1 НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду, донетом на седници од 29. фебруара 2016. године, одређени смо за чланове Комисиjе за преглед и оцену докторске дисертациjе кандидаткиње Милице Колаковић-Бојовић под називом: „Окончање кривичног поступка у разумном року“. У том својству, Наставно-научном већу подносимо следећи РЕФЕРАТ О ЗАВРШЕНОJ ДОКТОРСКОJ ДИСЕРТАЦИJИ 1. Основни подаци о кандидату и дисертациjи 1.1. Подаци о кандидату Милица Колаковић-Бојовић je рођена 17. фебруара 1984. године у Београду. Основну школу и гимназиjу Свети Сава завршила je у Пожеги. Правни факултет Универзитета у Београду уписала je школске 2003/04 године, а дипломирала новембра 2007. године са општом просечном оценом 9,16 на Правосудном смеру. Удата jе и мајка два сина. Школске 2007/08 уписала je мастер студиjе кривичног смера на Правном факултету Универзитета у Београду, које je окончала октобра 2008. године, након што je одбранила мастер рад под насловом Изрицање и извршење васпитних мера према малолетницима. Значаj овог рада огледа се у томе што обједињује кривичнопроцесне, пенолошке и правосудно-организационе аспекте 2 проблематике изрицања и извршења васпитних мера према малолетницима, као и у чињеници да су закључци до коjих je кандидаткиња дошла у свом раду, резултат обимног емпириjског истраживања коjих je у овој области све мање. Школске 2008/09 године уписала je докторске академске студиjе на Правном факултету у Београду. Током докторских академских студиjа положила je Методе научно-истраживачког рада (оцена 10), као и оба усмена докторска испита. У оквиру првог усменог докторског испита положила je следеће предмете: Кривично право - општи и посебни део (оцена 9), Кривично процесно право и криминалистика (оцена 9) и Криминологиjа са пенологиjом и правом извршења кривичних санкциjа (оцена 10). У оквиру другог дела докторског испита положила je предмете Људска права и Социологиjа права са оценом (10). Јуна 2013. године одбранила je проjекат докторске дисертациjе. У периоду од jула 2008. до октобра 2009. Милица Колаковић-Бојовић била je запослена у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у звању истраживача приправника. Од октобра 2009. до мaja 2012. у својству сарадника у настави на катедри за кривично право Правног факултета Универзитета у Београду, држала je вежбе на предмету Кривично процесно право. Од jула 2012. запослена je у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у звању истраживача сарадника. Од децембра 2012. до марта 2014. била je ангажована као Консултант за реформу jaвног тужилаштва при Републичком јавном тужилаштву и Министарству правде и државне управе, под окриљем Multi-Donor Trust Fund for Justice Sector Support, World Bank (MDTF- JSS). Од марта 2014. на истом проjекту ради као Консултант за реформу кривичноправног система при Министарству правде. Од септембра 2013. године ангажована je у преговарачкој структури Републике Србиjе са ЕУ, наjпре у својству координатора израде Акционог плана за Поглавље 23 (март 2014 - септембар 2015.) да би je децембра 2015. године Влада Републике Србиге именовала за председника Савета за спровођење Акционог плана за Поглавље 23. Милица Колаковић-Бојовић je као члан више радних група и комисиjа радила на изради стратешких докумената, закона и других релевантних аката у области реформе правосуђа и кривичноправног система, као и усклађивања правног система Републике Србиjе са стандардима ЕУ. Кандидаткиња je, између осталог, била члан радне групе за израду Нацрта Националне стратегиjе реформе правосуђа за период од 2013-2018. године, Акционог плана за спровођење Националне стратегиjе реформе правосуђа за период од 2013-2018. године, Националне стратегиjе за процесуирање ратних злочина за период од 2016-2020. године, Тужилачке стратегиjе за истрагу и гоњење ратних злочина у Републици Србиjи, Закона о изменама и допунама Закона о Високом савету судства и Закона о изменама и допунама Закона о Државном већу тужилаца, као и радне групе за дефинисање критериjума за унос података у ИКТ систем у правосуђу. Кандидаткиња je члан раде групе за израду анализе усклађености 3 Законика о кривичном поступку са ЕУ стандардима у области процесних гаранциjа и члан радне групе Програмског савета Правосудне академиjе за област права ЕУ. Милица Колаковић-Боjовић je имала излагања на више научних и стручних скупова. Милица Колаковић-Боjовић je поред претходно наведеног мастер рада, написала и обjавила следеће радове: 1. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Ефикасност кривичног правосуђа као средство сузбијања криминалитета, Криминал и друштво Србиjе: изазови друштвене дезинтеграције, друштвене регулације и очувања животне средине (Hugson, М. & Стевановић, З. ур.) Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, стр. 237-254. 2. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Достављање писмена у кривичном поступку Републике Србиjе: ефикасност у расцепу између лепих жетьа и лоших навика Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. XXXIV, бр. 2, стр. 121-122. 3. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Ефикасност поступака за ратне злочине у Републици Србиjи, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. XXXIV, бр.l, стр. 155-167. 4. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Јачање капацитета правосудне академиjе као предуслов одрживости квалитета обуке за поступање у кривичним поступцима према малолетницима, у (Стевановић, И. ур.) Малолетници као извршиоци и жртве кривичних дела и nрекршаjа, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Палић, стр. 395-404. 5. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Положаj јавног тужиоца у Републици Србиjи: у расцепу измећу статуса и функциjе, Тужилачка реч, бр. 28, стр. 30-34. 6. Колаковић-Боjовић, М. (2015): Посебна доказна радња Таjни надзор комуникациjа и право на приватност, Тужилачка реч, бр. 27, стр. 50-56. 7. Колаковић-Боjовић, М. (2014): Злоупотреба положаjа одговорног лица: de lege lata et de lege ferenda, у (Крон, Л. ур.) Преступ и казна: de lege lata et de lege ferenda, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Палић, стр. 237-247. 8. Колаковић-Боjовић, М. (2014): Ефикасност кривичног поступка, реформа правосуђа и приступни преговори са ЕУ, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. XXXIII, бр.2, стр. 189- 201. 4 9. Колаковић - Боjовић, М. (2014): Билатерални скрининг Поглавља 23 - оцена усклађености права Републике Србиjе са европским стандардима, Правни инструктор, бр. 59/60, стр. 166-168. 10. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Програм решавања старих предмета у Републици Србиjи -суочавање са проблемом или испуњење.е форме? Правни инструктор, бр. 61, стр. 23-26. 11. Колаковић - Боjовић, М. (2014): Радне верзиjе нацрта закона о изменама и допунама Закона о Високом савету судства и Закона о Државном већу тужилаца, Правни инструктор, бр. 66, стр. 27-29. 12. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Закон о извршењу ванзаводских санкциjа и мера- пут ка бољој ресоциjализациjи и буџетским уштедама, Правни инструктор, бр. 69, стр. 67-70. 13. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Измене и допуне Законика о кривичном поступку-корак ка ефикасности и законитости, Правни инструктор, бр. 69, стр. 59-61. 14. Колаковић - Боjовић, М. (2014): Нови Закон о извршењу кривичних санкциjа- корак ка модерном пеналном систему, Правни инструктор, бр. 69, стр. 62-69. 15. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Новине предвиђене Нацртом закона о заштити права на суђење у разумном року, Правни инструктор, бр. 71- 72, стр. 15-20. 16. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Извештаj о скринингу за Поглавље 23: Правосуђе и основна права (Потпоглавље Правосуђе), Правни инструктор, бр. 75, стр. 113-116. 17. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Улога цивилног друштва у процесу преговора са Европском униjом и модалитети његовог укључивања у креирање реформских корака у оквиру Поглавља 23, Правни инструктор, бр. 75, стр.120-123. 18. Колаковић - Боjовић, М. (2014): Нацрт Акционог плана за Поглавље 23- Кључна опредељења, методологиjа израде и структура Плана, Правни инструктор, бр. 79, стр. 95-97. 19. Колаковић - Бојовић, М. (2014): Реформа правосуђа у првом нацрту Акционог плана за преговоре-Поглавље 23, Правни инструктор, бр. 81- 82, стр. 67-73. 20. Колаковић - Боjовић, М. (2013): Ефикасност кривичног поступка- разумемо ли феномен коме тежимо, у (Крон, л. ур.) Криминал, државна реакција и хармонизација са европским стандардима, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Палић, стр. 373-384. 21. Колаковић-Бојовић, М. (2013): Право на стручну одбрану окривљеног и ефикасност кривичног поступка, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. ХХХII, бр. 1, стр. 131-148. 5 22. Колаковић-Боjовић, М. (2013): Начело ефикасности у светлу Националне стратегиjе реформе правосуђа за период 2013-2018, Тужилачка реч, бр. 24, стр. 40-45. 23. Колаковић - Боjовић, М. (2013): Коментар Националне стратегиjе реформе правосуђа за период 2013-2018, Правни инструктор, бр. 47/48, стр.26-29. 24. Колаковић-Боjовић, М. (2013): Акциони план за спровоћење Националне стратегиjе реформе правосуђа за период 2013-2018, Правни инструктор, бр. 49/50, стр. 19-23. 25. Колаковић - Боjовић, М. (2013): Надзор над спровођењем Националне стратегиjе реформе правосуђа за период 2013-2018, Правни инструктор, бр. 52, стр. 9-11. 26. Колаковић-Боjовић, М. (2013): Експланаторни скрининг за поглавље 23- колико познаjемо acquis communautaire, Правни инструктор, бр. 53, стр. 109-110. 27. Колаковић-Боjовић, М. (2013): Реформа правосуђа-резултати на крају другог квартала спровођења НСРП 2013-2018, Правни инструктор, бр. 57/58, стр. 30-33. 28. Колаковић-Боjовић, М. (2013): Имплементациjа Законика о кривичном поступку из 2011. године- припреме, проблеми и могућа решења, Правни инструктор, бр. 57/58, стр. 34-37. 29. Колаковић - Боjовић, М. (2013): Ефикасност кривичног поступка- разумемо ли феномен коме тежимо, у (Крон, Л. ур.) Криминал, државна реакција и хармонизација са европским стандардима, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Палић, стр. 373-384. 30. Колаковић-Бојовић, М. (2013): Право на стручну одбрану окривљеног и ефикасност кривичног поступка, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. ХХХII, бр. 1, стр. 131-148. 31. Колаковић-Бојовић, М. (2012): Начела казнених поступака против правних лица, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. ХХХI бр.2, стр. 135-150. 32. Колаковић-Бојовић, М. (2012): Медиjи и претпоставка невиности, у тематском зборнику: Медиjи и људска права, Центар за публикациjе Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш, стр. 555-570. 33. Колаковић-Бојовић, М. (2011): Основ одговорности правних лица за кривична дела, Страни правни живот, бр. 2, стр.167 -184. 34. Колаковић, М. (2010): Окончање кривичног поступка у разумном року, у (Ђ. Игњатовић, ур.) Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања- IV део, Правни факултет Универзитета у Београду, стр. 308- 321. 35. Колаковић, М. (2009): Изрицање и извршење васпитних мера према малолетницима, у (Ђ. Игњатовић, ур.) Стање криминалитета у Србиjи 6 и правна средства реаговања-Ш део, Правни факултет Универзитета у Београду, стр. 397-407. 36. Колаковић, М. (2008): Применљивост криминолошких идеjа у контроли малолетничког криминалитета, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Вол. ХХУII, бр.1-2,стр. 201-216. 1.2 Подаци о докторској дисертациjи Докторска дисертациjа кандидаткиње Милице Колаковић-Бојовић која носи наслов „Окончање кривичног поступка у разумном року“, има 470 страница А 4 формата (фонт Тimes New Roman 12, проред 1,5, маргине 30 mm) и у потпуности je у складу са захтевима Универзитета у Београду у погледу форме и садржаjа докторске дисертациjе. У дисертациjи се налази насловна страна на српском и енглеском jезику, страна са информациjама о ментору и члановима комисиjе, страна са подацима о докторскоj дисертациjи на српском и енглеском jезику, укључујући резиме на српском и енглеском jезику и кључне речи, шест страница садржаjа, попис литературе на 22 странице, прилог- упитник коjи je коришћен за емпириjско истраживање на 8 страница и биографиjу аутора, која укључује укупно 3 странице. Истраживачку грађу за докторску дисертациjу чине стратешки документи, законски текстови, судска пракса, различити монографски научни радови, уџбеници, зборници радова, научни чланци и студиjе. Анализирано je више од 170 одлука, које су донели Европски суд за људска права и судови Републике Србиjе. Велики део закључака у докторскоj дисертациjи базиран je на резултатима емпириjског истраживања које је кандидат самостално спровела. Садржаjем дисертациjе обухваћена су два дела, при чему први део обухвата увод и четири поглавља а други део два поглавља и закључна разматрања са укупно 663 фусноте у тексту. Списак цитиране литературе обухвата библиографске jединице, изворе међународног права, стратешке документе, законе и подзаконске акте, као и цитиране одлуке. 2. Предмет и циљ дисертациjе Основни предмет докторске дисертациjе представља темељна анализа појма и елемената суђења у разумном року, фактора коjи утичу на предуго трајање кривичних поступака, механизама коjи ефективно омогућавају његово 7 убрзање, али и средстава која стоје на располагању лицима чиjе je право на суђење у разумном року у кривичном поступку повређено. У дисертациjи се указуjе на потребу разграничења поjмова ефикасности и трагања кривичног поступка и детаљно анализира њихов међусобни, али и однос трајања кривичног поступка са другим елементима поjма ефикасности. Поред приказа еволутивног пута права на cуђење у разумном року у међународном праву, кроз свеобухватну анализу праксе Европског суда за људска права, прецизно je дефинисан сваки од елемената на основу коjих се процењује да ли je кривични поступак окончан у разумном року. Кроз анализу ставова Европског суда за људска права, компаративних, али и решења садржаних у позитивном законодавству Републике Србиjе, детально je анализирано питање успостављања делотворне правне заштите права на сућење у разумном року. Детерминанте трајања кривичних поступака сагледане су у дисертацији из угла кривичноправних, кривичнопроцесних, правосудно организационих, али и социолошких фактора. Утицај обима важења и модификациjе основних начела кривичног поступка, општих процесних института али и поjединих процесних фаза, анализирани су у дисертациjи у светлу новина које са собом доноси Законик о кривичном поступку из 2011. године, уводећи тужилачку истрагу и адверсорну конструкциjу поступка. Посебна пажња у раду je посвећена анализи утицаја правосудно- организационих фактора на трајање кривичних поступака, у контексту последица неуспеле реформе правосуђа и спровођења Националне стратегиjе реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Дисертациjа, утицаj свих поменутих фактора коjи одређуjу трајање кривичних поступака, ставља у контекст специфичних захтева за усклађивањем са правним тековинама и стандардима Европске униjе, а у склопу приступних преговора чиjи je ток дефинисан Акционим планом за Поглавље 23. Закључци проистекли из истраживања о трајању кривичних поступака у Републици Србиjи, емпириjски поткрепљују проблеме идентификоване у поглављима кoja му претходе, као изнете предлоге de lege ferenda. Све претходно наведено jacнo указуjе на велику актуелност теме, односно предмета докторске дисертациjе, кoja je од великог, како научног, тако и практичног значаjа. Циљ докторске дисертациjе je, да се прецизно дефинише поjам окончања кривичног поступка у разумном року, идентификуjу фактори коjи одређуjу његово трагање и механизми коjи наjделотворниjе убрзаваjу поступак али и да се, на темељу резултата емпириjског истраживања о трајању кривичних поступака у Републици Србиjи, формулишу одговарајући предлози у de lege ferenda смислу. Taj циљ je кандидаткиња у потпуности остварила. 8 3. Основне хипотезе од коjих се полазило у истраживању Полазна тачка у стварању хипотетичког оквира емпириjског истраживања о трајању кривичних поступака у Републици Србиjи које je за потребе израде докторске дисертације спровела Милица Колаковић-Бојовић je одређивање опште претпоставке из које су изведене и све посебне и nоjединачне претпоставке. Општа претпоставка гласи: Велики броj кривичних поступака у Републици Србиjи mpaje предуго, при чему nостоjи разлика у трајању кривичних поступака с обзиром на индивидуалне карактеристике преступника, одређена процесна cвojcmea окривљеног и врсту кривичног дела које je предмет поступка. У оквиру опште претпоставке, прва посебна хипотеза односи се на то да непоштовање законом предвиђених рокова и прекомерно трајање nоjедних фаза кривичног поступка, утичу на предуго трајање кривичних поступака у целини. У оквиру ове посебне хипотезе, кандидат je формулисала неколико поjединачних претпоставки: I. Фактор коjи у великој мери утиче на предуг период коjи протекне од извршења кривичног дела до правноснажности пресуде јесте протек дугог временског периода од извршења кривичног дела до почетка кривичног поступка. II. Законом предвиђен рок за окончање истраге се у великој већини кривичних поступака не поштује. III. Фаза главног претреса у већини кривичних поступака траје предуго. IV. Законом предвиђен рок за окончање другостепеног кривичног поступка се у већини кривичних поступака не поштуjе. Имаjући у виду да je приликом поjмовне операционализације предмета истраживања, кандидат као посебну групу детерминанти издвоjила карактеристике, односно специфична својства окривљеног и одређена процесна својства кoja он има, друга посебна хипотеза се односи на то да индивидуалне карактеристике преступника и одређена процесна свojcmвa окривљеног утичу на трајање кривичних поступака. У оквиру ове посебне хипотезе, кандидат je формулисала следеће поjединачне претпоставке: I. Постоjи разлика у трајању кривичних поступака узимаjући у обзир старост и пол окривљеног; II. Постоjи разлика у трајању кривичних поступака узимаjући у обзир раниjу осуђиваност окривљеног; 9 III. Постоjи разлика у трајању кривичних поступака узимајући у обзир чињеницу да се окривљени (ниjе)налазио у притвору; IV. Кривични поступци у коjима постоjи конекситет кривичних дела и/или окривљених, тpajy дуже у односу на кривична дела кoja се воде против jедног окривљеног и за jедно кривично дело; V. Кривични поступци у коjима je окривљени имао стручну одбрану тpajy дуже у односу на кривичне поступке у коjима се окривљени бранио сам; VI. Кривични поступци у коjима су спровођена вишеструка вештачења, трају дуже од оних у коjима вештачење ниjе спровођено или je спроведено само jедном. Приликом операционалног одређивања поjма детерминанти трајања кривичног поступка кандидат je као засебну групу одредница издвоjила и врсту кривичног дела, имаjући у виду групу кривичних дела у коjy je сврстано у Кривичном законику. У том смислу постављена je и трећа посебна хипотеза да nостоjи значаjна разлика између трајања кривичних поступака с обзиром на кривично дело које je предмет поступка. У оквиру поменуте хипотезе Милица Колаковић-Бојовић je истраживала разлику у трајању кривичних поступака када се ради о кривичним делима против живота и тела, кривичним делима против имовине, кривичним делима против безбедности jaвног саобраћаја, кривичним делима против привреде и кривичним делима против животне средине, полазећи од појединачне претпоставке да кривични поступци коjи се воде за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине и кривична дела против безбедности јавног саобраћаја, тpajy краће него што je то случаj са поступцима за кривична дела против привреде и кривична дела против животне средине. Применом триангулациjе истраживачких метода кандидат јe у потпуности потврдила постављене хипотезе и дошла до резултата да кривични поступци у Републици Србиjи често трају предуго, да на прекомерно трајање кривичних поступака утиче протек дугог временског периода од извршења дела до почетка кривичног поступка; да се законом прописани рокови за окончање истраге и другостепеног поступка углавном не поштуjу, а предуго трајање фазе главног претреса представља jедан од кључних фактора неокончавања поступака у разумном року. Кандидат je, потврђуjући другу хипотезу дошла до закључка да кривични поступци наjдуже трају према млађим пунолетним учиниоцима, као и да се брже окончаваjу поступци према учиниоцима женског пола. Потврђена je и претпоставка у погледу разлике у трајању поступака у погледу раниjе осуђиваности учиниоца и закључено да краће тpajy поступци према повратницима и окривљенима коjи се током поступка налазе у притвору, док 10 конекситет учинилаца, за разлику од конекситета кривичних дела, уз чињеницу да je окривљени имао стручну одбрану, чине да поступак дуже траје. Кандидат je утврдила и да вишеструка вештачења негативно утичу на трајање кривичних поступака. Провером треће хипотезе, она je у потпуности потврђена на нивоу тврдње да постоjи разлика у трајању кривичних поступака с обзиром на врсту кривичног дела које je предмет поступка, док су, поред потврђивања највећег дела поjединачних тврдњи, будући да су резултати показали да кривични поступци коjи се воде за кривична дела против имовине, као и против живота и тела, трају краће у односу на преостале три групе кривичних дела, идентификована мања одступања, када je реч о трајању кривичних поступака за кривична дела против безбедности јавног саобраћаjа. 4. Кратак опис садржаjа дисертациjе Докторска дисертација Милице Колаковић-Бојовић под називом „Окончање кривичног поступка у разумном року“ поред увода и закључка, садржи два дела. У уводу je разматран теориjско-правни, нормативни и практични значаj детаљне анализе проблема окончања кривичног поступка у разумном року. Први део се бави идентификациjом и прецизним одређењем поjма и детерминанти окончања кривичног поступка у разумном року, док јe други део посвећен емпириjскоj анализи трајања кривичних поступака у Републици Србиjи. Први део се састоjи из четири поглавља. У првом поглављу je анализиран појам и садржина окончања кривичног поступка у разумном року, при чему јe овај поjам сагледан из перспективе, с jедне стране, права на cyђење у разумном року, али и с друге, као дужност ажурног поступања субjеката коjи на трајање кривичног поступка имаjу утицаj, а све у циљу његовог благовременог окончања. Поред тога, прво поглавље се бави и питањем заштите права на суђење у разумном року, применом упоредноправног метода, уз анализу праксе Европског суда за људска права у овој области. Поред разграничења поjмова трајања и ефикасности кривичног поступка, изложен je преглед врста и структуре фактора коjи детерминишу први поменути поjам. У другом поглављу je анализиран утицај модалитета основних процесних начела кривичног поступка као и одређених општих кривичнопроцесних института на окончање поступка у разумном року. Треће поглавље je посвећено разматрању утицаjа начина на коjи je регулисано спровођење поjединих фаза кривичног поступка на његово 11 окончање у разумном року, уз посебан осврт на питања која са собом доноси прелазак на тужилачку истрагу, укидање обавезе суда да утврђује истину у кривичном поступку, али и значаjно проширење примене диверзионих модела поступања, односно посебних процесних форми. Четврто поглавље се бави анализом утицаја организациjе и реформе правосуђа на трајање кривичног поступка, при чему je посебна пажња посвећена решењима кoja доноси Национална стратегија реформе правосуђа за период 2013-2018. године, као и Акциони план за Поглавље 23 у процесу преговора са ЕУ, а све у контексту усклађивања организациjе правосуђа у Републици Србиjи са европским стандардима. Други део докторске дисертациjе се бави питањем трајања кривичних поступака у Републици Србиjи, посматрано кроз призму резултата емпириjског истраживања и састоjи се из два поглавља. Прво поглавље je посвећено дефинисању предмета и циља истраживања, одређивању хипотетичког оквира, као и примењеним методама истраживања. У другом поглављу су представљени и анализирани резултати добиjени применом статистичког метода и истраживањем судске праксе, уз поређење ових резултата са подацима добиjеним у сличним истраживањима у протекле три деценије. Завршни део дисертациjе посвећен je изношењу закључака и предлога de lege ferenda. 5. Остварени резултати и научни допринос дисертациjе Докторска дисертациjа кандидаткиње Милице Колаковић-Бојовић оригиналан je и користан допринос науци кривичнопроцесног права, будући да представља свеобухватно истраживање фактора коjи утичу на окончање кривичног поступка у разумном року, механизама за убрзање кривичног поступка, као и средстава кoja стоје на располагању лицу чиjе je право на суђење у разумном року повређено. Све претходно наведено у погледу предмета и циља докторске дисертациjе јасно указуjе на велику актуелност теме, односно предмета докторске дисертациjе, будући да je она од великог, како научног, тако и практичног значаjа. Остварењем цильа докторске дисертациjе, да се идентификуjу фактори коjи узрокуjу предуго трајање кривичних поступака, као и наjделотворниjи механизми за њихово убрзање, уз указивање на одређене 12 пропусте учињене у процесу реформе процесног и правосудно организационог законодавства, али и улогу и еволуциjу праксе Европског суда за зьудска права и ЕУ стандарда у овој области, а нарочито формулисањем одговарагућих предлога у de lege ferenda смислу, остварен je значаjан доктринарни резултат, те дат и врло солидан како научни тако и практични допринос. Резултати истраживања изложени у докторскоj дисертациjи Милице Колаковић-Бојовић поред научног значаjа могу бити од користи и домаћем законодавцу, будући да je кандидаткиња настоjала да учини и конкретне предлоге за новелирање поjединих законских решења, како би се ускладила са правним тековинама и стандардима Европске униjе, али и добрим праксама установљеним у упоредном праву. Комисиjа je мишљења да докторска дисертациjа Милице Колаковић-Бојовић под насловом „Окончање кривичног поступка у разумном року“ представља квалитетно, занимљиво и одговорно спроведено истраживање које може бити и од великог практичног значаjа у предстојећој даљој реформи нашег кривичног процесног али и правосудно- организационог законодавства. 6. Закључак На основу прегледа и оцене докторске дисертације под насловом „Окончање кривичног поступка у разумном року“ Милице Колаковић-Боjoвић, Комисиjа налази да je дисертациjа ураđена у складу са одобреном приjавом, да je одликуjе добар методолошки приступ и добро промишљен концепт рада, уз складно коришћење релевантне научне литературе. Дисертациjа која je предмет овог реферата je у свим своjим деловима и саопштеним резултатима оригинално научно дело, плод самосталног истраживачког поступка и промишљања. На основу претходног закључка и свега у претходном тексту наведеног, Комисиjа има задовољство да 13 предложи Наставно-научном већу Правног факултета Универзитета у Београду да прихвати овај рад као подобан за јавну одбрану, као и да одреди комисиjу пред којом ће Милица Колаковић-Бојовић бранити предметну докторску дисертациjу, у чиjем би саставу били потписници овог извештаjа У Београду, 24. марта 2016. године ЧЛАНОВИ КОМИСИJE др Милан Шкулић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду ___________________________________ др Саша Бован, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду ___________________________________ др Горан Илић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду ___________________________________ др Татјана Бугарски, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду ___________________________________