијени приликом израде достављене дисертације 
публиковани су у међународним и домаћим научним часописима (М21-1, М22-1 и М53-1) 
и саопштени на међународним научним скуповима (једно саопштење штампано у целини 
и једно саопштење штампано у изводу).
На основу изложеног Комисија доноси следећи