УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Кликните да бисте ппшели унпс текста. 1. Датум и орган који је именовао комисију Кликните да бисте ппшели унпс текста. 27. 4. 2016., Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Кликните да бисте ппшели унпс текста. Др Ксенија Кпншаревић, ред. прпф., Русистика, 8.4.2008, Филплпщки факултет Универзитета у Бепграду 2. Кликните да бисте ппшели унпс текста. Др Јелена Гинић, дпцент, Русистика, 18.11.1014, Филплпщки факултет Универзитета у Бепграду 3. Кликните да бисте ппшели унпс текста. Др Вера Белпкапић-Шкунца, ванр. прпф., Русистика, 23.3-2010, Филплпщки факултет Универзитета у Бепграду, у пензији пд 30.12.2014.. 4. Кликните да бисте ппшели унпс текста. 5. Кликните да бисте ппшели унпс текста. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ Кликните да бисте ппшели унпс текста. 1. Име, име једног родитеља, презиме: Кликните да бисте ппшели унпс текста. Маријана (Недељкп) Папрић 2. Датум рођења, општина, република: Кликните да бисте ппшели унпс текста. 25.4.1975, Бепград, СО Земун, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 28.10.2004., Филолошки факултет Универзитета у Београду, Примена матерњег језика у препаративној и оперативној етапи наставе страног (руског) језика, Кликните да бисте ппшели унпс текста. 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Кликните да бисте ппшели унпс текста. Русистика – Метпдика наставе рускпг језика III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Кликните да бисте ппшели унпс текста. Систем наставе руског језика као језика струке на хуманистичким студијама у српској говорној и социокултурној средини, обим 471 стр. IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Кликните да бисте ппшели унпс текста. Дисертација има следећу композициону структуру: 1. Уводне напомене (опсег рада, потреба овога рада, методолошки приступ); 2. Дидактичке и психолошке претпоставке наставе руског језика у високошколском хуманистичком профилу: а. Руски језик на хуманистичким студијама као предмет научног проучавања, б. Опредељујући фактори конципирања и реализовања наставе руског језика на хуманистичким студијама (психолошки, психолингвистички, дидактички, методички); 3. Структура и организација наставе: компоненте система (а. циљеви и задаци, б. методи, в. принципи, г. наставна средства, д. садржаји наставе); 4. Студијски програми руског језика за друштвено-хуманистичке факултете у српској говорној и социокултурној средини (а. обучавање аспектима језика – лексика, граматика, стилистика, лингвокултурологија, б. обучавање видовима говорне делатности – аудирање, говорење, читање, писање, интерпретативне делатности - анотирање, конспектирање, реферирање, рад са речником); 5. Уџбеници и приручници руског језика на хуманистичким студијама у српској говорној и социокултурној средини (метаструктура, макроструктура – текстотека, апаратура организације усвајања, апаратура оријентације, илустративни материјал, микроструктура; садржај – лингвистички, комуникативни, есктралингвистички, методички), 6. Закључак. 7. Литература. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Кликните да бисте ппшели унпс текста. Глава 1. Уводне напомене (опсег рада, потреба овога рада, методолошки приступ): Ппказује се да прпблематика кпја је предмет предлпженпг дисертаципнпг истраживаоа спада у ред питаоа кпја јпщ увек нису дпвпљнп тепријски разрађена и емпиријски истражена у савременпј метпдици наставе странпг (рускпг) језика. У тпм смислу пвај рад представља први ппкущај студипзнијег бављеоа датпм прпблематикпм на дескриптивнпм и прескриптивнпм плану у српскпг гпвпрнпј и спципкултурнпј средини. Глава 2. Дидактичке и психолошке претпоставке наставе руског језика у високошколском хуманистичком профилу: а. Руски језик на хуманистичким студијама као предмет научног проучавања, б. Опредељујући фактори конципирања и реализовања наставе руског језика на хуманистичким студијама (психолошки, психолингвистички, дидактички, методички); Систем наставе рускпг језика кап језика струке на нефилплпщким факултетима хуманистишкпг прпфила на српскпм гпвпрнпм ппдрушју сагледава се из два аспекта: тепријскп-кпнцепцијскпг и евалуаципнпг. Тепријскп-кпнцепцијски аспекат пбухвата наушнптепријску и метпдплпщку заснпванпст система прпфесипналнп пријентисане наставе рускпг језика, фактпре релевантне за оегпвп кпнципираое и реализпваое, кап и кпнструисаое пптималнпг мпдела наставе рускпг језика струке за виспкпщкплски прпфил. Евалуаципни аспекат укљушује прпцену актуелнпг стаоа у датпј пбласти, анализу, вреднпваое и кпригпваое важећих учбеника и студијских курикулума за руски језик струке на ппменутим факултетима, кап и даваое предлпга и сугестија за измене и кпрекције на плану оихпвпг садржаја. Глава 3. Структура и организација наставе: компоненте система (а. циљеви и задаци, б. методи, в. принципи, г. наставна средства, д. садржаји наставе); Систем наставе рускпг језика струке сагледава се кап укупнпст дпбрп прганизпваних и међуспбнп теснп ппвезаних елемената прпцеса наставе кпји шине јединствп, пдређујући избпр и пбим наставних садржаја, фпрме презентпваоа, метпде, средства и пблике рада. Кпмппненте наставнпг система (циљеви, метпде, принципи, средства, садржаји и пблици рада) пписују се свака ппнапспб и у оихпвпј међуспбнпј ппвезанпсти, при шему се указује на специфишне карактеристике система и нашин оегпвпг функципнисаоа у хуманистишкпм пбразпвнпм прпфилу. У структури саставних кпмппненти система дпминантнп местп припада циљевима наставе кпји кап хијерархијски највище рангирана категприја система услпвљавају све друге кпмппненте – приступ, метпде, принципе, пблике, садржај и наставна средства. На тепријскпм плану издвајају се три пснпвна циља наставе – практишни, пбразпвни и васпитни. У настави рускпг језика струке нагласак је на практишнпм (пперативнпм) циљу кпји је усмерен на фпрмираое прпфесипналне кпмуникативне кпмпетенције будућих струшоака, ппсебнп умеоа шитаоа и правилнпг декпдираоа писаних саппщтеоа, пвладаваое терминплпщкпм лексикпм и развијаое навика сампсталнпг шитаоа и служеоа струшнпм литературпм. У гптпвп свим нпрмативним дпкументима за пснпвне и диплпмске (мастер) академске студије циљеви и исхпди наставе су јаснп дефинисани. Кап пснпвни циљеви најшещће се навпде активираое и прпщириваое знаоа стешенпг у претхпднпм щкплпваоу, пвладаваое терминпсистемпм уже струке, развијаое навика сампсталнпг служеоа литературпм, укљушујући и вещтину превпђеоа текстпва наушнпг стила из дпмена уже струке. У ппгледу захтева кпји се ппстављају пред студенте издвајају се Филпзпфски и Правпславни бпгпслпвски факултет у Бепграду на кпјима се према важећим нпрмативним дпкументима за руски језик пп заврщетку курса на пснпвним академским студијама пшекује псппспбљенпст за писану и усмену рецепцију и прпдукцију на нивпу Б2+ – Ц1 (К РЈ2 ФФБГ), пднпснп Б2 (К РЈ2 ПБФ) Еврппскпг пквира за живе језике. Најскрпмнији захтеви дефинисани су у курикулумима за руски језик на Ушитељскпм факултету у Враоу и Педагпщкпм факултету у Спмбпру, где се у исхпдима предмета навпди „сампсталнп кприщћеое језика струке“ (К РЈ1-РЈ2 УФВ), пднпснп „разумеваое ппщтих текстпва, сампсталнп усменп и писменп излагаое и изражаваое мищљеоа п наведеним темама“ (К РЈ1-РЈ2 ПФС). Примедбе и сугестије кпје предлажемп углавнпм би се пднпсиле на прпщириваое и диференцираое парцијалних и финалних циљева наставе за предмете Руски језик 1 и Руски језик 2 на факултетима у Ужицу, Враоу, Спмбпру и Јагпдини, кап и прецизираое пптенцијалнпг нивпа језишких знаоа и кпмпетенција у исхпдима наставе за пснпвне и диплпмске (мастер) академске студије, кап щтп је тп ушиоенп у нпрмативним дпкументима за руски језик струке на филпзпфским факултетима у Бепграду и Нищу, Правнпм факултету у Нищу и Правпславнпм бпгпслпвскпм факултету у Бепграду. У анализи метпда кпје се примеоују у настави рускпг језика струке на хуманистишким студијама издвпјене су група ппщтедидактишких и парцијалнп-дидактишких метпда. У групи ппщтедидактишких метпда највећу примену имају вербалнп-текстуалне кпје се примеоују у мпнплпщкпм, дијалпщкпм и кпмбинпванпм – мпнплпщкп-дијалпщкпм виду, затим текстуалне и демпнстративне метпде. У групи парцијалнп-дидактишких метпда издвајају се свеснп-практишна, пднпснп свеснп-аналитишка метпда кап једна пд оених варијаната, кап и елементи свеснп- кпнтрастивнпг приступа. Принципи наставе разматрају се на ппщтедидактишкпм и парцијалнп-дидактишкпм плану. На ппщтедидактишкпм плану пписани су принципи свеснпсти, трајнпсти знаоа, активнпсти, пшигледнпсти, систематишнпсти, ппступнпсти и принцип међупредметне кпрелације. На парцијалнп- дидактишкпм плану издвпјен је принцип наушнпсти, принцип јединства наушне и наставне делатнпсти, принцип јединства тепријских и практишних знаоа, принципи актуелнпсти, савременпсти, инвентивнпсти и креативнпсти, стилистишке диференцијације, минимизације језишких садржаја, адаптибилнпсти система наставе, кап и принцип ппщтпваоа индивидуалнп-психплпщких карактеристика групе. Међу парцијалним принципима виспкпщкплске дидактике ппсебнп местп заузима група уже-метпдишких принципа међу кпјима, ппред ппщтпваоа матероег језика студената и принципа кпмплекснпсти у пбушаваоу видпвима гпвпрне делатнпсти, ппсебан знашај припада принципу прпфесипналне усмеренпсти наставе. Међу прганизаципним пблицима кпји представљају једнп пд карактеристишних пбележја виспкпщкплске наставе издвајају се предаваоа (кпнверзатпрна, предаваоа са илустративним материјалпм и са ппвратнпм инфпрмацијпм), аудитпрна практишна вежбаоа и кпнсултације. У настави језика струке ппсебан знашај имају практишна вежбаоа усмерена на развпј навика и умеоа прпфесипналнпг усменпг и писменпг изражаваоа на рускпм језику, усвајаое лексишких и граматишкп-стилских карактеристика наушне прпзе, кап и умеоа сампсталнпг служеоа решницима, енциклппедијским и језишким прирушницима и другпм ппмпћнпм литературпм. У систему наставних средстава централнп местп припада учбенику рускпг језика. Учбеник језика струке са аудип дискпм, прирушникпм за наставнике и студијским курикулумпм (варијантпм за студенте), укљушујући и пратећу литературу – решник и граматику рускпг језика, представљап би пптимални учбенишки кпмплет за пптребе наставе рускпг језика струке на друщтвенп-хуманистишким факултетима. Глава 4. Студијски програми руског језика за друштвено-хуманистичке факултете у српској говорној и социокултурној средини (а. обучавање аспектима језика – лексика, граматика, стилистика, лингвокултурологија, б. обучавање видовима говорне делатности – аудирање, говорење, читање, писање, интерпретативне делатности - анотирање, конспектирање, реферирање, рад са речником). Централнп местп у истраживаоу Маријана Папрић ппсветила је прпблемима селекције и кпнципираоа наставних садржаја. Наставни садржаји анализирају се пп аспектима наставе (лексика, граматика, стилистика) и видпвима гпвпрне делатнпсти (шитаое, писаое, гпвпреое, превпђеое). Разматрају се питаоа пдабира и презентације садржаја наставе у нпрмативним студијским дпкументима (курикулумима) за руски језик на друщтвенп-хуманистишким факултетима, врщи се ппис и критишка анализа садржаја у учбеницима рускпг језика за дати пбразпвни прпфил. Анализа наставних садржаја врщи се системски, из перпсективе ппстављених циљева и задатака наставе, метпда и принципа оихпве прганизације, кап и распплпживих наставних средстава. На пснпву резултата спрпведене анализе изнета су следећа запажаоа и закљушци: 1. Оснпвни циљ наставе лексике је прпщириваое активнпг, пасивнпг и пптенцијалнпг лексишкпг фпнда студената, пвладаваое струшнпм терминплпгијпм и развијаое навика служеоа двпјезишним и једнпјезишним решникпм. Настава лексике је у теснпј вези са развпјем навика шитаоа и служеоа струшнпм литературпм, али истпвременп треба да пмпгући и практишну примену лексишке грађе у рещаваоу кпнкретних кпмуникативних задатака. Детаљна спецификација наставе лексике даје се у студијским курикулумима Филпзпфскпг факултета у Бепграду и Ушитељскпг факултета у Леппсавићу. Лексишки садржаји слабије су разрађени у нпрмативним дпкументима Ушитељскпг факултета у Враоу, Педагпщкпг факуктета у Спмбпру и Филпзпфскпг факултета у Нищу, где се свпде на „сампсталнп кприщћеое језика струке“, „бпгаћеое впкабулара и увежбаваое кприщћеоа решника“ или су пптпунп изпстављени из наставних садржаја. Стпга предлажемп да се у студијске курикулуме за руски језик на ппменутим факултетима унесу извесне кпрекције у виду дппунa лексишких садржаја кпјe би билe адекватнe ппстављеним циљевима. Кпрекције би се пднпсиле и на пквирнп дефинисаое пбавезнпг лексишкпг минимума за разлишите прпфиле и етапе наставе кпји су изпстали из гптпвп свих нпрмативних дпкумената кпје смп прегледали. Глава 5. Уџбеници и приручници руског језика на хуманистичким студијама у српској говорној и социокултурној средини (метаструктура, макроструктура – текстотека, апаратура организације усвајања, апаратура оријентације, илустративни материјал, микроструктура; садржај – лингвистички, комуникативни, есктралингвистички, методички),У актуелним учбеницима рускпг језика струке за друщтвенп- хуманистишки прпфил заступљен је велики брпј лексишких вежбаоа међу кпјима дпминирају вежбе на бази унутарлексишке системнпсти – груписаое лексема на пснпву парадигматскпг, синтагматскпг и метпдишкпг принципа. Ппсебна пажоа ппсвећена је лексемама кпје пптенцијалнп мпгу бити извпр прпблема при рецепцији и декпдираоу наушних саппщтеоа (пплисемишне реши, међујезишки хпмпними и парпними, разлике на плану валентнпсти реши). Упшена су брпјна вежбаоа на бази синпнимских и антпнимских пднпса, кап и вежбаоа дериватплпщкпг типа. Терминплпщка лексика увпди се ппстепенп, уз ппвезиваое са интернаципналнпм терминплпгијпм, активираое ппзитивнпг трансфера, щиреое пптенцијалнпг решнишкпг фпнда са нагласкпм на кпнтекстуалну семантизацију лексема и језишкп наслућиваое. Једина примедба пднпсила би се на претежнп преткпмуникативни карактер лексишких вежбаоа усмерених на развпј и усаврщаваое рецептивних гпвпрних вещтина – пре свега шитаоа. Кандидатккиоа ппказује да би већи брпј лексишких вежбаоа прпдуктивнпг типа пбпгатип наставне садржаје учбеника рускпг језика струке, утицап на раст динамике, мптивације и квалитета наставе уппщте. Овладаваое граматишким системпм рускпг језика један је пд припритета какп у настави ппщтег језика, такп и у настави рускпг језика струке. Дпбрп утемељене граматишке навике важан су предуслпв фпрмираоа лингвистишке, кпмуникативне и превпдилашке кпмпетенције будућих струшоака друщтвенп-хуманистишке сфере. Анализа актуелних курикулумима за руски језик струке ппказала је да граматишки садржаји пбухватају именске реши, глагпле и синтаксишке кпнструкције релевантне за језик наушних дисциплина кпје се изушавају на датим друщтвенп-хуманистишким факултететима. Ппсебна пажоа ппсвећује се синтакси наушнпг стила кпја је предмет изушаваоа на пснпвним академским студијама Филпзпфскпг и Правнпг факултета у Бепграду, Ушитељскпг факултета у Леппсавићу, кап и на диплпмским (мастер) академским студијама Факултета педагпщких наука у Јагпдини, Правпславнпг бпгпслпвскпг и Ушитељскпг факултета у Бепграду. С пбзирпм на знашај кпји језик наушне прпзе има у фпрмираоу кпмункативних и прпфесипналних кпмпетенција младих струшоака, мищљеоа смп да би елементе наушнпг стила, тј. оегпве најважније лексишке, мпрфплпщке и синтаксишке карактеристике требалп укљушити у све пстале курикулуме за руски језик на ппменутим нефилплпщким факултетима. Граматишки садржаји у учбеницима рускпг језика струке за друщтвенп-хуманистишки прпфил презентпвани су на дпступан, прегледан и систематишан нашин, уз лпгишкп надпвезиваое нпвих граматишких материјала на старе, кап и мпгућнпст пбнављаоа и увежбаваоа градива крпз велики брпј граматишких вежбаоа. Један брпј аутпра ппределип се за традиципнални нашин презентације граматишке грађе у пквиру кпга се најпре дају неппхпдна граматишка пбјащоеоа и граматишка правила у виду специјалнп пбликпваних тепријскп-сппзнајних текстпва, а затим се приступа увежбаваоу на пдабраним примерима из текстпва или путем граматишких вежбаоа. У нпвијим учбеницима рускпг језика струке граматишка грађа презентпвана је у виду мпдела, пбразаца, табеларних приказа и схема уз минималнп присуствп граматишких пбјащоеоа и правила. Нама је, свакакп, ближе пвп другп метпдишкп рещеое у пквиру кпјег аутпри вещтпм кпмбинацијпм традиципналнпг и мпдернпг приступа настпје да прпнађу најпптималније путеве и нашине презентпваоа и усвајаоа неппхпднпг граматишкпг минимума. И ппред велике заступљенпсти и разнпврснпсти граматишких вежбаоа, учбеницима недпстају кпмуникативнп усмерена, кап и прпблемски креирана вежбаоа кпја би се базирала на аналитишкпм приступу граматишкпј грађи и сампсталнпм извпђеоу закљушака и граматишких правила. Настава стилистике, са акцентпм на специфишне пдлике наушнпг стила, једнп је пд најрелевантнијих и најактуелнијих ппдрушја изушаваоа у пквиру наставе странпг (рускпг) језика струке. Анализа актуелних курикулума за руски језик на друщтвенп-хуманистишким факултетима ппказала је да је настава стилистике са маоим или већим разликама у садржају заступљена у гптпвп свим нпрмативним дпкументима кпје смп прегледали. Настава стилистике није издвпјена у засебан аспекат наставе, већ се усваја кпмплекснп, тј. паралелнп са лексикпм, граматикпм и другим видпвима језишке делатнпсти – шитаоем, писаоем, гпвпреоем и превпђеоем наушнп-струшних текстпва. Настава стилистике базира се на прпщириваоу впкабулара терминплпщкпм лексикпм, усвајаоу граматишких структура типишних за језик науке и развијаоу умеоа служеоа струшнпм литаратурпм. Најдетаљнији преглед наставних садржаја из стилистике даје се у курикулумима Правпславнпг бпгпслпвскпг и Филпзпфскпг факултета у Бепграду кпји укљушују пснпвне карактеристике наушнпг стила на свим нивпима: фпнетскп-фпнплпщкпм, мпрфплпщкпм, лексишкпм и синтаксишкпм (К РЈ1 ФФБГ), кап и преглед разлишитих функципналних стилпва и жанрпва у сфери делпваоа цркве (К РЈ1-РЈ2 ПБФ). Кпрекције кпје предлажемп пднпсиле би се на укљушиваое наставе стилистике у курикулуме за руски језик на факултетима на кпјима је настава стилистике изпстављена из наставних садржаја (Ушитељски факултет у Спмбпру, Виспка струкпвна щкпла за пбразпваое васпиташа у Субптици и Филпзпфски факултет у Нищу). Стилистишки садржаји дпмаћих учбеника рускпг језика струке базирају се на специфишним пдликама наушнпг стила и укљушују инструменталнп-практишне и тепријскп-сппзнајне текстпве, пдабране примере, пбјащоеоа, кпментаре, табеларне приказе, кпнтрастираоа са елементима других функципналних стилпва, кап и пратећи систем вежбаоа. Ппсебну пажоу аутпри ппсвећују језишким и гпвпрним стерептипима (клищеима) за исказиваое разлишитих кпмуникативних функција унутар наушнпг стила. Међу учбеницима из анализиранпг кпрпуса, пп пбиму и дубини презентпваних садржаја Марјана Папрић издваја два учбеника: Русский язык, русская культура: для студентпв гуманитарнпгп прпфиля аутпра Д. Дамљанпвић и Руски језик у теплпгији: пбликпваое теплпщкпг текста, техника превпђеоа аутпра К. Кпншаревић. У првпм пд наведена два учбеника даје се детаљни преглед специфишних пбележја наушнпг стила на лексишкпм, граматишкпм и синтаксишкпм плану, указује се на типишне предлпщкп-падещке кпнструкције и најфреквентнија знашеоа падежа у наушнпм стилу, специфишну упптребу предлпга и увпдних реши, терминплпщку лексику и др. У другпм учбенику, намеоенпм теплпзима, ппсебна пажоа ппсвећује се најважнијим аспектима пбликпваоа наушнпг текста (инфпрмаципнп-библипграфска апаратура наушнпг дела, библипграфски пписи коиге и шланка, пбликпваое библипграфских референци и библипграфскпг регистра, навпђеое цитата и скраћенп бележеое у наушнпм тексту). Елементи псталих функципналних стилпва: административнпг, инфпрмативнп-публицистишкпг, разгпвпрнпг и коижевнп-уметнишкпг најдпследније су представљени у коизи Руски језик у кпмуникацији и мисији Цркве: функципнални стилпви, ресурси, жанрпви аутпра К. Кпншаревић. Обушаваое видпвима гпвпрне делатнпсти пдвија се кпмплекснп, тј. у међуспбнпј интеракцији и ппвезанпсти са вещтинама шитаоа, писаоа, гпвпреоа и правилнпг разумеваоа наушнп-струшних саппщтеоа. У настави рускпг језика струке нагласак је на развпју навика и умеоа шитаоа, кпје укљушују сппспбнпст сампсталнпг кприщћеоа струшне, лексикпграфске и друге ппмпћне литературе. Најдетаљнија спецификација наставе шитаоа даје се у курикулумима за руски језик на Филпзпфскпм и Правпславнпм бпгпслпвскпм факултету у Бепграду на кпјима се студенти пбушавају разлишитим типпвима и техникама шитаоа – инфпрмативнпм, студипзнпм, дијагпналнпм и беспревпднпм шитаоу путем наслућиваоа и предвиђаоа знашеоа реши. У учбеницима рускпг језика струке кпје смп прегледали упшена су предтекстуална, притекстуална и ппслетекстуална вежбаоа за развпј умеоа шитаоа. У структури система вежбаоа дпминирају вежбе ппслетекстуалнпг типа кпје пбезбеђују кпнтрплу разумеваоа прпшитанпг текста и истпвременп ппдстишу и унапређују развпј свих псталих језишких вещтина на бази шитаоа (писмена и усмена прерада текста, састављаое плана, усменп и писменп препришаваое, пдгпвараое на питаоа, кпментарисаое, састављаое резимеа, превпђеое и сл.). Једина примедба пднпсила би се на недпвпљан брпј вежби за развпј техника дијагпналнпг и инфпрмативнпг шитаоа кпје, с пбзирпм за знашај кпји имају у свакпдневнпј и прпфесипналнпј сфери, заслужују вище прпстпра у наставним садржајима за руски језик струке на факултетима друщтвенп- хуманистишкпг прпфила. У теснпј вези са наставпм шитаоа је настава писаоа. Анализа важећих нпрмативних дпкумената за руски језик струке ппказала је да је писаое заступљенп у тепријскпј и практишнпј настави, али да оени специфишни садржаји у већини дпкумената кпје смп прегледали нису дпвпљнп експлицирани. У учбеницима је, међутим, упшен щирпк спектар вежбаоа за развпј писменпг изражаваоа предгпвпрнпг и гпвпрнпг типа. Међу вежбаоима предгпвпрнпг типа дпминирају пдгпвпри на питаоа у вези са прпшитаним текстпм и састављаое решеница на пснпву пбрасца, задатпг лексишкпг материјала или прпшитанпг текста. Међу вежбаоима гпвпрнпг типа важнп местп заузимају састављаое плана, резимеа, анптације, кпнспекта, рецензије, реферата, приказа коиге и наушнпг шланка. Међутим, наведене писмене фпрме наушнп-струшнпг излагаоа заступљене су углавнпм у нпвијим учбеницима рускпг језика струке (Руски језик у теплпгији – пбликпваое наушнпг текста, техника превпђеоа, Русский язык, русская культура: для студентпв гуманитарнпгп прпфиля и делимишнп у коизи Впспитываем пбушаем играем: учбеник рускпг језика за студенте Ушитељскпг факултета), дпк су у псталим учбеницима из анализиранпг кпрпуса упшене углавнпм краће писмене фпрме у виду слпбпдних састава или састављаоа дијалпга на бази задатих ситуација. Навике и умеоа гпвпреоа усвајају се кпмплекснп, тј. у интеракцији са свим псталим језишким вещтинама, нарпшитп шитаоем и пбрадпм струшнпг текста. Циљ наставе гпвпреоа је псппспбљаваое студената за прпдуктивнп усменп кприщћеое рускпг језика у пбласти уже струке, тј. у сфери будуће прпфесипналне кпмуникације. У тпм смислу студенти се пбушавају разлишитим кпмуникативним тактикама и стратегијама (мпнплпщки и дијалпщки гпвпр, интерпретација, прерада, сажимаое и извлашеое кљушних инфпрмација, исказиваое лишнпг става, аргументација, дискусија и др.). У актуелним дпмаћим учбеницима рускпг језика струке вежбе за развпј навика и умеоа гпвпреоа имају равнпправан статус са вежбама шитаоа и писаоа. Према врсти задатака, кап и степену сампсталнпсти у пбликпваоу усмених садржаја, ппделили смп их у две групе: вежбе преткпмуникативнпг и вежбе кпмуникативнпг типа. Међу вежбама првпг типа издвајају се пдгпвпри на питаоа у вези са садржајем текста, препришаваое текста према плану или сампсталнп и усменп излагаое на пснпву визуелне пшигледнпсти. У пквиру вежби преткпмуникативнпг типа упшена је ппсебна група вежби услпвнп-кпмуникативнпг карактера кап щтп су препришаваое са елементима импрпвизације (пбишнп из аспекта јенпг пд ликпва), усменп излагаое са пслпнцем на текст, тезе или лексишки материјал. За разлику пд преткпмуникативних вежбаоа кпје карактерище пптпуна или делимишна задатпст на плану садржаја, вежбе кпмуникативнпг типа усмерене су на сампсталнп пбликпваое садржаја усменпг исказа – изнпщеое лишнпг мищљеоа, кпментарисаое, аргументпванп изражаваое слагаоа или неслагаоа, ушествпваое у дискусији, пплемици, слпбпднп усменп излагаое, реферисаое, кап и усмене презентације на разлишите теме из пбласти струке. Анализа кпју смп спрпвели ппказала је да у актуелним учбеницима рускпг језика струке за друщтвенп- хуманистишки прпфил изразиту дпминацију имају вежбаоа преткпмуникативнпг и услпвнп- кпмуникативнпг карактера, дпк су вежбаоа кпмуникативнпг типа заступљена у маоем брпју. С пбзирпм на изузетан знашај кпје умеоа прпдуктивнпг усменпг излагаоа (ппсебнп вещтина изнпщеоа сппственпг става, кпментарисаое, аргументпваое и ушествпваое у струшним дискусијама и пплемикама) имају у фпрмираоу кпмуникативних и прпфесипналних кпмпетенција пптенцијалних струшоака друщтвенп-хуманистишке сфере, мищљеоа смп да вежбе кпмуникативнпг типа мпрају бити у већпј мери укљушене у учбенике рускпг језика струке за ппменути нефилплпщки прпфил. Превпђеое представља важну кпмппненту наставних садржаја и истпвременп један пд циљева наставе рускпг језика струке на хуманистишким студијама. У важећим нпрмативнпм дпкументима за руски језик кпје смп прегледали, кап пснпвни циљ наставе превпђеоа навпди се псппспбљаваое студената за правилнп реципираое и адекватнп трансппнпваое текстпва из пбласти уже струке са рускпг језика на српски и пбрнутп, кап и развијаое навика и техника служеоа решникпм и другпм ппмпћнпм литературпм. С пбзирпм да је у настави рускпг језика струке акценат вище на рецептивним кпмпетенцијама, дпминантнп местп у настави има превпђеое са рускпг на српски језик. Најдетаљнији ппис наставе превпђеоа даје се у студијским курикулумима за руски језик на Правпславнпм бпгпслпвскпм и Филпзпфскпм факултету у Бепграду. У наведеним курикулумима настава превпђеоа пбухвата разлишите врсте текстпва, нивпе еквивалентнпсти, превпдилашке ппступке и технике превпђеоа (К РЈ2-РЈМ ПБФ), граматишке прпблеме превпђеоа, пснпвне извпре грещака у превпђеоу, критеријуме вреднпсти превпда (К РЈ2 ФФБГ), кап и пснпвне карактеристике писменпг и усменпг (кпнсекутивнпг) превпђеоа (К РЈ2 ФФБГ; К РЈ2 ПБФ). Извесне кпрекције у виду измена и дппуна пптребнп је унети у курикулуме за руски језик на ппјединим ушитељским, педагпщким и филпзпфским факултетима у кпјима је настава превпђеоа сведена на псппспбљаваое студената за кприщћеое разлишитих типпва решника или је у пптпунпсти изпстала из наставе (Ушитељски факултет у Ужицу, Педагпщки факултет у Спмбпру, Филпзпфски факултети у Нищу и Нпвпм Саду, Виспка щкпла струкпвних студија за пбразпваое васпиташа у Субптици). Предлпжене кпрекције пднпсиле би се и на курикулуме за руски језик на Ушитељскпм факултету у Враоу и Факултету педагпщких наука у Јагпдини на кпјима се елементи превпђеоа фрагментарнп ппмиоу тек на диплпмским (мастер) академским студијама. Анализа учбеника рускпг језика струке за хуманистишки прпфил ппказала је да су вежбе превпђеоа на адекватан нашин и у дпвпљнпм брпју заступљене у гптпвп свим учбеницима из анализиранпг кпрпуса. Упшене су вежбе разлишитпг типа и степена слпженпсти, ппшев пд једнпставних – превпђеоа реши на бази прпшитанпг текста, синтагми, решеница, једнпставнијих дијалпга и краћих везаних текстпва, дп дужих, језишкп-стилски и синтаксишки слпженијих текстпва за превпд на руски и српски језик. Вежбе превпђеоа базирају се углавнпм на текстпвима наушнпг стила, мада су у извеснпј мери у учбеницима присутни и елементи административнп-ппслпвнпг, инфпрмативнпг, разгпвпрнпг и коижевнпуметнишкпг превпђеоа. Дпминантнп местп припада писменпм превпду, дпк је усменп (кпнсекутивнп) превпђеое заступљенп јединп у учбенику Руски језик у теплпгији: пбликпваое теплпщкпг текста – техника превпђеоа. С пбзирпм да умеоа усменпг превпђеоа паралелнп са техникама писменпг превпда шине саставни деп превпдилашке кпмпетенције будућих струшоака друщтвенп-хуманистишке сфере, аутпрка сматра да би елементе усменпг превпђеоа требалп укљушити и у друге учбенике рускпг језика струке за хуманистишки прпфил. Анализа кпја је спрпведена у пвпј вплуминпзнпј дисертацији ппказала је да мнпга питаоа везана за наставу и ушеое рускпг језика струке на нефилплпщким факултетима хуманистишкпг прпфила пстају птвпрена, те да кап таква и даље запкупљају пажоу и интереспваоа истраживаша у пвпј пбласти. Заккљушак је фпрмулисан јаснп и прецизнп, у јединству тепријскп-прппјективне и евалуаципне кпмппненте. Кпнсултпвана је релевантна литература из метпдике наставе, лингвистишке русистике, курикуларнетеприје, ппщте и лингвпдидактишке теприје учбеника на вище светских језика. У предлпженпм дисертаципнпм истраживаоу Маријана Папрић настпјала је да прикаже актуелнп стаое наставе рускпг језика на хуманистишкпм студијама у српскпј гпвпрнпј и спципкултурнпј средини, да укаже на знашај и улпгу језика струке у фпрмираоу кпмуникативних, културплпщких и прпфесипналних кпмпетенција будућих струшоака друщтвенп-хуманистишке сфере, али и да истпвременп ппнуди кпнкретне предлпге, сугестије и рещеоа у циљу кпнструисаоа щтп пптималнијег мпдела наставе рускпг језика струке за дати пбразпвни прпфил. Овим радпм кандидаткиоа скреће пажоу академске и струшне јавнпсти на статус странпг (рускпг) језика струке у нащем виспкпщкплскпм пбразпвнпм систему, указује на актуелнпст прпблематике кпјпм се бавимп и пружи ппдстицај за даља наушна истраживаоа у пвпј пбласти. Надамп се да ће пвај рад мптивисати кплеге и струшоаке да наставе трагаоа за щтп креативнијим и щтп пригиналнијим рещеоима у кпнципираоу и кпнструисаоу система наставе странпг (рускпг) језика струке за виспкпщкплски друщтвенп-хуманистишки прпфил. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихвађени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији уз напомену: Кликните да бисте ппшели унпс текста. Навести називе радова, где и када су објављени. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. Кликните да бисте ппшели унпс текста. 1. „Проблеми наставе превођења у раду са студентима Учитељског факултета“, Zbornik radova: III Međunarodna konferencija Strani jezik struke: prošlost, sadšnjost, budućnost, Fakultet organizacionih nauka, Beograd (2015) стр. 383-390. 2. „Продуктивне и рецептивне компетенције у курикулумима за руски језик на факултетима друштвено-хуманистичког профила“, Славистика (XIX/2015), стр. 359-364 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Кликните да бисте ппшели унпс текста. Аутпрка је успещнп сагледала и инвентаризпвала типплпщке пдлике система виспкпщкплске наставе рускпг језика у јединству оегпвих кпнституенти у друщтвенп-хуманистишкпм прпфилу и у тпм склппу нашела кпнструисаоа курикулума у димензијама ппсега, дубине и редпследа наставних саджаја, кап и лингвпдидактишкпг пбликпваоа свих кпмппнената структуре и садржаја учбеника за дати прпфил. На нивпу текстптеке упшила је битне пдлике кпнстуисаоа и експертизе инструменталнп-практишних, тепријскп- сппзнајних и инструктивних текстпва, а на нивпу вантекстуалних кпмппненти – апаратуре прганизације усвајаоа, илустративнпг материјала и апаратуре пријентације. На тепријскп-кпнцепцијскпм плану аутпрка је ппказала да виспкпщкплски курикулум и учбеник рускпг језика, заједнп са целим учбенишким кпмплетпм, представљају пснпвна средства фпрмираоа кпмуникативне, лингвистишке и спципкултурне кпмпетенције студената друщтвенп-хуманистишкпг прпфила, наравнп, ппд услпвпм да се приликпм оихпвпг пбликпваоа примене адекватна кпнструкцијска рещеоа. Емпиријскпм анализпм репрезентативнпг кпрпуса ранијих и важећих наставних планпва и прпграма, учбеника и прирушника за наставу рускпг језика у виспкпщкплскпј настави (на факултетима друщтвенп-хуманистишких наука) аутпрка је ппказала у кпликпј мери пни репрезентују психплпщке, психплингвистишке, дидактишке и метпдишке шинипце предикције наставнпг система, кап и тп кпликп је у оима примеоена палета кпнструкцијских рещеоа шије би присуствп дппринелп ефикаснијем трансппнпваоу градива у складу са мпгућнпстима кпмпрехензије ушеника нижих разреда пснпвне щкпле. Апликативна вреднпст изстраживаоа је у пптимизацији кпнструисаоа и експертизе наставних планпва, прпграма, убвеника и прирушника из рускпг језика за студенте друщтвенп-хуманистишких факултета у инпслпвенскпј (у првпм реду српскпј) гпвпрнпј и спципкултурнпј средини. VIII OЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Нпвина пвпг дисертаципнпг истраживаоа и оегпв дппринпс лингвпдидактишкпј теприји састпјe се у: 1. интегралнпм прпушаваоу система наставе рускпг језика у виспкпщкплскпм хуманистишкпм прпфилу на нивпу оегпвих кпнституенти (циљева, задатака, метпда, принципа, средстава, садржаја, прпцеса и прганизаципних пблика наставе) - сваке ппнапспб и у оихпвпј међуспбнпј ппвезанпсти; 2. кпмплекснпм приступу садржајима наставе у димензијама екстензитета, интензитета и редпследа (на једнпм месту били би анализирани сви аспекти језика кпји ппдлежу дидактишкпм трансппнпваоу и сви видпви гпвпрне делатнпсти кпји су предмет усвајаоа у виспкпщкплскпм хуманистишкпм прпфилу); 3. кпмплекснпј и системскпј анализи наставних прпграма, учбеника и прирушника рускпг језика за факултете хуманистишкпг прпфила; 4. јединству тепријскп- кпнцепцијске (прпјективне) и евалуаципне анализе; 5. усмеренпсти истраживаоа на инпслпвенскп - српскп језишкп и спципкултурнп пкружеое. У дисертацији су примеоене следеће пбјективне метпде и истраживашке технике: А. Тепријске метпде: (1) метпда тепријске анализе литературе везане за тему (херменеутишка метпда), (2) кпнструктивна метпда, првенственп у изналажеоу ппщтих нашела на пснпву резултата дпбијених примарнпм анализпм, (3) каузална метпда, при пткриваоу узрпшнп- ппследишне услпвљенпсти и међуспбне ппвезанпсти кпнституенти система наставе те елемената структуре и садржаја виспкпщкплских учбеника и прирушника рускпг језика на свим нивпима оегпвпг изушаваоа у друщтвенп-хуманистишкпм прпфилу; Б. квалитативне метпде анализе: (1) структурна анализа мета-, микрп- и макрпструктуре учбеника и прирушника, (2) метпда фактишке анализе курикуларних и учбенишких садржаја, са пратећим статистишким техникама и техникпм кпмпаративне анализе, (3) метпда вреднпсне анализе курикуларних и учбенишких садржаја са станпвищта прпцене оихпве адекватнпсти нпрмативима кпји се навпде у литератури, (4) метпда функципналне анализе, пднпснп идентификпваоа прганизаципних принципа и кпнструкцијских рещеоа у учбеницима и прирушницима рускпг језика за виспкпщкплски хуманистишки прпфил; В. квантитативне метпде анализе: мултифактпрална квантитативна анализа учбеника и прирушника (мпдел А. Р. Арутјунпва). Кап узпрак за анализу у дисертацији ппслужили су актуелни нпрмативни дпкументи кпји служе кап пснпва за извпђеое наставе рускпг језика на хуманистишким студијама и за креираое учбеника и прирушника (студијски планпви и прпграми рускпг кап језика струке за друщтвенп-хуманистишке факултете универзитета у Србији - филпзпфски, ушитељски, правни, бпгпслпвски, факултети пплитишких наука), кап и учбеници и прирушници рускпг језика намеоени оегпвпм усвајаоу у датпм прпфилу у српскпј гпвпрнпј и спципкултурнпј средини. Резултати истраживања приказују се прегледно и јасно, текстуално и илустративно (табеларни прикази, графикони, схеме). Тумачење добијених резултата врши се са ослонцем на релевантна сазнања савремене лингводидактике, курикуларне теорије и теорије уџбеника, са знатном дозом истраживачке самосталности у односу на консултоване изворе која проистиче из сувереног владања материјом и доброг познавања свих димензија наставе високошколске наставе руског језика у друштвено-хуманистичком профилу – препаративне, оперативне и евалуационе. Кликните да бисте ппшели унпс текста. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: Кликните да бисте ппшели унпс текста. да се докторска дисертација мр Маријане Папрић Систем наставе руског језика као језика струке на хуманистичким студијама у српској говорној и социокултурној средини, обима 471 стр.,прихвати, а кандидату одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. Др Ксенија Кончаревић, ред. проф. Филолошког факултета Универзитета у Београду 2. Др Јелена Гинић, доцент Филолошког факултета Уноверзитета у Београду 3. Др Вера Белокашић- Шкунца, ванр. проф. Филолошког факултета Универзитета у Боеграду, у пензији 4. 5.