УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ
И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
РЕФЕРАТ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
Кандидат: мр Јадранка Урошевић
Тема: "ПРЕВЕНЦИЈА СИТУАЦИЈЕ ХЕНДИКЕПА СТАРИХ ОСОБА КРОЗ ПОДРШКУ
АКТИВНОМ СТАРЕЊУ"
I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ
Датум и орган који је именовао комисију
29.03.2016. Већe за мастер, специјалистичкe и докторскe студијe Универзитета у
Београду – Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију донело је Одлуку о
образовању Комисије за преглед и оцену докторске дисертације под насловом
"Превенција ситуације хендикепа старих особа кроз подршку активном старењу"
кандидата мр Јадранке Урошевић.
Састав комисије
1.  Др Драган Рапаић, редовни професор, Универзитет у Београду – Факултет за
специјалну едукацију и рехабилитацију
2. Др Гордана Одовић, редовни професор, Универзитет у Београду – Факултет за
специјалну едукацију и рехабилитацију
3. Др Предраг Ерцег, доцент, Универзитет у Београду – Медицински факултет
II  ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ
Име, име једног родитеља и презиме: Јадранка (Милош) Урошевић
Датум и место рођења, општина, република: 22.12.1956. године, Војнић, Р. Хрватска.
Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 21.12.2001. године на Дефектолошком
факултету Универзитета у Београду, "Дефектолошки третман као значајна подршка
психомоторном развоју ученика са благим сметњама".
Научна област из које је стечено звање магистра наука: соматопедија.
III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
"Превенција ситуације хендикепа старих особа кроз подршку активном старењу"
IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
Докторска дисертација написана је на 203 странe, а поред Увода, Сажетка на
српском и енглеском језику, Литературе и Прилога садржи још шест поглавља: Теоријска
разматрања проблема истраживања (од 6. до 55. стране), Значај истраживања (од 56. до 58.
стране), Предмет, циљ и задаци истраживања (од 59. до 60. стране), Хипотезе (62. страна),
Методологија истраживања (63. до 72. стране), Резултати истраживања (од 73. до138.
стране), Дискусија (од 139. до 171. стране) и Закључак (172. до 174. стране).
Литературу чини 165 референци, од тога 92 (55,75%) странe и 73 (44,78%) домаћe.
Издања објављена у последњих 5 година обухватају 49 референци (29,69% укупног броја
библиографских јединица).
V  ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
У Уводу кандидат наглашава да је у Србији је регистрован демографски тренд
пораста старења становништва. Резултати пописа становништва из 2011. године показују
да старих особа има 18,2% од укупног становништва, а на основу пројекције
становништва Републике Србије до 2030. године особе преко 65. година ће чинити 22%
укупног становништва. Свако друго старије лице живи у старачком домаћинству.
Истовремено, постоје јасне слабости у институционалном задовољавању потреба старијих
лица, као и слабости у укупној друштвеној организованости. Сазнања која нуди Квебешка
класификација указују да стара особа може бити у ситуацији хендикепа која настаје
интеракцијом личних (унутрашњих) чинилаца и чинилаца средине (спољашњих), која за
резултат има нижи ниво остваривања свакодневних животних навика. У контексту
наведених образложења, постоје научне, стручне и друштвене потребе детаљнијег
сагледавања чинилаца настајања ситуације хендикепа код старих особа који утичу на
остварење животних навика као и потреба изналажења могућности превенције ситуације
хендикепа и модела подршке активном старењу.
У првом поглављу кандидат разматра старост и старење, појмовно одређујући
старост и наоводи биолошке и психолошке теорије старења. Затим се сврће на примарну
здравствену заштиту старих особа и мултидисциплинарну процену и рехабилитацију
старих указујући да је старење комплексан процес и да идентификација проблема који
нарушавају здравље и ограничавају функционалне способности старе особе захтева
мултидисциплинаост, а рехабилитација у укључује циљане мере усмерене према начину
живота старе особе, већој независности, бољој социјалној интеграцији и квалитету
живота. У наставку теоријског дела даје преглед савремених разматрања о појму
хендикепа ослањајући се на Међународну класификацију оштећења, инвалидности и
хендикепа и Квебешку класификацију. По дефиницији Квебешке класификације термин
„настајање ситуације хендикепа„ узет је као синоним појаве или процеса који особу чини
особом са инвалидитетом. Посебно истиче да је важно  разликовати општу појаву
„неспособности“, од појма „ситуације хендикепа“, дефинисаног као мерење остваривања
животних навика и у наставку кандидат објашњава чиниоце настајања ситуације хендикепа.
Следећа област разматрања су квалитет живота старих и активно старење које разматра кроз
подршку активном старењу на нивоу друштвене заједнице и личном нивоу, комуникацију
са старим особама, доживотно учење и волонтерски рад.
Комисија сматра да је у теоријском делу адекватно и на свеобухватан начин
анализирано старење и старост из различитих перспектива: медицинске, психолошке,
дефектолошке и друштвене промовишући њихову повезаност и мултидисциплинарност и
тако успешно поставила теоријске основе за спроведено истраживање. Теоријска
разматрања заснована су на савременим истраживањима и анализи релевантне литературе
за тему докторске дисертације.
У другом поглављу наведен је значај истраживања. С обзиром на значај теме и
мањи број истраживања посвећених животним навикама старих кандидат указује на
потребу истраживања и сагледавања потенционалног настајања ситуације хендикепа,
нивоа остваривања животних навика и нивоа задовољства оствареним животним навикама
као и потребу за моделом индивидуалног програма интервенције превенције ситуације
хендикепа који ће уједно бити подршка активном старењу.
Предмет, циљеви и задаци истраживања су приказани у трећем поглављу.
Старе особе могу бити у ситуацији хендкепа која настаје интеракцијом личних
чинилаца и услова средине, а која се манифестује смањеном реализацијом животних
навика. Због тога је значајно идентификовати чиниоце настајања ситуације хендикепа код
старих особа, а који утичу на остваривање животних навика и изнаћи модел
индивидуалног програма превенције ситуације хендикепа који ће уједно бити подршка
активном старењу.
Циљ истраживања је усмерен на утврђивање чинилаца настајања ситуације
хендикепа код старих особа и израду индивидуалног програма превенције.
За остваривање овако постављеног циља било је потребно реализовати следеће
задатке истраживања: формирти индивидуални картон који садржи опште податке, преузете
из здравственог картона/ историје болести; проценити животне навике које се односе на
исхрану, стање тела, личну хигијену, комуникацију, становање, покретљивост, одговорност,
међуљудске односе, живот у заједници, образовање, запослење и забаву; идентификовати
главне отежавајуће чиниоце у остваривању животних навика старе особе; упоредити ниво
остваривања и ниво задовољства остваривањем свакодневних активности и социјалних
улога особа које живе у породици и у геронтолошком центру; израдити дефектолошки
индивидуални програм превенције ситуације хендикепа који ће уједно бити подршка активном
старењу.
Комисија сматра да је проблем истраживања актуелан и недовољно истражен у
специјалној едукацији и рехабилитацији. Истраживања у овој области стварају теоријску
основу за креирање модела индивидуалног програма превенције ситуације хендикепа као
подршке активном старењу.
Четврто поглавље се односи на хипотезе истраживања, а наведене су четири.
Првом хипотезом кандидат претпоставља да биолошки процес старења утиче на потешкоће
у остваривању животних навика што доводи до настајања ситуације хендикепа. Друга
претпоставка се односи на очекивање да су главни отежавајући чиниоци у остваривању
свакодневних активности и социјалних улога старе особе мултиморбидност, пол, ниво
образовања, материјална ситуација, место становања и породично окружење. Кандидат
даље претпоставља да особе које живе у породичном окружењу имају већи ниво
задовољства у остваривању свакодневних активности и социјалних улога у односу на
старе особе које живе у Геронтолошком центру. Затим, да старе особе смештене у
Геронтолошком центру имају већу жељу за доживотним образовањем, здравственом
писменошћу и стицањем нових вештина у односу на старе особе које живе у породичном
окружењу.
У петом поглављу приказана је методологија истраживања.
Узорком је обухваћено 100 испитаника, а подељени су у две групе. Прву групује је
чинило 50 старих особа које живе у породичном окружењу и обухваћене су
ванинституционалним обликом збрињавања и здравствена заштита им је обезбеђена
службама Дома здравља Јагодина. Другу групује је чинило 50 старих особа, смештених у
Геронтолошком центру у Јагодини које су обухваћене институционалним обликом
збрињавања. Групе су уједначене по полу, годинама старости и нивоу образовања.
Критеријуми за укључивање у истраживање су били да су особе старије од 65 година као и
њихов пристанак за укључивање у истраживање. Критеријум за искључивање из
истраживања био је присуство психичких болести, а подаци су добијени из медицинске
документације. Етичка оправданост протокола студије је разматрана и одобрена од страна
Етичких Одбора који су овлашћени да доносе одлуке о истраживањима у Геронтолошком
центру и Дому здравља у Јагодини.
Истраживање је спроведено је у периоду од 2012. до 2014. године.
У истраживању  су коришћени следећи инструменти:
- Упитник за процену животних навика („Assessment of life habits-Life-H“ (Fougeyrollas,
Noreau, Bergeron, Cloutier, StMichel & Dion, 1998) ). Овај упитник се сматра релевантним
инструментом Мерења животних навика и у документовању и откривању ситуације
хендикепа и мерења квалитета социјалног учешћа старих особа. Процењују се постигнућа у
области свакодневних активности и у области извршавања социјалних улога. Упитник
садржи питања, разврстана у 12 под-скала/категорија којима се добија увид у следеће
животне навике: исхрана, стање тела-опште физичке активности, лична хигијена,
комуникација, становање-одржавање домаћинства, кретање, одговорност, међуљудски
односи,живот у заједници, образовање, запослење-учешће у активностима и разонода-
забава. Упитником се процењује: ниво остваривања животне навике, врста потребне
помоћи у остваривању животне навике, и степен задовољства оствареном животном
навиком.
- Упитник за процену стања и интересовања старих особа конструисан за потребе овог
истраживања. Први део упитника садржи питања затвореног типа која се односе на пол,
године старости, број болести, физичку активност, менталну активност, а други део
садржи питања која се односе на животне услове, однос укућана/корисника центра према
испитанику, пружену здрвствену подршку, пружену социјалну подршку, обезбеђеност
доживотног образовања, материјално стање, интересовање за информисаношћу,
интересовање за доживотно образовање, интересовање за волонтерски рад, интересовање
за поштовање и очување културе и традиције, интересовање за социјалне вештине
смопомоћи, интересовање за промену штетних утицаја по здравље и интересовање за
комуникацију са другима. Испитаници су обележавали одговоре на скали Ликертовог типа
и степен слагања изражавали од 1 до 5.
Испитиване варијабле обухватиле су независне варијабле: место становања, личне
чиниоце (пол, године живота, ниво образовања, број болести, физичка и ментална активност)
и срединске (животни услови, однос корисника центар/ укућана према испитанику,
здравствене и социјална подршка, доживотно образовање и материјално стање). Зависне
варијабле: ниво остваривања животних навика (исхрана, стање тела-опште физичке
активности, лична хигијена, комуникација, становање-одржавање домаћинства, кретање,
одговорност, међуљудски односи, живот у заједници, образовање ,запослење-учешће у
активностима и разонода-забава), ниво задовољства у остваривању жвотних навика (исхрана,
стање тела-опште физичке активности, лична хигијена, комуникација, становање-
одржавање домаћинства, кретање, одговорност, међуљудски односи, живот у заједници,
образовање, запослење-учешће у активностима и разонода-забава), интересовања за
информисаност, доживотно образовање, волонтерски рад, поштовање и очување културе и
тардиције, стицање вештина самопомоћи, промена штетних утицаја по здравље и
комуникација). Резултати добијени истраживањем су након прикупљања и сређивања,
табеларно, графички приказани и статистички обрађени. Резултати су анализирани
коришћењем статистичког програма IBM SPSS version 21. (Statistical Package for Social
Scinces, 2003). За статистичко описивање података корићење су методе дескриптивне
статистике: мере централне тенденције (аритметичка средина, медијана и мод), мере
варијабилитета (интервал варијације, стандардна девијација и интерквартилни опсег) и
релативни бројеви. Од метода аналитичке статистике користишћене су: а) методе
идентификације емпиријских расподела, б) методе за процену значајности разлике и то од
параметарских метода Студент-овт-тест, а од непараметарских метода: Mann Whitney test
и χ2-тест за категоријалне варијабле. За испитивање повезаности коришћен је Спирманов
(Spirmanov) коефицијент корелације ранга. За испитивање односа између појединих
димензија остваривања свакоднених активности и социјалних улога старих особа и скупа
чиниоца (број болести, пол, ниво образовања, материјална ситуација, место становања и
породично окружење) коришћена је мултипла линеарна регресија, а Модел логистичке
регресије коришћен је за идентификацију дискриминатора из скупа свих димензија
задовољста у остваривању димензија свакодневних активности према месту становања.
Класификациона шема добијена овим моделом евалуирана је коришћењем ROC (receiver
operating characteristic) криве која представља визуелни индекс тачности логистичког
модела и Ц-статистике (површина испод те криве).
Комисија сматра да је процедура истраживања јасно описана. Узорак је
репрезентативан и адекватно описан. Примењене методе и поступци задовољавају
остваривање циљева и задатака истраживања.
Шесто поглавље чине резултати истраживања који су презентовани кроз 61 табелу
и 3 графикона, а прати их анализа приказаних резултата. Приказани резултати
истраживања корелирају са постављеним циљем, задацима и хипотезама истраживања те
их Комисија позитивно оцењује.
У седмом поглављу које представља дискусију кандидат упоређује резултате
добијене у његовом истраживању са истраживањима доступним у домаћој и иностраној
литератури. Кандидат се кроз дискусију посебно осврће на утицај биолошког процеса
старења и његов утицај на остваривање животних навика указујући да код испитаника
збирно постоји високо статистички значајна негативна повезаност између година живота и
остваривања свих димензија животних навика. Затим дискутује отежавајуће чиниоце у
остваривању свакодневних активности и социјалних улога старе особе укључујући
мултиморбидност (значајан утицај на остваривање покретљивости, комуникацие и забаве-
рекреације), пол (нема утицај), ниво образовања (низак ниво образовања значајно утиче на
остваривање животне навике комуникација), материјална ситуација (негативно се
одражавају на ниво остваривања готово свих животних навика, а значајно утиче на
остваривање исхране, одговорности и забаве-рекреације) место становања (значајно утиче
на остваривање добрих међуљуских односа и активности-запослење) и породично
окружење. Дискудија даље укључује поређење особа које живе у породичном окружењу и
у Геронтолошком центру и ниво задовољства у остваривању свакодневних активности и
социјалних улога и жељу за доживотним образовањем, здравственом писменошћу и
стицањем нових вештина у односу на старе особе које живе у породичном окружењу. У
последњем делу овог поглавља кандидат даје предлог Дефектолошког индивидуалног
програма превенције ситуације хендикепа који би био подршка активном старењу (на
индивидуалном новоу и на нивоу друштвене заједнице).
Приказана дискусија указује на зрелост кандидата у разумевању и тумачењу
добијених резултата. У овом поглављу, резултати су доведени у корелацију са доступним
истраживања, али с обзиром да је реч о теми која није обимно истраживана, делови у
којима то није било могуће, кандидат износи своја размишљања о могућим разлозима за
добијење таквих резултата, отварајући тако научна, али и практична питања за нова
истраживања у овој области.
У закључку, кандидат је на основу добијених резултата истраживања и њихове
статистичке анализе кроз планиране задатке проверио постављене хипотезе и извео
одговарајуће закључке који дају потпунији увид о чиниоцима остваривања животних
навика старих особа, у смислу остваривања свакодневних активности и социјалних улога.
VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ И
ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У
ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ
Рад у часопису међународног значаја (М23)
Urošević, J., Odović, G., Rapaić, D., Davidović, D., Trgovčević, S., Milovanović,V. (2015).
Quality of life of the elderly in urban and rural areas in Serbia. Vojnosanitetski Pregled, 72(11),
968-974.
Саопштење на конференцији међународног значаја штампано у изводу (М34)
Urošević, J., Odović, G., Rapaić, D., Davidović, M., Arsić, S.(2013) Life contentment and self-
esteem as basics of active ageing, The first international conference of health orientaded higher
institutions & faculties, Book of abstracts and certain articles as a whole, College of Health
Studies Ćuprija, p.71-72.
Рад саопштен на скупу националног значаја штампан изводу (М64)
Урошевић, Ј., Одовић. Г., Рапаић, Д., Антић, А., Кљајић, Д. (2012). Квалитет живота
старих особа у односу на здравствено стање и демографске карактеристике. Дани
дефектолога Србије, Зборник резимеа, Друштво дефектолога Србије, Златибор, 11 – 14. 01.
2012.
Радови који чине део дисертације објављени су као рад у часопису међународног
заначаја, рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу и рад саопштен
на скупу националног значаја штампан у изводу.
Кандидат има објављене радове и у следећим категоријам: Рад у часопису водећег
националног заначаја (М51) Christos G. Alexopoulos., Puškaš, L., Urošević, J., Golubović, J.,
Jevđević, M., Stolić, M., Stolić, D. (2013). Immunohistochemical study of cholescystokinin,
substance P and leucine-enkephalin-neurons morphology in the human inferior parietal lobule
corteks, HealthMED Journal, 7(9), 2672-2679.; Trgovčević, S., Nedović, G., Kljajić, D.,
Eminović, F., Urošević, J.(2012). Quality of life persons with medulla spinalis lesions-pilot
study, HealthMED Journal, 6(8), 2902-2908.; Рад у часопису националног заначаја (М52)
Урошевић, Ј., Одовић, Г., Рапаић, Д., Давидовић, М., Миљковић, С. (2011).
Функционална независност старих особа после можданог удара. Медицински часопис
Понс, 8(4), 115 – 120. Саопштење на конференцији међународног значаја штампано у
изводу (М34) Arsić, S., Kljajić, D., Urošević, J., Arsić, V., Stanković, M., Despotović, М.
(2013). The correlation of the attention quality and the functional independence of the elderly,
The first international conference of health orientaded higher institutions & faculties, Book of
abstracts and certain articles as a whole, College of Health Studies Ćuprija, p. 72-73.;
Саопштење на скупу националног значаја штампан у изводу (М64) Антић, А., Одовић, Г.,
Урошевић, Ј. (2012). Врста инвалидитета и остваривање практичних животних вештина,
Дани дефектолога Србије, Зборник резимеа, Друштво дефектолога Србије, Златибор, 11 –
14. 01. 2012.
VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
- Истраживање је потврдило да биолошки процес старења утиче на потешкоће у
остваривању животних навика што доводи до настајања ситуације хендикепа.
Наиме утврђено је да код свих испитаника постоји високо статистички значајна
повезаност између година живота и остваривања свих димензија животних навика
(исхрана, стање тела-општа физичка активност, лична хигијена, комуникација,
становање-одржавање домаћинства, покретљивост, одговорност, међуљудски
односи, живот у заједници, образовање, активности- запослење и забава-
рекреација). Односно, што су испитаници старији то је нижи ниво остваривања
животних навика.
- Отежавајући чиниоци у остваривању свакодневних животних навика старе особе су
број болести, ниво образовања, материјално стање и место становања. Резултати су
показали да пол нема утицаја на остваривање животних навика старих. Поред
наведеног утврђено је да и остали лични и средински чиниоци синергично утичу на
остваривање животних навика.
- Резултати овог истраживања показују да испитаници у породичном окружењу
имају статистички значајно виши ниво задовољства у остваривању исхране, стања
тела, личне хигијене, комуникације, становања-одржавања домаћинства,
покретљивости, међуљудских односа, живота у заједници, образовања и
запослења-учешћа у активностимау односу на испитанике који живе у
Геронтолошком центру. Није утврђена статистички значајна разлика у нивоу
задовољства у остваривњу одговорности и забаве-рекреације у односу на место
становања.
- На основу резултата истраживања може се закључити да испитаници у
Геронтолошком центру имају статистички значајно више интересовање за
доживотно образовање у односу на испитанике који живе у породичном окружењу,
док испитаници у породичном окружењу имају статистички значајно више
интересовање за стицање нових вештина самопомоћи. Није утврђена статистички
значајна разлика у интересовању за променом штетних утицаја по здравље у
односу на место становања.
Упоредна анализа резултата кандидата са резултатима литературе
Истраживање је потврдило да биолошки процес старења утиче на остваривање
животних навика. Наиме, утврђено је да код свих испитаника постоји статистички
значајна повезаност између година живота и остваривања свих категорија животних
навика. Што су испитаници старији то је нижи ниво остваривања свих животних навика
(исхрана, стање тела, лична хигијена, комуникација, становање-одржавање домаћинства,
покретљивост, одговорности, међуљудски односи, живот у заједници, образовање,
активности-запослење и забава). Уочено је смањено учешће у животним активностима
старих особа после 75-78 године што је потврђено и у другим истраживањима.
Десросиер и сарадници (2009) обавили су истраживање на узорку од 64
испитаника просечне старости 79 година. Резултати њиховог истраживања показали су,
такође, да је ниво остваривања животних навика нижи код старијих испитаника осносно
да је учешће у свакодневним активностима и остваривање друштвених улога испитаника
ниже. Ова студија посебно указује да су ограничења у остваривању животних навика  у
вези са оштећењем вида и наглашава значај психолошких аспеката (Desrosiers et al., 2009).
Резултати истарживањани показују изузетно низак ниво образовања старих који
показује статистички значајан утицај на остваривање животне навике комуникација
(p<0,05) Познато је да људи са нижим образовним нивом имају тешкоће у комуникацији и
у мањој мери користе образовне и здрвствене услуге, што негативно утиче на животно
функционисање, а у складу је са истраживањима Нол и сарадници (2016) и Рот и Радоњић
(2004).
Присуство болести код старих у овом истраживању има статистички значајан
утицај на остваривање животних навика покретљивост (p<0,05), комуникација (p<0,05) и
забава-рекреација (p<0,05). Поједини истраживачи, са којима су упоредиви добијени
резултати, бавили су се истраживањима ситуације хендикепа кроз ниво остварења
животних навика старих са болестима и са различитим оштећењима. Истраживањем
аутора Одовић и сарадника (2012) обухваћено је 60 одраслих особа са моторичким
поремећајима, где резултати показују да више од половине испитаника (53,3%) не
реализује никакав облик физичке активности, што је упоредиво са наведеном животном
навиком у нашем истраживању. Розон (Rozon, 2015) се у истраживању бави променама
животних навика спавања, запошљавања, међуљудских односа и социјалног учешћа код
186 старих особа као последицом благог можданог удара и закључује да је смањена
партиципација у спортским и рекреативним активностима и интерперсоналним односима.
Из истраживања однос корисника центра/укућана утиче на остваривање животне
навике активност-запослење. Из резултата уочавамо да је утврђена статистички значајна
разлика у односу корисника центра/укућана према испитанику у односу на место
становања. Наиме у Геронтолошком центру њих 23 је проценило да је однос корисника
центра на њих лош и веома лош, а у породичном окружењу 3 испитаника оценила су
однос укућана на исти начин (χ2 = 32,514, p=0,000; p<0,05). У истраживању однос
корисника центра/укућана према испитанику статистички значајно утиче на остваривање
активности (p<0,05). Шерман и сарадници (2016) применом мултидисциплинарних
истраживања испитивао је значај окружења и утицаја на здравље старих и потврдио значај
обезбеђивања динамичне мреже блиских веза у значају међуљудских односа, као значајне
добробити за старе (Sherman et al., 2016).
Резултати истраживања указују да место становања има статистички значајан
утицај на задовољство у остваривању животних навика. Испитацници у породичном
окружењу имају статистички значајно виши ниво задовољства у остваривању животних
навика исхрана (p=0,003), стање тела (p=0,000), лична хигијена (p=0,023), комуникација
(p=0,000), становање (одржавање домаћинства) (p=0,014), покретљивост (p=0,002),
међуљудски односи (p=0,000), живот у заједници (p=0,015), образовање (p=0,000) и
запослење-учешће у активностима (p=0,000) у односу на испитанике који живе у
Геронтолошком центру. Једно од могућих објашњења добијеног резултата можемо
тражити у истраживању аутора Смита и сарадника (1986) у којем је задовољство
испитаника директно повезано са степеном ангажованости у свакодневним животним
активностима. Како у Геронтолошком центру особље обавља већину активности, сами
корисници центра нису довољно активни, па је самим тим степен њиховог задовољства
нижи (Smith, et al., 1986).
Испитаници у Геронтолошком центру имају статистички значајно више
интересовање за доживотно образовање у односу на испитанике који живе у породичном
окружењу, док испитаници у породичном окружењу имају статистички значајно више
интересовање за стицање нових вештина самопомоћи. Иако је доживотно образовање вид
препоруке подршке активном старењу у свету, у нашем истраживању за доживотно
образовање популација старих смештених у Геронтолошком центру и у породичном
окружењу нема довољно интересовања, што можемо тумачити кроз неповољну образовну
структуру, јер је велики број старих људи без елементарне писмености и потпуног
основног образовања. Када се говори о усвајању вештина самопомоћи „да би се научили
вештинама самопомоћи није довољно да им неко демонстрира како се изводе поједине
процедуре, неопходно је да их сами увежбавају, и да им неко укаже на грешке да би
могли да их исправе и усвоје“ (Симић, 2012, стр.180).
VII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА
Комисија сматра да приказани резултати корелирају постављеним задацима
истраживања протумачени су у складу са научно – методолошким захтевима, а
статистички су верификовани адекватним поступцима.
VIII КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
Анализом докторске дисертације кандидата мр Јадранке Урошевић "Превенција
ситуације хендикепа старих особа кроз подршку активном старењу" Комисија констатује
да представља јединствено истраживање на нашем простору које доприноси бољем
сагледавању функционисања остералих особа у свакодневним активностима, остваривању
социјалних улога и чиниоца који отежавају. Комисија сматра да рукопис докторске
дисертације у потпуности одговара одобреном нацрту за израду докторске дисертације.
Такође, дисертација садржи све неопходне елементе који су посебно вредновани у оквиру
дела Вредновање појединих делова докторске дисертације у оквиру овог извештаја.
Методолошка поставка и статистичка обрада података су у складу са циљевима
истраживања.
Истраживање има научно – теоријски значај који се огледа у сазнањима о утицају
биолошког процеса старења и других личних и срединских чинилаца на остваривање
животних навика, а који могу довести до настајања ситуације хендикепа као и у
откривању отежавајућих чинилаца за остваривање животних навика и нивоа задовољства
остваривањем поменутих навика старих особа.
Апликациона вредност овог истраживања огледа се у предложеном
Дефектолошком индивидуалном програму превенције ситуације хендикепа који укључује
подршку активном старењу на индивидуалном новоу и подршку активном старењу на
нивоу друштвене заједнице. Овакав програм би могао умањити или спречити настанак
ситуације хендикепа код старих особа
ПРЕДЛОГ
Комисија предлаже Већу за мастер, специјалистичке и докторске стуидије Универзитету у
Београду – Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију да прихвати реферат и
докторску дисертацију под називом "Превенција ситуације хендикепа старих особа кроз
подршку активном старењу" кандидата мр Јадранке Урошевић.
Београд, 12. 04. 2016. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ
1. Проф. др Драган Рапаић
2. Проф. др Гордана Одовић
3. Доц. др  Предраг Ерцег