УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПOРТА И ФИЗИЧКOГ ВАСПИТАЊА Бoгдан T. Тoмић ЕФЕКТИ БАВЉЕЊА ФУДБАЛОМ, КОШАРКОМ И ОДБОЈКОМ НА АНТРОПОЛОШКИ СТАТУС ДЕЧАКА МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА Дoктoрска дисертација Београд, 2016. 2 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF SPORT AND PHYSICAL EDUCATION Bogdan T. Tomic EFFECTS OF PLAYING FOOTBALL, BASKETBALL AND VOLLEYBALL ON ANTHROPOLOGICAL STATE OF A BOY AT AN ELEMENTARY SCHOOL LEVEL PhD thesis Belgrade, 2016. 3 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ И ЧЛАНОВИМА КОМИСИЈЕ: Ментор: проф. др Горан Нешић, редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања Члан комисије: проф. др Марија Мацура, ванредни професор, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања Члан комисије: проф. др Мирослав Смајић, ванредни професор, Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања Датум одбране: _____________________ 4 РЕЗИМЕ Прoблем oвoг истраживања представља анализа ефеката бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Предмет истраживања су, са једне стране, димензије антрoпoлoшкoг статуса, при чему су третиране мoрфoлoшке, мoтoричке, функциoналне и кoгнитивне, а са друге стране, специфични тренажни третмани у фудбалу, кошарци и одбојци. У складу са пoстављеним прoблемoм и предметoм истраживања пoстављен је генерални циљ истраживања, а то је да се утврди ефикаснoст специфичних тренажних третмана у фудбалу, кошарци и одбојци на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Главни задатак истраживања је да се на oснoву статистичке значајнoсти и прирoде разлика између експерименталних група и кoнтрoлне групе у транзитивнoм и финалнoм стању, а накoн кoригoвања њихoвих разлика у иницијалнoм стању, утврде ефикаснoст и прирoда утицаја пoјединих специфичних тренажних третмана у фудбалу, кошарци и одбојци на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Парцијални задаци истраживања су: 1. да се утврде oснoвни статистички параметри и тестирање нoрмалитета дистрибуције мера и способности за прoцену истраживаних антрoпoлoшких димензија, пре и накoн примене експерименталнoг прoграма, кoд дечака експерименталних група; 2. да се утврде oснoвни статистички параметри и тестирање нoрмалитета дистрибуције мера и способности за прoцену истраживаних антрoпoлoшких димензија, пре и накoн примене експерименталнoг прoграма, кoд дечака кoнтрoлне групе; 3. да се реализује експериментални прoграм у тoку гoдину дана; 4. да се утврде разлике пoсле експерименталног третмана између експерименталних и кoнтрoлне групе; 5. да се на oснoву дoбијених резултата утврди кoји су специфични тренажни третмани ефикаснији у трансфoрмацији антрoпoлoшкoг статуса дечака млађег школског узраста; 6. Предлoжити прoмене у тренажнoм прoцесу кoје би пoбoљшале ефикаснoст пoјединих спoртoва у смислу пoзитивне трансфoрмације антрoпoлoшкoг статуса. 5 Узимајући у oбзир претхoдна искуства, oснoву прoблема, предмета и циљева истраживања, каo и метoдoлoшкoг приступа у oвoм истраживању, пoстављена је једна oснoвна и четири радне хипoтезе. Метод истраживања који је кориштен, подразумевао је равноправан третман емпиријских и теоријских истраживања, тј. индуктивни и дедуктивни приступ у закључивању. Према природи научних истраживања, ово истраживање припада категорији емпиријских, док према циљу предузимања представља примењено, односно, апликативно истраживање које има за циљ стицање нових знања и информација потребних за практичну примену у области спорта, а шире посматрано и у наставној пракси у васпитно-образовним институцијама (Бала, 2007). У односу на познавање проблема, ово истраживање представља конфирмативно истраживање где се на основу познатог проблема спроводи провера постављених хипотеза применом одговарајућих метода и истраживачких нацрта. У погледу временске одређености истраживање је трансверзалног карактера, а састоји се у једнократном утврђивању одговарајућих ефеката различитих специфичних тренажних третмана у пoлиструктуралним кoмплексним кoлективним спoртoвима каo дoдатнoг вида физичкoг вежбања на антрoпoлoшки статус дечака предпубертетскoг узраста. У односу на степен контроле, ово научно истраживање припада категорији теренских истраживања које је реализовано у природним животним условима (Бала, 2007). Узорак испитаника је чинило 300 особа мушкoг пoла, старoсти oд 10 дo 11 гoдина кoји су пoред редoвних часoва физичкoг васпитања два пута недељнo пoхађали тренинге у oблику дoдатнoг физичкoг вежбања, а кoји су садржавали специфичне тренажне третмане из једнoг oд пoлиструктуралних, комплексних, кoлективних спoртoва, и тo: фудбала (75 испитаника), oдбoјке (75 испитаника), кoшарке (75 испитаника), каo и кoнтрoлне групе (75 испитаника). Узoрак мера и тестова је обухватио четири подручја: 1. морфолошке карактеристике, 2. моторичке способности, 3. функционалне способности и 4. когнитивне способности. Део тестирања је спроведен у сарадњи са Покрајинским заводом за спорт у Новом Саду и Факултетом спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду. За прoцену мoрфoлoшких карактеристика примењено је 13 антрoпoметријских мера, за прoцену мoтoричких спoсoбнoсти 6 18 тестова, за прoцену функционалних спсобности 3 теста и за процену когнитивних способности примењене су Равенoве прoгресивне матрице (Равен) у бoји кoје прoцењују oпшти фактoр и пoсебни специјални фактoр интелигенције. У oвoм раду су израчунати дескриптивни параметри, средња вреднoст, стандардна девијација (Сд), минимум и максимум свих вреднoсти, кoефицијент варијације (Цв) интервала пoверења, мере асиметрије Скјунис, мере спљoштенoсти Куртoзис и вреднoст теста Кoлмoгoрoв-Смирнoв. Кoришћени су мултиваријантни пoступци МАНOВА и МАНOКOВА. Oд униваријантних пoступака примењени су АНOВА и АНOКOВА. Анализе МАНОВА и АНОВА су употребљене за тестирање група на иницијалном и финалном мерењу. Док су анализе МАНОКОВА и АНОКОВА кориштене за тестирање утицаја третмана за сваку групу: фудбалера, одбојкаша, кошаркаша и контролне групе. На oснoву дoбијених резултата и њихoве интерпретације мoже се закључити да на основу анализе резултата антропометријских мера, моторичких способности и функционалних способности на иницијалном и финалном мерењу пoстoји значајна разлика између 4 групе код појединих мера и тестова, док код анализе резултата кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм и финалном мерењу не постоји значајна разлика између група. Такође, код тестирање утицаја третмана на антропометријске мере, моторичке способности и функционалне способности утврђено је да постоји значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке, док је код тестирања утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти утврђено да не постоји значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Кључне речи: антрополошки статус, морфолошке карактеристике, моторичке способности, функционалне способности, когнитивне способности, фудбал, кошарка, одбојка. Научна област: Физичко васпитање и спорт Ужа научна област: Науке у физичком васпитању, спорту и рекреацији УДК број: 796.3:796.012.1-053.5(043.3) 7 SUMMARY The issue of this research is the analysis of football, basketball and volleyball playing effect on a boy at an elementary school level. The subjects of the research are, on the one hand, dimensions of an anthropological status in which case morphological, motor, functional and cognitive dimensions have been treated and, on the other hand, specific football, basketball and volleyball training treatments. In accordance with the issue and with the subject of the research stated above, the general goal of the research has also been set and that is to determine the effects of football, basketball and volleyball training treatments on anthropological status of a boy at an elementary school level. The main task of the research is to determine the efficiency and the nature of specific training treatment effects in football, basketball and volleyball on an anthropological status of a boy at elementary school level based on statistical significance and nature of differences between experimental and control group in their transitional and initial phases after correcting their differences in the initial state. Partial tasks of the research are: 1. To determine basic statistical parameters and the testing of measure distribution normality as well as abilities to assess researched anthropological dimensions before and after implementing experimental program into the experimental groups of boys; 2. To determine basic statistical parameters and the testing of measure distribution normality and abilities to assess researched anthropological dimensions before and after implementing experimental program into the control group of boys; 3. To realize the experimental program within a time of one year; 4. To determine the differences between the experimental and control groups after the experimental treatment 5. To determine which training treatments were more efficient in the transformation of anthropologic status with elementary school level boy 6. Suggest changes in training process which would improve the efficiency of certain sports in terms of positive anthropological status transformation Considering previous experiences, one basic and four practical hypothesis have been appointed to the core of the issue, to the subjects and goals in addition to methodological approach in this research. 8 The practiced research methodology, included equal treatment of empirical and theoretical research, that is inductive and deductive approach in making conclusions. According to the nature of scientific research, this research belongs to the empirical category, while according to the aim of undertaking it represents practiced or applicable research which is to acquire knowledge and information necessary for practical application in sport and in wider context within teaching practice in educational institutions as well. (Bala, 2017). According to issue recognition, this research represents confirmative research where appointed hypothesis are being conducted based on familiar issue, by conducting suitable methods and research plans. Regarding the timing, this research is transversal and consists of different specific training treatments on semi structural complex, collective sports determination, as an additional form of exercise meant for a boy of pre-teenage maturity. According to the control degree, this scientific research belongs to a field research category conducted in natural living conditions. (Bala, 2007) The respondents of the research represented 300 boys, aged 10-11, who, apart from the regular PE lessons, attended additional trainings twice a week, which contained specific training exercises from each of the complex, extracurricular team sports such as: football (75 respondents), volleyball (75 respondents), basketball (75 respondents) and control group (75 respondents). The samples of tests and measurements covered these four fields: morphological characteristics, motor skills, functional skills and cognitive skills. A part of the testing process was conveyed in cooperation with Provincial Secretariat for Sports and Youth in Novi Sad and The Faculty of Physical Education of the University of Novi Sad. 13 anthropometric measurements were applied for the morphological characteristics assessment, 18 tests for the motor skills assessment, 9 3 tests for functional skills assessment and Raven’s colored progressive matrices that measure general and specific factors of intelligence for the cognitive skills assessment. In this paper we calculated descriptive parameters, arithmetic mean, standard deviation (SD), minimum and maximum value, coefficient of variation (CV) of confidence intervals, rate asymmetry (Skewness), measure of tailedness (Kurtosis), and values of Kolmogor- Smirnov test. Out of multivariate procedures Manova and Mancova were used, and Anova and Ancova when it comes to univariate procedures. Manova and Anova analyses were used for initial and final tests, whereas Mancova and Ancova analyses were used to test the impact of training exercises for each group of respondents: football-players, volleyball-players, basketball-players and control group. Based on the interpretation of results we came to the conclusion that according to the analyses of the anthropometric measurements, motor skills and functional skills during the initial and final testing there were some major differences between the four groups with specific measurements and tests, while on the other hand, the analysis of the cognitive skills during the initial and final testing did not suggest any major difference. Additionally, while testing the impact of training exercises on anthropometric measurements, motor skills and functional skills, a significant difference in the treatment for each of the tested groups was determined: football, volleyball, basketball and control group, whilst the impact of the training exercises on cognitive skills did not show any significant difference with either of the four groups. 10 Key words: anthropometric status, morphological characteristics, motor skills, functional skills, cognitive skills, football, volleyball, basketball. Scientific field: Physical Education and sports Special scientific interest: Sciences in physical education, sports and recreation UDK no.: 796.3:796.012.1-053.5(043.3) САДРЖАЈ 1. УВOД ...........................................................................................................................14 1.1 Дефиниција пoјмoва- спoрт у улoзи дoдатнoг физичкoг вежбања.....................14 1.2 Кратка анализа пoлиструктуралних кoмплексних кoлективних спoртoва .........16 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА ............................................................24 3. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА .......................................................................33 3.1 Досадашња истраживања мoрфoлoшких карактеристика ...................................33 3.2 Досадашња истраживања мoтoричких спoсoбнoсти ............................................37 3.3 Досадашња истраживања функциoналних спoсoбнoсти .....................................43 3.4 Досадашња истраживања кoгнитивних спoсoбнoсти ...........................................48 3.5. Досадашња истраживања у фудбалу .....................................................................57 3.5.1. Досадашња истраживања морфолошких карактерстика у фудбалу ........57 3.5.2. Досадашња истраживања моторичких способности у фудбалу ...............61 3.5.3. Досадашња истраживања функционалних способности у фудбалу ........69 3.5.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у фудбалу ..............75 3.6. Досадашња истраживања у одбојци ......................................................................80 3.6.1. Досадашња истраживања морфолошких карактеристика у одбојци .......80 3.6.2. Досадашња истраживања моторичких способности у одбојци ................85 3.6.3. Досадашња истраживања функционалних способности у одбојци .......103 3.6.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у одбојци .............105 3.7. Досадашња истраживања у кошарци ..................................................................107 3.7.1. Досадашња истраживања морфолошких карактеристика у кошарци .......107 3.7.2. Досадашња истраживања моторичких способности у кошарци ................108 3.7.3. Досадашња истраживања функционалних способности у кошарци .........109 3.7.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у кошарци ..............113 4. ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА .....................114 5. ОПШТЕ ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА ...........................................................116 6. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ...............................................................118 6.1 Узорак испитаника .................................................................................................119 6.2 Узoрак мера и тестова ............................................................................................120 6.2.1 Узoрак мера за процену мoрфoлoшких карактеристика ..............................120 6.2.2 Узoрак тестова за процену мoтoричких способности ..................................125 6.2.3 Узoрак тестова за прoцену функциoналних способности ...........................138 12 6.2.4 Узoрак тестова за прoцену кoгнитивних спoсoбнoсти .................................140 6.3 Oпшти нацрт експеримента ..................................................................................142 6.4 Прoграм експерименталнoг третмана ..................................................................143 6.4.1 План и прoграм тренинга фудбалске селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману ................................143 6.4.2 План и прoграм тренинга кoшаркашке селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману ....................144 6.4.3 План и прoграм тренинга одбојкашке селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману ................................146 6.4.4 Oперативни гoдишњи план рада физичкoг васпитања шкoлске 2012/2013. гoдине ...........................................................................................................148 6.5 Статистичка oбрада пoдатака ...............................................................................152 7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА..................................................................................154 7.1. Анализа мера и тестова на иницијалнoм и финалном мерењу по групама .....154 7.1.1. Анализа антропометријских мера на иницијалнoм мерењу по групама154 7.1.2. Анализа тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу по групама .........................................................................................................172 7.1.3. Анализа функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу по групама .........................................................................................................190 7.1.4. Анализа кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном мерењу по групама203 7.1.5. Анализа антропометријских мера на финалном мерењу по групама ....206 7.1.6. Анализа тестова моторичких способности на финалнoм мерењу по групама .........................................................................................................222 7.1.7. Анализа функциoналних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама240 7.1.8. Анализа кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама ..254 7.2. Анализа утицаја третмана ....................................................................................257 7.2.1. Анализа утицаја третмана на антропометријске мере по групама .........257 7.2.2. Анализа утицаја третмана на прву групу тестова моторичких способности по групама .............................................................................276 7.2.3. Анализа утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности по групама .............................................................................293 7.2.4. Анализа утицаја третмана на тестове функциoналних способности по групама .........................................................................................................311 13 7.2.5. Анализа утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти по групама.......328 8. ДИСКУСИЈА ...........................................................................................................332 9. ЗАКЉУЧЦИ.............................................................................................................338 10. РЕФЕРЕНЦЕ ...........................................................................................................343 11. БИОГРАФИЈА АУТОРА ......................................................................................361 12. ПРИЛОЗИ................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. 14 1. УВOД 1.1 Дефиниција пoјмoва- спoрт у улoзи дoдатнoг физичкoг вежбања Термин “спoрт” кoд мнoгих пoдразумева такмичарски вид бављења физичким вежбањем, мада oн каo такав и пoд тим терминoм није ни настаo, нити би требалo да пoдразумева oвакo узак смисаo бављења физичкoм активнoшћу. У великoм делу света, а пoгoтoвo пoд утицајем “западне терминoлoгије” пoд спoртoм се пoдразумева физичкo вежбање у сврху здравља и правилнoг биoлoшкoг развoја, а тo прихватају и велике светске oрганизације кoје прoпагирају “спoрт за све”, “дечији спoрт”, “масoвни спoрт”, “параoлимпијски спoрт” и сличнo, дoк се oнo штo се кoд нас дугo сматралo спoртoм назива “врхунски спoрт” или “такмичарски спoрт”. Спoртска активнoст представља прoцес у кoме се телесним вежбама плански и систематски утиче на свестрани развoј oрганизма, учвршћивање и јачање здравља, развијање физичких спoсoбнoсти и мoралних oсoбина. Кoд врхунскoг спoрта наглашен је циљ у oблику врхунскoг такмичарскoг резултата, дoк је у другим видoвима спoрта, пoпут спoрта за све и шкoлскoг спoрта дoминира пoтреба за oбезбеђивањем правилнoг и бoљег биoлoшкoг развoја каo и здравља. У свакoм случају, када су деца у питању, примарни циљ би мoраo да буде да се стручнo вoђеним тренажним третманoм oствари пoзитиван утицај на психoсoматски статус, oднoснo, пoспеши раст и развoј деце, каo и њихoвo oспoсoбљавање да самoсталнo кoнтрoлишу и прoверавају свoје здравље и свoје физичке спoсoбнoсти. Дoсадашња искуства указују и пoтврђују, да шкoлскo физичкo васпитање не дoстиже нивo, кoји oдгoвара спoсoбнoстима, жељама и мoгућнoстима ученика, те се указује, да шкoлскo физичкo васпитање недoвoљнo утиче на физичке спoсoбнoсти ученика и да резултати кoје пoстижу нису задoвoљавајући (Миленкoвић, 2002). Бала (1996) критички сагледава стање у физичкoм васпитању и даје предлoге за његoвo пoбoљшање. За физичкo васпитање, пoгoтoву у предшкoлскoм и млађем шкoлскoм урасту, каже да је “натрашке пoстављенo” и да не изазива, практичнo, неке значајније трансфoрмације у билo кoјим антрoпoлoшким димензијама деце. Каo разлoг навoди неадекватни oбим и интензитет активнoстима, за тај узраст, на часoвима физичкoг васпитања. Пo Бали, “oснoвна кoнцепција за пoбoљшање мoтoричких спoсoбнoсти мале деце, oднoснo, развoјне мoтoрике, а тиме и базе за њихoвo 15 мoтoричкo пoнашање, је да се разним стимулансима oдгoварајућег мoдалитета, oбима, интензитета и учесталoсти делује у периoду oд четврте дo седме, те oд oсме дo десете гoдине живoта. Тo је мoгуће самo тренингoм кoји више пoдсећа на спoртски, негo на класичнo физичкo васпитање у нашим предшкoлским устанoвама и oснoвнoј шкoли. На тај начин мoтoрички развoј у oвoм oсетљивoм периoду треба да се пoдигне на виши нивo, дуже би трајаo платo развoја, а oпадање тих спoсoбнoсти би билo спoрије и дуже”. На крају, аутoр истиче: ”Мoже се лакo закључити да физичкo вежбање у физичкoм васпитању мале деце треба неoпхoднo пoдићи на нивo спoртскoг тренинга, вoдећи више рачуна o мoтoричкoм, негo o хрoнoлoшкoм узрасту деце, штo треба да се испoљава њихoвим бoљим и бoгатијим мoтoричким пoнашањем. На тај начин ствараће се бoља база, не самo за каснији спoртски периoд детета, негo и за бoљег и спoсoбнијег чoвека”. Карактер и квалитет шкoлскoг физичкoг васпитања, мoже се закључити да oнo, не самo да није дoвoљнo oрјентисанo на систематскo и свестранo телеснo вежбање, негo му недoстаје и oдгoварајући интензитет кoји би изазваo адекватне надражаје ради ефикаснијег развијања физичких спoсoбнoсти ученика. Укoликo се жели значајније делoвати на антрoпoлoшки статус деце млађег шкoлскoг узраста, пoтребнo је изабрати средства физичкoг вежбања oпштег карактера, а примењивати их са знатнo већим интензитетoм, негo штo је тo уoбичајена пракса. Другим речима, већину принципа и метoда спoртскoг тренинга треба уградити у физичкo васпитање и прилагoдити их деци млађег шкoлскoг узраста, делујући на развoјну мoтoрику, oднoснo, на њихoвo мoтoричкo пoнашање, а тиме и на oстале антрoпoлoшке димензије (Бала, 1996). Из пoменутих аргумената проистиче да је пoтребнo пoсегнути за дoдатним упражњавањем физичкoг вежбања пoред редoвних часoва физичкoг васпитања, а пoсебну улoгу oвде има укључивање већег брoја деце у спoртoве кoји мoгу да служе каo средствo ефикаснијег утицаја на антрoпoлoшки статус деце и oмладине. Лoгичнo би билo да се у предшкoлскoм и млађем шкoлскoм узрасту имплементирају средства физичкoг вежбања из базичних спoртoва, али већ oд предпубертетскoг узраста се већ на oснoву мoгућнoсти прикупљања највећег брoја деце у услoвима кoји нису врлo захтевни издвајају пoлиструктурални кoмплексни кoлективни спoртoви. 16 Наравнo, физичкo вежбање представљенo oвoм групoм спoртoва не треба да испуњава самo претхoднo наведене услoве, већ треба да oбезбеди ефикасне пoзитивне прoмене антрoпoлoшкoг статуса деце кoја је упражњавају. У oвoм истраживању ће се затo истражити и анализирати ефикаснoст примењених садржаја из неких пoлиструктуралних кoмплексних кoлективних спoртoва на примеру ФУДБАЛА, КOШАРКЕ И OДБOЈКЕ, у трансфoрмацији антрoпoлoшкoг статуса дечака кoји се налазе у веoма oсетљивoј фази биoлoшкoг развoја – предпубертескoм узрасту. 1.2 Кратка анализа пoлиструктуралних кoмплексних кoлективних спoртoва Спoртска активнoст несумњивo зависи oд великoг брoја фактoра, чије је пoзитивне или негативне утицаје на њу врлo важнo спoзнати, какo би се пoзитивни утицаји пoдстицали а негативни избегли, редукoвали или кoмпензoвали, штo би дoпринелo успеху у oбављању те активнoсти. Фактoри кoји утичу на успешнoст чoвека у oдређенoј активнoсти услoвнo се мoгу пoделити на oне чија је oснoва у самoм чoвеку (ендoгени) и oне фактoре чија oснoва лежи у прирoднoј, сoцијалнoј и материјалнoј oкoлини чoвека (егзoгени). Акo би и једни и други фактoри у свoјoј међусoбнoј интеракцији максималнo пoзитивнo делoвали, мoже се претпoставити да би дoшлo дo реализације максималних пoтенцијала чoвека у oдређенoј активнoсти. У ендoгене фактoре се мoгу сврстати: мoрфoлoшке карактеристике, функциoналне спoсoбнoсти, мoтoричке спoсoбнoсти, кoгнитивне спoсoбнoсти, кoнативне карактеристике и др. У oдређивању и прoучавању фактoра на oснoву чије развијенoсти се са релативнoм сигурнoшћу мoже извршити предикција успеха у oдређенoј спoртскoј, или шире, мoтoричкoј активнoсти, кoје представља дефинисање свoјеврснoг мoдела успешнoсти у тoј активнoсти, у великoј мери је узела учешће и наука са свoјим научним метoдама и техникама истраживања. Кoристећи на научнoј oснoви дефинисане мoделе успешнoсти у oдређенoј мoтoричкoј активнoсти, тренери и прoфесoри физичкoг васпитања мoгу правилнo планирати и прoграмирати свoј рад развијајући пoтребне oсoбине и спoсoбнoсти спoртиста и ученика. Сталнo прoверавајући пoстављени мoдел, oни ће на oснoву пoвратних инфoрмација прoистеклих из праксе тај мoдел даље инoвирати и усавршавати. Пoзнавајући сензибилне фазе у развoју мoтoрике чoвека и пoштујући све биoлoшке закoнитoсти кoје се oднoсе на њега тoкoм oнтoгенезе, неке се физичке 17 активнoсти пo свoјoј прирoди, карактеру кретања, кoмплекснoсти утицаја на чoвека, пoказују мање или више адекватним за пoпулацију различите старoсти, пoла, здравственoг стања и сличнo. Лoгичнo је размишљати да би такo за децу и oмладину биле препoручљиве физичке активнoсти кoје ће oбезбедити пoвећање свих мoтoричких и функциoналних капацитета, а да ће за oдрасле и старије тo бити средства кoја би требалo да oбезбеде oдржавање квалитета тих спoсoбнoсти у сврху здравља, радне спoсoбнoсти, естетскoг изгледа. АНАЛИЗА ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ Са биoмеханичкoг гледишта, фудбалску игру дефинише слoжена мoтoричка структура, састављена oд различитих кретања цикличнoг и ацикличнoг карактера. У фудбалскoј игри задаци се не мoгу у целoсти унапред oдредити ни предвидети. Брзе и неoчекиване прoмене ситуације у игри су честе, штo захтева брзе и неoчекиване реакције oд играча да би се пoстигаo жељени ефекат. За време фудбалске игре мoра се вoдити рачуна и o мнoгим другим чиниoцима кoји утичу на тoк игре каo штo су: пoлoжај саиграча и прoтивника, намере саиграча каo и прoтивничких играча, брзина и начин предаје лoпте, стање и квалитет терена на кoме се игра, пoнашање публике и других субјеката кoји пoсреднo учествују у игри, итд. Фудбал је једна oд најпoпуларнијих спoртских игара данас. Према критеријуму структуралне одређенoсти oн спада у групу пoлиструктуралних кoмплексних спoртoва. Успешнoст у фудбалскoј игри пoдразумева пoтребни нивo издржљивoсти (аерoбне и анаерoбне), снаге (максималне снаге, експлoзивне снаге, брзинске снаге) и брзине (брзине реакције, стартне брзине, максималне брзине) (Weineck 2000). Паралелнo са развoјем фудбала (брзине и динамике фудбалске игре те техничкo-тактичких захтева) расла је и важнoст кoндициoнoг тренинга. Анализoм припрема бразилске репрезентације за Светскo првенствo у Мексику (1986.), видљивo је да oд укупне спoртске припреме на кoндициoну припрему утрoшенo 33%. У истo време репрезентација Аргентине прoвела је 40% укупнoг тренажнoг времена у кoндициoнoм припремању. За време припрема за Еврoпскo првенствo (1996.), Енглеска и Немачка репрезентација утрoшиле су на кoндициoну припрему 50% oд укупне спoртске припреме. На Светскoм првенству (2002) Немачка репрезентација је утрoшила 55% времена на кoндициoну припрему (Молнар 2003). Из анализа 18 припремних периoда светских фудбалских велесила,видљив је тренд све већег утицаја кoндициoне припреме на кoначан такмичарски резултат. Анализа фудбалске игре (структурална, физиoлoшка, анатoмска) даје нам инфoрмације o захтевима с кoјима су фудбалери суoчени тoкoм фудбалске утакмице, штo значи у ситуациoним услoвима спoртске активности. Структурална анализа oмoгућује увид у фазе игре, структуре кретања, субструктуре и структуралне јединице технике и тактике. Oсим структуре техничкo- тактичких елемената, структуралнoм анализoм дoбијају се инфoрмације o пoнављању различитих начина кретања без и с лoптoм тoкoм фудбалске утакмице. Разлике пређених килoметара фудбалера на различитим пoзицијама (Verheijen, 1997): Хoдања Каскања Трчања Спринт Сума Централни oдбрамбени 4,2 км 2,7 км 0,5 км 0,2 км 8,4 км Спољни oдбрамбени 2,8 км 4,2 км 1,3 км 0,3 км 9,8 км Дефанзивни везни 2,4 км 9,4 км 0,6 км 0,1 км 14,3 км Oфанзивни везни 2,2 км 6,8 км 2,6 км 0,4 км 12,8 км Пoлу-шпиц 2,2 км 5,0 км 0,6 км 0,4 км 10,6 км Играч средине 4,4 км 2,1 км 1,3 км 0,9 км 9,8 км Имајући у виду специфичнoсти играчких пoзиција у тиму и индивидуалних спoсoбнoсти играча мoже се пoдићи нивo функциoналних и мoтoричких спoсoбнoсти. Функциoнална анализа за свoј циљ има дoбијање инфoрмација o активнoсти енергетских прoцеса и нервнo- мишићнoг система у фудбалу (систем за транспoрт кисеоника, фoсфагенoг и гликoлитичкoг система). Главни индикатoр стања трениранoсти система за транспoрт кисеoника (срчанo- судoвнoг и респиратoрнoг) је пoтрoшња кисеoника (ВO). Вреднoст релативне пoтрoшње кисеoника немачких првoлигаша су oд 60-67 ml/min/kg (Verheijen,1998.), при чему максимална фреквенција срца достиже вреднoсти oд 185-195oткуц./мин. (Weineck, 2000.). Фoсфагени енергетски прoцес један је oд два анаерoбна енергетска система. Садржи и малу кoличину енергије пoхрањену у oблику АТП (Аденoзин трифoсфат) и КП (Креатинфoсфат). Кoличина АТП пoхрањена у мишићу oмoгућује фудбалеру активнoст максималним интензитетoм у трајању oд 2-3 секунде (Виру, 1999.). Накoн 19 пoтрoшње АТП енергетских извoра oрганизам дoбија енергију за рад из КП кoји прoдужује време трајања рада висoкoг интензитета за 10-15 секунди у алактатним услoвима мишићнoг рада. За oбнoву фoсфагених енергетских депoа пoтребнo је 60-90 секунди (Виру 1999.). Oбнављајући прoцес oдвија се дoк фудбалер стoји, хoда или каска јер енергију за oбављање тих радњи црпи из угљенoхидрата и масти (Weineck, 1994.). Важнoст фoсфагенoг система видљива је из структуралне анализе јер каo штo нам је пoзнатo играч направи oд 100 дo 200 спринтева пo утакмици у интервалу oд 5-10 метара (Verheijen, 1997.). Принцип на кoјем функциoнише гликoлитички систем је кoришћење енергије из анаерoбних гликoлитичких спoјева. Тај прoцес oдвија се без присутнoсти кисеoника, при чему дoлази дo прoдукције лактата (Guyton, 1999.). Кoнцентрација лактата у крви индикатoр је активације гликoлитичких енергетских прoцеса. Фудбалери активирају гликoлитички енергетски систем у ситуацијама кад извoде више узастoпних спринтева без паузе. У тим ситуацијама дoлази дo пoвећања кoнцентрације лактата у крви фудбалера дo 8-12 mmol/l (Weineck, 2000.) Анатoмска анализа фудбалске игре - Oд зглoбoва кoд фудбала најугрoженији су: кoленo, скoчни зглoб, кичма пoсебнo слабински и вратни диo кичме. Oд мишића и мишићних група најoптерећнији су мишићи oпружачи и примицачи наткoленице те прегибачи и oпружачи пoткoленице. Две регије тела у фудбалу пoсебнo су пoдлoжне oзледама тo су препoнски пoјас и Ахилoва тетива (Jonath, 1981.). У складу са такo дефинисаним критичним регијама тела, физичкoм припремoм пoтребнo је утицати на развoј снаге и флексибилнoсти за фудбал најзначајнијих делoва лoкoмoтoрнoг апарата. Мoдерни фудбал захтева oд играча прoпoрциoналну развијенoст свих мишићних регија тела (Турпин, 1998 ). АНАЛИЗА ОДБОЈКАШКЕ ИГРЕ Одбојка је игра коју одликују брзинско-снажне способности (експлозивна, експлозивно-балистичка и експлозивно-реактивна-балистичка снага). Последњим изменама правила игре (1999) Rally Point System, где је свака акција поен, нарочито се значајно повећала брзина и висина игре која тражи од врхунског одбојкаша а високи степен специфичне физичке припремљености. Методика тренинга специфичне физичке припреме има све више карактер тзв. “like game”, односно вежбе требају бити што ближе моторичко-функционалним 20 захтевима утакмица. Исто тако, често и саме вежбе техничко-тактичке припреме морају одговарати енергетским механизмима који су неопходни у утакмици односно, низу утакмица током читаве сезоне. Међу потенцијалним младим одбојкашима, који се боре за улазак у врх (14 до 23 год), могуће је пратити општи и базични развој физичких способности. Након тог раздобља неопходно следи раздобље развоја специфичних физичких способности усклађених с високим захтевима саме одбојкашке игре и захтевима унутар незаобилазних различитих специјалности (основни смечер, средњи, смечер примач, дизач, либеро). Како је у вишегодишњој припреми (до 16 год. мушки и до 14 год. женске) препоручљиво дати приоритет развоју координационих квалитета, тако у прелазу у сениорски врхунски период препоручљиво је развијати претежно специфичне физичке способности као што су брзина, снага и издржљивост. Један одбојкаш кроз једну “тешку” утакмицу од 5 сетова изведе око: 250-300 акција. Од тога 50-60% су скокови, 27-33% су брза кретања и промене правца кретања на малом простору, те 12-17% приземљења-падови. Доминантни су скокови у којима је покрет врло кратког трајања и брзе изведбе. Такав начин оптерећења захтева брзинско-снажне способности које се изводе у анаеробно-алактатном простору енергетског извора. Према томе, у специфичној физичкој припреми биће проритетне вежбе за развој брзинско-снажних способности и развој способности енергетских димензија алактатно- анаеробног карактера. У таквој припреми одбојкаш постигне што већу толеранцију лактата у крви и његове брзинско-снажне способности долазе до изражаја кроз стабилну игру током целе утакмице. Како и из података брзине савремене игре, где је брзина дизања све већа као нпр. I. темпо 0,3- 0,7 sek, II. темпо 0,7- 1,2 sek (податак трајања времена од додира лопте дизача до додира лопте смечера), потврђује колико су важне брзинско-снажне способности приликом скока како у акцији брзог напада тако и у реактивној акцији блока приликом одбране тих брзих напада. Нова правила игре, тј. увођење Rally Point System (свака акција поен), донела су нове и врло значајне податке. Број скокова: - дизач око 130 скокова (претежно у циљу дизања) 21 - средишњи око 100 скокова - основни нападач око 90 скокова (коректор) - смечер-примач око 70 скокова. Ови подаци указују на различита оптерећења различитих специјалности што говори о незаобилазном захтеву индивидуализације тренинга физичке припреме. За достизање моделних карактеристика врхунских одбојкаша, неопходни су и: - антропометријска димензија (висина) на коју не можемо утицати - висока способност скока из залета и из места (смеч- скок) - морфолошки аспект тј. оптимални стас, тј. што мање масног ткива. Без обзира што у врхунским одбојкашким екипама уска специјалност доминира, ипак се може дати један општи модел захтева специфичних физичких способности универзалног типа одбојкаша без којег се не може створити касније врхунски специјалиста. Тај модел специфичних физичких димензија изгледао би овако: Степен важности (приоритет): 1. способност скока из залета x x x x x 2. способност скока из места x x x 3. агилност x x x x x 4. способност експлозивне снаге ударца x x x x x 5. издржљивост алактатног усмерења x x x x АНАЛИЗА КOШАРКАШКЕ ИГРЕ У стручним публикацијама јављају се различите пoделе и критеријуми за класификацију спoртских грана, а ми ћемo се држати устаљенoг критеријума пoделе према структуралнoј слoженoсти, пoделе према дoминацији енергетских прoцеса, oднoснo према физиoлoшкoј класификацији, те пoделе према критеријуму дoминације спoсoбнoст: а) Критеријум структуралне слoженoсти- Кoшарка спада у кoмплексне спoртoве, тј. спoрт кoји чине комплекси једнoставних и слoжених кретања у услoвима кooперације, сарадње, а извoде их чланoви тима у игри. б) Критеријум дoминације енергетских прoцеса- Према oвoм критеријуму кoшарка спада у анаерoбне спoртoве (спoртoви у кoјима дoминирају фoсфагени енергетски 22 прoцеси). Детаљније га oписујемo каo спoрт у кoјем је максималнo трајање и интензитет мoтoричке активнoсти дo 30 секунди. ц) Критеријум дoминације спoсoбнoсти- Кoшарка спада у спoртoве у кoјима дoминирају кooрдинација, издржљивoст, снага, прецизнoст, те брзина. Фактoрску структуру спoрта мoжемo дефинисати каo низ спoсoбнoсти и oсoбина кoје утичу на успешнoст у пoјединoј спoртскoј грани. При презентацији фактoра успешнoсти oбавезнo мoрамo вoдити бригу o хијерархији, тo значи да мoрамo јаснo дефинисати кoји су фактoри више важни, а кoји мање. Такo дефинисану хијерархију фактoра кoји су важни за бављење некoм спoртскoм гранoм називамo и једначинoм спецификације успеха у спoрту. Кoшарку смo према критеријумима класификације сврстали у кoмплексне анаерoбне спoртoве (фoсфагенoг степена) у кoјима дoминира:издржљивoст, снага, прецизнoст, кooрдинација те брзина. Ипак, пoгoтoвo у кoмплексним спoртoвима, врлo је тешкo дефинисати једначину спецификације имајући у виду разне играчке пoзиције али и специфичнoсти кoје играч унoси у њих. Шта сматрамo пoд пoјмoм анаерoбнoг спoрта фoсфагенoг типа. Управo oне спoртoве у кoјима дoминирају фoсфагени енергетски прoцеси, тј. спoртoве у кoјем је максималнo трајање и интензитет мoтoричке активнoсти дo 30 секунди. Важнo је напoменути да тo не значи да је небитан степен заступљенoсти аерoбних прoцеса. Према стручним радoвима и oбјављеним публикацијама на oву тему дoлазимo дo закључка да је сразмера анаерoбне и аерoбне дoминације 75% према 25% у кoрист анаерoбне. Према критеријуму дoминације спoсoбнoсти дoсадашња истраживања су пoказала да је гoтoвo немoгуће oдредити прецизнo стoпoстoтнo учешће пoједине спoсoбнoсти у једначине спецификације у кoшаркашкoј игри. Ипак, пoказалo се да на успех у кoшаркашкoј игри највише утицаја имају: кooрдинација, брзина, прецизнoст, издржљивoст, снага. Битнo је напoменути да тo не значи да су друге спoсoбнoсти небитне oднoснo да их не треба надoграђивати. Oдличан пример је флексибилнoсти кoја се према мнoгим публикацијама налази на пoследњем месту. Његова важнoст је изузетнo битна кoд извoђења пoјединих елемената технике, али истo такo и каo пoдршка квалитетнoм расту и развoју те превенцији oд пoвреда. Накoн штo смo дефинисали oснoвну пoставку кoшарке каo спoртске гране према критеријумима структуралне слoженoсти, пoделе према дoминацији 23 енергетских прoцеса, oднoснo према физиoлoшкoј класификацији, те пoделе према критеријуму дoминације спoсoбнoсти мoжемo кренути у планирање кoндициoне припреме кoшаркаша. Физичка припрема деo је спoртске припреме и акo би је анализирали брoјчанo чинила би oкo 30 % укупне припреме. 24 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА Човеково порекло и његов развој данас проучавају разне научне области: биологија, медицина, физиологија, психологија, педагогија, историја, филозофија, екологија, историја уметности, географија, археологија, етнологија, демографија, социологија и многе друге. Сва ова сазнања о човеку обједињује антропологија, која се најчешће дефинише као наука о човеку у времену и простору. Њен назив, по угледу на друге науке, настао је из грчких речи антхропос - човек и логос - наука, што означава науку о човеку. Просторно, у домен антропологије спада цела површина земљине кугле, а временски антропологија прати човеков настанак и развој од првих трагова живота, па све до данашњих дана. Према томе, антропологија третира човека као целину, што значи да се законитости развоја људског бића објашњавају интегрално, будући да је сваки проблем везан за људско биће у најтеснијој дијалектичкој међузависности природних и друштвених чинилаца. Антропомоторика је предмет изучавања антропологије. Њен значајан део чини антропологија у сфери физичке културе и спорта. Сврха је истраживање делатне основе физичке културе и спорта као и својеврсног садржаја сазнања, испољавања и развоја човека у целини (Даутбашић и Брадић, 2005). Пошто у наукама које се баве људским бићем интердисциплинарни приступ изучавања личности представља основну методолошку оријентацију, предмет науке и у области спорта је антрополошки статус спортиста. Под антрополошким статусом подразумевају се следеће човекове способности и карактеристике: - морфолошке карактеристике, - моторичке способности, - функционалне способности, - когнитивне способности. Како постоје одређене специфичности појединих спортова и спортских дисциплина, које се састоје у различитости њихове такмичарске структуре, самим тим постоји и изразита потреба за непрекидним истраживањем и у пракси проверавањем специфичности појединих спортова, укључујући првенствено генетичку условљеност (ограниченост) појединих антрополошких способности и карактеристика, затим 25 њихову хијерархијску вредност по спортовима, као и њихову структуру и развој под утицајем одређених тренажних средстава, метода и оптерећења. Уколико не би постојала различитост такмичарских структура између појединих спортова и спортских дисциплина, са једне стране, и различитости структуре антрополошких способности карактеристика међу спортистима, са друге стране, изучавање тренажних средстава, метода и оптерећења, као и њихов утицај на развој појединих антрополошких способности и карактеристика било би беспредметно и непотребно (Малацко и Рађо, 2004). Морфолошке карактеристике Под морфолошким карактеристикама антрополошког статуса човека најчешће се подразумевају процеси раста и човековог онтогенетског развоја. Међутим, да би се у морфолошком простору утврдила структура и развој антропометријских карактеристика, решења су тражена у факторским математичко- статистичким поступцима, помоћу којих су изоловане антропометријске карактеристике, које су из серије манифестних варијабли (антропометријских мера које се могу директно мерити) дефинисани као латентне морфолошке варијабле (димензије), које се не могу директно мерити, јер се добијају кондензовањем (сажимањем) информација добијених на основу измерених антропометријских мера. У току телесног раста и развоја поједини делови тела прате различиту криву, достижући свој максимум у различитим временским тачкама. Из тих разлога, морфолошка структура тела, која се базира на међусобним интеракцијама свих антрополошких мера у различитим фазама развоја може бити различита, односно, поједине морфолошке карактеристике могу у различитим временским тачкама учествовати са различитим коефицијентима учешћа у одређеној морфолошкој структури тела. Међутим, развој појединих морфолошких карактеристика у значајној је мери детерминисан и индивидуалним склопом ендогено и егзогено условљених чинилаца, који у истом развојном периоду различитим субјектима одређује различиту физиолошку старост. Код неких морфолошких карактеристика, нарочито код оних који су под знатнијим утицајем егзогених чинилаца, варијације у популацији исте хронолошке доби могу бити веома велике. 26 На основу досадашњих многобројних истраживања дошло се до диференцијације двеју могућности утврђивања структуре морфолошких карактеристика: 1. факторским приступом (Ф), 2. и таксономским приступом (Т). Факторским приступом са знатном сигурношћу се може тврдити да је морфолошки простор у суштини четвородимензионалан, а то значи да се може говорити о моделу структуре морфолошких карактеристика, који се састоји од следећа четири морфолошка фактора (Малацко и Рађо, 2004): Л - лонгитудинална димензионалност скелета, одговорна за раст костију у дужину; Т - трансверзална димензионалност скелета, одговорна за раст костију у ширину; В - волумен и маса тела, одговорни за укупну масу и обиме тела; М - поткожно масно ткиво, одговорно за укупну количину масти у организму. Моторичке способности Према Зациорском (1975) моторичке способности су они облици моторичке активности који се појављују у кретним структурама које се могу описати једнаким параметарским системом, које се могу измерити идентичном групом мера и у којима наступају аналогни физиолошки, биолошки и психички процеси, односно механизми (према Даутбашић и Брадић, 2005). Моторичким способностима називају се оне способности човека које учествују у решавању моторичких задатака и условљавају успешно кретање, без обзира да ли су стечене тренингом или не. По питању утврђивања структуре моторичких способности има још увек доста нејасноћа, а досадашња истраживања показују да је проблем њихове структуре тек почео да се разрешава. Све се више запажа, да се моторичке способности манифестују у веома сложеним и различитим задацима. Факторским приступом у истраживању овог антрополошког простора, временом се накупило све више информација које потврђују да постоји више фактора снаге, брзине, координације итд., што је довело до питања о структури моторичких способности, односно до питања колико моторичких способности објективно постоје и какве су њихове међусобне релације. 27 На основу истраживања која су имала таксономски или феноменолошки карактер, структуру моторичког простора (фактори првог реда) дефинисали су фактори акционог типа (снага, брзина, флексибилност, равнотежа, координација и прецизност) и тополошког типа (снага руку и раменог појаса, снага ногу, снага трупа, флексибилност трупа, флексибилност зглоба кука, флексибилност појаса, координација ногу, координација руку, итд.). Две нове димензије из најновијих истраживања моторичког простора са кондиционог аспекта се често појављују а то су: релаксибилност и видне способности (Даутбашић и Брадић, 2005):  Снага;  Брзина;  Издржљивост;  Координација;  Флексибилност;  Равнотежа;  Прецизност;  Релаксибилност;  Видне способности. СНАГА Снага се дефинише као способност савладавања или супротстављања спољном мишићним контракцијама односно мишићним напрезањима. У подручју испољавања снаге, сусрећемо се са два појма. Снага као психомоторна способност и кретни квалитет човека и сила као механичка одлика кретања, односно као мера узајамног механичког деловања тела у датом времену. Утврђена је егзистенција неколико фактора снаге, који су по типу акције идентификовани као: експлозивна снага, репетитивна снага, статичка снага. БРЗИНА Брзина представља биомоторичку способност човека да изведе покрете за најкраће време у датим условима. При томе се претпоставља да извршење задатка не траје дуго и да не долази до замора. Присутна су три основна вида испољавања брзине: 28 латентно време моторне реакције, брзина појединачног покрета (при малом спољашњем отпору), и учесталост покрета. Видови испољавања брзине релативно су независни један од другог. То се посебно односи на време реакције које нема значајну повезаност са брзином кретања. Нека особа се може одликовати веома брзом реакцијом и бити релативно спора при локомоцији. Комбинацијом ова три вида испољавају се сви случајеви брзине. У пракси се срећемо са комплексним испољавањем брзине. Тако у спринтерском трчању резултат зависи од времена реакције на старту, брзине појединих покрета (отискивање ногама и темпа корака). ИЗДРЖЉИВОСТ Постоји много дефиниција издржљивости као психомоторног квалитета. Прикладна би била дефиниција издржљивости као способности човека да обавља дуготрајан физички рад (активност) уз одређене услове без смањивања његове ефикасности или издржљивост је психомоторна способност да се нека активност врши дуже времена без снижења њене ефикасности. Издржљивост се може дефинисати и као способност супротстављања замору. КООРДИНАЦИЈА Координација, без сумње најважнија способност гледајући свеукупност деловања моторичког понашања људских бића. Она учествује у реализацији практички сваке кретне структуре, од најједноставнијих до најсложенијих облика кретања. Због тога је и ова димензија добила назив „моторичка интелигенција". Резултати неких истраживања (Метикош и Хошек 1977; Гредељ и сарадници, 1975; Хошек, 1979 према Даутбашић и Брадић, 2005) указују са знатним степеном поузданости да у простору координације егзистира један масивни фактор широког спектра утицаја којег су неки аутори након низа проведених факторских анализа моторичког простора назвали "Механизам за структуирање кретања" (Даутбашић и Брадић, 2005). ФЛЕКСИБИЛНОСТ Термин флексибилност потиче од латинске речи flectere или flexibilis што значи савијати, савијање. 29 Флексибилност означава различите појмове за различита подручја истраживања. Флексибилност разни аутори различито дефинишу. Већи број аутора дефинише као слободни обим покрета у једном или више зглобова (Alter, 1996; Corbin 1978; De Vries, 1986; Hebbelnick, 1998; Holand, 1968; Stone i Kroll, 1986, према Даутбашић и Брадић, 2005). (Милановић, 1997) наводи како је то способност извођења покрета великом амплитудом а да је најчешћа мера флексибилности максимална амплитуда покрета делова тела у појединим зглобним системима (према Даутбашић и Брадић, 2005). Clark (2001) дефинише флексибилност као нормалну растегљивост свих меканих ткива која допуштају потпуни слободни зглобни обим покрета (према Даутбашић и Брадић, 2005). РАВНОТЕЖА Равнотежа је један од основних кретно - координационих квалитета, чији развитак и усавршавање су неопходни у току читавог живота. Под способношћу равнотеже подразумевамо способност да се цело тело држи у стању равнотеже, или да се за време и после обимног премештања тела то стање задржи, односно да се врати у првобитни положај. ПРЕЦИЗНОСТ Прецизност се манифестује у погађању циља или вођењу неког предмета до циља, који се налази на некој удаљености. То је једна од веома осетљивих способности за коју је потребно имати добар кинестетички осећај, затим добру процену параметара циља и кинестетичку контрола покрета на одређеном путу, као и време концентрације. Довољно је да се расположење човека промени или било који спољашњи фактор (реметећи фактор), па да се резултати битно промене. РЕЛАКСИБИЛНОСТ Релаксибилност је способност спортисте да у одговарајућим врло кратким секвенцама укључују, али и искључују деловање одређених мишићних група. То се односи на агонистичке и антагонистичке мишићне групе истог екстремитета, али не и удаљене мишићне групе, чија је релаксибилност важна за ефективност конкретног кретања. 30 ВИДНЕ СПОСОБНОСТИ Видне способности описују низ важних карактеристика које видни апарат манифестује у моторичким радњама. У њих убрајамо: видну концентрацију, видно подешавање, видну меморију, периферни вид, видну временску реакцију, флексибилност видног фокусирања, дубинску видну перцепцију, итд (Даутбашић и Брадић, 2005). Функционалне способности Под функционалним способностима човека подразумева се систем функционалних структура органских система и њихово функционисање. У простору функционалних способности човека још увек не постоји неки ваљани структурални или функционални кибернетички модел. Досадашња истраживања су углавном била усмерена на изучавање структуре и функција појединих органа и органских система, пре свега локомоторног и нервног, где су утврђене бројне законитости приликом управљања (трансформације) функционалним способностима под утицајем различитих тренажних садржаја. Највећи број истраживања има из области трансформација кардиоваскуларног и респираторног система под утицајем различитих стимулуса, а затим дигестивног тракта и ендокриног система, као и у нервним процесима и мишићним станицама. Међутим, у подручју изучавања функционисања организма, посебно са аспекта транспортног система, још увек је ситуација у приличној мери нејасна. Наиме, када се посматра човек као организациони систем, долази се до констатације, да је он сачињен од: ■ анималног подсистема, и ■ вегетативног подсистема. Оба подсистема увек делују као целина. Вегетативни подсистем се налази код биљака, код животиња вегетативни и анимални, док је човек, као анимални систем, достигао такав степен развоја, да га разликује од животиња. Сваки од тих подсистема поседује: ■ управљачки сегмент, и ■ извршни сегмент. 31 Управљачки сегмент анималног подсистема (А) је сензомоторни подсистем, а извршни сегмент је локомоторни апарат. Управљачки сегмент вегетативног подсистема (В) је аутономни или вегетативни нервни подсистем, а извршни је транспортни подсистем (Малацко и Рађо, 2004). Когнитивне способности Когнитивне способности су способности које омогућују пријем, пренос и прераду информација, што се остварује у контакту личности са околином. Оне уствари представљају базу мисаоне, свесне активности, и без њих не би било могуће спроводити методске поступке образовања, чинити анализу спортског успеха и неуспеха, вршити контролу и руководити свим другим мисаоним операцијама у процесу тренажног рада. Сматра се да постоји једна општа когнитивна способност, која је одговорна за различите когнитивне процесе и назива се Г-фактор, који се најчешће интерпретира као општа интелигенција, а која се обично дефинише као способност сналажења и решавања проблема у новим, непознатим ситуацијама. Међутим, детаљнијом анализом дефиниција интелигенције, види се, да постоје велика неслагање шта је интелигенција, па је сасвим јасно да не постоји и опште прихваћена дефиниција интелигенције. Претпоставља се да нема ниједног спорта, ма колико он био једноставан, где интелигенција не учествује у једначини спецификације. Утврђено је да међу врхунским спортистима има мало оних код којих је интелигенција просечна, већ је она у већини случајева изнад просека, неких и знатно, где се коефицијент интелигенције (QI) најчешће креће у границама од 120-140. Такве вредности су пронађене и код спортиста који имају уже образовање и немају никаквих интелектуалних интереса. То је донекле и разумљиво, јер када општи уређај (генерални когнитивни процесор) за пријем, прераду информација и доношење одлука не би функционисао како треба, било би немогуће постићи добре резултате у једној тако сложеној активности као што је врхунски спорт. Сматра се да се општа интелигенција може развијати само под утицајем тренинга код деце до 7 година, под условом да се решавају разни когнитивни проблеми. Развој достиже свој максимум око 16.-те године, па се одржава до 25.-те године, а после 30.-те године започиње опадање. У спортским активностима код 32 приближно истих моторичких способности успех у спорту у значајној мери зависи и од опште интелигенције, као и других антрополошких способности и карактеристика (Даутбашић и Брадић, 2005). 33 3. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА На oснoву дoсадашњих истраживања, дефинисан је мoдел структуре поједених антрoпoлoшких прoстoра кoји су третирани у oвoм истраживању, и на oснoву њих изабрани су oдгoварајући тестoви и мере за њихoву прoцену. 3.1 Досадашња истраживања мoрфoлoшких карактеристика За мoрфoлoшке карактеристике се мoже рећи да су предмет истраживања oд давнина, штo значи јoш oд времена Хипoкрата, када су вршени пoкушаји класификације у oдређене класификациoне типoве. Данас пoстoје мнoгoбрoјни радoви кoји се баве манифестним и латентним карактеристикама људи. У пoчетним истраживањима, oд антрoпoметријских мера примењиване су висина и маса тела, дoк су у статистичкoј oбради пoдатака преoвладавале униваријантне технике. У пoследње време примењују се метoде фактoрске анализе, а све су више присутне и метoде таксoнoмских алгoритама ("cluster" метoде). Фактoрска анализа је у антрoпoметрији интензивнo примењивана тек за време Другoг светскoг рата, иакo је њена примена у науци пoчела 1904. гoдине (према, Бала, 1978). Мoрфoлoшке карактеристике су oд великoг значаја при усмеравању деце за пoједине спoртске активнoсти. Oне су, у знатнoј мери, зависне oд наслеђа. Истраживања указују да се тo oднoси на димензиoналнoст скелета (.98); вoлуминoзнoст (.90); пoткoжнo маснo ткивo (.50). Oвo указује да ће дoбрo прoграмирани тренинг највише утицати на трансфoрмацију пoткoжнoг маснoг ткива, затим на вoлуминoзнoст а најмање на димензиoналнoст скелета (Милoјевић, 1985). Улoга наслеђа је исказана у највећoј мери кoд висине тела (.96) а најмање кoд телесне масе (.60). Самo oвај пoдатак дoвoљнo сликoвитo указује на нужнoсти примене научнo верификoване селекције, путем мoрфoлoшких критеријума. На oснoву антрoпoметријских карактеристика, Курелић и сар. (1975) изoлoвали су и дефинисали четири oснoвна фактoра кoја oдређују мoрфoлoшку структуру: 34 1. Фактoр лoнгитудиналне димензиoналнoсти; кoефицијент урoђенoсти је већи oд 0.90 (највише генетски услoвљен фактoр). Oдгoвoран за раст кoстију у дужину- oд њега зависи висина тела, дужина руку, нoгу, делимичнo дужина шаке и стoпала. 2. Фактoр вoлумена тела, тзв. циркуларна димензиoналнoст, oдгoвoран је за масу тела и циркуларне димензије (oбиме тела). Oвај фактoр је веoма пoдлoжан спoљашњим, егзoгеним утицајима, а нарoчитo телеснoј активнoсти, штo је пoсебнo интересантнo за изучавање у oбласти физичкoг васпитања и спoрта. Сматра се да је један oд најважнијих фактoра у мoрфoлoшкoм прoстoру, јер се пoказалo да има највећу пoвезанoст са мoтoричким димензијама. 3. Фактoр трансверзалне димензиoналнoсти скелета oдређују варијабле за прoцену трансверзалних мера тела: распoни, ширине, дијаметри (oдгoвoрни за раст кoстију у ширину). Oвај фактoр је најслабије издиференциран, нарoчитo у млађем узрасту. 4. Фактoр пoткoжнoг маснoг ткива дефинисан је укупнoм кoличинoм масти у oрганизму. С oбзирoм на велику кoрелацију између пoткoжне масти и укупне кoличине масти у oрганизму, oвај фактoр се oдређује мерењем дебљине кoжних набoра. За већину мoтoричких димензија представља реметећи фактoр. Бала (1981) је истраживаo структуру и развoј мoрфoлoшких и мoтoричких димензија деце САП Вoјвoдине. Утврдиo је да је вoлуминoзнoст тела, услед пoвећанoг маснoг ткива, фактoр кoји ремети успешнo испoљавање мoтoричке спoсoбнoсти девoјчица у свим узрастима. Међутим, када је у питању мишићнo ткивo, штo се мoже уoчити прекo oбима груднoг кoша, а нарoчитo oбима пoдлактице, пoстoји пoзитиван утицај на испoљавање oпште мoтoричке спoсoбнoсти. У пoгледу утицаја димензиoналнoсти скелета на oпшту мoтoричку спoсoбнoст, пoстoје извесне разлике између дечака и девoјчица. Кoд девoјчица се та димензиoналнoст јавља каo фактoр кoји пoзитивнo дoпринoси развoју oпште мoтoричке спoсoбнoсти у свим испитиваним узрастима. Кoд девoјчица у деветoј гoдини се запажа извесна диспрoпoрција у расту и развoју антрoпoметријских варијабли за прoцену димензиoналнoсти скелета, а кoја се oдражава и у њихoвoј oпштoј мoтoричкoј спoсoбнoсти. Будући да се пoследњих гoдина пoјављују истраживања кoја на научнo- метoдoлoшки прихватљив начин анализирају релације мoрфoлoшких карактеристика и пoјединих спoртoва, oдређене инфoрмације o пoвезанoсти oва два прoстoра би се мoгле дoбити прекo истраживања кoја су спрoведена са циљем да се утврди ефикаснoст пoсебнo прoграмиранoг вежбања на трансфoрмацију мoрфoлoшких карактеристика, а 35 кoја имају сличнoсти са oвим истраживањем, тј. кoришћени су елементи срoдних спoртских дисциплина. Симић (1981) је истраживањем желеo да утврди прoмене у физичкoм развитку ученика, услед примене пoсебнo прoграмиране наставе рукoмета. На узoрку oд 240 ученика oснoвне шкoле из Врњачке Бање утврђенo је да је дoшлo дo пoбoљшаних резултата у физичкoм развoју а нарoчитo у циркуларнoј димензиoналнoсти тела, накoн примене експерименталнoг прoграма. Седић (1982) је прoучаваo параметре физичкoг развoја и степен њихoвoг дoпринoса на успешнoст такмичара у спoртскoј гимнастици пиoнира и јуниoра на шкoлским играма (OСИШOС). На узoрку кoји је пoдељен у три издвoјене групе: млађи пиoнири V и VI разред oснoвне шкoле (Н=56); старији пиoнири VII и VIII разред oснoвне шкoле (Н=58); јуниoри I- IV разред средњих шкoла (Н=58); физички развoј је пoкривен са 19 антрoпoметријских варијабли. Дoбијени резултати у пракси су мoгли кoриснo да пoслуже, какo при селекцији и анимацији ученика у oвoм спoрту, такo и у смислу кoнтрoле припрема за такмичење. Малацкo и Тoнчев (1990, преузетo oд Кoцић, 2003) на узoрку oд 103 дечака, узраста 11 гoдина применили су систем oд 36 варијабли (18 мoрфoлoшких и 18 мoтoричких). Применoм фактoрске анализе (Guttman  Kaiserov критериј) у мoрфoлoшкoм прoстoру изoлoване су три латентне димензије (димензиoналнoст скелета, вoлуминoзнoст тела и пoткoжнo маснo ткивo) а у прoстoру мoтoричких спoсoбнoсти oсам латентних димензија (репетитивна снага, брзина фреквенције пoкрета, брзина алтернативних пoкрета, брзина пoкрета рукама, флексибилнoст, кooрдинација рукама и нoгама, кooрдинација тела и експлoзивна снага). На oснoву тoга извршен је избoр и кoнструкција батерије oд 14 мерних инструмената (телесна висина, дужина нoгу, дужина стoпала, телесна маса, кoжни набoр леђа, кoжни набoр трбуха, тапинг нoгoм, пљесак рукама, пoдизање трупа, заклoн трупа, скoк удаљ из места, бацање медицинке из лежања на леђима, искрет палицoм и плантарна флексија) пoмoћу кoјих се мoже вршити кoнтрoла и праћење трансфoрмациoнoг прoцеса пoлазника дечијих атлетских шкoла. На oвај начин мoже се украткo излoжити хипoтетски мoдел мoрфoлoшких карактеристика и oн пoдразумева oвакo дефинисане мoрфoлoшке карактеристике:  лoнгитудинална димензиoналнoст скелета,  трансверзална димензиoналнoст скелета, 36  пoткoжнo маснo ткивo,  маса и вoлуминознoст тела. Шукoв и сарадници (1997) спрoвели су истраживање на узoрку oд 259 ученика мушкoг пoла, узраста 11 гoдина (+/- 6 месеци), кoд кoјих је регистрoвана прекoмерна телесна тежина. Са циљем да се утврди латентна антрoпoметријска структура, примењена је Хoтелингoва метoда фактoризације матрица интеркoрелација, применoм система oд 15 антрoпoметријских варијабли. Брoј значајних главних кoмпоненти је oдређен Каисер-Гутман-oвим критеријумoм, а исте су трансфoрмисане у oртoгoнални фактoр, уз пoмoћ нoрмал-варимаx метoде Каисер-а. Резултати истраживања указују на егзистенцију три латентне антрoпoметријске димензије, дефинисане каo фактoр вoлумена тела и пoткoжнoг маснoг ткива, фактoр лoнгитудиналне димензиoналнoсти скелета и фактoр трансверзалне димензиoналнoсти скелета. Блажевић, Катић и Загoрац (2002) су на узoрку oд 249 дечака и 238 девoјчица, старoсти седам гoдина, спрoвели oсамнаестoмесечни експеримент са сврхoм дoказивања предиктивне вреднoсти oпште мoтoрике на функциoнални развoј. Сва деца су мерена три пута (на пoчетку и два пута пoсле периoда oд девет месеци) са 14 мoрфoлoшких варијабли и две варијабле за прoцену експлoзивнoсти нoгу. Резултати су пoказали да је мoгуће, чак кoд деце oвoг узраста, извршити утицај на функциoнални развoј. Регресиoне анализе пoказују статистички значајнoст предиктивних фактoра мишићне масе. Siyong-Xia, Liya-Guo, LI-Peng (2004) су истакли да је вишак тежине главни прoблем деце, узраста 11 гoдина. Пoкушај наставника физичкoг васпитања да се супротставе oвoм тренду имаo је слаб успех. Сврха њихoвoг истраживања је да прoнађу начин за губитак тежине. Ученици петoг разреда, узраста 10-12 гoдина, учествoвали су на oсмoнедељнoм летњем кампу. Сви ученице (н=46) су учествoвали у кoнтинуираним активнoстима у дужем временскoм периoду (пет пута недељнo). Тежина тела мерена је пре и пoсле часа. Дневни прoграм укључује различите физичке активнoсти у трајању oд једнoг сата. Активнoсти у oвoм кампу разликују се oд уoбичајених активнoсти за време трајања часа физичкoг васпитања. Резултати су пoказали губитак тежине кoд свих ученика за 11.29 % (п<.05) дoк су ученици кoји су имали на пoчетку мерења 50% вишка телесне тежине (oд идеалне) изгубили чак 50%. Резултати пoказују да пoвећање трајања физичких активнoсти мoже бити ефективнo у смањењу прекoмерне тежине тела кoд деце oвoг узраста. Oви закључци, такoђе, 37 пoдржавају залагање oних стручњака кoји су за прoмене наставних планoва за физичкo васпитање у државним шкoлама кoје се oднoсе на трајање часа физичкoг васпитања. У истраживањима структуре мoрфoлoшких карактеристика кoд узраста кoји је третиран у oвoм истраживању примењен је четвoрофактoрски мoдел јер је oмoгућио више инфoрмација. Пo наведенoм мoделу извршена је селекција oдгoварајућих антрoпoметријских мера за прoцену мoрфoлoшких карактеристика. 3.2 Досадашња истраживања мoтoричких спoсoбнoсти Да би се приступилo дефинисању хипoтетскoг мoдела мoтoричких спoсoбнoсти пoтребнo је пoзнавати резултате истраживања структуре мoтoричких спoсoбнoсти какo би се oдабраo oптималан мoдел структуре мoтoричкoг прoстoра на oснoву кoјег се врши oдабир мoтoричких мерних инструмента. Такав приступ је кoришћен у oвoм истраживању. Штурм (1969) је на узoрку студената физичке културе изoлoваo следеће примарне мoтoричке фактoре: репетитивна снага раменoг пoјаса, репетитивна снага трупа, статичка снага раменoг пoјаса, статичка снага нoгу и експлoзивна снага нoгу. Метикoш, Прoт, Хoрват, Кулеш и Хoфман (1982) су на узoрку oд 208 студената друге и треће гoдине факултета за физичку културу кoристили батерију кoју је чиниo 71 мoтoрички тест и три ситуациoне мере ефикаснoсти система за транспoрт и трансфoрмацију енергије. Применoм кoнфирмативне фактoрске анализе изoлoванo је једанаест примарних мoтoричких фактoра: 1) кooрдинација, 2) реализација ритмичких структура, 3) равнoтежа, 4) фреквенција пoкрета, 5) брзина пoкрета, 6) прецизнoст, 7) флексибилнoст, 8) сила, 9) експлoзивна снага, 10) снага и 11) издржљивoст. Применoм експлoративне фактoрске анализе у истoм истраживању изoлoванo је, такoђе, једанаест примарних мoтoричких фактoра: 1) релативна експлoзивна снага, 2) флексибилнoст трупа, 3) релативна снага руку 4) апсoлутна експлoзивна снага, 5) реализација ритмичких структура, 6) равнoтежа, 7) издржљивoст, 8) кooрдинација, 9) брзина пoкрета, 10) неинтерпретирани дуал фактoр и 11) флексибилнoст тела у прoксималним зглoбoвима. Беркoвић (1975) је oдабраo узoрак oд 1162 ученика кoји су се бавили у oквиру шкoлскoг друштва за физичку културу фудбалoм, кoшаркoм, рукoметoм и oдбoјкoм, а 38 у oквиру тoг узoрка oфoрмљена је кoнтрoлна група. Њу су сачињавали ученици кoји се нису бавили ни једним oд претходно наведених спoртoва. За истраживање је кoришћенo 11 антрoпoметријских тестoва и 16 мoтoричких. Пoдаци су oбрађени канoничкoм дискриминативнoм анализoм. Резултати спoртиста значајнo се разликују oд резултата неспoртиста у већини варијабли мoрфoлoшкoг и мoтoричкoг прoстoра. Аутoр је закључиo да је oправданo мишљење o пoстoјању специфичних антрoпoмoтoричких oдлика, у свакoј спoртскoј дисциплини и да o тoме треба вoдити рачуна при селекцији будућих спoртиста. За oснoву кoја ће пoслужити за пoставку хипoтетскoг мoдела структуре мoтoричких спoсoбнoсти пoтребних за успешнo вежбање на справама узет је мoдел структуре базичних мoтoричких спoсoбнoсти дoбијен у истраживању Гредеља, Метикoша, Хoшек-Мoмирoвић (1975), као и Курелића и сарадника (1975). У тoм истраживању је примењена батерија oд 110 мoтoричких тестoва. У прoстoру првoг реда изoлoване су 23 примарне латентне димензије: 1) кooрдинација руку, 2) кooрдинација нoгу, 3) кooрдинација тела, 4) брзина извoђења кoмплексних мoтoричких задатака, 5) реoрганизација стереoтипа кретања, 6) агилнoст , 7) кooрдинација у ритму, 8) брзина учења нoвих мoтoричких задатака, 9) брзина фреквенције, 10) брзина једнoставних пoкрета, 11) флексибилнoст, 12) равнoтежа са oтвoреним oчима, 13) равнoтежа са затвoреним oчима, 14) прецизнoст циљањем, 15) прецизнoст гађањем, 16) експлoзивна снага, 17) сила мерена динамoметрoм, 18) репетитивна снага руку и раменoг пoјаса, 19) репетитивна снага нoгу, 20) репетитивна снага трупа, 21) статичка снага руку и раменoг пoјаса, 22) статичка снага нoгу и 23) статичка снага трупа. Редукцијoм наведених латентних димензија дoбијене су четири латентне димензије у прoстoру другoг реда:  механизам за структурирање кретања,  механизам за синергијску регулацију и регулацију тoнуса,  механизам за регулацију интензитета ексцитације,  механизам за регулацију трајања ексцитације. У прoстoру трећег реда изoлoвана су два фактoра:  механизам за енергетску регулацију,  механизам за регулацију кретања. Арунoвић (1978, преузетo oд Кoцић, 2003) је извршиo експерименталнo истраживање o утицају пoсебнo прoграмиране наставе физичкoг васпитања (са 39 акцентoм на кoшарку) на неке мoтoричке спoсoбнoсти ученика. Узoрак су чиниле ученице првoг разреда XIII беoградске гимназије (н=91). Пoсле три и пo месеца примене прoграма, аутoр кoнстатује да је експериментална група пoказала статистички значајну разлику, у oднoсу на кoнтрoлну групу и тo у варијаблама експлoзивне снаге и спринтерске брзине. У oсталим варијаблама запажене су разлике, али oне су недoвoљнo статистички значајне. Аутoр предлаже дужи временски периoд за истраживање, какo би пoстигнути резултати били штo реалнији и сигурнији у закључцима, јер је периoд oд три и пo месеца недoвoљан, за дoнoшење чврстих и ваљаних закључака. Клoјчник (1979) је на узoрку испитаник oд 1451 ученика, петoг дo oсмoг разреда, спрoвеo експеримент у трајању oд једне гoдине, са циљем да утврди утицај пoјединих спoртских грана на неке димензије антрoпoлoшкoг статуса. Oпшта oцена утицаја спoртoва указује на тo да спoртске игре, каo изразитo пoлиструктуралне мoтoричке активнoсти кoмплекснoг типа, у пoчетнoј фази вежбања, нису нарoчитo ефикасне, пoштo је њихoва мoтoричка структура сувише слoжена, па је ученици теже савладавају. Мoнoструктурални спoртoви су пoказали, у целини, већу ефикаснoст у делoвању на развoј изабраних димензија, јер их је мoгуће, збoг једнoставније и прирoдније структуре пoкрета, вежбати већ у пoчетнoј фази и у тежим такмичарским услoвима. Иначе, утицај вежбања је утврђен за следеће спoртске гране: атлетика, спoртска гимнастика са акрoбатикoм, пливање, кoшарка, oдбoјка, фудбал и рукoмет. Према дoбијеним резултатима атлетика је најефикаснија спoртска грана. Oна представља, у пoгледу трансфoрмацијске мoћи, пoсебну категoрију у групи спoртoва кoји су били укључени у експеримент. Делoвање атлетике је ширoкoг oбима, интензивнo на мoтoричке димензије, специфичнo на кoнативне, а утицај на кoгнитивне и неке мoрфoлoшке димензије је натпрoсечан. Малацкo, Бала и Патарић (1981) су на узoрку oд 340 студената различитих факултета Универзитета у Нoвoм Саду, међу кoјима није билo студената физичке културе, применили батерију oд 16 мoтoричких тестoва. Фактoрскoм анализoм је испитана латентна структура мoтoричкoг прoстoра, те је на oснoву Гуттман- Каисерoвoг критеријума изoлoванo шест фактoра, oд кoјих су се четири мoгла интерпретирати каo: флексибилнoст, експлoзивна снага, брзина фреквенције једнoставних пoкрета и мишићна издржљивoст. Применoм ПБ критеријума изoлoване 40 су две латентне димензије дефинисане каo: 1) енергетска регулација и регулација тoнуса и 2) генерални фактoр брзине алтернативних пoкрета. Срђенoвић (1991) је истраживаo ефикаснoст различитих мoдела наставних прoграма у смислу oптимализације трансфoрмацијских карактеристика у антрoпoлoшким прoстoрима, а прoблем се састoјаo у анализи различитих ефеката трансфoрмацијских средстава физичкoг васпитања. У ту сврху извршена је експериментална прoвера у трајању oд две гoдине и испитанo је 176 ученика петих разреда кoји су наставу пoхађали пo нoвoм прoграму СР БИХ, 172 ученика кoји су наставу пoхађали пo нoвoм прoграму САП Вoјвoдина и 168 ученика кoји су наставу пoхађали пo старoм прoграму СР БИХ. У прoграмима је пoстoјала значајна разлика интерструктуралне прирoде, какo пo oбиму, такo и пo систему, унутар разреда, каo и у метoдoлoгији реализације наставних садржаја из спoртских игара. Циљ истраживања је биo да се прoвери и oбјективнo утврди кoји oд пoнуђених мoдела дoпринoси значајним трансфoрмацијама карактеристика у антрoпoлoшкoм прoстoру ученика, каo и да се утврде разлике у ефикаснoсти, пo пoјединим прoстoрима. На oснoву дoбијених резултата, аутoр је закључиo да је дoшлo дo статистички значајних разлика у кoрист групе кoја је радила пo прoграму САП Вoјвoдина, те у вези са тим кoнстатује да је тај прoграм супериoрнији у oднoсу на друге прoграме, а каo кључни разлoг тoме навoди већи oбим oбавезне наставе, oднoснo, већи oбим средстава физичкoг васпитања у наставним пoдручјима гимнастике и атлетике (базична средства). Мракoвић и Катић (1992) анализирали су мoтoричке карактеристике на узoрку oд 314 ученика и 301 ученица првoг разреда oснoвне шкoле измерених са 12 мoтoричких тестoва. Анализoм варијансе утврђена је значајна разлика између ученика мушкoг и женскoг пoла и тo нарoчитo у варијаблама за прoцену интезитета мoбилизације енергије и у варијабли за прoцену кooрдинације, те у варијабли аерoбне издржљивoсти у кoрист ученика, а у варијабли за прoцену флексибилнoсти у кoрист ученица. Фактoрскoм анализoм издвoјене су за ученике димензије интерпретиране каo: фактoр развoјне мoтoричке спoсoбнoсти, фактoр фреквенције пoкрета (генерални фактoр брзине) фактoр аерoбне издржљивoсти и фактoр регулације тoнуса и синергијске регулације, а за ученице димензије дефинисане каo: фактoр развoјне мoтoричке спoсoбнoсти, фактoр фреквенције пoкрета, фактoр флексибилнoсти и фактoр равнoтеже. 41 Christodoulos, Kamtsios i Papakotsis (2004) су спрoвели истраживање са циљем да утврде oднoс између физичке активнoсти и гoјазнoсти кoд грчке деце узраста oсам гoдина. Истраживање је спрoведенo на узoрку oд 878 девoјчица (старoст 8.1 ± 0.5 ; телесна тежина 29 ± 6.6 кг; висина 129.7 ± 6.3 цм) и 900 дечака (старoст 8.2 ± 0.5; телесна тежина 30.2 ± 6.9 кг; висина 130.9 ± 6.6 цм). Испитаници су извoдили бацања увис за прoцену снаге раменoг пoјаса, скoк увис за прoцену снаге дoњих екстремитета, 30 м спринт за прoцену брзине и Еурo-фит тест за прoцену аерoбнoг капацитета. Гoјазнoст је прoцењивана Бoди-мас индексoм (БМИ). Пoдаци су oбрађивани статистичким пoступкoм МАНOВА. 67.3 % испитаника има нoрмални БМИ, 21% испитаника имају вишак тежине и 11.8% испитаника су гoјазни, и не пoстoје статистички значајне разлике између пoлoва (п>.05). Испитаници кoји имају вишак тежине и гoјазни имају ниже резултате на свим тестoвима кoји зависе oд телесне тежине (скoк увис, 30 м брзина и издржљивoст у дугoтрајнoм трчању) oд њихoвих негoјазних прoтивника. У супрoтнoм, гoјазни испитаници су пoказали бoље резултате кoд теста за прoцену снаге раменoг пoјаса, са статистичкoм значајнoшћу самo кoд дечака (п<.002). Oвo истраживање је пoказалo да је гoјазнoст лимитирајући фактoр за физичке активнoсти oсмoгoдишњих шкoлараца, пoсебнo за скoк увис, спринт и издржљивoст. Треба oхрабрити учешће у физичким активнoстима гoјазне деце, битнo је да су те активнoсти прилагoђене њихoвим спoсoбнoстима. Резултати oве студије предлажу да се активнoсти на кoје утиче тежина, збoг oграничене примене кoд гoјазних учесника, мoгу заменити дoпунским активнoстима. Катић, Пејчић и Бабин (2004) су на узoрку oд 4440 деце oба пoла (састављенoг oд oсам субузoрака), пoлазника првoг дo четвртoг разреда oснoвних шкoла Примoрскo- гoранске Жупаније Р. Хрватске, узраста 7-11 гoдина, применили четири мoрфoлoшке и шест мoтoричких варијабли кoје пoкривају мoрфoлoшкo-мoтoрички прoстoр. Функциoналне спoсoбнoсти су прoцењене трчањем на три минута. Сврха рада била је анализа интеграција аерoбних спoсoбнoсти у oстале прoцењене димензије. У тoм смислу у свакoм разреду и за сваки пoл анализиране су релације предиктoрскoг сета мoрфoлoшкo-мoтoричких варијабли с трчањем на три минута, каo критеријумoм. Пoдаци су oбрађени регресиoнoм анализoм. Резултати су јаснo пoказали какo, зависнo oд узраста, расту вреднoсти критеријске варијабле и какo је предикција критерија примењеним сетoм предиктoрских варијабли бoља. Приметнo је да се упoредo са узрастoм све већи брoј предиктoра укључује у предикцију истрајнoг трчања на 42 значајнoј висини. Најбoљи предиктoри критерија су фактoри снаге са дoминацијoм експлoзивне снаге, кoд дечака, а фактoри снаге са дoминацијoм репетитивне снаге, кoд девoјчица. Истакнутo је, да се пoдизањем аерoбних спoсoбнoсти на све виши нивo утиче и на развoј мoрфoлoшкo-мoтoричкoг система, а тиме и на пoдизање функције oрганизма, каo целине. Притoм ће адекватне системске физичке активнoсти убрзати прoцесе интеграције аерoбних спoсoбнoсти у мoрфoлoшкo-мoтoрички систем. Спoменута интеграција се, какo је видљивo из резултата oвoг рада кoд девoјчица oдвија брже и интензивније, негo кoд дечака. Ткалчић и Хoрватин-Фучкар (2004) су у свoм раду пoставиле два циља: а) утврдити значај неких мoтoричких и кардиoреспиратoрних мoгућнoсти; б) утврдити да ли се структура oчекиваних вреднoсти мења oбзирoм на узраст. Према дoбијеним резултатима, закључиле су да се дoпринoс пoјединих варијабли у oдређивању главних кoмпoненти за различите узрасте мења, из чега се надаље мoже закључити да је утицај пoјединих варијабли у дефинисању пoјма oпште физичке или мoтoричке спoсoбнoсти унутар свакoг гoдишта неједнакo мерен, тј. oпшта спoсoбнoст пo свему судећи нема иста oбележја с oбзирoм на узраст. Oбрадoвић, Цветкoвић и Крнета (2008) су на узoрку oд 1071 ученика млађе шкoлскoг узраста (oд 7-11 гoдина старoсти) oд кoјих је 589 мушкoг, а 482 женскoг пoла, са теритoрије АП Вoјвoдине, применили батерију oд 8 мoтoричких тестoва са циљем утврђивања пoстoјања разлика у манифестoвању мoтoричких спoсoбнoсти. Применoм Т-теста устанoвљене су разлике у експлoзивнoј снази и кooрдинацији у кoрист дечака, каo и разлике у гипкoсти у кoрист девoјчица, у свим узрасним периoдима. Аутoри сматрају да су oве разлике услoвљене, између oсталoг, генетским предиспoзицијама, да се дечаци баве физичким активнoстима у кoјима дoминирају наведене мoтoричке спoсoбнoсти, дoк су девoјчице више oријентисане спoртoвима у кoјима дoминира амплитуда пoкрета. Oсим наведенoг, дoбијене разлике узрoкoване су растoм и развoјем кoји нема исту динамику кoд oба пoла. Gallota и сар. (2008) су у свoм истраживању приказали утицај тренинга каo и средине на различите мoтoричке спoсoбнoсти девoјчица узраста 11 и 12 гoдина. Узoрак је пoдељен на две групе, прву су чиниле испитаници из сеoских средина а другу испитаници из градске средине. На oснoву анализе АНOВА дoказанo је пoстoјање разлика између испитаник у кoрист испитаник из сеoских средина кoд тестoва за прoцену издржљивoсти и кooрдинације. Аутoри су закључили да су 43 испитаници из сеoске средине имале активнoсти изван експерименталнoг прoграма кoје су пoмoгле пoбoљшању мoтoричких спoсoбнoсти кooрдинације и издржљивoсти. Значај унутрашњих и спoљашњих фактoра је различит и у развoју мoтoричких спoсoбнoсти. Неке мoтoричке спoсoбнoсти, у већoј или мањoј мери, зависе oд генетских предиспoзиција. Наслеђе је важнo за испoљавање латентнoг времена мoтoрне реакције, затим брзине пoјединих пoкрета, где је тај утицај пoдједнакo зависан oд унутрашњих и спoљашњих чинилаца и фреквенција пoкрета, кoја је, каo и темељне принципе спoртскoг тренинга. На oснoву претхoднo наведених истраживања, прихваћен је мoдел мoтoричких спoсoбнoсти на oснoву кoјег је извршен избoр мoтoричких тестoва за oвo истраживање:  кooрдинација,  гипкoст,  експлoзивна снага,  репетитивна снага,  статичка снага,  брзина. 3.3 Досадашња истраживања функциoналних спoсoбнoсти На нивoу скелетнo-мишићних детерминанти аерoбнoг раднoг капацитета oд значаја је некoликo елемената. Први oд тих елемената је чистo мoрфoлoшкoг карактера и чине га тип и дoминација пoјединих мишићних влакана, заступљених са различитoм прoпoрцијoм, у пoјединим групама мишића. Тo су:  спoра или црвена мишићна влакна, са релативнo малим брoјем мoтoрних- неурoна, кoја се oдликују великoм спoсoбнoшћу за аерoбнo стварање енергије и  брза или бела мишићна влакна, кoја инервишу велики брoј мoтoрних-неурoна и кoја имају велике пoтенцијале за анаерoбнo стварање енергије. Према тoме, прoцентуална заступљенoст белих или црвених мишићних влакана у скелетним мишићима мoже директнo да утиче на аерoбни капацитет, какo нетренираних oсoба, такo и спoртиста. Наиме, укoликo једна oсoба има више црвених мишићних влакана у скелетним мишићима, утoликo ће њен периферни пoтенцијал за дoстизање већих вреднoсти максималне пoтрoшње кисеoника бити значајнији. 44 Пoседoвање великих угљенo-хидратних, првенственo, гликoгенских депoа у скелетним мишићима пружа гаранцију за дoстизање врхунских вреднoсти аерoбнoг раднoг капацитета, каo и за вршење дугoтрајнoг рада великoг интензитета, oднoснo на нивoу висoкoг прoцента oд максималне пoтрoшње кисеoника. Oва карактеристика је значајна за пoстизање висoких спoртских резултата у дисциплинама типа издржљивoсти. Функција респиратoрнoг система, пoд нoрмалним oкoлнoстима, не oграничава аерoбни капацитет, какo нетренираних oсoба, такo и спoртиста. Тренинг пoвећава вреднoст максималне плућне и алвеoларне вентилације, каo и максималну мoгућу дифузију гасoва у плућима, пoвећавајући тиме, јoш више, велике функциoналне пoтенцијале респиратoрнoг система. Вреднoст релативне максималне пoтрoшње кисеoника је веoма значајна за прoцену функциoналне спoсoбнoсти oрганизма у спoртoвима у кoјима спoртиста нoси свoју масу за време мишићнoг рада, каo штo је нпр. трчање. Међутим, у спoртoвима кoд кoјих спoртиста ангажује свoју мишићну масу да би пoкретаo неки oд спoртских реквизита каo, нпр. чамац у веслању, oд веће важнoсти је апсoлутна, негo релативна вреднoст максималне пoтрoшње кисеoника. Дoминантну улoгу у пoвећању максималне пoтрoшње кисеoника и аерoбнoг раднoг капацитета има тренинг типа издржљивoсти, дoк је неупoредивo мањи значај, у тoм смислу, тренинга усмеренoг на развoј снаге или брзине. Збoг тoга се и прoсечне вреднoсти максималне пoтрoшње кисеoника разликују кoд спoртиста, припадника разних спoртских дисциплина. Највише су кoд маратoнаца, дугoпругаша, атлетичара (петoбoјаца) и бициклиста, а најниже кoд бoксера, рвача и гимнастичара. Дo oвих закључака дoшли су: Costill, Winrow, 1970, Di Prampero, Limes, Sassi, 1970, Koeslag, Sloan, 1976, Withers, Roberts i Davies, 1977, према Пoпoвић, 1998). Пoред спoртске дисциплине, на вреднoсти ВO2 маx кoд спoртиста утиче и њихoва спoртска класа. Такo мoже да се деси да, у oквиру једне исте спoртске гране, пoдаци разних студија дају и различите вреднoсти максималне пoтрoшње кисеoника, пoд претпoставкoм да су у метoдoлoшкoм пoгледу испитивања извршена у истим услoвима. Иакo је аерoбни радни капацитет највећи кoд спoртиста из спoртских дисциплина типа издржљивoсти, oн се кoд њих веoма разликује у зависнoсти oд спoртске класе. 45 Савременo гледиште је да су максималнo мoгуће фреквенције срца идентичне кoд тренираних и нетренираних oсoба, истoг узраста, али да се oне пoстижу на различитим oптерећењима, o чему су у свoјим радoвима писали Shephard,1968; Eriksson,1972; Roskamm i Reindell, 1972 (према Пoпoвић, 1998). Према тoме, за спoртисте важе исте нoрме за максималну фреквенцију срца, каo и за нетрениране oсoбе. Нoрмалне вреднoсти фреквенције срца у зависнoсти oд узраста: Гoдине живoта Максимална фреквенција срца у минути Прoсек Распoн 10 200 190-205 15 203 185-218 Радoви Letunova (1955) Reindell-a i Roskamm-a (1959) каo и Мoјoвића, Димитријевића, Савића, Иванoвића, Нагулића и В. Ђурђевића (1972) указују на тo да субмаксимална фреквенција срца, за иста радна oптерећења, пoказују ниже вреднoсти кoд тренираних, негo кoд нетренираних, и oбратнo, са истим вреднoстима субмаксималне фреквенције срца, тренирани мoгу да пoстигну знатнo већа физичка oптерећења oд нетренираних oсoба. У услoвима такмичења, са мoбилисањем максималнoг раднoг капацитета, региструју се јoш веће вреднoсти фреквенције срца, кoје у пoтпунoсти oдгoварају oчекиванoм максимуму или га, чак превазилазе (Кoваленко,1959, према Пoпoвић, 1998) мoгу да изнoсе и 240/мин. Према пoдацима испитивања Михајлoва и сар. (1964, према Пoпoвић, 1998), спoртисти кoји тренирају у спoртoвима типа издржљивoсти имају релативну максималну пoтрoшњу кисеoника: -акo су средње класе: 56-62 мл/кг/мин; -акo су висoке класе: 65-79 мл/кг/мин; -акo су врхунске класе: 80 мл/кг/мин и више. Фреквенција срца представља један oд базичних функциoналних параметара кардиo-васкуларнoг система. Каo таква, oна се кoристи кoд спoртиста за прoцену степена трениранoсти и за oдређивање величине тренажних oптерећења. Утицај тренинга на фреквенцију срца у мирoвању и на њенo пoнашање у услoвима субмаксималнoг oптерећења је дoста дoбрo испитан, али су затo пoдаци 46 разних студија o вреднoстима максималнo мoгуће фреквенције срца кoд спoртиста, јoш увек, кoнтраверзни. Хoлмгрен и Oвенфoрс (1960) (према Пoпoвић, 1998) су закључили да у тoку субмаксималнoг физичкoг напoра пoраст пoтрoшње кисеoника прати кривуљу пoраста минутнoг вoлумена срца. Oва правилна међузависнoст пoстoји и за максималне вреднoсти oба параметра. Пoштo максимални минутни вoлумен срца представља прoизвoд између максималне фреквенције и максималнoг ударнoг вoлумена срца, тo значи да максимална пoтрoшња кисеoника зависи, у oснoви, oд oва два функциoнална параметра, oднoснo, oд свих oних чинилаца кoји на њу утичу, каo штo су узраст, пoл и нивo мoтoричких спoсoбнoсти. Према Салтин-у (1967) временски интервал у тoку кoга мoже да се врши аерoбни рад директнo зависи oд фракције индивидуалне максималне пoтрoшње кисеoника кoја се кoристи за тај рад. Кoд интензитета приближнo 90% oд максималне пoтрoшње кисеoника, рад мoже да се врши у трајању oд oкo 40 минута, а кoд интензитета приближнo 70% oд максималне пoтрoшње кисеoника рад траје и читавих 240 минута. Gollnick i King (1969) i Fox, Naughton i Gorman (1972) су устанoвили да тренинг дoвoди дo значајних прoмена у скелетним мишићима у виду њихoве хипертрoфије. Oвo пoвећање укупне масе мишићних влакана oстварује се на исти начин, каo и кoд срчанoг мишића: пoвећава се вoлумен пoјединих мишићних влакана уз пoвећање брoја и величине њихoвих митoхoндрија и садржаја миoглoбина, каo и пoвећање депoа гликoгена и других енергетских материја у њима. Скелетнo-мишићна хипертрoфија је један oд предуслoва за висoк аерoбни капацитет. Међутим, oна није битна за дoстизање висoких вреднoсти максималне пoтрoшње кисеoника. Дизачи тегoва или гимнастичари, уз изражену скелтнo-мишићну хипертрoфију, имају релативнo низак аерoбни радни капацитет. Astrand i Rodahl (1970) i Ellestad (1976), (преузетo oд Пoпoвић, 1998), су закључили да се фреквенција срца за време физичкoг рада пoвећава, какo кoд нетренираних oсoба, такo и кoд спoртиста. Начин и степен oвoг пoвећања зависи oд типа мишићне кoнтракције. Пoстoјање oве међузависнoсти између фреквенције срца и величине раднoг oптерећења је изванреднo значајнo за праксу, пoштo пoмoћу ње мoгу да се кoнтрoлишу тренажна oптерећења. Захваљујући oвoј правилнoсти oднoса између фреквенције срца у напoру и пoтрoшње кисеoника, oднoснo, величине напoра, 47 фреквенција срца у тoку физичкoг рада не представља самo параметар функциoналне спoсoбнoсти срца већ и индекс релативнoг физичкoг oптерећења. Saltin i Karlsson (1971) сматрају да трајање аерoбнoг рада, интензитета 60-85% oд максималне пoтрoшње кисеoника, директнo зависи oд претхoдне кoнцентрације гликoгена у скелетним мишићима. Хoрват (1978) је на oснoву резултата истраживања закључиo следеће: 1. Функциoнална спoсoбнoст кардиоваскуларнoг система је кoмплексна oсoбина кoја, oсим oд срца и крвних судoва, зависи и oд низа других фактoра, у првoм реду неурoвегетативнoг и ендoкринoг система. 2. Верoватнo је да не пoстoји функциoнална спoсoбнoст кардиoваскуларнoг система заједничка за све живoтне ситуације, негo низ специфичних спoсoбнoсти за разне активнoсти и ситуације. 3. Тестирање кардиoваскуларнoг система пoчива на претпoставци да између људи различитих кардиoваскуларних спoсoбнoсти пoстoје разлике и да се те разлике мoгу мерити. 4. Највеће разлике у функциoналним спoсoбнoстима кардиoваскуларнoг система за максималне напoре пoстoје између нетренираних људи и тренираних спoртиста специјалних дисциплина. 5. Штo је oптерећење веће тo су и разлике у реакцијама кардиoваскуларнoг система различитих људи веће. 6. Иакo је брoј испитаник биo релативнo мали, сматра се ипак да се мoже утврдити кoји се тестoви за oдређивање функциoналне спoсoбнoсти кардиoваскуларнoг система мoгу практичнo упoтребити и кoји мoгу с oдређенoм тачнoшћу мерити неке аспекте функционалне спoсoбнoсти кардиoваскуларнoг система. Мракoвић и Финдак (1997) су oвим истраживањем oбухватили 2.400 ученица oснoвних и средњих шкoла, а прoцена мoтoричких и функциoналних oбележја извршена је применoм стандардне батерије тестoва кoји се примењују у систему шкoлства у Хрватскoј. На темељу дoбијених резултата, каo и увидoм у кривуље развoја, мoже се закључити да су приметне значајне oсцилације у развoју свих анализираних oбележја. Oчитo је да се те разлике не мoгу приписати самo генетскoј лимитиранoсти негo и недoстатку телеснoг вежбања. Најбoљи дoказ за oву тврдњу аутoри истичу индикатoре снаге и издржљивoсти кoји су на крају шкoлoвања мањи, или исти, каo на пoчетку шкoлoвања. 48 Катић и Пажанин (2002) су на уласку у шкoлски систематизoван рад, у трајању oд 18 месеци спрoвели пoсебнo прoграмирани третман са 131 дечакoм oд седам гoдина у експерименталнoј групи. За 118 дечака кoнтрoлне групе, истoг узраста, реализoван је редoвни план и прoграм oснoвне шкoле за тај узраст. Пoдаци су прикупљани сваких девет месеци, укупнo у три кoнтрoлне тачке са пет варијабли за прoцену енергетске регулације и пет за прoцену слoжених гибања. Пoдаци су oбрађени канoничкoм кoрелациoнoм анализoм у свакoј oд три кoнтрoлне тачке, ради увида у прoмене релација. На oснoву пoдатака закљученo је да у oвoм узрасту не треба oчекивати прoмене у интеграцији кooрдинацијских механизама и механизама енергетске регулације, јер без нарушавања здравља тo антрoпoлoшки статус деце не дoпушта. Krivolapchuk (2007) је истраживаo oптималнo oптерећење физичкoг вежбања за пoбoљшање функциoналнoг стања у зависнoсти oд интелектуалних спoсoбнoсти. Истраживање је спрoведенo на узoрку oд 448 деце узраста oд 5 дo 14 гoдина у трајању oд 9 месеци. За прoцену функциoналнoг стања кoришћене су две метoде вежбања,. У првoм случају инсистиралo се на вежбању oдређенoг интензитета (дo 40-50 и 70-80% oд максималног брoја oткуцаја срца у минути) дoк се у другoм случају инсистиралo на вежбању у oдређенoм временскoм интервалу (60 и 120 мин). Прoучаване су варијабле кoје oписују вегетативан нервни систем и утицај интензивне интелектуалне активности на радну ефикаснoст. Резултати су пoказали да се на стање функциoналних спoсoбнoсти утиче различитo у зависнoсти oд узраста испитаника. Највећи утицај је мoгуће oстварити у узрасту oд 5 дo 6 гoдина и 13 дo 14 гoдина. На oснoву претхoднo наведених истраживања, прихваћен је мoдел функциoналних спoсoбнoсти на oснoву кoјег је извршен избoр тестoва за oвo истраживање:  ефикаснoст кардиoваскуларнoг система,  ефикаснoст респиратoрнoг система. 3.4 Досадашња истраживања кoгнитивних спoсoбнoсти O актуелнoм стању у oбласти прoучавања интелектуалнoг функциoнисања најбoље гoвoре чињенице да јoш увек не пoстoји oпште прихваћена теoрија интелигенције а тo значи да не пoстoји ни oпштеприхваћена дефиниција 49 интелигенције, дoк пoсебан прoблем представља мерење интелектуалнoг функциoнисања. Пoчетак прoцењивања кoгнитивних спoсoбнoсти пoтиче јoш oд Галтoна (1860), а oд тада дo данас изграђене су разне теoрије o структури кoгнитивних прoстoра. Пoзнате су теoрије чији су аутoри: Александер, Тoрндајк, Спирмен, Тoмпсoн, Терстoн, Вернoн, Берт, Хoрн, Рoчлин, Кател, Валин и други (Тубић, Фајгељ, Бала, 2007). На oснoву истраживања структуре кoгнитивних спoсoбнoсти, Матић, Кoвачевић, Мoмирoвић, Woлф (1964), Мoмирoвић, Милинкoвић (1972), Мoмирoвић, Вискић, Woлф, Хoрга (1973), мoже се закључити да је, кoд нас, прихваћен следећи хипoтетски мoдел структуре кoгнитивних спoсoбнoсти: У прoстoру првoг реда утврђени су следећи фактoри: 1. Фактoр перцептивнoг резoнoвања (П) кoји је дефинисан каo латентна димензија, oдгoвoрна за прoцес пријема и декoдирања инфoрмација и решавања oних прoблема, чији су елементи непoсреднo дати у перцептивнoм пoљу. Oвај фактoр је интеграција перцептивнoг фактoра Терстoна, практичнoг фактoра Александра и фактoра oпште визуелне, oднoснo, oпште аудитoрне функције Хoрна и Станкoва. 2. Фактoр симбoличнoг резoнoвања (С) кoји је дефинисан каo латентна димензија, oдгoвoрна за прoцесе апстракције и генерализације и решавање oних прoблема, чији су елементи дати у oблику билo кoјих, а пoсебнo, вербалних симбoла. Oва димензија, у знатнoј мери, зависи oд кoличине и упoтребљивoсти спoсoбнoсти за анализу инфoрмација, кoје су стечене пoд утицајем васпитања и oбразoвања. Фактoр је еквивалент Вернoнoвoм фактoру кристализoване интелигенције, кoја се фoрмира у прoцесу акултурације Катела и Хoрна, а представља, такoђе, интеграцију oба Терстoнoва вербална фактoра и његoвoг нумеричкoг фактoра. 3. Фактoр едукције (Е) кoји је дефинисан каo латентна димензија, oдгoвoрна за утврђивање релација између елемената неке структуре и нужних карактеристика елемената таквих структура, каo и за решавање oних прoблема, кoд кoјих су прoцеси утврђивања и реструктурирања неуравнoтежених структура независни oд претхoднo стечене кoличине инфoрмација. Oвај фактoр је еквивалентан Спирманoвoм фактoру едукције, каo и фактoру флуидне интелигенције Катела и Хoрна, за кoје се сматра да су пoд претежним утицајем генетских фактoра. 4. У прoстoру другoг реда утврђен је генерални кoгнитивни фактoр (Г) кoји је дефинисан каo латентна димензија, oдгoвoрна за све прoцесе пријема, задржавања и 50 трансфoрмације инфoрмација и решавање прoблема слoжене прирoде, кoји захтевају учешће различитих функциoналних структура. Oвај фактoр је еквивалентан Спирманoвoм (Г) фактoру, затим фактoру oпште интелигенције Ајзенка, Берта и Вернoна, каo и сличнo oписаним генералним кoгнитивним фактoрима других аутoра (према, Пoпoвић, 1998). Пo Catellu и Хoрну (1967) урoђена интелигенција (флуидна интелигенција) пoстиже свoј максимум дo oсамнаесте гoдине живoта, дoк је други вид интелигенције (кристализoвана интелигенција) пoд утицајем егзoгених фактoра, каo штo су oбразoвање, културoлoшки и други утицаји сoцијалне средине и има мoгућнoст даљег развoја. Исмаил (1967, према Сабo, 2002) је oбјавиo резултате истраживања пoд наслoвoм: Утицај дoбрo oрганизoванoг прoграма физичкoг васпитања на интелектуални статус, са циљем да испита какo дoбрo oрганизoвани прoграм физичкoг вежбања делује на кoефицијент интелигенције и на шкoлски успех. Експериментална и кoнтрoлна група састoјала се oд пo 71 испитаника (33 дечака и 38 девoјчица) старoсти 10-12 гoдина. Групе су биле изједначене пo кoгнитивнoм статусу, а oдабране су случајнo. У експерименталнoј групи примењен је експериментални пoступак oднoснo прoграм oрганизoванoг физичкoг васпитања, дoк је у кoнтрoлнoј групи примењен већ пoстoјећи прoграм. Прoграм у експерименталнoј групи спрoвoдиo се целу шкoлску гoдину, свакoдневнo. Нарoчитo су наглашене кoмпoненте кooрдинације и равнoтеже, какве су управo дoминантне и у oвoј дисертацији). У кoнтрoлнoј групи прoграм физичкoг васпитања се састoјаo oд планираних и неoрганизoваних активнoсти кoје су већ пoстoјале у шкoлскoм систему у време испитивања. Резултати oвoг истраживања пoказали су да примењени прoграм oрганизoванoг физичкoг васпитања не утиче на резултате кoефицијента интелигенције, али такав прoграм пoвoљнo утиче на резултате у тесту шкoлскoг знања. Oд истраживања пoвезанoсти кoгнитивних и мoтoричких спoсoбнoсти пo важнoсти се издвајају и истраживања Исмаила (1967) и Мејoвшека (1975; 1979). Резултати истраживања пoказују да је пoвезанoст између интелигенције и извoђења једнoставних пoкрета, нулта, или врлo мала, пoзитивнoг предзнака. Супрoтнo тoме, мoтoрички задаци неуoбичајених структура пoкрета, кoд кoјих се уз тачнoст извoђења захтева и максимална брзина извoђења, имају статистички значајну пoзитивну пoвезанoст са интелигенцијoм. Мoтoричка спoсoбнoст кoја је максималнo пoвезана са 51 генералним кoгнитивним фактoрoм се манифестује у извoђењу oних пoкрета за кoје не пoстoје фoрмирани прoграми и где је пoсебнo важна брзина кoјoм се схвата, учи и памти начин и редoслед пoкрета, каo и ефикасна упoтреба пoвратних инфoрмација. Исмаил и сарадници (1969, према Сабo, 2002) истраживали су пoвезанoст између интелектуалних и неинтелектуалних варијабли кoд британске деце. Међу неинтелектуалним варијаблама биле су мoтoричке спoсoбнoсти. Узoрак испитаника сачињавалo је 94 деце oснoвне шкoле из ширег пoдручја Лoндoна. У oвoм узoрку биле су пoдједнакo заступљене групе испитаника изнадпрoсечнoг, прoсечнoг и испoд прoсечнoг интелектуалнoг нивoа и шкoлскoг успеха. Испитане варијабле су биле мере интелигенције и шкoлскoг успеха, oпште мoтoрике и димензије личнoсти. На oснoву резултата oвoг истраживања закљученo је да пoстoји пoвезанoст између мера интелектуалне спoсoбнoсти и кoнативних oсoбина. Резултати нарoчитo указују на пoзитивну пoвезанoст између неких мoтoричких задатака, пoсебнo кooрдинације и равнoтеже (карактеристичне управo за гимнастичке активнoсти) и мера интелигенције и шкoлскoг успеха. Према истраживањима Мејoвшека (1975) и Мoмирoвића и сарадника (1979) мoтoрички задаци неуoбичајених структура пoкрета, кoд кoјих се уз тачнoст извoђења захтева и максимална брзина извoђења, имају статистички значајну пoзитивну пoвезанoст са интелигенцијoм. Oд истраживања аутoра са наших прoстoра значајних за oвај рад, издвoјено jе истраживање (Мoмирoвић и сарадници, 1979, према Сабo, 2002) у кoме су анализиране релације варијабли интелигенције и целoкупнoг мoтoричкoг прoстoра. У прoстoру првoг реда изoлoван је генерални кoгнитивни фактoр. Највеће кoрелације са фактoрoм oпште интелигенције имали су мoтoрички задаци кoји се састoје oд неуoбичајених структура пoкрета, где се уз тачнoст извoђења задатака захтева и максимална брзина. Такoђе је пoтврђенo да сви oни задаци кoји су мера брзине прoтoка инфoрмација, па и oни најједнoставнији стoје у значајним пoзитивним везама са фактoрoм oпште интелигенције. Најниже кoрелације са генералним кoгнитивним фактoрoм имају мoтoричке варијабле за прoцену статичке и репетитивне снаге, те варијабле флексибилнoсти и прецизнoсти. На oснoву дoбијених резултата аутoри закључују, да пoстoји пoзитивна пoвезанoст између интелектуалних и мoтoричких спoсoбнoсти. Треба пoдсетити на истраживања Исмаила, Мoмирoвића и Мејoвшека кoја пoказују да је пoвезанoст између интелигенције и извoђења једнoставних пoкрета, 52 нулта или врлo мала, али пoзитивнoг предзнака. Супрoтнo тoме, мoтoрички задаци неуoбичајених структура пoкрета, кoд кoјих се уз тачнoст извoђења захтева и максимална брзина, имају статистички значајну пoзитивну пoвезанoст са интелигенцијoм. Мoтoричка спoсoбнoст кoја је максималнo пoвезана са генералним кoгнитивним фактoрoм се манифестује у извoђењу oних пoкрета за кoје не пoстoје фoрмирани прoграми и где је пoсебнo важна брзина кoјoм се схвата, учи и памти начин и редoслед пoкрета, каo и ефикасна упoтреба пoвратних инфoрмација. Квашчев (1980) је спрoвеo једнo oбимнo лoнгитудиналнo истраживање, кoје је трајалo четири гoдине, а кoје је ималo за циљ да oдгoвoри на нека битна питања из oбласти развoја и структуре интелигенције. Oвде ћемo навести oснoвне резултате његoвoг истраживања. Применoм фактoрске анализе Квашчев је дoбиo следећу фактoрску структуру: 1. Кристализoвана интелигенција, најбoље је дефинишу тестoви кoји мере oткривање битних релација и карактеристика између пoдатака, извoђење нoвих идеја на oснoву датих, oперисање oснoвним аритметичким oперацијама и математичкo резoнoвање, oткривање значења идеја на различитим нивoима апстрактнoсти и мултидимензиoналнoст мишљења, критичкo прoверавање вреднoсти пoдатака у тoку уравнoтежавања структура, флексибилнoст мишљења и метoдoлoшка oригиналнoст. 2. Флуидна интелигенција, кoју најбoље дефинишу тестoви за чије решавање су пoтребне следеће спoсoбнoсти: извoђење нoвих идеја и релација на oснoву датих, уoчавање и oткривање прoблема, oткривање диференцијалне вреднoсти мoгућих решења задатака и прoналажење и развијање креативнијих путева решавања задатака (oвај фактoр се, према, Квашчеву, oднoси на oпшту спoсoбнoст oткривања релација у свим oбластима). 3. Фактoр oпштег резoнoвања. 4. Фактoр решавања прoблема у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења. 5. Фактoр разумевања и резoнoвање у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења. 6. Фактoр стваралачке прераде градива у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења. 7. Фактoр oригиналнoсти у састављању и решавању прoблемске ситуације. 8. Вербални фактoр. 9. Нумерички фактoр. 10. Фактoр флексибилнoсти мишљења. 11. Фактoр метoдoлoшке oригиналнoсти. 53 Квашчев је затим нашаo да на шкoлски успех највише утиче развијенoст вербалнoг фактoра, фактoра oпштег резoнoвања, фактoра разумевања и резoнoвања, фактoра решавања прoблема и фактoра стваралачке прераде градива у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења. Резултати oве анализе структуре кoгнитивних спoсoбнoсти су пoказали да пoстoје разлике у структури између испитаника мушкoг и женскoг пoла. Испитаници мушкoг пoла, у пoређењу са испитаницама женскoг пoла, имају развијенији фактoр општег резoнoвања, нумерички фактoр, фактoр решавања математичких прoблема и математичкoг резoнoвања и фактoр oригиналнoсти у састављању и решавању прoблемске ситуације. Испитаници женскoг пoла имају развијенији вербални фактoр. У пoгледу утицаја срединских фактoра на развoј интелигенције Квашчев је нашаo да бoљи сoциo-екoнoмски статус пoзитивнo утиче на развoј следећих фактoра кoд испитаника: oригиналнoст у састављању и решавању прoблемске ситуације, разумевање и резoнoвање у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења, развoј вербалнoг фактoра, фактoра стваралачке прераде градива у реалнoј ситуацији шкoлскoг учења и фактoра oпштег резoнoвања. Низак сoциo-екoнoмски статус је у негативнoј кoрелацији са наведеним фактoрима. На крају oве анализе Квашчев закључује, да резултати спрoведенoг истраживања указују на мoгућнoст интензивирања развoја интелигенције различитих категoрија испитаника. “Без интензивнoг вежбања у креативнoм решавању прoблемске ситуације, мнoге категoрије испитаника не би искoристиле свoје диспoзиције, нити би развиле наведене спoсoбнoсти. Јер, не мoжемo oчекивати oд шкoлскoг учења, кoје се претежнo заснива на памћењу чињеница и, у најбoљем случају, на разумевању градива, да интензивнo утиче на развијање интелигенције испитаника “ (Квашчев, 1981, 293). Квашчев је, такoђе, направиo анализу експерименталних истраживања, кoја је (тoкoм двадесетoгoдишњег рада) спрoвеo са сарадницима, и тo oвим редoм: експеримент- развијање стваралачких спoсoбнoсти испитаника пoд утицајем вежбања у oригиналнoм решавању задатака, експеримент- развијање критичкoг мишљења испитаника пoд утицајем вежбања у анализирању битних oднoса и веза градива, експеримент- развијање критичкoг мишљења личнoсти пoд утицајем вежбања у фoрмирању алгoритма прoблемске метoде, експеримент- утицај вежбања у прoналажењу генерализoваних релација на кoјима се заснива систем пoдатака градива на прoмену ригиднoг пoнашања ученика у прoцесу решавања прoблема у настави, експеримент- 54 утицај вежбања у oткривању и развијању прoблема на развијање oригиналнoсти кoд испитаника, експеримент- утицај креативније алгoритмизације прoцеса учења на развијање спoсoбнoсти решавања прoблема кoд испитаника, експеримент- утицај мoделирања прoцеса учења на развијање спoсoбнoсти учења испитаника и експеримент- утицај хеуристичкoг мoделирања прoцеса учења на развијање oпште спoсoбнoсти резoнoвања испитаника. Сви oви експерименти су изведени са паралелним групама и имали су за циљ да утврде утицај вежбања на развoј интелигенције. На oснoву резултата свих oвих експеримената, Квашчев сматра да се мoже извести један oпшти закључак кoји гласи: “У наведеним истраживањима је дoказанo да је пoд утицајем вежбања мoгуће утицати на трајнији развoј флуидне и кристализoване интелигенције испитаника. У тoку ретестирања, гoдину дана пoсле завршенoг експеримента, чланoви експерименталних група су и даље пoказивали значајнo напредoвање у решавању батерије вербалних и невербалних тестoва интелигенције, штo указује на тo да су испитаници, пoд утицајем вежбања, трајније развили флуидну и кристализoвану интелигенцију” (Квашчев, 1981, 295). Истраживања Исмаила, Cowella, Кепхарта, Грубера, Yodera, Канеа и Kirkendalla (према Бала, 1993), пoказала су да пoстoји висoка, пoзитивна, кoрелација фактoра равнoтеже и кooрдинације са генералним кoгнитивним фактoрoм. Пoштo је реч o делимичнo симетричнoм утицају кoгнитивних спoсoбнoсти на мoтoричке спoсoбнoсти, мoгуће је претпoставити пoзитиван утицај вежби за развoј кooрдинације и равнoтеже на кoгнитивне спoсoбнoсти, нарoчитo кoд деце кoја су млађа oд 6-7 гoдина. Међу чешће кoришћене дефиниције интелигенције спадају и oне пo кoјима се интелигенција oдређује каo: – спoсoбнoст за учење; – спoсoбнoст прилагoђавања; – спoсoбнoст кoришћења старoг искуства у нoвим ситуацијама; – спoсoбнoст сналажења у нoвим ситуацијама или – спoсoбнoст решавања прoблема (Тубић, 2004). Из претхoдних примера се мoже закључити, у зависнoсти oд теoријскoг пoлазишта, да аутoри интелигенцији приписују различит степен oпштoсти, различиту структуру, али и различит начин дoлажења дo пoдатака o интелектуалнoм функциoнисању, oднoснo различит приступ мерењу интелигенције. 55 У циљу систематичнoсти, све приступе дефинисању пoјма интелигенције мoгуће је пoделити на две групе (Тубић, Фајгељ, Бала, 2007): – функциoналистичке за кoји је карактеристичнo пoклањање пажње oдвијању кoгнитивних функција (нпр. интелигенција је спoсoбнoст адаптације; интелигенција је капацитет за учење; интелигенција је спoсoбнoст кoмуникације; интелигенција је спoсoбнoст апстрактнoг мишљења) и – структуралистичке кoји у средиште пажње пoстављају утврђивање структуре кoгнитивних спoсoбнoсти (Зарoвски, 2006). Унутар oве групе дефиниција, аутoри кoришћењем фактoрске анализе дoлазе дo најмањег дoвoљнoг брoја латентних менталних активнoсти или фактoра за oбјашњење укупнoг кoгнитивнoг функциoнисања. Пoјам личнoсти спoртисте се у научнoј, стручнoј и пoпуларнoј литератури, у oбласти физичке културе, честo упoтребљава. Аутoматски се претпoставља свеoбухватнoст oвoг пoјма, а личнoст спoртисте се oвде пoсматра, пo свoјим oсoбинама, у oднoсу на личнoст неспoртисте. Испитивање личнoсти спoртисте се сматра за најoснoвнији прoблем, чијим решавањем се пoдиже метoдoлoшки нивo психoлoгије спoрта, штo је неoпхoднo за даљи рутински рад, напр. психoлoга у спoртским oрганизацијама (клубoвима) каo и научнo- истраживачки рад, а такoђе пoмаже развoју теoретскoг дела психoлoгије спoрта. Пoштo спoртска активнoст, у пoгледу интелектуалних захтева, има дoста сличнoсти, oднoснo заједничкoг, са великим брoјем других живoтних ситуација, а истoвременo и oдређених специфичнoсти кoје су карактеристичне, управo, за ту активнoст, приликoм мерењу интелектуалних спoсoбнoсти се треба oпределити за такав приступ кoји уважава пoстoјање oпштег фактoра интелигенције и пoстoјање више специфичних (ужих) фактoра спoсoбнoсти кoји су карактеристични управo за спoртску активнoст. Предлажу се следећи тестoви интелигенције кoји би мoгли дати најбoљу прoцену интелектуалних спoсoбнoсти спoртиста, oднoснo oбухватити све oне интелектуалне oперације и прoцесе кoји се манифестују у различитим спoртским активнoстима: Тестoви у највећoј мери засићени oпштим интелектуалним фактoрoм:  Дoминo тест (мери извoђење релација и кoрелата) 56  Равенoве прoгресивне матрице (прoцењују oпшти фактoр и пoсебни специјални фактoр)  Cattell-oве матрице (мере извoђење кoрелата и релација)  Тест С-1 (СВПН-1) мери извoђење прoстoрних релација Истраживања кoја се баве релацијама кoгнитивних и мoтoричких спoсoбнoсти oд велике су важнoсти за oвo истраживање, пoсебнo збoг чињенице да истраживања кoја се баве пoвезанoшћу кoгнитивних спoсoбнoсти и успешнoсти вежбања у гимнастици гoтoвo да нема, па се неке инфoрмације o тoј прoблематици мoгу дoбити самo пoсреднo, прекo резултата истраживања o утицају кoгнитивних спoсoбнoсти на манифестацију мoтoричких спoсoбнoсти кoје хипoтетски значајнo утичу на успешнo вежбање у гимнастици. Исмаил, у свoјим мнoгoбрoјним истраживањима, међу кoјима велики брoј у дoмену мoтoрике чoвека развија велики брoј теoрија, а међу њима се нарoчитo истиче oна o интегралнoм развoју личнoсти. За нас су oд пoсебнoг значаја експериментална истраживања кoја су спрoведена у циљу утврђивања релација мoтoричких спoсoбнoсти и других субсистема психoсoматскoг статуса. Приличнo oграничење при избoру мернoг инструмента представља и не пoстoјање стандардизoванoг мернoг инстумента за испитивање деце у нашoј земљи, штo је дoдатнo утицалo на сужавање мoгућег избoра. Равенoве прoгресивне матрице испуњавају све гoре наведене захтеве, па су кoришћене у oвoм истраживању за мерење интелектуалнoг функциoнисања деце узраста oд 10 дo 11 гoдина. Oснoвни кoнцепт мерења интелигенције деце Равенoвим прoгресивним матрицама прoизилази из теoријскoг приступа структури интелигенције Чарлса Спирмана (Spearman) и oсталих представника структуралистичкoг схватања oве спoсoбнoсти. Наиме, Спирман је сматраo да се интелигенција састoји oд: – спoсoбнoсти пoсматрања, кoнтрoле и управљања сoпственим менталним прoцесима; – спoсoбнoсти увиђања релација међу пoјмoвима и пoјавама , каo и – спoсoбнoсти налажења кoрелата (Бирo & Анић, 1987). Равенoве прoгресивне матрице oдгoварају управo oвoм схватању спoсoбнoсти кoје је заступаo Спирман: ради се o капацитету за oткривање и разумевање релација међу датим елементима и за oткривање кoрелата када су дати један елемент и релација, 57 а тражи се други недoстајући елемент. Пoједнoстављенo, oвај тест представља невербални тест за пoсматрање – јаснo мишљење. Прoгресивне матрице, прилагoђене упoтреби у нашoј земљи, пoстoје у две верзије: са пет серија задатака намењених oпштoј пoпулацији oд 5-90 гoдина и са три серије у кoјима су задаци oбoјени, намењени првенственo деци oд 5-11 гoдина, штo ће бити кoришћенo у oвoм истраживању. 3.5. Досадашња истраживања у фудбалу 3.5.1. Досадашња истраживања морфолошких карактерстика у фудбалу Истраживањима морфолошког простора бавио се велики број истраживача, Први радови почели су се појављивати почетком XX века. У почетку су се најчешће од морфолошких мера узимале висина и тежина, а у статистичкој обради података доминирале су искључиво униваријантне методе (анализа централних и дисперзионих параметара, корелациона анализа), а тек касније се почела примењивати факторска, регресиона и каноничка анализа. Христов и сарадници (1976) су на основу мерења 625 фудбалера скопског подсавеза, уз примену девет морфолошких варијабли, указали да та популација поседује добар физички развитак (према Bozalatzisu, 1999). Siozios (1992) у свом магистарском раду даје релације између система морфолошких карактеристика, базично моторичких способности и специфичних моторичких способности фудбалера 15 до 18 година. Резултати каноничке корелације показују да су морфолошке карактеристике у значајној релацији са специфично моторичким способностима око 42%, заједничког варијабилитета та два скупа. Петровић (1996) је извршио истраживање на узорку од 54 фудбалера Ф.К.»Црвена Звезда», подељених у две групе. Прву групу чинили су играчи из 1991. године, а другу играчи из 1995. године. Аутор је извршио компаративну анализу неких антрополошких карактеристика ове две групе. Из свеукупних резултата, аутор је закључио да се фудбалери две генерације Ф.К.»Црвена Звезда» углавном статистички значајно не разликују у погледу већине проматраних антрополошких обележја, као и да је ниво већине антрополошких карактеристика надпросечан. Такође је утврдио да постоји делимична међусобна позитивна повезаност антрополошких карактеристика, 58 те да социјално статусне карактеристике не утичу значајно на посматрана антрополошка обележја. Bozalatzis (1999) вршио је истраживање на узорку 144 ученика, узраста 12-14 година, чланови фудбалских клубова из СЦГ и Грчке. На основу тог истраживања урадио је и магистарску тезу под насловом: «Релације између система морфолошких карактеристика, базично моторичких способности и специфичних базично моторичких способности фудбалера узраста 12 до 14 година«. Истраживање је показало да на варијабилност резултата базично моторичких способности доминантно утиче тренинг у фудбалу, односно више него сам природни развој. Утврђен је далеко већи утицај морфолошких мера на специфичну снагу у фудбалу него на специфичну прецизност. Утицај базично моторичких способности је значајан на све третиране ситуационе варијабле, а у првом реду на троскок и бацање аута. Malina и сарадници (2000) су на узорку од 135 фудбалера старости од 10,7 до 16,5 година извршили мерење телесне висине и телесне масе играча подељених према хронолошкој старости у три групе, и то: 10-12 год. (н=63), 13-14 год. (н=29) и 15-16 год. (н=43). Најстарију групу су чинили и играчи националног тима Португала (н=19). Код играча од 15 до 16 година, чланови националног тима, су у просеку, били вишљи (1,75±0,05 м / 1,72±0,07 м) и веће телесне масе (67,5±6,3 кг / 63,2±5,6 кг). Посматрано по играчким позицијама добијене су следеће вредности телесне висине и телесне масе: играчи напада (1,70±0,07 м / 66,9±4,9 кг), играчи везног реда (1,75±0,03 м / 64,9±2,8 кг), одбрамбени играчи (1,77±0,05 м / 68,0±8,3 кг) и голмани (1,76 м / 76,4 кг). Melchiorri и сарадници (2002) су извршили мерење body cell mass (BCM) код два фудбалска тима како би се проценило да ли постоје разлике у телесној композицији између играча различите позиције у тиму. Истраживања су рађена на два италијанска фудбалска тима, означених са А и Ц. Тим А је чинило 14 играча (4 нападача, 4 одбрамбена, 6 везних играча), док је у тиму Ц било 18 играча (4 нападача, 4 одбрамбена, 8 везних играча и 2 голмана). Користећи тест bioelectrical impedance spectroscopy (BIS), мерени су следећи параметри: fat free mass (FFM), fat mass (FM), procenat body fat (%BF), and BCM. Није било великих одступања између тимова по питању годишта, висине, тежине и бодy масс индеx. Резултати показују да је FFM већи код везних и одбрамбених играча тима А, него код истих играча тима Ц. У оквиру тима А FFM је нижи код нападача у односу на одбрамбене играче. Такође, у оквиру тима А је FM и %BF нижи код одбрамбених играча у односу на нападаче и везне играче, док је 59 BCM знатно већи код нападача у односу на одбрамбене играче, без већих одступања код осталих играчких позиција. У оквиру групе Ц BCM је значајно већи код нападача у односу на везне и одбрамбене играче, без великих разлика између везних и одбрамбених играча. Body cell mass мерен методом BIS представља нови једноставан приступ за процењивање телесне композиције. Ова студија показује да је веома важно анализирати телесну композицију фудбалера, не само са циљем процене варијације тежине на квантитиван и квалитативан начин, већ и са сврхом селекција играча у односу на позицију у тиму. Ови резултати би требали представљати битне информације тренерима приликом селекције фудбалера, али не и као једини одлучујући фактор. Хаџић (2004) је на узорку од 147 фудбалера узраста 14 – 16 година, фудбалских екипа прве и друге савезне лиге на простору Црне Горе, применио систем од 13 морфолошких варијабли и 25 моторичких варијабли (као предикторске) и систем од 10 ситуационо – моторичких варијабли (као критеријске). Примарни циљ му је био да утврди величину утицаја антропометријских карактеристика и базично моторичких способости на резултатску успешност у ситуационо – моторичким тестовима фудбалске игре. Све добијене резултате подвргао је великом броју униваријантних и мултиваријантних метода. На основу добијених резултата а према формулисаним хипотезама констатовао је да хипотеза (Х1) може да се прихвати јер је потврђена егзистенција латентних димензија у простору: морфолошких, моторичких и ситуационо – моторичких тестова, хипотеза (Х2) такође се прихвата јер су добијене статистички значајне корелације у већем броју варијабли у одвојеним манифесним просторима морфологије, базичне моторике и ситуационе моторике, и хипотеза (Х3) се прихвата јер је регресионом анализом доказано да постоје статистички значајне везе између предикторског система варијабли и критеријских варијабли. Резултати истраживања упућују на закључак да у трансформационом процесу већу пажњу треба посветити вођењу лопте, прецизности ударца по лопти и снази ударца по лопти ногом и главом. Смајић (2005) је у истраживању на узорку од 256 фудбалера узраста 10 – 12 година и примењене батерије 12 антропометријских мера за процену морфолошких карактеристика, закључио да се морфолошке карактеристике третираног узорка дечака не разликују од нормалне популације односно од дечака који се небаве фудбалом. 60 Gil и сарадници (2007) су утврдили антропометријске и физиолошке карактеристике младих фудбалера, према њиховој позицији у тиму, и дефинисао њихову важност у процесу селекције. У овом истраживању је тестиран 241 млади фудбалер чланова Getxo Arenas Club-a (Bizkaia), просечне старости 17.31 године (± 2.64), подељених у следеће групе: нападача (н = 56), везних играча (н = 79), одбрамбених играча (н = 77) и голмана (н = 29). Мерене су следеће антропометријске варијабле испитаника: висина, тежина, бодy масс индеx, 6 кожних набора, 4 дијаметра и 3 обима. Поред тога, на основу телесне тежине, процента масти, кости и мишића израчунат је и њихов соматотип и телесна композиција. Испитаници су изводили Астранд тест да би се одредила њихова апсолутна и релативна VO2^max, тест издржљивости, спринт-тест (30 м праволинијско трчање и 30 м са 10 чуњева) и 3 теста скочности. Испитивања су показала да су нападачи имали највећи проценат мишићне масе. Они су имали најбоље резултате у свим физиолошким тестовима, укључујући издржљивост, брзину, агилност и снагу. Супротно њима, за голмане је утврђено да су највишљи и најтежи играчи. Поред тога код њих је утврђен и највећи кожни набор и највише процента масти, као и да имају најнижи аеробни капацитет. У процесу селекције, нападачи су се од осталих највише разликовали у тестовима агилности и скочности. Супротно њима, агилност, тежина и издржљивост су кључни фактори везних играча. Одбрамбене играче карактерише ниска количина поткожног масног ткива. Закључили су да постоје антропометријске и физиолошке разлике код фудбалских играча у односу на њихову позицију у тиму. Њихове разлике одговарају различитим задацима током игре. Према томе, у програм тренинга треба укључити специфичности задатака за сваку позицију у тиму. Gravina и сарадници (2008) су на узорку од 66 фудбалера старости од 10 до 14 година, анализирали разлику између стартних играча на утакмици и резервних играча у простору антропометријских карактеристика на почетку и крају сезоне. За израчунавање композиције тела мерене су следеће вредности: телесна висина, телесна маса и шест тачака за процену поткожног масног ткива (мерене калипер метром). Применом одређених формула, наведени параметри су коришћени за израчунавање процентуалних вредности чисте мишићне масе, поткожног масног ткива и скелета. Код групе фудбалера старости 14 година (13,6 година), добијене вредности указују да су стартих једанаест играча виши и виткији фудбалери. 61 3.5.2. Досадашња истраживања моторичких способности у фудбалу Истраживања моторичких способности почета су почетком XX veka, али се тек у другој половини истога почињу идентификовати фактори различитих способности. Елснер (1974) је на узорку од 59 студената применио батерију тестова за процену појединих димензија снаге код фудбалера. Утврдио је, у простору од 20 варијабли, факторском анализом, четири фактора снаге, који су се односили на фудбалере (према Ракочевић, 1996). Елснер (1976) је анализирао утицај неких манифесних и латентних морфолошких варијабли на успешно играње фудбала. На основу резултата тестирања 97 играча са 23 теста, факторском анализом је изоловано шест латентних димензија, које утичу на успех у фудбалској игри. Установљено је да успех у фудбалској игри карактеристично зависи од експлозивне снаге играча (према Bozalatzisu, 1999). Брачић (1985) је истраживао развој 13 моторичких способности (снага, брзина, гипкост, координација), на 200 фудбалера, узраста 16 - 18 година, учесника Словенске лиге. Истраживањем је добијено, да је латентна структура 13 варијабли основне моторичке структуре опредељена двема димензијама: централна регулација структуралних експлозивних покрета ногу и способност за координацију прецизних покрета екстремитетима. Малацко и Радосав (1985) вршили су истраживање на узорку од 116 ученика, који су чинили експерименталну групу и 117 ученика који су чинили контролну групу из основних школа Новог Сада, узраста III и IV разреда. Био је примењен систем од 12 морфолошких, 18 моторичких и 8 специфично моторичких варијабли. Резултати истраживања показали су да постоји статистички значајна разлика између експерименталне и контролне групе испитаника у антропометријским карактеристикама. У простору специфично моторичких варијабли изоловане су три латентне димензије: агилност, експлозивна снага и прецизност, као и брзина трчања (према Siozios, 1992). Рашић (1997) је испитивао релације између базично-моторичких и специфично- техничких способности фудбалера узраста 11-17 година, на узорку од 180 фудбалера који су били подељени у три групе. Дошао је до закључка да постоји статистички значајна разлика између свих узрасних група и то у свим варијаблама базичне моторике, док је код специфичне технике такође добијена статистички значајна 62 разлика између групе испитаника, осим у варијаблама за процену прецизности левом и десном ногом. Молнар (1998) је на узорку од 240 дечака узраста 7-14 година, од којих је 120 сачињавало полазнике школе фудбала и 120 дечаке који се нису бавили спортом, подељених у четири субузорка: I (7-8 година), II (9-10 година), III (11-12 година) i IV (13-14 година) са 30 дечака у свакој групи, примењен је систем мера и тестова за процену морфолошких карактеристика (12), базичних (10), и специфичних моторичких способности (2), у циљу да се утврде разлике у свим наведеним карактеристикама и способностима дечака истог узраста, у зависности од тога да ли се баве или не баве спортом. Анализом одређених резултата путем дискриминативне мултиваријантне статистичко-математичке методе дошло се до следећих закључака. Разлике у морфолошким карактеристикама су ишле у прилог групама које се не баве спортом, док су резултати код базичних, специфичних и функционалних способности ишле у прилог играча који се баве спортом (фудбалом). Све статистички значајне разлике у узрасту дечака од 7-8 година приписане су ефикасној селекцији, а код осталих узраста ефикасним програмским садржајима који се примењују у школи фудбала. Молнар (2003) је на узорку од 105 дечака узраста 10 годона (± 6 месеци) активних (тренажно и такмичарски) у школи фудбала “ЯMR” применио систем од 12 варијабли за процену антропометријских карактеристика (као предикторски систем), систем од 17 варијабли за процену базично моторичких способности (такође као предикторски систем) и систем од 10 варијабли за процену специфично моторичких способности (као критеријски систем) да би утврдио релације специфичних моторичких способности, морфолошких карактеристика и базичних моторичких способности дечака у фудбалској школи. Генерални циљ му је био да утврди релације предикторских варијабли са критеријским варијаблама и да изврши конструкцију батерије тестова за процену, праћење и прогнозу развоја специфично моторичких способности дечака полазника школе фудбала. Применом каноничке корелационе анализе, стандардне регресионе анализе и степwисе регресионе анализе дошао је до закључка да нису утврђене статистички значајне релације система антропометријских варијабли и система за процену специфично моторичких способности код дечака узраста 10 година (± 6 месеци) полазника школе фудбала чиме је одбачена прва алтернативна хипотеза (х1), при утврђивању релација система варијабли за процену базично моторичких способности и система варијабли за процену специфично 63 моторичких способности изолован је један пар високо статистички значајних каноничких фактора чиме је прихваћена друга алтернативна хипотеза (х2), при утврђивању релација система варијабли за процену антропометријских карактеристика и система варијабли за процену базично моторичких способности добијен је један статистички значајан канонички корен на нивоу од п=.04 чиме је прихваћена али са мањим интензитетом трећа алтернативна хипотеза (х3), при утврђивању релација система варијабли за процену антропометријских карактеристика и појединачних варијабли специфично моторичких способности дошао је до резултата на основу којих не може потпуно да се прихвати четврта алтернативна хипотеза (х4), при утврђивању релација система варијабли за процену базично моторичких способости и појединачних варијабли специфично моторичких способности дошао је до резултата на основу којих може у потпуности да се прихвати пета алтернативна хипотеза (х5), степwисе регресионом анализом добијене су најпредиктивније варијабле са највећим парцијалним доприносима у мултиплој корелацији и редукован систем предиктивних варијабли са максималном мултиплом корелацијом и формирана батерија тестова која може да послужи за процену, праћење и прогнозу напретка полазника школе фудбала чиме је у потпуности потврђена шеста алтернативна хипотеза (х6). Генерално је закључио да су утврђене умерене, статистички ниско значајне релације антропометријских карактеристика и специфично моторичких способности, а високо статистички значајне релације базично моторичких способости и специфично моторичких способности, што је омогућило конструкцију батерије тестова са високом предиктивном вредношћу у процени, праћењу и прогнози квалитативног нивоа полазника школе фудбала чиме је потврђена генерална хипотеза (Х). Kotzamanidis, Chatzopoulos, Michailidis, Papaiakovou & Patikas (2005), су спровели истраживање на узорку од 35 фудбалера са циљем утврђивања ефеката комбинованог високо интензивног тренинга са оптерећењем и тренинга брзине коришћеног у истој тренажној јединици на јачину, брзину трчања и висину вертикалног скока фудбалера. Испитаници су подељени на групу која је комбиновала тренинг са отпором и брзински тренинг истовремено (н = 12), групу која је проводила идентичан тренинг са отпором, али без вежби брзине (н = 11) те контролну групу (н = 12). На основу добијених резултата аутори су закључили како комбинација тренинга са отпором и тренинга брзине резултира већим побољшањем брзинско-експлозивних карактеристика фудбалера у односу на конвенционални тренинг са отпором. 64 Kymahugotis, Dulgeridis i Papadimas (2005) су на узорку од 63 фудбалера, ученика основних школа, старих 12 година у градовима Родос и Нафрактос у Грчкој, извршили антропометријска мерења, тестирања базично-моторичких и специјално моторичких способности. Примењено је укупно 21 варијабла, од којих су 9 чиниле антропометријске мере, 8 базично-моторичке способности и 2 специјална-моторичка теста. Циљ истраживања је био утврђивање односа (нивоа, веза и статистичке значајности) примењених антропометријских мера и базично-моторичких тестова у објашњавању постигнутих резултата у специјално-моторичким способностима фудбалера за брзо трчање са променом правца под правим углом на 25 метара и брзо трчање високим стартом на 10 метара. Резултате специјално-моторичких способности статистички значајно објашњавају примењене антропометријске мере и базично- моторичке способности, те се могу препоручити као поуздани мерни инструменти за усмеравање и избор деце за фудбал. Смајић (2005) је у истраживању на узорку од 256 фудбалера узраста 10 – 12 година и примењене батерије 20 тестова за процену базично моторичких способности и 24 теста за процену специфичне прецизности, закључио да су дечаци били веома различити у базично моторичким способностима, док су у тестовима специфичне прецизности показали највећу хомогеност. Броња (2006), спровео је истраживање на узорку од 74 испитаника, старих 14 и 15 година који се активно баве фудбалом у општини Бар у Црној Гори. Примењено је 10 мерних инструмената за процену експлозивне снаге. Циљ истраживања је био да се утврди утицај експлозивне снаге на резултате ситуационо-моторичких способности. Примењена је каноничка корелациона анализа. Утврђено је да између скупа варијабли за процену експлозивне снаге и критеријумске варијабле за оцену успешности у ситуационо-моторичким способностима фудбалера постоји један значајан канонички фактор и висока повезаност. Високе пројекције на канонички фактор имале су варијабле експлозивне снаге: скок удаљ из места, троскок из места, скок у вис из места и бацање лоптице у даљ. Christou, Smilios, Sotiropoulos, Volaklis, Pilianidis & Tokmakidis (2006), су истраживали утицај фудбалског тренинга и тренинга снаге са отпором у трајању од 16 недеља на неке показатеље максималне јачине, експлозивне снаге, брзине, флексибилности и технике. Осамнаест фудбалера старости 12-15 година подељено је у експерименталну групу која је проводила фудбалски тренинг и експерименталну групу 65 која је проводила фудбалски тренинг комбинован са тренингом снаге са оптерећењем, док је осам испитаника чинило контролну групу. Резултати су показали како су фудбалским тренингом постигнуте значајне промене у односу на контролну групу, но највеће промене су забележене код експерименталне групе која је комбиновала фудбалски тренинг и тренинг снаге са отпором. Лолић и сарадници (2006) су спровели истраживањем којим је обухваћено 28 испитаника мушког пола, старих 12 и 13 година ±6 месеци, који активно играју фудбал у Бања Луци. Основни циљ истраживања је био да се утврде разлике у припремном периоду на основу резултата иницијалног и финалног мерења базично-моторичких и ситуационо-моторичких способности. Базично-моторичке способности биле су дефинисане латентним димензијама опште и експлозивне снаге а ситуационо- моторичке способности тестовима домета лопте ударене ногом (пуним рисом) из залета и дометом лопте ударене главом из залета. За процену квантитативних разлика између иницијалног и финалног мерења базично-моторичких и ситуационо- моторичких способности примењена је мултиваријатна и униваријатна анализа варијансе. Тестирањем значајности разлика нивоа варијабли латентних базично- моторичких димензија и специјално-моторичких способности Wилк'с Ламбда тестом на мултиваријатном нивоу, утврђена је статистички значајна разлика. На униваријатном нивоу Ф-однос и њена значајност (п левел) указују да је код базично- моторичких способности статистички значајно повећање утврђено код варијабли експлозивне снаге, а код специјално-моторичких у свим примењеним тестовима. Hugues (2008) процењује ефекте специфичних тренинга снаге ногу на брзину трчања и агилности младих професионалних фудбалера. Тестирано је 26 фудбалера узраста од 17 до 19 година подељених у три групе. Прва је названа референтна група (РЕ) и изводила је само индивидуалне техничке тренинге, друга координациона група (КО) је изводила кружни систем тренинга за побољшање агилности, координације, и равнотеже (заједно са одређеним тренинзима технике) и трећа “скочна” група у којој је акценат стављен на вежбе 3 серије понављања по 3 чучња и трчања испред кружних вежби агилности и тренинга технике. Овај програм се изводио 5 пута недељно током 3 недеље. На почетку експерименталног истраживања и на крају сваке недеље сви играчи су процењивани коришћењем четири теста: агилност, схуттле тест са променом правца и два спринта на 10м и 7,32м која су извођена узастопно. Снимљено је једно време које представља укупно време извођења сва четири теста за редом. Резултати 66 показују да спринт и схуттле спринт са променом правца не побољшавају карактеристике агилности и трчања. У тесту агилности уочен је напредак у све три групе али више у групи (РЕ) и (КО). Дошли су до резултата да специфичан кружни тренинг посебно прилагођен различитим типовима снаге која се користи током утакмице може побољшати агилност и координацију. Impellizzeri, Rampinini, Castagna, Martino, Fiorini & Wisloff (2008), су спровели истраживање које је имало за циљ да упореде утицај плиометријског тренинга на песку у односу на плиометријски тренинг на трави на мишићни умор, висину вертикалног скока и спринтерске способности. Након случајног узорковања формиране су две експерименталне групе са по 18 фудбалера (група на травнатој подлози), односно 19 фудбалера (група на песку). Резултати су показали како плиометријски тренинг на песку има позитиван утицај на скакачке и спринтерске способности те да узрокује мањи мишићни умор. Тренинг на травнатој подлози се показао као ефикаснији за побољшање резултата у тесту "цоунтермовемент јумп", док је на пешчаној подлози дошло до већег побољшања код теста "Скаут јумп". На основу добијеног се може закључити, како плиометријски тренинг на различитим подлогама може бити повезан са различитим неуромускуларним факторима, који су повезани са ефикасношћу циклуса скраћивања и издуживања мишића. Калентић (2008) је анализирао узорак 26 фудбалера, сениора РФК Нови Сад, подељених у 3 субузорка у односу на позицију у игри (играчи одбране (8), везни играчи (10), играчи напада (8),), узорак 26 фудбалера подељених у 3 субузорка по критеријуму антропометријских карактеристика (играчи одбране (8), везни играчи (10), играчи напада (8),), узорак 26 фудбалера подељених у 3 субузорка по критеријуму моторичких способности (играчи одбране (8), везни играчи (10), играчи напада (8),) и узорак 26 фудбалера подељених у 3 субузорка по критеријуму оцене игре фудбалера (играчи одбране (8), везни играчи (10), играчи напада (8),). Резултати истраживања су показали да не постоји статистички значајна разлика између играча одбране, везног реда и играча напада у испољавању експлозивне снаге доњих екстремитета. Такође, потврђено је и истраживање разлика у оквиру моторичких способности фудбалера по критеријуму позиције на којој играју у тиму, јер није утврђена статистички значајна разлика. Постојање границе статистички значајне разлике потврђено је за резултате моторичких тестова, који оцењују апсолутну снагу трупа и апсолутну снагу опружача 67 леђа. У осталим посматраним просторима није потврђено постојање статистички значајних разлика између посматраних субузорака. Ronnestad, Kvamme, Sunde & Raastad (2008), су са циљем утврђивања разлика у тренингу снаге комбинованим са фудбалским тренингом и комбинације тренинга снаге, плиометријског тренинг и фудбалског тренинга провели истраживање у којем су упоређивали ефекте та два програма тренинга. Експериментална група која је проводила тренинг снаге комбинован са фудбалским тренингом имала је шест испитаника, а експериментална група која је проводила комбинацију тренинга снаге, плиометријског тренинга и фудбалског тренинга имала је осам испитаника, док је контролна група имала седам испитаника који су проводили само фудбалски тренинг. Узорак варијабли је чинило 8 тестова за процену јачине, брзине и снаге. Резултати су показали како комбинација тренинга снаге, плиометријског тренинга и фудбалског тренинга нема предности у развоју мерених способности у односу на тренинг снаге комбинован са фудбалским тренингом. Mujika, Santisteban & Castagna (2009), су спровели истраживање са циљем утврђивања ефеката тренинга спринта и експлозивне снаге на експлозивну снагу типа скочности, брзину и агилност фудбалера до 19 година. У програму је учествовало 20 испитаника који су подељени на групу која је проводила спринтерски тренинг и на групу која је проводила тренинг са лаганим до средњим отпором (15-50% телесне масе) у комбинацији са фудбалским играма. Тренинг је трајао седам недеља те није добијена статистички значајна разлика између ефеката тренинга спринта и тренинга експлозивне снаге типа скочности на тестиране способности фудбалера, једино је група фудбалера која је проводила тренинг са лаганим до средњим отпором (15-50% телесне масе) у комбинацији са фудбалским играма постигла статистички значајно боље резултате у тесту спринта на 15 м те су аутори закључили како се таква врста тренинга препоручује с циљем развоја специфичних спринтерских способности током такмичарског периода. Thomas, French & Hayes (2009), су упоређивали утицај два програма плиометријског тренинга на експлозивну снагу и агилност младих фудбалера. Узорак испитаника чинило је 12 фудбалера просечне старости 17.3 + / - 0.4 године, који су подељени на групу која је изводила дубинске скокове и групу која је изводила скокове из чучња са припремом. Програм је трајао шест недеља. Код обе групе је утврђена статистички значајна промена у висини скока и времену контакта са подлогом (п 68 <0.05), али није било промена у спринтерским способностима (п> 00:05). Нису утврђене статистички значајне разлике међу групама (п> 0,05), на основу чега аутори закључују како су оба програма једнако вредна за развој наведених способности. Duarte и сарадници (2010) су спровели истраживање са циљем да се открију варијације у поновљеним спринт способностима кроз футсал сезону (пре, током и после сезоне), користећи 10 максималних понављаних спринт протокола од 24,2 м са променом смера кретања и 15с активног опоравка. Осам полу - професионалних играча завршило је тест (иницијално и финална тестирања). Три тестирања су спроведене: 1) након првог месеца тренирања (пре), 2) након три месеца (средина) и 3) након три месеца (пост - сезона) од почетка сезоне. Добијени резултати сугеришу да футсал тренинг одржава анаеробни капацитет и током сезоне и није ефикасан у одлагању умора током спринт провере. Јањић и сарадници (2010) су истраживали кондициону припрему, која представља сложен и свеобухватан процес примене више програма за развој и одржавање функционалних и моторичких способности. Предмет овог истраживања је утицај спроведеног плана и програма тренинга током летњег припремног периода на промене моторичких способности фудбалера ФК "РАД" из Београда. Узорак испитаника чинили су двадесет сениора, ФК "РАД" из Београда. Прво тестирање (Т1) је извршено на почетку припремног периода, а друго тестирање (Т2) је извршено на крају припремног периода. Одабраним тестовима процењиване су моторичке способности које утичу на ефикасност испољавања у фудбалу, брзина, снага, агилност, гипкост и издржљивост. У припремном периоду реализовано је 55 тренинга на терену и 14 тренинга у теретани. Добијени резултати указују на веће или мање промене које су се дешавале у току летњег припремног периода. Промене које су настале као последица тренинга су различите у зависности од теста. У припремном периоду, између Т1 и Т2 највеће позитивне промене 6,70% забележене су у JO-JO интермитентном тесту опоравка ниво 1, а негативне -11% у тесту Серија вертикалних скокова и ове промене су статистички значајне. Diallo, Dore, Duche & Van Praagh (2011), су анализирали ефекте плиометријског тренинга на 20 младих фудбалера узраста 12-13 година. Експериментална група је проводила три тренинга недељно у трајању од десет недеља примењујући скокове, прескакање препона и скип, а затим је провела осам недеља редукованог тренажног процеса уз уобичајени фудбалски тренинг. Након експерименталног програма 69 експериментална група је остварила статистички значајно боље резултате у снази на бициклергометру, експлозивној снази типа скочности и брзини, а чији су ефекти задржани и након осам недеља редукованог тренинга. Милановић, Спориш, Трајковић и Фиорентини (2011), су на узорку од 82 испитаника (42 фудбалера и 40 футсал играча) испитивали разлике у агилности између играча фудбала и малог фудбала (футсала). Аутори су закључили да вредности слалом теста са и без лопте су веома сличне код фудбалера и футсал играча и не показују статистички значајну разлику (СЛ п = 0.674; СЛБ п = 0.830). Иста је ситуација и у тесту спринта 9-3-6-3-9 без обзира да ли се врши окрет за 180° или се трчи напред назад. Када говоримо о агилности играча у тесту са променом правца кретања за 90° аутори нису пронашли статистички значајну разлику између играча футсала и фудбала. На основу добијених резултата аутори закључују да играчи футсала и фудбала се разликују у погледу интензитета напора током утакмице, али не и по моторичким активностима типа агилности. Они напомињу да је агилност веома важна компонента како футсала тако и фудбала и представља заједничку карактеристику на основу које можемо да констатујемо да су играчи ова два спорта веома фамилијарна у испољавању агилности. 3.5.3. Досадашња истраживања функционалних способности у фудбалу Butučenko (1963) је дошао до закључка да се у целој популацији спортиста брадикардија региструје скоро у 70% случајева. Она је најчешће умерено изражена са фреквенцијом срца од 50-59/мин. Међутим, у око 3% свих спортиста брадикардија се креће у распону од 31-39/мин (према Томић, 2009). Frick, Eloviano, Somer (1967) i Badeer (1978) су дошли до закључка, да је опште прихваћено мишљење да је код спортиста у мировању брадикардија утолико чешћа и израженија, уколико је степен тренираности виши (према Томић, 2009). Gollnick i King (1969) i Fox, Naughton, Gorman (1972) су установили да тренинг доводи до значајних промена у скелетним мишићима у виду њихове хипертрофије. Ово повећање укупне масе мишићних влакана остварује се на исти начин као и код срчаног мишића: повећава се волумен појединих мишићних влакана уз повећање броја и величине њихових митохондрија и садржаја миоглобина, као и повећање нивоа гликогена и других енергетских материја у њима. Скелетно-мишићна хипертрофија је 70 један од предуслова за висок аеробни капацитет. Међутим, она није битна за достизање високих вредности максималне потрошње кисеоника. Дизачи тегова или гимнастичари, и поред изражене скелетно мишићне хипертрофије, имају релативно низак аеробни радни капацитет. Поседовање великих угљено-хидратних, и то првенствено гликогенских депоа у скелетним мишићима пружа гаранцију за достизање високих вредности аеробног радног капацитета, као и за вршење дуготрајног рада великог интензитета, односно на нивоу високог процента од максималне потрошње кисеоника. Ова карактеристика је значајна за постизање високих спортских резултата у дисциплинама типа издржљивости. Фреквенција срца представља један од базичних функционалних параметара кардио-васкуларног система. Као таква она се користи код спортиста за процену степена тренираности и за одређивање величине тренажних оптерећења. Типичан налаз код спортског срца је снижена фреквенција пулса у мировању, која се означава као брадикардија (према Томић, 2009). Према начину обезбеђивања потребне енергије неопходне за извођење претходно наведених кретних структура, може се рећи да је фудбал (у целини) претежно анаеробан спорт, а тек мањим својим делом аеробан (Грујић, 2002; Понорац, Матавуљ, Рајковача и Ковачевић, 2007). Према истим ауторима (ако се изузме сврставање играча по играчким позицијама, која битно нарушава тврдњу), генерално, код фудбалера 60% енергије се обезбеђује из анаеробних извора, док се 40% обезбеђује из аеробних. У великом броју неопходних параметара који су потребни за успех у фудбалу, пет основних, а из којих проистиче читав низ других, чине целину на следећи начин (Грујић, 2002). Ипак, и за ову тврдњу у доступној литератури постоје размимоилажења. Сходно томе, истраживања Ekbloma (1986) i Bangsboa (1994) указују ипак да се доминантно обезбеђивање енергије одвија из аеробних извора. То је уочено мерењем физиолошких параметара током фудбалских утакмица и анализирањем метаболичких карактеристика мишића фудбалских спортиста (Reilly, 1990; Ali i Farrally, 1991; Reilly i Keane, 1999). Нека истраживања (Davies, Brewer i Atkin, 1992; Reilly, 1994) иду чак и толико далеко и тврде да су добијене вредности VO2max код фудбалера биле блиске уобичајеним вредностима код маратонаца. Последња наведена истраживања су била вршена на врхунским фудбалерима из Енглеске Премијер лиге. Николић, З. (1986) упоређивао је вредност анаеробног прага код спортиста и неспортиста и дошао до закључка да спортисти имају веће вредности анаеробног прага, 71 који је изражен у вредностима утрошка О2 као %VO2max,а да у вредностима пулса при анаеробном прагу нема статистички значајне резлике између тркача и нетркача. Оно што је такође битно, посебно за рад који се бави овим проблемом јесу и налази који тврде да играчи средине терена (везни) и спољни играчи (бекови, крила) имају највеће вредности VO2max (Reilly, 1990). Централни и одбрамбени играчи имају вредности испод везних играча, али изнад голмана. Значајна корелација показана између VO2max и пређене дистанце током утакмице (р= 0,9) указује на потребу за високим нивоом рада код везних играча. Фратрић, Ф. (1993) је вршио вредновање лактатне кривуље и одређивање анаеробног прага код спортиста. Резултати су показали да је индивидуални анаеробни праг осетљивији показатељ нивоа развијености аеробне и анаеробне моћи од других метода одређивања анаеробног прага, и омогућује оптималније управљање тренажним процесом. Николић, З. (1995) у својој књизи наводи да је утврђено да се током рада са растућим оптерећењем, мерењем VO2, VCO2,VE,R,PaO2 i PaCO2, може одредити при ком нивоу метаболизма (VO2 ili %VO2 max) наступа ацидоза, односно анаеробни праг. Аеробни капацитет је део енергетског капацитета који се ослобађа у митохондријама и због тога је спорији од анаеробног извора енергије, док се анаеробни капацитет састоји од три дела извора енергије: ATP, CP и гликолиза. Постоје још неки извори енергије као што су ADP (аденозиндифосфат), GTP (гванозинтрифосфат) али нису од већег енергетског значаја. Оба ова капацитета се могу мање или више прецизно мерити на више начина: Аеробни ( биопсија, тестови од 3 до 10 мин.,VO2 max, анаеробни праг) и Анаеробни (биопсија, тестови краћи од 1 минута, VO2 defmax, VO2dugmax и лактати max) (према Томић, 2009). Reinzi и сарадници (2000) су покушали да дефинишу профил покретљивости елитних Јужноамеричких професионалних играча током Интернационалног такмичења и истакне однос између антропометријских профила и варијабли радних способности. Седамнаест фудбалера је снимано током утакмица које су играли за своју земљу, антропометријски профили су добијени за једанаест играча од горе наведених седамнаест. Шест професионалних фудбалера Енглеске премијер лиге је такође снимано ради поређења. Јужноамерички играчи су значајно мање претрчали (8638м) током утакмице у односу на играче Енглеске премијер лиге (10104м). Током другог полувремена укупно претрчана дистанца је значајно смањена у поређењу са првим 72 полувременом код обе групе играча. Резултати за обе групе играча су комбиновани да би се проценила разлика радних способности у односу на позицију у тиму. Играчи средине терена (9826м) су значајно више претрчали него нападачи (7736м). Измерено је да су одбрамбени играчи трчећи уназад средњим интензитетом претрчали (431м) а нападачи (93м), док су трчећи спринт нападачи претрчали (699м) а одбрамбени играчи (373м). Телесна и мишићна маса су веома значајне у односу на претрчану дистанцу. На основу ових података чини се да индивидуална радна способност зависи од типа такмичења и играчке позиције. Релације између антропометријских карактеристика и радних способности су комплексни захваљујући интеракцији између варијабли које дефинишу радну способност. Bunc и Psotta (2001) су мерили физиолошки профили 22 млада фудбалера узраста осам година. Сви мерени фудбалери су тренирали две године са минимално два тренинга недељно пред сезону а током такмичарске сезоне три тренинга недељно са једном или две утакмице недељно. Према добијеним резултатима да би физиолошке карактеристике младих фудбалера требале бити следеће VO2max x кг(-1) више од 55 мл x кг(-1) x мин(-1) код одбрамбених играча, и више од 60 мл x кг(-1) x мин(-1), код везних и нападача. Максимална брзина трчања приликом тренинга са 5% нагиба терена би код свих играча требала да буде већа од 12 км x х(-1), брзина трчања при анаеробном прагу већи од 10.5 км x х(-1), проценат VO2max на анаеробном прагу требало би да је већи од 77.0 % и потрошња енергије приликом трчања да је нижа од 4.20 Ј x кг(-1) x м(-1). Као и у другим спортовима где таленат игра одлучујућу улогу физиолошке карактеристике се не могу користити као једина мера за постизање успеха, са друге стране ове физиолошке норме и стандарди су неопходни услови за постизање успеха и имају одлучујућу улогу у селекцији талената. Kalapotharakos (2002) је покушао да утврди да ли постоје разлике у антропометријским карактеристикама, издржљивости, изокинетичком максимуму, скоку у даљ, између различитих фудбалских тимова, различито рангираних у Грчком шампионату. Испитивање је извршено на узорку од 3 фудбалске екипе. Тим Б (н=19; 26±4 yеарс; 180±5 цм; 78±4.5 кг) се налазио међу прва три тима Грчке лиге, док је тим М (н=15; 24±4 yеарс; 178±4 цм; 74.8±4.2 кг) био у средини табеле, а тим Л (н=20; 23±3 yеарс; 179±7 цм; 75.3±6.4 кг) је био последње рангиран. Свим тимовима је измерен проценат масти у односу на телесну тежину (%), изокинетички максимум, фреквенција трчања при лактатном прагу (ЛП), скок у даљ. У тиму Б је израчуната нижа вредност 73 процента масти, виши изокинетички максимум, фреквенција трчања при ЛП и скок у даљ, у поређењу са тимом М и Л. Добијени резултати наговештавању да физиолошке карактеристике могу имати важну улогу за постизање врхунских фудбалских резултата. Reilly (2004) је користио различите параметре да би проценио специфичне аспекте физичких карактеристика младих фудбалера и фудбалера сениора. Место у тиму које заузима играч уско је повезано са његовим физолошким капацитетом. Везни и одбрамбени играчи имају највећу максималну потошњу кисеоника (>60мл.кг-1.мин- 1). Са друге стране везни играчи најчешће имају најмању мишићну снагу. Лако је уочљиво да су ове разлике евидентне код младих фудбалера и фудбалера сениора, њихово постојање се мора обазриво користити у идентификацији талената и развојним програмима тренинга. Ниједан појединачни метод не представља могућност процене физичких способности фудбалера. У студији је закључено да антропометријски и физиолошки критеријуми имају улогу само као део укупног праћења фудбалера. Gil и сарадници (2006) су у истраживању покушали да опишу антропометријске и физиолошке карактеристике младих фудбалера узраста од 14 до 17 година у зависности од тога да ли су успешни играчи или не. Соматотип и телесна композиција су рачунати мерењем кожног набора, обима и заједничких дијаметара. VO2 max је одређен Астранд тестом а изведени су и тестови брзине, скошности и издржљивости. Најбитније разлике су уочене између селектованих и неселектованих играча старости 14 година. Селектовани играчи су били вишљи, тежи, тањи и бржи и имали су виши апсолутни или релативни VO2 max. Поред тога примећено је да је већи проценат селектованих играча рођен у првих шест месеци године. У остатку тима агилност је такође била боља код селектованих у односу на неселектоване играче. У старијим узрасним категоријама такође је примећена доминацуја играча рођених у првих шест месеци године. Ови резултати индикују да у периоду пубертета параметри повезани са телесном зрелошћу као што су висина, величина, брзина, VO2max или хронолошка старост су важни у дефинисању успешности појединца. У старијим годинама други фактори (као што је агилност) су важнији. Ипак играчи рођени у првој половини године су такође чешћи у старијим тимовима. Ова истраживања би тренери и селектори требали узети у обзир како би избегли предубеђења приликом селекције. Спориш (2008) је извршио истраживање да би проценио промене анаеробне издржљивости елитних фудбалских играча током две узастопне сезоне у две фазе, са и 74 без високо интензивних ситуационих тренинга. Осамнаест фудбалских играча је тестирано пре и после 8-недељних летњих припрема и поново у наредној сезони. Мерене варијабле укључују трчање на 275 м, максималну срчану фреквенцију и максимална концентрација лактата у крви на крају теста. Током прве фазе истраживања, испитаници су 2 пута недељно имали тренинг током којег су трчали 15 кругова спринта. У следећој години је укључено 4 × 4 минута трчања са интензитетом 90-95% оф HRmax, одвојених са 3-минутним периодима трчања са интензитетом 55- 65% оф Хрмаx. Кондициони тренинзи током прве године истраживања нису показали значајније побољшање анаеробне издржљивости. Након интервенције, укупно време теста трчања је значајно побољшано (55.74 ± 1.63 с вс. 56.99 ± 1.64 с; П < 0.05), са значајно већом концетрацијом лактата на крају теста. Као резултат, ово истраживање је индиковало да ситуациони високо интензивни тренинзи имају већи ефекат од праволинијског спринта на повећање анаеробне издржљивости. Gravina и сарадници (2008) су на узорку од 66 фудбалера старости од 10 до 14 година, анализирали разлику између стартних играча на утакмици и резервних играча. Астрандовим тестом је покривен простор функционалних способности и добијене вредности указују на аеробни капацитет фудбалера (VO2max). Вредности максималне потрошње кисеоника не разликују се статистички код посматраних група на почетку и крају сезоне, што сигурно не значи да аеробни капацитет није битан фактор за успешност у фудбалској игри, на шта нам указују и друга истраживања (Reilly и сарадници, 2000a и 2000б). Gatterer и сарадници (2010) су спровели истраживање на два играча везног реда (24 и 25 године; 179 и 178 цм телесне висине; 77 и 69 кг телесне масе) дирекним мерењем потрошње кисеоника преко преносивог уређаја „Cosmed K4“ тежине 800 грама. Током истраживања играчи су на себи носили и траке за мерење фреквенције срчаних откуцаја. Добијене вредности VO2max су 65,8 и 56,2 мл/мин/кг. Просечна потрошња кисеоника VO2 током фудбалске утакмице је 37,4±6,8 и 34,3±6,4 мл/мин/кг, односно 56,8 и 61% од VO2max. Енергетска потрошња током 90 минута утакмице износи ≈ 1380 и ≈ 1140 kcal. Просечна вредност срчане фреквенце код првог играча износи 167±9 и 164±10 отк/мин са и без преносивог уређаја за мерење потрошње кисеоника, а код другог играча 179±11 и 176±11 отк/мин. Добијене просечне вредности на ова два мерења износе 87,4% и 87,7% у односу на максималну фреквенцију срца. 75 Калентић и сарадници (2013) су истраживали разлике у максималној аеробној моћи (VO2max) код испитаника, у иницијалном и финалном стању, након 4 недеље програмираног тренинга. Узорак испитаника чинило је 20 фудбалера узраста од 17 до 19 година, чланова ФК Војводина из Новог Сада. Помоћу мерног инструмента "Бип тест" процењивана је аеробна ациклична издржљивост фудбалера у иницијалном и финалном стању, а између два тестирања испитаници су тренирали Табата методом. Разлике у резултатима између иницијалног и финалног стања анализиране су зависним Т тестом за мале узорке. Након 4 недеље поновљено је тестирање и мерење у истим условима као и при иницијалном мерењу и аутори су дошли до закључка да је после четворонедељних припрема по Табата протоколу дошло до помака у максималној потрошњи кисеоника. 3.5.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у фудбалу Врхунски фудбалери су бољи у задацима препознавања и присећања структурисаних образаца игре у односу на мање успешне фудбалере. Наиме, врхунски фудбалери не памте позиције сваког играча појединачно, већ позиционирање појединих играча групишу у већу смислену целину и као такве их памте што им омогућава да брже и ефективније користе специфична фудбалска знања стечена искуством и препознају у ком правцу ће се одвијати дефанзивне или офанзивне поставке већ у самом зачетку акције (Helsen i Pauwels, 1993; Williams и сарадници, 1993; Williams i Davids, 1995; Smeeton и сарадници, 2004, Williams и сарадници, 2006). У почетку се сматрало да врхунски спортисти имају функционално боље чуло вида. Да се изразим жаргонски, претпостављало се да врхунски спортисти поседују софистициранији hardware у односу на спортисте који су мање успешни. Зато су рађена истраживања у којима су поређени нпр. статичка и динамичка визуелна оштрина, перцепција дубине, опсег перифеног вида и друге карактеристике код врхунских и просечних фудбалера. Резултати ових истраживања упућују на закључак да врхунски фудбалери не поседују унапређен hardware и да се разлика у перцептивним способностима између врхунских и мање успешних фудбалера не може објаснити на овај начин (Helsen i Starkes, 1999; Williams и сарадници, 1999). Пошто је утврђено да се разликама у hardware-u не може објаснити због чега су неки играчи успешнији од других пажња истраживача је усмерена на проучавање 76 софтwаре-а. Резултати ових истраживања су конзистентни и упућују на закључак да су врхунски фудбалери успешнији у препознавању, анализирању и интерпретацији визуелне информације у односу на мање успешне фудбалере. Међутим, резултати новијих истраживања рађених на узорку врхунских младих фудбалера који тренирају у млађим категоријама клубова Премијер лиге и просечних младих фудбалера који фудбал тренирају у школама нису у потпуности потврдили раније налазе (Ward i Williams, 2003). Наиме, разлика у способности груписања информација у смислене целине између врхунских и просечних младих фудбалера узраста између 9 и 17 година није била статистички значајна. Млади фудбалери из обе групе на узрасту између 11 и 13 година су правили знатно мање грешака у задатку присећања у односу на млађе фудбалере, а тек на узрасту између 15 и 17 година постојала је разлика између врхунских и просечних младих фудбалера при чему су врхунски мање грешили. Када је фудбал у питању изгледа да способност груписања информација у веће смислене целине зависи од когнитивног сазревања јер деца млађа од 11 година још увек немају довољно развијене способности репрезентације и процесирања проблема које би им олакшале налажење решења. Такође, ниво развијености ове способности у великој мери зависи и од специфичног фудбалског знања акумулираног током времена. За достизање експертског нивоа у извршавању неке вештине потребно је приближно 10 година тренинга (Ericsson и сарадници, 1993; Ericsson, 2007). Дакле, разлика између врхунских и просечних фудбалера видиљива је тек на узрасту после 15. године када је достигнут одређени ниво когнитивне зрелости и акумулирано довољно фудбалског знања стеченог кроз тренинг са врхунским стручњацима. Врхунски фудбалеру су у стању да на основу става и положаја тела или положаја делова тела противничког играча успешно предвиде његове будуће акције. Већина истраживања из ове области у фудбалу рађена је у пенал ситуацијама из голманове перспективе, а знатно мањи број истраживања односио се на ситуације из игре. Претпоставља се да и у ситуацијама из игре фудбалери користе исте стратегије које користи и голман у пенал ситуацијама. У овим истраживањима испитаницима (фудбалерима) се обично приказују видео снимци на екранима који одговарају догађајима у природној величини током којих се у зависности од врсте задатка а) прекида емитовање у различитим временским периодима пре завршетка акционе секвенце (контакта ноге са лоптом) или б) се онемогућава визуелна фиксација 77 одређених критичних тачака на телу (нпр. глава, рука, кук, стопало) и/или визуелни контакт са лоптом, а задатак испитаника је да антиципирају завршетак акционе секвенце и одреагују у складу са својим предвиђањима. Током експеримента помоћу посебних уређаја прате се покрети очију фудбалера, а након експеримента испитаници извештавају експериментатора на основу којих визуелних сигнала су доносили одлуку. Резултати ових истраживања указују да врхунски голмани успешније антиципирају страну на коју ће извођач упутити лопту, као и висину упућеног шута (Williams i Burwitz, 1993; Franks i Hanvey, 1997; Savelsvergh и сарадници, 2002). Обе групе су више грешиле када је требало да одреде висину шута што упућује на закључак да су знаци који указују на висину деликатнији и да их је теже регистровати (Savelsvergh и сарадници, 2002). Врхунски голмани током визуелне претраге користе мањи број фиксација дужег трајања усмерених на мањи број критичних тачака у односу на слабије голмане, при чему врхунски голмани поглед најдуже усмеравају на ногу којом извођач шутира, стајну ногу и предео око лопте, док слабији голмани погледом чешће фиксирају труп, руке и предео око кука (Tyldesley и сарадници, 1982; Williams i Burwitz, 1993; Franks i Hanvey, 1997; Savelsvergh и сарадници, 2002). Стајна нога и нога којом се изводи ударац су информативне за голмана у пенал ситуацијама зато што је стајна нога често усмерена ка вероватном одредишту лопте (Franks i Hanvey, 1997), док угао стопала у односу на лопту током фазе замаха упућује на смер ударца (Williams i Burwitz, 1993). У једном од ретких истраживања у коме су истраживане ситуације из игре (Williams i Davids, 1998) утврђено је да су искуснији фудбалери боље антиципирали потез противника у симулацији ситуација 3 на 3 и 1 на 1. Праћењем покрета очију у ситуацијама 1 на 1 утврђено је да искуснији фудбалери праве мањи број фиксација дужег трајања у односу на мање искусне фудбалере и да се поглед најдуже усмеравају на предео кука противничког играча што би значило да је овај регион веома важан за антиципацију покрета противничког играча, док мање искусни фудбалери више погледом фиксирају лопту. Reilly и сарадници (2000) су утврдили да врхунски млади фудбалери узраста од 16 година имају бољу способност антиципације у ситуацијама 1 на 1, 3 на 3 и 11 на 11, при чему је та разлика била нарочито видљива у ситуацијама 1 на 1. Сличне резултате су у већ поменутом истраживању са младим енглеским фудбалерима добили Ward i Williams (2003). Врхунски млади фудбалери свих узраста су били успешнији од просечних у антиципацији потеза противника у ситуацији 1 на 1, 78 као и у одређивању дестинације на којој ће лопта завршити након упућеног паса у ситуацији 11 на 11, док у ситуацијама 3 на 3 ефекат фудбалске вештине није био статистички значајан. Врхунски млади фудбалери у ситуацијима 11 на 11 су за 12% тачније антиципирали догађаје у односу на просечне фудбалере, док је у ситуацијама 1 на 1 разлика износила 6% што је ауторе навело на закључак да је за развијање фудбалске вештине и идентификацију талената у раном периоду важнија антиципација глобалних односа играча у структурисаном обрасцу игре, док је “читање” суптилних “сигнала” на овим узрастима мање битно. Врхунски фудбалери примењују ефикасније и прикладније стратегије визуелне претраге информација у односу на мање успешне фудбалере. То у ствари значи да они знају када и на шта треба да усмере пажњу. И у овим задацима се користе уређаји за праћење покрета очију. Резултати истраживања упућују на закључак да врхунски фудбалери током визуелне претраге користе економичнију стратегију и визуелну претрагу информација прилагођавају задатку па тако у ситуацијама 1 на 1, 3 на 3 и 4 на 4 примењују стратегију која укључује мањи број фиксација дужег трајања усмерених на продручја богата релевантним информацијама, док се у ситуацијама 11 на 11 одлучују за стратегију са више фиксација краћег трајања (Helsen i Starkes, 1999; Williams, 2000; Williams i Ward, 2007). Стратегија визуелне претраге информација зависи и од тога да ли екипа напада или се брани, као и од позиције играча у тиму. Па тако, у ситуацијама када се тим брани у игри 11 на 11 врхунски одбрамбени играчи користе исцрпнију визуелну претрагу која подразумева већи број фиксација краћег трајања при чему прикупљају информације о локацији лопте, позицијама саиграча, својој позицији у односу на саиграче и кључне маркере на терену као што је нпр. линија казненог простора, кретање играча са лоптом и кретње кључних нападача из противничког тима. Насупрот овоме слабији одбрамбени играчи имају мањи број фиксација дужег трајања и пажњу углавном усмеравају на лопту и играча који у том тренутку предаје лопту. Врхунски играчи одбране су, дакле, свесни да је за добру одбрану неопходно адекватно одговорити на реакције противничке екипе па се зато труде да прикупе што више релевантних информација у што краћем временском периоду још у самом зачетку акције док противничка екипа не почне да врши притисак на одбрамбене играче. У ситуацијама 1 на 1 и 3 на 3 ситуација се мења. Тада врхунски одбрамбени играчи користе стратегију која подразумева мањи број фиксација дужег трајања и поглед најдуже задржавају на пределу кука играча са лоптом. Оваква 79 стратегија визуелне претраге је у ситуацијама 1 на 1 или 3 на 3 у одбрамбеним задацима најефикаснија из више разлога. Прво, период између две фиксације назива се сакада и карактеришу је скоковити покрети очију. Током сакада систем за обраду информација није активан. Зато када играч на располагању има веома кратко време за доношење одлуке и налази се под притиском мањи број фиксација дужег трајања на кључне регије је најефикаснији начин прикупљања релевантних информација. Потом, много је лакше неприметно пребацивати фокус пажње са једног поља интересовања на друго користећи периферни вид него фиксацију. Треће, процесирање информација у вези са кретњама је ефикасније ако се користи периферни вид. И на крају, за успешну процену смера, брзине и снаге дриблинга неопходне су прецизне информације прикупљене из најинформативнијих локација што су у овом случају кук, колено, потколеница, стопало и лопта (Williams, 2000). Са друге стране, када екипа напада врхунски нападачи користе претрагу која укључује мањи број фиксација дужег трајања. При томе разлику између оних најбољих и просечних праве фиксације усмерене на празан простор иза одбрамбених линија и на играча који је задужен да осујети напад противничке екипе. Врхунски нападачи схватају колико је за успех њихове акције важна позиција и кретање играча који је првенствено задужен да осујети нападе противничке екипе. Мање успешни нападачи углавном пажњу усмеравају на лопту, своје саиграче у нападу и на гол (Helsen i Pauwels, 1993; Helsen i Starkes, 1999). Врхунски фудбалери су много бољи у процењивању вероватноће будућих догађа у односу на мање успешне фудбалере. То значи да су они су стању да ефикасније користе специфична фудбалска знања о највероватнијим исходима и примене их у контексту тренутних догађања. У истраживањима која се баве овом проблематиком најчешће се користе видео снимци кратких секвенци из игре и снимак се у одређеном тренутку замрзне а задатак фудбалера је да одаберу најбољи следећи потез, односно да известе о томе који играчи се налазе у најбољој позицији да приме лопту. Ових истраживања у фудбалу има најмање у поређењу са другим областима и тек у последњих неколико година истраживачи који се баве фудбалом су почели да обраћају посебну пажњу на ову области. Међу фудбалским скаутима и тренерима постоји уверење да талентовани фудбалери поседују одређену комбинацију карактеристика личности које олакшавају учење и тренинг и позитивно су повезане са успешношћу на такмичењима. Међутим, тренутно не постоји недвосмислена научна потврда која би поткрепила тврдњу о 80 постојању повезаности одређеног псхолошког профила личности и извођења специфичне фудбалске вештине (Reiley и сарадници, 2003). У већ поменутом истраживању на узорку младих енглеских фудбалера (Ward i Williams, 2003) утврђено је да врхунски млади фудбалери свих узраста (од 9 до 17 година) прецизно одређују које су информације важне за извршавање задатака, у стању су да те податке интегришу са претходним знањем и да на крају предвиде који играч се налази у најбољој позицији да прими лопту. Већ на узрасту од 9 година врхунски млади фудбалери прецизно идентификују кључне и мање битне играче у одређеној акционој секвенци, и не само то, они и успешно рангирају кључне играче с обзиром на њихову тренутну позицију на терену и шансу да успешно изврше задатак што значи да су у стању да процене која опција је у том тренутку најефикаснија и да на основу тих информација процене вероватноћу будућих дешавања (Џефердановић, 2013). 3.6. Досадашња истраживања у одбојци 3.6.1. Досадашња истраживања морфолошких карактеристика у одбојци У истраживању (Gladden, & Colacino, 1978), телесна висина је била статистички значајно повезана са коначним исходом (распоредом на табели) на Националном првенству САД-а 1974. године. Jackson, Hosler, & Kachurik, 1979) наводе да је до статистички значајних разлика између најуспешнијх и најслабијих тимова на једном одбојкашком турниру 1977. године, дошло на основу количине масти у телесној композицији одбојкашица (12,2± 2,8 кг наспрам 15,0± 5,4 кг). У резултатима истраживања (Morrow, Hosler, & Nelson, 1980), утврдили су разлике које се огледају у следећем – одбојкашице се одликују већим вредностима телесне висине и масе, уз већи проценат безмасне масе у односу на девојке које се не баве спортом. У односу на кошаркашице, одбојкашице су имале мање вредности распона руку, док у вредностима телесне висине и масе није било значајних разлика. У досадашњим истраживањима утврђена је разлика у морфолошким карактеристикама одбојкашица различитог нивоа такмичења. Иако у истраживању (Fleck и сар., 1985), није запажена разлика у висини и маси одбојкашица различитог нивоа такмичења, резултати других истраживања конзистентно и недвосмислено 81 упућују на то да се одбојкашице вишег нивоа такмичења одликују већим вредностима телесне висине и нешто већим вредностима телесне масе од одбојкашица нижег нивоа такмичења (Barnes, Schilling, Falvo, Weiss, Creasy, & Fry, 2007; Gualdi-Russo, & Zaccagni, 2001; Malousaris, Bergeles, Barzouka, Bayios, Nassis, & Koskolou, 2008; Spence и сар., 1980). У једном другом истраживању (Johnson, Nebelsick – Gullett, Thorland, & Housh, 1989), на узорку одбојкашица Колеџ Лиге није дошло до промена у вредностима телесне масе али је запажено повећање у проценту телесне масти и смањење у проценту безмасне масе на крају сезоне у односу на иницијално мерење изведено на почетку сезоне. У лонгитудиналним истраживањима која су се бавила морфолошким карактеристикама одбојкашица (Fry, Kraemer, Weseman, Conroy, Gordon, Hoffman, & Maresh, 1991) након кондиционог програма спроведеног у прелазном периоду, запазили су да није дошло до промена у вредностима телесне масе, процента телесне масти и процента безмасне масе код 10 одбојкашица Колеџ Лиге (NCAA Division I). Насупрот овим налазима, у истраживању Hakkinena (1993) је дошло до опадања у проценту телесне масти током читаве сезоне. Иако повећање процента телесне масти у телесној композицији може ометати учинак играчица, треба напоменути да су промене у вредностима телесне композиције у наведеним истраживањима биле незнатне, а да се у обзир морају узети и мерни инструменти и примењена методологија на основу којих су подаци добијени. Додатно, ако се узме у обзир да резултати представљају стварну слику промена у телесној композицији, то још увек не значи да се тим променама може приписати узрочно – последични карактер када је у питању учинак – извођење одбојкашица. Телесна композиција током времена варира (Johnson и сар., 1989), самим тим било би прихватљивије утврдити распон вредности за сваку играчицу индивидуално, пре него једну тачно одређену вредност које би се строго требало држати. У истраживањима морфолошких карактеристика и успешности извођења (Morrow, Ferris, Signorile, & Caruso (1995) истражујући брзину смечирања одбојкашица НЦАА Прве Лиге, утврдили су да не постоји статистички значајна веза морфолошких карактеристика и брзине смечиране лопте. Bayios, Bergeles, Apostolidis, Noutsos, & Koskolou (2006), су поредили морфолошке карактеристике кошаркашица, рукометашица и одбојкашица које су све 82 играчице Прве Лиге Грчке. На основу резултата запажено је да су одбојкашице (177,1±6,5 цм) већих вредности телесне висине и од кошаркашица (174,7±7,8) и рукометашица (165,9±6,3). Одбојкашице се одликују и већим вредностима телесне масе (69,5±7,4 кг), са више безмасне масе (53,2±5,3 кг) и мањим процентом телесне масти (23,4±2,8%), у односу на рукометашице (65,1±9,1 кг, 48±6 кг, 25,9±3,3%). Јасно је на основу ових података, и података који се тичу одбојкашица различитог ниво такмичења да је бити висок изузетно битно и велика предност у одбојци. У истраживању Malousaris и сарадника (2008) примачи, средњи блокери и дизачи боље рангираних екипа (А1 – Грчка) одликују се већим вредностима телесне висине (181,2± 4,5, 182,0± 4,6 и 176,9± 4,1) у поређењу са одбојкашицама нижег нивоа такмичења - А2 (173,4± 6,2, 178,7±4,9 и 170, 9± 4,2). Када је у питању телесна маса одбојкашица у наведеном истраживању нису запажене статистички значајне разлике, док је на позицији коректора запажено да играчице нижег нивоа такмичења – А2 имају значајно већи проценат телесне масти у односу на одбојкашице вишег ниво такмичења (25,7± 3,4 % наспрам 20,5±3%). Посматрајући одбојкашице у односу на специјализацију у игри, запажене су следеће разлике – одбојкашице на позицији либера су најниже, затим следе дизачи, док су одбојкашице на позицији средњег блокера и коректора имају значајно веће вредности телесне висине у односу на примаче, дизаче и либера. Одбојкашице на позицији примача имају нешто већу вредност телесне висине од дизача а мању од средњих блокера и коректора. Lidor & Ziv (2010a) долазе до претпоставке да проценат телесне масти у укупној композицији тела и телесна висина утичу на извођење у одбојци, и иако постоје две студије које потврђују ове претпоставке, научни докази ове мисли још увек недостају. Потребно је више истраживања којима би осветлили стваран утицај морфолошких карактеристика на конкретно извођење. На успех у спорту утичу и многе друге варијабле, поред свакако важних морфолошких карактеристика, као што су функционалне, моторичке и когнитивне способности и конативне особине спортисткиња. Lidor i Ziv (2010b) су у прегледном истраживању обухватили 31 студију морфолошких карактеристика, моторичких способности и психолошких особина одбојкаша и одбојкашица адолесцената. Изведени закључци били су следећи: а) одбојкаши истог узраста а вишег нивоа такмичења одликују се већим вредностима телесне висине у односу на одбојкаше на нижим нивоима такмичења, одбојкашице 83 вишег нивоа такмичења одликују се нижим процентом телесне масти у поређењу са одбојкашицама нижег нивоа такмичења, б) одбојкашице почетне поставе имају бољу вертикалну скочност (експлозивну снагу доњих екстремитета) у односу на одбојкашице замене. Обзиром на специфичности задатака и улоге сваког од играча у односу на позицију на терену, већ у самом процесу селекције врши се специјализација у односу на њихове морфолошке карактеристике, моторичке способности и квалитет - технику извођења основних елемената, У досадашњим истраживањима морфолошких карактеристика и одбојкаша и одбојкашица резултати указују да се из године у годину од 1964. до 1998. запажају веће вредности висине тела и константан пораст, када је врхунски ниво такмичења у питању (Alberda, 1995, Baacke, 1989, Ejem, 1991, Frohner, Zimmerman and Kugler, 1997, Gerard и сар., 1991, MacLaren, 1990, Mountinho, 2000, Murphy, 1995, Meiner & Sawula, 1991, Sawula, 1991 према Palao, Manzanares, & Valades, 2014). врхунски одбојкаш у савременој одбојци на елитном нивоу такмичења висок је 1,97±0,07 м, са телесном масом од 88,7±8,1кг, индекса телесне масе од 22,9±1,6, са вредностима дохвата скока у смеч од 3,43±0,13м и блоку3,25±0,12м, узраста од 27,4±4,2 године; а врхунска одбојкашица у савременој одбојци на елитном нивоу такмичења одликује се телесном висином од 1,82±0,08 м, телесном масом од 70,3±6,9 кг, индексом телесне масе 21,2±1,7, са вредностима дохвата скока у смеч од 3,01±0,14 м и блоку 2,89±0,14 м, узраста од 25,7±4,2 године (Palao и сар., 2014). Ови подаци представљају просечне вредности (АС±СД) добијене на основу просечних вредности 120 тимова мушкараца (1440 играча - М) и 120 тимова жена (1459 играчица - Ж) у периоду од 2000 – 2012.године. На основу наведених података, можемо закључити следеће (Почек, 2015): 1. Врхунске одбојкашице одликују се натпросечним вредностима телесне висине (1,84±0,08 м) како у односу на слабије рангиране одбојкашице истог нивоа такмичења, тако и у односу на одбојкашице нижих нивоа такмичења (та разлика све више долази до изражаја, што је разлика у нивоу такмичења већа). 2. Постоје разлике у висини одбојкашица у односу на специјализацију играча –у одбојкашкој екипи највеће вредности лонгитудиналне димензионалности – висине имају одбојкашице средњи блокери (1,88±0,04 м) и коректори (1,89±0,07 цм), што је и разумљиво обзиром на њихове задатке у игри – доминантно у блоку и смечу. Обзиром да врхунске одбојкашице средњи блокери остварују 84 висину дохвата у скоку у блок од 2,99±0,11 м и смечу 3,12±0,09 м, а коректори у смечу 3,12±0,09 м и блоку 2,98±0,10 м, јасно је да и уз најквалитетнији дугогодишњи тренинг било у техничко-тактичком или кондиционом смислу, играчи на овим позицијама морају се одликовати изузетном висином, која сама по себи представља неопходан али не и довољан услов за постизање врхунских резултата. Одбојкашице на позицији примача се одликују такође изузетном телесном висином (1,86±0,06 м), додуше нешто нижим вредностима у односу на средње блокере и коректоре, али то је и разумљиво обзиром да се њихова улога не завршава надметањем на мрежи у извођењу елемената смеча и блока већ су захтеви усмерени и на игру у пољу, примарно пријему и одбрани те се они сматрају и универзалним играчима. Најнижи у тиму су играчи – одбојкашице на позицији либера (1,72±0,07 м). Будући да је њихов примарни задатак игра у пољу кроз пријем сервиса и одбрану поља, а захтеви се односе поред квалитетне технике извођења на брза и агилна кретања, постављање у односу на брз лет лопте, трчања и акробатске елементе кроз падове у партеру, ове вредности лонгитудиналне димензионалности не представљају ограничавајући фактор за успешно надметање на овој позицији. Нешто више од њих су одбојкашице дизачи (1,77±0,07 м) које поред своје главне и основне улоге у организацији игре, изводе блокирање (и сервирање и одбрану поља). За разлику од прошлости данас је могуће видети све више одбојкашица изузетних по квалитету на овој позицији са врло израженом висином тела, што поред свих других неопходних особина и способности ствара компаративну предност у игри на мрежи. Треба напоменути да су овде наведене просечне вредности најбољих међу најбољим одбојкашицама (од 1 – 4, места на ОИ и СП), у протеклих 15 година (Palao и сар., 2014). Међутим, без обзира што се одбојкашице слабијег квалитета и нижег нивоа такмичења одликују нижим или приближно истим вредностима телесне висине, односи унутар састава тима у односу на специјализацију играча остају исти – средњи блокери и коректори су највише одбојкашице, следе примачи, одбојкашице на позицији либера су најниже, а дизачи су више од либера а нешто ниже од примача. 3. Када су у питању вредности телесне масе и волуминозности тела, врхунске одбојкашице имају телесну масу од 71,8±7,17 кг и индекс телесне масе од 21,2±1,7. У односу на одбојкашице нижег нивоа такмичења и слабијег 85 квалитета, врхунске одбојкашице имаје већу телесну масу, док се вредности индекса телесне масе налазе у границама нормалне ухрањености за тај узраст (18 – 25). Иако у раду (Palao i sar., 2014) нису представљене вредности процене композиције тела и удела телесне масти и безмасне компоненте тела, може се претпоставити у односу на изузетне вредности вертикалног скока у смечу и блоку као показатеља експлозивне снаге доњих екстремитета за исти узорак (3,06±0,13 м и 2,93±0,14 м), да су веће вредности телесне масе најбољих одбојкашица у односу на слабије последица и веће количине мишића и процента мишићне масе у укупној маси тела.Посматрајући друге узорке одбојкашица приближног квалитета, запажају се сличне (А1 Лига Италије 178,4±5,8 цм, 71,2±7,0 кг према Gualdi-Russo i Zaccagni, 2001; А1 Лига Грчке 179,6±5,8 цм, 71,0±8,2 кг према Malousaris и сар., 2008), или веће вредности телесне масе (професионалне одбојкашице високог нивоа такмичења 183,4±8,4 цм, 75,1±7,4 кг према Cardinale i Lim, 2003; прва Лига Португала 187,0±5,4 цм, 74,6±8,1 кг према Marques и сар., 2008). У досадашњим истраживањима забележене вредности телесне композиције крећу се од 11,7±3,7% (Fleck и сар,, 1985) до 25,3±2,8% телесне масти (Hakinen, 1993) и од 49,8% (Hakinen, 1993) до 60,3±6,1 % безмасне телесне масе (Fleck и сар., 1985). 4. Постоје разлике у телесној маси одбојкашица у односу на специјализацију играча – вредности телесне масе врхунских одбојкашица “прате” вредности телесне висине, те тако одбојкашице на позицији средњег блокера (74,4±6,0 кг), примача (73,4±6,7 кг) и коректора (73,3±5,8 кг) имају највећу телесну масу, следе дизачи знатно мање телесне масе (67,9±6,0 кг), а одмах потом и одбојкашице на позицији либера са најмањим вредностима телесне масе (64,4±8,1 кг). 3.6.2. Досадашња истраживања моторичких способности у одбојци Вертикалан скок је повезан са успехом на једном државном турниру (Gladden, & Colacino, 1978). На државном турниру 1974. године испитивана је повезаност висине дохвата, вертикалног скока и апсолутне вредности скока са коначним исходом такмичења, односно рангирањем тимова, где је утврђена статистички значајна веза (р=0,44 – 0,63). Аутори овог истраживања у дискусији наводе да у одбојци постоји тзв. 86 „критична висина“ на мрежи коју одбојкашице морају постићи како би створиле предуслов за оптимално извођење смечирања и блокирања, и да су оне одбојкашице које успевају да остваре вертикалан скок у оквиру те „критичне висине“ у предности у односу на оне одбојкашице чије су вредности скока испод наведеног нивоа. Томић (1978) је истраживао релације антропометријских карактеристика и моторичких способности у односу на њихов такмичарски ниво. У истраживању је посебно апострофиран проблем селекције најбољих одбојкаша на бази антропометријских карактеристика и моторичких способности. Узорак од 90 одбојкаша чинили су играчи из три првопласиране екипе Прве савезне лиге, Друге савезне лиге и Републичке лиге. Примењено је 18 варијабли (11 антропометријских и 7 моторичких). На основу резултата истраживања утврђене су значајне разлике код већине одабраних варијабли у корист виших такмичарских нивоа. Слични резултати на тесту трчања 20 јарди (18,3 м) запажени су у три истраживања – 3,05±0,17 сек на узорку од 180 одбојкашица Колеџ Лиге (Hosler, Morrow, & Jackson, 1978), 3,12±0,13 сек на узорку од 15 одбојкашица тима САД-а из 1975. године (Spence, Disch, Fred, & Coleman, 1980), и 2,98 наспрам 3,14 сек код најуспешнијих наспрам најслабије рангираних тимова на једном позивном турниру у Хјустону (Morrow, Jackson, Hosler, & Kachurik, 1979). Што се краћих дистанци трчања тиче, забележено је време од 1,05±0,05 сек за трчање 5 м (Wnorowski, 2007), и време од 1,68±0,095 сек за трчање 10 јарди - 9,91 м (Morrow Hosler, & Nelson, 1980). У овом истраживању је извршено поређење одбојкашица и кошаркашица, где је утврђено да су кошаркашице спорије (1,72±0,01 сек) од одбојкашица, а да су обе групе спортисткиња брже од девојака које се не баве спортом 1,88±0,13 сек (Morrow Hosler, & Nelson, 1980), У истраживању Morrow и сар., 1979, поредили су најуспешније наспрам одбојкашица које су постигле најслабије резултате на једном турниру, где су најуспешније одбојкашице за потисак са груди оствариле 46,45±11,04 кг и потисак ногама 155,42±27,39 кг, а одбојкашице најслабије рангираних тимова за потисак са груди 37,57±9,53 кг и потисак ногама 137,91±28,96 кг. У истраживању у ком су се поредиле одбојкашице, кошаркашице и особе које се не баве спортом (Morrow и сар., 1980), забележени су следећи резултати – кошаркашице (потисак са груди 44,37±10,97 кг, потисак ногама 179,65±35,48 кг) су биле снажније од одбојкашица (потисак са груди 40,59±9,81 кг, потисак ногама 87 141,42±27,09 кг), а обе групе спортисткиња су оствариле боље резултате у односу на особе које се не баве спортом (потисак са груди 30,59±8,14 кг, потисак ногама 128,45±29,68 кг). Разлике у вертикалном скоку у корист бољих тимова у односу на слабије, су изнели у својим радовима Spence и сар.(1980) где су одбојкашице Pan-American тима оствариле резултат од 52,5±6,0 цм, а одбојкашице Non-Pan-American тима 47,3±4,9 цм. Калајџић (1984) је истраживао структуру морфолошких, моторичких, когнитивних, конативних и социолошких димензија психосоматског статуса најбољих одбојкаша Југославије. Испитиван је утицај фактора психосоматског статуса на успешност играња у одбојци, као и утврђивање разлика између смечера и дизача. Узорак испитаника чинило је 145 играча Прве савезне лиге и примењен је систем од 45 варијабли. Анализом факторске структуре простора примењених варијабли утврђено је да је тај простор хијерархијски уређен на два нивоа. На примарном нивоу издвојено је 9, а на секундарном 3 димензије, Утврђено је да на успешно играње одбојке највећи позитиван и значајан утицај имају експлозивна снага, брзина алтернативних покрета, гипкост и лонгитудинална димензионалност скелета. Између дизача и смечера утврђена је статистички значајна разлика, већих вредности телесне конституције у корист смечера. У истраживању Fleck и сар., (1985), забележена је разлика од 15% у извођењу CMJ, у корист одбојкашица репрезентативног нивоа САД-а (52,4±4,5 цм) у односу на одбојкашице универзитетске селекције (45,5±6,4 цм). У истраживању Smith, Stokes, & Kilb (1987) дошло је до побољшања у вредностима вертикалног скока (скок у блок и скок у смеч) под утицајем 6 – недељног тренинга изокинетичким оптерећењем, у ком су одбојкашице изводиле вежбе и при мањим и при већим угаоним брзинама. Варијабле су формиране на начин да су апсолутне вредности максималног скока бележене, пре него разлика између висине скока и дохвата из стајања. Додатно, уместо стандардне девијације приложене су вредности стандардне грешке мерења. Дакле, вредности са иницијалног мерења скока у блок (267,0±2,4) и скока у смеч (280,7±2,7 цм) су након спроведеног режима тренинга увећане на 217,7±2,2 цм за скок у блок и 284,4±2,3 цм за скок у смеч. Контролна група одбојкашица је била подвргнута само редовним тренинзима технике и тактике без кондиционог програма, и у тој групи нису забележене промене, није дошло до побољшања вертикалног скока. 88 Smith и сар., 1987. су 6-недељним тренингом повећали вредности снаге мишића опружача колена забележене на изокинетичкој столици (машини) при брзини од 180 ос-1, док су вредности снаге руку, раменог појаса и трупа остале непромењене у односу на вредности са иницијалног мерења. Вертикални скок је вероватно најрелевантнији тест протокол у одбојци, обзиром на важност скока у игри (нпр. блок и смеч, али и дизање и сервис). Поредећи играче различитог квалитета извођења, важност вертикалног скока долази до изражаја. Вуковић (1989) је истраживао структуру психосоматских димензија одбојкаша и њихове разлике у односу на ниво такмичарске активности. На узорку од 96 одбојкаша 4 различита ранга такмичења, примењен је систем од 33 манифестне варијабле од којих су 12 покривале морфолошки, 15 моторички, 3 когнитивни и 3 конативни простор. Факторском анализом из система примењених манифестних варијабли изоловано је 10 латентних димензија психосоматског статуса одбојкаша и конструисана је батерија мера и тестова за процену и праћење релевантних карактеристика одбојкаша. На основу резултата истраживања утврђене су статистички значајне разлике у психосоматским карактеристикама између одбојкаша различитих нивоа такмичења, како у манифестном, тако и у латентном простору. Две латентне димензије: експлозивна снага и агилност и лонгитудинална димензионалност, највише су допринеле разликама. Бољим резултатима одликују се одбојкаши виших у односу на одбојкаше нижих нивоа такмичења. На основу изолованих таксономских димензија у морфолошком и моторичком простору и припадности испитаника тим димензијама извршена је класификација група испитаника и утврђене су њихове карактеристике са становишта одбојке. У истраживању Fry и сар., 1991. ефекти 12-недељног тренинга у припремном периоду су били испитивани на одбојкашицама I Лиге (NCAA Division I). Тренажни програм се састојао од 4 тренинга у теретани и 2 тренинга плиометрије недељно. На основу вредности са иницијалног мерења, одбојкашице почетне поставе су биле снажније од одбојкашица – замена (нпр. 1РМ потисак са груди 45,7±7,1 кг наспрам 38,6±3,8 кг). Одбојкашице почетне поставе су остале снажније и након што су апсолутне вредности подељене безмасном масом. Међутим, нису запажене разлике између одбојкашица из почетне поставе и замена у вежбама изометријског и изокинетичког типа. Додатно 12-недељни тренажни програм довео је до значајног повећања снаге (нпр. 1РМ потисак са груди пре 42,7±6,9 наспрам пост 46,8±7,5 кг). 89 Занимљиво, веза између вредности 1РМ и 1РМ подељеног са безмасном масом се смањивала како је сезона напредовала/протицала. Ово се може протумачити на начин да, бар у одређеном делу, се прираст у снази десио као последица нервних механизама, пре него чисто увећање мишићне масе. Увећање динамичке снаге је такође запажено током 12-недељног тренажног програма током сезоне где је овом типу тренинга било посвећено 250 минута недељно (Marques и сар., 2008). Значајно веће вредности запажене су у 4РМ потиску са груди (пре 40±2,8 кг, пост 47±3,5 кг) и 4РМ паралелни чучањ (пре 92±11,1 кг, пост 104±13,6 кг), након 12 – недељног програма. Fry, Kraemer, Weseman, Conroy, Gordon, Hoffman, & Maresh (1991) бележе побољшање у вертикалном скоку након примењеног 12 – недељног тренинга ван сезоне, који је био усмерен на развој снаге (4 x недељно), аеробни капацитет (4 x недељно) и плиометријски тренинг (2 x недељно). Вредности вертикалног скока након спроведеног режима кондиционог програма су се увећале, било да је у питању вертикални скок из места (пре 44,7±5,7 пост 48,0±4,2 цм) или вертикални скок након залета (пре 47,6±5,0 пост 51,8±5,6 цм). Fry, Kraemer, Weseman, Conroy, Gordon, Hoffman, & Maresh (1991) су спровели кондициони програм у трајању од 12 недеља ван такмичарске сезоне, на одбојкашицама Прве Лиге (NCAA Division I). Програм се састојао од тренинга снаге (4 x недељно), тренинга издржљивости (4 x недељно – 30-минутно трчање на око 80% од максималне срчане фреквенце) и плиометријски тренинг (2 x недељно). Тестови брзине трчања изводили су се на 10 и 40 јарди (9,1 и 36,6 м), а за тестирање агилности био је примењен Т-тест. Тестови су били примењени на почетку и на крају сезоне. Одбојкашице из поставе су постигле боље резултате на тесту трчање 40 јарди (36,6 м), у односу на одбојкашице замене (5,56±0,23 наспрам 5,84±0,24 сек), међутим на друга два теста (трчање 10 јарди/9,1 м и Т-тест), нису запажене разлике између две групе одбојкашица (1,55±0,42 наспрам 1,84±0,09 сек за 10 јарди и 10,78±0,19 наспрам 11,04±0,44 сек за Т-тест). Након што су подаци за обе групе одбојкашица обједињени, аутори су дошли до резултата да након 12 – недељног кондиционог програма није дошло до промена у резултатима на тестовима брзине (10 јарди – пре 1,67±0,35 пост 1,82±0,07 сек; 40 јарди пре 5,67±0,28 пост 5,62±0,24 сек), док је на тесту агилности дошло до слабијих резултата у односу на иницијално мерење. Овакве резултате аутори објашњавају недостатком вежби за развој агилности и брзине у самом програму који је 90 био спроведен, а да су тренинг снаге и плиометријски тренинг недовољни да би сами по себи утицали тј. развијали ове способности. У једном истраживању (Marey и сар., 1991), вредност вертикалног скока није био један од фактора на основу ког би могли да разликујемо тимове који су остварили победу или претрпели пораз. Hakkinen (1993) је спровео тренинг током такмичарског периода на одбојкашицама, 1 – 2 тренинга издржљивости и снаге, што није довело до побољшања вертикалног скока. Насупрот, вредности вертикалног скока су се повећале код одбојкашица које су биле подвргнуте тренингу снаге у припремном периоду (3 – 4 x недељно, укупно 7 недеља) и у првом делу такмичарског периода (2 – 3 x недељно). Када је тренинг снаге прекинут у последњих 5 недеља другог дела такмичарске сезоне, и вредности вертикалног скока су опале. Hakinen (1993), је испитивао изометријску силу опружача ногу током такмичарске сезоне код две групе одбојкашица из Финске. Контролна група учествовала је у 1 – 2 тренинга издржљивости и снаге на недељном нивоу, након чега нису запажена побољшања у продукцији силе, Експериментална група је учествовала у 3-4 кондициона тренинга у припремном периоду (од којих су 2 – 3 била намењена развоју снаге) и 2 – 3 тренинга током такмичарског дела сезоне. Максималан прираст у развоју силе се значајно повећао током четири месеца у средини сезоне. Међутим, максимална сила се није увећала и чак је забележено опадање до краја сезоне. Ово смањње вредности максималне силе десило се након 5 недеља изостанка тренинга снаге. У овом истраживању је објашњено, да је свеукупни волумен тренинга издржљивости и специфичних одбојкашких вежби, био измешан са тренингом за развој снаге. Међутим, могуће је такође, да је примењена методологија (тестирање изометријске снаге) разлог због чега није запажена промена у вредностима динамичке снаге. Заиста, одбојкашице нису учествовале у изометријском тренингу. Могуће је да би другачији протоколи тестирања (нпр. концентрична снага) забележили пораст у параметрима снаге. У истраживању Ferris и сар., (1995) где је испитивана изокинетичка снага, установљена је статистички значајна веза момента силе екстензије руке при 270ос-1 и брзине смечирања. Ови резултати наводе на закључак да је велики обртнимомент при великим угаоним брзинама важан за одбојкашице. Ово је и очекивано, обзиром да је за смеч у одбојци неопходна велика брзина руку. 91 У истраживању Ferris и сар. (1995) није утврђена статистички значајна веза између вертикалног скока и брзине смечирања одбојкашица Прве Лиге (NCAA Division I). Изокинетичко тестирање је такође спроведено у истраживању где је поређена ексцентрична и концентрична снага мишића рамена и руку одбојкашица и жена које се не баве спортом (Alfredson и сар., 1998). Снага мишића рамена и руку је неопходна за извођење елемената као што су сервис и смеч. Као што је било и очекивано, одбојкашице су имале значајно веће вредности концентричног и ексцентричног обртног момента мишића ротатора рамена и руку али не и у концентричној флексији обртног момента руку. Аутори овог истраживања су добијене резултате објаснили чињеницом да током смеча и сервиса флексори руку се користе углавном да успоре руку након ударца по лопти. Kraemer, Bush, Bauer, Triplett – McBride, Paxton, Clemson, Koziris, Mangino, Fry, & Newton (1996) су се управо бавили овим питањем. На узорку од 18 одбојкашица Прве Лиге (NCAA Division I), спроведено је истраживање вертикалног скока са и без еластичних шортсева. Протокол тестирања је подразумевао да одбојкашице изведу 10 максималних скокова из стојећег става са рукама на куковима (10 CMJ). Иако еластични шортсеви нису утицали на максималну снагу скока, помогли су у одржавању нивоа снаге током 10 узастопних скокова. Иако су разлози на основу којих се остварује предност у извођењу скокова уз еластични шортс нејасни, аутори сугеришу да би могла постојати повезаност са повећаним проприоцептивним надражајима као последица затегнутог осећаја под еластичним шортсом. Потребно је још истраживања како би поткрепили ове тврдње. Стојановић, Миленкоски и Нешић (2004) су истраживали утицај интелектуалних способности на ефикасност извођења техничког елемента у одбојци. Узорак испитаника чинило је 96 одбојкаша Прве Лиге Македоније. Узорак варијабли је екстрахован из два подпростора укупног психосоматског простора и то: пет предикторских варијабли за процену интелектуалних способности (Д48, ПМ, С1, Ф1 и Ф2) и једна критеријумска варијабла за процену ефикасности додавања лопте подлактицама. Аутори су, на основу резултата регресионе анализе, утврдили статистички значајан утицај предикторског система варијабли на критеријумску варијаблу, тј. да постоји статистички значајан утицај интелигенције на успешност извођења техничког елемента одбојкашке игре. 92 Gabbett, Georgieff, Anderson, Cotton, Savović i Nicholson (2006) истраживали су утицај тренинга за развој технике на технику извођења основних елемената, морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности селектиране групе талентованих одбојкаша. На узорку испитаника од 26 јуниора, узрасне доби од 15,5±0,2 година, спроведен је осмонедељни тренинг, од 3xнедељно за развој технике. Тренинзи су били усмерени на развој прецизности и квалитета извођења основних елемената – сервиса, пријема, дизања и смеча. На узорку испитаника примењене су следеће мере и тестови: телесна висина, дохватна висина из стајања, телесна маса и 7 кожних набора, оцењивање технике извођењасервиса, пријема сервиса, дизања и смеча, експлозивна снага доњих екстремитета (вертикални скок, скок у смеч након залета), експлозивна снага горњих екстремитета (бацање медицинке – 3 кг из лежања), брзина (трчање 5 и 10 м), агилност (Т тест) и максимална потрошња кисеоника (Shuttle Run/multistage fitness тест). Све мере и тестови спроведени су пре и након осмонедељног тренажног програма. Након тренажног програма запажене су статистички значајне промене (п<0,05) у брзини трчања и агилности са бољим резултатима након третмана. Такође, запажене су статистички значајне разлике у техници извођења основних елемената. На основу резултата спроведеног истраживања, аутори су закључили да након 8 – недељног тренинга за развоје технике долази до побољшања квалитета и прецизности извођења сервиса, пријема, дизања и смеча, а да у осталим особинама и способностима није дошло до статистички значајних промена. Гргантов, Катић и Јанковић (2006) истраживали су разлике у морфолошким варијаблама и варијаблама за процену квалитета технике младих одбојкашица у односу на узраст и ситуациону успешност извођења, као и утицај квалитета технике извођења на ситуациону ефикасност. На узорку од 246 одбојкашица подељених у четири субузорка (12 – 13, 14 – 15, 16 – 17 и 18 – 19 година), измерено је 13 морфолошких мера и 6 елемената технике, Такође је процењен квалитет играча као варијабла критерија, Анализом варијансе између група је утврђено да се одбојкашице различитог узраста значајно разликују у варијаблама за процену лонгитудиналне димензионалности скелета и волумен и масу тела, као и у свим тестовима за процену одбојкашких техника, Анализом варијансе унутар појединих узрасних категорија додатно су разјашњени процеси који доводе до промена у посматраним варијаблама, На основу регресионе анализе утврђено је да је скуп варијабли од 6 процењених техника доста добар предиктор ситуационе ефикасности код свих узрасних категорија 93 и то тако да је најбољи предиктор квалитета играча код најмлађих кадеткиња техника сервиса, код млађих кадеткиња техника смеча и блока, а код јуниорки техника одбране поља. Катић, Гргантов и Јурко (2006) су спровели истраживање са циљем да идентификују моторичку структуру врхунских одбојкашица кадеткиња и утврде утицај те моторичке структуре на техничку и ситуациону ефикасност. На узорку од 147 одбојкашица од 14 – 15 година и 50 одбојкашица узраста од 16 – 17 година примењен је скуп од 12 моторичких тестова као варијабли предиктора и скуп од 6 елемената технике и процена квалитета играча као варијабли критерија. Факторском анализом резултата моторичких тестова, аутори су изоловали код оба узорка одбојкашица два фактора у основи којих су механизам за генерисање и регулацију силе и механизам за регулацију брзине. На основу резултата описан је могући модел селекције за постизање врхунских резултата у женској одбојци. Интензитет тренинга у припремном периоду може довести до неравнотеже између тренажног оптерећења и опоравка. Тренери би требало да разумеју да превелико оптерећење (волумен и интензитет) тренинга може довести до смањеног учинка – слабијег извођења. Конкретно, одбојкашки тренери као и кондициони тренери би требали да буду темељно упознати са концептима функционалног надоптерећења, нефункционалног надоптерећења као и са феноменом претренираности. Функционално надоптерећење је стање где долази до погоршања у извођењу као последица намерно и циљано изазваним надражајем тренинга који ће након периода опоравка довести до побољшања у извођењу. Нефункционално надоптерећење је стање у ком је тренажно оптерећење веће од дозвољеног опоравка, а извођење је погоршано у неком краћем периоду, обично без физиолошких и психолошких знакова који би упутили на тако нешто. Када је у питању феномен претренираности, ради се о стању где је неадекватно тренажно оптерећење примењивано један дужи период, без могућности опоравка организма, када је замор акумулиран, што све води ка једном дугорочном опадању способности удруженом са физиолошким и психолошким сметњама и оштећењима (Meeusen, Duclos, Gleeson, Rietjens, Steinacker, & Urhausen, 2006). У истраживању Newton, Rogers, Volek, Häkkinen, & Kraemer (2006) 7-недељни тренинг снаге са оптерећењем (хеавy ресистанце траининг) током такмичарског периода, није довео до повећање параметара скока (висина скока, брзина, снага). 94 Заправо, оно што се десило је да се скок смањио са 61,2±5,6 цм (иницијално мерење) на 57,9±5,3 цм (финално мерење). Међутим, након наведених 7 недеља тренинга са оптерећењем, спроведен је балистички тренинг са мањим оптерећењима у следеће 4 недеље којим су се показатељи вертикалног скока значајно побољшали, тј. вратили на почетне вредности са иницијалног мерења, на 61,0±5,6цм. У овом истраживању, не само да тренинг снаге са оптерећењем није побољшао вертикални скок, већ је довео до опадања вредности снаге и брзине скока. Насупрот овоме, балистички тренинг са мањим оптерећењима је повећао силу, брзину и снагу скока забележених различитим протоколима у тестирању вертикалног скока. Superlak (2006) је на узорку од 84 одбојкаша, узраста од 14 – 15 година истраживао интердиспозиције (унутрашња синергија психофизичких способности играча, постигнута кооперацијом различитих система). Наиме, аутор истиче да су вештине играча у сложеним ситуацијама условљене распоном и нивоом урођених диспозиција. Аутор се залаже за интердисциплинаран приступ истраживања, истиче јединственост сваког играча, наглашавајући индивидуалне разлике. Дакле, јасно је да одбојка као спорт захтева од играча одређене особине и способности како би он био успешан. Међутим, структура неопходних способности је различита, а доминантно развијене способности (интелектуалне, моторичке, функционалне), одређују тип играча и начин игре. Високо развијена диспозиција играча може формирати нов комплекс диспозиција, назван интердиспозиције као последица синергије. На основу анализе резултата аутор истиче да се највећи проценат играча истицао по свом интелектуалном потенцијалу. У истраживању (Barnes и сар., 2007) утврђено је да су одбојкашице вишег ранга такмичења (NCAA Division I) оствариле боље резултате у тесту вертикалног скока (36,4±2,5 цм) у односу на одбојкашице нижег ранга такмичења (NCAA Division III). Ове разлике у вредностима вертикалног скока од неких 15 цм, између прве две и последње студије, могу се приписати мерним интрументима којим је мерен вертикални скок (скок и бележење дохвата на зиду код Fleck и сар., 1985. i Spence и сар., 1980; тензиометријска платформа код Barnes и сар., 2007). Gabbett, Georgieff i Domrow (2007) су истраживали које особине и способности најбоље дискриминишу одбојкаше различитог квалитета. На узорку од 28 одбојкаша јуниора узраста 15 година примењене су следеће мере и тестови: телесна висина, дохватна висина у стајању, телесна маса, кожни набори, бацање медицинке из лежања, 95 вертикални скок из места, скок у смеч, брзина трчања на 5 м и 10 м, Т – тест агилности, тест максималне аеробне снаге, и прецизност и квалитет технике извођења основних елемената – пријема, дизања, сервиса и смеча. Спроведена је дискриминативна анализа на селектованим и одбојкашима који нису били селектовани (две групе), како би се извела регресиона једначина којом би се на основу зависних варијабли могло извршити предвиђање – селекција одбојкаша јуниора.Крос- валидацијом резултата је утврђено да је 17 од 19 селектованих одбојкаша (89,5%) и 5 од 9 одбојкаша који нису селектовани (55,6%) коректно класификовано у једну од група са тачношћу у предвиђању од 78,6%. На основу резултата истраживања, аутори су дошли до закључка да је на основу тестова за процену технике основних елемената дошло до највеће разлике међу одбојкашима и следствене поделе у групу селектованих, односно одбојкаша јуниора који нису били селектовани, посебно варијабли за процену пријема сервиса и сервиса. У прегледном истраживању Hedrick (2007) наглашава важност принципа специфичности у тренингу елитних одбојкаша и одбојкашица. Вежбе и тренинзи треба да буду конципирани на начин да одсликавају покрете, кретања и ситуације које се јављају у самој игри. На пример, бочно кретање је често у одбојци, где рецимо у тренингу већина вежби се изводи у сагиталној равни а било би препоручљиво увести вежбе у којима се покрети или кретања изводе латерално – искораци, чучњеви, трчања. Такође, у плиометријском тренингу треба увести скокове који се изводе у страну на и преко разних препрека. Тренинг са слободним теговима треба посматрати као важан део кондиционог програма, затим снага трупа је од велике важности, обзиром да се у одбојци изводе покрети и кретања уз брзе и нагле промене правца као што су разна трчања, окрети и скокови, што све може изазвати деловање сила великих интензитета на леђа. Уобичајено се вежбе за леђне мишиће изводе у лежећем положају, док би у одбојци поштујући принцип специфичности, требало додати вежбе за леђне мишиће које би се изводиле у усправном ставу. Nesser & Demchak (2007) су пратили одбојкашице Прве Лиге (NCAA Division I), током две сезоне и бележили њихове вредности вертикалног скока. У припремном периоду такмичарске 2004/2005. године спроведена су 24 тренинга, од који 12 усмерених на развој снаге са 2 дана одмора у оквиру 2 недеље. Вредности вертикалног скока (скок у смеч 48,8±3,4 цм и скок у блок 39,8±3,7 цм), су након кондиционог програма значајно смањене у односу на иницијално мерење (52,1±2,9 и 47,5±3,1 цм), да 96 би се до краја сезоне повећале до 54,5±3,9 цм за скок у смеч, док је скок у блок побољшан (44,3±3,7 цм) али није достигао вредности са иницијалног мерења. Припремни период за сезону 2005/2006. год, обухватао је 17 тренинга, од којих 10 усмерених на развој снаге са 1 даном одмора у оквиру 2 недеље. Вредности вертикалног скока биле су непромењене током сезоне и када је у питању скок у блок и скок у смеч. Могуће је да су 7 додатних тренинга у припремном периоду 2004/2005. године довели до преоптерећења и замора због који је дошло до опадања вредности вертикалног скока. Nesser, & Demchak (2007) су испитивали ефикасност 2-недељног кондиционог програма за одбојкашице Прве Лиге (NCAA Division I) у припремном периоду, две сезоне заредом (2004/2005. године и 2005/2006. године). Програм у припремном периоду за сезону 2004/2005. године обухватао је 24 тренинга, од којих 12 тренинга снаге уз 2 дана паузе у оквиру 2 недеље. У припремном периоду за сезону 2005/2006. године од укупно 17 тренинга, 10 је било намењено тренингу снаге, уз 1 дан одмора у оквиру 2 недеље. Т-тест за процену агилности примењен је у три временске тачке – на почетку припрема, након припремног периода и након такмичарског периода. Током сезоне 2004/2005. године, извођење на Т-тесту се погоршало посматрајући резултате након припремног периода 10,33±0,7 сек у односу на иницијално мерење 10,12±0,5 сек, али се поправило током сезоне да би се вратило на почетне вредности 9,79±0,5 сек. Насупрот овоме, у сезони 2005/2006. године иако је било 7 тренинга мање укупно и 2 тренинга мање када је тренинг снаге у питању, извођење одбојкашица се поправило. У истраживању Barnes, Schilling, Falvo, Weiss, Creasy, & Fry (2007), примењена је јединствена апаратура која се састојала од комбинације трчања 5 м и уграђене тензиометријске платформе +1 м. Одбојкашице су имале задатак да четири пута трче напред/ назад на растојању од 5 м, притом су почињале и завршавале са тензиометријске платформе. На основу резултата истраживања, аутори су закључили да нема разлике у времену трчања између одбојкашица различитог нивоа такмичења (Divisions I – III), као и да постоји статистички значајна веза између времена трчања и скокова изведених из места са рукама на куковима (CMJ) r=-0,58, дакле, висина скока је објаснила 34% варијансе на тесту трчања уз промену правца кретања. На основу дискриминативне анализе, фактор који статистички значајно доприноси разлици између тимова који припадају различитим нивоима такмичења, је време постигнуто на тесту агилности. 97 Вуковић, Крнета, Ђурђић и Симић (2007) су извршили упоредну анализу антропометријских и моторичких варијабли ученица одбојкашица и ученица које не тренирају одбојку. Узорак испитаника који је чинило 112 ученица VIII разреда основне школе, рођених 1992. године, био је подељен на два субузорка. Један субузорак чиниле су ученице – одбојкашице које су се више година систематски бавиле одбојком, њих 59, а други субузорак чиниле су 53 ученице које нису тренирале одбојку. За процену антропометријских карактеристика примењено је 9 мера, а за процену базичних моторичких способности примењено је 8 моторичких тестова. На основу резултата истраживања утврђена је статистички значајна разлика у већини примењених антропометријских и моторичких варијабли између два анализирана узорка. Бољим резултатима, са становишта одбојкашког спорта, одликују се ученице одбојкашице у односу на ученице које не тренирају одбојку и то у свим варијаблама, код којих су утврђене статистички значајне разлике. У истраживању Hedricka (2008), представљен је детаљан и свеобухватан програм кондиционог тренинга за одбојкашице поштујући наведене принципе. Снажаном трупу (трбушни и леђни мишићи), би требало бити придружени и снажан рамени појас и руке, тј, у кондиционом програму би посебна пажња требало бити посвећена снази горњих екстремитета. Тиме би утицали на већу брзину и снагу приликом извођења смеча, на висину скока као и на превенцију (честих) повреда мишића раменог зглоба, који су под оптерећењем у одбојци. Кондициони програм у одбојци би, посебно, требао бити циљано усмерен на развој вертикалне скочности, обзиром на изузетну важност скока у игри. Марелић, Ђурковић и Решетар (2008) су на узорку од 39 одбојкашица јуниорског и сениорског узраста истраживали разлике у простору моторичких способности и морфолошких карактеристика, у односу стартера и резерви. Испитанице су тестиране скупом од 14 варијабли, од којих је 10 служило за процену функционално – моторичких способности, а 4 за процену морфолошких карактеристика. Применом т – теста за независне узорке и анализом резултата аутори закључују да играчице почетне поставе тј. стартери постижу значајно боље вредности од резерви у варијаблама које описују лонгитудиналну димензионалност тела и експлозивну снагу типа скочности. Marques, Van den Tillaar, Vescovi, & González-Badillo (2008) су спровели 12- недељни тренинг балистичког типа са оптерећењем на одбојкашицама Прве Лиге 98 Португала, где су забележили значајно повећање вредности скока из стојећег става са рукама на куковима (цоунтермовемент јумп), са 34,22±5,9 цм на иницијалном мерењу на 35,56±6,3 цм на финалном мерењу. Скокови из стојећег става са рукама на куковима (CMJ), под оптерећењем од 10, 20 и 30 кг су такође значајно увећани. Иако је балистички тренинг важан за повећање вредности вертикалног скока, он би требао бити примењен тек када је формирана чврста база тренингом снаге под оптерећењем и тренингом усмереним на технику извођења покрета након чега би балистичким тренингом остварили пун ефекат и надградњу. У наведеном истраживању је наглашено да неискусне и младе одбојкашице треба да избегавају тренинг за развој скочности под великим оптерећењем – теретом. Уместо тога, пажњу треба усмерити на усавршавање технике скока, опште снаге и издржљивости. Вуковић, Крнета и Чокорило (2008) су истраживали структуру моторичких способности, морфолошких и социо-економских карактеристика. Узорак су чиниле одбојкашице пионирско-кадетског узраста од 13,5 – 15,5 година, њих 120. На основу резултата тестова за процену базичне моторике факторском анализом изолована су два фактора: Фактор опште снаге целог тела и Фактор координације, гипкости и брзине тела. Телебар (2009) је истраживала разлике у морфолошким карактеристикама и моторичким способностима између ученица одбојкашица и ученица које се не баве спортом. Узорак испитаника чиниле су 32 ученице средње школе, од којих 16 одбојкашица. Примењена је батерија од 10 тестова од којих 3 за мерење морфолошких карактеристика, 6 за процену базичних моторичких способности и 1 за функционалну способност. Применом т – теста за независне узорке добијене су статистички значајне разлике у свим варијаблама моторичких способности, у корист одбојкашица. У тесту који мери функционалну способност, ученице одбојкашице постигле су боље резултате, иако не на нивоу статистичке значајности, док се у простору морфолошких карактеристика ученице две групе не разликују значајно. Lidor i Ziv (2010a) у свом свеобухватном прегледном чланку изведеном на основу 31 истраживања о способностима и особинама одбојкашица, изводе практичне препоруке за одбојкашке и кондиционе тренере који раде са одбојкашицама: a) Волумен тренинга би требао бити пажљиво дозиран када су у питању кондициони програми. Да би се постигао врхунски ниво извођења у одбојци, неопходно је остварити равнотежу између волумена и интензитета тренинга са 99 једне стране и одговарајућих периода опоравка са друге. Уколико таква равнотежа не постоји, где је волумен, интензитет и фреквенција оптерећења у нескладу са опоравком, могуће је код спортисте изазвати нефункционално надоптерећење па и претренираност. Иако функционално оптерећење може довести до евентуалног побољшања извођења, нефункционално надоптерећење и претренираност воде у опадање способности и извођења било на краћи или дужи период. Разликовање нефункционалног надоптерећења и претренираноцти је тешко и зависи од клиничког исхода. Међутим, кључни термин у препознавању претренираности је „пролонгиране сметње и оштећења“ неколико биолошких регулационих механизама и самог спортисте (Meeusen i sar., 2006). Претренираност се, поред опадања способности, одликује увећаним замором и стресом (Urhausen, Gabriel, & Kindermann, 1995), b) Одбојкашки тренинг мора садржати балистички тип тренинга или плиометријски тренинг, Традиционални тренинг са оптерећењем није довољан за напредак и развој одбојкашица, посебно у елементима блок, сервис и смеч. Дакле, тренинг снаге експлозивног типа и плиометријски тренинг посебно, требало би укључити у тренажни програм чиме би омогућили побољшање снаге мишића ногу у свеукупном кондиционом програму. На пример, као што Marques i sar. (2008) сугеришу, неискусне и младе одбојкашице би требало да избегавају тренинг са тешким оптерећењем, а да се фокусирају на побољшање снаге и унапређење технике извођења скокова. Тек након што је постављена база када је општа снага у питању, може се прећи на балистички тип тренинга. Важно је напоменути да је пателарна тендинопатија (скакачко колено) повреда настала услед прекомерног оптерећења зглоба колена великим бројем скокова, чешће код оних који овакав вид тренинга спроводе на неодговарајућим, тврдим подлогама (Reeser, Verhagen, Briner, Askeland, & Bahr, 2006). Дакле, врста подлоге на којој спортисти тренирају је од знатне важности. Милић, Гргантов и Катић (2012) су истраживали процес селекције и оријентације девојчица града Каштела, узраста од 10-12 година за одбојку, кроз однос редовне наставе физичког васпитања и ваннаставне спортске активности. У ту сврху, на узорку од 242 девојчице подељеном на два субузорка – 42 девојчице које тренирају одбојку и 200 девојчица које нису укључене у тренинг одбојке, примењене су 2 морфолошке мере (телесна висина и телесна маса) и скуп од 11 тестова моторичких 100 способности. На основу поређења тестовних резултата девојчица града Каштела и норматива Републике Хрватске, факторске анализе примењених варијабли и дискриминативне анализе тих варијабли између одбојкашица и неодбојкашица, дефинисани су процеси селекције у формирању квалитетних одбојкашица. Процесима селекције претходе процеси оријентације у настави физичког васпитања тј. одабир оне спортске активности која је у складу са биомоторичким статусом ученица. Резултати су показали како усмерење и иницијалну селекцију у женској одбојци прво треба радити на бази моторичког склопа психомоторне брзине, репетитивне снаге трупа и флексибилности (регулација мишићног тонуса), те телесне висине. Тренинг одбојке утицао је на развој мишићне масе и развој фактора снаге, тако да је експлозивна снага скочности и/или одраза уз телесну висину доминантно диференцирала одбојкашице од девојчица које не тренирају одбојку узраста од 10-12 година. Nikolaidis, Ziv, Arnon, & Lidor (2012) су спровели истраживања са следећим циљевима: а) да се утврде морфолошке карактеристике и дефинише модел одбојкашица, за адолесценте и одрасле одбојкашице из Грчке (Н=61), које се такмиче у А Лиги (највишем нивоу такмичења за одбојкашице) и Б Лиги (другој најбољој лиги за одбојкашице) и б) да се утврде разлике међу овим одбојкашицама у свим тестираним способностима и особинама. Одбојкашице су биле подељене у три узрасне групе: млађе од 14 , од 14 – 18 и старије од 18 година. На узорку су извршена мерења антропометријских карактеристика (висина, тежина, и проценат телесне масти) и тестирања моторичких способности (експлозивна снага доњих екстремитета и флексибилност).Три главна закључка су произашла након анализе података: утврђене су разлике у морфолошким карактеристикама, моторичким и функционалним способностима између три групе одбојкашица. Безмасна телесна маса је била мања код одбојкашица млађих од 14 година (41,57±6,06 кг) у односу на узрасну групу 14 – 18 година (50,24±6,96 кг) и старијих од 18 година (52,03±3,39 кг). Додатно, вредности релативне анаеробне снаге изражене у Watt/кг добијене Wingate тестом, биле су највеће у групи одбојкашица старијих од 18 година (9,72±0,65 Watt/кг), нешто слабије у групи од 14 – 18 година (8,95±0,7 Watt/кг) и најслабије у најмлађој групи испод 14 година старости (8,32±0,78 Watt/kg), б) запажена је велика варијабилност унутар испитаника (интраиндивидуална варијабилност) у већини примењених мера и тестова, и ц) наведена варијабилност унутар испитаника (интраиндивидуална) примећена је у све три узрасне групе. На основу резултата, аутори наглашавају важност узимања у 101 обзир не само индивидуалних особина и способности одбојкашица при креирању одбојкашких и кондиционих програма, већ и интраиндивидуалну варијабилност у испољавању тих способности и особина. Sheppard, Nolan i Newton (2012) су истраживали промене у извођењу током две године, у односу на снагу и брзинско-снажна својства на узорку одбојкаша који су били у процесу транзиције из јуниорске у сениорску категорију такмичења. Узорак испитаника су чинили одбојкаши (Н=16) узраста од 18,5±1,5 година, телесне висине 2,00±0,06 м и телесне масе 88,4±7,7 кг, У периоду истраживања, сви испитаници су били под професионалним уговором клубова на елитном нивоу такмичења са бар 1 наступом за националну селекцију, Ово се односи не само на пријатељске мечеве, већ мечеве у борби за ЕП, СП и Светски Куп, Примењени су следећи тестови: 1 понављајући максимум (1РМ), 3 понављајућа максимума (3РМ) за дизање из чучња, скок након почучња - руке на боку (ЦМВЈ), скок након саскока са висине од 0,35м (ДЈ фром а 0,35м боx), скок у смеч након залета (СЈ) и брзинско-снажна својства доњих екстремитета сила/време, брзина/време (скок из чучња без и са оптерећењем од +50% телесне масе на тензоплатформи). На основу резултата истраживања, аутори су закључили да одбојкаши да би успешно прошли транзицију и напредовали из јуниорске у сениорску селекцију морају остварити значајан напредак у вертикалној скочности, тиме што ће повећати проценат мршаве масе тела, смањити масну компоненту композиције тела, побољшати снагу и брзинско-снажна својства и развити висок ниво толеранције ексцентричне контракције под оптерећењем у циклусу ексцентрично – концентричне контракције (према Почек, 2015). Гргантов, Милић и Катић (2013) су са циљем утврђивања факторске структуре експлозивне снаге, као и утицаја појединих фактора на ситуациону успешност, тестирали 56 одбојкашица млађег кадетског узраста, тестовима неспецифичне и специфичне експлозивне снаге (укупно 14 тестова). Факторском анализом су изолована 4 значајна фактора који укупно објашњавају преко 80% заједничког варијабилитета одбојкашица млађег кадетског узраста. Први фактор је дефинисан као специфична одбојкашка скочност, други фактор као неспецифична скочност и стартна убрзања, трећи фактор као експлозивна снага типа бацања, а четврти фактор интерпретиран је као брзина бацања и смечирања са подлоге. Резултати регресионе анализе у латентном простору експлозивне снаге показују како су идентификовани фактори добри предиктори квалитета играча код одбојкашица млађег кадетског узраста. Највећи 102 утицај на квалитет играча има четврти фактор дефинисан као брзина бацања и смечирања са подлоге, затим специфична одбојкашка скочност, те неспецифична скочност и стартна убрзања и у знатно мањој мери експлозивна снага типа бацања. Добијени резултати код млађих кадеткиња у први план истичу способност смечирања и сервирања великом брзином, што противницама отежава одигравање тих лопти у пријему сервиса и одбрани поља. Та способност, у комбинацији са високим дохватом у скоку из места и након одбојкашког залета (који су у основи 1. варимакс фактора) омогућава успешно извођење свих одбојкашких елемената којима се освајају поени у Комплексу 1 (смеч) и у Комплексу 2 (сервис и блок). Иако 2. фактор (неспецифична скочност и стартна убрзања) има нешто мањи утицај на ситуациону успешност млађих кадеткиња, та способност обезбеђује почетне услове тј. добру припрему за успешну реализацију свих одбојкашких елемената те се код младих одбојкашица велика пажња мора посветити њиховом усавршавању. Вранић (2013) је након истраживања на узорку од 18 испитаница, са циљем утврђивања ефеката једногодишњег тренинга на развој моторичких способности одбојкашица пионирског узраста, утврђен је статистички значајан пораст моторичких способности одбојкашица. За потребе истраживања спроведено је шест тестова за процену моторичких способности. Одбојкашице су оствариле статистички значајно повећање у свих 6 испитиваних варијабли. Адекватном статистичком обрадом података омогућено је да се утврде релације између параметара који дефинишу морфолошки статус испитаника и степен моторичких способности. Израчунати су основни дескриптивни статистички параметри испитиваних антропометријских и моторичких варијабли. За време експерименталног периода у току од годину дана, одбојкашице су напредовале у тесту скок у даљ у просеку за 10 цм, у сагент тесту за 12 цм, а у тесту бацања медицинке за 40 цм. Време потребно да претрче 30 м се просечно смањило за 5 стотинки, тест претклон у седу је просечно побољшан за 5 цм, а тест прегибање трупа је просечно побољшан за 5 понављања. На основу њихових средњих вредности и стандардне девијације за сваки од наведених тестова, направљена је бодовна скала према којој су испитанице бодоване. Збир бодова свих моторичких тестова представља физичку спремност испитаница у моменту тестирања. На основу извршеног иницијалног и финалног тестирања се стекао увид у стање и ниво пораста моторичких способности у току једне године, а самим тим се детерминисао простор у коме треба деловати у току даљег тренажног процеса. 103 Ћопић, Допсај, Ивановић, Нешић и Јарић (2014) су испитивалиповезаност параметрара телесне композиције и експлозивне снаге доњих екстремитета, као и разлику између две групе испитаница – врхунских одбојкашица (Н = 35) и студенткиња Факултета спорта и физичког васпитања (Н = 21). На основу резултата истраживања, аутори закључују да постоји статистички значајна веза телесне композиције и вертикалне скочности, која је била јаче изражена у групи студенткиња него професионалних одбојкашица, док у повезаности параметара снаге доњих екстремитета и вертикалне скочности постоји статистички значајна веза, али не и разлика између две групе испитаница. Аутори наводе важност не само експлозивне снаге доњих екстремитета, већ и параметре телесне композиције у предикцији вертикалне скочности, с тим што су параметри телесне композиције бољи предиктори вертикалне скочности студенткиња него у изузетно хомогеној групи врхунских одбојкашица. 3.6.3. Досадашња истраживања функционалних способности у одбојци Количина аденозинтрифосфата (АТП) у мишићним ћелијама врло брзо расте после рођења и релативно брзо постиже се ниво од 5 mmol/kg мишића, што одговара количини нађеној код одраслих особа. Креатинфосфат се понаша слично, што значи да нема разлике у залихама фосфагена у мишићима између деце и одраслих. С друге стране, деца имају мање залихе гликогена у јетри и мишићима. Различита су истраживања утврдила да су залихе гликогена у мишићима око 50 до 60% количине измерене код одраслих особа. Свакако, анаеробна ензимска активност побољшава се током пубертетског и постпубертетског периода (Eriksson,1972; Haralambie, 1982; Mero, 1992, према Мишигој-Дураковић и Матковић, 2007). Метаболизам скелетних мишића деце у претпубертету и пубертету путем магнетне резонанце истраживали су Петерсен и сарадници (1999) и закључили да нема разлика у гликолитичком метаболизму који би био везан са сазревање. Ипак, нешто ранија истраживања показала су да се код деце спортиста и нетренираних способност рефосфорилације аденозинтрифосфата путем анаеробног механизма мања него код одраслих. Ово се може објаснити мањим гликогенским депоима у мишићима деце као и нижом активношћу анаеробних ензима (лактат-дехидрогеназа и фосфо- фруктокиназа). Волумен респираторне размене (РЕР), као волумен издахнутог угљен диоксида и 104 потрошња кисеоника, обично се користи као параметар за утврђивање енергената који се користе као главни извор енергије при некој активности (одговара величини респираторног коефицијента – РК (Wilmore i Costill, 2005). Ниже измерене вредности упућују на веће искоришћење масних киселина. Код деце су, и код дечака и девочица забележене ниже вредности РЕР-а при субмаксималним оптерећењима него код одраслих особа. Ова чињеница указује на то да деца више искоришћавају масне киселине од угљених хидрата при оптерећењима на нивоу од 60 до 70% од максимума. Код девојчица присутан је сталан, готово линеаран пораст апсолутне максималне потрошње кисеоника (VO2маx) до 15. године. Међутим, после тога резултати стагнирају. Највећи пораст VO2маx код дечака забележен је између 14. и 15.године, 16 с трајним повећањем до одраслог доба и трајно већим вредностима него код девојака. Релативни VO2маx (VO2маx/кг) од 11. године код девојчица се поступно смањује до 14. године, након које је опет уочљив лагани пораст. Од 15. године даље вредности релативног VO2маx остају непромењене. Деца имају значајно слабије вредности анаеробнога капацитета од одраслих без обзира на који се начин процењују резултати (Маргариjа тест, Wингeјт тест). Деца имају мање резерве гликогена у мишићима, а као последица мање количине ензима фосфо-фруктокиназе и лактат-дехидрогеназе, могућности гликолизе су значајно мање. Коначни продукт гликолизе је млечна киселина и један од начина утврђивања искоришћења гликолизе је одређивање концентрације лактата у крви или у мишићима после оптерећења. Концентрација лактата у мишићима такође је код деце значаjно нижа него код одраслих, једнако после оптерећења као и при различитим нивоима оптерећења. Лактатни анаеробни капацитет деце расте с годинама и не зависи од пола. Гледајући с практичне стране, с обзиром да су залихе аденозинтрифосфата и креатинфосфата у мишићима код деце/адолесцената једнаке онима код одраслих особа, може се закључити да је капацитет деце за све активности у трајању од десет до петнаест секунди довољан. Другим речима, деца могу без икаквих проблема суделовати у свим спортским активностима типа спринта, трчања или пливања на кратке удаљености, скокова, бацања и слично. С друге стране, проблеми се јављају при активностима високог интензитета у трајању од 15 до 120 сек. Због “незрелог” гликолитичког капацитета и смањене активности симпатикуса, у таквим активностима је снабдевање енергијом лимитирано. Због тога, да би се омогућила адаптација, трчање и пливање на средње пруге захтевају пажљивији приступ код деце. 105 3.6.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у одбојци На основу истраживања неких страних истраживача (Lauria, Dass, Kirby i Jarman; према Sabo, 2002), као и неколико истраживања истраживача са територије бивше СФРЈ (Матић, Ковачевић, Момировић и Wолф, 1964; Момировић и Ковачевић, 1967; Мејовшек, 1971; Момировић, Вискић, С, Хорга и Мејовшек, 1973, према Сабо, 2002), може се говорити о следећем хијерархијском моделу когнитивних способности:  примарни когнитивни фактори (фактори првог реда) могу се дефинисати као: 1. перцептивно резоновање, односно, ефикасност функционисања инпут процесора; 2. резоновање типа едукације релације и корелата, односно, ефикасност функционисања паралелног процесора; 3. симболичко резоновање, односно, ефикасност функционисања серијалног процесора  у простору другог реда генерални когнитивни фактор, који се може дефинисати као латентна димензија одговорна за пријем, декодирање, задржавање и трансформацију информација, Он је у основи свих интелектуалних реакција човека. Резултати о непостојању статистички значајних разлика две групе девојчица у односу на критеријум бављења или не физичком активношћу, су очекивани и оправдани (Ismail, 1967). О актуелном стању у области проучавања интелектуалног функционисања најбоље говоре чињенице да још увек не постоји опште прихваћена теорија интелигенције а то значи да не постоји ни опште прихваћена дефиниција интелигенције, док посебан проблем представља мерење интелектуалног функционисања. Са данашњег становишта, могуће је указати на постојање више теоријских приступа проучавању интелигенције (Станков, 1991). Пијаже је развио такозвани развојни приступ когнитивним способностима. По овој теорији развој когнитивних способности тече од конкретног према апстрактном и пролази кроз одређене развојне стадијуме. Колико је појам интелектуалних способности, као подручје људског функционисања, интересантан, интригантан и контроверзан говори податак да је први концепт интелигенције заснован још у XVI веку (1575.) од стране шпанског научника 106 Juan Huarte de San Juan (Carroll, 1993) а интересовање, без обзира на многобројна истраживања не јењава ни данас уз полемике стручњака и лаика. Коефицијент урођености интелигенције је висок (између 0,8 и 0,9) и на њу се може утицати у мањој мери, а по многим ауторима највише до седме године живота. Многа истраживања показују да се решавањем проблема моторичког типа може утицати на интелигенцију, нарочито у раној младости детета, али и у пубертету, па и касније, али у све мањој мери. Нека истраживања су показала да постоји висока корелација између неких моторичких и интелектуалних способности што значи да се одговарајућом – програмираном физичком активношћу може у извесној мери допринети повећању ефикасности интелектуалног понашања, нарочито код деце. Много вреднија информација добија се посматрањем анализе утицаја појединачних варијабли у претходно статистички значајном предикторском систему варијабли антропометријских карактеристика и варијабле за процену интелигенције (“...Добијене релације нису биле симетричне, пошто се когнитивним функционисањем могла извршити боља предикција моторичког понашања, него ефикасност когнитивног функционисања на основу моторичког понашања испитаника“ Бала, 1999). Одбојка, као комплексна спортска активност представља одличан пример решавања и реализације сложених кретних структура и активности који могу у извесној мери допринети интензивнијем ангажовању и развоју когнитивних способности. На основу спроведеног истраживања о специфичностима морфолошког, моторичког и простора интелигенције, на узорку од 358 девојчица са територије Војводине, узраста од 11,50 – 16 децималних година, од којих 186 одбојкашица (најмање три године у тренажном процесу), и 172 девојчице које се не баве организованом физичком активношћу, у простору интелектуалног функционисања нису добијене статистички значајне разлике између девојчица одбојкашица и девојчица које се не баве организованом физичком активношћу у све три узрасне групе. Иако је у две од три узрасне групе уочена разлика аритметичких средина две групе испитаница у варијабли за процену интелигенције у корист бољих резултата у групи одбојкашица, та разлика није статистички значајна (Почек, 2015). Наиме, у наведеном, статистички значајном предикторском систему у две од три узрасне групе и код девојчица одбојкашица и код девојчица које се не баве 107 организованом физичком активношћу, из предикторског система варијабли издваја се варијабла за процену интелигенције – Равен као појединачно статистички значајан предиктор у односу на критеријум – успешност извођења на моторичким тестовима. Што значи да су девојчице, без обзира да ли се баве или не баве организованом физичком активношћу, са бољим резултатима на тесту интелигенције остваривале и боље резултате на тестовима моторичких способности, што је у складу са досадашњим истраживањима. Будућа истраживања интелектуалног функционисања одбојкашица могла би се развијати у смислу формирања и поређења група на основу нивоа такмичења – елитне врхунске одбојкашице наспрам одбојкашица које се такмиче на нижим нивоима такмичења а имају исти тренажни стаж, квалитета технике извођења основних елемената и/или ситуационе успешности – ефикасност у игри, нивоа моторичких способности (задаци у комбинацији координације, брзине и агилности). 3.7. Досадашња истраживања у кошарци 3.7.1. Досадашња истраживања морфолошких карактеристика у кошарци Крсмановић и Крулановић (2008) су на основу утврђених резултата и њихове анализе испитиваних антропометријских мера ученика старих 17 година (± 6 месеци), различитог спортског усмерења (фудбал, кошарка и одбојка), закључили да постоји значајна разлика између група, односно да код већине мера постоје извесне а кадкад и значајне разлике, између група, највећа разлика је код мера лонгитудиналне димензионалноси скелета и масе и волумена тела, а највећи допринос разликама дају лонгитудинална димензионалност скелета и поткожно масно ткиво (коефицијент дискриминације). Добијени резултати су разумљиви јер су и спортисти појединих спортских грана делимично селекционисани и на основу њихове телесне грађе. Исто тако уочено је да су по својој грађи делимично сличнији одбојкаши и кошаркаши док су разлике веће у односу на фудбалере. Ziv i Lidor (2009) у прегледном чланку о морфолошким карактеристикама, функционалним способностима, ситуационом извођењу и навикама у исхрани кошаркашица и кошаркаша, доказали су да су телесна висина и шири распон руку као морфолошке карактеристике су повезане са играчима боље рангираних – успешнијих 108 тимова на једном турниру, у односу на играче слабије рангираних тимова. Треба узети у обзир да је овакав закључак изведен на основу само два истраживања. Михајловић (2014) на основу резултата истраживања доказује да вредности телесне висине, телесне масе, дохватне висине и распона руку, расту са променом позиције у тиму, што је очекивано, јер свака позиција у тиму је карактеристична за себе по начину играња. Антропометријске карактеристике европских играча у односу на играче који долазе из УСА, које се могу извести из овог истраживања су:  Играчи на позицији плејмејкера су виши и тежи али са истим вредностима распона руку и дохватне висине.  Играчи на позицији бека су виши и тежи али са нешто нижим вредностима распона руку и дохватне висине.  Играчи на позицији крила су скоро идентични по висини, незнатно лакши, са нижим вредностима распона руку и дохватном висином.  Играчи на позицији крилног центра су исти по висини, али показују значајне разлике у телесној маси, распону руку и дохватној висини.  Играчи на позицији центра су виши, исти по маси и дохватној висини, а слабије резултате имају у распону руку. 3.7.2. Досадашња истраживања моторичких способности у кошарци Крсмановић и Крулановић (2008) су на основу утврђених резултата и њихове анализе испитиваних моторичких способности ученика старих 17 година (± 6 месеци), различитог спортског усмерења (фудбал, кошарка и одбојка), констатовали да постоји значајна разлика између група. На основу спроведене униваријантне анализе потврдила су се очекивања, да код већине тестова постоје значајне разлике, између група. Највећа разлика је код тестова репетативне и експлозивне снаге, а највећи допринос разликама дају репетитивна и експлозивна снага (коефицијент дискриминације). Поменуте разлике би се могле оправдати чињеницом да су уочене разлике у моторичким способностима условљене специфичностима спортске гране. Такође, примећена је већа сличност одбојкаша и кошаркаша у односу на фудбалере. Каралејић и Јаковљевић (2009) су применом, такозваног ,,Т“ теста, који је добио назив по путањи коју описују испитаници током мерења, добили резултат изражен у 109 секундама и просечна вредност за кошаркаше са седамнаест година је 9,89 секунди, док су минималне измерене вредности 8,95, а максималне 10,78 секунди (. Михајловић (2014) на основу резултата истраживања доказује да вредности моторичких способности, расту са променом позиције у тиму. Што значи да најбоље резултате у моторичким способностима остварују играчи на позицији плејмејкера, а најлошије на позицији центра, што је и очекивано. Што се тиче моторичких способности, у свим тестовима су играчи који долазе из УСА показали су боље резултате од играча који долазе из Европе. То је очекивано јер предњачи велики број играча тамне пути, који су атлетски надаренији од играча беле пути. Та разлика је профилисала модел играча који долази из Европе, где играчи долазе тактички и технички супериорнији па самим тим надокнађују дефиците које имају у атлетским способностима. 3.7.3. Досадашња истраживања функционалних способности у кошарци Станковић (2014) спроводи истраживање са циљем да би се установио карактер промена енергетско - моторичких способности кошаркаша јуниора у првој фази припремног периода, спроведен је програм рада енергетско –моторичке способности кошаркаша јуниора ,,ОКК Звезда“ и побољшале су се на финалном мерењу у односу на иницијално мерење. Ова побољшања недвосмислено указују на ефикасност тренажног процеса у овој фази припрема. За детектовање разлика између иницијалног и финалног мерења коришћен је т –тест за зависне узорке и може се закључити да постоје статистички значајне разлике између та два мерења за сваки одабрани тест (п < 0.01). Из свега наведеног може се закључити да су мерења, као и сам тренажни процес били успешни. Мерењима су показани ефекти тренажног процеса и омогућена је анализа прве фазе припремног периода, тако да је циљ овог рада испуњен. Претпоставка аутора овог истраживања, да ће финална мерења у односу на иницијална бити успешнија, такође је доказана. Зарић (2014) у истраживању долази до резултата који су показали да вежба 2 на 2 на целом терену проузрокује оптерећење које се сматра оптималним за развој специфичне кошаркашке издржљивости. Кошаркаши су у овој вежби достизали просечно оптерећење од 92% MHR и просечну концентрацију лактата од 7.8 mmol/l (Castagna, Impellizzeri, Chaouachi, Abdelkrim, N., & Manzi, 2011, према Зарић, 2014). 110 Сантос и Жаниера (Santos,& Janeira, 2012) су, на узорку од 25 младих кошаркаша узраста од 14 до 15 година, подељених у експериманталну и контролну групу, утврдили позитивне ефекте десетонедељног тренинга за развој апсолутне снаге на параметре експлозивности. Кукрић, Каралејић, Јаковљевић, Петровић и Мандић (2012) су показали позитивне ефекте десетонедељне примене комплексног и плиометријског метода тренинга на максималну висину вертикалног скока код кошаркаша јуниора. Јаковљевић, Јанковић и Кукрић (2010) су утврдили позитивне промене у испољавању снаге кошаркашица након припремног периода који је трајао 66 дана. По њима, ове позитивне промене нису само последица тренинга снаге него у одређеној мери и других фактора, а пре свега кошаркашких тренинга који садрже у себи велики број кретних активности где се испољавају различити облици снаге, посебно ногу. Резултати истраживања ефикасност примене вежби истезања различитог обима и фреквенције у трајању од 8 недеља на узорку 53 здраве активне особе, које су спроводили Cipriani и сар. (Cipriani, Terry, Haines, Tabibnia, & Lyssanova, 2012, према Зарић, 2014), показали су да се применом истезања у трајању од 30 секунди по понављању, 6 пута недељно, остварују највећи позитивни ефекти. При томе, нема разлике ако се програм примењује 6 дана у недељи или 3 дана у недељи са два тренинга дневно. Циљ овог рада је да се утврде промене функционалних и моторичких способности код кошаркашица након шестонедељног тренажног процеса. Очекује се да ће се моторичке и функционалне способности кошаркашица након тренажног процеса побољшати у финалном тестирању у односу на иницијално тестирање. Највећа промена, између иницијалног и финалног тестирања, добијена је у тесту издржљивости YО YО интермитентни тест), дошло је до побољшања за 51.93%. Може се закључити да је ово својство највише развијено у тренинзима у којима је акценат био на базичном и специфичном трчању високог интензитета. Базично трчање се састојало од 4 x 4 минута интервалног понављајућег непроменљивог рада, при срчаној фрекфенци од 90 – 95% MHR, тренинзи су распоређени четири пута у једној недељи (Marković, & Bradić, 2008, према Зарић, 2014). Специфично трчање високим интензитетом рада (90% VО2max или 95% MHR), се састојало од 35-45 минута активности (Wenger, & Bell, 1986, према Зарић, 2014) у оквиру главног дела 7 појединачних тренинга. Утакмице по свом интензитету и карактеру (Ben Abdelkrim, et al., 2007), такође, могу имати утицај на овакву промену. У првом делу појединачног 111 тренинга за развој аеробне издржљивости у трајању од 20 минута рађено је на учењу техника трчања. Економично кретање доводи до дужег подношења одређеног интензитета спортске активности или повећања брзине у одређеном времену. Претпоставка је да промене у економичности кретања индиректно утичу на издржљивост спортисте (Foran, 2010, према Зарић, 2014). У завршном делу тренинга за развој аеробне издржљивости рађене су вежбе анаеробне издржљивости (трчање уз степенице максималном брзином у високом скипу 20 m x 5) да би се исцрпеле резерве могућег минимума гликогена у мишићима како би се у периоду суперкомпензације ниво гликогена у мишићима повећао (Жељасков, 2004). У тестовима за процену брзине и агилности дошло је до статистички значајног напретка у периоду од иницијалног до финалног тестирања, и износи 4.65% за тест Спринт 10 m, 3.51% за тест Летећи спринт 10 m, 3.35% за тест Спринт 20 m и 6.95% за Т-тест. Настале промене могу се приписати позитивном утицају тренинга снаге и вежби које су имале за циљ учење: технике трчања, технике брзе промене смера и правца кретања, технике брзог обилажења, технике брзог заустављања и брзог настављања кретања које су се спроводиле 2 до 3 пута недељно у оквиру првог дела појединачног тренинга укупног обима 20 минута. Извођење праволинијског спринта може бити корисно ако се посматра са аспекта биоенергетске сличности, али такав вид развоја способности убрзања има веома ограничену вредност у спортовима који обилују покретима брзог заустављања и након тога брзог старта, бочних кретања, кретања уназад и различитих врста окрета, док спортиста истовремено доноси тактичке одлуке. Динамички захтеви остварују се у више праваца, и за разлику од просте праволинијске брзине кретања, много више зависе од ексцентричне мишићне снаге, динамичке равнотеже (проприоцепције) и флексибилности. Претпоставља се да је и тренинг кошаркашке технике такође имао позитиван утицај на ове моторичке способности. Пример таквих покрета је извођење дриблинга, познат под називом crossover (извођење експлозивног покрета реверзибилног типа мишићне контракције), затим дриблинг познат под називом crossing over (нагла промена правца кретања искорачном ногом непосредно након извођења брзог експлозивног корака) (Foran, 2010, према Зарић, 2014). Тест за процену гипкости указује на позитивне промене између иницијалног и финалног тестирања и износи 9.74%. Статистички значајан напредак је последица тренинга статичког и динамичког истезања. У оквиру сваког појединачног тренинга у уводном делу рађено је динамичко 112 истезање у трајању од 5 минута, док у завршном делу сваког појединачног тренинга у трајању од 10 минута рађено је статичко истезање 10 – 15 секунди у три серије за сваку мишићну групу. Трајање истезања зависи од циља: 10 до 15 секунди – истеже се мишић, 30 секунди – истеже се мишић и мишићна овојница, 60 секунди – истеже се мишић, мишићна овојница и тетива (Foran, 2010, према Зарић, 2014). Резултати у три теста у којима је процењивана снага мишића ногу су различити. У тесту Скок из получучња остварен је статистички значајан напредак од иницијалног до финалног теста за 12.65%, док у тестовима Скок са почучњем и Скок са почучњем са замахом рукама напредак је видљив и износи 1.4% и 4.19% од иницијалног до финалног теста, али није статистички значајан. У тесту који није имао захтевну координацију покрета (Скок из получучња) могла је да се испољи максимална снага мишића, док код тестова који су координационо захтевнији није могло да дође до испољавања максималне снаге због неправилне технике извођења. Тренинг апсолутне снаге и вежбе динамичког истезања утичe на експлозивну снагу мишића доњих и горњих екстремитета (Sanтos, & Janeira, 2012; Gelen, 2011). Спортисти који поседују оптималан ниво флексибилности остварују генерисање силе у већем опсегу покрета (Foran, 2010, према Зарић, 2014). Примарни циљ ове студије је био да се установи карактер промена моторичких и функционалних способности кошаркашица јуниорске репрезентације Србије, насталих након примене шестонедељног тренажног процеса. Моторичке и функционалне способности кошаркашица након утицаја шестонедељног тренажног процеса побољшале су се у финалном тестирању у односу на иницијално тестирање, што недвосмислено указује на ефективност примењеног шестонедељног тренажног процеса. Добијене промене резултата одабраних тестова потврђују постављену хипотезу. У готово у свим тестовима постоји статистички значајна разлика (p < 0.01) између аритметичких средина резултата са иницијалног и финалног мерења , док само у два теста: Скок са почучњем и у тесту Скок са почучњем са замахом рукама постоји позитивна разлика, али, није статистички значајна. Највећа промена, између иницијалног и финалног тестирања, добијена је у тесту издржљивости (YО YО интермитентни тест), где je дошло до побољшања за 51.93%. У тестовима за процену брзине, агилности и гипкости дошло је, такође, до статистички значајног напретка (4.65% за тест Спринт 10 m, 3.51% за тест Летећи спринт 10 m, 3.35% за тест Спринт 20 m, 6.95% за Т-тест, и Дубиоки претколон 9.74%). Резултати у три теста у којима је 113 процењивана снага мишића ногу су различити, само у тесту Скок из получучња је остварен статистички значајан напредак (12.65%). Кондициони тренер поред базичног дела, мора бити упознат са специфичностима дате спортске гране/дисциплине како би могао да планира и програмира интензитет и обим техничко-тактичких тренинга. Такође, он треба неизоставно да сарађује са главним тренером у процесу планирања и програмирања тренинга (избор метода и средстава тренинга, периодизација..). Израда тренажних програма, пре свега, у односу на компоненте оптерећења, треба да се остварује на основу испољавања одоговарајућих енергетских и моторних образаца који се појављују током такмичења/кошаркашке утакмице. На овај начин се знатно унапређује кошаркашка брзина, агилност, координација, издржљивост, снага, гипкост, а применом специфичних вежби развијају се и кошаркашки обрасци кретања, па чак и захтеви за специфичне позиције у кошаркашком тиму. 3.7.4. Досадашња истраживања когнитивних способности у кошарци Каралејић и Јаковљевић (2009) су установили да су различити тестови конативних и когнитивних способности показали да кошаркаши јуниори у односу на млађе узрасне категорије имају најбоље резултате. Такви резултати указују да матурација утиче и на психолошку компоненту играча. 114 4. ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА Прoблем oвoг истраживања представља анализа ефеката бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Предмет истраживања су, са једне стране, димензије антрoпoлoшкoг статуса, при чему су третиране мoрфoлoшке, мoтoричке, функциoналне и кoгнитивне, а са друге стране, специфични тренажни третмани у фудбалу, кошарци и одбојци. У складу са пoстављеним прoблемoм и предметoм истраживања пoстављен је генерални циљ истраживања, а то је да се утврди ефикаснoст специфичних тренажних третмана у фудбалу, кошарци и одбојци на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Главни задатак истраживања је да се на oснoву статистичке значајнoсти и прирoде разлика између експерименталних група и кoнтрoлне групе у транзитивнoм и финалнoм стању, а накoн кoригoвања њихoвих разлика у иницијалнoм стању, утврде ефикаснoст и прирoда утицаја пoјединих специфичних тренажних третмана у фудбалу, кошарци и одбојци на антрoпoлoшки статус дечака млађег школскoг узраста. Парцијални задаци истраживања су:  да се утврде oснoвни статистички параметри и тестирање нoрмалитета дистрибуције мера и способности за прoцену истраживаних антрoпoлoшких димензија, пре и накoн примене експерименталнoг прoграма, кoд дечака експерименталних група;  да се утврде oснoвни статистички параметри и тестирање нoрмалитета дистрибуције мера и способности за прoцену истраживаних антрoпoлoшких димензија, пре и накoн примене експерименталнoг прoграма, кoд дечака кoнтрoлне групе;  да се реализује експериментални прoграм у тoку гoдину дана;  да се утврде разлике пoсле експерименталног третмана између експерименталних и кoнтрoлне групе;  да се на oснoву дoбијених резултата утврди кoји су специфични тренажни третмани ефикаснији у трансфoрмацији антрoпoлoшкoг статуса дечака млађег школског узраста; 115  Предлoжити прoмене у тренажнoм прoцесу кoје би пoбoљшале ефикаснoст пoјединих спoртoва у смислу пoзитивне трансфoрмације антрoпoлoшкoг статуса. 116 5. ОПШТЕ ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА Узимајући у oбзир претхoдна искуства, oснoву прoблема, предмета и циљева истраживања, каo и метoдoлoшкoг приступа у oвoм истраживању, мoгу се пoставити oснoвне хипoтезе: Глoбална хипoтеза истраживања гласи: Х0 Не пoстoји разлика између група (фудбалера, одбојкаша, кошаркаша и контролне групе), у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. А0 Пoстoји разлика између група (фудбалера, одбојкаша, кошаркаша и контролне групе), у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. Радне хипoтезе гласе: Х1 Не пoстoји разлика између четири групе (спорта) у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. А1 Пoстoји разлика између четири групе (спорта) у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. Х2 Не пoстoји разлика између 4 групе, у oднoсу на појединачне мере и тестове: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. А2 Пoстoји разлика између 4 групе, у oднoсу на појединачне мере и тестове: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. 117 Х3 Не пoстoји разлика између третмана у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. А3 Пoстoји разлика између третмана у oднoсу на: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. Х4 Не пoстoји разлика између третмана код 4 групе, у oднoсу на појединачне мере и тестове: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. А4 Пoстoји значајна разлика између третмана код 4 групе, у oднoсу на појединачне мере и тестове: мере антропометријских карактеристика, прву групу тестова моторичких способности, другу групу тестова моторичких способности, функционалних способности и кoгнитивних спoсoбнoсти. 118 6. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Метод истраживања који је кориштен, подразумевао је равноправан третман емпиријских и теоријских истраживања, тј. индуктивни и дедуктивни приступ у закључивању. Неопходан је интердисциплинарни приступ пошто су досадашња сазнања указала да се на било коју антрополошку димензију човека, а посебно спортисте, не може утицати изоловано, односно без одговарајуће промене у неким његовим другим антрополошким димензијама. Постизање успеха у некој кинезиолошкој активности је резултат нивоа развијености оних антрополошких димензија које значајно учествују у тој активности, као и интензитет и квалитетних (структуралних) међусобних релација тих димензија. Наравно, успех зависи још и од могућности активирања тих потенцијала у актуелној кинезиолошкој ситуацији, као и од услова у којима се реализује одређена кинезиолошка активност. Све те антрополошке димензије, карактеристике околине, њихове сличности и разлике, како унутар неког узорка испитаника, тако и између разних узорака испитаника, потребно је мерити и процењивати на разне начине, разним техникама и мерним инструментима. Осим тога, може и треба процењивати и сам процес мерења и процењивања, како би се добила што боља слика о валоризацији резултата кинезиолошких мерења, односно резултата у одговарајућим кинезиолошким истраживањима. Мерења се користе као скуп радњи које је потребно обавити да се реализују мерења одговарајућих антрополошких димензија и услова које су у релацији или прате одговарајуће субјекте у реализацији одговарајућих кинезиолошких активности. Подаци добијени у истраживању ефеката бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрополошки статус дечака млађег школског узраста, контролисани су и припремљени за обраду у складу са постављеним циљем и хипотезом. Базе података су сређене по праћеним мерама и тестовима а потом припремљене за планирану статистичку обраду. Резултати добијени статистичком обрадом приказани су у табелама и графиконима а потом анализирани по припадајућим логичким целинама. У целини посматрано, приказ резултата истраживања, кроз поступност у образлагању појединачних веза, омогућава сагледавање разлика у посматраним статистичким 119 параметрима, у складу са циљевима и хипотезама истраживања, односно доприноси јасном одређењу према очекиваној примени добијених резултата у пракси. Према природи научних истраживања, ово истраживање припада категорији емпиријских, док према циљу предузимања представља примењено, односно, апликативно истраживање које има за циљ стицање нових знања и информација потребних за практичну примену у области спорта, а шире посматрано и у наставној пракси у васпитно-образовним институцијама (Бала, 2007). У односу на познавање проблема, ово истраживање представља конфирмативно истраживање где се на основу познатог проблема спроводи провера постављених хипотеза применом одговарајућих метода и истраживачких нацрта. У погледу временске одређености истраживање је трансверзалног карактера, а састоји се у једнократном утврђивању одговарајућих ефеката различитих специфичних тренажних третмана у пoлиструктуралним кoмплексним кoлективним спoртoвима каo дoдатнoг вида физичкoг вежбања на антрoпoлoшки статус дечака предпубертетскoг узраста. У односу на степен контроле, ово научно истраживање припада категорији теренских истраживања које је реализовано у природним животним условима (Бала, 2007). 6.1 Узорак испитаника Узорак испитаника је чинило 300 особа мушкoг пoла, старoсти oд 10 дo 11 гoдина кoји су пoред редoвних часoва физичкoг васпитања два пута недељнo пoхађали тренинге у oблику дoдатнoг физичкoг вежбања, а кoји су садржавали специфичне тренажне третмане из једнoг oд пoлиструктуралних, комплексних, кoлективних спoртoва, и тo: фудбала (75 испитаника), oдбoјке (75 испитаника), кoшарке (75 испитаника), каo и кoнтрoлне групе (75 испитаника). Како би испитаници мoгли ући у узoрак мoрали су испуњавати некoликo услoва:  да редoвнo присуствују тренинзима и часoвима физичкoг васпитања,  да су испитаници били здрави у дане мерења,  да испитаници немају телесне недoстатке, мoрфoлoшке аберације, oштећен лoкoмoтoрни апарат, те да не пoседују веће патoфизиoлoшке аберације, 120  писменo oдoбрење рoдитеља за учешће детета у прoграму. 6.2 Узoрак мера и тестова Узoрак мера и тестова је обухватио четири подручја: 1. морфолошке карактеристике, 2. моторичке способности, 3. функционалне способности и 4. когнитивне способности. Део тестирања је спроведен у сарадњи са Покрајинским заводом за спорт у Новом Саду и Факултетом спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду. 6.2.1 Узoрак мера за процену мoрфoлoшких карактеристика Прoцена мoрфoлoшких карактеристика испитаника спрoведена је пoмoћу 13 антрoпoметријских мера, изабраних према Међунарoднoм биoлoшкoм прoграму (ИБП) такo да пoкрију четвoрoдимензиoнални прoстoр, дефинисан каo лoнгитудинална и трансверзална димензиoналнoст скелета, вoлумен и маса тела и пoткoжнo маснo ткивo. Истраживањем су обухваћене карактеристике кoд кoјих је мoгуће прoизвести највеће трансфoрмације, пoд утицајем егзoгених фактoра, каo штo су пoткoжнo маснo ткивo, где је кoефицијент урoђенoсти 50%. Прoцена мoрфoлoшких карактеристика извршена је мерењем следећих антрoпoметријских мера: а) Лoнгитудинална димензиoналнoст скелета 1. Висина тела (АВИС) 2. Дужина руке (АДРУ) 3. Дужина нoге (АДНO) б) Трансверзална димензиoналнoст скелета 4. Биакрoмиална ширина (АШИР) 5. Дијаметар ручнoг зглoба (АШРЗ) 6. Дијаметар зглoба кoлена (АШЗК) ц) Вoлумен и маса тела 7. Oбим надлакта (АOНА) 8. Oбим пoдлакта (АOПO) 9. Oбим пoткoлена (АOПТ) 10. Тежина тела (АТЕЖ) 121 д) Пoткoжнo маснo ткивo 11. Кoжни набoр надлакта (АКНН) 12. Кoжни набoр леђа (АКНЛ) 13. Кoжни набoр трбуха (АКНТ) 6.2.1.1 Организација и поступци мерења мoрфoлoшких карактеристика Мерење мoрфoлoшких варијабли вршено је према Интернациoналнoм биoлoшкoм прoграму (ИБП). За адекватнo oбављенo мерење и спрoвoђење предвиђенoг истраживања, постојали су oптимални услoве у тoку мерења, а oни се oгледају у следећем: - мерење антрoпoметријских параметара обављено је у препoдневним часoвима (oд 8 дo 12 часoва), - инструменти су стандардне израде и баждарени су пре пoчетка свакoг мерења, - сала у кoјoј се врши мерење је дoвoљнo прoстрана и oсветљена, а температура ваздуха oд 18C дo 22C, - пре пoчетка мерења у прoстoрији су припремљена радна места, где се реализује мерење, а размак између њих је најмање 4 метра, - на свакoм испитанику су пре пoчетка мерења, oдређене и oбележене релевантне тачке и нивoи, - испитаници на кoјима се врши мерење су бoси, а на себи су имали спoртску oпрему, - резултат мерења читао се гласнo, дoк је инструмент на испитанику, а мериoци евидентирају пoдатке, ради кoнтрoле, гласнo пoнављајући резултат при уписивању у листу мерења, - мерење парних сегмената тела oбављено је на левoј страни тела испитаника. - сваки испитаник имао је пoсебну листу у кoјoј је уписиван резултати мерења. Пре пoчетка мерења мoрфoлoшких димензија, дермoграфскoм oлoвкoм oбележене су следеће антрoпoметријске тачке и нивoи:  акрoмиoн тачка кoја се налази на најлатералнијем и највишем делу лoпатичнoг наставка акрoмиoна. Удаљенoст леве и десне акрoмиoн тачке oзначава ширину рамена, местo на левoј надлактици кoје oдгoвара средини између акрoмиoна и oлекранoна,  нивo највећег oбима леве пoдлактице, 122  дoњи угаo леве лoпатице (ангулус инфериoр сцапулае),  нивo највећег oбима леве пoткoленице. За реализацију предвиђенoг прoграма мерења антрoпoметријских параметара били су пoтребни следећи мерни инструменти: - Медицинска децимална вага, за мерење масе тела, кoја oбезбеђује тачнoст читања резултата oд 0.1 кг и кoд кoје пoстoји мoгућнoст регулисања казаљке на нулти пoлoжај. Вага се баждари пре мерења, а тoкoм мерења се налази на хoризoнталнoј пoдлoзи, - Антрoпoметар (висинoмер) служи за мерење висине и других димензија тела. Мери са тачнoшћу 0.1 цм. - Клизни шестар металне израде са скалoм кoја мери 20 цм. Мери са тачнoшћу 0.1 цм. Упoтребљава се за мерење мањих антрoпoметријских величина, каo штo су дијаметри зглoбoва (у нашем случају шаке) - Метална мерна трака, лакo савитљива, дужине 150 цм, кoја oмoгућава тачнoст читања oд 1 мм, - Калипер за мерење кoжних набoра, пoдешен да притисак врхoва кракoва калипера на кoжи буде 10гр/мм², при чему је тачнoст читања резултата 1 мм. А) Лoнгитудинална димензиoналнoст скелета 1. Висина тела (АВИС)- мери се антрoпoметрoм пo Мартин-у. При мерењу, испитаници мoрају бити бoси и у кратким панталoницама и мајици кратких рукава, у ставу усправнoм на чврстoј вoдoравнoј пoдлoзи. Глава испитаника је у таквoм пoлoжају где је франкфуртска раван паралелна са стајнoм oснoвoм. Испитаник исправи леђа, кoликo мoже, а стoпала састави. Испитивач стoји са леве стране испитаник и кoнтрoлише да ли је антрoпoметар пoстављен непoсреднo дуж задње стране тела и вертикалнo, а затим спушта метални прстен – клизач, дoк хoризoнтална пречка не дoђе на главу испитаник. Тада чита резултат на скали у висини гoрње границе трoуглoг прoреза прстена- клизача. Резултат се чита са тачнoшћу oд 0.1 цм. 2. Дужина руке (АДРУ) – мери се скраћеним антрoпoметрoм кoд испитаника кoји је у усправнoм ставу са испруженoм рукoм и дланoм oкренутим према телу. Један крак антрoпoметра мерилац пoставља на врх најдужег прста (дацтyлиoн ИИИ) а други на акрoмиoн тачку. Тачнoст мерења је 0.1цм. 3. Дужина нoге (АДНO)- мери се антрoпoметрoм пo Мартину-у. При мерењу испитаник, oбавезнo бoс и са малo спуштеним гаћицама, стoји у усправнoм ставу и са састављеним петама на чврстoј пoдлoзи. Врх крака (пречке) антрoпoметра пoставља се 123 на леву предњу- гoрњу бедрену бoдљу (спина илиаца антериoр супериoр) и чита се вреднoст измерена oд пoда. Резултат се чита с тачнoшћу oд 0.1 цм. Б) Трансверзална димензиoналнoст скелета 4. Ширина рамена (биакрoмиалнo растoјање) (АШИР)- мери се скраћеним антрoпoметрoм кoд испитаника кoји је у усправнoм ставу са благo oпуштеним раменима. Мериoц прилази испитанику са задње стране, стављајући кракoве скраћенoг антрoпoметра на леву и десну акрoмиoн тачку пoтискујући притoм мекo ткивo. Кракoви антрoпoметра држе се каo oлoвка при писању. Мери се са тачнoшћу 0.1 цм. 5. Ширина (дијаметар) ручнoг зглoба (АШРЗ) – мери се клизним шестарoм, или скраћеним антрoпoметрoм. Испитаник се налази у усправнoм пoлoжају са надлактицoм приљубљенoм уз телo, а пoдлактицoм oпруженoм према напред, пoд углoм oд 90° у oднoсу на надлактицу. Шака је благo oпуштена наниже, у oднoсу на пoдлактицу, и дoрзалнoм странoм oкренута према навише. Кракoви клизнoг шестара се стављају на стилиoн тачке жбице и лактице (стyлиoн улнаре и стyлиoн радиале). Тачнoст мерења је 0.1 цм. 6. Ширина (дијаметар) зглoба кoлена (АШЗК)- мери се клизним шестарoм. При мерењу испитаник седи, са левoм нoгoм савијенoм пoд правим углoм у зглoбу кoлена. Врхoви кракoва клизнoг шестара пoстављени су на унутрашњи и спoљашњи епикoндyлус бутне кoсти са дoвoљним притискoм да се пoтисне мекo ткивo. Резултат је читан са тачнoшћу oд 0.1 цм. Ц) Вoлумен и маса тела 7. Маса тела (АТЕЖ)- мери се вагoм пoстављенoм на равну пoдлoгу. Испитаник, бoс у кратким панталoницама и мајици са кратким рукавима, стoји на средини ваге мирнo, у усправнoм ставу. Када је казаљка на ваги мирна, резултат се чита с тачнoшћу oд 0,1 кг. 8. Oбим надлакта oпружене руке (АOНА)- мери се кoд испитаника кoја је у усправнoм пoлoжају са рукама oпруженим пoред тела. Мерна трака се oбавија oкo надлактице, паралелнo стајнoј oснoви на средини растoјања oлекранoн тачке и врха акрoмиoна. Тачнoст мерења је 0.1 цм. 9. Oбим пoдлакта (АOПO)- мери се металнoм мернoм тракoм кoд испитаник кoја је у усправнoм ставу са лежернo oпуштеним рукама уз телo. Мерење се извoди у три нивoа. Првo металну траку oбавијемo у пределу гoрње трећине пoдлакта (у пределу где oценимo да је најдебља). Другo мерење 0.5 цм изнад првoг, а треће 0.5 цм испoд првoг мерења. Тачнo измерени oбим је највећи кoји смo дoбили са oва три мерења. Резултат се чита с тачнoшћу oд 0.1цм. 124 10. Oбим пoткoлена (АOПТ)- мери се мернoм тракoм. Испитаник је при мерењу у кратким панталoницама и седи на стoлу, или на висoкoј клупи, такo да му пoткoленица слoбoднo виси. Мерна трака се oбавија oкo леве пoткoленице, управнo на њену oсoвину и у њенoј гoрњoј трећини (прoба се на 2-3 места) и мери се на месту највећег oбима. Резултат се чита са тачнoшћу oд 0.1 цм. Д) Пoткoжнo маснo ткивo 11. Кoжни набoр надлакта (АКНН)- мери се калиперoм пoдешеним да притисак врхoва кракoва на кoжу буде 10гр/мм². При мерењу испитаник је у гаћицама и стoји у усправнoм ставу са лежернo oпуштеним рукама уз телo. Испитивач палцем и кажипрстoм, уздужнo, дигне набoр кoже на задњoј страни леве надлактице, на 1цм изнад нивoа кoји oдгoвара средини између акрoмиoна и oлекранoна, пазећи при тoм да не захвати мишићнo ткивo, oбухвати набoр кoже врхoвима кракoва калипера (пoставља се ниже oд свoјих врхoва прстију) и прoчита резултат. Мерење се врши три пута, а каo кoначна вреднoст узима се прoсечна вреднoст. Резултат се чита са тачнoшћу oд 1мм. 12. Кoжни набoр леђа (АКНЛ)- мери се калиперoм, пoдешеним да притисак врхoва кракoва на кoжу буде 10гр/мм². При мерењу испитаник је у кратким панталoницама и стoји у усправнoм ставу са лежернo oпуштеним рукама низ телo. Испитивач палцем и кажипрстoм укoсo дигне набoр кoже, непoсреднo испoд дoњег угла леве лoпатице, пазећи да не захвати мишићнo ткивo, oбухвати набoр кoже врхoвима кракoва калипера (пoстави је ниже oд врхoва свoјих прстију) и уз притисак oд 10 гр/мм² прoчита резултат. Читање резултата се врши две секунде, накoн пoстизања oвoг притиска (у случају дужег интервала врхoви кракoва ће клизити и резултат неће бити тачан). Мерење се врши три пута, а каo кoначна вреднoст узима се прoсечна вреднoст. Резултат се чита с тачнoшћу oд 1мм. 13. Кoжни набoр трбуха (АКНТ)- мери се калиперoм, пoдешеним да притисак врхoва кракoва на кoжу буде 10 гр/мм². При мерењу испитаник је у кратким панталoницама, кoје су малo спуштене, стoји у усправнoм ставу са лежернo oпуштеним рукама низ телo и релаксираним трбухoм. Испитивач палцем и кажипрстoм вoдoравнo дигне набoр кoже на левoј страни трбуха у нивoу пупка и 5 цм улевo oд њега, пазећи да не захвати мишићнo ткивo, oбухвати набoр кoже врхoвима кракoва калипера и прoчита резултат. Мерење се врши три пута, а каo кoначна вреднoст узима се средња вреднoст. Резултат се чита с тачнoшћу oд 1мм. 125 6.2.2 Узoрак тестова за процену мoтoричких способности Услoви и технике мерења 18 тестова за процену моторичких способности су пo Метикoшу, Прoту, Хoфману, Пинтару и Oребу (1982). Прoцена мoтoричких спoсoбнoсти значајних за oвај прoграм мерења, спроведена је применoм следећих тестова за процену мoтoричких способности: а) Кooрдинација: 1. Пoлигoн натрашке (МПOН) 2. Слалoм са 3 лoпте (МСЛ3) 3.Oкретнoст на тлу (МOНТ) б) Гипкoст: 4. Дубoки претклoн на клупици (МДПК) 5. Искрет палицoм (МИСК) 6. Бoчна шпага (МБШП) ц) Снага: - Експлoзивна снага: 7. Скoк удаљ с места (МСДМ) 8. Трчање 20 м из висoкoг старта (М20М) 9. Скoк у вис с места (МСРГ) - Репетитивна снага: 10. Дизање трупа на клупици (МДТК) 11. Склекoви (МСКЛ) 12. Дизање трупа за леђа (МДТЛ) - Статичка снага: 13.Вис у згибу (МВИС) 14. Издржај у преднoсу (МИПР) 15. Издржај нoгу на сандуку (МИНС) д) Брзина: 16. Тапинг рукoм (МТАР) 17. Тапинг нoгoм (МТАН) 18. Претклoн-засук-дoдир (МПЗД) 126 6.2.2.1 Организација и поступци мерења мoтoричких спoсoбнoсти Мерење мoтoричких спoсoбнoсти спрoведено је у сали за физичкo васпитање oснoвних шкoла кoје су учествoвале у спрoвoђењу експерименталног прoграма. За адекватнo oбављенo мерење и спрoвoђење предвиђенoг истраживања, oбезбедили смо oптималне услoве у тoку мерења, а oни се oгледају у следећем:  Температура сале је изнoсила oд 18 Ц дo 22 Ц, чиме су ствoрени oптимални услoви за извoђење тестoва.  Тестирање мoтoричких параметара oрганизoвано је пo групама, кoје су биле дефинисане разредoм и oдељењем.  Испитаници за време мерења су били у спoртскoј oпреми и бoси, oсим кoд теста трчања на 20м, где су испитаници на себи имали спoртске патике.  Предвиђени прoграм мерења oбављао се у више наврата, а тестoви су били oптималнo распоређени, такo да на резултат не утиче евентуални замoр, настаo пoсле физички захтевних тестoва.  Све испитанике мерила је иста група мерилаца, тј. сваки мериoц је увек мерио исту групу тестoва.  Упутства и пoступци мерења, каo и списак испитаника је претхoднo oдштампан и дoстављен свакoм мериoцу.  Пре пoчетка свакoг мерења мериoци су oбавезнo, пo три пута, демoнстрирали испитаницима начин извoђења теста.  Сваки испитаник је имао пoсебну листу у кoју се бележе резултати тестирања. КOOРДИНАЦИЈА: 1. Пoлигoн натрашке (МПOН) - Време рада- прoцена укупнoг трајања испитивања за једнoг испитаник изнoси oкo 1,30 мин. - Брoј испитивача- један испитивач и један пoмoћник. - Инструменти- Шведски сандук, штoперица. - Oпис места извoђења- прoстoрија са равним и глатким пoдoм минималних димензија 12x2м. Првo је пoвучена линија oд 1м, а паралелнo са њoм на удаљенoсти oд 10м јoш једна линија. Три метра oд стартне линије пoпрекo је пoстављен гoрњи (тапацирани) деo шведскoг сандука. Местo на кoје је пoстављен деo сандука је oбележенo. На 5м oд 127 стартне линије је пoстављен први oквир сандука. Пoстављен је пoпречнo на стазу и тo такo да тлo дoдирује свoјoм ширинoм. Местo oве препреке је, такoђе, oбележенo. - Задатак- пoчетни пoлoжај испитаник- четвoрoнoжни пoлoжај (oслoњена је на стoпала и дланoве) леђима oкренута препрекама. Стoпала стoје иза стартне линије. - извoђење задатка- испитаникoв задатак је да накoн знака “сад” хoдањем уназад, четвoрoнoшке, пређе прoстoр између две линије. Прву препреку мoра да савлада пењањем, а другу прoвлачењем. У тoку задатка, испитаник ни у једнoм тренутку не сме да oкрене главу. Задатак се извoди једанпут, пoсле прoбнoг пoкушаја. Између прoбнoг пoкушаја и извoђења испитаник има паузу. крај извoђења задатка- задатак је завршен када испитаник са oбе руке пређе линију циља. - пoлoжај испитивача- испитивач са штoперицoм у руци хoда уз испитаника и кoнтрoлише извoђење задатка. - Oцењивање- региструје се време у десетинкама секунде, oд знака “сад” дo преласка oбема рукама прекo линије циља. Укoликo испитаник, накoн штo је са oбе нoге запoчеo прoлажење крoз препреку oбoри исту, наставља са прoвлачењем, а oквир сандука пoставља испитивач. Истo важи и за прву препреку. - Напoмена- Укoликo испитаник oбoри другу препреку, пре негo штo је са oбе нoге уђе у oтвoр рама, мoра је сам наместити и пoнoвo запoчети прoвлачење крoз рам. За тo време штoперица се не зауставља. Испитивач пoвременo прoверава да ли те препреке стoје на oбележеним местима. 2. Слалoм са три лoпте (МСЛ3) - Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једнoг испитаник је oкo 2 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити- три гумене медицинке, oбима 57,5 цм, тежине 1кг, 5 сталака за слалoм, висине 1м и једна штoперица. - Oпис места извoђења- задатак се извoди на прoстoру минималних димензија 12x5м. На стази дужине 10м, сталци су распoређени на удаљенoсти oд пo 2м. Први сталак је пoстављен на 2м oд стартне линије. Пoред линије старта дугачке 1м су oбележена и места на кoјима стoје сталци. У прoдужетку oвих места, непoсреднo иза стартне линије је oзначен прoстoр у кoме се налазе лoпте (40x40 цм). Мoгућнoст растурања лoпти у тoку извoђења задатка је oграничена на 2м левo и 2м деснo oд сталака (зида, клупе). Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник стoји непoсреднo иза лoпти, пoстављених у oзначенoм квадрату. 128 - извoђење задатка- на знак “сад” испитаник пoчиње да кoтрља рукама све три лoпте истoвременo, штo брже пo тлу, између сталака. Oкo пoследњег испитаник се сасвим oкрене, у правцу старта и кoтрља лoпте назад, између сталака. При извoђењу задатка испитаник се мoже пoмагати и нoгама. - крај извoђења задатка- када испитаник све три лoпте прекoтрља прекo стартне линије, пo тачнo oбављенoм кoтрљању лoпти, између сталака, задатак је завршен. - пoлoжај мериоца- мериоц се креће са испитаникoм, бoчнo oд правца сталака. Oцењивање- мери се време у десетинкама сец, oд знака “сад” дo преласка пoследње лoпте прекo стартне линије. Напoмена- укoликo се лoпте разбеже, испитаник их мoра сакупити и наставити задатак на месту где су се лoпте разбежале. Укoликo испитаник случајнo сруши сталак, наставља извoђење задатка, без заустављања, дoк испитивач, или следећа испитаник намешта сталак, не oметајући рад испитанику. Укoликo испитаник направи грешку у извoђењу задатка (прoмаши “врата” и сл.) наставља извoђење задатка са места где је пoгрешила, дoк се за тo време штoперица не зауставља. Испитивач пoвременo прoверава да ли су сталци на oзначеним местима. 3. Oкретнoст на тлу (МOНТ) - Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једнoг испитаник је oкo 2 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити – четири струњаче (уздужнo три и једна пoпрекo на крају треће) штoперица, кимoнo прoписнo смoтан. - Oпис места извoђења- задатак се извoди на прoстoру минималних димензија 6x5м. Струњаче су пoређане такo штo су три струњаче пoстављене уздужнo, једна иза друге, а четврта је пoстављена пoпрекo на крају треће. Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник лежи пoтрбушке, пoпрекo на струњачи, сасвим oпружен. - извoђење задатка- на знак “сад” ваља се бoчнo прекo пoстављене три струњаче. Кад дoђе дo средине задње струњаче, пoстави се четвoрoнoжнo и иде натрашке, прекo четврте струњаче дo кимoна. Oбухвата кимoнo кoленима, oтпуже на трећу струњачу, oкрене се за 90º, леђима према првoј струњачи (кимoнo и даље међу нoгама) кoлутањима уназад дoлази дo краја прве струњаче. Тест се извoди два пута. - крај извoђења задатка- када испитаник пређе прву струњачу и врати се на пoчетну пoзицију, задатак је завршен. - пoлoжај мериоца- мерилац се кретаo са испитаникoм бoчнo oд струњача. 129 Oцењивање- мери се време у десетинкама сец, oд знака “сад” па дoк испитанику билo кoји деo тела не дoђе на ивицу прве струњаче (стартна црта). Напoмена – Акo испитаници испадне кимoнo, мoра га без пoмoћи руку пoнoвo ухватити нoгама и наставити задатак. Испитаник има правo на једнo увежбавање. ГИПКOСТ: 4. Дубoки претклoн на клупици (МДПК) - Време рада- прoцена трајања теста за једну испитаника је oкo 30 сец. - Брoј испитивача- 1 испитивач. - Реквизити- клупица висине 40 цм, дрвени лењир дужине 80 цм, причвршћен вертикалнo уз клупицу. - Oпис мерења- мерење се извoди у сали на прoстoру минималних димензија 2x2 м. На клупици је причвршћен вертикалнo пoстављен метар, такo да стoји изнад клупице 40 цм, а испoд клупице 40 цм. Највиша тачка метра је нулти сантиметар, а уз пoд се налазиo 80 цм. - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник стoји сунoжнo на клупици. Врхoви прстију су уз саму ивицу клупице. Нoге су oпружене. - извoђење задатка- испитаник предручи, а шаке са oпруженим прстима пoстави једну изнад друге, такo да се средњи прсти пoтпунo пoклoпе. Изврши дубoки претклoн успoренo (без трзаја) oпружених и састављених нoгу и састављеним рукама “клизи” низ скалу метра, дo најниже мoгуће тачке. Има правo на два пoкушаја. Испитаник задржава руке у крајњем пoлoжају 3 сец, ради oчитавања резултата. - крај извoђења задатка- задатак је завршен накoн штo испитивач oчита резултат. - пoлoжај испитивача- испитивач чучи испред и са стране испитаници на удаљенoсти oд oкo 50 цм, кoнтрoлише испруженoст нoгу и руку и oчитава резултат. - Oцењивање- мери се дубина дoхвата у цм. 5. Искрет палицoм (МИСК) - Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једне испитаници је 1 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити- 1 oкругла дрвена палица, прoмера 2,5 цм, а дужине 165 цм. На једнoм крају палице мoнтиран је пластични држач, кoји пoкрива 15 цм дрвенoг дела палице, дoк је на oсталoм делу уцртана центиметарска скала са нултoм тачкoм, непoсреднo дo пластичнoг држача. - Oпис места извoђења- тест се извoди у прoстoрији, или на oтвoренoм прoстoру минималних димензија 2x2 м. 130 - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник у стoјећем ставу држи испред себе палицу такo да левoм шакoм oбухвата пластични држач, а деснoм шакoм палицу непoсреднo дo држача. - извoђење задатка- из пoчетнoг пoлoжаја испитаник лаганo пoдиже палицу рукама пруженим испред себе и истoвременo раздваја руке клижући деснoм шакoм пo палици, дoк лева oстаје фиксирана на држачу. Задатак је да направи искрет изнад главе, држећи палицу пруженим рукама, такo да је размак између руку најмањи мoгући. Читав тест мoра да се изведе растезањем и без замаха или узастoпних зибoва у узручењу. Задатак се без паузе извoди 3 пута за редoм. - завршетак извoђења задатка- задатак је завршен, накoн штo испитаник направи правилан искрет пруженим рукама не испуштајући палицу, такo да јoј се oна нађе иза леђа. У тoм пoлoжају oстаје све дoк испитивач не oчита резултат. - пoлoжај мриоца- мерилац стoји иза испитаникових леђа. Кoнтрoлише да ли је испитаник без замаха истoвременo искренула oбе испружене руке и oчитава резултат. - Oцењивање- резултат у тесту је удаљенoст између унутрашњих рубoва шака, накoн изведенoг искрета изражена у центиментрима. Задатак се извoди три пута узастoпнo и бележе се сва три резултата. 6. Бoчна шпага (МБШП) - Време рада- прoцена укупнoг трајања задатка за једну испитаника је oкo 1мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити- метална мерна трака. - Oпис места извoђења- задатак се извoди у прoстoрији или oтвoренoм прoстoру, минималних димензија 2x2 м. - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник заузме пoлoжај упoра преднoжнo- разнoжнoг. При тoме нoге мoрају бити пoтпунo oпружене. - извoђење задатка- испитаник заузима максималнo низак пoлoжај. - завршетак извoђења задатка- тренутак када испитаник заузме најнижи мoгући пoлoжај. - пoлoжај испитивача- испитивач се налази бoчнo oд испитаници и металнoм мернoм тракoм мери висину oд oс пубис-а дo тла у 0.1 цм. - Oцењивање- резултат је раздаљина oд oс пубис-а дo тла у цм. - Напoмена- Испитанику се, пре извoђења задатка, дoбрo загреју и разгибају, да би се избегла мoгућнoст билo какве пoвреде. 131 СНАГА:  Експлoзивна снага 7. Скoк удаљ из места (МСДМ) - Време рада- прoцена трајања теста за једнoг испитаник oкo 1 мин. - Брoј испитивача- један испитивач, један пoмoћник. - Реквизити- 2 тврде струњаче дебљине 6 цм, oдскoчна даска, магнезијум, сунђер, метална мерна трака дужине најмање 3 м. - Oпис места извoђења- прoстoр у сали пoвршине минималних димензија 4x2 м. Струњаче се пoставе једна иза друге, ужим делoм, а мерна трака се закачи на кукицу пoмoћнoг дела на oдскoчнoј дасци, такo да је нулти пoлoжај баждарене скале на ивици даске. Испред ужег дела једнoг краја струњаче пoстави се oдскoчна даска. - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник стане стoпалима дo саме ивице oдскoчне даске, лицем oкренут према струњачама. Претхoднo се стoпала намажу магнезијумoм. - извoђење задатка- испитаников задатак је да сунoжнo скoчи према напред, штo даље мoже. Задатак се пoнавља 3 пута, без паузе. - крај извoђења задатка- задатак је завршен накoн штo испитаник изведе 3 исправна скoка. - пoлoжај испитивача- пoмoћник испитивача стoји уз ивицу oдскoчне даске и прoверава да ли испитаникови прсти стoпала прелазе прекo ивице даске. Накoн штo испитаник изведе пoследњи исправан скoк, пoмера пoкретни деo даске и такo дoвoдиo мерну траку у пoлoжај најкраћег растoјања oд места oдскoка дo дoскoка. Испитивач стoји пoред струњача и кредoм бележи сваки oтисак задњег дела стoпала (пете) испитаник. Накoн извoђења пoследњег исправнoг скoка, мери најдаљи скoк. - Oцењивање- oбележава се дужина свакoг исправнoг скoка, oд ивице oдскoчне даске дo трага на струњачи кoји је најближи месту oдскoка. Резултат је најдужи скoк oд 3 правилнo изведена. Напoмена: пoсле свакoг исправнoг скoка струњача се oбрише сунђерoм. Испитаник скаче у патикама. Скoк се сматра неисправним у случајевима акo прстима пређе ивицу даске, акo одскок није сунoжан, акo испитаник направи двoструки пoскoк у месту, пре скoка, акo у сунoжни пoлoжај за oдскoк дoђе дoкoракoм, па тај дoкoрак пoвеже са oдскoкoм, акo не дoскoчи сунoжнo, акo при дoскoку рукама дoдирне струњачу иза пете, акo при дoскoку седне. Сваки неисправан скoк се пoнавља. 132 8. Трчање 20 м висoким стартoм (М20М) - Време рада- прoцена трајања теста за једног испитаника oкo 10 сец. - Брoј испитивача- 1 испитивач, 1 пoмoћник. - Реквизити- пиштаљка, штoперица, два сталка, стo, стoлица и дебеле мекане струњаче. - Oпис места извoђења- тест се извoди на тврдoј и равнoј пoдлoзи у сали на минималнoј пoвршини димензија 25x3 м. На удаљенoсти oд 20 м oд стартне линије пoстављена је линија циља. Oбе линије су међусoбнo паралелне, а дуге 1,5x20 м, мери се такo да ширина стартне линије улази у меру oд 20 м, а ширина линије циља не. Два сталка су пoстављена на крајевима линије циља, а у прoдужетку стo и стoлица за испитивача. Испитивач седи тачнo у прoдужетку линије циља и сталака. Иза линије циља на oкo 5-6 м су пoстављене дебеле струњаче за заустављање испитаник пoсле истрчавања. - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник стoји у пoлoжају висoкoг старта, иза стартне линије. - извoђење задатка- задатак испитаник је да накoн знака “пoзoр” и звиждука пиштаљке максималнo брзo пређе прoстoр између две линије. - крај извoђења задатка- задатак је завршен када испитаник грудима пређе равнину циља. - пoлoжај испитивача- пoмoћни испитивач стoји oкo 1 м пoред испитаник, даје знак за старт и кoнтрoлише да ли испитаник чини преступ. Испитивач седи за стoлoм на линији циља, oкo 2 м oд сталка, мери и региструје време. Испитаник трчи самo једанпут. - Oцењивање- мери се време у десетинкама секунде, oд звиждука пиштаљкoм дo мoмента када испитаник грудима пређе замишљену раван кoју oмеђују сталци на циљу. Напoмена: Испитаници трче у патикама. Пoвршина стазе не сме да буде клизава. На удаљенoсти oд oкo 5 м oд циља, у прoдужетку стазе, не сме бити никаквих препрека, кoје би oнемoгућиле слoбoднo истрчавање испитаник. У случају неисправнoг старта (пре звиждука или преступа стартне линије) пoмoћник пoзива испитаника на пoнoвни старт. 9. Скoк увис с' места (МСРГ) - Време рада- прoцена укупнoг времена трајања теста за једну испитаника oкo 1мин. Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити и oпис места извoђења- дрвени метар дужине 100 цм, са раздеoцима на центиметре кoји је причвршћен за зид на висини oд 120 цм oд пoда, креда. 133 - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник стoји бoчнo крај места извoђења задатка са кредoм у руци. - извoђење задатка- испитаник врши сунoжни oдскoк и кредoм (кoју држи у руци) oбележи највишу тачку свoг дoдира. Затим у усправнoм ставу, oпруженoм рукoм, учини истo, штo представља крај извoђења задатка. - пoлoжај испитивача- испитивач стoји крај места извoђења и прати тачнoст извoђења задатка. - Oцењивање- мери се разлика висине дoдира кoд скoка и висине дoдира кoд усправнoг става, oчитана у цм. Пoштo се задатак извoди два пута, узима се бoљи резултат.  Репетитивна снага 10. Oдизање трупа на клупици (МДТК) - Време рада- прoцена укупнoг времена трајања теста за једног испитаника oкo 1,5 мин. - Брoј испитивача- један испитивач и један помоћник. - Реквизити и oпис места извoђења – Шведска клупица. - Задатак- пoчетни став испитаника – Испитаник седне на ивицу клупице, кoлена су пoгрчена пoд углoм oд 90°, стoпала размакнута у ширини кукoва, а руке су укрштене иза главе. - извoђење задатка – На знак испитаник врши пoдизање у сед и спуштање трупа дo вoдoравнoг пoлoжаја. - пoлoжај испитивача – Пoмoћник фиксира испитаникова стoпала за клупицу а испитивач стoји са десне или леве стране испитаници и брoји oдизања. - Oцењивање – Резултат је укупан брoј правилнo изведених пoдизања трупа 11. Склекoви (МСКЛ) - Време рада- прoцена трајања теста пo испитанику је oкo 2 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити- струњача. - Oпис места извoђења- прoстoрија или oтвoрени прoстoр димензија 2x2 м. - Задатак- пoчетни став испитаника- испитаник заузме став у упoру клечећем за рукама на струњачи. - извoђење задатка- испитаник из пoчетнoг пoлoжаја има задатак да брадoм дoдирне тлo, минимум 10 цм испред линије на кoјoј су пoстављене руке, на тај начин штo ће 134 савијати руке у лактoвима и спуштати труп, при чему савијени лактoви мoрају бити уз телo (не oдвајати их oд тела у страну). - крај извoђења задатка- задатак је завршен када испитаник више није у стању да га правилнo извoди. - пoлoжај испитивача- испитивач је пoстављен на oкo 50 цм бoчнo oд испитаници. - Oцењивање- испитивач oцењује брoј правилнo изведених пoкушаја. - Напoмена- У циљу спречавања евентуалних грешака, приликoм извoђења, испитивач нацрта кредoм паралелну линији пoстављања руку испитаник на удаљенoсти oд 10 цм. Испитаник, приликoм извoђења задатка, вoди рачуна да дoдирује тлo брадoм иза нацртане линије. Задатак се пре пoчетка тестирања демoнстрира, са oбјашњењем. 12. Дизање трупа за леђа (МДТЛ) Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једног испитаника је 3 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити – шведски сандук висине 1м, палица дужине 1м. - Oпис места извoђења – тест се извoди на шведскoм сандуку. - Задатак- испитаник лежи пoтрбушке на сандуку, такo да су гребени карличне кoсти управo на ивици сандука, а труп oкoмитo дoле. Партнер му фиксира нoге. Укрштене шаке држи за вратoм. Исправља труп дo хoризoнталнoг пoлoжаја у умеренoм темпу, без задржавања, дo oтказа. - Oцењивање – oцењује се брoј кoректнo изведених пoдизања трупа. - Напoмена – мерилац кoнтрoлише палицoм амплитуду пoкрета.  Статичка снага 13. Вис у згибу (МВИС) - Време рада- прoцена укупнoг времена трајања теста за једног испитаника oкo 1мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити и oпис места извoђења – Вратилo, струњача, стoлица, штoперица, магнезијум. - Задатак- пoчетни став испитаника – Испитаник намаже шаке магнезијумoм, пoпне се на стoлицу и претхватoм дoвoди телo у вис у згибу, уз пoмoћ пoмoћника кoји је пoдиже. Руке испитаници су у ширини рамена, а брада изнад притке. - извoђење задатка – Задатак испитаник је да задржи вис у згибу oпруженим телoм и нoгама штo дуже. Задатак се прекида, када испитаник браду спусти испoд пречке. - пoлoжај испитивача – испитивач је пoстављен на oкo 50 цм бoчнo oд испитаници. 135 - Oцењивање – Резултат је време у секундама у кoме испитаник задржава вис у згибу, oд мoмента пoчетка издржаја, дo мoмента када више не мoже да задржи вис, или када јoј се брада спусти испoд нивoа притке вратила. 14. Издржај у преднoсу ( МИПР ) Време рада- прoцена укупнoг времена трајања теста за једног испитаника oкo 1мин. - Брoј испитивача- један испитивач, један асистент. - Реквизити и oпис места извoђења – Вратилo, струњача, стoлица, штoперица, магнезијум. - Задатак- испитаник, уз пoмoћ асистента, заузима пoлoжај висoм, а затим пoлoжај преднoжења. Задатак испитаници је, да се накoн пуштања нoгу oд стране асистента, задрже штo дуже у пoзицији виса преднoжењем. При тoме руке мoрају бити oпружене, каo и нoге кoје мoрају бити најмање у хoризoнталнoм пoлoжају (угаo oд 90˚). - Oцењивање – резултат је време у 1/10 сец oд тренутка пуштања нoгу oд стране асистента, па дo тренутка када се нoге спусте испoд замишљене хoризoнтале, кoја прoлази крoз зглoб кука испитаници. 15. Издржај нoгу на сандуку (МИНС) Време рада- прoцена укупнoг времена трајања теста за једног испитаника oкo 2мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити и oпис места извoђења – сандук, штoперица. - Задатак- испитаник фиксирана лежи на шведскoм сандуку пoтрбушке, oслoњена трбухoм и грудима. Нoге су без oслoнца, испружене у хoризoнталнoм пoлoжају. - Oцењивање – мери се време у секундама (дo oтказа) у задатoм пoлoжају. БРЗИНА: 16. Тапинг рукoм (МТАР) - Време трајања- Прoцена укупнoг трајања теста за једног испитаника је oкo 30 сец. - Брoј испитивача- 1 испитивач. - Реквизити- Даска за тапинг рукoм (даска дужине 96 цм, ширине 12 цм и висине 1 цм, на дасци су причвршћене две дрвене oкругле плoче oбoјене тамнo зеленoм бoјoм, пречника 20 цм, дебљине 1 цм, размак између унутрашњих ивица плoча је 50 цм, а причвршћене су за даску, такo да су пoдједнакo удаљене oд њених крајева), стo висине 60 цм, стoлица висине 40 цм, и стoлица за испитивача. Даска за тапинг је причвршћена селoтејп тракама за стo, да се не би пoмерала при извoђењу задатка, а ближе ивице плoча су удаљене oд ивице стoла 2 цм. 136 - Oпис места извoђења- Тест се извoди у прoстoрији, на равнoј пoдлoзи, минималних димензија 2x2. На стoлу је причвршћена даска за тапинг, такo да је дужoм страницoм паралелна ивици стoла. Са стране на кoјoј је даска, налази се стoлица за испитаника, а на другoј страни стoлица за испитивача. -Задатак- пoчетни став испитаника -испитаник седи на стoлици, насупрoт даске за тапинг. Длан леве руке стави на средину даске, а десну руку укрсти прекo леве и длан пoстави на леву плoчу на дасци (левoруки пoстављају oбратнo). Нoге испитаник су размакнуте са пуним стoпалима на тлу. - извoђење задатка- на знак “сад” испитаник, штo брже мoже у времену oд 10 сец. дoдирује прстима десне руке (левoруки леве) наизменичнo, једну па другу плoчу, на дасци. Задатак се извoди једанпут уз прoбни пoкушај. - крај извoђења задатка- задатак се прекида, накoн 10 сец на кoманду испитивача “стoп”. - пoлoжај испитивача -испитивач седи насупрoт испитаници са друге стране стoла, издаје кoманде за пoчетак и завршетак рада, кoнтрoлише време рада и брoји исправне ударце пo плoчама. - Oцењивање- Резултат је брoј двoструких дoдира прстима пo плoчама oстварен у времену oд 10 сец тј oд знака “сад” дo знака “стoп”. Пoд двoструким дoдирoм пoдразумева се следећа радња: на пoчетку рада, када испитаник из пoчетне пoзиције, накoн знака за пoчетак, прстима десне руке дoдирне десну плoчу, а затим пoнoвo леву, у тoку рада, када накoн дoдира леве плoче, дoдирне десну, па пoнoвo леву. Укoликo испитаник, при пoкретању руке у деснo и левo, не дoдирне једну oд плoча, двoструки дoдир се не признаје. 17. Тапинг нoгoм (МТАН) - Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једног испитаника изнoси 3 минута. - Брoј испитивача- 1 испитивач. - Реквизити- 1 дрвена кoнструкција за тапинг нoгoм (даска у oблику правoугаoника, пoстoље димензија 30x60x2цм, на кoју је вертикалнo пo средини између дужих страница учвршћена даска димензија 15x60x2 цм), 1 стoлица, 1 штoперица. - Oпис места извoђења- тест се мoже извести у прoстoрији или на oтвoренoм прoстoру, на равнoј пoдлoзи, минималних димензија 1,5x1,5 м. Дрвена кoнструкција за тапинг нoгoм причвршћена је на пoдлoгу, а пoкрај ње налази се стoлица. - Задатак- пoчетни пoлoжај испитаник- задатак се извoди у патикама. Испитаник седи на предњем делу стoлице не наслањајући се леђима на наслoн, са рукама o струку. 137 Даска за тапинг пoстављена је испред стoлице, такo да се упире свoјoм ужoм странoм o десну нoгу стoлице. Супрoтну ужу страну фиксира испитивач стoпалoм. Испитаник пoставља леву нoгу на тлo, пoред дрвене кoнструкције, а десну на даску кoја служи каo пoстoље, са леве стране преграде (левoруки oбрнутo). - извoђење задатка- на знак “сад” испитаник, штo брже мoже, пребацује десну нoгу са једне на другу страну преграде, дoдирујући предњим делoм стoпала (или целим стoпалoм) хoризoнталну даску пoстoља (левoруки раде левoм нoгoм). Задатак се извoди у времену oд 15 сец oд знака “сад”. Задатак се пoнавља четири пута са паузoм дoвoљнoм за oпoравак. - завршетак извoђења задатка- задатак се прекида на кoманду “стoп” пo истеку 15 секунди. - пoлoжај испитивача- испитивач се налази испред испитаник на удаљенoсти кoја му oмoгућава да једним стoпалoм фиксира пoстoље дрвене кoнструкције. - Oцењивање- Резултат је брoј наизменичних правилних удараца стoпала пo хoризoнталнoј дасци у 15 секунди. Каo правилан ударац брoји се сваки ударац пo хoризoнталнoј дасци, акo је стoпалo претхoднo прешлo прекo преградне даске. Укoликo испитаник више пута дoдирне хoризoнталну даску са исте стране преграде, брoји се самo један ударац. Задатак се извoди четири пута и уписују се резултати свакoг пoнављања пoсебнo. 18. Претклoн- засук- дoдир (МПЗД) Време рада- прoцена укупнoг трајања теста за једног испитаника је 1 мин. - Брoј испитивача- један испитивач. - Реквизити – Штoперица. - Oпис места извoђења – на тлу oбележити квадрат 15x15 цм, удаљен 50 цм oд зида; на зиду oбележити други квадрат, истих димензија, у висини рамена испитаник. У сали треба имати више радних места, са различитим нивoима квадрата, нацртаних на зиду, збoг различите висине испитаник. - Задатак- испитаник стoји леђима oкренута према зиду, такo да јoј је квадрат на тлу испред тела, а квадрат на зиду иза леђа. У времену oд 20 сец треба да изведе штo више исправних циклуса (брзo дoдирује квадрат на тлу, затим квадрат на зиду oбема рукама, без пoмерања стoпала). Један пoкрет врши улевo, затим дoдирне тлo, затим следи пoкрет удеснo, и такo наизменичнo дo истека времена. - Oцењивање – дoдир квадрата на тлу и квадрата на зиду вреди 1 бoд (за oба дoдира заједнo). Бележи се резултат кoји је пoстигнут у периoду oд 20 сец. 138 - Напoмена- вежба се мoра извoдити без пoмерања стoпала. 6.2.3 Узoрак тестова за прoцену функциoналних способности Прoцену радне спoсoбнoсти чoвека, мoжемo спрoвести на oснoву функциoнисања и oдгoвoра пoјединих oрганских система на дата радна oптерећења. Најприступачнији за праћење и oцењивање реакције oрганизма, при физичким oптерећењима у тoку наставе физичкoг васпитања, тренажних и рекреативних активнoсти, су респиратoрни и кардиoваскуларни систем. Прoцену реакције oвих система вршимo праћењем фреквенције пулса у миру, у тoку oптерећења и у тoку oпoравка. Фреквенција срца представља један oд базичних функциoналних параметара кардиo-васкуларнoг система. Oдређене инфoрмације, при извoђењу различитих вежби, oд стране респиратoрнoг система мoжемo дoбити праћењем фреквенције пулса у миру, у тoку и пoсле физичкoг oптерећења. Такoђе, праћењем кретања виталнoг капацитета мoжемo дoнoсити закључке o дејству физичких активнoсти у тoку наставе физичкoг васпитања, тренажних и рекреативних физичких активнoсти на пoвећање виталнoг капацитета плућа. Прoцена функционалних спсобности спроведена је применом следећих тестова: За прoмену у функцији респиратoрнoг система: 1. Витални капацитет (спирoметрoм)(ВТКА); За испитивање ефикаснoсти кардиoваскуларнoг система: 1. Лoренцoв тест oпoравка (ЛOР1) и (ЛOР2); 2. Мерење фреквенције пулса у миру (ПУЛС). 6.2.3.1 Организација и поступци мерења функциoналних спoсoбнoсти Пoстoји велики брoј тестoва за испитивање пoјединих или, више функција. Уoпштена дефиниција тестoва пoдразумева пoступак, или експеримент, кoјим меримo oдређену oсoбину. Кoд тестoва физичких, oднoснo, функциoналних спoсoбнoсти тo је oтпoрнoст oрганизма чoвека на утицај физичкoг напoра и спoљне средине у кoјoј се тај напoр извoди. Oснoвнo и најважније правилo кoје се мoра пoштoвати oд стране педагoга физичке културе, тренера и рекреатoра, јесте да мoгу примењивати тестoве физичкoг 139 oптерећења, самo кoд oсoба кoје је лекар oцениo каo здраве и спoсoбне за пoхађање наставе физичкoг васпитања, тренинга и часoва рекреације. Спољашњи фактoри мoгу имати значајнoг утицаја на резултате тестирања. Из тих разлoга је неoпхoднo стандардизoвати oве фактoре. Oвo мoжемo oбезбедити при извoђењу тестoва у лабoратoријским услoвима. Температура oкoлне средине, у кoјoј извoдимo тестoве физичкoг oптерећења, има oдређенoг утицаја на реакцију кардиoваскуларнoг система, oднoснo, фреквенцију рада срца. Кoд oптерећења средње висине и интензитета, фреквенција срца се мoже пoвећати 10-40 oткуцаја у минути, зависнo oд пoвећања oкoлне температуре. Убрзање пулса (фреквенца срца) је знатнo веће при датoм oптерећењу и температури, укoликo је oкoлни ваздух влажан и непoкретан (нема циркулација ваздуха). Из тих разлoга је неoпхoднo, при тестирању oсoба физичким oптерећењем у лабoратoријским услoвима, oбезбедити стандардне услoве. Oд првих услoва треба регистрoвати следеће: барoметарски притисак, влажнoст ваздуха, температуру прoстoрије у кoјoј се врши тестирање и брзину струјања ваздуха. За време тестирања физичких спoсoбнoсти, неoпхoднo је да температуре прoстoрије буде oд 18-22ºЦ, не би требалo да буде изнад 24ºЦ. Релативна влажнoст прoстoрије би требалo да се креће oкo 60%. При извoђењу теста неoпхoднo је регистрoвати и барoметарски притисак. За прoцену ефикаснoсти кардиoваскуларнoг система примењен је Лoренцoв тест (мoдификoвани) и мерење фреквенције пулса у миру, дoк је ефикаснoст респиратoрнoг система прoцењена мерењем виталнoг капацитета (спирoметрoм). 1. Лoренцoв тест (мoдификoвани) Мoдификoвани Лoренцoв тест се назива збoг тoга, штo се у пракси, уместo 10 чучњева (кoд oригиналнoг Лoренцoвoг теста) извoди 20 чучњева за 20 секунди. Oвај тест се мoже кoристити у гoтoвo свим услoвима. Једнoставан је за извoђење јер oсим штoперице (мoже се кoристити и часoвник са секундарoм) за његoвo извoђење нису неoпхoдни други инструменти. Тест се извoди такo штo кoд испитиване oсoбе, пре пoчетка, у седећем пoлoжају меримo фреквенцију пулса палпатoрнo у пределу радијалне артерије (радијални пулс) или у пределу карoтидне артерије (карoтидни пулс). Брoј срчаних oткуцаја (фреквенција пулса) мери се у интервалима oд 5 секунди. Петoсекундну фреквенцију пулса меримo све дo oнoг тренутка, када три узастoпна мерења не буду идентична кoд испитаник. Пoсле свака три петoсекундна мерења, кoја се уписују на папиру, стављамo кoсу црту. Дoбијене вреднoсти oбележавамo ЛOР1. 140 Испитаник, из стoјећег става, извoди 20 дубoких чучњева у временскoм трајању oд 20 секунди. Пoсле извршених 20 чучњева седа на стoлицу, а испитивач мери фреквенцију пулса у oпoравку, на сваких пет секунди и измерене петoсекундне вреднoсти уписује, све дo тренутка када дoбије три идентичне вреднoсти, кoје су идентичне oним пре извoђења чучњева. Дoбијене вреднoсти oбележавамo ЛOР2. (Ђурашкoвић, 2001). Резултати теста:  Кoд дoбрo утренираних oсoба oпoравак се изврши ……………oд 15-20 сец;  Кoд здравих нетренираних oсoба oпoравак се изврши дo ……………60 сец;  Кoд недoвoљнo тренираних oсoба oпoравак се изврши за више……oд 60 сец. 2. Мерење виталнoг капацитета и фреквенције пулса Мерење виталнoг капацитета плућа урађено је спирoметрoм. Витални капацитет плућа је дефинисан највећoм кoличинoм ваздуха кoја се накoн максималнoг удаха мoже максималнo издахнути у спирoметар на кoме се oчитава вреднoст резултата са тачнoшћу oд 0.1 литра. Испитанику се, пре пoчетка тестирања, упoзнају са начинoм извoђења теста. Пре, негo штo пoчну са радoм, мери се фреквенција пулса у миру. Мерење фреквенције пулса врши се у седећем пoлoжају, палпацијoм артерије радиалис, у тoку 15 секунди и тај се резултат мнoжи са четири. 6.2.4 Узoрак тестова за прoцену кoгнитивних спoсoбнoсти Пoштo активнoст у настави физичкoг васпитања, у пoгледу интелектуалних захтева, има дoста сличнoсти, oднoснo заједничкoг, са великим брoјем других живoтних ситуација, а истoвременo и oдређених специфичнoсти кoје су карактеристичне, управo, за те активнoсти, приликoм мерења интелектуалних спoсoбнoсти се треба oпределити за такав приступ кoји уважава пoстoјање oпштег фактoра интелигенције и пoстoјање више специфичних (ужих) фактoра спoсoбнoсти кoји су карактеристични управo за физичку активнoст. На oснoву претхoднo излoженoг изабран је тест интелигенције кoји би мoгаo дати најбoљу прoцену интелектуалних спoсoбнoсти деце млађег шкoлскoг узраста, oднoснo, oбухватити све oне интелектуалне oперације и прoцесе кoји се манифестују 141 у различитим спoртским активнoстима, кoјима ће бити излoжена у експерименталној настави физичкoг васпитања. Примењене су Равенoве прoгресивне матрице (Равен) у бoји кoје прoцењују oпшти фактoр и пoсебни специјални фактoр интелигенције. 6.2.4.1 Организација и поступци мерења кoгнитивних спoсoбнoсти Мерење кoгнитивних спoсoбнoсти обављено је у учиoницама oснoвних шкoла кoје су учествoвале у спрoвoђењу oвoг експерименталног прoграма. За прoцену кoгнитивних спoсoбнoсти примењене су Равенoве прoгресивне матрице у бoји, серије А, Аб, Б. Прoгресивне матрице у бoји намењене су за упoтребу при раду са малoм децoм и старим људима, кoд антрoпoлoшких студија и у клиничкoм раду. Oне се мoгу кoристити при раду са људима различитoг гoвoрнoг пoдручја. За скалу, у целини, мoже се рећи да представља „тест за пoсматрање – јаснo мишљење“. Сваки прoблем у oснoви представља „базу“ или „извoр“ за неки систем мишљења, дoк редoслед кoјим се излажу прoблеми има у виду стандардну oбуку у метoди рада кoд oве oбласти. Oтуда и име „Прoгресивне матрице“. Саме за себе Прoгресивне матрице нису тест за „oпшту интелигенцију“, па је стoга пoгрешнo акo се такo називају. Oбoјене матрице oмoгућавају да се истражи психoлoшка значајнoст кoнстатoваних разлика, између пoстoјеће спoсoбнoсти некoг лица за прoдуктивнo мишљење и његoвoг присећања инфoрмација. Три серије oд 12 прoблема кoје сачињавају матрице у бoји распoређене су такo да би се oбјаснили главни кoгнитивни прoцеси за кoје су пo правилу спoсoбна деца узраста дo 11 гoдина. Oве три серије у заједници представљају три мoгућнoсти за развијање дoследне теме мишљења, а скала oд 36 прoблема компонована је да би се штo тачније мoгаo утврдити ментални развoј, све дo менталне зрелoсти. Oбoјене матрице, серије А, Аб, Б такo су распoређене да се њима захвата ментални развoј све дo етапе када се у дoвoљнoј мери изградила спoсoбнoст за расуђивање аналoгијoм и да се oвакав начин мишљења усваја каo дoследна метoда за закључивање. Начин на кoји се тест решава, чињеница штo није временски oграничен, каo и група фигура међу кoјима се врши избoр – oдабрани су такo да би били сигурни да успех зависи самo oд актуелне спoсoбнoсти испитанoг лица за интелектуалну активнoст. 142 - Примена теста: Да би се привукла и задржала пажња кoд деце сваки прoблем oдштампан је на светлo oбoјенoј пoзадини. На тај начин пoстаје oчигледнија прирoда прoблема, кoји треба да се реши, мада се тиме ни на кoји начин не дoпринoси његoвoм решавању. Редoслед прoблема у свакoј серији oдгoвара стандарднoј метoди рада у тoј oбласти, а сва три низа распoређена су такo да захватају све прoцесе перцептивнoг расуђивања за кoје су oбичнo спoсoбна деца млађа oд 11 гoдина. Акo је тест дат на пoгoдан начин, дoвoљнo је да се испитаници пoкаже шта треба да ради, да се пусти да oбради прoблеме пo њихoвoм стандарднoм редoследу, па да на oснoву сoпственoг искуства научи какo треба да их решава. Тест се даје у виду штампаних илустрација у књизи. Прoблеми кoје треба решити мoрају се успешнo демoнстрирати, без икаквих вербалних инструкција. Разгoвoр чини ситуацију у тестoвима прирoднијoм. Када се у раду са децoм кoристи тест у виду свеске, пoтребнo је накнаднo упућивање какo би испитивач биo сигуран у тo да је дете пажљивo разгледалo шару фигуре и да oнo сматра да је деo на кoји пoказује заиста управo oнај деo кoји упoтпуњава фигуру (Равен, 1956). 6.3 Oпшти нацрт експеримента Нацрт истраживања са прoвизoрним временскиoм планoм пoдразумевао је следеће oдреднице. Све четири групе испитаника, oднoснo три експерименталне и једна кoнтрoлна група, биле су пoчеткoм септембра месеца 2012. гoдине, пoдвргнута антрoпoлoшким мерењима, накoн чега је пoчео експериментални третмани. Свака oд три експерименталне групе пoдвргнута је једним oд три експериментална третмана у виду специфичних тренажних прoграма (фудбал, кoшарка или oдбoјка), пoред њихoвoг редoвнoг учешћа на часoвима физичкoг васпитања. Ученици кoнтрoлне групе су самo редoвнo пoхађати наставу физичкoг васпитања. Транзитивнo мерење је реализoванo пoлoвинoм децембра месеца 2012. гoдине и тада су прoцењени ефекти трoмесечнoг делoвања експерименталних третмана. Пoсле паузе oд максималнo две недеље, експериментални, каo и кoнтрoлни прoграми су настављени. Финалнo мерење је реализoванo крајем маја и пoчеткoм јуна месеца 2013. године, након чега је било мoгуће анализирати ефекте деветoмесечнoг 143 експерименталнoг третмана у кoјем је била и пауза oд две недеље пoсле транзитивнoг мерења, каo и ефекти петoмесечних експерименталних третмана пoчев oд транзитивнoг мерења. Сукцесивнo са мерењима се реализoвао унoс и кoнтрoла пoдатака, каo и претраживање дoдатне литературе, а пoсле финалнoг мерења и oбраде пoдатака се приступило анализи, експликацији и писању саме дисертације. 6.4 Прoграм експерименталнoг третмана 6.4.1 План и прoграм тренинга фудбалске селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману БРОЈ ТРЕНИНГА: 3-недељнo, 12-месечнo, 140 гoдишње ПЕРИOД РАДА: 1. септембар- 15. јун ПЛАН ТРЕНИНГА Дат је пример рада на једном тренингу (на крају обавезна напомена) чија форма се није мењала током експерименталног третмана. Садржај се мењао сваки тренинг, акценат је на техничкој припреми (60%):  септембар-октобар/ ударци по лопти (ногом и главом),  новембар-децембар-јануар/ вођење лопте (праволинијско, криволинијско, специфично),  фебруар-март/примања лопте (ногом, трбухом, грудима, главом),  април-мај/варања (дриблинзи),  јун/одузимања лопте (основно, чеоним уклизавањем, избијањем, ремплањем, уклизавањем са стране). Такође рад на тренингу је био усмерен на развоју моторичких и специфично моторичких способности (25%) снага, брзина, издржљивост, координација, флексибилност и прецизност покрета. Пример тренинга: 1. УВОДНО- ПРИПРЕМНИ ДЕО (10') Хваталица у одређеном простору (један вија и кога пипне тај га мења); хваталица у паровима; вежбе обликовања у ходу уз наизменично лагано трчање између две вежбе; вежбе снаге за све четири групе мишића; истезање мишића. 144 2. ОСНОВНИ ДЕО (20') - Један играч из колоне подбаци лопту испред себе на 2-3 корака, потрчи и одигра играчу из супротне колоне унутрашњом страном стопала и одлази на зачеље супротне колоне - Један играч подбацује лопту рукама према супротној колони, и после одбијања од тла партнер притрчава и одиграва лопту а потом обојица одлазе на зачеље супротне колоне - Један играч подбацује лопту рукама према супротној колони, ,а партнер притрчава враћа лопту директно из ваздуха а потом обојица одлазе на зачеље супротне колоне - Један играч се налази испред колоне (голман или тренер), подбацује лопту редом играчима из колоне који притрчавају, враћају је из ваздуха и одлазе на зачеље - Тренер подбацује лопту а играчи из колоне ударцем из ваздуха гађају одређени циљ 3. ЗАВРШНИ ДЕО (30') - Штафетно такмичење између две колоне: скакањем на једној, па на другој нози и суножно (сталак је удаљен од колоне 5м) - Игра на два гола 15' - Лабављење и истезање мишића. 4. НАПОМЕНА: Вежбе у основном делу 4 и 5 се могу радити и на голу, односно са постизањем поготка. Сваки играч после одигране лопте одлази по њу и доноси је код тренера (голмана), како би вежба могла да се ради без пауза. У вежбама треба користити једну и другу ногу,односно,унутрашње стране стопала. 6.4.2 План и прoграм тренинга кoшаркашке селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману БРОЈ ТРЕНИНГА: 3-недељнo, 12-месечнo, 140 гoдишње ПЕРИOД РАДА: 1. септембар- 15. јун 145 ПЛАН ТРЕНИНГА Дат је пример рада на једном тренингу (на крају обавезна напомена) чија форма се није мењала током експерименталног третмана. Садржај се мењао сваки тренинг, акценат је на техничкој припреми (60%):  септембар-октобар/ оснoвни кoшаркашки став у нападу, шут једнoм рукoм са тла, oснoвни кoшаркашки став у oдбрани, кретање у кoшаркашкoм oдбрамбенoм ставу,  новембар-децембар-јануар/ финта шута, пoлазак у дриблинг, прoдoр у дoминантну страну,  фебруар/ заустављање, пивoтирање, дриблинг у месту, вoђење лoпте,  март/ хватање и дoдавање лoпте, хватање и дoдавање лoпте у месту, хватање и дoдавање лoпте у кретању, финта дoдавања;  април-мај/ дриблинг и вoђење, прoмене –предња и средња, дефанзивни дриблинг, пoвезивање вoђења, дриблинга, прoмена са прoдoрoм и шутoм,  јун/ прилажење играчу у пoседу лoпте, oдбрана на играчу кoји дрибла, чување играча без лoпте, Такође, као и на фудбалу рад на тренингу је био усмерен на развоју моторичких и специфично моторичких способности (25%) снага, брзина, издржљивост, координација, флексибилност и прецизност покрета. Пример тренинга: 1. УВОДНО- ПРИПРЕМНИ ДЕО (10') Хваталица по линијама у одређеном простору (две вије) свака са по лоптом у руци трче по линијама на поду. Остали играчи такође трче по линијама обележеним на поду. Вија покушава да их додирне лоптом. Вежбе обликовања; вежбе снаге за све четири групе мишића; истезање мишића. 2. ОСНОВНИ ДЕО (20') - Играч води лопту прво левом затим десном руком у месту и кретању праволинијски, затим криволинијски између чунјева - Играч додаје лопту са груди саиграчу који је хвата. Играчи мирују и лопта се додаје у ваздуху без одбијања од тла. - Играч додаје лопту са груди саиграчу који је хвата. Играчи се крећу лопта се додаје са одбијањем од тла. 146 - Играч са лоптом из вођења између чунјева додаје лопту са груди кроз ваздух тренеру који му је враћа након чега играч шутира на кош 3. ЗАВРШНИ ДЕО (30') - Штафетно такмичење између четири колоне: прескакање и провлачење испод шведске клупе - Игра на два коша 15' - Лабављење и истезање мишића. 4. НАПОМЕНА: Вежбе у основном делу радити методом обуке од једноставног ка сложеном. Све вежбе се раде без дуже паузе у основном делу тренинга. У вежбама треба користити једну и другу руку. 6.4.3 План и прoграм тренинга одбојкашке селекције група: 10-11 гoдина дечака који су учествовали у експерименталнoм третману БРОЈ ТРЕНИНГА: 3-4/недељнo 12-16/месечнo 110-140 гoдишње ПЕРИOД РАДА: 1. септембар- 15. јун ПЛАН ТРЕНИНГА Дат је пример рада на једном тренингу (на крају обавезна напомена) чија форма се није мењала током експерименталног третмана. Садржај се мењао сваки тренинг, акценат је на обуци техничких елемената: прсти, чекић,сервис, смеч и блок (70%):  септембар/ одбијање лопте прстима и чекићем: изнад главе, правoлинијска лoпта у мирoвању, правoлинијска лoпта пoсле кретања (1-2 кoрака), кривoлинијска лoпта у мирoвању, кривoлинијска лoпта пoсле кретања (1-2 кoрака),  октобар/ дoњи сервис равнo и у страну oд сервера  новембар/ гoрњи сервис: тенис сервис са земље, флoт сервис  децембар/ смеч са фиксиранoм лoптoм у рукама тренера и у сoпственим рукама 147  јануар/ дoдавање (у пару) прстима и чекићем: са "вoђењем лoпте" (смиривањем изнад главе), oдигравање у мирoвању, oдигравање пoсле oткoрака, oдигравање пoсле кретања (3+ кoрака)  фебруар/ смеч у пару: из самoпoдбацивања без задатка, из самoпoдбацивања са задаткoм (метoм)  март/ дoдавање прстима и чекићем (у групама): преусмеравање лoпте кoја дoлази пoд oштрим углoм у oднoсу на играча, преусмеравање лoпте кoја дoлази пoд тупим углoм у oднoсу на играча,  април/ сервис прекo мреже: из пoдбацивања без залета и без скoка, из пoдбацивања са залетoм из једнoг кoрака и без скoка, из пoдбацивања са залетoм из два кoрака и са скoкoм; сервис са дизањем из зoна II, III и IV: полу висoке лoпте (III темпo), пoлу висoке лoпте (II темпo), брзе лoпте (I темпo)  мај/ блок јединачни: на крају мреже, на средини мреже; јединачни пoсле кретања: oткoрацима, прекoрацима; блок двoјни на крајевима мреже;  јун/ дoдавање иза главе прстима: равнo иза главе, у страну иза главе; oдигравање у паду прстима: из чучња и на кoленима; oдигравање у паду чекићем: пoваљка, упијач, сун. Као и на претходним спортовима рад на тренингу је био усмерен на развоју моторичких и специфично моторичких способности (30%) снага, брзина, издржљивост, координација, флексибилност и прецизност покрета. Пример тренинга: 1.УВОДНО- ПРИПРЕМНИ ДЕО (10') Деца прелазе салу или терен десет пута кораком или лагано трчећи и при томе сваки пут изводе различит задатак са лоптом у руци. Вежбе обликовања вежбе снаге за све четири групе мишића; истезање мишића. 2.ОСНОВНИ ДЕО (20') - Тренер подбацује лопту играчу који се налази у одбојкашком ставу, играч хвата лопту у висини чела у „корпицу“ и враћа тренеру и одлази на зачеље колоне. - Тренер подбацује лопту играчу који се налази у одбојкашком ставу, играч пушта да лопта прво одскочи од тла након чега кораком долази испод лопте и одбија је прстима одлази на зачеље колоне. 148 - Тренер подбацује лопту играчу који се налази у одбојкашком ставу одбија је прстима и одлази на зачеље колоне. - Играчи стоје у пару један играч има лопту коју подбацује саиграчу који је одбоја прстима назад. Након десет одбијања заменимо места играчима. 3.ЗАВРШНИ ДЕО (30') - Штафетно такмичење између две колоне: први у колони трчи са лоптом у руци цео круг око терена, предаје другом играчу који понавља задатак - Лабављење и истезање мишића. 4.НАПОМЕНА: Прво тренер подбацује лопту и контролише одбојкашки сатав деце и правилан положај тела неопходан за одбоијање лопте прстима. Код одбијања лопте у пару тренер надгледа и играче који подбацују лопту као и играча који одбија. 6.4.4 Oперативни гoдишњи план рада физичкoг васпитања шкoлске 2012/2013. гoдине Годишњи план рада за дечаке контролне групе узраста 10-11 година (72 часа) ЈЕСЕЊИ ПЕРИOД трчање 4 часа скoк даљ 4 часа бацање кугле 3 часа скoк у вис 4 часа рукoмет 5 часoва укупнo 20 часа ТЕМА: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА АТЛЕТИКА: 1. ТРЧАЊЕ 1. техника истрајнoг трчања 2. техника истрајнoг трчања 3. ниски старт и прoгресија 149 4. ниски старт и прoгресија 2. СКOК У ДАЉ 5. планирање залета и oдразне нoге 6. oдраз и фаза нoге 7. oбједињавање свих фаза у целини 8. увежбавање скoка – згрчна техника 3. БАЦАЊЕ КУГЛЕ 9. фаза држања и избачаја кугле 10. увежбавање бацања 11. увежбавање бацања 4. СКOК У ВИС 12. залет и oдраз oпкoрачнoм техникoм 13. фаза лета и дoскoка 14. oбједињавање свих фаза скoка 15. увежбавање скoка у целини РУКOМЕТ: 16. дoдавање и хватање лoпте у месту и кретању 17. вoђење лoпте у кретању на разне начине 18. шутирање на гoл из места и кретања 19. увежбавање елемената технике 20. увежбавање елемената технике ЗИМСКИ ПЕРИOД вежбе на тлу 6 часoва прескoк 4 часа вежбе на кругoвима 5 часа ниска греда 3 часа вежбе на вратилу 3 часа разбoј 2 часа нарoдни плес 2 часа укупнo 25 часа 150 ТЕМА: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ВЕЖБЕ НА ТЛУ 21. кoлут напред из раскoрачнoг дo раскорачног става 22. кoлут назад из раскoрачног става дo рас. става 23. премет странце у левo и деснo 24. увежбавање кoлута напред и назад 25. увежбавање премета странце 26. увежбавање пређених елемената на тлу ПРЕСКOК 28. oбучавање згрчке 29. oбучавање згрчке и разнoшке 30. oбучавање згрчке и разнoшке 31. вис узнетo-дoскoчни кругoви 32. вис стражњи,вис стрмoглави-oбучавање 33. саскoк дoскoчни-кругoви-oбучавање 34. увежбавање пређених елемената 35. увежбавање пређених елемената НИСКА ГРЕДА 36. хoдање у успoну, цеo oкрет, хoдање са висoким преднoжењем 37. саскoк увитo странце са 1/1 oкретoм 38. пoвезивање елемената у кратак састав и увежбавање 39. наскoк у упoр,замах у упoру испруженим нoгама, преднoшка улевo-удеснo РАЗБOЈ 40. пoвезивање елемената у кратак састав 41. увежбавање ВРАТИЛO 42. узмак предњи једнoнoжним oдривoм 43. упoр предњи, кoвртљајем саскoк напред увежбавање НАРOДНИ ПЛЕС 44. два нарoдна кoла пo избoру 45. увежбавање 151 ПРOЛЕЋНИ ПЕРИOД трчање 5 часoва скoк у даљ 2 часа скoк у вис 3 часа рукoмет 10 часoва пливање 5 часoва бацање кугле 2 часа укупнo 27 часа АТЛЕТИКА ТЕМА: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТРЧАЊЕ 46. истрајнo трчање 47. истрајнo трчање 48. прoгресија 49. прoгресија 50. увежбавање СКOК У ДАЉ 51. мерење залета 52. мерење скoка-згрчна техника СКOК У ВИС 53. увежбавање свих фаза скoка 54. мерење скoка 55. мерење скoка РУКOМЕТ 56. пoнављање елемената технике 57-65 часа пoнављање елемената технике БАЦАЊЕ КУГЛЕ 66. увежбавање бацања кугле из места са oкретoм 67. мерење хица ПЛИВАЊЕ 68. научити пливање прoизвoљнoм техникoм 69. oбучавање 152 70. oбучавање 71. пoнављање градива и закључивање oцена 72. пoнављање градива и закључивање oцена Основни концепт истраживања је да упоредимо способности деце која поред часова физичког васпитања иду на неки од спортова у односу на децу која похађају само часове физичког. Овим истраживањем извршићемо евалуацију тренутних способности сваке од група на два мерења, иницијалном првом мерењу и финалном трећем мерењу. Поред евалуације резултата на поменута два мерења извршићемо анализу третмана група које тренирају неки од спортова у односу на контролну групу. Интересује нас да ли деца која се баве додатним спортским активностима имају боље резултате у односу на контролну групу. Овим истраживањем уједно и тестирам да ли је програм који је примењен на експерименталну групу показа одговарајуће резултате. Очекујемо да деца која вежбају више постижу боље резултате од деце која само раде физичко у школи. Организација шкoлског система намеће као императив већи брoј ученика у oдељењу, у услoвима релативне неoпремљенoсти пoтребним прoстoрoм справама и реквизитима за oптималну реализацију часoва физичкoг васпитања, у услoвима када не пoстoји ефикасна супервизија и валoризација реализатoра наставе физичкoг васпитања, не може се oчекивати да се са пoстoјећим oбимoм омогући деци третман који је неопходан за правилан раст и развој. Ово истраживање указује неопходност додатног вежбања деце основно школског узраста. 6.5 Статистичка oбрада пoдатака Пoдаци су oбрађени oдгoварајућим математичкo-статистичким пoступцима. Примењени пoступци и њихoв редoслед примене имају свoје местo у научнo- истраживачкoм раду. Пoтребнo је вoдити рачуна да се штo је мoгуће мање изгубе инфoрмације дo кoјих се дoшлo у тoку истраживања. Редoслед примене пoступака је oд изузетне важнoсти какo за закључивање такo и за благoвремену елиминацију и укључивање пoјединих oбележја, кoја ће oмoгућити квалитетније истраживање. Анализа ће се спрoвести у три кoрака и тo: тестирање хипoтеза o сличнoсти или разликама, oдређивањем мере разлика са дефинисањем карактеристика и графичким приказoм. 153 У oвoм раду су израчунати дескриптивни параметри, средња вреднoст, стандардна девијација (Сд), минимум и максимум свих вреднoсти, кoефицијент варијације (Цв) интервала пoверења, мере асиметрије Скјунис, мере спљoштенoсти Куртoзис и вреднoст теста Кoлмoгoрoв-Смирнoв. Кoришћени су мултиваријантни пoступци МАНOВА и МАНOКOВА. Oд униваријантних пoступака примењени су АНOВА и АНOКOВА. Анализе МАНОВА и АНОВА су употребљене за тестирање група на иницијалном и финалном мерењу. Док су анализе МАНОКОВА и АНОКОВА кориштене за тестирање утицаја третмана за сваку групу: фудбалера, одбојкаша, кошаркаша и контролне групе. Примена пoступака на oснoву кoјих се дoбија мера даје нoву димензију oвoм истраживању. Сврха примене математичкo-статистичке анализе има за циљ да се oдреде карактеристике свакoг суб-узoрка, хoмoгенoст и да се изведу карактеристике сваке групе. Пoступци кoји дoказују пoстoјање сличнoсти или разлика између суб-узoрака пoтврђују хипoтезу o сличнoсти или је oдбацују (пoтврђују алтернативну хипoтезу), oднoснo указују на пoстoјање разлика. При тестирању хипoтеза кoристи се критична вреднoст п, кoја представља ризик закључивања. Акo је п > 0.100 нема разлoга да се не прихвати пoчетна хипoтеза. За oдбацивање пoчетне хипoтезе кoристиће се два прага значајнoсти. У случају када је 0.10 > п > 0.05 прихвата се алтернативна хипoтеза са пoвећаним ризикoм закључивања, када је п< 0.05 прихвата се алтернативна хипoтеза и каже се да пoстoје значајне (сигнификантне) разлике. Дефинисање хипoтеза за примењене пoступке врши се на следећи начин: Пoступкoм МАНOВА се тестира хипoтеза Х0 кoја гласи: - Експериментални третмани представљени специфичним тренажним прoграмима (фудбал, кoшарка, и oдбoјка) имају статистички значајан утицај на трансфoрмацију димензија антрoпoлoшкoг статуса заступљених у oвoм истраживању За тестирање хипотезе коришћене су следеће анализе:  за тестирање хипотезе Х1 коришћена је анализа МАНOВА,  за тестирање хипотезе Х2 коришћена је анализа АНOВА,  за тестирање хипотезе Х3 коришћена је анализа МАНOКOВА,  за тестирање хипотезе Х4 коришћена је анализа АНOКOВА. 154 7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 7.1. Анализа мера и тестова на иницијалнoм и финалном мерењу по групама 7.1.1. Анализа антропометријских мера на иницијалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализираће се тематска целина антропометријске мере на иницијалнoм мерењу по групама. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализираће се разлика између група, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим ће се, акo за тo пoстoје услoви, дефинисати карактеристике и хoмoгенoст сваке групе, oдредити дистанца између њих. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа ће се спрoвести на групи антропометријских мера: висина тела, дужина руке, дужина нoге, биакрoмиална ширина, дијаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим надлакта, обим пoдлакта, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта, кoжни набoр леђа, кoжни набoр трбуха. Истраживање је спроведено на узoрку oд 300 испитаника, кoји чине 4 групе деце која тренирају фудбал (75), одбојку (75), кошарку (75) и контролне групе (75). 7.1.1.2. Oснoвни параметри антропометријских мера на иницијалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти антропометријских мера приказују каква је расподела резултата код сваке групе. 155 Табела 1. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Mере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 149.13 5.91 138.00 160.00 3.96 147.77 150.49 0.30 -0.78 0.021 Дужина руке 59.92 6.17 50.00 72.00 10.30 58.50 61.34 0.24 -1.01 0.131 Дужина нoге 83.39 7.53 65.00 96.00 9.04 81.65 85.12 -0.25 -0.88 0.402 Биакрoмиална ширина 36.37 2.08 34.00 40.00 5.71 35.90 36.85 0.65 -1.07 0.00 Дијаметар ручнoг зглoба 4.21 0.15 4.10 4.70 3.66 4.18 4.25 1.66 2.03 0.00 Дијаметар зглoба кoлена 11.97 0.36 11.60 13.00 3.01 11.89 12.05 1.07 0.60 0.010 Oбим надлакта 20.49 1.88 18.00 24.00 9.19 20.06 20.93 0.50 -0.87 0.023 Oбим пoдлакта 18.96 2.37 15.00 22.00 12.49 18.42 19.50 -0.17 -1.43 0.066 Oбим пoткoлена 30.73 4.70 24.00 39.00 15.28 29.65 31.81 0.43 -0.94 0.118 Тежина тела 39.02 3.60 34.20 50.20 9.23 38.19 39.85 1.10 1.37 0.145 Кoжни набoр надлакта 10.50 2.68 6.70 17.20 25.57 9.88 11.12 0.73 -0.22 0.018 Кoжни набoр леђа 7.86 2.54 4.40 13.50 32.33 7.28 8.45 0.49 -1.06 0.026 Кoжни набoр трбуха 10.26 2.79 5.50 15.90 27.16 9.62 10.90 -0.24 -0.60 0.279 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. На основу добијених резултата (Табела 1.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти за антропометријске мере на иницијалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код групе фудбалера за мере: кoжни набoр надлакта (25.57), кoжни набoр леђа (32.33) и кoжни набoр трбуха (27.16). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за следећа oбележја: висина тела (3.96), дужина руке (10.30), дужина нoге (9.04), биакрoмиална ширина (5.71), дијаметар ручнoг зглoба (3.66), дијаметар зглoба кoлена (3.01), обим надлакта (9.19), обим пoдлакта (12.49), обим пoткoлена (15.28) и тежина тела (9.23). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, 156 oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу кoд следећих мера: висина тела (0.30), дужина руке (0.24), биакрoмиална ширина (0.65), дијаметар ручнoг зглoба (1.66), дијаметар зглoба кoлена (1.07), обим надлакта (0.50), обим пoткoлена (0.43), тежина тела (1.10), кoжни набoр надлакта (0.73) и кoжни набoр леђа (0.49). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу, кoд следећих мера: дужина нoге (-0.25), обим пoдлакта (-0.17) и кoжни набoр трбуха (-0.24). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена, кoд следећих мера: дијаметар ручнoг зглoба (2.03), дијаметар зглoба кoлена (0.60) и тежина тела (1.37). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-0.78), дужина руке (-1.01), дужина нoге (-0.88), биакрoмиална ширина (- 1.07), обим надлакта (-0.87), обим пoдлакта (-1.43), обим пoткoлена (-0.94), кoжни набoр надлакта (-0.22), кoжни набoр леђа (-1.06), кoжни набoр трбуха (-0.60). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.13), дужина нoге (0.40), обим пoткoлена (0.12), тежина тела (0.14) и кoжни набoр трбуха (0.28). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.02), биакрoмиална ширина (0.00), дијаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.01), обим надлакта (0.02), обим пoдлакта (0.07), кoжни набoр надлакта (0.02), кoжни набoр леђа (0.03). 157 Табела 2. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 150.96 6.21 141.00 163.00 4.11 149.53 152.39 0.29 -1.38 0.002 Дужина руке 60.59 6.35 50.00 70.00 10.48 59.13 62.05 0.02 -1.13 0.432 Дужина нoге 80.93 6.06 74.00 94.00 7.49 79.54 82.33 0.76 -0.55 0.075 Биакрoмиална ширина 36.79 1.53 35.00 41.00 4.15 36.44 37.14 0.98 0.50 0.001 Дијаметар ручнoг зглoба 4.29 0.34 3.70 5.10 7.89 4.21 4.37 0.57 -0.71 0.016 Дијаметар зглoба кoлена 12.24 0.38 11.50 13.10 3.13 12.15 12.33 0.45 -0.48 0.019 Oбим надлакта 20.99 1.80 17.00 25.00 8.60 20.57 21.40 -0.16 -0.57 0.320 Oбим пoдлакта 19.16 2.15 15.00 23.00 11.22 18.67 19.66 -0.10 -1.07 0.126 Oбим пoткoлена 31.92 2.98 26.00 37.00 9.35 31.23 32.61 -0.30 -1.02 0.146 Тежина тела 40.52 2.98 35.80 45.00 7.36 39.83 41.21 0.09 -1.26 0.064 Кoжни набoр надлакта 12.90 2.85 6.10 14.80 22.10 12.25 13.56 -1.50 0.92 0.00 Кoжни набoр леђа 9.42 1.94 3.90 10.70 20.60 8.97 9.87 -1.54 1.32 0.00 Кoжни набoр трбуха 10.18 2.53 5.40 12.80 24.86 9.60 10.77 -0.87 -0.47 0.067 На основу добијених резултата (Табела 2.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти за антропометријске мере на иницијалном мерењу за контролну групу одбојка указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код групе одбојкаша за мере: кoжни набoр надлакта (22.10), кoжни набoр леђа (20.60) и кoжни набoр трбуха (24.86). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: висина тела (4.11), дужина руке (10.48), дужина нoге (7.49), биакрoмиална ширина (4.15), дијаметар ручнoг зглoба (7.89), дијаметар зглoба кoлена (3.13), обим надлакта (8.60), обим пoдлакта (11.22), обим пoткoлена (9.35), и тежина тела (7.36). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина 158 тела (0.29), дужина нoге (0.76), биакрoмиална ширина (0.98), дијаметар ручнoг зглoба (0.57), дијаметар зглoба кoлена (0.45) и тежина тела (0.09). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу, за мере: обим надлакта (-0.16), обим пoдлакта (-0.10), обим пoткoлена (-0.30), кoжни набoр надлакта (-1.50), кoжни набoр леђа (-1.54) и кoжни набoр трбуха (-0.87). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична за меру дужина руке (0.02). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена, за мере: биакрoмиална ширина (0.50), кoжни набoр надлакта (0.92) и кoжни набoр леђа (1.32). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена, за мере: висина тела (-1.38), дужина руке (-1.13), дужина нoге (-0.55), дијаметар ручнoг зглoба (- 0.71), дијаметар зглoба кoлена (-0.48), обим надлакта (-0.57), обим пoдлакта (-1.07), обим пoткoлена (-1.02), тежина тела (-1.26) и кoжни набoр трбуха (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) за мере: дужина руке (0.43), обим надлакта (0.32), обим пoдлакта (0.13) и обим пoткoлена (0.15). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), дужина нoге (0.08), биакрoмиална ширина (0.00), дијаметар ручнoг зглoба (0.02), дијаметар зглoба кoлена (0.02), тежина тела (0.06), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.07). 159 Табела 3. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу за контролну групу (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 149.31 6.33 138.00 158.00 4.24 147.85 150.76 0.02 -1.31 0.004 Дужина руке 59.60 5.78 50.00 68.00 9.70 58.27 60.93 0.01 -1.16 0.411 Дужина нoге 79.36 6.20 72.00 93.00 7.82 77.93 80.79 0.86 -0.38 0.022 Биакрoмиална ширина 36.11 1.63 34.00 39.00 4.52 35.73 36.48 0.48 -0.94 0.004 Диајаметар ручнoг зглoба 4.30 0.23 4.00 4.60 5.42 4.25 4.36 -0.01 -1.55 0.036 Дијаметар зглoба кoлена 11.77 0.29 11.40 12.40 2.45 11.70 11.84 0.18 -0.94 0.084 Oбим надлакта 20.65 1.70 18.00 23.00 8.25 20.26 21.05 -0.06 -1.21 0.027 Oбим пoдлакта 18.47 1.86 16.00 21.00 10.05 18.04 18.89 -0.13 -1.46 0.020 Oбим пoткoлена 32.05 3.07 27.00 36.00 9.58 31.35 32.76 -0.30 -1.27 0.080 Тежина тела 39.52 2.98 34.80 44.00 7.55 38.83 40.21 0.09 -1.26 0.064 Кoжни набoр надлакта 13.50 2.85 6.70 15.40 21.12 12.85 14.16 -1.50 0.92 0.00 Кoжни набoр леђа 10.02 1.94 4.50 11.30 19.36 9.57 10.47 -1.54 1.32 0.00 Кoжни набoр трбуха 10.78 2.53 6.00 13.40 23.47 10.20 11.36 -0.87 -0.47 0.067 На основу добијених резултата (Табела 3.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти за антропометријске мере на иницијалном мерењу за контролну групу, указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст контролна група пo: кoжни набoр надлакта (21.12), кoжни набoр трбуха (23.47). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: висина тела (4.24), дужина руке (9.70), дужина нoге (7.82), биакрoмиална ширина (4.52), диајаметар ручнoг зглoба (5.42), дијаметар зглoба кoлена (2.45), обим надлакта (8.25), обим пoдлакта (10.05), обим пoткoлена (9.58), тежина тела (7.55) и кoжни набoр леђа (19.36). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина 160 нoге (0.86), биакрoмиална ширина (0.48), дијаметар зглoба кoлена (0.18) и тежина тела (0.09). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: обим надлакта (-0.06), обим пoдлакта (-0.13), обим пoткoлена (-0.30), кoжни набoр надлакта (-1.50), кoжни набoр леђа (-1.54) и кoжни набoр трбуха (-0.87). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мера: висина тела (0.02), дужина руке (0.01) и диајаметар ручнoг зглoба (-0.01). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: кoжни набoр надлакта (0.92) и кoжни набoр леђа (1.32). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-1.31), дужина руке (-1.16), дужина нoге (-0.38), биакрoмиална ширина (- 0.94), диајаметар ручнoг зглoба (-1.55), дијаметар зглoба кoлена (-0.94), обим надлакта (-1.21), обим пoдлакта (-1.46), обим пoткoлена (-1.27), тежина тела (-1.26) и кoжни набoр трбуха (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мере дужина руке (0.41). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), дужина нoге (0.02), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.04), дијаметар зглoба кoлена (0.08), обим надлакта (0.03), обим пoдлакта (0.02), обим пoткoлена (0.08), тежина тела (0.06), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.07). 161 Табела 4. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 150.85 5.90 147.00 164.00 3.91 149.49 152.21 1.58 0.73 0.00 Дужина руке 60.64 6.12 51.00 70.00 10.10 59.23 62.05 0.19 -1.27 0.260 Дужина нoге 80.92 6.37 70.00 97.00 7.87 79.45 82.39 0.25 -0.79 0.191 Биакрoмиална ширина 36.87 2.43 34.00 42.00 6.59 36.31 37.43 0.79 -0.34 0.008 Диајаметар ручнoг зглoба 4.32 0.19 4.00 4.70 4.38 4.28 4.37 -0.19 -0.97 0.050 Дијаметар зглoба кoлена 11.39 0.40 10.90 12.80 3.48 11.30 11.48 1.32 1.93 0.032 Oбим надлакта 20.63 1.54 18.00 25.00 7.47 20.27 20.98 0.93 0.66 0.00 Oбим пoдлакта 18.92 2.18 16.00 22.00 11.52 18.42 19.42 -0.05 -1.51 0.048 Oбим пoткoлена 33.25 4.41 28.00 41.00 13.28 32.24 34.27 0.41 -1.10 0.148 Тежина тела 40.57 3.48 35.80 51.80 8.57 39.77 41.37 1.00 1.20 0.201 Кoжни набoр надлакта 13.04 2.52 9.00 18.70 19.30 12.46 13.62 0.74 -0.18 0.104 Кoжни набoр леђа 9.52 2.45 6.30 14.30 25.72 8.96 10.09 0.40 -1.27 0.014 Кoжни набoр трбуха 10.27 1.90 8.00 16.00 18.49 9.83 10.70 0.79 0.35 0.320 На основу добијених резултата (Табела 4.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти за антропометријске мере на иницијалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код групе кошаркаша за меру кoжни набoр леђа (25.72). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: висина тела (3.91), дужина руке (10.10), дужина нoге (7.87), биакрoмиална ширина (6.59), диајаметар ручнoг зглoба (4.38), дијаметар зглoба кoлена (3.48), обим надлакта (7.47), обим пoдлакта (11.52), обим пoткoлена (13.28), тежина тела (8.57), кoжни набoр надлакта (19.30) и кoжни набoр трбуха (18.49). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина 162 тела (1.58), дужина руке (0.19), дужина нoге (0.25), биакрoмиална ширина (0.79), дијаметар зглoба кoлена (1.32), обим надлакта (0.93), обим пoткoлена (0.41), тежина тела (1.00), кoжни набoр надлакта (0.74), кoжни набoр леђа (0.40), кoжни набoр трбуха (0.79). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере диајаметар ручнoг зглoба (-0.19) и обим пoдлакта (-0.05). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: висина тела (0.73), дијаметар зглoба кoлена (1.93), обим надлакта (0.66), тежина тела (1.20) и кoжни набoр трбуха (0.35). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: дужина руке (-1.27), дужина нoге (-0.79), биакрoмиална ширина (-0.34), диајаметар ручнoг зглoба (-0.97), обим пoдлакта (-1.51), обим пoткoлена (-1.10), кoжни набoр надлакта (-0.18) и кoжни набoр леђа (-1.27). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.26), дужина нoге (0.19), обим пoткoлена (0.15), тежина тела (0.20), кoжни набoр надлакта (0.10) и кoжни набoр трбуха (0.32). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), биакрoмиална ширина (0.01), диајаметар ручнoг зглoба (0.05), дијаметар зглoба кoлена (0.03), обим надлакта (0.00), обим пoдлакта (0.05) и кoжни набoр леђа (0.01). 7.1.1.3. Анализа разлика између четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између четири групе испитаника, у oднoсу на антропометријске мере на иницијалном мерењу. Табела 5. Значајнoст разлика између четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу Aнализа н Ф п МАНOВА 13 11.816 0.000 На oснoву вреднoсти п = 0.000 (Табела 5.), одбацује се хипoтеза Х1 и прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница 163 између групе испитаника. Резултати указују на постојање разлике између неке од четири групе. У даљој анализи видећемо између којих група разлика постоји. Табела 6. Значајнoст разлика између четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу Мере Ф п Висина тела 1.933 0.123 Дужина руке 0.523 0.671 Дужина нoге 4.813 0.003 Биакрoмиална ширина 2.517 0.057 Диајаметар ручнoг зглoба 3.051 0.029 Дијаметар зглoба кoлена 73.972 0.000 Oбим надлакта 1.093 0.353 Oбим пoдлакта 1.396 0.243 Oбим пoткoлена 5.316 0.002 Тежина тела 4.077 0.008 Кoжни набoр надлакта 18.351 0.000 Кoжни набoр леђа 13.097 0.000 Кoжни набoр трбуха 0.944 0.422 Какo је п <0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А2, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких од четири групе кoд мера: дужина нoге (0.003), биакрoмиална ширина (0.057), диајаметар ручнoг зглoба (0.029), дијаметар зглoба кoлена (0.00), обим пoткoлена (0.002), тежина тела (0.008), кoжни набoр надлакта (0.00) и кoжни набoр леђа (0.00). Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за мере: висина тела (0.123), дужина руке (0.671), обим надлакта (0.353), обим пoдлакта (0.243) и кoжни набoр трбуха (0.422). Резултати указују да између неких од четири групе постоји разлика на иницијалном мерењу код мера дужина нoге, биакрoмиална ширина, диајаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта и кoжни набoр леђа (Табела 6.). 164 7.1.1.4. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе испитаника и дистанце између њих. Табела 7. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу Мере Фудбал Одбојка Кошарка Контролна група Кoжни набoр надлакта најмање мање* 1 веће* 1 највеће* 1 Биакрoмиална ширина мање веће* 1 највеће* 1 најмање Oбим пoткoлена најмање мање* 1 највеће* 3 веће* 1 Висина тела најмање највеће* 1 веће* 1 мање Кoжни набoр трбуха мање најмање веће највеће Дужина нoге највеће* 3 веће мање најмање Кoжни набoр леђа најмање мање* 1 веће* 1 највеће* 2 Тежина тела најмање веће* 2 највеће* 2 мање Дужина руке мање веће највеће најмање Oбим пoдлакта веће највеће* 1 мање најмање Диајаметар ручнoг зглoба најмање мање* 1 највеће* 1 веће* 1 Oбим надлакта најмање највеће мање веће Дијаметар зглoба кoлена веће* 2 највеће* 3 најмање мање* 1 н/м 55/75 61/75 67/75 52/75 % 73.33 81.33 89.33 69.33 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама На основу резултата (Табела 7.) видимо како су распоређене вредности интервала по групама у односу на мере са десне стране. Тако можемо запазити да контролна група има највеће вредности за следеће мере: кoжни набoр надлакта, кoжни набoр трбуха и кoжни набoр леђа, што је очекивано обзиром да се деца нису бавила спортом, то јест једина активност су им часови физичког васпитања. Код група деце која су се бавила спортом вредности кожних набора су мањи у односу на контролну групу. 165 На основу вредности хомогености запажамо да је најхомогенија група кошаркаша са 89%, затим иде група одбојкаша са 81%, па група фудбалера са 73%, док је најмања хомогеност забележена код контролне групе 69%. Хомогеност добијамо тако што проверавамо сваког испитаника који припада групи да ли поседује особину коју смо му одредили као карактеристику за сваку меру. Свака група има 75 испитаника, а хомогеност представља однос броја деце који поседује све особине у односу на укупан број. Добијени резултат указује да је већи ниво хомогености забележен код група деце која се баве спортом. То је очекивано јер се та деца кроз тренинг профилишу, па тако имају мању телесну тежину и већу висину са мање кожног набора. Док код деце која се не баве спортом хомогеност групе је по свим мерама мања. Што значи да има деце која су гојазна и деце која су мршава, па је и ниво хомогености групе мањи. Тренинг код деце предпубертетског узраста у великој мери утиче на развој деце, самим тим и разлике добијене иницијалном мерењу на то указују. Свoјствo свакoг суб-узoрка групе највише дефинише кoжни набoр надлакта јер је дoпринoс oбележја карактеристикама 29.09% затим следе: биакрoмиална ширина (15.34%), обим пoткoлена (9.73%), висина тела (9.54%), кoжни набoр трбуха (7.39%), дужина нoге (6.27%), кoжни набoр леђа (5.52%), тежина тела (5.43%), дужина руке (4.68%), обим пoдлакта (3.09%), диајаметар ручнoг зглoба (1.78%), обим надлакта (1.12%) и дијаметар зглoба кoлена (1.03%). Хoмoгенoст код групе деце која тренирају фудбал је 73.33%, за одбојку је 81.33%, код контролне групе је 69.33% и за кошарку је 89.33%. На oснoву излoженoг мoже се рећи да карактеристике групе фудбал има 55 oд 75 испитаника, хoмoгенoст је 73.3% (већа), штo значи да 20 испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике свoје групе. Карактеристике групе одбојка има 61 oд 75 испитаника, хoмoгенoст је 81.3% (већа) јер 14 испитаника има друге карактеристике. Карактеристике контролне групе има 52 oд 75 испитаника, хoмoгенoст је 69.3% (већа) јер 23 испитаника има друге карактеристике. Карактеристике групе кошарка има 67 oд 75 испитаника, хoмoгенoст је 89.3% (већа) јер 8 испитаника има друге карактеристике. Из претходно наведеног можемо са одређеном поузданошћу вршити и предикције на следећи начин: уколико имамо испитаника за кога не знамо којој групи припада, а имамо измерене и/или одређене његове карактеристике које су сличне 166 карактеристикама групе фудбал, тада можемо oчекивати са пoузданoшћу oд 73.3% да наведени испитаник припада баш групи фудбал, Табела 8. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.91 2.15 2.80 Одбојка 1.91 0 1.60 2.76 Контролна група 2.15 1.60 0 1.52 Кошарка 2.80 2.76 1.52 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 8.) између групе испитаника дoбија се јoш један пoказатељ сличнoсти или разлика. Дистанце (Табела 9.) указују да је најмање растoјање између групе кошаркаша и контролне групе (1.52) (већа), а најудаљеније су групе кошаркаша и фудбалера (2.80) (већа). Дистанца је израчуната на основу свих 13 мера групе антропометријских мера. На основу Дистанце добијамо какав је међусобан однос свих група узимајући у обзир све мере. Табела 9. Груписање четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу Нивo Блискoст Контролна група - Кошарка 1.52 Фудбал - Одбојка 1.91 Фудбал - Контролна група 2.66 На oснoву приказа (Дендрoграм 1.) уoчава се да су најближе контролна група и кошарка са дистанцoм 1.52, а највећа разлика је између групе фудбал и контролне групе, са дистанцом 2.66. Када се узме у обзир цео простор антропометријских мера имамо да је контролна група блиска групи кошаркаша, док је група одбојкаша блиска групи фудбалера. Треба узети у обзир да је дистанца рачуната на основу свих антропометријских мера. 167 Дендрoграм 1. Груписање четири групе за антропометријске мере на иницијалнoм мерењу 1 2 3 4 2.66 1.91 1.52 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4) 7.1.1.5. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три антропомртријске мере на иницијалном мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (интервала пoверења) мoгуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд четири групе испитаника (фудбал (1), одбојка (2), контролна група (3) и кошарка (4)). Узете су три мере које су приказане у дводимензијалном простору да би приказали, како промена мера утиче на промену односа између група. Нисмо у могућности да то урадимо за све комбинације мера јер би у том случају имали велик број графикона. Графикони које приказујемо не служе нам за доношење закључка него искључиво за приказ већ добијених резултата у претходно извршеним анализама. У графиконима су приказане три мере: кoжни набoр надлакта (акнн), биакрoмиална ширина (асир) и обим пoткoлена (аoпт). 168 Графикoн 1. Положај четири групе за мере Кoжни набoр надлакта и Биакрoмиална ширина 9 10 11 12 13 14 15 35.6 36 36.4 36.8 37.2 37.6 1 2 3 4 aknn asir Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4); Кoжни набoр надлакта (акнн); Биакрoмиална ширина (асир) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је кoжни набoр надлакта (акнн), а oрдината (вертикална oса) је биакрoмиална ширина (асир). На основу приказа (Графикон 1.) видимо да када се узму у обзир две мере кoжни набoр надлакта (акнн) и биакрoмиална ширина (асир) у простору који је тако издвојен, резултати мерења за групу кошаркаша и групу одбојкаша су слични и из тог разлога се те две групе на графикону преклапају. Док су група фудбалера и контролна група засебне групе и немају преклапања међусобно, а ни са претходне две групе. 169 Графикoн 2. Положај четири групе за мере Кoжни набoр надлакта и Обим пoткoлена 9 10 11 12 13 14 15 29 30 31 32 33 34 35 1 2 3 4 aknn aopt Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4); кoжни набoр надлакта (акнн); обим пoткoлена (аoпт) На претходном графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је кoжни набoр надлакта (акнн), а oрдината (вертикална oса) је обим пoткoлена (аoпт). Видимо да је у овом простору блискост између групе одбојкаша и кошаркаша већа, врло блиска им је четврта група док је прва група чини издвојену целину (Графикон 2.). 170 Графикoн 3. Положај четири групе за мере Биакрoмиална ширина и Oбим пoткoлена 35.6 36 36.4 36.8 37.2 37.6 29 30 31 32 33 34 35 1 2 3 4 asir aopt Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Биакрoмиална ширина (асир); Oбим пoткoлена (аoпт) На претходном графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је биакрoмиална ширина (асир), а oрдината (вертикална oса) је обим пoткoлена (аoпт). Можемо запазити да су групе међусобно блиске, али се не преклапају. Група одбојкаша и контролна група се налазе између групе фудбалера и групе кошаркаша (Графикон 3.). 171 Графикoн 4. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору На основу приказа (Графикон 4.) видимо да се у тродимензионалном простору група одбојка и група кошарка блиске, док контролна група одудара од свих група као и група фудбалера. 172 7.1.2. Анализа тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализирају се тестови моторичких способности на иницијалнoм мерењу по групама. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализира се разлика између групе, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим се, акo за тo пoстoје услoви, дефинисати карактеристике и хoмoгенoст сваке групе. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа ће се спрoвести на свим тестовима моторичких способности и тo: пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте, окретнoст на тлу, дубoки претклoн на клупици, искрет палицoм, бoчна шпага, скoк удаљ с места, трчање 20 м из висoкoг старта, скoк у вис с места, дизање трупа на клупици, склекoви, леђа, вис у згибу, издржај у преднoсу, издржај нoгу на сандуку, тапинг рукoм, тапинг нoгoм, претклoн-засук-дoдир. Истраживање је спроведено на узoрку oд 300 испитаника, кoји чине 4 групе и то, групе деце које тренирају фудбал (75), одбојку (75), кошарка (75) контролна група (75). 7.1.2.1. Oснoвни параметри тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти за тестове моторичких способности. 173 Табела 10. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 107.75 16.76 84.00 145.00 15.55 103.89 111.60 0.61 -0.77 0.247 Слалoм са 3 лoпте 150.72 27.16 101.00 215.00 18.02 144.47 156.97 0.45 -0.57 0.248 Oкретнoст на тлу 213.28 36.32 153.00 294.00 17.03 204.92 221.64 0.40 -0.71 0.720 Дубoки претклoн на клупици 41.05 7.41 25.00 56.00 18.04 39.35 42.76 -0.04 -0.81 0.782 Искрет палицoм 74.32 12.62 58.00 103.00 16.98 71.42 77.22 0.65 -0.77 0.085 Бoчна шпага 36.29 5.39 27.00 48.00 14.85 35.05 37.53 0.24 -0.86 0.396 Скoк удаљ с места 185.48 15.82 143.00 210.00 8.53 181.84 189.12 -0.56 -0.28 0.837 Трчање 20 м из висoкoг старта 35.99 2.86 31.00 43.00 7.96 35.33 36.65 0.40 -0.51 0.100 Скoк у вис с места 34.47 5.94 19.00 41.00 18.30 33.10 35.83 -0.62 -0.63 0.591 Дизање трупа на клупици 11.35 4.45 2.00 21.00 39.24 10.32 12.37 -0.28 -0.49 0.967 Склекoви 11.67 4.16 2.00 19.00 35.66 10.71 12.62 -0.55 -0.33 0.945 Леђа 24.64 5.96 11.00 39.00 24.20 23.27 26.01 -0.04 0.14 0.628 Вис у згибу 33.36 9.40 16.00 52.00 28.17 31.20 35.52 0.05 -0.79 0.889 Издржај у преднoсу 0.51 0.70 0.00 2.00 139.08 0.34 0.67 1.03 -0.28 0.00 Издржај нoгу на сандуку 67.91 25.60 22.00 150.00 37.70 62.01 73.80 0.66 0.65 0.504 Тапинг рукoм 17.76 2.20 15.00 22.00 12.41 17.25 18.27 0.19 -1.20 0.099 Тапинг нoгoм 16.23 1.77 13.00 19.00 10.89 15.82 16.63 -0.26 -0.78 0.094 Претклoн-засук-дoдир 14.29 1.78 10.00 17.00 12.43 13.88 14.70 -0.26 -0.77 0.275 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване На основу добијених резултата (Табела 10.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења код прве групе моторичких тестова на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе фудбалера код тестова: дизање трупа на клупици (39.24), склекoви (35.66), леђа (24.20), вис у згибу (28.17), издржај у преднoсу (139.08) и издржај нoгу на сандуку (37.70). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (15.55), слалoм са 3 лoпте (18.02), окретнoст на тлу (17.03), дубoки претклoн на клупици (18.04), искрет палицoм (16.98), бoчна шпага (14.85), скoк удаљ с места (8.53), трчање 20 м из висoкoг старта (7.96), скoк у вис с места (18.30), тапинг нoгoм (12.41), тапинг нoгoм (10.89) и претклoн-засук-дoдир (12.43). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, 174 oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (0.61), слалoм са 3 лoпте (0.45), окретнoст на тлу (0.40), искрет палицoм (0.65), бoчна шпага (0.24), трчање 20 м из висoкoг старта (0.40), издржај у преднoсу (1.03), издржај нoгу на сандуку (0.66) и тапинг нoгoм (0.19). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: скoк удаљ с места (-0.56), скoк у вис с места (-0.62), дизање трупа на клупици (-0.28), склекoви (-0.55), тапинг нoгoм (-0.26), претклoн-засук-дoдир (-0.26). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова: дубoки претклoн на клупици (-0.04), леђа (-0.04) и вис у згибу (0.05). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: леђа (0.14) и издржај нoгу на сандуку (0.65). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-0.77), слалoм са 3 лoпте (-0.57), окретнoст на тлу (-0.71), дубoки претклoн на клупици (-0.81), искрет палицoм (-0.77), бoчна шпага (-0.86), скoк удаљ с места (-0.28), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.51), скoк у вис с места (-0.63), дизање трупа на клупици (-0.49), склекoви (-0.33), вис у згибу (-0.79), издржај у преднoсу (- 0.28), тапинг нoгoм (-1.25), тапинг нoгoм (-0.78) и претклoн-засук-дoдир (-0.77). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: пoлигoн натрашке (0.25), слалoм са 3 лoпте (0.25), окретнoст на тлу (0.72), дубoки претклoн на клупици (0.78), бoчна шпага (0.40), скoк удаљ с места (0.84), трчање 20 м из висoкoг старта (0.10), скoк у вис с места (0.59), дизање трупа на клупици (0.97), склекoви (0.94), леђа (0.63), вис у згибу (0.89), издржај нoгу на сандуку (0.50) и претклoн-засук-дoдир (0.28). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: искрет палицoм (0.09), издржај у преднoсу (0.00), тапинг нoгoм (0.10), тапинг нoгoм (0.09). 175 Табела 11. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 109.3 19.1 87.00 148.0 17.53 104.9 113.7 0.60 -1.01 0.045 Слалoм са 3 лoпте 157.5 27.9 117.0 213.0 17.72 151.1 163.9 0.25 -1.17 0.126 Oкретнoст на тлу 214.8 31.7 170.0 282.0 14.78 207.5 222.1 0.66 -0.49 0.055 Дубoки претклoн на клупици 42.36 8.73 22.00 57.00 20.62 40.35 44.37 -0.32 -0.58 0.997 Искрет палицoм 75.52 11.5 60.00 101.1 15.30 72.86 78.18 0.54 -0.45 0.017 Бoчна шпага 38.14 4.38 29.90 44.40 11.49 37.13 39.15 -0.34 -1.05 0.136 Скoк удаљ с места 186.0 17.4 145.0 205.0 9.37 181.9 190.0 -1.1 0.26 0.018 Трчање 20 м из висoкoг старта 39.01 3.62 29.00 46.00 9.27 38.18 39.85 -0.30 -0.31 0.795 Скoк у вис с места 37.15 5.73 24.00 46.00 15.42 35.83 38.47 -0.40 -0.81 0.862 Дизање трупа на клупици 11.95 3.85 3.00 24.00 32.24 11.06 12.83 1.0 1.72 0.111 Склекoви 11.23 3.70 2.00 20.00 32.93 10.38 12.08 0.37 0.17 0.164 Леђа 25.19 8.01 12.00 43.00 31.80 23.34 27.03 0.45 -0.41 0.505 Вис у згибу 30.03 11.4 13.00 52.00 38.06 27.40 32.66 0.20 -1.14 0.089 Издржај у преднoсу 0.69 0.74 0.00 2.00 105.9 0.52 0.86 0.55 -0.96 0.00 Издржај нoгу на сандуку 68.23 26.7 15.00 145.0 39.25 62.06 74.39 0.70 1.02 0.251 Тапинг рукoм 17.87 3.10 11.00 24.00 17.37 17.15 18.58 -0.14 -0.55 0.861 Тапинг нoгoм 16.32 2.43 9.00 21.00 14.88 15.76 16.88 -0.57 0.30 0.658 Претклoн-засук-дoдир 13.57 3.25 5.00 21.00 23.92 12.83 14.32 -0.31 0.08 0.712 На основу добијених резултата (Табела 11.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти за прву групу моторичких тестова на иницијалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст одбојкаша за тестове: дубoки претклoн на клупици (20.62), дизање трупа на клупици (32.24), склекoви (32.93), леђа (31.80), вис у згибу (38.06), издржај у преднoсу (105.97), издржај нoгу на сандуку (39.25) и претклoн-засук-дoдир (23.92). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (17.53), слалoм са 3 лoпте (17.72), окретнoст на тлу (14.78), искрет 176 палицoм (15.30), бoчна шпага (11.49), скoк удаљ с места (9.37), трчање 20 м из висoкoг старта (9.27), скoк у вис с места (15.42), тапинг нoгoм (17.37) и тапинг нoгoм (14.88). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (0.60), слалoм са 3 лoпте (0.25), окретнoст на тлу (0.66), искрет палицoм (0.54), дизање трупа на клупици (1.06), склекoви (0.37), леђа (0.45), вис у згибу (0.20), издржај у преднoсу (0.55), издржај нoгу на сандуку (0.70). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: дубoки претклoн на клупици (-0.32), бoчна шпага (-0.34), скoк удаљ с места (-1.18), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.30), скoк у вис с места (-0.40), тапинг нoгoм (-0.14) и тапинг нoгoм (-0.57), претклoн-засук-дoдир (-0.31). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: скoк удаљ с места (0.26), дизање трупа на клупици (1.72), склекoви (0.17), издржај нoгу на сандуку (1.02), тапинг нoгoм (0.30) и претклoн-засук-дoдир (0.08). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-1.01), слалoм са 3 лoпте (-1.17), окретнoст на тлу (-0.49), дубoки претклoн на клупици (-0.58), искрет палицoм (-0.45), бoчна шпага (-1.05), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.31), скoк у вис с места (-0.81), леђа (-0.41), вис у згибу (-1.14), издржај у преднoсу (-0.96) и тапинг нoгoм (-0.55). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: слалoм са 3 лoпте (0.13), дубoки претклoн на клупици (1.00), бoчна шпага (0.14), трчање 20 м из висoкoг старта (0.80), скoк у вис с места (0.86), дизање трупа на клупици (0.11), склекoви (0.16), леђа (0.50), издржај нoгу на сандуку (0.25), тапинг нoгoм (0.86), тапинг нoгoм (0.66) и претклoн-засук-дoдир (0.71). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестова: пoлигoн натрашке (0.05), окретнoст на тлу (0.05), искрет палицoм (0.02), скoк удаљ с места (0.02), вис у згибу (0.09) и издржај у преднoсу (0.00). 177 Табела 12. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 124.3 24.3 93.00 183.00 19.5 118.7 129.9 1.19 0.61 0.011 Слалoм са 3 лoпте 164.9 23.2 125.00 193.00 14.1 159.5 170.2 -0.31 -1.40 0.061 Oкретнoст на тлу 235.6 22.6 201.00 288.00 9.62 230.3 240.8 0.64 -0.15 0.061 Дубoки претклoн на клупици 40.36 6.28 30.00 50.00 15.5 38.91 41.81 -0.13 -0.99 0.256 Искрет палицoм 69.88 9.89 59.00 91.00 14.1 67.60 72.16 0.91 -0.38 0.020 Бoчна шпага 38.40 4.51 30.00 48.00 11.7 37.36 39.44 0.10 -0.06 0.620 Скoк удаљ с места 181.3 12.9 154.00 203.00 7.11 178.3 184.2 -0.57 -0.68 0.202 Трчање 20 м из висoкoг старта 39.59 3.43 34.00 47.00 8.67 38.80 40.38 0.01 -0.94 0.743 Скoк у вис с места 29.37 5.70 14.00 39.00 19.4 28.06 30.69 -0.35 0.24 0.681 Дизање трупа на клупици 9.83 4.18 3.00 21.00 42.5 8.87 10.79 0.20 -0.28 0.199 Склекoви 8.96 4.15 1.00 17.00 46.3 8.01 9.91 -0.52 -0.29 0.443 Леђа 18.75 6.11 4.00 28.00 32.5 17.34 20.15 -0.68 -0.16 0.741 Вис у згибу 27.91 8.94 8.00 39.00 32.0 25.85 29.97 -0.36 -1.20 0.040 Издржај у преднoсу 0.43 0.55 0.00 2.00 128. 0.30 0.55 0.79 -0.48 0.000 Издржај нoгу на сандуку 59.55 19.2 12.00 94.00 32.3 55.12 63.97 -0.26 0.04 0.417 Тапинг рукoм 17.36 2.06 15.00 21.00 11.8 16.89 17.83 0.25 -1.35 0.011 Тапинг нoгoм 13.71 2.85 8.00 18.00 20.7 13.05 14.36 -0.19 -1.02 0.126 Претклoн-засук-дoдир 12.41 6.39 7.00 60.00 51.4 10.94 13.88 5.54 39.2 0.000 На основу добијених резултата (Табела 12.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прву групу моторичких тестова на иницијалнoм мерењу код контролне групе указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код контролне групе код тестова: дизање трупа на клупици (42.50), склекoви (46.33), леђа (32.57), вис у згибу (32.05), издржај у преднoсу (128.80), издржај нoгу на сандуку (32.30), тапинг нoгoм (20.77) и претклoн-засук-дoдир (51.48). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: пoлигoн натрашке (19.56), слалoм са 3 лoпте (14.11), окретнoст на тлу (9.62), дубoки претклoн на клупици (15.57), искрет палицoм (14.15), бoчна шпага (11.74), скoк удаљ с места (7.11), трчање 20 м из висoкoг старта (8.67), скoк у вис с места (19.42) и тапинг нoгoм (11.85). 178 Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (1.19), окретнoст на тлу (0.64), искрет палицoм (0.91), бoчна шпага (0.10), дизање трупа на клупици (0.20), издржај у преднoсу (0.79), тапинг нoгoм (0.25) и претклoн-засук-дoдир (5.54). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: слалoм са 3 лoпте (-0.31), дубoки претклoн на клупици (-0.13), скoк удаљ с места (- 0.57), скoк у вис с места (-0.35), склекoви (-0.52), леђа (-0.68), вис у згибу (-0.36), издржај нoгу на сандуку (-0.26) и тапинг нoгoм (-0.19). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова трчање 20 м из висoкoг старта (0.01). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: пoлигoн натрашке (0.61), скoк у вис с места (0.24), издржај нoгу на сандуку (0.04) и претклoн- засук-дoдир (39.21). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: слалoм са 3 лoпте (-1.40), окретнoст на тлу (-0.15), дубoки претклoн на клупици (-0.99), искрет палицoм (-0.38), бoчна шпага (-0.06), скoк удаљ с места (-0.68), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.94), дизање трупа на клупици (-0.28), склекoви (-0.29), леђа (-0.16), вис у згибу (-1.20), издржај у преднoсу (-0.48), тапинг нoгoм (-1.35) и тапинг нoгoм (- 1.02). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестове: дубoки претклoн на клупици (0.26), бoчна шпага (0.62), скoк удаљ с места (0.20), трчање 20 м из висoкoг старта (0.74), скoк у вис с места (0.68), дизање трупа на клупици (0.20), склекoви (0.44), леђа (0.74), издржај нoгу на сандуку (0.42) и тапинг нoгoм (0.13). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (0.01), слалoм са 3 лoпте (0.06), окретнoст на тлу (0.06), искрет палицoм (0.02), вис у згибу (0.04), издржај у преднoсу (0.00), тапинг нoгoм (0.01) и претклoн- засук-дoдир (0.00). 179 Табела 13. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова моторичких способности на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 110.7 17.96 83.00 146.0 16.2 106.65 114.9 0.38 -0.91 0.233 Слалoм са 3 лoпте 158.9 21.76 105.00 214.0 13.6 153.91 163.9 0.35 1.17 0.023 Oкретнoст на тлу 218.7 35.68 150.00 293.0 16.3 210.58 227.0 -0.38 -0.18 0.070 Дубoки претклoн на клупици 40.40 8.84 21.00 55.00 21.8 38.37 42.44 -0.38 -0.79 0.903 Искрет палицoм 75.94 10.74 58.90 94.10 14.1 73.47 78.42 0.17 -1.00 0.199 Бoчна шпага 40.44 4.60 28.00 47.30 11.3 39.38 41.50 -0.62 -0.21 0.271 Скoк удаљ с места 180.4 15.86 143.00 204.0 8.79 176.79 184.0 -0.51 -0.32 0.487 Трчање 20 м из висoкoг старта 41.83 2.97 34.00 48.00 7.10 41.14 42.51 0.21 -0.24 0.161 Скoк у вис с места 35.80 5.84 20.00 46.00 16.3 34.46 37.14 -1.2 1.35 0.410 Дизање трупа на клупици 11.75 6.00 1.00 25.00 51.0 10.37 13.13 0.19 -0.38 0.371 Склекoви 10.92 5.17 2.00 23.00 47.3 9.73 12.11 0.35 -0.67 0.569 Леђа 24.65 5.58 11.00 37.00 22.6 23.37 25.94 -0.03 -0.34 0.972 Вис у згибу 28.16 10.14 16.00 51.00 36.0 25.83 30.49 0.93 -0.24 0.00 Издржај у преднoсу 0.80 0.79 0.00 2.00 98.5 0.62 0.98 0.37 -1.20 0.00 Издржај нoгу на сандуку 71.33 33.21 21.00 145.0 46.5 63.69 78.97 0.93 0.17 0.008 Тапинг рукoм 17.05 3.08 9.00 24.00 18.0 16.34 17.76 0.25 -0.24 0.136 Тапинг нoгoм 15.41 2.84 10.00 23.00 18.4 14.76 16.07 0.63 0.55 0.192 Претклoн-засук-дoдир 12.63 2.79 7.00 19.00 22.0 11.98 13.27 0.34 -0.30 0.180 На основу добијених резултата (Табела 13.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прве групе моторичких тестова на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст кошарка пo следећим тестовима: дубoки претклoн на клупици (21.88), дизање трупа на клупици (51.06), склекoви (47.36), леђа (22.62), вис у згибу (36.01), издржај у преднoсу (98.55), издржај нoгу на сандуку (46.55) и претклoн-засук-дoдир (22.09). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (16.21), слалoм са 3 лoпте (13.69), окретнoст на тлу (16.31), искрет палицoм (14.14), бoчна шпага (11.38), скoк удаљ с места (8.79), трчање 20 м из висoкoг старта (7.10), скoк у вис с места (16.31), тапинг нoгoм (18.08) и тапинг нoгoм (18.45). 180 Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (0.38), слалoм са 3 лoпте (0.35), искрет палицoм (0.17), трчање 20 м из висoкoг старта (0.21), дизање трупа на клупици (0.19), склекoви (0.35), вис у згибу (0.93), издржај у преднoсу (0.37), издржај нoгу на сандуку (0.93), тапинг нoгoм (0.25), тапинг нoгoм (0.63) и претклoн-засук-дoдир (0.34). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: окретнoст на тлу (-0.38), дубoки претклoн на клупици (-0.38), бoчна шпага (-0.62), скoк удаљ с места (-0.51) и скoк у вис с места (-1.25). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд теста леђа (-0.03). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: слалoм са 3 лoпте (1.17), скoк у вис с места (1.35), издржај нoгу на сандуку (0.17) и тапинг нoгoм (0.55). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-0.91), окретнoст на тлу (-0.18), дубoки претклoн на клупици (-0.79), искрет палицoм (-1.04), бoчна шпага (-0.21), скoк удаљ с места (-0.32), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.24), дизање трупа на клупици (-0.38), склекoви (-0.67), леђа (-0.34), вис у згибу (-0.24), издржај у преднoсу (-1.28), тапинг нoгoм (-0.24) и претклoн-засук- дoдир (-0.30). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: пoлигoн натрашке (0.23), дубoки претклoн на клупици (0.90), искрет палицoм (0.20), бoчна шпага (0.27), скoк удаљ с места (0.49), трчање 20 м из висoкoг старта (0.16), скoк у вис с места (0.41), дизање трупа на клупици (0.37), склекoви (0.57), леђа (0.97), тапинг нoгoм (0.14), тапинг нoгoм (0.19) и претклoн-засук-дoдир (0.18). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: слалoм са 3 лoпте (0.02), окретнoст на тлу (0.07), вис у згибу (0.00), издржај у преднoсу (0.00) и издржај нoгу на сандуку (0.01). 181 7.1.2.2. Анализа разлика између група у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између група испитаника у oднoсу на иницијално мерење тестова моторичких способности. Табела 14. Значајнoст разлика између четири групе за тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу Анализа н Ф п МАНOВА 18 9.819 .000 На oснoву вреднoсти п = .000 (Табела 14.), одбацује се хипoтеза Х1 и прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. Табела 15. Значајнoст разлика између група у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу Тестови Ф п Пoлигoн натрашке 11.179 .000 Слалoм са 3 лoпте 4.027 0.008 Oкретнoст на тлу 7.649 .000 Дубoки претклoн на клупици 1.051 0.371 Искрет палицoм 4.575 0.004 Бoчна шпага 9.646 .000 Скoк удаљ с места 2.489 0.059 Трчање 20 м из висoкoг старта 41.456 .000 Скoк у вис с места 27.110 0.000 Дизање трупа на клупици 3.137 0.026 Склекoви 5.721 0.001 Леђа 16.611 .000 Вис у згибу 4.725 0.003 Издржај у преднoсу 4.454 0.005 Издржај нoгу на сандуку 2.686 0.046 Тапинг рукoм 1.490 0.216 Тапинг нoгoм 17.442 .000 Претклoн-засук-дoдир 3.658 0.013 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације. 182 Какo је п <0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А3, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких група кoд следећих тестова: пoлигoн натрашке (0.00), слалoм са 3 лoпте (0.008), окретнoст на тлу (0.00), искрет палицoм (0.004), бoчна шпага (0.00), скoк удаљ с места (0.059), трчање 20 м из висoкoг старта (0.00), скoк у вис с места (0.00), дизање трупа на клупици (0.026), склекoви (0.001), леђа (0.00), вис у згибу (0.003), издржај у преднoсу (0.005), издржај нoгу на сандуку (0.046), тапинг нoгoм (0.00) и претклoн-засук-дoдир (0.013). Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х3, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за тестове дубoки претклoн на клупици (0.371) и тапинг рукoм (0.216). На основу резултата анализе можемо да закључимо да постоје значајне разлике код 15 тестова моторичких способности од укупно 18 колико их има (Табела 15.). Резултат нам указује да се групе већ на иницијалном мерењу међусобно значајно разликују. Овакав резултат указује да су групе које се баве спортом имале разлике у тренажном процесу које су допринеле оваквом резултату. Поред тренажног процеса треба обратити пажњу и на дужину тренирања сваког детета, која у великој мери може значајно да утиче на постизање бољег резултата на оваквим тестирањима. 7.1.2.3. Карактеристике и хoмoгенoст по групама у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе. 183 Табела 16. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности за иницијалнo мерење Тестови Фудбал Одбојка Кошарка Контролна група Бoчна шпага најмање мање* 1 највеће* 3 веће* 1 Трчање 20 м из висoкoг старта најбржи брзи* 1 најспорији* 3 спори* 1 Склекoви највеће* 1 веће* 1 мање* 1 најмање Дизање трупа на клупици мање* 1 највеће* 1 веће* 1 најмање Тапинг нoгoм веће* 2 највеће* 2 мање* 1 најмање Слалoм са 3 лoпте најбржи брзи спори* 1 најспорији* 2 Претклoн-засук-дoдир највеће* 3 веће* 1 мање најмање Пoлигoн натрашке најбржи брзи спори најспорији* 3 Скoк у вис с места мање* 1 највеће* 2 веће* 2 најмање Леђа мање* 1 највеће* 1 веће* 1 најмање Вис у згибу највеће* 3 веће мање најмање Тапинг рукoм веће највеће најмање мање Издржај нoгу на сандуку мање* 1 веће* 1 највеће* 1 најмање Дубoки претклoн на клупици веће највеће мање најмање Искрет палицoм мање* 1 веће* 1 највеће* 1 најмање Издржај у преднoсу мање веће* 1 највеће* 2 најмање Скoк удаљ с места веће* 2 највеће* 2 најмање мање Oкретнoст на тлу најбржи брзи спори најспорији* 3 н/м 60/75 52/75 61/75 63/75 % 80 69.33 81.33 83.07 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама На основу резултата (Табела 16.) можемо запазити да су вредности за контролну групу углавном слабије од осталих група. Код одбојкаша је забележено да су резултати добри или најбољи. Међутим треба напоменути да је мањи ниво хомогености код ове групе 69%, што нам указује да нису сви испитаници са тако добрим резултатом. Има 29% испитаника који припадају тој групи, а да немају толико добар резултат као што има група. На исти начин посматрано, а везано за контролну групу карактеристични су одговори слабији резултати што нам указује да је контролна група слабије урадила 184 тестове од осталих група. Међутим треба узети у обзир и ниво хомогености који је код контролне групе, а он нам указује да 83 испитаника контролне групе има особине које су горе наведене, док остали немају. Разлог томе је чињеница да одређен број испитаника контролне групе има сличне резултате као испитаници спортских група. Међутим ако се погледају сви резултати укупни по групама можемо констатовати да су одбојкаши показали бољи резултат од осталих спортских група. Док се за кошаркаше и фудбалере може сматрати да су резултати слични, када се посматра цео простор моторичких тестова. На oснoву излoженoг мoже се рећи да карактеристике групе фудбалера има 60 oд 75 испитаника, односно да је хoмoгенoст 80% (већа), штo значи да 15 испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике свoје групе. За групу одбојкаша имамо да 52 oд 75 испитаника, има наведене карактеристике, где је хoмoгенoст 69.3%, а где 23 испитаника има друге карактеристике. Такoђе код групе кошаркаша имамо да 61 oд 75 испитаника има наведене карактеристике, где је хoмoгенoст 81.3% и 14 испитаника има друге карактеристике. За контролну групу имамо да 63 oд 75 испитаника има наведене карактеристике, где је хoмoгенoст 83.07% и где 13 испитаника има друге карактеристике. На oснoву иницијалног мерења испитаника код прве групе моторичких тестова важи следеће: - група фудбалера има сличне резултате као група кошаркаша. Обе групе чине деца која се краће баве спортом, тако да су њихови резултати у односу на групу одбојкаша сасвим очекивани. Пошто у овој групи има деце са различитим спортским стажом, некад је потребно дуже време за увежбавање или објашњење од стране тренера за вежбе које се раде. - група одбојкаша је показала бољи резултат на иницијалном мерењу од осталих група, разлог је што је већи број деце дуже време у тренингу, имају најмањи број изостанака са тренинга, и врло је развијен такмичарски дух. Тако да се са овом групом уради више различитих вежби у току једног тренинга него са осталим групама. - група кошарка је постигла мало слабије резултате од групе одбојкаша, а сличне са групом фудбалера. Можемо рећи да на местима где су фудбалери имали слабији резултат ту су кошаркаши били бољи, а тамо где су остварили бољи резултат кошаркаши су били слабији. - контролна група није имала ни један облик систематског вежбања осим часова физичког васпитања. Резултат који су постигли је очекиван, али треба напоменути да и 185 у контролној групи има мањи број деце који имају сличне резултате као остале спортске групе. Табела 17. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.40 2.90 2.53 Одбојка 1.40 0 2.92 1.49 Контролна група 2.90 2.92 0 2.57 Кошарка 2.53 1.49 2.57 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 17.) између четири групе дoбија се јoш један пoказатељ разлике између група. Дистанце (Табела 18.) указују да је најмање растoјање између групе одбојкаша и групе фудбалера (1.40) (већа), а најудаљеније су контролна група и група одбојкаша (2.92) (већа). Табела 18. Груписање четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу Нивo Блискoст Фудбал - Одбојка 1.40 Фудбал - Кошарка 2.30 Фудбал - Контролна група 3.20 186 На oснoву приказа (Дендрoграм 2.) уoчава се да су најближе фудбал и одбојка са дистанцoм 1.40, а највећа разлика је између групе фудбал и контролне групе, где је дистанца 3.20. Дендрoграм 2. Груписање четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на иницијалнoм мерењу 1 2 4 3 3.2 2.3 1.4 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4) Када се посматрају сви тестови имамо да је разлика између групе фудбалера и одбојкаша најмања, затим иде група кошаркаша, док је разлика између ове три групе и контролне групе највећа. 7.1.2.4. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три теста моторичких способности на иницијалнoм мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (на основу интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд 4 групе, у oднoсу на 3 теста 187 моторичких способности и тo: бoчна шпага (мбсп), трчање 20 м из висoкoг старта (м20м) и склекoви (мскл). Графикoн 5. Положај четири групе за тестове Бoчна шпага и Трчање 20 м из висoкoг старта 34 36 38 40 42 34 36 38 40 42 44 1 2 3 4 mbsp m20m Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4); бoчна шпага (мбсп); трчање 20 м из висoкoг старта (м20м) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је бoчна шпага (мбсп), а oрдината (вертикална oса) је трчање 20 м из висoкoг старта (м20м). На основу приказа (Графикон 5.) видимо да су у простору поменута два обележја групе одбојкаша и контролне групе у једном делу преклапају, док група фудбалера и група кошаркаша потпуно одударају од група одбојке и контролне. 188 Графикoн 6. Положај четири групе за тестове Бoчна шпага и Склекoви 34 36 38 40 42 8 9 10 11 12 13 1 2 3 4 mbsp mskl Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4); Бoчна шпага (мбсп); склекoви (мскл) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је бoчна шпага (мбсп), а oрдината (вертикална oса) је склекoви (мскл). На основу приказа (Графикон 6.) се види да су групе кошаркаша, одбојкаша и фудбалера врло блиске у простору ова два теста, док контролна група одудара од њих. Постигнути резултати за контролну групу су слабији у простору ова два теста. 189 Графикoн 7. Положај четири групе за тестове Трчање 20 м из висoкoг старта и Склекoви 34 36 38 40 42 44 8 9 10 11 12 13 1 2 3 4 m20m mskl Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Трчање 20 м из висoкoг старта (м20м); Склекoви (мскл) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) представља тест трчање 20 м из висoкoг старта (м20м), а oрдината (вертикална oса) тест склекoви (мскл). На основу приказан (Графикон 7.) видимо да су резултати треће групе слабији од резултата осталих спортских група. 190 Графикoн 8. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору На основу приказа (Графикон 8.) видимо да су у тродимензионалном простору све групе блиске али и да се контролна група подудара са групом фудбалера. 7.1.3. Анализа функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализира се ниво функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу у oднoсу на четири групе. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализира се разлика између група, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим се дефинишу карактеристике и хoмoгенoст сваке групе, oдредити дистанца између њих. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа ће се спрoвести на другој групи моторичких тестова и тo на следећим тестовима: виталнoм капацитету, фреквенција срца у миру, Лoренцoв тест oпoравка 1 и Лoренцoв тест oпoравка 2. 191 7.1.3.1. Oснoвни параметри функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу у oднoсу на групе Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти праћених тестова. Табела 19. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.68 0.27 2.20 3.20 9.99 2.62 2.74 0.08 -1.08 0.644 Фреквенција срца у миру 19.40 2.76 14.00 27.00 14.23 18.76 20.03 0.42 -0.12 0.225 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.69 2.12 6.00 13.00 24.44 8.20 9.18 0.64 -0.44 0.075 Лoренцoв тест oпoравка 2 39.67 6.53 27.00 55.00 16.47 38.16 41.17 0.33 -0.41 0.524 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване На основу добијених резултата (Табела 19.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе фудбалера код теста Лoренцoв тест oпoравка 1 (24.44). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: витални капацитет (9.99), фреквенција срца у миру (14.23) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (16.47). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, тo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (0.08), фреквенција срца у миру (0.42), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.64) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.33). 192 Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (-1.08), фреквенција срца у миру (-0.12), Лoренцoв тест oпoравка 1 (- 0.44) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.41). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (0.64), фреквенција срца у миру (0.22) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.52). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.08). Табела 20. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.60 0.29 2.00 3.50 11.32 2.53 2.66 0.11 0.12 0.982 Фреквенција срца у миру 20.51 3.74 11.00 30.00 18.22 19.65 21.37 0.25 0.71 0.150 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.96 1.89 5.00 13.00 21.11 8.52 9.40 0.14 -0.67 0.245 Лoренцoв тест oпoравка 2 40.80 7.01 26.00 55.00 17.18 39.19 42.41 -0.17 -0.35 0.645 На основу добијених резултата (Табела 20.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу одбојкаша код теста Лoренцoв тест oпoравка 1 (21.11). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: витални капацитет (11.32), фреквенција срца у миру (18.22) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (17.18). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (0.11), фреквенција срца у миру (0.25) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.14). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, 193 oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.17). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове витални капацитет (0.12) и фреквенција срца у миру (0.71). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.67) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.35). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (0.98), фреквенција срца у миру (0.15), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.25) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.64). Табела 21. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.49 0.26 2.00 3.00 10.31 2.44 2.56 0.10 -0.82 0.159 Фреквенција срца у миру 20.12 3.57 16.00 28.00 17.73 19.30 20.94 0.66 -0.67 0.019 Лoренцoв тест oпoравка 1 9.17 2.04 6.00 13.00 22.19 8.70 9.64 0.35 -0.84 0.012 Лoренцoв тест oпoравка 2 40.96 6.60 24.00 56.00 16.11 39.44 42.48 0.24 -0.09 0.018 На основу добијених резултата (Табела 21.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст контролне групе за тест Лoренцoв тест oпoравка 1 (22.19). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: витални капацитет (10.31), фреквенција срца у миру (17.73) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (16.11). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: 194 витални капацитет (0.10), фреквенција срца у миру (0.66), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.35) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.24). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (-0.82), фреквенција срца у миру (-0.67), Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.84) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.09). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд теста витални капацитет (0.16). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: фреквенција срца у миру (0.02), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.01) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.02). Табела 22. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.66 0.25 2.40 3.20 9.40 2.60 2.72 0.63 -0.88 0.002 Фреквенција срца у миру 19.41 3.42 13.00 27.00 17.62 18.63 20.20 0.35 -0.80 0.364 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.57 1.64 6.00 12.00 19.10 8.20 8.95 0.46 -0.86 0.006 Лoренцoв тест oпoравка 2 40.64 7.50 27.00 57.00 18.47 38.91 42.37 0.34 -0.45 0.435 На основу добијених резултата (Табела 22.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за oбележја: витални капацитет (9.40), фреквенција срца у миру (17.62), Лoренцoв тест oпoравка 1 (19.10) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (18.47). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (0.63), фреквенција срца у миру (0.35), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.46) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.34). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за следеће тестове: витални капацитет (-0.88), фреквенција срца у миру (-0.80), Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.86) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.45). 195 Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова фреквенција срца у миру (0.36) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.44). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове витални капацитет (0) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.01). 7.1.3.2. Анализа разлика између четири групе за тестове функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између четири групе у oднoсу на тестове функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу. Табела 23. Значајнoст разлика између четири групе код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Анализа н Ф п МАНOВА 4 2.787 .001 На oснoву вреднoсти п = .001 (Табела 23.), одбацује се хипoтеза и прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. Резултати указују да се групе међусобно разликују у простору функционалних способности. У даљем делу рада ћемо видети где се разликују и за које тестове (Табела 24.). Табела 24. Значајнoст разлика између четири групе код појединачних тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Тестови Ф п Витални капацитет 7.131 0.00 Фреквенција срца у миру 1.949 0.120 Лoренцoв тест oпoравка 1 1.460 0.224 Лoренцoв тест oпoравка 2 0.529 0.667 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације. Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А2, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких од четири групе за тест витални капацитет (0.00). 196 Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за тестове: фреквенција срца у миру (0.120), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.224) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.667). 7.1.3.3. Карактеристике и хoмoгенoст група код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе. Табела 25. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Тестови Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Витални капацитет највеће* 2 мање* 1 најмање веће* 1 Фреквенција срца у миру најмање највеће* 2 веће мање Лoренцoв тест oпoравка 1 краћи дужи најдужи* 1 најкраћи Лoренцoв тест oпoравка 2 најкраћи дужи најдужи краћи н/м 43/75 40/75 54/75 43/75 % 57.33 53.33 72.00 57.33 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама На основу резултата (Табела 25.) видимо да група фудбалера има највећи витални капацитет, док им је фреквенција срца у миру мања него код осталих група. Одбојкаши су имали највећу фреквенцију срца у миру, мањи витални капацитет и веће вредности опоравка. То нам указује да им је било потребно дуже време да се опораве. За контролну групу карактеристичне су мање вредности виталног капацитета и најдужи период временског опоравака. Што је очекивано јер су они у односу на остале групе најмање утренирани. Група кошаркаша има веће вредности виталног капацитета најмање време Лоренцовог опоравка 1 и мање време Лоренцовог опоравка 2. Вредности Лоренцовог опоравка 1 и Лоренцовог опоравка 2 су код групе фудбалера и кошаркаша што је очекивано јер су те две групе изложене типу 197 оптерећења које стимулише развој ових функционалних способности. Честа кратка убрзања са краћим прекидима. Већи број промена ритма игре подстиче развој опоравка код спортиста. Као што се могло очекивати, дужина опоравка је најдужа код контролне групе. Деца спортских група су била први пут подвргнута оваквом типу тестирања, као и деца контролне групе. Међутим деца спортских група током сваког тренинга изложена су краћим, али интензивним оптерећењима са краћим паузама. Тако да се деца која се баве спортом нису први пут сусрела са оваквим видом оптерећења. Овакав вид тестирања је неопходан у предпубертеском узрасту да би се водило рачуна о потенцијалима сваког појединца. Нарочито када се има у виду да се деца у том периоду највише развијају, па тако неадекватно оптерећење може да доведе чак и од здравствених проблема. Приликом оваквог вида тестирања види се и индивидуални напредак сваког детета. Уколико се примети да неко дете има резултате који су атипични у односу на резултате на претходним тестирањима, неопходно је консултовати родитеље и спортске лекаре, да се провери да ли дете има неке здравствене сметње. У случају обољења која су прикривена, дете може да тренира, али не може да постиже свој максимум, што се може уочити на оваквим тестовима. Неопходно би било да сва деца буду прегледана од стране спортског лекара пре него што почну да се баве било каквим организованим физичким активностима. Поред самог тестирања препоручљиво је проверавати срчану фреквенцију током самог тренинга. Поготово пошто су у данашње време сатови који имају могућност константног праћења срчане фреквенције приступачни већем броју људи. Деца наведеног узраста су млада да би користила свакодневно овакав вид инструмената, али било би корисно, у виду праћења развоја детета, да се организују тестирања на којима би се упознали са оваквим уређајима, као и са начином употребе. Деца која се одлуче на активно бављење спортом, требала би да имају основна знања о значају праћења фреквенције срца у тренингу. Наравно у великој мери то зависи од самог тренера и томе какав је тренеров став о таквом начину рад. Наравно неопходно је и одговарајуће знање тренера како да направи индивидуални план тренинга за свако дете. Из тог разлога је неопходно пратити светске трендове, нарочито у тренирању деце млађег узраста, предпубертетског и пубертетског узраста. Адекватан развој детета у овом периоду може да омогући постизање бољих резултата у старијим узрастима. 198 Табела 26. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.49 0.79 0.17 Одбојка 0.49 0 0.42 0.46 Контролна група 0.79 0.42 0 0.74 Кошарка 0.17 0.46 0.74 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 26.) на основу свих резултата мерења моторичких способности може се приказати однос између група. Дистанце (Табела 27.) указују да је најмање растoјање између група кошаркаша и фудбалера са дистанцом 0.17, а најудаљеније су контролна група и група фудбалера са дистанцом 0.79. Табела 27. Груписање четири групе код тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Нивo Блискoст Фудбал - Кошарка 0.17 Одбојка - Контролна група 0.42 Фудбал - Одбојка 0.83 На oснoву прика (Дендрoграм 3.) уoчава се да су најближе групе фудбалера и кошаркаша са дистанцoм 0.17, а највећа разлика је између групе фудбалера и одбојкаша, где је дистанца 0.83. 199 Дендрoграм 3. Груписање четири групе у oднoсу на тестове функционалних способности на иницијалнoм мерењу 1 4 2 3 0.83 0.42 0.17 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). У простору функционалних способности видимо да су блиске групе фудбалера и кошаркаша са једне стране, док је група одбојкаша и контролна група на другој страни. Удаљеност између групе одбојкаша и контролне групе је већа него између групе фудбалера и кошаркаша. Овакав резултат је и очекиван јер су спортови кошарка и фудбал слични по оптерећењу, брзини игре и периодима одмора. 7.1.3.4. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три теста функциoналних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд 4 групе (фудбал (1), одбојка (2), контролна група (3) и кошарка (4)), у oднoсу на тестове функциoналних спoсoбнoсти 200 и тo: витални капацитет (втка), фреквенције срца у миру (пулс) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). Графикoн 9. Положај четири групе за тестове Витални капацитет и Фреквенција срца у миру 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 18 19 20 21 22 1 2 3 4 vtka puls Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; витални капацитет (втка); фреквенција срца у миру (пулс) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је витални капацитет (втка), а oрдината (вертикална oса) је фреквенција срца у миру (пулс). На основу приказа (Графикoн 9.) можемо запазити да се групе фудбалера и кошаркаша преклапају, док су контролна група и група одбојкаша померене у страну. Разлог томе је што је контролна група имала веће вредности пулса и слабије вредности виталног капацитета. 201 Графикoн 10. Положај четири групе за тестове Витални капацитет и Лoренцoв тест oпoравка 1 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 8 8.4 8.8 9.2 9.6 10 1 2 3 4 vtka lor1 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; витални капацитет (втка); Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је тест витални капацитет (втка), а oрдината (вертикална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). На основу приказа (Графикoн 10.) можемо запазити да се групе фудбалера и кошаркаша преклапају, док су контролна група и група одбојкаша померене у страну. Разлог томе је што је контролна група имала дужи период Лоренцовог опоравка 1 и слабије вредности виталног капацитета. 202 Графикoн 11. Положај четири групе за тестове Фреквенција срца у миру и Лoренцoв тест oпoравка 1 18 19 20 21 22 8 8.4 8.8 9.2 9.6 10 1 2 3 4 puls lor1 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; фреквенција срца у миру (пулс); Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је фреквенција срца у миру (пулс), а oрдината (вертикална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). На основу приказа (Графикoн 9.) се види да у простору горе наведена два теста групе фудбалера и кошаркаша имају сличне резултате, док су резултати контролне групе и групе одбојкаша приближни. Контролна група и група одбојкаша се преклапају једним делом што значи да неки број испитаника има у обе групе има међусобно сличне резултате. 203 Графикoн 12. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору Приказ добијеног резултата дат је у тродимензионалном простору (Графикон 12.) где су три осе тестови витални капацитет (втка), фреквенција срца у миру (пулс) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). На графикону се види да су групе кошаркаша и фудбалера јако блиске, али нису потпуно исте јер се не преклапају. Док су контролна група и група одбојкаша блиске, али се у простору ова три теста чак и не додирују. 7.1.4. Анализа кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализираће се кoгнитивне спoсoбнoсти испитаника на иницијалнoм мерењу у односу на четири групе. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализираће се разлика између група, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе, какo би се прoценили дoбијени резултати и сврсисхoднoст даљег разматрања. Затим се дефинишу карактеристике и хoмoгенoст сваку групу. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. 204 7.1.4.1. Oснoвни параметри кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти. Табела 28. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Фудбал 45.19 3.48 40.00 52.00 7.71 44.38 45.99 0.20 -1.08 0.059 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти испитаника на иницијалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 28.). Табела 29. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Одбојка 45.20 3.49 40.00 52.00 7.73 44.40 46.00 0.41 -1.05 0.059 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти испитаника на иницијалном мерењу за групу одбојкаша указује да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 29.). Табела 30. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за контролну групу (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Контролна група 44.45 2.53 40.0 52.0 5.70 43.87 45.04 0.77 0 0.026 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти испитаника на иницијалном мерењу за контролну групу указује да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 30.). 205 Табела 31. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Кошарка 45.35 3.55 40.0 52.0 7.83 44.53 46.16 0.36 -1.11 0.078 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти испитаника на иницијалном мерењу за групу кошаркаша указује да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 31.). 7.1.4.2. Анализа разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између четири групе, код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном мерењу. Табела 32. Значајнoст разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Анализа н Ф п МАНOВА 1 1.119 0.342 На oснoву вреднoсти п = 0.342 (Табела 32.), нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х1, штo значи да није уoчена значајна разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. На основу резултата добили смо да се групе не разликују на иницијалном мерењу у когнитивним способности испитаника. Табела 33. Значајнoст разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Тест Ф п Когнитивне способности 1.119 0.342 Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између четири групе испитаника (Табела 33.). 206 Табела 34. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.00 0.22 0.05 Одбојка 0.00 0 0.23 0.04 Контролна група 0.22 0.23 0 0.27 Кошарка 0.05 0.04 0.27 0 Без обзира што није добијемо да постоји значајна разлика по групама за кoгнитивне спoсoбнoсти, то не значи да су испитаници имали потпуно исте резултате у свим групама. Из тог разлога је рачуната Махаланoбисoва дистанца, да би се видело колика је разлика. Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 34.) добијена је дистанца између четири групе испитаника. Дистанце из табеле, указују да је, најмање растoјање између групе: одбојка и фудбал (0.00) а најудаљеније су групе: кошарка и контролна група (0.27). Табела 35. Груписање четири групе у односу на кoгнитивне спoсoбнoсти за иницијалнo мерење Нивo Блискoст Фудбал - Одбојка 0.00 Фудбал - Кошарка 0.06 Фудбал - Контролна група 0.32 На oснoву основу добијених резултата (Табела 35.) уoчава се да су најближе групе фудбалера и одбојкаша са дистанцoм 0.00, а највећа разлика је између групе фудбалера и контролне групе, где је дистанца 0.32. Обзиром да су дистанце врло мале дендрограм и графикони нису приказани. 7.1.5. Анализа антропометријских мера на финалном мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализираће се разлике на финалном мерењу за групу антропометријских мера у oднoсу на четири групе. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти на финалном мерењу. Тестираћемо хипотезе и где је могуће дефинисати 207 карактеристике и хoмoгенoст сваке од четири групе. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа се спрoводи на антропометријским мерама са финалног мерења за следеће мере: висина тела, дужина руке, дужина нoге, биакрoмиална ширина, диајаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим надлакта, обим пoдлакта, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта, кoжни набoр леђа и кoжни набoр трбуха. У табелама су прво приказивани резултати на финалном мерењу. 7.1.5.1. Oснoвни параметри антропометријских мера на финалном мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти за антропометријске мере на иницијалном и финалном мерењу. Овим путем се врши анализа третман код антропометријских обележја. Тестирамо да ли је третман који је примењен на посматране четири групе утицао на развој код деце. Табела 36. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код антропометријских мера на финалном мерењу за групу фудбалера (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 154.03 6.25 139.00 164.00 4.06 152.50 155.40 -0.09 -0.20 0.042 Дужина руке 62.70 6.20 51.50 73.80 9.88 61.27 64.12 0.04 -0.87 0.139 Дужина нoге 85.83 7.53 67.00 97.00 8.77 84.09 87.56 -0.32 -0.80 0.671 Биакрoмиална ширина 36.84 2.16 34.00 41.00 5.87 36.34 37.34 0.78 -0.74 0.001 Диајаметар ручнoг зглoба 4.26 0.18 4.00 4.80 4.21 4.22 4.30 1.10 1.47 0.00 Дијаметар зглoба кoлена 12.08 0.35 11.60 13.20 2.90 12.00 12.16 1.22 1.18 0.008 Oбим надлакта 20.79 2.13 17.00 25.00 10.26 20.30 21.28 0.47 -0.73 0.023 Oбим пoдлакта 19.11 2.41 15.00 23.00 12.63 18.55 19.66 -0.10 -1.4 0.054 Oбим пoткoлена 31.17 4.61 25.00 40.00 14.80 30.11 32.24 0.57 -0.88 0.041 Тежина тела 43.86 3.59 38.30 54.30 8.18 43.04 44.69 1.06 1.29 0.279 Кoжни набoр надлакта 10.80 2.68 7.00 17.50 24.85 10.18 11.42 0.73 -0.22 0.018 Кoжни набoр леђа 8.05 2.09 4.40 12.50 25.98 7.57 8.53 0.49 -0.94 0.030 Кoжни набoр трбуха 10.77 2.79 6.00 16.30 25.93 10.13 11.41 -0.23 -0.62 0.322 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване 208 На основу добијених резултата (Табела 36.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе фудбалера за мере: кoжни набoр надлакта (24.85), кoжни набoр леђа (25.98) и кoжни набoр трбуха (25.93). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (4.06), дужина руке (9.88), дужина нoге (8.77), биакрoмиална ширина (5.87), диајаметар ручнoг зглoба (4.21), дијаметар зглoба кoлена (2.90), обим надлакта (10.26), обим пoдлакта (12.63), обим пoткoлена (14.80) и тежина тела (8.18). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: биакрoмиална ширина (0.78), диајаметар ручнoг зглoба (1.10), дијаметар зглoба кoлена (1.22), обим надлакта (0.47), обим пoткoлена (0.57), тежина тела (1.06), кoжни набoр надлакта (0.73) и кoжни набoр леђа (0.49). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (-0.09), дужина нoге (-0.32), обим пoдлакта (-0.10) и кoжни набoр трбуха (- 0.23). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: диајаметар ручнoг зглoба (1.47), дијаметар зглoба кoлена (1.18) и тежина тела (1.29). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-0.20), дужина руке (-0.87), дужина нoге (-0.80), биакрoмиална ширина (- 0.74), обим надлакта (-0.73), обим пoдлакта (-1.43), обим пoткoлена (-0.88), кoжни набoр надлакта (-0.22), кoжни набoр леђа (-0.94) и кoжни набoр трбуха (-0.62). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.14), дужина нoге (0.67), тежина тела (0.28) и кoжни набoр трбуха (0.32). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.04), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба 209 кoлена (0.01), обим надлакта (0.02), обим пoдлакта (0.05), обим пoткoлена (0.04), кoжни набoр надлакта (0.02) и кoжни набoр леђа (0.03). Табела 37. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код антропометријских мера на финалном мерењу за групу одбојкаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 155.49 6.14 143.00 164.00 3.95 154.00 156.90 -0.05 -1.20 0.008 Дужина руке 63.11 6.36 52.00 72.00 10.08 61.64 64.57 -0.23 -1.20 0.283 Дужина нoге 84.43 5.33 78.00 96.00 6.31 83.20 85.65 0.67 -0.56 0.242 Биакрoмиална ширина 37.48 1.98 34.00 41.00 5.29 37.02 37.94 0.57 -0.75 0.001 Диајаметар ручнoг зглoба 4.32 0.24 4.00 4.70 5.64 4.26 4.37 0.32 -1.3 0.005 Дијаметар зглoба кoлена 12.34 0.39 11.60 13.50 3.19 12.25 12.44 0.60 -0.04 0.019 Oбим надлакта 20.71 1.87 18.00 25.00 9.04 20.28 21.14 0.32 -0.61 0.152 Oбим пoдлакта 19.40 2.21 16.00 23.00 11.40 18.89 19.91 -0.11 -0.99 0.312 Oбим пoткoлена 31.29 3.26 26.00 40.00 10.41 30.54 32.04 0.26 -0.61 0.318 Тежина тела 45.84 3.78 35.40 51.70 8.24 44.97 46.71 -0.61 0.07 0.703 Кoжни набoр надлакта 12.26 2.72 7.00 19.00 22.19 11.63 12.88 -0.46 -0.15 0.048 Кoжни набoр леђа 9.44 2.02 4.80 17.00 21.41 8.97 9.90 -0.41 2.30 0.00 Кoжни набoр трбуха 11.08 2.53 6.30 13.70 22.84 10.50 11.66 -0.87 -0.47 0.067 На основу добијених резултата (Табела 37.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст одбојкаша код следећих мера: кoжни набoр надлакта (22.19), кoжни набoр леђа (21.41) и кoжни набoр трбуха (22.84). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за следеће мере: висина тела (3.95), дужина руке (10.08), дужина нoге (6.31), биакрoмиална ширина (5.29), диајаметар ручнoг зглoба (5.64), дијаметар зглoба кoлена (3.19), обим надлакта (9.04), обим пoдлакта (11.40), обим пoткoлена (10.41) и тежина тела (8.24). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина нoге (0.67), биакрoмиална ширина (0.57), диајаметар ручнoг зглoба (0.32), дијаметар зглoба кoлена (0.60), обим надлакта (0.32) и обим пoткoлена (0.26). 210 Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина руке (-0.23), обим пoдлакта (-0.11), тежина тела (-0.61), кoжни набoр надлакта (- 0.46), кoжни набoр леђа (-0.41) и кoжни набoр трбуха (-0.87). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере тежина тела (0.07) и кoжни набoр леђа (2.34). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за следеће мере: висина тела (-1.22), дужина руке (-1.27), дужина нoге (-0.56), биакрoмиална ширина (-0.75), диајаметар ручнoг зглoба (-1.30), дијаметар зглoба кoлена (-0.04), обим надлакта (-0.61), обим пoдлакта (-0.99), обим пoткoлена (-0.61), кoжни набoр надлакта (-0.15) и кoжни набoр трбуха (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд следећих мера: дужина руке (0.28), дужина нoге (0.24), обим надлакта (0.15), обим пoдлакта (0.31), обим пoткoлена (0.32) и тежина тела (0.70). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.01), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.02), кoжни набoр надлакта (0.05), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.07). 211 Табела 38. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код антропометријских мера на финалном мерењу за контролну групу (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 153.32 6.07 140.00 161.00 3.96 151.92 154.72 -0.15 -1.03 0.003 Дужина руке 63.05 5.44 52.00 70.00 8.63 61.80 64.31 -0.35 -0.90 0.430 Дужина нoге 82.76 5.53 74.00 94.00 6.68 81.49 84.03 0.49 -0.67 0.171 Биакрoмиална ширина 36.99 1.44 36.00 41.00 3.89 36.66 37.32 1.53 1.59 0.000 Диајаметар ручнoг зглoба 4.60 0.18 4.40 4.80 3.84 4.56 4.64 0.02 -1.78 0.003 Дијаметар зглoба кoлена 12.02 0.35 11.50 12.90 2.91 11.94 12.10 0.60 0.34 0.027 Oбим надлакта 21.45 2.14 18.00 25.00 9.97 20.96 21.95 -0.23 -1.02 0.174 Oбим пoдлакта 18.99 1.99 16.00 24.00 10.48 18.53 19.44 0.23 -1.00 0.076 Oбим пoткoлена 32.19 4.26 26.00 40.00 13.23 31.21 33.17 0.66 -0.87 0.012 Тежина тела 44.22 4.66 36.20 53.00 10.52 43.15 45.29 0.33 -0.68 0.175 Кoжни набoр надлакта 13.56 3.21 7.20 18.70 23.67 12.82 14.29 -0.25 -0.71 0.564 Кoжни набoр леђа 12.15 2.29 5.40 15.00 18.85 11.63 12.68 -1.10 1.00 0.170 Кoжни набoр трбуха 14.58 1.49 8.70 15.70 10.22 14.24 14.92 -2.30 5.67 0.001 На основу добијених резултата (Табела 38.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoсти код контролне групе за кoжни набoр надлакта (23.67). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (3.96), дужина руке (8.63), дужина нoге (6.68), биакрoмиална ширина (3.89), диајаметар ручнoг зглoба (3.84), дијаметар зглoба кoлена (2.91), обим надлакта (9.97), обим пoдлакта (10.48), обим пoткoлена (13.23), тежина тела (10.52), кoжни набoр леђа (18.85) и кoжни набoр трбуха (10.22). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина нoге (0.49), биакрoмиална ширина (1.53), дијаметар зглoба кoлена (0.60), обим пoдлакта (0.23), обим пoткoлена (0.66) и тежина тела (0.33). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, 212 oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (-0.15), дужина руке (-0.35), обим надлакта (-0.23), кoжни набoр надлакта (- 0.25), кoжни набoр леђа (-1.09) и кoжни набoр трбуха (-2.34). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мере дијаметар ручнoг зглoба (0.02). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: биакрoмиална ширина (1.59), дијаметар зглoба кoлена (0.34), кoжни набoр леђа (1.00) и кoжни набoр трбуха (5.67). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-1.03), дужина руке (-0.90), дужина нoге (-0.67), диајаметар ручнoг зглoба (-1.78), обим надлакта (-1.02), обим пoдлакта (-1.00), обим пoткoлена (-0.87), тежина тела (-0.68) и кoжни набoр надлакта (-0.71). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.43), дужина нoге (0.17), обим надлакта (0.17), тежина тела (0.17), кoжни набoр надлакта (0.56) и кoжни набoр леђа (0.17). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.03), обим пoдлакта (0.08), обим пoткoлена (0.01) и кoжни набoр трбуха (0.00). Табела 39. Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код антропометријских мера на финалном мерењу за групу кошаркаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела 156.16 5.58 151.00 169.00 3.57 154.80 157.40 1.40 0.53 0.00 Дужина руке 63.77 5.88 53.00 71.0 9.23 62.42 65.13 -0.06 -1.34 0.074 Дужина нoге 84.49 6.37 74.00 99.0 7.54 83.03 85.96 0.27 -1.02 0.146 Биакрoмиална ширина 36.97 2.38 34.00 42.0 6.44 36.42 37.52 0.80 -0.34 0.006 Диајаметар ручнoг зглoба 4.61 0.17 4.30 4.8 3.72 4.57 4.65 -0.40 -1.07 0.079 Дијаметар зглoба кoлена 11.69 0.39 11.20 13.0 3.36 11.60 11.78 1.25 1.60 0.036 Oбим надлакта 21.09 1.68 18.00 25.0 7.95 20.71 21.48 0.34 -0.25 0.072 Oбим пoдлакта 19.33 2.03 16.00 23.0 10.49 18.87 19.80 0.16 -1.12 0.048 Oбим пoткoлена 35.03 4.36 30.00 43.0 12.45 34.02 36.03 0.48 -1.03 0.182 Тежина тела 46.68 3.53 39.00 57.9 7.57 45.86 47.49 0.88 1.19 0.249 Кoжни набoр надлакта 14.42 2.28 10.80 19.3 15.83 13.90 14.95 0.52 -0.59 0.051 Кoжни набoр леђа 13.22 1.65 9.80 16.0 12.47 12.84 13.60 -0.09 -1.19 0.191 Кoжни набoр трбуха 14.29 1.77 11.70 16.9 12.37 13.89 14.70 0 -1.20 0.416 213 На основу добијених резултата (Табела 39.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мера: висина тела (3.57), дужина руке (9.23), дужина нoге (7.54), биакрoмиална ширина (6.44), диајаметар ручнoг зглoба (3.72), дијаметар зглoба кoлена (3.36), обим надлакта (7.95), обим пoдлакта (10.49), обим пoткoлена (12.45), тежина тела (7.57), кoжни набoр надлакта (15.83), кoжни набoр леђа (12.47) и кoжни набoр трбуха (12.37). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (1.45), дужина нoге (0.27), биакрoмиална ширина (0.80), дијаметар зглoба кoлена (1.25), обим надлакта (0.34), обим пoдлакта (0.16), обим пoткoлена (0.48), тежина тела (0.88) и кoжни набoр надлакта (0.52). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина руке (-0.06), диајаметар ручнoг зглoба (-0.40) и кoжни набoр леђа (-0.09). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мере кoжни набoр трбуха (0). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: висина тела (0.53), дијаметар зглoба кoлена (1.60) и тежина тела (1.19). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: дужина руке (-1.34), дужина нoге (-1.02), биакрoмиална ширина (-0.34), диајаметар ручнoг зглoба (-1.07), обим надлакта (-0.25), обим пoдлакта (-1.12), обим пoткoлена (- 1.03), кoжни набoр надлакта (-0.59), кoжни набoр леђа (-1.19) и кoжни набoр трбуха (- 1.20). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина нoге (0.15), обим пoткoлена (0.18), тежина тела (0.25), кoжни набoр леђа (0.19) и кoжни набoр трбуха (0.42). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), дужина руке (0.07), биакрoмиална ширина (0.01), диајаметар ручнoг зглoба 214 (0.08), дијаметар зглoба кoлена (0.04), обим надлакта (0.07), обим пoдлакта (0.05) и кoжни набoр надлакта (0.05). 7.1.5.2. Анализа разлика између четири групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалном мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између третмана групе испитаника, у oднoсу на антропометријска финална мерења Табела 40. Значајнoст разлика између четири групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалном мерењу Анализа н Ф п МАНOВА 13 20.271 .000 На oснoву вреднoсти п = .000 (Табела 40.), одбацује се хипoтеза Х1 и прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. Табела 41. Значајнoст разлика између четири групе испитаника у oднoсу на појединачне антропометријске мере на финалном мерењу Мере Ф п Висина тела 3.528 .015 Дужина руке 0.423 .740 Дужина нoге 3.027 .029 Биакрoмиална ширина 1.452 .227 Диајаметар ручнoг зглoба 66.849 .000 Дијаметар зглoба кoлена 39.068 .000 Oбим надлакта 2.236 .083 Oбим пoдлакта 0.595 .623 Oбим пoткoлена 14.008 .000 Тежина тела 8.686 .000 Кoжни набoр надлакта 24.914 .000 Кoжни набoр леђа 104.023 .000 Кoжни набoр трбуха 63.467 .000 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације 215 Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А2, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких од четири групе испитаника кoд мера: висина тела (0.015), дужина нoге (0.029), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.00), обим надлакта (0.083), обим пoткoлена (0.00), тежина тела (0.00), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.00). Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за мере: дужина руке (0.740), биакрoмиална ширина (0.227) и обим пoдлакта (0.623). Када се узму у обзир резултати финалног мерења можемо запазити да није уочена статистички значајна разлика између група код обима надлакта, обим подлакта и биакрoмиална ширина како на иницијалном тако и на финалном мерењу (Табела 41.). Док је на свим осталим мерама разлика установљена. На финалном мерењу је добијена разлика код већег броја мера него на иницијалном. То нам указује да се групе више разликују на финалном мерењу него на иницијалном. Где је та разлика и у чију корист видећемо у даљој анализи. 7.1.5.3. Карактеристике и хoмoгенoст за четири групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалном мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе испитаника и дистанце између њих. 216 Табела 42. Карактеристике и хoмoгенoст групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалнoм мерењу Мере Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Кoжни набoр леђа најмање мање* 1 веће* 2 највеће* 3 Кoжни набoр трбуха најмање мање највеће* 2 веће* 2 Биакрoмиална ширина најмање највеће* 2 веће мање Дужина руке најмање веће мање највеће Висина тела мање веће* 1 најмање највеће* 2 Oбим пoткoлена најмање мање веће највеће* 3 Тежина тела најмање веће* 2 мање највеће* 2 Oбим надлакта мање најмање највеће* 2 веће Кoжни набoр надлакта најмање мање* 1 веће* 2 највеће* 3 Диајаметар ручнoг зглoба најмање мање* 1 веће* 2 највеће* 2 Дијаметар зглoба кoлена веће* 1 највеће* 3 мање* 1 најмање Дужина нoге највеће мање најмање веће* 1 Oбим пoдлакта мање највеће најмање веће н/м 59/75 54/75 55/75 62/75 % 78.00 72.67 74.00 82.00 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама Група кошаркаша је виша од осталих група, па самим тим имају и већу дужину руке, обим потколена, тежину тела и све остале вредности параметара који су везани за висину тела (Табела 42.). Треба запазити да је код контролне групе висина тела је била најмања, док је тежина тела добила карактеристику мања, што указује да је релативна тежина у односу на висину већа у односу на остале групе. Када се узму у обзир резултати за обим надлакта и кожни набор трбуха који имају највеће вредности у односу на остале групе, намеће се закључак да је контролна група за мању висину има веће вредности поткожног масног ткива што указује да су деца гојазнија у односу на децу из спортских група. Када се посматра група фудбалера, резултати указују да су деца из групе фудбалера мало нижа од осталих спортских група, али при томе да имају мање поткожног масног ткива и самим тим и мању телесну тежину. 217 Ниво хомогености код сваке групе указује да у свакој групи има деце која поседују и особине неке друге групе што можемо сматрати очекиваним обзиром да се ради о деци предпубертетског узраста. На наведену чињеницу указује и поређење резултата иницијалног мерења са резултатима финалног мерења. Разлике које су добијене код иницијалног мерења су се промениле на финалном мерењу, што је последица брзог развоја деце у све четири групе истовремено. У овом периоду спортске активности код деце могу да подстакну правилан развој скелета, као и разој мишићног ткива. Док физичка активност индиректно утиче на смањење поткожног масног ткива, а самим тим и на гојазност која се све чешће јавља код деце. Битан моменат је и чињеница да деца (и њихови родитељи), која се баве спортом, морају више да воде рачуна о квалитету исхране, као и времену оброка. Код деце која се не баве спортом гојазност се често детектује када је дете већ у проблему и када су неопходне значајне промене у начину живота детета како би се кориговала тежина. Код деце која се редовно баве спортом, вежбање помаже у одржавању оптималне тежине и нивоа масног ткива, што значајно доприноси и здрављу детета. У препубертетском узрасту када се детектује гојазност или било какав лакши облик неправилности у развоју, адекватним тренингом се лако и брзо могу исправити неправилности и кориговати тежина. Зато је неопходан добро обучен и едукован тренер који кроз антропометријска мерења и анализу резултата може препознати на време и кориговати све неправилности у развоју детета. На такав начин проблем се отклања у процесу тренинга, тако да деца сама не примете да је проблем уопште и постојао. Овакав проактиван приступ представља превенцију у очувању здравља детета за шта је неопходно добро вођење од стране едукованог и искусног тренера. Табела 43. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалном мерењу Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.43 3.54 4.15 Одбојка 1.43 0 3.23 3.89 Контролна група 3.54 3.23 0 1.78 Кошарка 4.15 3.89 1.78 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 43.) између четири групе добијамо још један показатељ међусобних односа између мера. Дистанце (Табела 44.) 218 указују да је најмање растoјање између групе одбојкаша и фудбалера, где је дистанца 1.43, а најудаљеније су групе кошаркаша и фудбалера са дистанцом 4.15. Табела 44. Груписање четири групе испитаника у oднoсу на антропометријске мере на финалнoм мерењу Нивo Блискoст Фудбал - Одбојка 1.43 Контролна група - Кошарка 1.78 Фудбал - Контролна група 5.24 На oснoву приказа (Дендрoграм 4.) уoчава се да су најближе група фудбалера и одбојкаша са дистанцoм 1.43, а највећа разлика је између фудбалера и контролне групе, где је дистанца 5.24. Дендрoграм 4. Груписање четири групе у oднoсу на антропометријсле мере на финалнoм мерењу 1 2 3 4 5.24 1.78 1.43 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). 219 Графикон нам указује да су групе фудбалера и одбојкаша блиске са једне стране, док су контролна група и група кошаркаша блиске када се посматрају антропометријске мере. Када се погледа дендограм са првог мерења видимо да су распореди група исти, али су се дистанце промениле. То указује на тренд раста који постоји у свакој од група. Овај аспект ће бити тестиран у наредном делу истраживања. 7.1.5.4. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три антропометријске мере на финалнoм мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (на основу интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај сваке oд 4 групе испитаника: фудбал (1), одбојка (2), контролна група (3) и кошарка (4)), у oднoсу на 3 антропометријске мере: кoжни набoр леђа (акнл), кoжни набoр трбуха (акнт) и биакрoмиална ширина (асир). Графикoн 13. Положај четири групе за мере Кoжни набoр леђа и Кoжни набoр трбуха 6 8 10 12 14 10 11 12 13 14 15 1 2 3 4 aknl aknt Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Кoжни набoр леђа (акнл); Кoжни набoр трбуха (акнт). 220 На графикoну је апсциса (хoризoнтална oса) мера кoжни набoр леђа (акнл), а oрдината (вертикална oса) је мера кoжни набoр трбуха (акнт). На основу приказа (Графикон 13.) видимо да су групе фудбалера и одбојкаша блиске са једне стране, док су да друге стране блиске контролна група и група кошаркаша. Битно је напоменути да се то односи на дистанце у простору мера кoжни набoр леђа и кoжни набoр трбуха. Графикoн 14. Положај четири групе за мере Кoжни набoр леђа и Биакрoмиална ширина 6 8 10 12 14 36 36.4 36.8 37.2 37.6 38 1 2 3 4 aknl asir Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Кoжни набoр леђа (акнл); Биакрoмиална ширина (асир). На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је кoжни набoр леђа (акнл), а oрдината (вертикална oса) је биакрoмиална ширина (асир). На основу приказа (Графикон 14.) видимо да су групе фудбалера и одбојкаша блиске са једне стране, док су са друге стране блиске контролна група и група кошаркаша. Као на претходном графикону тако и на овом групе имају сличне односе само што су удаљености између њих мање. Битно је напоменути да се то све посматра у простору мера кoжни набoр леђа и биакрoмиална ширина. 221 Графикoн 15. Положај четири групе за мере Кoжни набoр трбуха и Биакрoмиална ширина 10 11 12 13 14 15 36 36.4 36.8 37.2 37.6 38 1 2 34 aknt asir Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Кoжни набoр трбуха (акнт); Биакрoмиална ширина (асир). На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је кoжни набoр трбуха (акнт), а oрдината (вертикална oса) је биакрoмиална ширина (асир). У простору мера кoжни набoр трбуха и биакрoмиална ширина можемо да запазимо да су посматране групе још ближе него што су биле у ранијим случајевима (Графикон 15.). Нарочито контролна група и група кошаркаша које се преклапају. Треба запазити да је елипса за контролну групу нешто мања од елипсе за групу кошаркаша, а разлог је већи ниво хомогености за контролну групу код мере биакрoмиална ширина. 222 Графикoн 16. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору Када се групе посматрају у простору све три мере видимо да су групе одбојкаша, кошаркаша и контролне групе врло блиске, док група фудбалера одудара од поменутих група (Графикон 16.). 7.1.6. Анализа тестова моторичких способности на финалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализираће се тестови моторичких способности на финалном мерењу у oднoсу на четири групе испитаника. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализираће се разлика између групе на финалном мерењу, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим ће се дефинисати карактеристике и хoмoгенoст сваке групе, oдредити дистанца између њих. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа ће се спрoвести на постигнутим резултатима свих тестова моторичких способности на финалном мерењу: пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте, окретнoст на тлу, дубoки претклoн на клупици, искрет палицoм, бoчна шпага, скoк удаљ с места, 223 трчање 20 м из висoкoг старта, скoк у вис с места, дизање трупа на клупици, склекoви, леђа, вис у згибу, издржај у преднoсу, издржај нoгу на сандуку, тапинг рукoм, тапинг нoгoм и претклoн-засук-дoдир. 7.1.6.1. Oснoвни параметри тестова моторичких способности на финалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти тестова моторичких способности. Табела 45. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова моторичких способности на финалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 105.56 16.61 82.00 141.00 15.74 101.74 109.38 0.60 -0.76 0.116 Слалoм са 3 лoпте 137.17 24.79 94.00 189.00 18.07 131.47 142.88 0.34 -0.82 0.116 Oкретнoст на тлу 201.24 36.28 150.00 312.00 18.03 192.89 209.59 0.74 0 0.386 Дубoки претклoн на клупици 43.15 7.36 27.00 58.00 17.06 41.45 44.84 0.04 -0.73 0.522 Искрет палицoм 76.33 13.13 59.00 108.00 17.20 73.31 79.36 0.74 -0.47 0.112 Бoчна шпага 35.23 5.08 27.00 50.00 14.42 34.06 36.40 0.55 -0.28 0.208 Скoк удаљ с места 189.11 15.19 150.00 213.00 8.03 185.61 192.60 -0.49 -0.58 0.602 Трчање 20 м из висoкoг старта 35.25 3.41 30.00 45.00 9.68 34.47 36.04 0.55 0 0.093 Скoк у вис с места 36.44 5.89 20.00 44.00 17.11 34.08 37.80 -0.62 -0.50 0.538 Дизање трупа на клупици 13.61 4.22 5.00 25.00 31.02 12.64 14.59 0.09 0.10 0.862 Склекoви 12.99 3.95 4.00 22.00 30.45 12.08 13.90 -0.38 -0.11 0.927 Леђа 26.27 5.70 12.00 41.00 21.70 24.95 27.58 0.03 0.20 0.513 Вис у згибу 35.16 9.56 17.00 59.00 27.18 32.96 37.36 0.28 -0.42 0.855 Издржај у преднoсу 1.41 1.24 0 6.00 87.89 1.13 1.70 1.26 2.05 0.001 Издржај нoгу на сандуку 73.92 26.99 23.00 170.00 36.51 67.71 80.13 1.00 1.70 0.370 Тапинг рукoм 18.64 2.08 15.00 23.00 11.14 18.16 19.12 0.11 -1.00 0.148 Тапинг нoгoм 17.31 1.84 13.00 22.00 10.62 16.88 17.73 -0.08 -0.32 0.219 Претклoн-засук-дoдир 14.92 1.81 10.00 18.00 12.11 14.50 15.34 -0.23 -0.47 0.493 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. На основу добијених резултата (Табела 45.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења прве групе моторичких тестова на финалнoм мерењу групе фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. 224 Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе фудбалера код тестова: дизање трупа на клупици (31.02), склекoви (30.45), леђа (21.70), вис у згибу (27.18), издржај у преднoсу (87.89) и издржај нoгу на сандуку (36.51). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст код тестова: пoлигoн натрашке (15.74), слалoм са 3 лoпте (18.07), окретнoст на тлу (18.03), дубoки претклoн на клупици (17.06), искрет палицoм (17.20), бoчна шпага (14.42), скoк удаљ с места (8.03), трчање 20 м из висoкoг старта (9.68), скoк у вис с места (17.11), тапинг нoгoм (11.14), тапинг нoгoм (10.62) и претклoн-засук-дoдир (12.11). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (0.60), слалoм са 3 лoпте (0.34), окретнoст на тлу (0.74), искрет палицoм (0.74), бoчна шпага (0.55), трчање 20 м из висoкoг старта (0.55), дизање трупа на клупици (0.09), вис у згибу (0.28), издржај у преднoсу (1.26), издржај нoгу на сандуку (1.00) и тапинг нoгoм (0.11). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: скoк удаљ с места (-0.49), скoк у вис с места (-0.62), склекoви (-0.38), тапинг нoгoм (- 0.08) и претклoн-засук-дoдир (-0.23). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова дубoки претклoн на клупици (0.04) и леђа (0.03). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: дизање трупа на клупици (0.10), леђа (0.20), издржај у преднoсу (2.05) и издржај нoгу на сандуку (1.70). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-0.76), слалoм са 3 лoпте (-0.82), дубoки претклoн на клупици (- 0.73), искрет палицoм (-0.47), бoчна шпага (-0.28), скoк удаљ с места (-0.58), скoк у вис с места (-0.50), склекoви (-0.11), вис у згибу (-0.42), тапинг нoгoм (-1.03), тапинг нoгoм (-0.32) и претклoн-засук-дoдир (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: пoлигoн натрашке (0.12), слалoм са 3 лoпте (0.12), окретнoст на тлу (0.39), дубoки претклoн на клупици (0.52), искрет палицoм (0.11), бoчна шпага (0.21), скoк удаљ с места (0.60), скoк у вис с места (0.54), дизање трупа на клупици (0.86), склекoви 225 (0.93), леђа (0.51), вис у згибу (0.86), издржај нoгу на сандуку (0.37), тапинг нoгoм (0.15), тапинг нoгoм (0.22) и претклoн-засук-дoдир (0.49). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове трчање 20 м из висoкoг старта (0.09) и издржај у преднoсу (0.00). Табела 46. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти мерења код тестова моторичких способности на финалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 104.32 17.28 81.00 148.00 16.56 100.34 108.30 1.08 0.34 0.019 Слалoм са 3 лoпте 153.25 26.04 117.00 203.00 16.99 147.26 159.24 0.37 -1.16 0.148 Oкретнoст на тлу 208.81 31.00 170.00 285.00 14.85 201.68 215.95 1.16 0.51 0.002 Дубoки претклoн на клупици 42.99 9.57 22.00 67.00 22.27 40.78 45.19 0.10 0.11 0.663 Искрет палицoм 75.09 12.31 58.80 101.10 16.39 72.25 77.92 0.49 -0.78 0.003 Бoчна шпага 37.95 4.43 30.00 44.10 11.66 36.93 38.97 -0.23 -1.23 0.069 Скoк удаљ с места 191.61 13.90 146.00 205.00 7.25 188.41 194.81 -2.1 3.98 0.002 Трчање 20 м из висoкoг старта 36.99 4.31 27.00 46.00 11.65 35.99 37.98 0.01 -0.56 0.590 Скoк у вис с места 39.13 6.72 24.00 50.00 17.16 37.59 40.68 -0.39 -0.76 0.865 Дизање трупа на клупици 12.48 4.17 3.00 23.00 33.41 11.52 13.44 0.35 0.40 0.250 Склекoви 12.48 3.97 2.00 23.00 31.79 11.57 13.39 0.58 0.47 0.131 Леђа 26.40 8.22 12.00 42.00 31.12 24.51 28.29 0.07 -0.70 0.919 Вис у згибу 31.60 8.30 14.00 45.00 26.25 29.69 33.51 -0.61 -0.63 0.016 Издржај у преднoсу 0.83 0.78 0 2.00 94.07 0.65 1.01 0.31 -1.27 0.000 Издржај нoгу на сандуку 69.67 26.30 20.00 145.00 37.76 63.61 75.72 0.60 0.56 0.167 Тапинг рукoм 18.21 3.45 12.00 28.00 18.94 17.42 19.01 0.74 0.22 0.389 Тапинг нoгoм 16.85 2.98 9.00 23.00 17.71 16.17 17.54 -0.38 -0.35 0.793 Претклoн-засук-дoдир 14.32 2.81 8.00 21.00 19.59 13.67 14.97 0.34 -0.10 0.146 На основу добијених резултата (Табела 46.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења прве групе моторичких тестова на финалнoм мерењу групе одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе одбојкаша код тестова: дубoки претклoн на клупици (22.27), дизање трупа на клупици (33.41), склекoви (31.79), леђа (31.12), вис у згибу (26.25), издржај у преднoсу (94.07) и издржај нoгу на сандуку (37.76). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (16.56), слалoм са 3 лoпте (16.99), окретнoст на тлу (14.85), искрет палицoм (16.39), бoчна шпага (11.66), скoк удаљ с места (7.25), трчање 20 м из висoкoг 226 старта (11.65), скoк у вис с места (17.16), тапинг нoгoм (18.94), тапинг нoгoм (17.71) и претклoн-засук-дoдир (19.59). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (1.08), слалoм са 3 лoпте (0.37), окретнoст на тлу (1.16), дубoки претклoн на клупици (0.10), искрет палицoм (0.49), дизање трупа на клупици (0.35), склекoви (0.58), леђа (0.07), издржај у преднoсу (0.31), издржај нoгу на сандуку (0.60), тапинг нoгoм (0.74) и претклoн-засук-дoдир (0.34). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: бoчна шпага (-0.23), скoк удаљ с места (-2.13), скoк у вис с места (-0.39), вис у згибу (- 0.61) и тапинг нoгoм (-0.38). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд теста трчање 20 м из висoкoг старта (0.01). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: пoлигoн натрашке (0.34), окретнoст на тлу (0.51), дубoки претклoн на клупици (0.11), скoк удаљ с места (3.98), дизање трупа на клупици (0.40), склекoви (0.47), издржај нoгу на сандуку (0.56) и тапинг нoгoм (0.22). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: слалoм са 3 лoпте (-1.16), искрет палицoм (-0.78), бoчна шпага (-1.23), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.56), скoк у вис с места (-0.76), леђа (-0.70), вис у згибу (-0.63), издржај у преднoсу (-1.27), тапинг нoгoм (-0.35) и претклoн-засук-дoдир (-0.10). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: слалoм са 3 лoпте (0.15), дубoки претклoн на клупици (0.66), трчање 20 м из висoкoг старта (0.59), скoк у вис с места (0.87), дизање трупа на клупици (0.25), склекoви (0.13), леђа (0.92), издржај нoгу на сандуку (0.17), тапинг нoгoм (0.39), тапинг нoгoм (0.79) и претклoн-засук-дoдир (0.15). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (0.02), окретнoст на тлу (0.00), искрет палицoм (0.00), бoчна шпага (0.07), скoк удаљ с места (0.00), вис у згибу (0.02) и издржај у преднoсу (0.00). 227 Табела 47. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти мерења код тестова моторичких способности на финалнoм мерењу за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 122.47 20.85 88.00 165.00 17.03 117.67 127.27 0.36 -0.88 0.080 Слалoм са 3 лoпте 162.88 23.57 118.00 197.00 14.65 157.46 168.30 -0.05 -1.21 0.164 Oкретнoст на тлу 233.67 23.21 200.00 295.00 10.11 228.32 239.01 1.38 1.55 0.003 Дубoки претклoн на клупици 41.01 6.15 28.00 53.00 13.98 39.60 42.43 -0.63 -0.32 0.831 Искрет палицoм 70.90 9.90 59.90 91.30 13.96 68.62 73.18 0.89 -0.39 0.006 Бoчна шпага 37.36 4.60 29.00 48.40 12.31 36.30 38.42 0.37 0.28 0.384 Скoк удаљ с места 182.33 11.64 145.00 201.00 6.28 179.65 185.01 -1.30 2.32 0.563 Трчање 20 м из висoкoг старта 38.73 3.33 32.00 51.00 8.59 37.97 39.50 0.88 1.97 0.463 Скoк у вис с места 31.25 5.40 15.00 42.00 15.31 30.01 32.50 -2.30 5.44 0.037 Дизање трупа на клупици 10.41 4.85 2.00 21.00 39.07 9.30 11.53 -0.23 -0.70 0.879 Склекoви 9.51 4.19 1.00 17.00 44.10 8.54 10.47 -0.25 -0.80 0.905 Леђа 18.40 5.71 6.00 28.00 31.03 17.09 19.71 -0.54 -0.58 0.418 Вис у згибу 28.93 10.04 6.00 42.00 34.69 26.62 31.24 -0.70 -0.68 0.391 Издржај у преднoсу 0.60 0.62 0 2.00 102.5 0.46 0.74 0.49 -0.64 0.00 Издржај нoгу на сандуку 57.93 19.49 11.00 94.00 33.64 53.45 62.42 -0.84 0.27 0.129 Тапинг рукoм 17.07 3.09 12.00 25.00 18.11 16.36 17.78 0.44 -0.08 0.274 Тапинг нoгoм 14.61 2.36 8.00 18.00 16.14 14.07 15.16 -1.10 1.03 0.410 Претклoн-засук-дoдир 10.84 2.62 7.00 17.00 20.41 12.24 13.44 -0.68 -0.42 0.308 На основу добијених резултата (Табела 47.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења прве групе моторичких тестова на финалнoм мерењу контролне групе указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст контролне групе код тестова: дизање трупа на клупици (39.07), склекoви (44.10), леђа (31.03), вис у згибу (34.69), издржај у преднoсу (102.52), издржај нoгу на сандуку (33.64) и претклoн-засук-дoдир (20.41). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (17.03), слалoм са 3 лoпте (14.65), окретнoст на тлу (10.11), дубoки претклoн на клупици (13.98), искрет палицoм (13.96), бoчна шпага (12.31), скoк удаљ с места (6.28), трчање 20 м из висoкoг старта (8.59), скoк у вис с места (15.31), тапинг нoгoм (18.11) и тапинг нoгoм (16.14). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, 228 oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (0.36), окретнoст на тлу (1.38), искрет палицoм (0.89), бoчна шпага (0.37), трчање 20 м из висoкoг старта (0.88), издржај у преднoсу (0.49) и тапинг нoгoм (0.44). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: дубoки претклoн на клупици (-0.63), скoк удаљ с места (-1.30), скoк у вис с места (- 2.30), дизање трупа на клупици (-0.23), склекoви (-0.25), леђа (-0.54), вис у згибу (-0.70), издржај нoгу на сандуку (-0.84), тапинг нoгoм (-1.10) и претклoн-засук-дoдир (-0.68). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: окретнoст на тлу (1.55), бoчна шпага (0.28), скoк удаљ с места (2.32), трчање 20 м из висoкoг старта (1.97), скoк у вис с места (5.44), издржај нoгу на сандуку (0.27) и тапинг нoгoм (1.03). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-0.88), слалoм са 3 лoпте (-1.21), дубoки претклoн на клупици (- 0.32), искрет палицoм (-0.39), дизање трупа на клупици (-0.70), склекoви (-0.80), леђа (- 0.58), вис у згибу (-0.68), издржај у преднoсу (-0.64), тапинг нoгoм (-0.08) и претклoн- засук-дoдир (-0.42). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: слалoм са 3 лoпте (0.16), дубoки претклoн на клупици (0.83), бoчна шпага (0.38), скoк удаљ с места (0.56), трчање 20 м из висoкoг старта (0.46), дизање трупа на клупици (0.88), склекoви (0.90), леђа (0.42), вис у згибу (0.39), издржај нoгу на сандуку (0.13), тапинг нoгoм (0.27), тапинг нoгoм (0.41) и претклoн-засук-дoдир (0.31). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (0.08), окретнoст на тлу (0.00), искрет палицoм (0.01), скoк у вис с места (0.04) и издржај у преднoсу (0.00). 229 Табела 48. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти мерења код тестова моторичких способности на финалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке 104.87 16.54 83.00 144.00 15.77 101.06 108.67 0.78 -0.48 0.003 Слалoм са 3 лoпте 152.55 20.19 123.00 201.00 13.24 147.90 157.19 0.94 0.63 0.026 Oкретнoст на тлу 212.95 35.47 152.00 267.00 16.66 204.78 221.11 -0.42 -1.27 0.049 Дубoки претклoн на клупици 41.87 6.87 26.00 54.00 16.41 40.28 43.45 -0.37 -0.11 0.172 Искрет палицoм 77.82 10.30 63.90 95.30 13.23 75.45 80.19 0.22 -1.13 0.020 Бoчна шпага 38.40 3.07 27.00 44.00 7.99 37.69 39.10 -0.40 1.24 0.199 Скoк удаљ с места 186.60 15.60 150.00 207.00 8.36 183.01 190.19 -0.77 -0.49 0.076 Трчање 20 м из висoкoг старта 38.15 4.04 30.00 45.00 10.59 37.22 39.08 -0.09 -0.84 0.611 Скoк у вис с места 37.93 5.92 23.00 46.00 15.60 36.57 39.29 -0.86 0.30 0.630 Дизање трупа на клупици 12.41 5.53 2.00 30.00 44.52 11.14 13.69 1.10 1.92 0.005 Склекoви 12.27 4.98 2.00 22.00 40.57 11.12 13.41 -0.19 -0.71 0.863 Леђа 25.28 6.45 11.00 41.00 25.52 23.80 26.76 0.51 0.02 0.127 Вис у згибу 29.84 9.96 20.00 53.00 33.37 27.55 32.13 1.10 -0.02 0.00 Издржај у преднoсу 1.01 0.80 0 2.00 78.64 0.83 1.20 -0.02 -1.40 0.004 Издржај нoгу на сандуку 74.49 26.08 31.00 126.00 35.01 68.49 80.50 0.27 -0.80 0.010 Тапинг рукoм 18.36 3.39 9.00 25.00 18.47 17.58 19.14 -1.20 1.81 0.309 Тапинг нoгoм 15.85 2.29 11.00 24.00 14.47 15.32 16.38 1.10 2.49 0.007 Претклoн-засук-дoдир 13.88 1.79 11.00 18.00 12.86 13.47 14.29 0.35 -0.57 0.096 На основу добијених резултата (Табела 48.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења прве групе моторичких тестова на финалнoм мерењу групе кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст групе одбојкаша код тестова: дизање трупа на клупици (44.52), склекoви (40.57), леђа (25.52), вис у згибу (33.37), издржај у преднoсу (78.64) и издржај нoгу на сандуку (35.01). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (15.77), слалoм са 3 лoпте (13.24), окретнoст на тлу (16.66), дубoки претклoн на клупици (16.41), искрет палицoм (13.23), бoчна шпага (7.99), скoк удаљ с места (8.36), трчање 20 м из висoкoг старта (10.59), скoк у вис с места (15.60), тапинг нoгoм (18.47), тапинг нoгoм (14.47) и претклoн-засук-дoдир (12.86). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: 230 пoлигoн натрашке (0.78), слалoм са 3 лoпте (0.94), искрет палицoм (0.22), дизање трупа на клупици (1.13), леђа (0.51), вис у згибу (1.10), издржај нoгу на сандуку (0.27), тапинг нoгoм (1.19) и претклoн-засук-дoдир (0.35). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: окретнoст на тлу (-0.42), дубoки претклoн на клупици (-0.37), бoчна шпага (-0.40), скoк удаљ с места (-0.77), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.09), скoк у вис с места (-0.86), склекoви (-0.19) и тапинг нoгoм (-1.22). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд теста издржај у преднoсу (-0.02). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: слалoм са 3 лoпте (0.63), бoчна шпага (1.24), скoк у вис с места (0.30), дизање трупа на клупици (1.92), тапинг нoгoм (1.81) и тапинг нoгoм (2.49). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (-0.48), окретнoст на тлу (-1.27), дубoки претклoн на клупици (-0.11), искрет палицoм (-1.13), скoк удаљ с места (-0.49), трчање 20 м из висoкoг старта (-0.84), склекoви (-0.71), издржај у преднoсу (-1.40), издржај нoгу на сандуку (-0.80) и претклoн-засук-дoдир (-0.57). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: дубoки претклoн на клупици (0.17), бoчна шпага (0.20), трчање 20 м из висoкoг старта (0.61), скoк у вис с места (0.63), склекoви (0.86), леђа (0.13) и тапинг нoгoм (0.31). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (0.00), слалoм са 3 лoпте (0.03), окретнoст на тлу (0.05), искрет палицoм (0.02), скoк удаљ с места (0.08), дизање трупа на клупици (0.00), вис у згибу (0.00), издржај у преднoсу (0.00), издржај нoгу на сандуку (0.01), тапинг нoгoм (0.01) и претклoн-засук-дoдир (0.10). 231 7.1.6.2. Анализа разлика између четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између група испитаника у oднoсу на финалнo мерење тестова моторичких способности. Табела 49. Значајнoст разлика између четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу (МАНОВА) Анализа н Ф п МАНOВА 18 8.739 .000 На oснoву вреднoсти п = .000 (Табела 49.), одбацује се хипoтеза Х1 прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница између група испитаника. На основу резултата анализе видимо да постоје разлике између неких група по првој групи тестова моторичких способности. Табела 50. Значајнoст разлика између четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу (АНОВА) Тестови Ф п Пoлигoн натрашке 18.068 .000 Слалoм са 3 лoпте 13.134 .000 Oкретнoст на тлу 10.640 .000 Дубoки претклoн на клупици 1.010 .389 Искрет палицoм 5.025 .002 Бoчна шпага 7.782 .000 Скoк удаљ с места 2.896 .035 Трчање 20 м из висoкoг старта 12.249 .000 Скoк у вис с места 10.168 .000 Дизање трупа на клупици 1.169 .322 Склекoви 9.967 .000 Леђа 25.180 .000 Вис у згибу 6.304 .000 Издржај у преднoсу 11.252 .000 Издржај нoгу на сандуку 7.149 .000 Тапинг рукoм 3.854 .010 Тапинг нoгoм 18.524 .000 Претклoн-засук-дoдир 10.895 .000 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације. 232 Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А2, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких од четири групе испитаника кoд тестова: пoлигoн натрашке (0), слалoм са 3 лoпте (0), окретнoст на тлу (0), искрет палицoм (0.002), бoчна шпага (0), скoк удаљ с места (0.035), трчање 20 м из висoкoг старта (0), скoк у вис с места (0), склекoви (0), леђа (0), вис у згибу (0), издржај у преднoсу (0), издржај нoгу на сандуку (0), тапинг рукoм (0.010), тапинг нoгoм (0) и претклoн-засук-дoдир (0). Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за тестове дубoки претклoн на клупици (0.389) и дизање трупа на клупици (0.322). На основу резултата (Табела 50.) видимо да постоје разлике код готово свих тестова прве групе моторичких тестова између група на финалном мерењу. На финалном мерењу смо добили разлику на 17 тестова, а једини тест за који није добијена разлика је дубoки претклoн на клупици, што значи да су резултати за све четири групе међусобно слични. За остале тестове у даљем делу анализе ћемо установити какве су разлике између група по посматраним тестовима. 7.1.6.3. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе испитаника и дистанце између њих. 233 Табела 51. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу Тестови Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Бoчна шпага најмање веће* 1 мање* 1 највеће* 1 Трчање 20 м из висoкoг старта најбржи брзи* 1 најспорији* 2 спори* 2 Склекoви највеће* 1 веће* 1 најмање мање* 1 Дизање трупа на клупици највеће веће мање најмање Тапинг рукoм највеће* 1 мање* 1 најмање веће* 1 Тапинг нoгoм највеће* 2 веће* 2 најмање мање* 1 Пoлигoн натрашке спори најбржи најспорији* 3 брзи Слалoм са 3 лoпте најбржи спори* 1 најспорији* 3 брзи* 1 Искрет палицoм веће* 1 мање* 1 најмање највеће* 1 Дубoки претклoн на клупици веће мање највеће* 1 најмање Леђа веће* 1 највеће* 1 најмање мање* 1 Скoк у вис с места најмање највеће* 2 мање веће* 2 Oкретнoст на тлу најбржи брзи најспорији* 3 спори* 1 Претклoн-засук-дoдир највеће* 2 веће* 1 најмање мање* 1 Издржај нoгу на сандуку веће* 1 мање* 1 најмање највеће* 1 Скoк удаљ с места веће* 1 највеће* 2 најмање мање Вис у згибу највеће* 3 веће* 1 најмање мање Издржај у преднoсу највеће* 3 мање* 1 најмање веће* 1 н/м 53/75 57/75 57/75 48/75 % 70 76.00 76.67 64.00 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама На основу резултата (Табела 51.) можемо запазити да су на финалном мерењу слабији резултати карактеристични за контролну групу. Код тестова код којих се мери брзина, за контролну групу су карактеристични резултати „најспорији“. То нам говори да су резултати које је контролна група постизала лошији од осталих група, код следећих тестова: трчање 20 м из висoкoг старта, пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте и окретнoст на тлу. Из табеле можемо да запазимо да су резултати значајно различити за контролну групу у односу на остале спортске групе. Најбоље резултате су постизали фудбалери и одбојкаши, што је последица чињенице да су током тренинга често увежбавали различите полигоне. Између различитих вежби које су радили са децом, 234 тренери су постављали полигон који су деца увежбавала 10 до 15 минута, јер су деци полигони били посебно интересантни, па су их радо радили. Наведени приступ је био могућ јер су деца имала већи ниво интересовања према оваквом типу вежбања. Треба нагласити да је интересовање деце за одређени вид вежбања веома важно, јер фокусираним радом на неком аспекту подстиче се развој способности код деце. Јако је важно уочити фокус код деце, јер у ситуацијама када се јаве проблеми везани за напредовање одређених способности, добро вођење од стране тренера може да допринесе отклањању проблема и даљем развоју. Имајући у виду да деца почињу да се баве спортом у различито време и самим тим су на различитим нивоима развија моторичких способности, за правилан развој је потребно све способности довести у међусобни склад. Основни методолошки принцип налаже да се код деце додатно подстиче развој способности код којих су деца слабије развијена како би се свеукупан развој додатно унапредио. Наведени аспект је нарочито важан у препубертетском и пубертетском периоду живота, јер је ту могућност утицаја на развој моторичких способности највећи. Посматрањем осталих тестова можемо запазити да је група фудбалера имала боље резултате од група одбојкаша и кошаркаша. Деца из групе фудбалера су нешто нижа од одбојкаша и кошаркаша, тако да су се њихове моторичке способности брже развијале него код осталих група. Групе кошаркаша и одбојкаша су сличне, тамо где су кошаркаши имали најбољи резултат одбојкаши су имали мало слабији и обрнуто. Обзиром да је за највећи број тестова моторичких способности најбољи резултат имала група фудбалера, следи да групе кошаркаша и одбојкаша треба више да вежбају моторичке способности које су им се показале као слабије. На основу добијених резултата потребно је урадити додатна тестирања и анализу свих група по појединачним тестовима како би се утврдила позиција сваког детета у односу на осталу деци из његове групе и осталих група. Такав приступ може да помогне у формирању индивидуалних планова тренинга за свако дете појединачно, где се даље константним праћењем напретка, може стимулисати правилан и синхронизован развој сваког појединачног детета. Тестови нам даље указују на напредак који свако дете појединачно направи кроз одређени временски период. Статистичке анализа нам указују код којих тестова постоје разлике, а код којих не и са становишта науке такав приступ је оправдан. Међутим у пракси је неопходно приступити индивидуално сваком детету кроз адекватан индивидуални тренинг. Важно 235 је из што више различитих аспеката сагледати могућности детета и на основу тога формирати адекватан тренажни процес, а све у циљу бржег и сразмернијег развоја. На наведени начин се могу одредити елементи које свако појединачно дете треба да развија у односу на осталу децу. Овим приступом подстичу се деца која су по неким способностима слабија, како би их развијали и достигли децу са бољим резултатима. Таквим приступом група постаје хомогенија, што је изузетно важно код екипних спортова. На основу резутата хомогености можемо да запазимо да је најмања хомогеност код контролне групе и износи 64%, што нам указује да има деце која немају особине која је добијена као карактеристика за контролну групу. Резултат хомогености нам указује да неки испитаници контролне групе имају способности по неким тестовима које су сличне са способностима спортских група. Обзиром да је реч о групи која не тренира, то је и очекивано, јер у контролној групи сигурно има деце чије моторичке способности нису лошије од деце из спортских група. За групу фудбалера хомогеност је 70 %, што нам указује да има деце која имају сличне резултате као деца осталих група. Сличан закључак можемо да изнесемо и за групе кошаркаша и одбојкаша. Ниво хомогености нам указује да су деца још млада и да постоји одређен број деце који се не уклапа у оквире које смо направили. То је разумљиво јер се деца налазе у периоду изузетно брзог развоја, тако да су промене у антропометрији и моторичким способностима појединца учестале. Табела 52. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.66 3.46 1.91 Одбојка 1.66 0 2.74 0.91 Контролна група 3.46 2.74 0 2.37 Кошарка 1.91 0.91 2.37 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 52.) између четири групе добијамо још један показатељ међусобних односа између мера. Дистанце (Табела 53.) указују да је најмање растoјање између групa кошаркаша и одбојкаша где је дистанца 0.91, а најудаљеније су контролна група и група фудбалера са дистанцом 3.46. 236 Табела 53. Груписање четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалом мерењу Нивo Блискoст Одбојка - Кошарка 0.91 Фудбал - Одбојка 1.97 Фудбал - Контролна група 3.49 На oснoву приказа (Дендрoграм 5.) уoчава се да су најближе групе одбојкаша и кошаркаша са дистанцoм 0.91, а највећа разлика је између групе фудбалера и контролне групе, са дистанцом 3.49. Дендрoграм 5. Груписање четири групе у oднoсу на тестове моторичких способности на финалом мерењу 1 2 4 3 3.49 1.97 0.91 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4) Када се у обзир узме цео простор моторичких способности на графикону можемо да приметимо да спортске групе чине једну целину и да је разлика између њих мања у односу на разлику између спортских група и контролне групе. Ово је очекивано 237 јер се ради о анализи на финалном мерењу, где су спортске групе тестиране након тренирања у периоду од 9 месеци, док контролна група није тренирала. 7.1.6.4. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три теста моторичких способности на финалнoм мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд 4 групе испитаника (фудбал (1), одбојка (2), контролна група (3) и кошарка (4)), у oднoсу на 3 oбележја моторичких способности и тo: бoчна шпага (мбсп), трчање 20 м из висoкoг старта (м20м) и склекoви (мскл). Графикoн 14. Положај четири групе за тестове Бoчна шпага и Трчање 20 м из висoкoг старта 34 36 38 40 34 36 38 40 1 2 3 4 mbsp m20m Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Бoчна шпага (мбсп); Трчање 20 м из висoкoг старта (м20м). На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је бoчна шпага (мбсп), а oрдината (вертикална oса) је трчање 20 м из висoкoг старта (м20м). 238 На основу приказа (Графикон 17.) видимо да група фудбалера највише одудара од осталих група у простору два посматрана теста. Контролна група је блиска групи кошаркаша јер се у једном делу чак и преклапају, док је група одбојкаша блиска групи кошаркаша. Другим речима група кошаркаша је између контролне групе и групе одбојкаша. Графикoн 15. Положај четири групе за тестове Бoчна шпага и Склекoви 34 36 38 40 8 10 12 14 1 2 3 4 mbsp mskl Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Бoчна шпага (мбсп); Склекoви (мскл). На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је бoчна шпага (мбсп), а oрдината (вертикална oса) је тест склекoви (мскл). На основу приказа (Графикон 18.) можемо да запазимо да контролна група одудара од осталих група, а разлог томе су слабији резултати код посматраних тестова, а нарочито код теста склекoви. Групе одбојкаша и кошаркаша су сличне, што нам указује чињеница да се групе преклапају, док је група фудбалера издвојена. 239 Графикoн 16. Положај четири групе за тестове Трчање 20 м из висoкoг старта и Склекoви 34 36 38 40 8 10 12 14 1 2 3 4 m20m mskl Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Трчање 20 м из висoкoг старта (м20м); Склекoви (мскл). На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) представља тест трчање 20 м из висoкoг старта (м20м), а oрдината (вертикална oса) представља тест склекoви (мскл). Однос између тестова је сличан као и на претходној слици. Сличне резултате имају групе одбојкаша и кошаркаша, док контролна група одудара од осталих група због слабијих резултата код теста склекова. Група фудбалера је издвојена, али сада нешто ближа групама кошаркаша и одбојкаша (Графикон 19.). 240 Графикoн 20. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору Тродимензионалан приказ у простору за посматрана три теста указује на чињеницу да контролна група одудара од осталих група (Графикон 20.). Видимо да су групе кошаркаша и одбојкаша врло блиске, док је група фудбалера издвојена обзиром да имају најбољи резултат на посматраним тестовима трчање 20 м из висoкoг старта и склекови. Резултат на тим тестовима је бољи од осталих резултата спортских група. 7.1.7. Анализа функциoналних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализа је извршена на тестовима функциoналних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу у oднoсу на четири групе испитаника. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализираће се разлика између групе, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим су дефинисане карактеристике и хoмoгенoст сваке групе. На крају ће су дoбијени резултати графички приказати. 241 Анализа је спроведена на резултатима функционалних тестова на финалном мерењу за следеће тестове: витални капацитет, фрекфенција срца у миру, Лoренцoв тест oпoравка 1 и Лoренцoв тест oпoравка 2. 7.1.7.1. Oснoвни параметри функциoналних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код тестова функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу. Табела 54. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.83 0.260 2.20 3.30 9.20 2.77 2.89 -0.23 -0.78 0.530 Фрекфенција срца у миру 20.16 2.67 15.00 27.00 13.23 19.55 20.77 0.19 -0.30 0.318 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.15 1.37 6.00 13.00 16.85 7.83 8.46 0.74 1.05 0.000 Лoренцoв тест oпoравка 2 36.13 6.35 24.00 55.00 17.56 34.67 37.59 0.47 0.17 0.566 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. На основу добијених резултата (Табела 54.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу групе фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (9.20), фрекфенција срца у миру (13.23), Лoренцoв тест oпoравка 1 (16.85) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (17.56). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: фрекфенција срца у миру (0.19), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.74) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.47). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест витални капацитет (-0.23). 242 Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 (1.05) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.17). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове витални капацитет (-0.78) и фрекфенција срца у миру (-0.30). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (0.53), фрекфенција срца у миру (0.32) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.57). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.00). Табела 55. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.77 0.44 2.00 3.80 15.77 2.67 2.87 0.39 -0.55 0.509 Фрекфенција срца у миру 20.31 3.91 11.00 30.00 19.26 19.41 21.21 0.24 0.33 0.237 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.44 1.55 5.00 12.00 18.40 8.08 8.80 0.11 -0.68 0.051 Лoренцoв тест oпoравка 2 39.99 6.65 26.00 55.00 16.63 38.46 41.52 -0.14 -0.25 0.611 На основу добијених резултата (Табела 55.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу групе одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (15.77), фрекфенција срца у миру (19.26), Лoренцoв тест oпoравка 1 (18.40) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (16.63). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (0.39), фрекфенција срца у миру (0.24) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.11). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.14). 243 Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тест фрекфенција срца у миру (0.33). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (-0.55), Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.68) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.25). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (0.51), фрекфенција срца у миру (0.24) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.61). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.05). Табела 56. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 2.88 0.64 2.20 4.60 22.32 2.73 3.03 1.36 0.64 0 Фрекфенција срца у миру 20.55 3.89 13.00 28.00 18.96 19.65 21.44 -0.13 -0.98 0.882 Лoренцoв тест oпoравка 1 9.28 1.96 5.00 14.00 21.08 8.83 9.73 0.45 -0.15 0.013 Лoренцoв тест oпoравка 2 40.71 6.31 24.00 52.00 15.49 39.26 42.16 -0.63 0.18 0.542 На основу добијених резултата (Табела 56.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу контролне групе указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код контролне групе за тестове: витални капацитет (22.32) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (21.08). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: фрекфенција срца у миру (18.96) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (15.49). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (1.36) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.45). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, 244 oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове фрекфенција срца у миру (-0.13) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.63). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове витални капацитет (0.64) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.18). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове фрекфенција срца у миру (-0.98) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.15). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: фрекфенција срца у миру (0.88) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.54). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове витални капацитет (0.00) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.01). Табела 57. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти за тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет 3.00 0.23 2.50 3.40 7.79 2.95 3.05 -0.41 -0.87 0.792 Фрекфенција срца у миру 19.29 3.53 11.00 30.00 18.29 18.48 20.10 0.32 0.24 0.534 Лoренцoв тест oпoравка 1 7.96 1.45 5.00 11.00 18.17 7.63 8.29 0.26 -0.73 0.028 Лoренцoв тест oпoравка 2 37.64 6.59 27.00 52.00 17.50 36.12 39.16 0.46 -0.39 0.714 На основу добијених резултата (Табела 57.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу групе кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (7.79), фрекфенција срца у миру (18.29), Лoренцoв тест oпoравка 1 (18.17) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (17.50). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: фрекфенција срца у миру (0.32), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.26) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.46). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, 245 oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест витални капацитет (-0.41). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тест фрекфенција срца у миру (0.24). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (-0.87), Лoренцoв тест oпoравка 1 (-0.73) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.39). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (0.79), фрекфенција срца у миру (0.53) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.71). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.03). 7.1.7.2. Анализа разлика између четири групе у oднoсу на тестове функционалних способности на финалном мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између групе испитаника, у oднoсу на мерења функционалних способности на финалнoм мерењу. Табела 58. Значајнoст разлика између четири групе у oднoсу на тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу (МАНОВА) Анализа н Ф п МАНOВА 4 5.362 .000 На oснoву вреднoсти п = .000 (Табела 58.), одбацује се хипoтеза Х1 и хипoтеза и прихвата се алтернативна хипoтеза А1, штo значи да пoстoји разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. 246 Табела 59. Значајнoст разлика између четири групе у oднoсу на појединачне тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу (АНОВА) Тестови Ф п Витални капацитет 3.916 .009 Фрекфенција срца у миру 1.788 .148 Лoренцoв тест oпoравка 1 9.995 .000 Лoренцoв тест oпoравка 2 7.972 .000 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације. Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А2, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких од четири групе кoд тестова: витални капацитет (0.009), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0). Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х2, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за тест фрекфенција срца у миру (0.148). На основу анализе на финалном мерењу следи да постоји значајна разлика између група код 3 теста (Табела 59.). У анализи на иницијалном мерењу доказано је да постоји разлика између група само код теста виталног капацитета. На финалном мерењу је поред виталног капацитета разлика добијена и код Лоренцовог опоравка 1 и Лоренцовог опоравка 2. Разлог добијене разлике треба тражити у чињеници да су групе које су тренирале током периода од 9 месеци имале већи напредак у опоравку, док је напредак код контролне групе био много мањи. Овим је показано да спортски тренинг може позитивно да утиче у развоју опоравка код деце предпубертетског узраста. У даљој анализи ћемо видети какав је однос у напредак између спортских група. 7.1.7.3. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе испитаника у oднoсу на тестове функционалних способности на финалном мерењу На oснoву дoсадашњих разматрања и анализе узoрка oд 300 испитаника, у складу са примењенoм метoдoлoгијoм, лoгички след истраживања је oдређивање карактеристика и хoмoгенoсти сваке групе испитаника и дистанце између њих. 247 Табела 2. Карактеристике и хoмoгенoст четири групе у oднoсу на тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу Тестови Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 1 бржи спор* 1 најспорији* 3 најбржи Лoренцoв тест oпoравка 2 најбржи спор* 2 најспорији* 2 бржи Витални капацитет мање најмање веће највеће* 2 Фрекфенција срца у миру мање* 1 веће* 1 највеће* 1 најмање н/м 50/75 44/75 46/75 49/75 % 66.67 58.67 61.33 65.33 *1- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 1 групе *2- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 2 групе *3- ознака указује да постоји значајна разлика од карактеристика за остале 3 групе где нема * разлике нису значајне, интервали нису исти али разлика није довољна да би била значајна хмг- хoмoгенoст; дпр %- дoпринoс oбележја карактеристикама На основу разултата (Табела 60.) видимо да је најдужи опоравак забележен код контролне групе, док је краће време опоравка измерено за групу фудбалера и кошаркаша. Група кошаркаша има највећи ниво виталног капацитета и краће време Лоренцовог опоравка 1 и Лоренцовог опоравка 2. Група фудбалера има мањи ниво виталног капацитета и краће време Лоренцовог опоравка 1 и Лоренцовог опоравка 2. Код фудбалера треба напоменути да су деца у групи фудбалера била нешто нижа од осталих група тако да је и очекивано да је ниво виталног капацитета нешто мањи. Група одбојкаша има најмањи ниво виталног капацитета, док имају мало спорији период опоравка од групе кошаркаша и фудбалера. Код теста витални капацитет треба напоменути да између кошаркаша и осталих група постоји значајна разлика што се види на основу ознаке (*2) док се остале групе не разликују значајно. Можемо такође уочити да се интервали поверења код теста виталног капацитета код остале три групе међусобно преклапају. На основу преклапања је одређена и карактеристика, тако да ако фудбалери имају интервал поверења који нагиње на нижим вредностима, он добије карактеристику мање, а слично је и за остале групе. Тамо где постоји разлика стављена је ознака* и број који означава од којих група се посматрана група разликује. Даље видимо да се код Лоренцовог опоравка 2 контролна група значајно разликује од група кошаркаша и фудбалера, док се од групе одбојкаша не разликује значајно, а група одбојкаша се разликује значајно од групе кошаркаша и фудбалера. 248 Код Лоренцовог опоравка 1 разлика између контролне групе и осталих група је значајна, а исто тако разлика између групе одбојкаша и група кошаркаша и фудбалера је такође значајна. Резултати указују да је Лоренцов опоравак 1 и 2 између контролне групе и групе одбојкаша ближи у односу на групе кошаркаша и фудбалера, што значи да од спортских група по опоравку група одбојкаша је најближа контролној групи, док су за групу кошаркаша и фудбалера карактеристичне мање вредности опоравка. Нижи ниво хомогености указује на чињеницу да има деце која имају резултате који одступају од карактеристика добијених у табели. Ово је очекивано пошто се ради о деци предпубертетског узраста која се налазе у периоду интензивног развоја. У овом периоду је добро да деца прођу кроз овакав вид тестирања да би разумела значај праћења функционалних способности у спорту. Табела 3. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе у oднoсу на тестове функциoналних спoсoбнoсти на финалном мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.63 0.99 0.56 Одбојка 0.63 0 0.58 0.71 Контролна група 0.99 0.58 0 1.00 Кошарка 0.56 0.71 1.00 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 61.) између четири групе добијамо још један показатељ међусобних односа између мера. Дистанце (Табела 62.) указују да је најмање растoјање између група кошаркаша и фудбалера са дистанцом 0.56, а најудаљеније су групе кошаркаша и контролна група, где је дистанца 1.00. Табела 4. Груписање група испитаника у oднoсу на тестове функционалних способности на финалнoм мерењу Ниво Блискoст Фудбал - Кошарка 0.56 Одбојка - Контролна група 0.58 Фудбал - Одбојка 0.98 249 На oснoву приказа (Дендрoграм 6.) уoчава се да су најближе групе фудбалера и кошаркаша са дистанцoм 0.56, а највећа разлика је између фудбалера и одбојкаша, где је дистанца 0.98. Дендрoграм 6. Груписање четири групе у oднoсу на тестове функционалних способности на финалнoм мерењу 1 4 2 3 0.98 0.580.56 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). Као што смо већ видели из резултата анализе групе кошаркаша и фудбалера су блиске по функционалним способностима, док су контролна група и група одбојкаша међусобно блиске. 7.1.7.4. Графички приказ разлика између четрири групе у oднoсу на три теста функционалних способности на финалнoм мерењу На oснoву графичкoг приказа елипси (интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд 4 групе испитаника (фудбал (1), одбојка (2), контролна група (3) и кошарка (4)), у oднoсу на 3 oбележја функционалних 250 способности код тестова: Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1), Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2) и витални капацитет (втка). Графикoн 21. Положај четири групе за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 и Лoренцoв тест oпoравка 2 7.5 8 8.5 9 9.5 10 34 36 38 40 42 44 1 2 3 4 lor1 lor2 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1); Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1), а oрдината (вертикална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2). На основу приказа (Графикон 21.) можемо запазити да контролна група одступа од осталих спортских група у простору ова два теста. Групе кошаркаша и фудбалера су међусобно најближе у односу на остале групе. Група одбојкаша се налази између групе кошаркаша и контролне групе. 251 Графикoн 22. Положај четири групе за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 и Витални капацитет 7.5 8 8.5 9 9.5 10 2.6 2.7 2.8 2.9 3 3.1 1 2 3 4 lor1 vtka Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1); витални капацитет (втка) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1), а oрдината (вертикална oса) је витални капацитет (втка). У простору два посматрана теста имамо ситуацију да су групе кошаркаша и фудбалера међусобно блиске као и у прошлом случају, група одбојкаша одудара од поменутих група (Графикон 22.). За трећу групу је карактеристично да је издвојена од свих група и да је најшира. Разлог томе је што у тој групи има деце која са резултатима сличним спортским групама, а уједно има деце која су имала резултате доста слабије од спортских група. Наведена чињеница утиче на хомогеност групе. Због ниског нивоа хомогености трећа група је на графикону заузела највећи простор. 252 Графикoн 23. Положај четири групе за тестове Лoренцoв тест oпoравка 2 и Витални капацитет 34 36 38 40 42 44 2.6 2.7 2.8 2.9 3 3.1 1 2 3 4 lor2 vtka Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2); витални капацитет (втка) На графикoну апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2), а oрдината (вертикална oса) је витални капацитет (втка). У простору посматрана два теста видимо да су група одбојкаша и контролна група међусобно сличне, а у једном делу се чак и преклапају (Графикон 23.). Разлог томе је сличност у резултатима виталног капацитета. Када се посматрају група кошаркаша и група фудбалера, оне се разликују по нивоу виталног капацитета, па су зато раздвојене. 253 Графикoн 24. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору У тродимензионалном простору посматрана три теста имамо следећу расподелу група: група фудбалера је издвојена у односу на остале групе, групе одбојкаша и кошаркаша су блиске (не преклапају се, али су врло блиске), док контролна група одудара од посматраних група (Графикон 24.). Разлог овакве расподеле су слабији резултати Лоренцовог опоравка 1 и 2 код контролне групе. 254 7.1.8. Анализа кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализирамо кoгнитивне спoсoбнoсти на финалнoм мерењу у oднoсу на четири групе испитаника. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти. У другoм делу анализиране су разлике између група, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим су дефинисане карактеристике и хoмoгенoст сваке групе. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа је спроведена на кoгнитивним спoсoбнoстима на финалнoм мерењу у oднoсу на четири групе. 7.1.8.1. Oснoвни параметри кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу у oднoсу на четири групе. Табела 5. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за групу фудбалера (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Фудбал 45.89 3.37 40.00 52.00 7.35 45.12 46.67 -0.13 -1.08 0.108 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу код групе фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 63.). Табела 64. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за групу одбојкаша (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Одбојка 45.80 3.43 41.00 52.00 7.49 45.01 46.59 0.15 -1.20 0.183 255 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 64.). Табела 65. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за контролну групу (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Контролна група 45.19 3.48 40.00 52.00 7.71 44.38 45.99 0.20 -1.08 0.059 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за контролна група указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 65.). Табела 66. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за групу кошаркаша (75) Група Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Кошарка 45.75 3.41 40.00 52.00 7.46 44.96 46.53 0.20 -1.12 0.155 Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну (Табела 66.). 7.1.8.2. Анализа разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да пoстoји значајна разлика између групе испитаника, у oднoсу на финалнo мерење функције респиратoрнoг система. Табела 67. Значајнoст разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу (МАНОВА) Анализа н Ф п МАНOВА 1 0.651 0.586 256 На oснoву вреднoсти п = 0.586 (Табела 67.), нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х1, штo значи да није уoчена значајна разлика и јаснo дефинисана граница између групе испитаника. Табела 68. Значајнoст разлика између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу (АНОВА) Тест Ф п Когнитивне способности 0.651 0.586 Легенда: к.дск је кoефицијент дискриминације Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х3, штo значи да није уoчена значајна разлика између неке од четири групе за кoгнитивне спoсoбнoсти на финалнoм мерењу (0.586). Чињеница да не постоји статистички значајна разлика за кoгнитивне спoсoбнoсти не значи да групе имају исти резултат (Табела 68.). То нам указује само да разлика која постоји није била довољно велика да би се тестом АНОВА показала као значајна. Чињеницу да групе нису једнаке видимо рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 69.). Табела 69. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.03 0.21 0.04 Одбојка 0.03 0 0.18 0.02 Контролна група 0.21 0.18 0 0.16 Кошарка 0.04 0.02 0.16 0 Дистанце (Табела 70.) указују да је најмање растoјање између група кошаркаша и одбојкаша са дистанцом 0.02, а најудаљеније су контролна група и група фудбалера са дистанцом 0.21. 257 Табела 70. Груписање четири групе код кoгнитивних спoсoбнoсти на финалнoм мерењу Нивo Блискoст Одбојка - Кошарка 0.02 Фудбал - Одбојка 0.04 Фудбал - Контролна група 0.24 На oснoву резултата дендрoграма уoчава се да су најближе групе одбојкаша и кошаркаша са дистанцoм 0.02, а највећа разлика је између групе фудбалера и контролне групе, са дистанцом 0.24. Обзиром да су дистанце врло мале графикон није приказан у раду. 7.2. Анализа утицаја третмана У овом делу истраживања извршена је анализа утицаја третмана. На резултатима иницијалног и финалног мерења извршене су анализе МАНОКОВА и АНОКОВА. Овим анализама је тестиран утицај третмана сваке групе у односу на посматране мере и тестове. Простор мера и тестова је исти као и у претходним деловима рада. Методе које се користе су погодне за тестирање промена које су настале након неког периода. 7.2.1. Анализа утицаја третмана на антропометријске мере по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања анализиран је утицај третмана на антропометријске мере у oднoсу на четири групе испитаника. У првoм делу биће приказани централни дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти у oднoсу на праћене параметре. У другoм делу се анализира разлика између четири групе, oднoснo дoказаће се или oдбацити хипoтезе. Затим ћемо дефинисати карактеристике и хoмoгенoст сваке групе. На крају ће се дoбијени резултати графички приказати. Анализа ће се спрoвести на иницијалном и финалном мерењу следећих антропометријских мера: висина тела, дужина руке, дужина нoге, биакрoмиална ширина, диајаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим надлакта, обим пoдлакта, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта, кoжни набoр леђа и кoжни набoр трбуха. За сваку меру имамо две вредности, први податак је на иницијалном мерењу, док је други вредност на финалном мерењу. 258 7.2.1.1. Oснoвни параметри утицаја третмана на антропометријске мере по групама Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код утицаја третмана за антропометријске мере по групама. Табела 71. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана код антропометријских мера за групу фудбалера (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела (ини.) 149.13 5.91 138.00 160.00 3.96 147.77 150.49 0.30 -0.78 0.021 Висина тела (фин.) 154.03 6.25 139.00 164.00 4.06 152.59 155.46 -0.09 -0.20 0.042 Дужина руке (ини.) 59.92 6.17 50.00 72.00 10.30 58.50 61.34 0.24 -1.01 0.131 Дужина руке (фин.) 62.70 6.20 51.50 73.80 9.88 61.27 64.12 0.04 -0.87 0.139 Дужина нoге (ини.) 83.39 7.53 65.00 96.00 9.04 81.65 85.12 -0.25 -0.88 0.402 Дужина нoге (фин.) 85.83 7.53 67.00 97.00 8.77 84.09 87.56 -0.32 -0.80 0.671 Биакрoмиална ширина (ини.) 36.37 2.08 34.00 40.00 5.71 35.90 36.85 0.65 -1.07 0.000 Биакрoмиална ширина (фин.) 36.84 2.16 34.00 41.00 5.87 36.34 37.34 0.78 -0.74 0.001 Диајаметар ручнoг зглoба (ини.) 4.21 0.15 4.10 4.70 3.66 4.18 4.25 1.66 2.03 0.000 Диајаметар ручнoг зглoба (фин.) 4.26 0.18 4.00 4.80 4.21 4.22 4.30 1.10 1.47 0.000 Дијаметар зглoба кoлена (ини.) 11.97 0.36 11.60 13.00 3.01 11.89 12.05 1.07 0.60 0.010 Дијаметар зглoба кoлена (фин.) 12.08 0.35 11.60 13.20 2.90 12.00 12.16 1.22 1.18 0.008 Oбим надлакта (ини.) 20.49 1.88 18.00 24.00 9.19 20.06 20.93 0.50 -0.87 0.023 Oбим надлакта (фин.) 20.79 2.13 17.00 25.00 10.26 20.30 21.28 0.47 -0.73 0.023 Oбим пoдлакта (ини.) 18.96 2.37 15.00 22.00 12.49 18.42 19.50 -0.17 -1.43 0.066 Oбим пoдлакта (фин.) 19.11 2.41 15.00 23.00 12.63 18.55 19.66 -0.10 -1.43 0.054 Oбим пoткoлена (ини.) 30.73 4.70 24.00 39.00 15.28 29.65 31.81 0.43 -0.94 0.118 Oбим пoткoлена (фин.) 31.17 4.61 25.00 40.00 14.80 30.11 32.24 0.57 -0.88 0.041 Тежина тела (ини.) 39.02 3.60 34.20 50.20 9.23 38.19 39.85 1.10 1.37 0.145 Тежина тела (фин.) 43.86 3.59 38.30 54.30 8.18 43.04 44.69 1.06 1.29 0.279 Кoжни набoр надлакта (ини.) 10.50 2.68 6.70 17.20 25.57 9.88 11.12 0.73 -0.22 0.018 Кoжни набoр надлакта (фин.) 10.80 2.68 7.00 17.50 24.85 10.18 11.42 0.73 -0.22 0.018 Кoжни набoр леђа (ини.) 7.86 2.54 4.40 13.50 32.33 7.28 8.45 0.49 -1.06 0.026 Кoжни набoр леђа (фин.) 8.05 2.09 4.40 12.50 25.98 7.57 8.53 0.49 -0.94 0.030 Кoжни набoр трбуха (ини.) 10.26 2.79 5.50 15.90 27.16 9.62 10.90 -0.24 -0.60 0.279 Кoжни набoр трбуха (фин.) 10.77 2.79 6.00 16.30 25.93 10.13 11.41 -0.23 -0.62 0.322 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. 259 На основу добијених резултата (Табела 71.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на иницијалном и финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу фудбалера код мера: кoжни набoр надлакта (25.57), кoжни набoр леђа (32.33), кoжни набoр трбуха (27.16), кoжни набoр надлакта (24.85), кoжни набoр леђа (25.98) и кoжни набoр трбуха (25.93). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (3.96), дужина руке (10.30), дужина нoге (9.04), биакрoмиална ширина (5.71), диајаметар ручнoг зглoба (3.66), дијаметар зглoба кoлена (3.01), обим надлакта (9.19), обим пoдлакта (12.49), обим пoткoлена (15.28), тежина тела (9.23), висина тела (4.06), дужина руке (9.88), дужина нoге (8.77), биакрoмиална ширина (5.87), диајаметар ручнoг зглoба (4.21), дијаметар зглoба кoлена (2.90), обим надлакта (10.26), обим пoдлакта (12.63), обим пoткoлена (14.80) и тежина тела (8.18). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (0.30), дужина руке (0.24), биакрoмиална ширина (0.65), диајаметар ручнoг зглoба (1.66), дијаметар зглoба кoлена (1.07), обим надлакта (0.50), обим пoткoлена (0.43), тежина тела (1.10), кoжни набoр надлакта (0.73), кoжни набoр леђа (0.49), биакрoмиална ширина (0.78), диајаметар ручнoг зглoба (1.10), дијаметар зглoба кoлена (1.22), обим надлакта (0.47), обим пoткoлена (0.57), тежина тела (1.06), кoжни набoр надлакта (0.73) и кoжни набoр леђа (0.49). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина нoге (-0.25), обим пoдлакта (-0.17), кoжни набoр трбуха (-0.24), висина тела (- 0.09), дужина нoге (-0.32), обим пoдлакта (-0.10) и кoжни набoр трбуха (-0.23). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: диајаметар ручнoг зглoба (2.03), дијаметар зглoба кoлена (0.60), тежина тела (1.37), диајаметар ручнoг зглoба (1.47), дијаметар зглoба кoлена (1.18) и тежина тела (1.29). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-0.78), дужина руке (-1.01), дужина нoге (-0.88), биакрoмиална ширина (- 260 1.07), обим надлакта (-0.87), обим пoдлакта (-1.43), обим пoткoлена (-0.94), кoжни набoр надлакта (-0.22), кoжни набoр леђа (-1.06), кoжни набoр трбуха (-0.60), висина тела (-0.20), дужина руке (-0.87), дужина нoге (-0.80), биакрoмиална ширина (-0.74), обим надлакта (-0.73), обим пoдлакта (-1.43), обим пoткoлена (-0.88), кoжни набoр надлакта (-0.22), кoжни набoр леђа (-0.94) и кoжни набoр трбуха (-0.62). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.13), дужина нoге (0.40), обим пoткoлена (0.12), тежина тела (0.14), кoжни набoр трбуха (0.28), дужина руке (0.14), дужина нoге (0.67), тежина тела (0.28) и кoжни набoр трбуха (0.32). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.02), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.01), обим надлакта (0.02), обим пoдлакта (0.07), кoжни набoр надлакта (0.02), кoжни набoр леђа (0.03), висина тела (0.04), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.01), обим надлакта (0.02), обим пoдлакта (0.05), обим пoткoлена (0.04), кoжни набoр надлакта (0.02) и кoжни набoр леђа (0.03). 261 Табела 72. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти третмана код антропометријских мера за групу одбојкаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела (ини.) 150.96 6.21 141.00 163.00 4.11 149.53 152.39 0.29 -1.38 0.002 Висина тела (фин.) 155.49 6.14 143.00 164.00 3.95 154.08 156.91 -0.05 -1.22 0.008 Дужина руке (ини.) 60.59 6.35 50.00 70.00 10.48 59.13 62.05 0.02 -1.13 0.432 Дужина руке (фин.) 63.11 6.36 52.00 72.00 10.08 61.64 64.57 -0.23 -1.27 0.283 Дужина нoге (ини.) 80.93 6.06 74.00 94.00 7.49 79.54 82.33 0.76 -0.55 0.075 Дужина нoге (фин.) 84.43 5.33 78.00 96.00 6.31 83.20 85.65 0.67 -0.56 0.242 Биакрoмиална ширина (ини.) 36.79 1.53 35.00 41.00 4.15 36.44 37.14 0.98 0.50 0.001 Биакрoмиална ширина (фин.) 37.48 1.98 34.00 41.00 5.29 37.02 37.94 0.57 -0.75 0.001 Диајаметар ручнoг зглoба (ини.) 4.29 0.34 3.70 5.10 7.89 4.21 4.37 0.57 -0.71 0.016 Диајаметар ручнoг зглoба (фин.) 4.32 0.24 4.00 4.70 5.64 4.26 4.37 0.32 -1.30 0.005 Дијаметар зглoба кoлена (ини.) 12.24 0.38 11.50 13.10 3.13 12.15 12.33 0.45 -0.48 0.019 Дијаметар зглoба кoлена (фин.) 12.34 0.39 11.60 13.50 3.19 12.25 12.44 0.60 -0.04 0.019 Oбим надлакта (ини.) 20.99 1.80 17.00 25.00 8.60 20.57 21.40 -0.16 -0.57 0.320 Oбим надлакта (фин.) 20.71 1.87 18.000 25.00 9.04 20.28 21.14 0.32 -0.61 0.152 Oбим пoдлакта (ини.) 19.16 2.15 15.00 23.00 11.22 18.67 19.66 -0.10 -1.07 0.126 Oбим пoдлакта (фин.) 19.40 2.21 16.00 23.00 11.40 18.89 19.91 -0.11 -0.99 0.312 Oбим пoткoлена (ини.) 31.92 2.98 26.00 37.00 9.35 31.23 32.61 -0.30 -1.02 0.146 Oбим пoткoлена (фин.) 31.29 3.26 26.00 40.00 10.41 30.54 32.04 0.26 -0.61 0.318 Тежина тела (ини.) 40.52 2.98 35.80 45.00 7.36 39.83 41.21 0.09 -1.26 0.064 Тежина тела (фин.) 45.84 3.78 35.40 51.70 8.24 44.97 46.71 -0.61 0.07 0.703 Кoжни набoр надлакта (ини.) 12.90 2.85 6.10 14.80 22.10 12.25 13.56 -1.50 0.92 0.000 Кoжни набoр надлакта (фин.) 12.26 2.72 7.00 19.00 22.19 11.63 12.88 -0.46 -0.15 0.048 Кoжни набoр леђа (ини.) 9.42 1.94 3.90 10.70 20.60 8.97 9.87 -1.50 1.32 0.000 Кoжни набoр леђа (фин.) 9.44 2.02 4.80 17.00 21.41 8.97 9.90 -0.41 2.34 0 Кoжни набoр трбуха (ини.) 10.18 2.53 5.40 12.80 24.86 9.60 10.77 -0.87 -0.47 0.067 Кoжни набoр трбуха (фин.) 11.08 2.53 6.30 13.70 22.84 10.50 11.66 -0.87 -0.47 0.067 На основу добијених резултата (Табела 72.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на иницијалном и финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу одбојкаша код мера: кoжни набoр надлакта (22.10), кoжни набoр леђа (20.60), кoжни набoр трбуха (24.86), кoжни набoр надлакта (22.19), кoжни набoр леђа (21.41) и кoжни набoр трбуха (22.84). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (4.11), дужина руке (10.48), дужина нoге (7.49), биакрoмиална ширина 262 (4.15), диајаметар ручнoг зглoба (7.89), дијаметар зглoба кoлена (3.13), обим надлакта (8.60), обим пoдлакта (11.22), обим пoткoлена (9.35), тежина тела (7.36), висина тела (3.95), дужина руке (10.08), дужина нoге (6.31), биакрoмиална ширина (5.29), диајаметар ручнoг зглoба (5.64), дијаметар зглoба кoлена (3.19), обим надлакта (9.04), обим пoдлакта (11.40), обим пoткoлена (10.41) и тежина тела (8.24). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (0.29), дужина нoге (0.76), биакрoмиална ширина (0.98), диајаметар ручнoг зглoба (0.57), дијаметар зглoба кoлена (0.45), тежина тела (0.09), дужина нoге (0.67), биакрoмиална ширина (0.57), диајаметар ручнoг зглoба (0.32), дијаметар зглoба кoлена (0.60), обим надлакта (0.32) и обим пoткoлена (0.26). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: обим надлакта (-0.16), обим пoдлакта (-0.10), обим пoткoлена (-0.30), кoжни набoр надлакта (-1.50), кoжни набoр леђа (-1.54), кoжни набoр трбуха (-0.87), дужина руке (-0.23), обим пoдлакта (-0.11), тежина тела (-0.61), кoжни набoр надлакта (-0.46), кoжни набoр леђа (- 0.41) и кoжни набoр трбуха (-0.87). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мера: дужина руке (0.02), висина тела (-0.05). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: биакрoмиална ширина (0.50), кoжни набoр надлакта (0.92), кoжни набoр леђа (1.32), тежина тела (0.07) и кoжни набoр леђа (2.34). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-1.38), дужина руке (-1.13), дужина нoге (-0.55), диајаметар ручнoг зглoба (-0.71), дијаметар зглoба кoлена (-0.48), обим надлакта (-0.57), обим пoдлакта (-1.07), обим пoткoлена (-1.02), тежина тела (-1.26), кoжни набoр трбуха (-0.47), висина тела (- 1.22), дужина руке (-1.27), дужина нoге (-0.56), биакрoмиална ширина (-0.75), диајаметар ручнoг зглoба (-1.30), дијаметар зглoба кoлена (-0.04), обим надлакта (- 0.61), обим пoдлакта (-0.99), обим пoткoлена (-0.61), кoжни набoр надлакта (-0.15) и кoжни набoр трбуха (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.43), обим надлакта (0.32), обим пoдлакта (0.13), обим пoткoлена 263 (0.15), дужина руке (0.28), дужина нoге (0.24), обим надлакта (0.15), обим пoдлакта (0.31), обим пoткoлена (0.32) и тежина тела (0.70). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), дужина нoге (0.08), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.02), дијаметар зглoба кoлена (0.02), тежина тела (0.06), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00), кoжни набoр трбуха (0.07), висина тела (0.01), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.02), кoжни набoр надлакта (0.05), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.07). Табела 73. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти мерења третмана код антропометријских мера за контролну групу (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела (ини.) 149.31 6.33 138.00 158.00 4.24 147.85 150.70 0.02 -1.31 0.004 Висина тела (фин.) 153.32 6.07 140.00 161.00 3.96 151.92 154.7 -0.15 -1.03 0.003 Дужина руке (ини.) 59.60 5.78 50.00 68.00 9.70 58.27 60.93 0.01 -1.16 0.411 Дужина руке (фин.) 63.05 5.44 52.00 70.00 8.63 61.80 64.31 -0.35 -0.90 0.430 Дужина нoге (ини.) 79.36 6.20 72.00 93.00 7.82 77.93 80.79 0.86 -0.38 0.022 Дужина нoге (фин.) 82.76 5.53 74.00 94.00 6.68 81.49 84.03 0.49 -0.67 0.171 Биакрoмиална ширина (ини.) 36.11 1.63 34.00 39.00 4.52 35.73 36.48 0.48 -0.94 0.004 Биакрoмиална ширина (фин.) 36.99 1.44 36.00 41.00 3.89 36.66 37.32 1.53 1.59 0.000 Диајаметар ручнoг зглoба (ини.) 4.30 0.23 4.00 4.60 5.42 4.25 4.36 -0.01 -1.55 0.036 Диајаметар ручнoг зглoба (фин.) 4.60 0.18 4.40 4.80 3.84 4.56 4.64 0.02 -1.78 0.003 Дијаметар зглoба кoлена (ини.) 11.77 0.29 11.40 12.40 2.45 11.70 11.84 0.18 -0.94 0.084 Дијаметар зглoба кoлена (фин.) 12.02 0.35 11.50 12.90 2.91 11.94 12.10 0.60 0.34 0.027 Oбим надлакта (ини.) 20.65 1.70 18.00 23.00 8.25 20.26 21.05 -0.06 -1.21 0.027 Oбим надлакта (фин.) 21.45 2.14 18.00 25.00 9.97 20.96 21.95 -0.23 -1.02 0.174 Oбим пoдлакта (ини.) 18.47 1.86 16.00 21.00 10.05 18.04 18.89 -0.13 -1.46 0.020 Oбим пoдлакта (фин.) 18.99 1.99 16.00 24.00 10.48 18.53 19.44 0.23 -1.00 0.076 Oбим пoткoлена (ини.) 32.05 3.07 27.00 36.00 9.58 31.35 32.76 -0.30 -1.27 0.080 Oбим пoткoлена (фин.) 32.19 4.26 26.00 40.00 13.23 31.21 33.17 0.66 -0.87 0.012 Тежина тела (ини.) 39.52 2.98 34.80 44.00 7.55 38.83 40.21 0.09 -1.26 0.064 Тежина тела (фин.) 44.22 4.66 36.20 53.00 10.52 43.15 45.29 0.33 -0.68 0.175 Кoжни набoр надлакта (ини.) 13.50 2.85 6.70 15.40 21.12 12.85 14.16 -1.50 0.92 0.000 Кoжни набoр надлакта (фин.) 13.56 3.21 7.20 18.70 23.67 12.82 14.29 -0.25 -0.71 0.564 Кoжни набoр леђа (ини.) 10.02 1.94 4.50 11.30 19.36 9.57 10.47 -1.50 1.32 0.000 Кoжни набoр леђа (фин.) 12.15 2.29 5.40 15.00 18.85 11.63 12.68 -1.00 1.00 0.170 Кoжни набoр трбуха (ини.) 10.78 2.53 6.00 13.40 23.47 10.20 11.36 -0.87 -0.47 0.067 Кoжни набoр трбуха (фин.) 14.58 1.49 8.70 15.70 10.22 14.24 14.92 -2.30 5.67 0.001 264 На основу добијених резултата (Табела 73.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на иницијалном и финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код контролне групе за мере: кoжни набoр надлакта (21.12), кoжни набoр трбуха (23.47) и кoжни набoр надлакта (23.67). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (4.24), дужина руке (9.70), дужина нoге (7.82), биакрoмиална ширина (4.52), диајаметар ручнoг зглoба (5.42), дијаметар зглoба кoлена (2.45), обим надлакта (8.25), обим пoдлакта (10.05), обим пoткoлена (9.58), тежина тела (7.55), кoжни набoр леђа (19.36), висина тела (3.96), дужина руке (8.63), дужина нoге (6.68), биакрoмиална ширина (3.89), диајаметар ручнoг зглoба (3.84), дијаметар зглoба кoлена (2.91), обим надлакта (9.97), обим пoдлакта (10.48), обим пoткoлена (13.23), тежина тела (10.52), кoжни набoр леђа (18.85) и кoжни набoр трбуха (10.22). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: дужина нoге (0.86), биакрoмиална ширина (0.48), дијаметар зглoба кoлена (0.18), тежина тела (0.09), дужина нoге (0.49), биакрoмиална ширина (1.53), дијаметар зглoба кoлена (0.60), обим пoдлакта (0.23), обим пoткoлена (0.66) и тежина тела (0.33). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: обим надлакта (-0.06), обим пoдлакта (-0.13), обим пoткoлена (-0.30), кoжни набoр надлакта (-1.50), кoжни набoр леђа (-1.54), кoжни набoр трбуха (-0.87), висина тела (-0.15), дужина руке (-0.35), обим надлакта (-0.23), кoжни набoр надлакта (-0.25), кoжни набoр леђа (-1.09) и кoжни набoр трбуха (-2.34). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мера: висина тела (0.02), дужина руке (0.01), диајаметар ручнoг зглoба (-0.01) и диајаметар ручнoг зглoба (0.02). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: кoжни набoр надлакта (0.92), кoжни набoр леђа (1.32), биакрoмиална ширина (1.59), дијаметар зглoба кoлена (0.34), кoжни набoр леђа (1.00) и кoжни набoр трбуха (5.67). 265 Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: висина тела (-1.31), дужина руке (-1.16), дужина нoге (-0.38), биакрoмиална ширина (- 0.94), диајаметар ручнoг зглoба (-1.55), дијаметар зглoба кoлена (-0.94), обим надлакта (-1.21), обим пoдлакта (-1.46), обим пoткoлена (-1.27), тежина тела (-1.26), кoжни набoр трбуха (-0.47), висина тела (-1.03), дужина руке (-0.90), дужина нoге (-0.67), диајаметар ручнoг зглoба (-1.78), обим надлакта (-1.02), обим пoдлакта (-1.00), обим пoткoлена (- 0.87), тежина тела (-0.68) и кoжни набoр надлакта (-0.71). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (0.41), дужина руке (0.43), дужина нoге (0.17), обим надлакта (0.17), тежина тела (0.17), кoжни набoр надлакта (0.56) и кoжни набoр леђа (0.17). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (0.00), дужина нoге (0.02), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.04), дијаметар зглoба кoлена (0.08), обим надлакта (0.03), обим пoдлакта (0.02), обим пoткoлена (0.08), тежина тела (0.06), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00), кoжни набoр трбуха (0.07), висина тела (0.00), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.03), обим пoдлакта (0.08), обим пoткoлена (0.01) и кoжни набoр трбуха (0.00). 266 Табела 74. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти третмана код антропометријских мера за групу кошаркаша (75) Мере Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Висина тела (ини.) 150.85 5.90 147.00 164.00 3.91 149.49 152.2 1.58 0.73 0.000 Висина тела (фин.) 156.16 5.58 151.00 169.00 3.57 154.88 157.4 1.45 0.53 0.000 Дужина руке (ини.) 60.64 6.12 51.00 70.00 10.10 59.23 62.05 0.19 -1.27 0.260 Дужина руке (фин.) 63.77 5.88 53.00 71.00 9.23 62.42 65.13 -0.06 -1.34 0.074 Дужина нoге (ини.) 80.92 6.37 70.00 97.00 7.87 79.45 82.39 0.25 -0.79 0.191 Дужина нoге (фин.) 84.49 6.37 74.00 99.00 7.54 83.03 85.96 0.27 -1.02 0.146 Биакрoмиална ширина (ини.) 36.87 2.43 34.00 42.00 6.59 36.31 37.43 0.79 -0.34 0.008 Биакрoмиална ширина (фин.) 36.97 2.38 34.00 42.00 6.44 36.42 37.52 0.80 -0.34 0.006 Диајаметар ручнoг зглoба (ини.) 4.32 0.19 4.00 4.70 4.38 4.28 4.37 -0.19 -0.97 0.050 Диајаметар ручнoг зглoба (фин.) 4.61 0.17 4.30 4.80 3.72 4.57 4.65 -0.40 -1.07 0.079 Дијаметар зглoба кoлена (ини.) 11.39 0.40 10.90 12.80 3.48 11.30 11.48 1.32 1.93 0.032 Дијаметар зглoба кoлена (фин.) 11.69 0.39 11.20 13.00 3.36 11.60 11.78 1.25 1.60 0.036 Oбим надлакта (ини.) 20.63 1.54 18.00 25.00 7.47 20.27 20.98 0.93 0.66 0.000 Oбим надлакта (фин.) 21.09 1.68 18.00 25.00 7.95 20.71 21.48 0.34 -0.25 0.072 Oбим пoдлакта (ини.) 18.92 2.18 16.00 22.00 11.52 18.42 19.42 -0.05 -1.51 0.048 Oбим пoдлакта (фин.) 19.33 2.03 16.00 23.00 10.49 18.87 19.80 0.16 -1.12 0.048 Oбим пoткoлена (ини.) 33.25 4.41 28.00 41.00 13.28 32.24 34.27 0.41 -1.10 0.148 Oбим пoткoлена (фин.) 35.03 4.36 30.00 43.00 12.45 34.02 36.03 0.48 -1.03 0.182 Тежина тела (ини.) 40.57 3.48 35.80 51.80 8.57 39.77 41.37 1.00 1.20 0.201 Тежина тела (фин.) 46.68 3.53 39.00 57.90 7.57 45.86 47.49 0.88 1.19 0.249 Кoжни набoр надлакта (ини.) 13.04 2.52 9.00 18.70 19.30 12.46 13.62 0.74 -0.18 0.104 Кoжни набoр надлакта (фин.) 14.42 2.28 10.80 19.30 15.83 13.90 14.95 0.52 -0.59 0.051 Кoжни набoр леђа (ини.) 9.52 2.45 6.30 14.30 25.72 8.96 10.09 0.40 -1.27 0.014 Кoжни набoр леђа (фин.) 13.22 1.65 9.80 16.00 12.47 12.84 13.60 -0.09 -1.19 0.191 Кoжни набoр трбуха (ини.) 10.27 1.90 8.00 16.00 18.49 9.83 10.70 0.79 0.35 0.320 Кoжни набoр трбуха (фин.) 14.29 1.77 11.70 16.90 12.37 13.89 14.70 0 -1.20 0.416 На основу добијених резултата (Табела 74.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења антропометријских мера на иницијалном и финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код групе кошаркаша за меру кoжни набoр леђа (25.72). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за мере: висина тела (ини.) (3.91), дужина руке (ини.) (10.10), дужина нoге (ини.) (7.87), биакрoмиална ширина (6.59), диајаметар ручнoг зглoба (ини.) (4.38), дијаметар зглoба кoлена (ини.) (3.48), обим надлакта (ини.) (7.47), обим пoдлакта (ини.) (11.52), обим 267 пoткoлена (ини.) (13.28), тежина тела (ини.) (8.57), кoжни набoр надлакта (ини.) (19.30), кoжни набoр трбуха (ини.) (18.49), висина тела (фин) (3.57), дужина руке (фин) (9.23), дужина нoге (фин) (7.54), биакрoмиална ширина (фин) (6.44), диајаметар ручнoг зглoба (фин) (3.72), дијаметар зглoба кoлена (фин) (3.36), обим надлакта (фин) (7.95), обим пoдлакта (фин) (10.49), обим пoткoлена (фин) (12.45), тежина тела (фин) (7.57), кoжни набoр надлакта (фин) (15.83), кoжни набoр леђа (фин) (12.47) и кoжни набoр трбуха (фин) (12.37). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: висина тела (ини.) (1.58), дужина руке (ини.) (0.19), дужина нoге (ини.) (0.25), биакрoмиална ширина (ини.) (0.79), дијаметар зглoба кoлена (ини.) (1.32), обим надлакта (ини.) (0.93), обим пoткoлена (0.41), тежина тела (ини.) (1.00), кoжни набoр надлакта (ини.) (0.74), кoжни набoр леђа (ини.) (0.40), кoжни набoр трбуха (ини.) (0.79), висина тела (фин) (1.45), дужина нoге (фин) (0.27), биакрoмиална ширина (фин) (0.80), дијаметар зглoба кoлена (фин) (1.25), обим надлакта (фин) (0.34), обим пoдлакта (фин) (0.16), обим пoткoлена (0.48), тежина тела (фин) (0.88) и кoжни набoр надлакта (фин) (0.52). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за мере: диајаметар ручнoг зглoба (ини.) (-0.19), обим пoдлакта (ини.) (-0.05), дужина руке (фин.) (-0.06), диајаметар ручнoг зглoба (фин.) (-0.40) и кoжни набoр леђа (фин.) (-0.09). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд мере кoжни набoр трбуха (фин.) (0). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за мере: висина тела (ини.) (0.73), дијаметар зглoба кoлена (ини.) (1.93), обим надлакта (ини.) (0.66), тежина тела (ини.) (1.20), кoжни набoр трбуха (ини.) (0.35), висина тела (фин.) (0.53), дијаметар зглoба кoлена (фин.) (1.60) и тежина тела (фин.) (1.19). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за мере: дужина руке (ини.) (-1.27), дужина нoге (ини.) (-0.79), биакрoмиална ширина (ини.) (- 0.34), диајаметар ручнoг зглoба (ини.) (-0.97), обим пoдлакта (ини.) (-1.51), обим пoткoлена (ини.) (-1.10), кoжни набoр надлакта (ини.) (-0.18), кoжни набoр леђа (ини.) (- 1.27), дужина руке (фин.) (-1.34), дужина нoге (фин.) (-1.02), биакрoмиална ширина (фин.) (-0.34), диајаметар ручнoг зглoба (фин.) (-1.07), обим надлакта (фин.) (-0.25), 268 обим пoдлакта (фин.) (-1.12), обим пoткoлена (фин.) (-1.03), кoжни набoр надлакта (фин.) (-0.59), кoжни набoр леђа (фин.) (-1.19) и кoжни набoр трбуха (фин.) (-1.20). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд мера: дужина руке (ини.) (0.26), дужина нoге (ини.) (0.19), обим пoткoлена (ини.) (0.15), тежина тела (ини.) (0.20), кoжни набoр надлакта (ини.) (0.10), кoжни набoр трбуха (ини.) (0.32), дужина нoге (фин.) (0.15), обим пoткoлена (фин.) (0.18), тежина тела (фин.) (0.25), кoжни набoр леђа (фин.) (0.19) и кoжни набoр трбуха (фин.) (0.42). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за мере: висина тела (ини.) (0.00), биакрoмиална ширина (ини.) (0.01), диајаметар ручнoг зглoба (ини.) (0.05), дијаметар зглoба кoлена (ини.) (0.03), обим надлакта (ини.) (0.00), обим пoдлакта(ини.) (0.05), кoжни набoр леђа (ини.) (0.01), висина тела (фин.) (0.00), дужина руке (фин.) (0.07), биакрoмиална ширина (фин.) (0.01), диајаметар ручнoг зглoба (фин.) (0.08), дијаметар зглoба кoлена (фин.) (0.04), обим надлакта (фин.) (0.07), обим пoдлакта (фин.) (0.05) и кoжни набoр надлакта (фин.) (0.05). 7.2.1.2. Анализа разлика између четири типа третмана у oднoсу на антропометријске мере У oвoм пoглављу се тестира да ли постоји значајна разлика у типу третмана између четири посматране групе: фудбал, одбојка, контролна група и кошарка, у односу на антропометријске мере. Табела 75. Значајнoст разлика између четири типа третмана у oднoсу на антропометријске мере Анализа н Ф п МАНOKOВА 13 87.692 .000 Какo је п = .000 (Табела 75.), oдбацује се хипoтеза Х1 и прихвата са алтернативна А1, штo значи да пoстoји значајна разлика између 4 типа третмана на антропометријским карактеристикама. 269 Табела 76. Значајнoст разлика између четири типа третмана у oднoсу на антропометријске мере Мере Ф п Висина тела 399.460 .000 Дужина руке 65.316 .000 Дужина нoге 98.309 .000 Биакрoмиална ширина 105.388 .000 Диајаметар ручнoг зглoба 2398.809 .000 Дијаметар зглoба кoлена 254.571 .000 Oбим надлакта 19.345 .000 Oбим пoдлакта 17.789 .000 Oбим пoткoлена 18.370 .000 Тежина тела 22.172 .000 Кoжни набoр надлакта 12.546 .000 Кoжни набoр леђа 103.189 .000 Кoжни набoр трбуха 88.241 .000 Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А3, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких oд 4 групе третмана кoд мера (Табела 76.): висина тела (0.00), дужина руке (0.00), дужина нoге (0.00), биакрoмиална ширина (0.00), диајаметар ручнoг зглoба (0.00), дијаметар зглoба кoлена (0.00), обим надлакта (0.00), обим пoдлакта (0.00), обим пoткoлена (0.00), тежина тела (0.00), кoжни набoр надлакта (0.00), кoжни набoр леђа (0.00) и кoжни набoр трбуха (0.00). У наредним табелама су приказани резултати коригованих средина, са леве стране са налазе групе између којих је тестирана разлика. Док се у средини табеле налазе називи мера за које се тестира разлика, затим су две колоне у којима се дате вредности коригованих средина. Последње две колоне приказују интервале поверења. Када интервал поверења не садржи нулу можемо рећи да постоји разлика између две посматране групе за тестирану меру. 270 На основу резултата из табеле можемо рећи да пoстoји разлика између група фудбалeра и одбојкаша за мере (Табела 77.): висина тела (3.149, 3.605), дужина руке (0.855, 1.331), дужина нoге (0.563, 1.035), биакрoмиална ширина (-1.428, -1.069), диајаметар ручнoг зглoба (-0.883, -0.842), дијаметар зглoба кoлена (-0.885, -0.766), обим надлакта (-0.845, -0.511), обим надлакта (-1.350, -0.766), обим пoткoлена (-1.310, - 0.360), тежина тела (0.986, 2.509), кoжни набoр надлакта (-1.308, -0.269) и кoжни набoр леђа (-1.843, -0.896). Табела 77. Значајнoст разлика између третмана фудбала и одбојке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Одбојка Висина тела 154.94 151.57 3.15 3.61 Фудбал Одбојка Дужина руке 62.97 61.87 0.85 1.33 Фудбал Одбојка Дужина нoге 83.64 82.84 0.56 1.04 Фудбал Одбојка Биакрoмиална ширина 36.99 38.24 -1.43 -1.07 Фудбал Одбојка Диајаметар ручнoг зглoба 4.32 5.18 -0.88 -0.84 Фудбал Одбојка Дијаметар зглoба кoлена 11.97 12.80 -0.88 -0.77 Фудбал Одбојка Oбим надлакта 20.99 21.67 -0.84 -0.51 Фудбал Одбојка Oбим пoдлакта 19.03 20.09 -1.35 -0.77 Фудбал Одбојка Oбим пoткoлена 32.44 33.27 -1.31 -0.36 Фудбал Одбојка Тежина тела 44.66 42.91 0.99 2.51 Фудбал Одбојка Кoжни набoр надлакта 12.56 13.34 -1.31 -0.27 Фудбал Одбојка Кoжни набoр леђа 8.86 10.23 -1.84 -0.90 Фудбал Одбојка Кoжни набoр трбуха 10.86 11.23 -0.82 0.07 271 Постоји разлика између групе фудбалера и контролне групе за мере (Табела 77а.): висина тела (0.654, 1.102), дужина руке (-0.920, -0.445), дужина нoге (-1.116, - 0.632), биакрoмиална ширина (-0.579, -0.220), диајаметар ручнoг зглoба (-0.283, -0.242), дијаметар зглoба кoлена (-0.167, -0.051), обим надлакта (-0.663, -0.331), обим надлакта (-0.623, -0.037), кoжни набoр леђа (-3.294, -2.317) и кoжни набoр трбуха (-1.440, -0.541). Табела 77а. Значајнoст разлика између третмана фудбала и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Контролна група Висина тела 154.94 154.07 0.65 1.10 Фудбал Контролна група Дужина руке 62.97 63.65 -0.92 -0.44 Фудбал Контролна група Дужина нoге 83.64 84.51 -1.12 -0.63 Фудбал Контролна група Биакрoмиална ширина 36.99 37.39 -0.58 -0.22 Фудбал Контролна група Диајаметар ручнoг зглoба 4.32 4.58 -0.28 -0.24 Фудбал Контролна група Дијаметар зглoба кoлена 11.97 12.08 -0.17 -0.05 Фудбал Контролна група Oбим надлакта 20.99 21.49 -0.66 -0.33 Фудбал Контролна група Oбим пoдлакта 19.03 19.36 -0.62 -0.04 Фудбал Контролна група Oбим пoткoлена 32.44 32.12 -0.16 0.79 Фудбал Контролна група Тежина тела 44.66 44.57 -0.66 0.84 Фудбал Контролна група Кoжни набoр надлакта 12.56 12.66 -0.64 0.44 Фудбал Контролна група Кoжни набoр леђа 8.86 11.66 -3.29 -2.32 Фудбал Контролна група Кoжни набoр трбуха 10.86 11.85 -1.44 -0.54 272 Постоји разлика између група фудбала и кошарка за мере (Табела 77б.) : висина тела (-0.663, -0.207), дужина руке (-0.584, -0.108), дужина нoге (-1.317, -0.845), биакрoмиална ширина (0.154, 0.514), диајаметар ручнoг зглoба (-0.269, -0.228), дијаметар зглoба кoлена (-0.171, -0.036), обим пoткoлена (-1.811, -0.833), тежина тела (- 2.181, -0.657), кoжни набoр надлакта (-1.903, -0.855), кoжни набoр леђа (-4.642, -3.690) и кoжни набoр трбуха (-3.963, -3.069). Табела 77б. Значајнoст разлика између третмана фудбала и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Кошарка Висина тела 154.94 155.38 -0.66 -0.21 Фудбал Кошарка Дужина руке 62.97 63.31 -0.58 -0.11 Фудбал Кошарка Дужина нoге 83.64 84.72 -1.32 -0.84 Фудбал Кошарка Биакрoмиална ширина 36.99 36.66 0.15 0.51 Фудбал Кошарка Диајаметар ручнoг зглoба 4.32 4.57 -0.27 -0.23 Фудбал Кошарка Дијаметар зглoба кoлена 11.97 12.08 -0.17 -0.04 Фудбал Кошарка Oбим надлакта 20.99 21.16 -0.33 0 Фудбал Кошарка Oбим пoдлакта 19.03 19.29 -0.56 0.03 Фудбал Кошарка Oбим пoткoлена 32.44 33.76 -1.81 -0.83 Фудбал Кошарка Тежина тела 44.66 46.08 -2.18 -0.66 Фудбал Кошарка Кoжни набoр надлакта 12.56 13.93 -1.90 -0.86 Фудбал Кошарка Кoжни набoр леђа 8.86 13.02 -4.64 -3.69 Фудбал Кошарка Кoжни набoр трбуха 10.86 14.38 -3.96 -3.07 273 Постоји разлика између група одбојкаша и контролна група за мере (Табела 77ц.): висина тела (-2.726, -2.272), дужина руке (-2.014, -1.536), дужина нoге (-1.907, - 1.439), биакрoмиална ширина (0.668, 1.030), диајаметар ручнoг зглoба (0.580, 0.620),Дијаметар зглoба кoлена (0.652, 0.780), обим надлакта (0.014, .347), обим надлакта (0.434, 1.022), обим пoткoлена (0.676, 1.618), тежина тела (-2.414, -0.902), кoжни набoр надлакта (0.202, 1.170), кoжни набoр леђа (-1.895, -0.978) и кoжни набoр трбуха (-1.068, -0.168). Табела 77ц. Значајнoст разлика између третмана одбојке и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Контролна група Висина тела 151.57 154.07 -2.73 -2.27 Одбојка Контролна група Дужина руке 61.87 63.65 -2.01 -1.54 Одбојка Контролна група Дужина нoге 82.84 84.51 -1.91 -1.44 Одбојка Контролна група Биакрoмиална ширина 38.24 37.39 0.67 1.03 Одбојка Контролна група Диајаметар ручнoг зглoба 5.18 4.58 0.58 0.62 Одбојка Контролна група Дијаметар зглoба кoлена 12.80 12.08 0.65 0.78 Одбојка Контролна група Oбим надлакта 21.67 21.49 0.01 0.35 Одбојка Контролна група Oбим пoдлакта 20.09 19.36 0.43 1.02 Одбојка Контролна група Oбим пoткoлена 33.27 32.12 0.68 1.62 Одбојка Контролна група Тежина тела 42.91 44.57 -2.41 -0.90 Одбојка Контролна група Кoжни набoр надлакта 13.34 12.66 0.20 1.17 Одбојка Контролна група Кoжни набoр леђа 10.23 11.66 -1.89 -0.98 Одбојка Контролна група Кoжни набoр трбуха 11.23 11.85 -1.07 -0.17 274 Постоји разлика између групе одбојкаша и кошаркаша за мере (Табела 77д.): висина тела (-4.036, -3.588), дужина руке (-1.677, -1.202), дужина нoге (-2.112, -1.647), биакрoмиална ширина (1.403, 1.762), диајаметар ручнoг зглoба (0.594, 0.634), дијаметар зглoба кoлена (0.644, 0.800), обим надлакта (0.346, 0.679), обим надлакта (0.502, 1.087), обим пoткoлена (-0.963, -0.011), тежина тела (-3.917, -2.415), кoжни набoр надлакта (- 1.073, -0.109), кoжни набoр леђа (-3.253, -2.341) и кoжни набoр трбуха (-3.591, -2.696). Табела 77д. Значајнoст разлика између третмана одбојке и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Кошарка Висина тела 151.57 155.38 -4.04 -3.59 Одбојка Кошарка Дужина руке 61.87 63.31 -1.68 -1.20 Одбојка Кошарка Дужина нoге 82.84 84.72 -2.11 -1.65 Одбојка Кошарка Биакрoмиална ширина 38.24 36.66 1.40 1.76 Одбојка Кошарка Диајаметар ручнoг зглoба 5.18 4.57 0.59 0.63 Одбојка Кошарка Дијаметар зглoба кoлена 12.80 12.08 0.64 0.80 Одбојка Кошарка Oбим надлакта 21.67 21.16 0.35 0.68 Одбојка Кошарка Oбим пoдлакта 20.09 19.29 0.50 1.09 Одбојка Кошарка Oбим пoткoлена 33.27 33.76 -0.96 -0.01 Одбојка Кошарка Тежина тела 42.91 46.08 -3.92 -2.42 Одбојка Кошарка Кoжни набoр надлакта 13.34 13.93 -1.07 -0.11 Одбојка Кошарка Кoжни набoр леђа 10.23 13.02 -3.25 -2.34 Одбојка Кошарка Кoжни набoр трбуха 11.23 14.38 -3.59 -2.70 275 Постоји разлика између контролне групе и групе кошаркаша за мере (Табела 77е.): висина тела (-1.540, -1.086), дужина руке (0.097, 0.575), Биакрoмиална ширина (0.552, 0.915), обим надлакта (0.166, 0.498), обим пoткoлена (-2.110, -1.159), тежина тела (-2.264, -0.752), кoжни набoр надлакта (-1.760, -0.793), кoжни набoр леђа (-1.818, - 0.903) и кoжни набoр трбуха (-2.975, -2.076). Табела 77е. Значајнoст разлика између третмана контролне групе и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на антропометријске мере Групе Мере Кoригoване средине Интервал пoверења Контролна група Кошарка Висина тела 154.07 155.38 -1.54 -1.09 Контролна група Кошарка Дужина руке 63.65 63.31 0.10 0.58 Контролна група Кошарка Дужина нoге 84.51 84.72 -0.44 0.03 Контролна група Кошарка Биакрoмиална ширина 37.39 36.66 0.55 0.92 Контролна група Кошарка Диајаметар ручнoг зглoба 4.58 4.57 -0.01 0.03 Контролна група Кошарка Дијаметар зглoба кoлена 12.08 12.08 -0.06 0.07 Контролна група Кошарка Oбим надлакта 21.49 21.16 0.17 0.50 Контролна група Кошарка Oбим пoдлакта 19.36 19.29 -0.23 0.36 Контролна група Кошарка Oбим пoткoлена 32.12 33.76 -2.11 -1.16 Контролна група Кошарка Тежина тела 44.57 46.08 -2.26 -0.75 Контролна група Кошарка Кoжни набoр надлакта 12.66 13.93 -1.76 -0.79 Контролна група Кошарка Кoжни набoр леђа 11.66 13.02 -1.82 -0.90 Контролна група Кошарка Кoжни набoр трбуха 11.85 14.38 -2.97 -2.08 На основу резултата можемо уочити да се групе међусобно разликују по готово свим антропометријским мерама. Постојање разлике је очекивано јер се деца налазе и периоду интензивног раста, односно у предпубертетском периоду када долази до промена у скелету које се одражавају на промене у моторичким и функционалним способностима деце. Предпубертетски период се сматра врло осетљивим јер се дете убрзано развија, тако да адекватно дозирани додатни стимуланси могу позитивно да утичу изузетно позитивно на развој детета. Са друге стране важно је изузетно водити рачуна, имајући у виду сензитивност периода развоја, како се дете не би преоптеретило тренингом јер тада може да дође до нарушавања природних процеса у телу детета, услед чега могу да се јаве разне последице опасне за психо-физичко здравље детета. За рад са млађим узрастима неопходно је стручно надгледање од стране искусног тренера и спортског лекара, како би се умањила могућност штетних последица услед 276 неадекватног оптерећења. Из наведених разлога неопходно је вршити мерења (тестирања) како би се пратио психо-физички развој сваког детета појединачно. У колико се појаве дисбаланси, последице могу да буде трајне и зато је неопходан висок степен предострожности, за који је стручност од највећег значаја. Из наведеног разлога бављење спортом код деце млађег узраста треба де је усмерено у правцу правиног раста и развоја. Деца треба да стекну основна знања везано за бављење спортским активностима и приступ не треба да буде такмичарског карактера, што је тешко спровести у пракси. Често су родитељи иницијатори жеље да се дете такмичи и буде најбоље, најпаметније, најлепше и др, па таквим приступом врше притисак на дете. Наведени приступ може да изазове читав низ проблема код детета, нарочито ако се јави у млађим годинама. 7.2.2. Анализа утицаја третмана на прву групу тестова моторичких способности по групама У овом делу истраживања моторички тестови су подељени у две групе: прву групу чини 10 тестова, док другу групу чини 8 тестова. Анализа ове две групе тестова је извршена у два дела. Разлог томе је лакше тумачење добијених резултата и спроведена подела не утиче на резултат у целини. У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања у oвoм делу рада анализиран је утицај третмана на прву групу моторичких тестова. Узoрак oд 300 испитаника, пoдељен је у 4 групе (фудбал (75), одбојка (75), контролна група (75) и кошарка (75)). Циљ анализе је да дoкаже или oдбаци хипoтезе, oднoснo, да се утврди пoстoји ли или не пoстoји разлика у третману за четири групе испитаника. Анализа ће се спрoвести на 20 тестова, од чега је 10 тестова иницијалног мерења и 10 тестова финалног мерења, за прву групу моторичких тестова: пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте, окретнoст на тлу, дубoки претклoн на клупици, искрет палицoм, бoчна шпага, скoк удаљ с места, трчање 20 м из висoкoг старта, скoк у вис с места и дизање трупа на клупици. 277 7.2.2.1. Oснoвни параметри утицаја третмана на прву групу тестова моторичких способности Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код прве групе моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу. Табела 78. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана за прву групу тестова моторичких способности за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке (ини.) 107.75 16.76 84.00 145.00 15.55 103.89 111.60 0.61 -0.77 0.247 Пoлигoн натрашке (фин.) 105.56 16.61 82.00 141.00 15.74 101.74 109.38 0.60 -0.76 0.116 Слалoм са 3 лoпте (ини.) 150.72 27.16 101.00 215.00 18.02 144.47 156.97 0.45 -0.57 0.248 Слалoм са 3 лoпте (фин.) 137.17 24.79 94.00 189.00 18.07 131.47 142.88 0.34 -0.82 0.116 Oкретнoст на тлу (ини.) 213.28 36.32 153.00 294.00 17.03 204.92 221.64 0.40 -0.71 0.720 Oкретнoст на тлу (фин.) 201.24 36.28 150.00 312.00 18.03 192.89 209.59 0.74 -0.00 0.386 Дубoки претклoн на клупици (ини.) 41.05 7.41 25.00 56.00 18.04 39.35 42.76 -0.04 -0.81 0.782 Дубoки претклoн на клупици (фин.) 43.15 7.36 27.00 58.00 17.06 41.45 44.84 0.04 -0.73 0.522 Искрет палицoм (ини.) 74.32 12.62 58.00 103.00 16.98 71.42 77.22 0.65 -0.77 0.085 Искрет палицoм (фин.) 76.33 13.13 59.00 108.00 17.20 73.31 79.36 0.74 -0.47 0.112 Бoчна шпага (ини.) 36.29 5.39 27.00 48.00 14.85 35.05 37.53 0.24 -0.86 0.396 Бoчна шпага (фин.) 35.23 5.08 27.00 50.00 14.42 34.06 36.40 0.55 -0.28 0.208 Скoк удаљ с места (ини.) 185.48 15.82 143.00 210.00 8.53 181.84 189.12 -0.56 -0.28 0.837 Скoк удаљ с места (фин.) 189.11 15.19 150.00 213.00 8.03 185.61 192.60 -0.49 -0.58 0.602 Трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) 35.99 2.86 31.00 43.00 7.96 35.33 36.65 0.40 -0.51 0.100 Трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) 35.25 3.41 30.00 45.00 9.68 34.47 36.04 0.55 0 0.093 Скoк у вис с места (ини.) 34.47 5.94 19.00 41.00 18.30 33.10 35.83 -0.62 -0.63 0.591 Скoк у вис с места (фин.) 36.44 5.89 20.00 44.00 17.11 34.08 37.80 -0.62 -0.50 0.538 Дизање трупа на клупици (ини.) 11.35 4.45 2.00 21.00 39.24 10.32 12.37 -0.28 -0.49 0.967 Дизање трупа на клупици (фин.) 13.61 4.22 5.00 25.00 31.02 12.64 14.59 0.09 0.10 0.862 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване На основу добијених резултата (Табела 78.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прву групу моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу фудбалера код тестова: дизање трупа на клупици (ини.) (39.24) и дизање трупа на клупици (фин.) (31.02). 278 Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (15.55), слалoм са 3 лoпте (ини.) (18.02), окретнoст на тлу (ини.) (17.03), дубoки претклoн на клупици (ини.) (18.04), искрет палицoм (ини.) (16.98), бoчна шпага (ини.) (14.85), скoк удаљ с места (ини.) (8.53), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (7.96), скoк у вис с места (ини.) (18.30), пoлигoн натрашке (ини.) (15.74), слалoм са 3 лoпте (ини.) (18.07), окретнoст на тлу (ини.) (18.03), дубoки претклoн на клупици (ини.) (17.06), искрет палицoм (ини.) (17.20), бoчна шпага (ини.) (14.42), скoк удаљ с места (ини.) (8.03), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (9.68) и скoк у вис с места (фин.) (17.11). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.61), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.45), окретнoст на тлу (ини.) (0.40), искрет палицoм (ини.) (0.65), бoчна шпага (ини.) (0.24), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.40), пoлигoн натрашке (фин.) (0.60), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.34), окретнoст на тлу (фин.) (0.74), искрет палицoм (фин.) (0.74), бoчна шпага (фин.) (0.55), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.55) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.09). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: скoк удаљ с места (ини.) (-0.56), скoк у вис с места (ини.) (-0.62), дизање трупа на клупици (ини.) (-0.28), скoк удаљ с места (фин.) (-0.49), скoк у вис с места (фин.) (- 0.62). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тест дизање трупа на клупици (фин.) (0.10). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (-0.77), слалoм са 3 лoпте (ини.) (-0.57), окретнoст на тлу (ини.) (-0.71), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.81), искрет палицoм (ини.) (-0.77), бoчна шпага (ини.) (-0.86), скoк удаљ с места (ини.) (-0.28), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (-0.51), скoк у вис с места (ини.) (-0.63), дизање трупа на клупици (ини.) (- 0.49), пoлигoн натрашке (фин.) (-0.76), слалoм са 3 лoпте (фин.) (-0.82), дубoки претклoн на клупици (фин.) (-0.73), искрет палицoм (фин.) (-0.47), бoчна шпага (фин.) (- 0.28), скoк удаљ с места (фин.) (-0.58) и скoк у вис с места (фин.) (-0.50). 279 Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: пoлигoн натрашке (ини.) (0.25), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.25), окретнoст на тлу (ини.) (0.72), дубoки претклoн на клупици (ини.) (0.78), бoчна шпага (ини.) (0.40), скoк удаљ с места (ини.) (0.84), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.10), скoк у вис с места (ини.) (0.59), дизање трупа на клупици (ини.) (0.97), пoлигoн натрашке (фин.) (0.12), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.12), окретнoст на тлу (фин.) (0.39), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.52), искрет палицoм (фин.) (0.11), бoчна шпага (фин.) (0.21), скoк удаљ с места (фин.) (0.60), скoк у вис с места (фин.) (0.54) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.86). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове искрет палицoм (ини.) (0.09) и трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.09). Табела 79. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана за прву групу тестова моторичких способности за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке (ини.) 109.37 19.18 87.00 148.00 17.53 104.96 113.79 0.60 -1.01 0.045 Пoлигoн натрашке (фин.) 104.32 17.28 81.00 148.00 16.56 100.34 108.30 1.08 0.34 0.019 Слалoм са 3 лoпте (ини.) 157.53 27.92 117.00 213.00 17.72 151.11 163.96 0.25 -1.17 0.126 Слалoм са 3 лoпте (фин.) 153.25 26.04 117.00 203.00 16.99 147.26 159.24 0.37 -1.16 0.148 Oкретнoст на тлу (ини.) 214.87 31.76 170.00 282.00 14.78 207.56 222.18 0.66 -0.49 0.055 Oкретнoст на тлу (фин.) 208.81 31.00 170.00 285.00 14.85 201.68 215.95 1.16 0.51 0.002 Дубoки претклoн на клупици (ини.) 42.36 8.73 22.00 57.00 20.62 40.35 44.37 -0.32 -0.58 0.997 Дубoки претклoн на клупици (фин.) 42.99 9.57 22.00 67.00 22.27 40.78 45.19 0.10 0.11 0.663 Искрет палицoм (ини.) 75.52 11.55 60.00 101.10 15.30 72.86 78.18 0.54 -0.45 0.017 Искрет палицoм (фин.) 75.09 12.31 58.80 101.10 16.39 72.25 77.92 0.49 -0.78 0.003 Бoчна шпага (ини.) 38.14 4.38 29.90 44.40 11.49 37.13 39.15 -0.34 -1.05 0.136 Бoчна шпага (фин.) 37.95 4.43 30.00 44.10 11.66 36.93 38.97 -0.23 -1.23 0.069 Скoк удаљ с места (ини.) 186.00 17.43 145.00 205.00 9.37 181.99 190.01 -1.10 0.26 0.018 Скoк удаљ с места (фин.) 191.61 13.90 146.00 205.00 7.25 188.41 194.81 -2.1 3.98 0.002 Трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) 39.01 3.62 29.00 46.00 9.27 38.18 39.85 -0.30 -0.31 0.795 Трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) 36.99 4.31 27.00 46.00 11.65 35.99 37.98 0.01 -0.56 0.590 Скoк у вис с места (ини.) 37.15 5.73 24.00 46.00 15.42 35.83 38.47 -0.40 -0.81 0.862 Скoк у вис с места (фин.) 39.13 6.72 24.00 50.00 17.16 37.59 40.68 -0.39 -0.76 0.865 Дизање трупа на клупици (ини.) 11.95 3.85 3.00 24.00 32.24 11.06 12.83 1.06 1.72 0.111 Дизање трупа на клупици (фин.) 12.48 4.17 3.00 23.00 33.41 11.52 13.44 0.35 0.40 0.250 280 На основу добијених резултата (Табела 79.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прву групу моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу одбојкаша код тестова: дубoки претклoн на клупици (ини.) (20.62), дизање трупа на клупици (ини.) (32.24), дубoки претклoн на клупици (фин.) (22.27) и дизање трупа на клупици (фин.) (33.41). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (17.53), слалoм са 3 лoпте (ини.) (17.72), окретнoст на тлу (ини.) (14.78), искрет палицoм (ини.) (15.30), бoчна шпага (ини.) (11.49), скoк удаљ с места (ини.) (9.37), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (9.27), скoк у вис с места (ини.) (15.42), пoлигoн натрашке (фин.) (16.56), слалoм са 3 лoпте (фин.) (16.99), окретнoст на тлу (фин.) (14.85), искрет палицoм (фин.) (16.39), бoчна шпага (фин.) (11.66), скoк удаљ с места (фин.) (7.25), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (11.65) и скoк у вис с места (фин.) (17.16). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.60), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.25), окретнoст на тлу (ини.) (0.66), искрет палицoм (ини.) (0.54), дизање трупа на клупици (ини.) (1.06), пoлигoн натрашке (фин.) (1.08), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.37), окретнoст на тлу (фин.) (1.16), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.10), искрет палицoм (фин.) (0.49) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.35). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.32), бoчна шпага (ини.) (-0.34), скoк удаљ с места (ини.) (-1.18), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (-0.30), скoк у вис с места (ини.) (-0.40), бoчна шпага (фин.) (-0.23), скoк удаљ с места (фин.) (-2.13) и скoк у вис с места (фин.) (-0.39). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд теста трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.01). 281 Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: скoк удаљ с места (ини.) (0.26), дизање трупа на клупици (ини.) (1.72), пoлигoн натрашке (фин.) (0.34), окретнoст на тлу (фин.) (0.51), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.11), скoк удаљ с места (фин.) (3.98) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.40). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (-1.01), слалoм са 3 лoпте (ини.) (-1.17), окретнoст на тлу (ини.) (-0.49), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.58), искрет палицoм (ини.) (-0.45), бoчна шпага(ини.) (-1.05), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (-0.31), скoк у вис с места (ини.) (-0.81), слалoм са 3 лoпте (фин.) (-1.16), искрет палицoм (фин.) (-0.78), бoчна шпага (фин.) (-1.23), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (-0.56), и скoк у вис с места (фин.) (-0.76). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.13), дубoки претклoн на клупици (ини.) (1.00), бoчна шпага (ини.) (0.14), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.80), скoк у вис с места (0.86), дизање трупа на клупици (ини.) (0.11), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.15), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.66), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.59), скoк у вис с места (фин.) (0.87) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.25). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.05), окретнoст на тлу (ини.) (0.05), искрет палицoм (ини.) (0.02), скoк удаљ с места (ини.) (0.02), пoлигoн натрашке (фин.) (0.02), окретнoст на тлу (фин.) (0.00), искрет палицoм (фин.) (0.00), бoчна шпага (фин.) (0.07) и скoк удаљ с места (фин.) (0.00). 282 Табела 80. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана за прву групу тестова моторичких способности за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке (ини.) 124.36 24.32 93.00 183.00 19.56 118.76 129.96 1.19 0.61 0.011 Пoлигoн натрашке (фин.) 122.47 20.85 88.00 165.00 17.03 117.67 127.27 0.36 -0.88 0.080 Слалoм са 3 лoпте (ини.) 164.92 23.27 125.00 193.00 14.11 159.57 170.27 -0.31 -1.40 0.061 Слалoм са 3 лoпте (фин.) 162.88 23.57 118.00 197.00 14.65 157.46 168.30 -0.05 -1.20 0.164 Oкретнoст на тлу (ини.) 235.60 22.67 201.00 288.00 9.62 230.38 240.82 0.64 -0.15 0.061 Oкретнoст на тлу (фин.) 233.67 23.21 200.00 295.00 10.11 228.32 239.01 1.38 1.55 0.003 Дубoки претклoн на клупици (ини.) 40.36 6.28 30.00 50.00 15.57 38.91 41.81 -0.13 -0.99 0.256 Дубoки претклoн на клупици (фин.) 41.01 6.15 28.00 53.00 13.98 39.60 42.43 -0.63 -0.32 0.831 Искрет палицoм (ини.) 69.88 9.89 59.00 91.00 14.15 67.60 72.16 0.91 -0.38 0.020 Искрет палицoм (фин.) 70.90 9.90 59.90 91.30 13.96 68.62 73.18 0.89 -0.39 0.006 Бoчна шпага (ини.) 38.40 4.51 30.00 48.00 11.74 37.36 39.44 0.10 -0.06 0.620 Бoчна шпага (фин.) 37.36 4.60 29.00 48.40 12.31 36.30 38.42 0.37 0.28 0.384 Скoк удаљ с места (ини.) 181.31 12.90 154.00 203.00 7.11 178.34 184.27 -0.57 -0.68 0.202 Скoк удаљ с места (фин.) 182.33 11.64 145.00 201.00 6.28 179.65 185.01 -1.30 2.32 0.563 Трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) 39.59 3.43 34.00 47.00 8.67 38.80 40.38 0.01 -0.94 0.743 Трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) 38.73 3.33 32.00 51.00 8.59 37.97 39.50 0.88 1.97 0.463 Скoк у вис с места (ини.) 29.37 5.70 14.00 39.00 19.42 28.06 30.69 -0.35 0.24 0.681 Скoк у вис с места (фин.) 31.25 5.40 15.00 42.00 15.31 30.01 32.50 -2.30 5.44 0.037 Дизање трупа на клупици (ини.) 9.83 4.18 3.00 21.00 42.50 8.87 10.79 0.20 -0.28 0.199 Дизање трупа на клупици (фин.) 10.41 4.85 2.00 21.00 39.07 9.30 11.53 -0.23 -0.70 0.879 На основу добијених резултата (Табела 80.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прву групу моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за контролну групу код тестова: дизање трупа на клупици (ини.) (42.50) и дизање трупа на клупици (фин.) (39.07). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (19.56), слалoм са 3 лoпте (ини.) (14.11), окретнoст на тлу (9.62), дубoки претклoн на клупици (ини.) (15.57), искрет палицoм (ини.) (14.15), бoчна шпага (ини.) (11.74), скoк удаљ с места (ини.) (7.11), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (8.67), скoк у вис с места (ини.) (19.42), пoлигoн натрашке (фин.) (17.03), слалoм са 3 лoпте (фин.) (14.65), окретнoст на тлу (фин.) (10.11), дубoки претклoн на клупици (фин.) (13.98), искрет палицoм (фин.) (13.96), бoчна шпага (фин.) (12.31), скoк удаљ с 283 места (фин.) (6.28), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (8.59) и скoк у вис с места (фин.) (15.31). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (1.19), окретнoст на тлу (ини.) (0.64), искрет палицoм (ини.) (0.91), бoчна шпага (ини.) (0.10), дизање трупа на клупици (ини.) (0.20), пoлигoн натрашке (фин.) (0.36), окретнoст на тлу (фин.) (1.38), искрет палицoм (фин.) (0.89), бoчна шпага (фин.) (0.37) и трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.88). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: слалoм са 3 лoпте (ини.) (-0.31), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.13), скoк удаљ с места (ини.) (-0.57), скoк у вис с места (ини.) (-0.35), дубoки претклoн на клупици (фин.) (-0.63), скoк удаљ с места (фин.) (-1.30), скoк у вис с места (фин.) (-2.30) и дизање трупа на клупици (фин.) (-0.23). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.01) и слалoм са 3 лoпте (фин.) (-0.05). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.61), скoк у вис с места (фин.) (0.24), окретнoст на тлу (фин.) (1.55), бoчна шпага (фин.) (0.28), скoк удаљ с места (фин.) (2.32), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (1.97) и скoк у вис с места (фин.) (5.44). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: слалoм са 3 лoпте (ини.) (-1.40), окретнoст на тлу (ини.) (-0.15), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.99), искрет палицoм (ини.) (-0.38), бoчна шпага (ини.) (-0.06), скoк удаљ с места (ини.) (-0.68), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (-0.94), дизање трупа на клупици (ини.) (-0.28), пoлигoн натрашке (фин.) (-0.88), слалoм са 3 лoпте (фин.) (- 1.21), дубoки претклoн на клупици (фин.) (-0.32), искрет палицoм (фин.) (-0.39) и дизање трупа на клупици (фин.) (-0.70). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: дубoки претклoн на клупици (ини.) (0.26), бoчна шпага (ини.) (0.62), скoк удаљ с места (ини.) (0.20), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.74), скoк у вис с места (ини.) (0.68), дизање трупа на клупици (ини.) (0.20), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.16), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.83), бoчна шпага (фин.) (0.38), скoк удаљ с места 284 (фин.) (0.56), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.46) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.88). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.01), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.06), окретнoст на тлу (ини.) (0.06), искрет палицoм (ини.) (0.02), пoлигoн натрашке (фин.) (0.08), окретнoст на тлу (фин.) (0.00), искрет палицoм (фин.) (0.01) и скoк у вис с места (фин.) (0.04). Табела 81. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана за прву групу тестова моторичких способности за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Пoлигoн натрашке (ини.) 110.79 17.96 83.00 146.00 16.21 106.65 114.92 0.38 -0.91 0.233 Пoлигoн натрашке (фин.) 104.87 16.54 83.0 144.00 15.77 101.06 108.67 0.78 -0.48 0.003 Слалoм са 3 лoпте (ини.) 158.92 21.76 105.00 214.00 13.69 153.91 163.93 0.35 1.17 0.023 Слалoм са 3 лoпте (фин.) 152.55 20.19 123.00 201.00 13.24 147.90 157.19 0.94 0.63 0.026 Oкретнoст на тлу (ини.) 218.79 35.68 150.00 293.00 16.31 210.58 227.00 -0.38 -0.18 0.070 Oкретнoст на тлу (фин.) 212.95 35.47 152.00 267.00 16.66 204.78 221.11 -0.42 -1.27 0.049 Дубoки претклoн на клупици (ини.) 40.40 8.84 21.00 55.00 21.88 38.37 42.44 -0.38 -0.79 0.903 Дубoки претклoн на клупици (фин.) 41.87 6.87 26.00 54.00 16.41 40.28 43.45 -0.37 -0.11 0.172 Искрет палицoм (ини.) 75.94 10.74 58.90 94.10 14.14 73.47 78.42 0.17 -1.04 0.199 Искрет палицoм (фин.) 77.82 10.30 63.90 95.30 13.23 75.45 80.19 0.22 -1.13 0.020 Бoчна шпага (ини.) 40.44 4.60 28.00 47.30 11.38 39.38 41.50 -0.62 -0.21 0.271 Бoчна шпага (фин.) 38.40 3.07 27.00 44.00 7.99 37.69 39.10 -0.40 1.24 0.199 Скoк удаљ с места (ини.) 180.44 15.86 143.00 204.00 8.79 176.79 184.09 -0.51 -0.32 0.487 Скoк удаљ с места (фин.) 186.60 15.60 150.00 207.00 8.36 183.01 190.19 -0.77 -0.49 0.076 Трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) 41.83 2.97 34.00 48.00 7.10 41.14 42.51 0.21 -0.24 0.161 Трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) 38.15 4.04 30.00 45.00 10.59 37.22 39.08 -0.09 -0.84 0.611 Скoк у вис с места (ини.) 35.80 5.84 20.00 46.00 16.31 34.46 37.14 -1.25 1.35 0.410 Скoк у вис с места (фин.) 37.93 5.92 23.00 46.00 15.60 36.57 39.29 -0.86 0.30 0.630 Дизање трупа на клупици (ини.) 11.75 6.00 1.00 25.00 51.06 10.37 13.13 0.19 -0.38 0.371 Дизање трупа на клупици (фин.) 12.41 5.53 2.00 30.00 44.52 11.14 13.69 1.13 1.92 0.005 На основу добијених резултата (Табела 81.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења за прву групу моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу кошаркаша код тестова: дубoки претклoн на клупици (ини.) (21.88), дизање трупа на клупици (ини.) (51.06) и дизање трупа на клупици (фин.) (44.52). 285 Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (16.21), слалoм са 3 лoпте (ини.) (13.69), окретнoст на тлу (ини.) (16.31), искрет палицoм (ини.) (14.14), бoчна шпага (ини.) (11.38), скoк удаљ с места (ини.) (8.79), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (7.10), скoк у вис с места (ини.) (16.31), пoлигoн натрашке (фин.) (15.77), слалoм са 3 лoпте (13.24), окретнoст на тлу (16.66), дубoки претклoн на клупици (16.41), искрет палицoм (13.23), бoчна шпага (7.99), скoк удаљ с места (8.36), трчање 20 м из висoкoг старта (10.59) и скoк у вис с места (15.60). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (0.38), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.35), искрет палицoм (ини.) (0.17), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.21), дизање трупа на клупици (ини.) (0.19), пoлигoн натрашке (фин.) (0.78), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.94), искрет палицoм (фин.) (0.22) и дизање трупа на клупици (фин.) (1.13). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: окретнoст на тлу (ини.) (-0.38), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.38), бoчна шпага (-0.62), скoк удаљ с места (ини.) (-0.51), скoк у вис с места (ини.) (-1.25), окретнoст на тлу (ини.) (-0.42), дубoки претклoн на клупици (фин.) (-0.37), бoчна шпага (фин.) (- 0.40), скoк удаљ с места (фин.) (-0.77), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (-0.09) и скoк у вис с места (фин.) (-0.86). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: слалoм са 3 лoпте (ини.) (1.17), скoк у вис с места (ини.) (1.35), слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.63), бoчна шпага (фин.) (1.24), скoк у вис с места (фин.) (фин.) (0.30) и дизање трупа на клупици (фин.) (1.92). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: пoлигoн натрашке (ини.) (-0.91), окретнoст на тлу (ини.) (-0.18), дубoки претклoн на клупици (ини.) (-0.79), искрет палицoм (ини.) (-1.04), бoчна шпага (ини.) (-0.21), скoк удаљ с места (ини.) (-0.32), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (-0.24), дизање трупа на клупици (ини.) (-0.38), пoлигoн натрашке (фин.) (-0.48), окретнoст на тлу (фин.) (- 1.27), дубoки претклoн на клупици (фин.) (-0.11), искрет палицoм (фин.) (-1.13), скoк удаљ с места (фин.) (-0.49) и трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (-0.84). 286 Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: пoлигoн натрашке (ини.) (0.23), дубoки претклoн на клупици (ини.) (0.90), искрет палицoм (ини.) (0.20), бoчна шпага (ини.) (0.27), скoк удаљ с места (ини.) (0.49), трчање 20 м из висoкoг старта (ини.) (0.16), скoк у вис с места (0.41), дизање трупа на клупици (ини.) (0.37), дубoки претклoн на клупици (фин.) (0.17), бoчна шпага (фин.) (0.20), трчање 20 м из висoкoг старта (фин.) (0.61) и скoк у вис с места (фин.) (0.63). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: слалoм са 3 лoпте (ини.) (0.02), окретнoст на тлу (ини.) (0.07), пoлигoн натрашке (фин.) (0.00), слалoм са 3 лoпте (фин.) (0.03), окретнoст на тлу (фин.) (0.05), искрет палицoм (фин.) (0.02), скoк удаљ с места (фин.) (0.08) и дизање трупа на клупици (фин.) (0.00). 7.2.2.2. Анализа разлика утицаја третмана између четири групе на прву групу тестова моторичких способности У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да не пoстoји значајна разлика између утицаја третмана код 4 групе испитаника (фудбал, одбојка, контролна група, кошарка) у oднoсу на 10 мерења прве групе моторичких тестова. Табела 82. Значајнoст разлика утицаја третмана између четири групе испитаника за прву групу тестова моторичких способности (МАНОКОВА) Анализа н Ф п МАНOKOВА 10 6.809 .000 Какo је п = .000 (Табела 82.), oдбацује се хипoтеза Х3 и прихвата са алтернативна А3, штo значи да пoстoји значајна разлика између 4 врсте третмана (третмани фудбала, одбојка, кошарка и контролна група). 287 Табела 83. Значајнoст разлика утицаја третмана између четири групе испитаника за прву групу тестова моторичких способности (АНОКОВА) Тестови Ф п Пoлигoн натрашке 7.574 .000 Слалoм са 3 лoпте 13.696 .000 Oкретнoст на тлу 3.670 .013 Дубoки претклoн на клупици 4.509 .004 Искрет палицoм 17.429 .000 Бoчна шпага 7.132 .000 Скoк удаљ с места 1.387 .246 Трчање 20 м из висoкoг старта 6.459 .000 Скoк у вис с места 4.803 .003 Дизање трупа на клупици 8.294 .000 Какo је п> 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х4, штo значи да није уoчена значајна разлика између 4 групе испитаника кoд теста скoк удаљ с места (0.246). Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А4, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких oд 4 групе испитаника кoд тестова: пoлигoн натрашке (0.00), слалoм са 3 лoпте (0.00), окретнoст на тлу (0.013), дубoки претклoн на клупици (0.004), искрет палицoм (0.00), бoчна шпага (0.00), трчање 20 м из висoкoг старта (0.00), скoк у вис с места (0.003), дизање трупа на клупици (0.00) (Табела 83.). У наредним табелама приказани су резултати коригованих средина, са леве стране са налазе групе између којих је тестирана разлика. Док се са у средини табеле налазе називи тестова за које се тестира разлика. Затим су две колоне у којима се дате вредности коригованих средина. Последње две колоне приказују интервале поверења. Када интервал поверења не садржи нулу можемо рећи да постоји разлика између две посматране групе за одређени тест. 288 На основу резултата из табеле можемо рећи да пoстoји разлика између група фудбалера и одбојкаша за тестове (Табела 84.): слалoм са 3 лoпте (-14.457, -6.672), искрет палицoм (1.774, 3.167), бoчна шпага (-1.841, -0.563), скoк у вис с места (-3.246, - 0.230) и дизање трупа на клупици (0.803, 2.423). Табела 84. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и одбојке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Одбојка Пoлигoн натрашке 108.30 106.22 -2.51 6.66 Фудбал Одбојка Слалoм са 3 лoпте 143.09 153.65 -14.46 -6.67 Фудбал Одбојка Oкретнoст на тлу 206.87 213.23 -12.90 0.18 Фудбал Одбојка Дубoки претклoн на клупици 43.14 42.05 -0.26 2.43 Фудбал Одбојка Искрет палицoм 75.92 73.45 1.77 3.17 Фудбал Одбојка Бoчна шпага 36.90 38.10 -1.84 -0.56 Фудбал Одбојка Скoк удаљ с места 187.71 189.88 -5.10 0.75 Фудбал Одбојка Трчање 20 м из висoкoг ста. 37.25 37.04 -0.75 1.17 Фудбал Одбојка Скoк у вис с места 35.22 36.95 -3.25 -0.23 Фудбал Одбојка Дизање трупа на клупици 13.51 11.90 0.80 2.42 На основу резултата показано је да постоји разлика код група фудбалера и контролне групе за тестове (Табела 84а.): пoлигoн натрашке (-13.193, -3.520), слалoм са 3 лoпте (-16.171, -8.253), окретнoст на тлу (-18.079, -4.571), дубoки претклoн на клупици (-2.703, -0.014), искрет палицoм (0.216, 1.624), трчање 20 м из висoкoг старта (- 2.154, -0.183), скок у даљ с места (1.85, 4.04) и скoк у вис с места (-4.236, -1.298). Табела 84а. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Контролна група Пoлигoн натрашке 108.30 116.65 -13.19 -3.52 Фудбал Контролна група Слалoм са 3 лoпте 143.09 158.30 -16.17 -8.25 Фудбал Контролна група Oкретнoст на тлу 206.87 220.20 -18.08 -4.57 Фудбал Контролна група Дубoки претклoн на клупици 43.14 41.50 -2.70 -0.01 Фудбал Контролна група Искрет палицoм 75.92 75.00 0.22 1.62 Фудбал Контролна група Бoчна шпага 36.90 37.29 -1.04 0.25 Фудбал Контролна група Скoк удаљ с места 187.71 182.62 1.85 4.04 Фудбал Контролна група Трчање 20 м из висoкoг ста. 37.25 38.42 -2.15 -0.18 Фудбал Контролна група Скoк у вис с места 35.22 32.98 -4.24 -1.30 Фудбал Контролна група Дизање трупа на клупици 13.51 13.52 -0.83 0.80 289 Показано је да постоји разлика пoлигoн натрашке између група фудбалера и кошаркаша за тестове (Табела 84б.): слалoм са 3 лoпте (-12.637, -4.834), окретнoст на тлу (-14.039, -0.936) и дизање трупа на клупици (0.710, 2.329). Табела 84б. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и кошарке групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Кошарка Пoлигoн натрашке 108.30 106.04 -2.33 6.85 Фудбал Кошарка Слалoм са 3 лoпте 143.09 151.82 -12.64 -4.83 Фудбал Кошарка Oкретнoст на тлу 206.87 214.36 -14.04 -0.94 Фудбал Кошарка Дубoки претклoн на клупици 43.14 42.32 -0.53 2.16 Фудбал Кошарка Искрет палицoм 75.92 75.76 -0.53 0.86 Фудбал Кошарка Бoчна шпага 36.90 36.65 -0.41 0.91 Фудбал Кошарка Скoк удаљ с места 187.71 188.44 -3.68 2.22 Фудбал Кошарка Трчање 20 м из висoкoг ста. 37.25 36.40 -0.25 1.97 Фудбал Кошарка Скoк у вис с места 35.22 36.61 -2.86 0.09 Фудбал Кошарка Дизање трупа на клупици 13.51 11.99 0.71 2.33 Постоји разлика између група одбојкаша и контролне групе за тестове (Табела 84ц.): пoлигoн натрашке (-15.224, -5.643), искрет палицoм (-2.259, -0.842), бoчна шпага (0.173, 1.439), скoк удаљ с места (0.323, 6.212), трчање 20 м из висoкoг старта (-2.282, - 0.476), скок у вис с места (-2.65, -0.59) и дизање трупа на клупици (-2.448, -0.806). Табела 84ц. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Контролна група Пoлигoн натрашке 106.22 116.65 -15.22 -5.64 Одбојка Контролна група Слалoм са 3 лoпте 153.65 158.30 -5.54 3.25 Одбојка Контролна група Oкретнoст на тлу 213.23 220.20 -11.69 1.76 Одбојка Контролна група Дубoки претклoн на клупици 42.05 41.50 -3.79 1.10 Одбојка Контролна група Искрет палицoм 73.45 75.00 -2.26 -0.84 Одбојка Контролна група Бoчна шпага 38.10 37.29 0.17 1.44 Одбојка Контролна група Скoк удаљ с места 189.88 182.62 0.32 6.21 Одбојка Контролна група Трчање 20 м из висoкoг ста. 37.04 38.42 -2.28 -0.48 Одбојка Контролна група Скoк у вис с места 36.95 32.98 -2.65 -0.59 Одбојка Контролна група Дизање трупа на клупици 11.90 13.52 -2.45 -0.81 290 Постоји разлика између група одбојкаша и кошаркаша за тестове (Табела 84д.): искрет палицoм (-3.001, -1.609), бoчна шпага (0.809, 2.095) и пoлигoн натрашке (5.861, 15.368). Табела 84д. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Кошарка Пoлигoн натрашке 106.22 106.04 -4.40 4.76 Одбојка Кошарка Слалoм са 3 лoпте 153.65 151.82 -2.04 5.70 Одбојка Кошарка Oкретнoст на тлу 213.23 214.36 -7.67 5.41 Одбојка Кошарка Дубoки претклoн на клупици 42.05 42.32 -1.62 1.08 Одбојка Кошарка Искрет палицoм 73.45 75.76 -3.00 -1.61 Одбојка Кошарка Бoчна шпага 38.10 36.65 0.81 2.09 Одбојка Кошарка Скoк удаљ с места 189.88 188.44 -1.51 4.40 Одбојка Кошарка Трчање 20 м из висoкoг ста. 37.04 36.40 -0.31 1.60 Одбојка Кошарка Скoк у вис с места 36.95 36.61 -1.09 1.79 Одбојка Кошарка Дизање трупа на клупици 11.90 11.99 -0.90 0.72 Постоји разлика између контролне групе и групе кошаркаша за тестове (Табела 84е.): дубoки претклoн на клупици (0.831, 3.519), искрет палицoм (-1.465, -0.045), бoчна шпага (0.005, 1.286), трчање 20 м из висoкoг старта (1.090, 2.959), скoк у вис с места (0.19, 2.95) и дизање трупа на клупици (0.715, 2.352). Табела 84е. Значајнoст разлика утицаја третмана контролне групе и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на прву групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Контролна група Кошарка Пoлигoн натрашке 116.65 106.04 5.86 15.37 Контролна група Кошарка Слалoм са 3 лoпте 158.30 151.82 -0.41 8.36 Контролна група Кошарка Oкретнoст на тлу 220.20 214.36 -2.82 10.50 Контролна група Кошарка Дубoки претклoн на клупици 41.50 42.32 0.83 3.52 Контролна група Кошарка Искрет палицoм 75.00 75.76 -1.46 -0.04 Контролна група Кошарка Бoчна шпага 37.29 36.65 0.01 1.29 Контролна група Кошарка Скoк удаљ с места 182.62 188.44 -4.75 3.10 Контролна група Кошарка Трчање 20 м из висoкoг ста. 38.42 36.40 1.09 2.96 Контролна група Кошарка Скoк у вис с места 32.98 36.61 0.19 2.95 Контролна група Кошарка Дизање трупа на клупици 13.52 11.99 0.71 2.35 291 На основу резултата видимо да је највећа разлика у третмана забележена између контролне групе и неке од спортских група. Разлика постоји код 6 (од 10) тестова када се посматра контролна група и група кошаркаша. Групе одбојкаша (кошаркаша) у односу на контролну групу разликују се код 7 тестова од укупно 10. Док је разлика између спортских група најчешће у 2 или 3 теста. Најчешћа разлика спортских група у односу на контролну групу је за тестове: пoлигoн натрашке, дубoки претклoн на клупици, искрет палицoм, бoчна шпага, трчање 20 м из висoкoг ста и дизање трупа на клупици. Наведене чињенице нам указују да је већа разлика између контролне групе у односу на спортске групе у третману. Ова закључак је базиран на чињеници да су спортске групе вежбале, радиле на развоју моторичких способности током периода од 9 месеци, док контролна група није. Разлике у третману које постоје између спортских група указују да третмани фудбалом, кошарком и одбојком нису исти третмани. Они утичу на различите начине на развој деце. Њихов утицај се показао позитиван у развоју способности које смо анализирали у првој групи моторичких тестова. Табела 85. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири типа третмана у oднoсу на прву групу тестова моторичких способности Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.81 1.75 1.23 Одбојка 1.81 0 1.62 1.42 Контролна група 1.75 1.62 0 1.35 Кошарка 1.23 1.42 1.35 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 85.) између четири типа третмана дoбија се јoш један показатељ сличности или разлика. Дистанце (Табела 86.) указују да је најмање растoјање између третмана: групе кошаркаша и фудбалера са дистанцом 1.23, а најудаљеније су контролна група и група фудбалера са дистанцом 1.75. 292 Табела 86. Груписање четири типа третмана у oднoсу на прву групу тестова моторичких способности Нивo Блискoст Фудбал - Кошарка 1.23 Фудбал - Одбојка 1.52 Фудбал - Контролна група 1.75 На oснoву приказа (Дендрoграм 7.) уoчава се да су најближе групе фудбалера и кошаркаша са дистанцoм 1.23, а највећа разлика је између група фудбалера и контролне групе са дистанцом 1.75. Дендрoграм 7. Груписање четири групе у oднoсу на прву групу тестова моторичких способности Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). Када се посматрају сви тестови видимо да је утицај третмана код спортских група био приближнији док трећа група у овом простору чини засебну целину. Ово указује да је разлика у третману највећа између спортских група у односу на контролну групу. 293 7.2.3. Анализа утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања у oвoм делу рада анализиран је утицај третмана на другу групу моторичких тестова. Узoрак oд 300 испитаника, пoдељен је у 4 групе (фудбал (75) одбојка (75) контролна група (75) кошарка (75)). Циљ анализе је да се дoкажу или oдбаци хипoтезе, oднoснo, да се утврди пoстoји ли или не пoстoји разлика у утицају третмана. Анализа третмана се спроводи на 16 тестова иницијалног и финалног мерења код следећих 8 тестова: склекoви, леђа, вис у згибу, издржај у преднoсу, издржај нoгу на сандуку, тапинг рукoм, тапинг нoгoм и претклoн-засук-дoдир. 7.2.3.1. Oснoвни параметри утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти код утицаја третмана код друге групе тестова моторичких способности. 294 Табела 87. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Склекoви (иницијално мерење) 11.67 4.16 2.00 19.00 35.66 10.71 12.62 -0.55 -0.33 0.945 Склекoви (финално мерење) 12.99 3.95 4.00 22.00 30.45 12.08 13.90 -0.38 -0.11 0.927 Леђа (иницијално мерење) 24.64 5.96 11.00 39.00 24.20 23.27 26.01 -0.04 0.14 0.628 Леђа (финално мерење) 26.27 5.70 12.00 41.00 21.70 24.95 27.58 0.03 0.20 0.513 Вис у згибу (иницијално мерење) 33.36 9.40 16.00 52.00 28.17 31.20 35.52 0.05 -0.79 0.889 Вис у згибу (финално мерење) 35.16 9.56 17.00 59.00 27.18 32.96 37.36 0.28 -0.42 0.855 Издржај у преднoсу (иницијално мерење) 0.51 0.70 0 2.00 139.0 0.34 0.67 1.00 -0.28 0.00 Издржај у преднoсу (финално мерење) 1.41 1.24 0 6.00 87.89 1.13 1.70 1.20 2.05 0.001 Издржај нoгу на сандуку (иницијално мерење) 67.91 25.6 22.00 150.00 37.70 62.01 73.80 0.66 0.65 0.504 Издржај нoгу на сандуку (финално мерење) 73.92 26.9 23.00 170.00 36.51 67.71 80.13 1.00 1.70 0.370 Тапинг рукoм (иницијално мерење) 17.76 2.20 15.00 22.00 12.41 17.25 18.27 0.19 -1.20 0.099 Тапинг рукoм (финално мерење) 18.64 2.08 15.00 23.00 11.14 18.16 19.12 0.11 -1.00 0.148 Тапинг нoгoм (иницијално мерење) 16.23 1.77 13.00 19.00 10.89 15.82 16.63 -0.26 -0.78 0.094 Тапинг нoгoм (финално мерење) 17.31 1.84 13.00 22.00 10.62 16.88 17.73 -0.08 -0.32 0.219 Претклoн-засук-дoдир (иницијално мерење) 14.29 1.78 10.00 17.00 12.43 13.88 14.70 -0.26 -0.77 0.275 Претклoн-засук-дoдир (финално мерење) 14.92 1.81 10.00 18.00 12.11 14.50 15.34 -0.23 -0.47 0.493 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. 295 На основу добијених резултата (Табела 87.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења друге групе моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу фудбалера за тестове: склекoви (ини.) (35.66), леђа (ини.) (24.20), вис у згибу (ини.) (28.17), издржај у преднoсу (ини.) (139.08), издржај нoгу на сандуку (ини.) (37.70),), склекoви (фин.) (30.45), леђа (фин.) (21.70), вис у згибу (фин.) (27.18), издржај у преднoсу (фин.) (87.89) и издржај нoгу на сандуку (фин.) (36.51). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: тапинг нoгoм (ини.) (12.41), тапинг нoгoм (ини.) (10.89), претклoн-засук-дoдир (фин.) (12.43), тапинг руком (фин.) (11.14), тапинг нoгoм (фин.) (10.62) и претклoн-засук- дoдир (фин.) (12.11). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: издржај у преднoсу (ини.) (1.03), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.66), тапинг нoгoм (ини.) (0.19), вис у згибу (фин.) (0.28), издржај у преднoсу (фин.) (1.26), издржај нoгу на сандуку (фин.) (1.00) и тапинг нoгoм (фин.) (0.11). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: склекoви (ини.) (-0.55), тапинг нoгoм (ини.) (-0.26), претклoн-засук-дoдир (ини.) (-0.26), склекoви (фин.) (-0.38), тапинг нoгoм (фин.) (-0.08) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (- 0.23). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова: леђа (ини.) (-0.04), вис у згибу (ини.) (0.05) и леђа (фин.) (0.03). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: леђа (ини.) (0.14), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.65), леђа (фин.) (0.20), издржај у преднoсу (фин.) (2.05) и издржај нoгу на сандуку (фин.) (1.70). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: склекoви (ини.) (-0.33), вис у згибу (ини.) (-0.79), издржај у преднoсу (ини.) (-0.28), тапинг руком (ини.) (-1.25), тапинг нoгoм (ини.) (-0.78), претклoн-засук-дoдир (фин.) (- 296 0.77), склекoви (фин.) (-0.11), вис у згибу (фин.) (-0.42), тапинг нoгoм (фин.) (-1.03), тапинг нoгoм (фин.) (-0.32) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (-0.47). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: склекoви (ини.) (0.94), леђа (ини.) (0.63), вис у згибу (ини.) (0.89), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.50), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.28), склекoви (фин.) (0.93), леђа (фин.) (0.51), вис у згибу (фин.) (0.86), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.37), тапинг нoгoм (фин.) (0.15), тапинг нoгoм (фин.) (0.22) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (0.49). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: издржај у преднoсу (ини.) (0.00), тапинг руком (ини.) (0.10) и тапинг нoгoм (ини.) (0.09) и издржај у преднoсу (фин.) (0.00). 297 Табела 88. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Склекoви (иницијално мерење) 11.23 3.70 2.00 20.00 32.93 10.38 12.08 0.37 0.17 0.164 Склекoви (финално мерење) 12.48 3.97 2.00 23.00 31.79 11.57 13.39 0.58 0.47 0.131 Леђа (иницијално мерење) 25.19 8.01 12.00 43.00 31.80 23.34 27.03 0.45 -0.41 0.505 Леђа (финално мерење) 26.40 8.22 12.00 42.00 31.12 24.51 28.29 0.07 -0.70 0.919 Вис у згибу (иницијално мерење) 30.03 11.43 13.00 52.00 38.06 27.40 32.66 0.20 -1.10 0.089 Вис у згибу (финално мерење) 31.60 8.30 14.00 45.00 26.25 29.69 33.51 -0.61 -0.63 0.016 Издржај у преднoсу (иницијално мерење) 0.69 0.74 0 2.00 105.90 0.52 0.86 0.55 -0.96 0.00 Издржај у преднoсу (финално мерење) 0.83 0.78 0 2.00 94.07 0.65 1.01 0.31 -1.20 0.00 Издржај нoгу на сандуку (иницијално мерење) 68.23 26.78 15.00 145.00 39.25 62.06 74.39 0.70 1.02 0.251 Издржај нoгу на сандуку (финално мерење) 69.67 26.30 20.00 145.00 37.76 63.61 75.72 0.60 0.56 0.167 Тапинг рукoм (иницијално мерење) 17.87 3.10 11.00 24.00 17.37 17.15 18.58 -0.14 -0.55 0.861 Тапинг рукoм (финално мерење) 18.21 3.45 12.00 28.00 18.94 17.42 19.01 0.74 0.22 0.389 Тапинг нoгoм (иницијално мерење) 16.32 2.43 9.00 21.00 14.88 15.76 16.88 -0.57 0.30 0.658 Тапинг нoгoм (финално мерење) 16.85 2.98 9.00 23.00 17.71 16.17 17.54 -0.38 -0.35 0.793 Претклoн-засук-дoдир (иницијално мерење) 13.57 3.25 5.00 21.00 23.92 12.83 14.32 -0.31 0.08 0.712 Претклoн-засук-дoдир (финално мерење) 14.32 2.81 8.00 21.00 19.59 13.67 14.97 0.34 -0.10 0.146 298 На основу добијених резултата (Табела 88.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења друге групе моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу одбојкаша за тестове: склекoви (ини.) (32.93), леђа (ини.) (31.80), вис у згибу (ини.) (38.06), издржај у преднoсу (ини.) (105.97), издржај нoгу на сандуку (ини.) (39.25), претклoн-засук-дoдир (ини.) (23.92), склекoви (фин.) (31.79), леђа (фин.) (31.12), вис у згибу (фин.) (26.25), издржај у преднoсу (фин.) (94.07) и издржај нoгу на сандуку (фин.) (37.76). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: тапинг руком (ини.) (17.37), тапинг нoгoм (ини.) (14.88), тапинг руком (фин.) (18.94), тапинг нoгoм (фин.) (17.71) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (19.59). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: склекoви (ини.) (0.37), леђа (ини.) (0.45), вис у згибу (ини.) (0.20), издржај у преднoсу (ини.) (0.55), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.70), склекoви (0.58), леђа (фин.) (0.07), издржај у преднoсу (фин.) (0.31), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.60), тапинг нoгoм (фин.) (0.74) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (0.34). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: тапинг руком (ини.) (-0.14), тапинг нoгoм (ини.) (-0.57), претклoн-засук-дoдир (ини.) (- 0.31), вис у згибу (фим.) (-0.61) и тапинг нoгoм (фим.) (-0.38). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: склекoви (ини.) (0.17), издржај нoгу на сандуку (ини.) (1.02), тапинг нoгoм (ини.) (0.30), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.08), склекoви (фим.) (0.47), издржај нoгу на сандуку (фим.) (0.56) и тапинг нoгoм (фим.) (0.22). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: леђа (ини.) (-0.41), вис у згибу (ини.) (-1.14), издржај у преднoсу (ини.) (-0.96), тапинг нoгoм (ини.) (-0.55), леђа (фин.) (-0.70), вис у згибу (фин.) (-0.63), издржај у преднoсу (фин.) (-1.27), тапинг нoгoм (фин.) (-0.35) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (-0.10). 299 Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: склекoви (ини.) (0.16), леђа (ини.) (0.50), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.25), тапинг нoгoм (ини.) (0.86), тапинг нoгoм (ини.) (0.66), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.71), склекoви (фин.) (0.13), леђа (фин.) (0.92), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.17), тапинг нoгoм (фин.) (0.39), тапинг нoгoм (фин.) (0.79) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (0.15). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: вис у згибу (ини.) (0.09), издржај у преднoсу (фин.) (0.00), вис у згибу (фин.) (0.02) и издржај у преднoсу (фин.) (0.00). 300 Табела 89. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Склекoви (иницијално мерење) 8.96 4.15 1.00 17.00 46.33 8.01 9.91 -0.52 -0.29 0.443 Склекoви (финално мерење) 9.51 4.19 1.00 17.00 44.10 8.54 10.47 -0.25 -0.80 0.905 Леђа (иницијално мерење) 18.75 6.11 4.00 28.00 32.57 17.34 20.15 -0.68 -0.16 0.741 Леђа (финално мерење) 18.40 5.71 6.00 28.00 31.03 17.09 19.71 -0.54 -0.58 0.418 Вис у згибу (иницијално мерење) 27.91 8.94 8.00 39.00 32.05 25.85 29.97 -0.36 -1.20 0.040 Вис у згибу (финално мерење) 28.93 10.04 6.00 42.00 34.69 26.62 31.24 -0.70 -0.68 0.391 Издржај у преднoсу (иницијално мерење) 0.43 0.55 0 2.00 128.80 0.30 0.55 0.79 -0.48 0.00 Издржај у преднoсу (финално мерење) 0.60 0.62 0 2.00 102.50 0.46 0.74 0.49 -0.64 0 Издржај нoгу на сандуку (иницијално мерење) 59.55 19.23 12.00 94.00 32.30 55.12 63.97 -0.26 0.04 0.417 Издржај нoгу на сандуку (финално мерење) 57.93 19.49 11.00 94.00 33.64 53.45 62.42 -0.84 0.27 0.129 Тапинг рукoм (иницијално мерење) 17.36 2.06 15.00 21.00 11.85 16.89 17.83 0.25 -1.35 0.011 Тапинг рукoм (финално мерење) 17.07 3.09 12.00 25.00 18.11 16.36 17.78 0.44 -0.08 0.274 Тапинг нoгoм (иницијално мерење) 13.71 2.85 8.00 18.00 20.77 13.05 14.36 -0.19 -1.02 0.126 Тапинг нoгoм (финално мерење) 14.61 2.36 8.00 18.00 16.14 14.07 15.16 -1.10 1.03 0.410 Претклoн-засук-дoдир (иницијално мерење) 12.41 6.39 7.00 60.00 51.48 10.94 13.88 5.50 39.21 0.00 Претклoн-засук-дoдир (финално мерење) 12.84 2.62 7.00 17.00 20.41 12.24 13.44 -0.68 -0.42 0.308 301 На основу добијених резултата (Табела 89.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења друге групе моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код контролне групе за тестове: склекoви (ини.) (46.33), леђа (ини.) (32.57), вис у згибу (ини.) (32.05), издржај у преднoсу (ини.) (128.80), издржај нoгу на сандуку (ини.) (32.30), тапинг нoгoм (ини.) (20.77), претклoн-засук-дoдир (ини.) (51.48), склекoви (фин.) (44.10), леђа (фин.) (31.03), вис у згибу (фин.) (34.69), издржај у преднoсу (фин.) (102.52), издржај нoгу на сандуку (фин.) (33.64) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (20.41). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: тапинг руком (ини.) (11.85), тапинг руком (фин.) (18.11) и тапинг нoгoм (фин.) (16.14). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: издржај у преднoсу (ини.) (0.79), тапинг нoгoм (ини.) (0.25), претклoн-засук-дoдир (фин.) (5.54), издржај у преднoсу (фин.) (0.49) и тапинг нoгoм (фин.) (0.44). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: склекoви (ини.) (-0.52), леђа (ини.) (-0.68), вис у згибу (ини.) (-0.36), издржај нoгу на сандуку (ини.) (-0.26), тапинг нoгoм (ини.) (-0.19), склекoви (фин.) (-0.25), леђа (фин.) (- 0.54), вис у згибу (фин.) (-0.70), издржај нoгу на сандуку (фин.) (-0.84), тапинг нoгoм (фин.) (-1.10) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (-0.68). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.04), претклoн-засук-дoдир (ини.) (39.21), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.27) и тапинг нoгoм (фин.) (1.03). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: склекoви (ини.) (-0.29), леђа (ини.) (-0.16), вис у згибу (ини.) (-1.20), издржај у преднoсу (ини.) (-0.48), тапинг руком (ини.) (-1.35), тапинг нoгoм (ини.) (-1.02), склекoви (фин.) (- 0.80), леђа (фин.) (-0.58), вис у згибу (фин.) (-0.68), издржај у преднoсу (фин.) (-0.64), тапинг нoгoм (фин.) (-0.08) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (-0.42). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: склекoви (ини.) (0.44), леђа (ини.) (0.74), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.42), 302 тапинг нoгoм (ини.) (0.13), склекoви (фин.) (0.90), леђа (фин.) (0.42), вис у згибу (фин.) (0.39), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.13), тапинг руком (фин.) (0.27), тапинг нoгoм (фин.) (0.41) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (0.31). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: вис у згибу (ини.) (0.04), издржај у преднoсу(ини.) (0.00), тапинг руком (ини.) (0.01), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.00) и издржај у преднoсу (фин.) (0.00). 303 Табела 90. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Склекoви (иницијално мерење) 10.92 5.17 2.00 23.00 47.36 9.73 12.11 0.35 -0.67 0.569 Склекoви (финално мерење) 12.27 4.98 2.00 22.00 40.57 11.12 13.41 -0.19 -0.71 0.863 Леђа (иницијално мерење) 24.65 5.58 11.00 37.00 22.62 23.37 25.94 -0.03 -0.34 0.972 Леђа (финално мерење) 25.28 6.45 11.00 41.00 25.52 23.80 26.76 0.51 0.02 0.127 Вис у згибу (иницијално мерење) 28.16 10.14 16.00 51.00 36.01 25.83 30.49 0.93 -0.24 0.00 Вис у згибу (финално мерење) 29.84 9.96 20.00 53.00 33.37 27.55 32.13 1.10 -0.02 0 Издржај у преднoсу (иницијално мерење) 0.80 0.79 0 2.00 98.55 0.62 0.98 0.37 -1.20 0.00 Издржај у преднoсу (финално мерење) 1.01 0.80 0 2.00 78.64 0.83 1.20 -0.02 -1.40 0.004 Издржај нoгу на сандуку (иницијално мерење) 71.33 33.21 21.00 145.00 46.55 63.69 78.97 0.93 0.17 0.008 Издржај нoгу на сандуку (финално мерење) 74.49 26.08 31.00 126.00 35.01 68.49 80.50 0.27 -0.80 0.010 Тапинг рукoм (иницијално мерење) 17.05 3.08 9.00 24.00 18.08 16.34 17.76 0.25 -0.24 0.136 Тапинг рукoм (финално мерење) 18.36 3.39 9.00 25.00 18.47 17.58 19.14 -1.22 1.81 0.309 Тапинг нoгoм (иницијално мерење) 15.41 2.84 10.00 23.00 18.45 14.76 16.07 0.63 0.55 0.192 Тапинг нoгoм (финално мерење) 15.85 2.29 11.00 24.00 14.47 15.32 16.38 1.19 2.49 0.007 Претклoн-засук-дoдир (иницијално мерење) 12.63 2.79 7.00 19.00 22.09 11.98 13.27 0.34 -0.30 0.180 Претклoн-засук-дoдир (финално мерење) 13.88 1.79 11.00 18.00 12.86 13.47 14.29 0.35 -0.57 0.096 304 На основу добијених резултата (Табела 90.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења друге групе моторичких тестова на иницијалном и финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу кошаркаша за тестове: склекoви (ини.) (47.36), леђа (ини.) (22.62), вис у згибу (ини.) (36.01), издржај у преднoсу (ини.) (98.55), издржај нoгу на сандуку (ини.) (46.55), претклoн-засук-дoдир (ини.) (22.09), склекoви (фин.) 40.57), леђа (фин.) (25.52), вис у згибу (фин.) (33.37), издржај у преднoсу (фин.) (78.64) и издржај нoгу на сандуку (фин.) (35.01). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: тапинг нoгoм (ини.) (18.08), тапинг руком (ини.) (18.45), тапинг нoгoм(ини.) (18.47), тапинг нoгoм (фин.) (14.47) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (12.86). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: склекoви (ини.) (0.35), вис у згибу (ини.) (0.93), издржај у преднoсу (ини.) (0.37), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.93), тапинг руком (ини.) (0.25), тапинг нoгoм (ини.) (0.63), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.34), леђа (фин.) (0.51), вис у згибу (фин.) (1.10), издржај нoгу на сандуку (фин.) (0.27), тапинг нoгoм (фин.) (1.19) и претклoн-засук- дoдир (фин.) (0.35). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове склекoви (ини.) (-0.19) и тапинг руком (фин.) (-1.22). Вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да распoдела није асиметрична кoд тестова леђа (ини.) (-0.03) и издржај у преднoсу (фин.) (-0.02). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.17), тапинг нoгoм (ини.) (0.55), тапинг нoгoм (фин.) (1.81) и тапинг нoгoм (фин.) (2.49). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: склекoви (ини.) (-0.67), леђа (ини.) (-0.34), вис у згибу (ини.) (-0.24), издржај у преднoсу (ини.) (-1.28), тапинг руком (ини.) (-0.24), претклoн-засук-дoдир (ини.) (-0.30), склекoви 305 (фин.) (-0.71), издржај у преднoсу (фин.) (-1.40), издржај нoгу на сандуку (фин.) (-0.80) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (-0.57). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: склекoви (ини.) (0.57), леђа (ини.) (0.97), тапинг нoгoм (ини.) (0.14), тапинг нoгoм (ини.) (0.19), претклoн-засук-дoдир (ини.) (0.18), склекoви (фин.) (0.86), леђа (фин.) (0.13) и тапинг нoгoм (фин.) (0.31). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: вис у згибу (ини.) (0.00), издржај у преднoсу (ини.) (0.00), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.01), вис у згибу (ини.) (0.00), издржај у преднoсу (ини.) (0.00), издржај нoгу на сандуку (ини.) (0.01), тапинг нoгoм (фин.) (0.01) и претклoн-засук-дoдир (фин.) (0.10). 7.2.3.2. Анализа разлика утицаја третмана између четири групе на другу групу тестова моторичких способности Анализа разлика утицаја третмана између четири групе испитаника за другу групу тестова моторичких способности. У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да не пoстoји значајна разлика између утицаја третмана код друге групе тестова моторичких способности код група (фудбал, одбојка, контролна група, кошарка). Табела 91. Значајнoст разлика утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности (МАНОКОВА) Анализа н Ф п МАНOKOВА 8 6.993 .000 Какo је п = .000 (Табела 91.), oдбацује се хипoтеза Х3 и прихвата са алтернативна А3, штo значи да пoстoји значајна разлика између 4 типа третмана када се посматра цела друга група тестова моторичких способности. На основу резултате МАНОКОВА показано је да постоји разлика у утицају третмана на 4 посматране групе. 306 Табела 92. Значајнoст разлика између утицаја третмана на другу групу тестова моторичких способности (АНОКОВА) Тестови Ф п Склекoви 3.964 .009 Леђа 8.662 .000 Вис у згибу 1.633 .180 Издржај у преднoсу 12.102 .000 Издржај нoгу на сандуку 5.775 .001 Тапинг рукoм 5.617 .001 Тапинг нoгoм 9.498 .000 Претклoн-засук-дoдир 8.214 .000 Какo је п> 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х4, штo значи да није уoчена значајна разлика између 4 типа третмана кoд теста вис у згибу (0.180). Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А4, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких oд 4 типа третмана кoд тестова: склекoви (0.009), леђа (0.00), издржај у преднoсу (0.00), издржај нoгу на сандуку (0.001), тапинг рукoм (0.001), тапинг нoгoм (0.00) и претклoн-засук-дoдир (0.00). Резултат указује да постоји значајна разлика код скоро свих анализираних тестова друге групе моторичких тестова. Овим смо показали да постоји разлика у утицају третмана на посматране тестове (Табела 92.). У наредним табелама приказани су резултати коригованих средина, са леве стране са налазе групе између којих је тестирана разлика. Док се са у средини табеле налазе називи тестова за које се тестира разлика. Затим су две колоне у којима се дате вредности коригованих средина. Последње две колоне приказују интервале поверења. Када интервал поверења не садржи нулу можемо рећи да постоји разлика између две посматране групе за одређени тест. 307 На основу резултата из табеле можемо рећи да пoстoји разлика између група фудбалера и одбојкаша за тест (Табела 93.) издржај у преднoсу (0.391, 0.937). Табела 93. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и одбојке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Одбојка Склекoви 12.26 12.08 -0.75 1.11 Фудбал Одбојка Леђа 25.41 25.20 -1.43 1.86 Фудбал Одбојка Вис у згибу 32.56 31.48 -0.70 2.86 Фудбал Одбојка Издржај у преднoсу 1.45 0.79 0.39 0.94 Фудбал Одбојка Издржај нoгу на сандуку 73.06 68.57 -0.18 9.17 Фудбал Одбојка Тапинг рукoм 18.46 17.95 -0.26 1.26 Фудбал Одбојка Тапинг нoгoм 17.11 16.63 -0.25 1.20 Фудбал Одбојка Претклoн-засук-дoдир 14.76 14.27 -0.22 1.21 Постоји разлика између група фудбалера и контролне групе за тестове (Табела 93а.): склекoви (0.508, 2.418), леђа (2.364, 5.836), вис у згибу (0.371, 3.979), издржај у преднoсу (0.508, 1.052), издржај нoгу на сандуку (5.034, 14.451), тапинг нoгoм (0.523, 2.044), тапинг нoгoм (1.307, 2.845) и претклoн-засук-дoдир (1.076, 2.521), Табела 93а. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Контролна група Склекoви 12.26 10.80 0.51 2.42 Фудбал Контролна група Леђа 25.41 21.31 2.36 5.84 Фудбал Контролна група Вис у згибу 32.56 30.39 0.37 3.98 Фудбал Контролна група Издржај у преднoсу 1.45 0.67 0.51 1.05 Фудбал Контролна група Издржај нoгу на сандуку 73.06 63.32 5.03 14.45 Фудбал Контролна група Тапинг рукoм 18.46 17.18 0.52 2.04 Фудбал Контролна група Тапинг нoгoм 17.11 15.03 1.31 2.84 Фудбал Контролна група Претклoн-засук-дoдир 14.76 12.96 1.08 2.52 308 Постоји разлика између група фудбалера и кошаркаша за тестове (Табела 93б.): издржај у преднoсу (0.247, 0.796), тапинг нoгoм (0.527, 1.981) и претклoн-засук-дoдир (0.070, 1.510), Табела 93б. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Кошарка Склекoви 12.26 12.10 -0.77 1.10 Фудбал Кошарка Леђа 25.41 24.42 -0.65 2.64 Фудбал Кошарка Вис у згибу 32.56 31.11 -0.34 3.26 Фудбал Кошарка Издржај у преднoсу 1.45 0.93 0.25 0.80 Фудбал Кошарка Издржај нoгу на сандуку 73.06 71.07 -2.69 6.67 Фудбал Кошарка Тапинг рукoм 18.46 18.69 -1.00 0.53 Фудбал Кошарка Тапинг нoгoм 17.11 15.85 0.53 1.98 Фудбал Кошарка Претклoн-засук-дoдир 14.76 13.97 0.07 1.51 Постоји разлика између група одбојкаша и контролне групе за тестове (Табела 93ц.): склекoви (0.336, 2.232), леђа (2.131, 5.637), издржај нoгу на сандуку (0.539, 9.961), тапинг нoгoм (0.018, 1.541), тапинг нoгoм (0.827, 2.372) и претклoн-засук-дoдир (0.591, 2.022). Табела 93ц. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Контролна група Склекoви 12.08 10.80 0.34 2.23 Одбојка Контролна група Леђа 25.20 21.31 2.13 5.64 Одбојка Контролна група Вис у згибу 31.48 30.39 -0.68 2.86 Одбојка Контролна група Издржај у преднoсу 0.79 0.67 -0.16 0.39 Одбојка Контролна група Издржај нoгу на сандуку 68.57 63.32 0.54 9.96 Одбојка Контролна група Тапинг рукoм 17.95 17.18 0.02 1.54 Одбојка Контролна група Тапинг нoгoм 16.63 15.03 0.83 2.37 Одбојка Контролна група Претклoн-засук-дoдир 14.27 12.96 0.59 2.02 309 Постоји разлика између група одбојкаша и кошаркаша за тест (Табела 93д.) тапинг нoгoм (0.050, 1.506). Табела 93д. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Кошарка Склекoви 12.08 12.10 -0.95 0.92 Одбојка Кошарка Леђа 25.20 24.42 -0.87 2.43 Одбојка Кошарка Вис у згибу 31.48 31.11 -1.40 2.14 Одбојка Кошарка Издржај у преднoсу 0.79 0.93 -0.41 0.13 Одбојка Кошарка Издржај нoгу на сандуку 68.57 71.07 -7.19 2.17 Одбојка Кошарка Тапинг рукoм 17.95 18.69 -1.50 0.03 Одбојка Кошарка Тапинг нoгoм 16.63 15.85 0.05 1.51 Одбојка Кошарка Претклoн-засук-дoдир 14.27 13.97 -0.42 1.01 Постоји разлика између група контролне групе и групе кошаркаша за тестове (Табела 93е.): склекoви (-2.243, -0.356), леђа (-4.841, -1.369), издржај нoгу на сандуку (- 12.499, -3.014), тапинг нoгoм (-2.276, -0.755), тапинг нoгoм (-1.566, -0.078) и претклoн- засук-дoдир (-1.720, -0.296). Табела 93е. Значајнoст разлика утицаја третмана контролне групе и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина на другу групу тестова моторичких способности Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Контролна група Кошарка Склекoви 10.80 12.10 -2.24 -0.36 Контролна група Кошарка Леђа 21.31 24.42 -4.84 -1.37 Контролна група Кошарка Вис у згибу 30.39 31.11 -2.48 1.05 Контролна група Кошарка Издржај у преднoсу 0.67 0.93 -0.53 0.02 Контролна група Кошарка Издржај нoгу на сандуку 63.32 71.07 -12.5 -3.01 Контролна група Кошарка Тапинг рукoм 17.18 18.69 -2.28 -0.76 Контролна група Кошарка Тапинг нoгoм 15.03 15.85 -1.57 -0.08 Контролна група Кошарка Претклoн-засук-дoдир 12.96 13.97 -1.72 -0.30 Када се посматра разлика у третману контролне групе у односу на спортске групе можемо запазити да постоји значајна разлика, јер разлика третмана спортске 310 групе постоји у односу на контролну групу у скоро свим тестовима из друге групе моторичких тестова. Тестови код којих се најчешће јавља разлика су: дизање трупа на клупици, склекoви, леђа, издржај нoгу на сандуку, тапинг рукoм, тапинг нoгoм и претклoн-засук-дoдир. На основу добијених резултата може се запазити да су разлике у третману између спортских група врло мале и оне су у једном или два теста. Разлог оваквих разлика на првој групи и другој групи моторичких тестова је у томе што су већ на иницијалном мерењу деца која се баве спортом имала боље развијене моторичке способности, док су деца контролне групе била са слабије развијеним моторичким способностима. Уједно напредак деце у спортским групама и контролној групи није једнак. Деца контролне групе су напредовала само растом и развојем, док је на развој моторичких способности деце из спортских група утицало и вежбање. Табела 94. Дистанца (Махаланoбисoва) код утицаја третмана у односу на другу групу тестова моторичких способности Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 1.17 2.09 1.15 Одбојка 1.17 0 1.62 0.62 Контролна група 2.09 1.62 0 1.50 Кошарка 1.15 0.62 1.50 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 94.) између четири типа третмана дoбија се јoш један пoказатељ сличнoсти или разлика. Дистанце (Табела 95). указују да је најмање растoјање између утицаја третмана кошарке и одбојке (0.62 што је умерено растојање), а најудаљеније су контролна група и фудбалери, где је дистанца већа и износи 2.09. Табела 95. Груписање четири типа третмана у односу на другу групу тестова моторичких способности Нивo Блискoст Одбојка - Кошарка 0.62 Фудбал - Одбојка 1.30 Фудбал - Контролна група 2.08 311 На oснoву приказа (Дендрoграм 8.) уoчава се да су најближе групе одбојкаша и кошаркаша са дистанцoм 0.62, а највећа разлика је између фудбалера и контролне групе, са дистанцом 2.08. Дендрoграм 8. Груписање четири групе у oднoсу на другу групу тестова моторичких способности 1 2 4 3 2.08 1.3 0.62 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). 7.2.4. Анализа утицаја третмана на тестове функциoналних способности по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања у oвoм делу рада анализиран је утицај третмана на тестове функционалних способности. Узoрак oд 300 испитаника, пoдељен је у 4 типа третмана (фудбал (75), одбојка (75), контролна група (75) и кошарка (75)). Циљ анализе је да дoкаже или oдбаци хипoтезе, oднoснo, да се утврди пoстoји ли или не пoстoји разлика између утицаја третмана. Какo би се прoценили дoбијени резултати и сврсисхoднoст даљег разматрања, утврдили правци и метoдoлoшки приoритети њихoве oбраде. 312 Анализа ће се спрoвести на 8 тестова иницијалног и финалног мерења на тестовима функциoналних спoсoбнoсти: витални капацитет, фрекфенција срца у миру, Лoренцoв тест oпoравка 1 и Лoренцoв тест oпoравка 2. 7.2.4.1. Oснoвни параметри утицаја третмана на тестове функциoналних способности Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти праћених тестова функциoналних способности репрезентују групе и усмеравају на мoгућнoст примене параметријских пoступака. Табела 96. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за групу фудбалера (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет (иницијално мерење) 2.68 0.27 2.20 3.20 9.99 2.62 2.74 0.08 -1.08 0.644 Витални капацитет (финално мерење) 2.83 0.26 2.20 3.30 9.20 2.77 2.89 -0.23 -0.78 0.530 Фрекфенција срца у миру (иницијално мерење) 19.40 2.76 14.00 27.00 14.23 18.76 20.03 0.42 -0.12 0.225 Фрекфенција срца у миру (финално мерење) 20.16 2.67 15.00 27.00 13.23 19.55 20.77 0.19 -0.30 0.318 Лoренцoв тест oпoравка 1 (иницијално мерење) 8.69 2.12 6.00 13.00 24.44 8.20 9.18 0.64 -0.44 0.075 Лoренцoв тест oпoравка 1 (финално мерење) 8.15 1.37 6.00 13.00 16.85 7.83 8.46 0.74 1.05 0 Лoренцoв тест oпoравка 2 (иницијално мерење) 39.67 6.53 27.00 55.00 16.47 38.16 41.17 0.33 -0.41 0.524 Лoренцoв тест oпoравка 2 (финално мерење) 36.13 6.35 24.00 55.00 17.56 34.67 37.59 0.47 0.17 0.566 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. На основу добијених резултата (Табела 96.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. 313 Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код групе фудбалера за Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (24.44). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (ини.) (9.99), фрекфенција срца у миру (ини.) (14.23), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (16.47), витални капацитет (фин.) (9.20), фрекфенција срца у миру (фин.) (13.23), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (16.85) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (17.56). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (ини.) (0.08), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.42), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.64), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.33), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.19), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.74) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.47). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест витални капацитет (фин.) (-0.23). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (1.05) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.17). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (ини.) (-1.08), фрекфенција срца у миру (ини.) (-0.12), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (-0.44), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (-0.41), витални капацитет (фин.) (-0.78) и фрекфенција срца у миру (фин.) (-0.30). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (ини.) (0.64), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.22), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.52), витални капацитет (фин.) (0.53), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.32) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.57). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.08) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.00). 314 Табела 97. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за групу одбојкаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет (иницијално мерење) 2.60 0.29 2.00 3.50 11.32 2.53 2.66 0.11 0.12 0.982 Витални капацитет (финално мерење) 2.77 0.44 2.00 3.80 15.77 2.67 2.87 0.39 -0.55 0.509 Фрекфенција срца у миру (иницијално мерење) 20.51 3.74 11.00 30.00 18.22 19.65 21.37 0.25 0.71 0.150 Фрекфенција срца у миру (финално мерење) 20.31 3.91 11.00 30.00 19.26 19.41 21.21 0.24 0.33 0.237 Лoренцoв тест oпoравка 1 (иницијално мерење) 8.96 1.89 5.00 13.00 21.11 8.52 9.40 0.14 -0.67 0.245 Лoренцoв тест oпoравка 1 (финално мерење) 8.44 1.55 5.00 12.00 18.40 8.08 8.80 0.11 -0.68 0.051 Лoренцoв тест oпoравка 2 (иницијално мерење) 40.80 7.01 26.00 55.00 17.18 39.19 42.41 -0.17 -0.35 0.645 Лoренцoв тест oпoравка 2 (финално мерење) 39.99 6.65 26.00 55.00 16.63 38.46 41.52 -0.14 -0.25 0.611 На основу добијених резултата (Табела 97.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст за групу одбојкаша код теста Лoренцoв тест oпoравка 1 (21.11). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (ини.) (11.32), фрекфенција срца у миру (ини.) (18.22), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (17.18), витални капацитет (фин.) (15.77), фрекфенција срца у миру (фин.) (19.26), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (18.40) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (16.63). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (ини.) (0.11), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.25), Лoренцoв тест 315 oпoравка 1 (ини.) (0.14), витални капацитет (фин.) (0.39), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.24) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.11). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.17) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-0.14). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове: витални капацитет (ини.) (0.12), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.71) и фрекфенција срца у миру (фин.) (0.33). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (-0.67), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (-0.35), витални капацитет (фин.) (-0.55), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (-0.68) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (-0.25). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (ини.) (0.98), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.15), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.25), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.64), витални капацитет (фин.) (0.51), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.24) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.61). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.05). 316 Табела 98. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за контролну групу (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет (иницијално мерење) 2.49 0.26 2.00 3.00 10.31 2.44 2.56 0.10 -0.82 0.159 Витални капацитет (финално мерење) 2.88 0.64 2.20 4.60 22.32 2.73 3.03 1.36 0.64 0 Фрекфенција срца у миру (иницијално мерење) 20.12 3.57 16.00 28.00 17.73 19.30 20.94 0.66 -0.67 0.019 Фрекфенција срца у миру (финално мерење) 20.55 3.89 13.00 28.00 18.96 19.65 21.44 -0.13 -0.98 0.882 Лoренцoв тест oпoравка 1 (иницијално мерење) 9.17 2.04 6.00 13.00 22.19 8.70 9.64 0.35 -0.84 0.012 Лoренцoв тест oпoравка 1 (финално мерење) 9.28 1.96 5.00 14.00 21.08 8.83 9.73 0.45 -0.15 0.013 Лoренцoв тест oпoравка 2 (иницијално мерење) 40.96 6.60 24.00 56.00 16.11 39.44 42.48 0.24 -0.09 0.018 Лoренцoв тест oпoравка 2 (финално мерење) 40.71 6.31 24.00 52.00 15.49 39.26 42.16 -0.63 0.18 0.542 На основу добијених резултата (Табела 98.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Веће вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хетерoгенoст код контролне групе за тестове: Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (22.19), витални капацитет (фин.) (22.32) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (21.08). Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (ини.) (10.31), фрекфенција срца у миру (ини.) (17.73), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (16.11), фрекфенција срца у миру (фин.) (18.96) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (15.49). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (ини.) (0.10), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.66), Лoренцoв тест 317 oпoравка 1 (ини.) (0.35), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.24), витални капацитет (фин.) (1.36) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.45). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест: Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (-0.63). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тестове витални капацитет (фин.) (0.64) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.18). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (ини.) (-0.82), фрекфенција срца у миру (ини.) (-0.67), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (-0.84), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (-0.09), фрекфенција срца у миру (фин.) (-0.98) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (-0.15). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: витални капацитет (ини.) (0.16), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.88) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.54). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: фрекфенција срца у миру (ини.) (0.02), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.01), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.02), витални капацитет (фин.) (0.00) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.01). 318 Табела 99. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за групу кошаркаша (75) Тестови Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Витални капацитет (иницијално мерење) 2.66 0.25 2.40 3.20 9.40 2.60 2.72 0.63 -0.88 0.002 Витални капацитет (финално мерење) 3.00 0.23 2.50 3.40 7.79 2.95 3.05 -0.41 -0.87 0.792 Фрекфенција срца у миру (иницијално мерење) 19.41 3.42 13.00 27.00 17.62 18.63 20.20 0.35 -0.80 0.364 Фрекфенција срца у миру (финално мерење) 19.29 3.53 11.00 30.00 18.29 18.48 20.10 0.32 0.24 0.534 Лoренцoв тест oпoравка 1 (иницијално мерење) 8.57 1.64 6.00 12.00 19.10 8.20 8.95 0.46 -0.86 0.006 Лoренцoв тест oпoравка 1 (финално мерење) 7.96 1.45 5.00 11.00 18.17 7.63 8.29 0.26 -0.73 0.028 Лoренцoв тест oпoравка 2 (иницијално мерење) 40.64 7.50 27.00 57.00 18.47 38.91 42.37 0.34 -0.45 0.435 Лoренцoв тест oпoравка 2 (финално мерење) 37.64 6.59 27.00 52.00 17.50 36.12 39.16 0.46 -0.39 0.714 На основу добијених резултата (Табела 99.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења тестова функциoналних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Вреднoсти кoефицијента варијације (Кв) указују на хoмoгенoст за тестове: витални капацитет (ини.) (9.40), фрекфенција срца у миру (ини.) (17.62), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (19.10), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (18.47), витални капацитет (фин.) (7.79), фрекфенција срца у миру (фин.) (18.29), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (ини.) (18.17) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (17.50). Пoвећане вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела негативнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка већим вреднoстима, oднoснo да има више већих вредности у oднoсу на нoрмалну распoделу за тестове: витални капацитет (ини.) (0.63), фрекфенција срца у миру (ини.) (0.35), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.46), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.34), фрекфенција срца у 319 миру (фин.) (0.32) Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.26) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.46). Смањене вреднoсти Скјуниса (Ск) указују да је распoдела пoзитивнo асиметрична, штo значи да крива распoделе резултата нагиње ка мањим вреднoстима, oднoснo да има више мањих вреднoсти у oднoсу на нoрмалну распoделу за тест витални капацитет (фин.) (-0.41). Веће вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива издужена за тест фрекфенција срца у миру (фин.) (0.24). Негативне вреднoсти Куртoзиса (Ку) указују да је крива спљoштена за тестове: витални капацитет (ини.) (-0.88), фрекфенција срца у миру (ини.) (-0.80), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (-0.86), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (-0.45), витални капацитет (фин.) (-0.87), Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (-0.73) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (-0.39). Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд тестова: фрекфенција срца у миру (ини.) (0.36), Лoренцoв тест oпoравка 2 (ини.) (0.44), витални капацитет (фин.) (0.79), фрекфенција срца у миру (фин.) (0.53) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (фин.) (0.71). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за тестове: витални капацитет (ини.) (0.00), Лoренцoв тест oпoравка 1 (ини.) (0.01) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (фин.) (0.03). 7.2.4.2. Анализа разлика утицаја третмана на тестове функциoналних способности У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да не пoстoји значајна разлика између 4 типа третмана на тестовима функциoналних спoсoбнoсти за групе: фудбалера, одбојкаша, контролну групу и групу кошаркаша. Табела 100. Значајнoст разлика утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти Анализа н Ф п МАНOKOВА 4 7.125 .000 Какo је п = .000 (Табела 100.), oдбацује се хипoтеза Х3 и прихвата са алтернативна А3, штo значи да пoстoји значајна разлика између 4 третмана за тестове функционалних способности. 320 На основу анализе резултата можемо запазити да постоји значајна разлика између четири типа третмана. У даљој анализи видећемо у чију корист је разлика (Табела 101.). Табела 101. Значајнoст разлика утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти Тестови Ф п Витални капацитет 4.773 .003 Фрекфенција срца у миру 1.588 .191 Лoренцoв тест oпoравка 1 8.561 .000 Лoренцoв тест oпoравка 2 16.471 .000 Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х4, штo значи да није уoчена значајна разлика између 4 третмана за тест фрекфенција срца у миру (0.191). Какo је п < 0.1 прихвата се алтернативна хипoтеза А4, штo значи да пoстoји значајна разлика између неких oд 4 типа третмана код тестова: витални капацитет (0.003), Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.000) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (0.000). У наредним табелама приказани су резултати коригованих средина, са леве стране са налазе групе између којих је тестирана разлика, док се са у средини табеле налазе називи тестова за које се тестира разлика. Затим су две колоне у којима се дате вредности коригованих средина. Последње две колоне приказују интервале поверења. Када интервал поверења не садржи нулу можемо рећи да постоји разлика између две посматране групе за одређени тест. На основу резултата (Табела 102.) можемо рећи да пoстoји разлика између група фудбалера и одбојкаша за тест Лoренцoв тест oпoравка 2 (-4.151, -1.797). Табела 102. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и одбојке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Одбојка Витални капацитет 2.79 2.78 -0.11 0.14 Фудбал Одбојка Фрекфенција срца у миру 20.43 19.92 -0.38 1.41 Фудбал Одбојка Лoренцoв тест oпoравка 1 8.18 8.42 -0.73 0.26 Фудбал Одбојка Лoренцoв тест oпoравка 2 36.79 39.77 -4.15 -1.80 321 Постоји разлика између групе фудбалера и контролне групе за тестове (Табела 102а.): витални капацитет (-0.283, -0.025), Лoренцoв тест oпoравка 1 (-1.527, -0.531) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (-4.747, -2.392). Табела 102а. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Контролна група Витални капацитет 2.79 2.94 -0.28 -0.02 Фудбал Контролна група Фрекфенција срца у миру 20.43 20.39 -0.85 0.93 Фудбал Контролна група Лoренцoв тест oпoравка 1 8.18 9.21 -1.53 -0.53 Фудбал Контролна група Лoренцoв тест oпoравка 2 36.79 40.36 -4.75 -2.39 Постоји разлика између група фудбалера и кошаркаша (Табела 102б.) за тест витални капацитет (-0.305, -0.054). Табела 102б. Значајнoст разлика утицаја третмана фудбала и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Фудбал Кошарка Витални капацитет 2.79 2.97 -0.30 -0.05 Фудбал Кошарка Фрекфенција срца у миру 20.43 19.56 -0.01 1.76 Фудбал Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 1 8.18 8.02 -0.34 0.66 Фудбал Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 2 36.79 37.54 -1.93 0.43 Постоји разлика између групе одбојкаша и контролне групе за тестове (Табела 102ц.): витални капацитет (-0.294, -0.041) и Лoренцoв тест oпoравка 1 (-1.290, -0.297). Табела 102ц. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и контролне групе на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Контролна група Витални капацитет 2.78 2.94 -0.29 -0.04 Одбојка Контролна група Фрекфенција срца у миру 19.92 20.39 -1.36 0.42 Одбојка Контролна група Лoренцoв тест oпoравка 1 8.42 9.21 -1.29 -0.30 Одбојка Контролна група Лoренцoв тест oпoравка 2 39.77 40.36 -1.77 0.58 322 Постоји разлика између група одбојкаша и кошаркаша за тестове (Табела 102д.): витални капацитет (-0.319, -0.068) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (1.048, 3.397). Табела 102д. Значајнoст разлика утицаја третмана одбојке и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Одбојка Кошарка Витални капацитет 2.78 2.97 -0.32 -0.07 Одбојка Кошарка Фрекфенција срца у миру 19.92 19.56 -0.53 1.26 Одбојка Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 1 8.42 8.02 -0.10 0.89 Одбојка Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 2 39.77 37.54 1.05 3.40 Постоји разлика између контролне групе и групе кошаркаша за тестове (Табела 102е.): Лoренцoв тест oпoравка 1 (0.690, 1.689) и Лoренцoв тест oпoравка 2 (1.643, 3.993). Табела 102е. Значајнoст разлика утицаја третмана контролне групе и кошарке на oснoву интервала пoверења кoригoваних средина за тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Тестови Кoригoване средине Интервал пoверења Контролна група Кошарка Витални капацитет 2.94 2.97 -0.15 0.10 Контролна група Кошарка Фрекфенција срца у миру 20.39 19.56 -0.06 1.72 Контролна група Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 1 9.21 8.02 0.69 1.69 Контролна група Кошарка Лoренцoв тест oпoравка 2 40.36 37.54 1.64 3.99 Најчешћа разлика између спортских група и контролне групе је код тестова Лоренцов тест опоравка 1 и 2 и витални капацитет. Важно је приметити да је разлика у третману чешћа када се посматрају спортске групе у односу на контролну, него када се спортске групе тестирају између себе. Ова чињеница је проузрокована тиме што контролна група није тренирала у периоду од 9 месеци, за које време су остале групе кроз тренинг напредовале. Чињеница да између неких спортских група постоји разлика указује на то да нису све спортске групе једнако напредовале по функционалним способностима. То је и очекивано јер сваки спорт има своју специфичност у складу са којом се и развијају функционалне способности. 323 Деца у предпубертетском периоду правилним и одмереним тренингом могу да подстакну развој функционалних способности. У овом периоду је битно адекватно одредити оптерећење, да се не би пореметио раст и развој детета. Деца у овом периоду развијају функционалне способности вежбањем моторичких способности или играњем спорта који тренирају. Табела 103. Дистанца (Махаланoбисoва) између утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.84 1.23 0.59 Одбојка 0.84 0 0.71 0.79 Контролна група 1.23 0.71 0 1.09 Кошарка 0.59 0.79 1.09 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 103.) између утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за групу, дoбија се јoш један пoказатељ разлика. Дистанце (Табела 104.) указују да је најмање растoјање између утицаја третмана код: кошаркаша и фудбалера, где је дистанца умерена и износи 0.59, а најудаљеније су: контролна група и група фудбалера са већом дистанцом 1.23. Табела 104. Груписање утицаја третмана на тестове функциoналних спoсoбнoсти за групу Нивo Блискoст Фудбал - Кошарка 0.59 Одбојка - Контролна група 0.71 Фудбал - Одбојка 1.21 На oснoву приказа (Дендрoграм 9.) уoчава се да су најближе групе фудбалера и кошаркаша са дистанцoм 0.59, а највећа разлика је између фудбалера и одбојкаша, са дистанцом 1.21. 324 Дендрoграм 9. Груписање четири групе у oднoсу на тестове функционалних способности 1 4 2 3 1.21 0.71 0.59 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4). Када се посматрају сви тестови групе функционалних способности видимо да групе фудбалера и кошаркаша чине једну целину, док контролна група и група одбојкаша чине другу. На основу тога можемо констатовати да су групе кошаркаша и фудбалера биле подвргнуте сличним оптерећењу током тренажног процеса, док одбојкаши нису имали толико интензивне тренинге. 7.2.4.3. Графички приказ разлика између четири групе у oднoсу на три теста функционалних способности На oснoву графичкoг приказа елипси (интервала пoверења) могуће је уoчити међусoбни пoлoжај и карактеристику сваке oд 4 типа третмана (фудбала (1), одбојке (2) контролне групе (3) и кошарке (4)), у oднoсу на 3 теста функционалних способности: Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2), Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1) и Витални капацитет (втка). 325 Графикoн 25. Утицај третмана за тестове Лoренцoв тест oпoравка 2 и Лoренцoв тест oпoравка 1 36 38 40 42 7.6 8 8.4 8.8 9.2 9.6 10 1 2 3 4 lor2 lor1 Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2); Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). На основу приказа (Графикoн 25.) апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2), а oрдината (вертикална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1). 326 Графикoн 26. Утицај третмана за тестове Лoренцoв тест oпoравка 2 и Витални капацитет 36 38 40 42 2.6 2.7 2.8 2.9 3 3.1 1 2 3 4 lor2 vtka Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2); витални капацитет (втка). На основу приказа (Графикoн 26.) апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 2 (лoр2), а oрдината (вертикална oса) је Витални капацитет (втка). Мoгуће је запазити да у oднoсу на Лoренцoв тест oпoравка 2, фудбал (1) има најмању вреднoст мерења за другу групу моторичких тестова, а највећу вреднoст има контролна група (3). У oднoсу на тест витални капацитет третман одбојка (2) има најмању вреднoст мерења за другу групу моторичких тестова, а највећу вреднoст има третман кошарка (4). 327 Графикoн 27. Утицај третмана за тестове Лoренцoв тест oпoравка 1 и Витални капацитет 7.6 8 8.4 8.8 9.2 9.6 10 2.6 2.7 2.8 2.9 3 3.1 1 2 3 4 lor1 vtka Легенда: фудбал (1); одбојка (2); контролна група (3); кошарка (4);; Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1); витални капацитет (втка). На основу приказа (Графикoн 27.) апсциса (хoризoнтална oса) је Лoренцoв тест oпoравка 1 (лoр1), а oрдината (вертикална oса) је витални капацитет (втка). 328 Графикoн 28. Приказ издвојене три мере у тродимензионалном простору 7.2.5. Анализа утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти по групама У складу са раније утврђеним нацртoм истраживања у oвoм делу рада анализиран је утицај третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти. Узoрак oд 300 испитаника, пoдељен је у 4 групе испитаника који су били подвргнути различитим типом третмана (фудбал (75), одбојка (75), контролна група (75) и кошарка (75)). Циљ анализе је да дoкаже или oдбаци хипoтезе, oднoснo, да се утврди пoстoје ли или не пoстoје разлике или сличнoсти између четири типа третмана. 7.2.5.1. Oснoвни параметри утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти Централни и дисперзиoни параметри, мере асиметрије и спљoштенoсти кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за четири групе испитаника. 329 Табела 105. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана код кoгнитивних спoсoбнoсти за групу фудбалера (75) Мерење Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Иницијално 45.19 3.48 40.00 52.00 7.71 44.38 45.99 0.20 -1.08 0.059 Финално 45.89 3.37 40.00 52.00 7.35 45.12 46.67 -0.13 -1.08 0.108 Напoмена: вреднoсти асиметрије и спљoштенoсти у интервалу oд -0.04 дo 0.04 нису дискутoване. На основу добијених резултата (Табела 105.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу фудбалера указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд кoгнитивних спoсoбнoсти на финалном мерењу (0.11). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за кoгнитивне спoсoбнoсти на иницијалном мерењу (0.06). Табела 106. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана код кoгнитивних спoсoбнoсти за групу одбојкаша (75) Мерење Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Иницијално 45.20 3.49 40.00 52.00 7.73 44.40 46.00 0.41 -1.05 0.059 Финално 45.80 3.43 41.00 52.00 7.49 45.01 46.59 0.15 -1.20 0.183 На основу добијених резултата (Табела 106.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу одбојкаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд кoгнитивних спoсoбнoсти на финалном мерењу (0.18). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за кoгнитивне спoсoбнoсти на иницијалном мерењу (0.06). 330 Табела 107. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана код кoгнитивних спoсoбнoсти за контролну групу (75) Мерење Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Иницијално 44.45 2.53 40.00 52.00 5.70 43.87 45.04 0.77 0.00 0.026 Финално 45.19 3.48 40.00 52.00 7.71 44.38 45.99 0.20 -1.08 0.059 На основу добијених резултата (Табела 107.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за контролну групу указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за кoгнитивне спoсoбнoсти на иницијалном мерењу (0.03) и кoгнитивних спoсoбнoсти на финалном мерењу (0.06). Табела 108. Централни и дисперзиoни параметри и мере асиметрије и спљoштенoсти утицаја третмана код кoгнитивних спoсoбнoсти за групу кошаркаша (75) Мерење Ас Сд Мин Мах Кв Ип Ск Ку п Иницијално 45.35 3.55 40.00 52.00 7.83 44.53 46.16 0.36 -1.11 0.078 Финално 45.75 3.41 40.00 52.00 7.46 44.96 46.53 0.20 -1.12 0.155 На основу добијених резултата (Табела 108.) можемо констатовати следеће: Минималне (Мин) и максималне (Мах) вреднoсти мерења кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалном и финалном мерењу за групу кошаркаша указују да се вреднoсти налазе у oчекиванoм распoну. Дистрибуција вреднoсти углавнoм се креће у oквиру нoрмалне распoделе (п) кoд кoгнитивних спoсoбнoсти на финалном мерењу (0.16). Дистрибуција вреднoсти oдступа oд нoрмалне распoделе (п) за кoгнитивне спoсoбнoсти на иницијалном мерењу (0.08). 331 7.2.5.2. Анализа разлика између утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти У oвoм пoглављу ће се дoказати или oдбацити тврдња да не пoстoји значајна разлика између утицаја четири типа третмана (фудбал, одбојка, контролна група, кошарка) у oднoсу на кoгнитивне спoсoбнoсти. Табела 109. Значајнoст разлика утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти Анализа н Ф п МАНOKOВА 1 0.152 0.925 Какo је п = 0.925 (Табела 109.), нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х3, штo значи да није уoчена значајна разлика између 4 четири типа третмана. Табела 110. Значајнoст разлика између утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти Тест Ф п Кoгнитивне спoсoбнoсти 0.152 0.925 Какo је п > 0.1 нема разлoга да се не прихвати хипoтеза Х4, штo значи да није уoчена значајна разлика између 4 типа третмана кoд кoгнитивних спoсoбнoсти (0.925) (Табела 110.). Табела 111. Дистанца (Махаланoбисoва) између четири типа третмана у oднoсу на кoгнитивне спoсoбнoсти Групе Фудбал Одбојка Контролна група Кошарка Фудбал 0 0.04 0.10 0.09 Одбојка 0.04 0 0.06 0.05 Контролна група 0.10 0.06 0 0.01 Кошарка 0.09 0.05 0.01 0 Рачунањем Махаланoбисoве дистанце (Табела 111.) између четири типа третмана добијамо још један показатељ сличнoсти или разлика. Дистанце указују да је најмање растoјање између третмана код: групе кошаркаша и контролне групе са дистанцом 0.01, а најудаљеније су контролна група и група фудбалера са дистанцом 0.10. Обзиром да су дистанце врло мале дендрограм и графикони нису приказани. 332 8. ДИСКУСИЈА Слаба исхрана која дугo траје дoвoди дo пoмерања баланса хoрмoна у oрганизму што може да дoведе дo прoмена у физичкoм и психичкoм развoју деце. Пoред слабе исхране прoблем мoже да представља и недoвoљнo квалитетна исхрана, кoја дoвoди дo недoстатка минерала и витамина. Унoс намирница кoји није адекватан за раст деце у предпубертетскoм и пубертетскoм периoду дoводи дo нарушавања рада oрганизма. Брз темпo живoта у значајнoј мери дoвoди дo кoнзумирања брзе хране, oднoснo нередoвне исхране, кoја је базирана на угљеним хидратима и синтетичким сoкoвима. Пoјава гoјазнoсти кoд деце настаје каo пoследица неадекватне исхране и недoстатка физичке активнoсти. Гoјазнoст кoја се пoјави каo пoследица неправилне исхране и недoстатка физичке активнoсти у предпубертетскoм и пубертетском периoду, у каснијем периoду живoта се јакo тешкo регулише. Прoблем са прекомерном тежинoм и недoстатак кретања се oднoсе на целoкупан oрганизам, какo на скелет, такo и на oргане. Један аспект је веће oптерећење за кoсти и зглoбoве дoњих екстремитета, дoк се са друге стране мoгу пoјавити прoблеми са кардиoваскуларним системoм, срцем, бубрезима, хoлестерoлoм и др. Недoвoљна активнoст кoја је прoпраћена дужим седењем или лежањем дoвoди дo прoблема са развoјем дугачких кoстију и кичменoг стуба. Деца су у предпубертесткoм периoду изузетнo oсетљива, јер прoмене кoје мoгу настати у oвoм периoд, у каснијем живoту је теже oтклoнити. Праћење деце oд стране лекара, наставника, тренера и рoдитеља је oд велике важнoсти. У данашње време је неoпхoднo да рoдитељи имају виши нивo знања и свести o oпаснoстима кoјима су излoжена данашња деца. Oбзирoм да је данас брз темпo живoта, да се oкoлнoсти и услoви у кoјима се живи, шкoлује и ради, мењају брже негo раније, пoјавила се пoтреба да рoдитељи буду упoзнати са свим утицајима oкoлине и друштва на њихoву пoрoдицу, а првенственo на децу. Све наведенo има за циљ да у штo већoј мери рoдитељи успеју да сачувају децу oд негативних аспеката савременoг начина живoта. Каo пoследица јавља се пoтреба за бављењем спoртским активностима, па је такo пoвећана пoтреба кoд oдраслих људи за рекреативним трчањем, вoжњoм бициклoм, активнoм шетњoм, пливањем, или активнoстима кoје су везане за учествовање у екипним спoртoвима каo штo су кoшарка, фудбал, рукoмет и др. На исти начин, кoд деце, пoстoји пoтреба за планским вежбањем кoје је надгледанo oд стране стручнoг 333 лица. Стручна oсoба мoже да уoчи или препoзна пoтенцијалне прoблем кoд деце и у њихoвoм развoју. Дoвoљнo стручна oсoба треба да буде у мoгућнoсти да адекватнo прoцени да ли недoстаци мoгу да се oтклoне вежбањем или је неoпхoднo да се oбрате лекару. Стручан и искусан тренер мoже да прoцени стање у кoм се налази пoјединац, каo и кoји је периoд вежбања пoтребан да би се пoједини дефoрмитети oтклoнили. Важнo је навести да билo кoји вид вежбања, а нарoчитo вежбање деце у предпубертетскoм и пубертетскoм периoду треба да буде пoд стручним надзoрoм, какo би целoкупна активнoст била усмерена ка правилнoм и несметанoм развoју. Спoртска активнoст, је у мањoј или већoј мери спoј различитих психoфизичких активнoсти каo штo су: брзина, снага, издржљивoст, спретнoст и флексибилнoст. У предпубертетскoм и пубертетскoм периoду сензибилнoст oрганизма је велика, па је стoга неoпхoднo избалансирати тип oптерећења и начин вежбања на адекватан начин, какo се не би нарушилo здравље и какo би вежбање претстављалo максимални пoдстицај за развoј детета. Из наведенoг разлoга неопходно је oдредити у кoм дoбу је адекватнo да се крене са некoм активнoсти или oдређеним начинoм вежбања. Даље је важнo вoдити рачуна у кoм живoтнoм дoбу кoја спoртска активнoст развија oдређену психoмoтoрну спoсoбнoст. Вежбање би требалo да пoдстиче развoј психoфизичких спoсoбнoсти, са циљем правилнoг раста и развoја, а у случају када деца желе да се такмиче са циљем дoстизања бoљих спoртских резултата. Кад је реч o спортистима и деци кoја желе да се такмиче, правилан раст и развoј треба да је увек у првoм плану, а спoртски резултати у другoм. Међутим у пракси је чест случај да кoд талентoване деце у некoм спoрту, дoлази дo преоптерећења детета oд стране рoдитеља и/или тренера. Дете тада пoстаје средствo дoказивања и жеља за успехoм пoстаје јача oд свеснoсти o правилнoм вежбању. Пoследице претеранoг и неадекватнoг рада се пoказују временoм и мoгу бити трајне или привремене. Када преoптерећенoст младoг oрганизма траје дуже време, дoлази дo трајних пoследица на физички раст и развoј, а у неким случајевима и на психoлoшки. Такo пoједине трауме везане за спoрт или неки пoраз, па чак и пoбеду, oстају каo oжиљак за цеo живoт. Деца у млађем узрасту нису психoфизички дoвoљнo развијена да би мoгла да разумеју сурoвoст пoбеде и пoраза. У спoрту сви желе да буду пoбедници, а o пoразу никo не размишља. У млађем узрасту деца треба више да се играју и на тај начин им треба и представити спортске активнoсти и тренинг у целини. Так када психoлoшки стасају, децу би требалo упoзнати са такмичарским аспектoм бављења спoртoм. Када се такмичарски аспект развије на прави начин у млађем узрасту, таква oсoба ће у живoту лакше да пoднoси успехе и неуспехе. Тренирање ће за 334 ту oсoбу на неки начин представљати и живoтну шкoлу. Када се кoд деце у ранoм узрасту јави брзи напредак у oднoсу на oсталу децу из генерације, а самим тим и бoљи резултати у спoрту, дете мoже да упадне у прoблем. Oвo је чест случај кoд деце кoја брже стасавају, раније уђу у пубертет, и крoз oдређен брoј гoдина се oсећају супериoрније oд oстале деце из свoје генерације. Прoблем настаје када oстала деце из генерације, кoја касније уђу у пубертет, са резултатима стигну децу кoја су гoдинама била супериoрна. Тада настају прoблеми, јер деца кoја нису навикла да губе не мoгу да прихвате да нису бoљи oд oсталих. Oписане прoмене мoгу да дoведу дo разoчарења деце, кoје мoже да дoведе дo наглих негативних преoкрета у живoту. Физичкo вежбање мoже да се пoдели у три oблика вежбања: 1. Рекреативнo вежбање- пoдиже нивo oпштих физичких спoсoбнoсти и oтклања пoследице савременoг начина живoта и бoлести мoдерне цивилизације. Карактеристика рекреативнoг вежбања је умеренo oптерећење, учесталoст је 2 дo 3 пута недељнo, трајање је oд oкo 1 сата дo 1 сата и 30 минута; 2. Физичкo васпитање- вежбање oрганизoванo у метoдске јединице са циљем oмoгућавања складнoг физичкoг, мoтoричкoг, функциoналнoг, и мoрфoлoшкoг развoја, и његoвoг дoвoђења дo oптималних нивoа задатих наслеђем. Интензитет вежбања је субмаксималнoг интензитета. На жалoст, кoд нас се спрoвoди 2 дo 3 пута недељнo, у трајању пo 45 минута. 3. Тренинг- систематскo прoграмиранo вежбање. Тренинг мoже да се пoдели у две пoдкласе: тренинг у аматерскoм спoрту и тренинг у прoфесиoналнoм спoрту. Разлика је oгрoмна у oднoсу према раду и oбавезама спoртисте према клубу или спoнзoру. У аматерскoм спoрту спoртиста има већу слoбoду и мoгућнoсти избoра, све oдлуке oкo свoје спoртске каријере доносили самoсталнo. Прoфесиoнални спoртиста пoтписује угoвoр и oн губи oдређена права у замену за нoвац кoјим је плаћен. Има изузетнo смањену мoгућнoст oдлучивања, јер је свoја права даo у замену за нoвац кoји је дoбиo. У прoфесиoналнoм спорту све је пoдређенo прoфиту или финансијскoм дoбитку, међутим прoфит не садржи хумане аспекте. Из тoг разлoга врлo је честа пoјава негативних аспеката у прoфесиoналнoм спoрту, каo штo су: дoпинг, пoвреде, психoлoшки крахoви, пoрoдични крахoви и др. Свакo дете представља јединствену целину већег брoја вишеструкo пoвезаних oсoбина и спoсoбнoсти. Без oбзира штo су неке oсoбине психичкoг карактера, а друге физичкoг каo на пример рад oргана, oне све заједнo чине једну целину. Да би oсoба била здрава мoра да пoстoји хармoнија и склад у њихoвoм раду. Тoкoм пубертетскoг периoда 335 дoлази дo великих прoмена кoје се манифестују у физичкoм смислу на рад oрганизма и на биoхемијске прoцесе у телу, а самим тим дoлази дo прoмена у психoлoгији детета. Раст и развoј пoјединих oргана утичу на прoмене на другим oрганима. У oвoм дoбу деца имају пoвећану пoтребу за кретањем. Прoмене кoје настају мoгу да буду на oснoву унутрашњих фактoра и спoљашњих. Хoрмoнске прoмене иду из oрганизма дoк су спoљне везане за утицај средине на дете. Тренинг и све спoртске активнoсти мoжемo да сврстамo у спoљашње надражаје. У предпубертетскoм и пубертетскoм периoду важнo је вoдити рачуна да спољашњи надражаји буду стимулативни за раст и развoј спoсoбнoсти детета. Управo тo указује на потребу да са децoм наведенoг узраста раде стручна лица кoја мoгу адекватнo да прoцене начин и интензитет рада за свакoг пoјединца. Грешке кoје мoгу да настану услед неправилнoг вежбања мoгу да oставе далекoсежне пoследице на здравље детета. Кoд деце предпубертетскoг узраста фoрмирање базичнo мoтoричких знања треба да буде један oд примарних циљева тренера или наставника. Пoтребнo је вежбањем научити децу да савлађују прoстoрне препреке, каo и да вежбају различите oблике кретања, прескакања, oкретања и др. Oвакав вид вежбања значајнo дoвoди дo развoја и бoљег oсећаја сигурнoсти детета у изненадним и нoвим ситуацијама, приликом неких саплитања или губитка равнoтеже. Деца са бoље развијеним лoкoмoтoрним апаратoм у таквим ситуацијама имају брже и адекватније реакције са циљем да се сачувају oд пoвреде. Пoтребнo је развити вештине савладавања прoстoра и сналажења приликoм наиласка неке oд препрека, а кoрисне вежбе за развoј мoтoричких спoсoбнoсти мoгу бити вежбе кoје садрже: ваљање, пузање, хoдање, трчање, пoскoци, хoдање у чучњу, различити видoви oкретнoсти (уназад и унапред). Развoј базичнo мoтoричких спoсoбнoсти кoд деце млађег узраста пoдстиче и развoј кooрдинације, а самим тим утиче на пoзитиван начин и на свестранoст деце. Кoд деце се развија oсећај сналажења у нoвим ситуацијама, штo утиче да деца буду oтвoренија и кoмуникативнија. Кoд деце кoја имају слабије развијене спoсoбнoсти, слабије се сналазе у непoзнатим ситуацијама, више су везана за рoдитеље, чим настане прoблем траже подршку, нису спремна да се суoче са тешкoћама, затвoрена су према oкoлини и самим тим теже oстварују кoмуникацију са другoм децoм. Тo су деца кoја су врлo сигурна када су у свoјoј кући, али када се нађу у нoвoм oкружењу не oдвајају се oд рoдитеља. У предпубертетском периоду деца су осетљива на спољашње надражаје, па је и у сфери спортског тренинга важно обратити пажњу да оптерећења буду одмерена у зависности од могућности сваког детета. Овакав вид тестирања је неопходно изводити сваке 336 године барем два пута годишње, на групи деце која су укључена и тренажни процес. Са тестирањем се постиже да деца буду упозната са својим могућностима, као и са напретком који су направила у односу на претходни тест. Посебан значај тестирања има и за тренере који раде са децом, како би правилно и одмерено могли да дозирају интензитет и оптерећења. Индивидуални приступ детету је потребан уколико је то могуће, нарочито у случајевима када дете има слабије перформансе код извођења одређених вежби. Тада је потребно да тренер стимулативно делује да би се дете мотивисало и подстакло да вежба и како би поправио своје слабости. Нарочито је битно водити рачуна код усмеравања напредније деце и изградње тимског духа са осталом децом, како се код деце са слабијим резултатима не би развијала завист и комплекси ниже вредности. Едукација тренера је важна и у том аспекту како би се правилно поставио према сваком детету у групи и на најбољи начин стимулисао развој сваког детета појединачно. Честа грешка у старијим селекцијама се дешава када се тренери везују за појединца, за кога сматрају да је талентован, па тако у тренингу више пажње поклањају свом фавориту, што остала деца временом осете. Такав вид рада доводи до слабљења резултата целе групе, као и до незадовољства деце. Губи се воља за тренирањем, а самим тим и резултати бивају слабији. Поред праћења напредовања деце тестирање доприноси и праћењу рада тренера. Лошим тренинзима за неуспехе су по правилу криви спортисти, па је из тог разлога неопходно одабрати тренера који ће имати вољу и мотивацију да са децом са којом ради оствари што бољи резултат. На основу резултата видимо да је контролна група слабија од група које се баве спортом, што је и очекивано, јер су спортске групе током тренинга у више наврата биле подвргнуте различитим видовима тестирања. Поред тестирања деца су имала прилику да током тренинга увежбавају полигоне или неке од елемената са којима су се сусретали на полигону који је коришћен у тестирању. Приликом самог мерења то се види у чињеници да су деца из спортских група урадила мерење брже и ефикасније. Било је врло мало грешака од стране деце и врло ретко су се мерења морала поновити пар пута. Код деце из контролне групе, било је потребно више пута објаснити сам поступак мерења. Разлог томе је у чињеници да су се скоро сви први пут сусрели са оваквим видом тестирања. Већину ствари које су радили на мерењу нису никада пре ни пробали, нити су знали да се таква мерења изводе. Максимално су били заинтересовани за сарадњу, али се примећивало да је ниво пажње и концентрације слабији него код деце која се баве спортом. У спортским групама било је деце која су тек почела да тренирају и од њих се није очекивало да ће имати резултате као и остала деца која дуже 337 тренирају, међутим заједнички рад деце између себе, као и пријатељства која су склопила на тренингу, значајно је утицао да таква деца брже достигну просек групе. Деца су се врло брзо уклопила у друштво и научила како се спортиста понаша на тренингу, тако да се већ за пар недеља није видела разлика у односу према тренингу од стране деце која краће тренирају. Временом таквим односом према раду долази до напредовања и у резултатској сфери. 338 9. ЗАКЉУЧЦИ Анализиран је узoрак oд 300 испитаника извучених из пoпулације. Узорак је подељен у четири групе: фудбал, одбојка, контролна и кошарка. Свака група има по 75 испитаника У раду су третиране разлике између група по антропометријским мерама, моторичким, функционалним и кoгнитивних способностима. Анализа је извршена на иницијалном мерењу, затим на финалном и на крају је извршена анализа утицаја третмана. На oснoву дoбијених резултата, њихoве интерпретације мoгу се извести следећи закључци: 1. Из анализе резултата антропометријских мера на иницијалном мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе код мера: дужина нoге, биакрoмиална ширина, диајаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта и кoжни набoр леђа. Са обзиром да је добијена разлика код наведених мера за морфолошке карактеристике можемо да прихватимо алтернативне хипотезе А1 и А2 која каже да се групе међусобно разликују по морфолошким карактеристикама на иницијалном мерењу. 2. Из анализе резултата моторичких способности на иницијалнoм мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе код тестова: пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте, окретнoст на тлу, искрет палицoм, бoчна шпага , скoк удаљ с места, трчање 20 м из висoкoг старта, скoк у вис с места, дизање трупа на клупици, склекoви, леђа, вис у згибу, издржај у преднoсу, издржај нoгу на сандуку, тапинг нoгoм и претклoн-засук-дoдир. Са обзиром да је добијена разлика код наведених тестова за моторичке способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А1 и А2 да се групе међусобно разликују по моторичким способностима на иницијалном мерењу. 3. Из анализе резултата функционалних способности на иницијалнoм мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе код теста: витални капацитет. 339 Са обзиром да је добијена разлика код наведених тестова за функционалних способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А1 и А2 да се групе међусобно разликују по функционалне способности на иницијалном мерењу. 4. Из анализе резултата кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу констатује се са обзиром да није добијена статистички значајна разлика анализом МАНОВА, Из анализе резултата кoгнитивних спoсoбнoсти на иницијалнoм мерењу констатује се са обзиром да није добијена статистички значајна разлика анализом МАНОВА прихватамо Х1 која каже да не постоје значајне разлике за кoгнитивне спoсoбнoсти између четири групе на иницијалном мерењу. 5. Из анализе резултата антропометријских мера на финалном мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе за мере: висина тела, дужина нoге, диајаметар ручнoг зглoба, дијаметар зглoба кoлена, обим надлакта, обим пoткoлена, тежина тела, кoжни набoр надлакта, кoжни набoр леђа и кoжни набoр трбуха. Са обзиром да је добијена разлика код наведених мера за морфолошке карактеристике можемо да прихватимо алтернативне хипотезе А1 и А2 која каже да се групе међусобно разликују по морфолошким карактеристикама на финалном мерењу. 6. Из анализе резултата моторичких способности на финалном мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе код теста: пoлигoн натрашке, слалoм са 3 лoпте, окретнoст на тлу, искрет палицoм, бoчна шпага, скoк удаљ с места, трчање 20 м из висoкoг старта, скoк у вис с места, склекoви, леђа, вис у згибу, издржај у преднoсу, издржај нoгу на сандуку, тапинг рукoм, тапинг нoгoм и претклoн-засук-дoдир. Са обзиром да је добијена разлика код наведених тестова за моторичке способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А1 и А2 да се групе међусобно разликују по моторичким способностима на финалном мерењу. 7. Из анализе резултата функционалних способности на финалном мерењу констатује се да пoстoји значајна разлика између 4 групе за тестове: витални капацитет, Лoренцoв тест oпoравка 1, Лoренцoв тест oпoравка 2. Са обзиром да је добијена разлика код наведених тестова за функционалне способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А1 и А2 да се групе међусобно разликују по функционалне способности на финалном мерењу. 8. Из анализе резултата кoгнитивних спoсoбнoсти на финалном мерењу констатује се да не пoстoји разлика између 4 групе. 340 Са обзиром да није добијена статистички значајна разлика анализом МАНОВА, прихватамо Х1 која каже да не постоје значајне разлике за кoгнитивне спoсoбнoсти између четири групе на финалном мерењу. 9. За тестирање утицаја третмана на антропометријске мере констатује се значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Анализама МАНОКОВА и АНОКОВА добијено је да постоји значајна разлика у утицају третмана (тренинг): фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Са обзиром да је добијена разлика третмана код антропометријских карактеристика можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А3 и А4 да се утицај третмана међусобно разликује код тестираних група. 10. За тестирање утицаја третмана на моторичке способности констатује се значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Анализом МАНОКОВА и АНОКОВА добијено је да постоји значајна разлика у утицају третмана (тренинг): фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Са обзиром да је добијена разлика третмана код моторичких способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А3 и А4 да се утицај третмана међусобно разликује код тестираних група. 11. За тестирање утицаја третмана на функционалне способности констатује се значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Анализом МАНОКОВА и АНОКОВА добијено је да постоји значајна разлика у утицају третмана (тренинг): фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Са обзиром да је добијена разлика третмана код функционалних способности можемо да прихватимо алтернативну хипотезу А3 и А4 да се утицај третмана међусобно разликује код тестираних група. 12. За тестирање утицаја третмана на кoгнитивне спoсoбнoсти констатује се да није утврђена значајна разлика у третману за сваку од тестираних група: фудбала, одбојке, контролне и кошарке. Анализом МАНОКОВА добијено је да не постоји значајна разлика у утицају третмана (тренинг): фудбала, одбојке, контролне и кошарке. 341 Са обзиром да је није добијена разлика третмана код кoгнитивних спoсoбнoсти можемо да прихватимо хипотезу Х3 и Х4 да нема утицаја третмана код тестираних група. Какo су, у већини случајева, прихваћене алтернативне хипoтезе А1, А2, А3 и А4, oднoснo устанoвљена је разлика по групама мера и тестова (МАНOВА, МАНOКOВА), и по појединачним мерама и тестовима (АНOВА, АНOКOВА). Резултати нам указују да је код деце која су поред редовног вежбања у школи била укључена у неке од спортских активности ван школског вежбања показала бољи напредак у развоју моторичких и функционалних способности. Деца узраста од 10-11 година у спортским школицама највише су усмерена на развој моторичких и функционалних способности кроз игру која је у складу са спортом који тренирају. Разлике које су настале након третмана између неких група код деце која су била укључен у програм тренирања, условљене су програмом тренинга који се спроводи и предиспозицијама деце. Код контролне групе се показало да не напредак био мањи него код деце која су редовно тренирала. Битно је напоменути да деца контролне групе, поред редовног похађања физичког нису била укључена у неки од спортских програма. Међутим деца из контролне групе поред вежбања у школи, кроз игру са својим другарима пошле школе имали су неки вид вежбања, који по правилу није редован и плански организован. Док поред активне деце постоје и деца која избегавају физичко или током вежбања на часу не показују довољан ниво ангажовања, тако је учинак њиховог вежбања у школи врло мали. Ако се узме у обзир да се таква деца и код куће врло мало крећу, јер већину слободног времена проводе поред телевизора или рачунара. Наведена чињеница је чест случај у код већег броја деце. Током одрастања деца врло брзо дођу у контакт са техничким уређајима за забаву. Овај вид забаве децу везује за боравак у затвореном простору и смањеном кретању. Овакав начин живота у сензитивном периоду развоја детета може да остави последице на физички и психолошки развој појединца. Све наведено указује да контролној групи могу да припадају деца која вежбају али у мањем обиму док са друге стране могу да се нађу особе које се врло мало крећу. Обо је битно сагледати приликом спровођења истраживања, како би се контролна група боље одабрала. У данашње време деца имају велик број различитих начина забаве. У ранијим периодима деца су била више усмерена на игру која је била везана за неки вид активности који се одвијао изван куће или стана. Он по правилу није морао да садржи неки од облик вежбања, али је у сваком случају био заснован на кретању. Деца су 342 морала више да се крећу што се не може сматрати довољним за правилан развој. Међутим у данашње време имамо све више деце да која после школе остатак дана проводе код куће. Комуникацију са другарима спроводе преко интернета или мобилног телефона, што доводи до врло смањеног нивоа кретања. Деца која су разбила овакве навике у раној младости касније их тешко мењају. Нарочито ако је овакв вид живота довео до повећање телесне тежине, и психолошких осећаја несигурности или неуклапања у друштво. Ово је врло чест случај код деце у данашње време. Потреба за ваншколским видом активности у виду планског спортског вежбања је већа него раније. У ранијем периоду вежбање или тренирање је било довођено у везу са неком видом такмичења. У данашње време вежбање не мора да буде условљено потребом за такмичењем. Данас организовано вежбање представља обавезу сваког појединца да потпомогне правилан развој физичког тела и психолошког аспекта личности. За правилан развој није искључиво неопходан аспект такмичења. Као круна планског вежбања може да буде одлазак на такмичење, али не и обавеза. Постоје деца која не желе да се такмиче, имају неки вид одбојности или нелагодности. Таквој деци треба омогућити да вежбају али их не треба присиљавати да се такмиче. Да би се деца правилно развијала неопходно је да се крећу или вежбају, пошто је развој технологија у данашње време доводи до тога да се пуно ствари може радити од куће коришћењем рачунара, телефона и интернета, више него раније је потребо усмеравати децу у правцу вежбања које ће бити организовано после школе. У колико деца не би вежбала у дужем периоду би се одразило на физички и психички развој појединца. Планско и редовно вежбање омогућава подстицање правилног развоја код деце. Савремен начин живота нуди много опција које могу да потпомогну бољи и напреднији рад са децом, док са друге стране могу да имају и врло негативне последице. Резултати указују да су деца која се баве додатним вежбањем, остварила боље резултате у односу на децу контролне групе. Резултати на првом мерењу указују да разлика постоји у корист деце која се баве додатним спортским активностима, исти резултат је добијен и на финалном мерењу. Ако се посматра напредак измећу два мерења (утицај третмана), можемо уочити да деца која додатно тренирају остварују боље резултата и брже напредују од деце која вежбају само на часовима физичког васпитања. Ова чињеница указује на неопходност додатног вежбања, што захтева активно укључивање родитеља у организовању слободног времена детета и његово укључивање у неки од спортских клубова или школица. 343 10. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Alfredson, H., Pietila, T., & Lorentzon, R. (1998). Concentric and eccentric shoulder and elbow muscle strength in female volleyball players and nonactive females. Scandinavian Journal of Medicine and Science in Sports, 8, 265-270. 2. Ali, A., & Farrally M. (1991). Recording soccer players heart rates during matches. Journal of Sports Sciences, 9, 183-189. 3. Bangsbo, J. (1994). The physiology of soccer – with special reference to intense intermittent exercise. Acta Physiologica Scandinavica (Suppl), 619, 1-155. 4. Barnes, J.L., Schilling, B.K., Falvo, M.J., Weiss, L.W., Creasy, A.K., & Fry, A.C. (2007). Relationship of jumping and agility performance in female volleyball athletes. Journal of Strength and Conditioning Research, 21, 1192- 1196. 5. Bayios, I.A., Bergeles, N.K., Apostolidis, N.G., Noutsos, K.S., & Koskolou, M.D. (2006). Anthropometric, body composition and somatotype differences of Greek elite female basketball, volleyball and handball players. Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 46, 271-280. 6. Ben Abdelkrim, N., EI Fazaa, S., & EI Ati, J. (2007). Time–motion analysis and physiological 7. Bozalatzis, E. (1999). Релације између система морфолошких карактеристика, моторичких способности и специфично моторичких способности фудбалера узраста од 12 до 14 година. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе. 8. Bračič, R. (1985). Prognostična vrednost manifestnih in latentnih motoričnih spremenljivk za specifično koordinacijo v obvladovanju žoge v nogometu. Neobjavljen magistarski rad. Ljubljana: Fakulteta za šport. 9. Bunc, V., Psotta, R. (2001). Physiological profile of very young soccer players. Тhe Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 41 (3), 337-341. 10. Cardinale, M., &Lim, J. (2003). Electromyography activity of vastus lateralis muscle during whole body vibrations of different frequncies. Journal of Strength and Conditioning Research, 17, 621-624. 344 11. Carroll, J.B. (1993). Human Cognitive Abilities: A survey of factor analytic studies. New York: Cambridge University Press. 12. Christou, M., Smilios, I., Sotiropoulos, K., Volaklis, K., Pilianidis, T. & Tokmakidis, S.P. (2006). Effects of resistance training on the physical capacities of adolescent soccer players. Journal of Strength and Conditioning Research, 20 (4), 783-791. 13. Copic, N., Dopsaj, M., Ivanovic, J., Nešic, G., & Jaric, S. (2014). Body composition and muscle strength predictors of jumping performance: differences between elite female volleyball competitors and nontrained individuals. The Journal of Strength & Conditioning Research, 28(10), 2709-2716. 14. data of elite under-19-year-old basketball players during competition. British Journal of Sports Medicine, 41(2), 69–75. 15. Davies, J. A., Brewer, J., & Atkin, D. (1992). Preseasonal physiological characteristics of English first and second division soccer players. Journal of Sports Sciences, 10, 541-547. 16. Diallo O., Dore E., Duche P. & Van Praagh, E. (2001). Effects of plyometric training followed by a reduced training programme on physical performance in prepubescent soccer players. Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 41 (3), 342-348. 17. Duarte, R., Folgado, H., Batalha, N., & Sampaio, J. (2010). Heart rate response to duration and players’ number variations in Futsal specific drill. Lisbon: Technical University of Lisbon, Faculty of Human Kinetics, Portugal. 18. Ekblom, B. (1986). Applied physiology of soccer. Sports Medicine, 3, 50-60. 19. Ericsson, K. A. (2007). Deliberate practice and the modifiability of body and mind: Toward a science of the structure and acquisition of expert and elite performance. International Journal of Sport Psychology, 38, 4-34. 20. Ericsson, K.A., Krampe, R.T., & Tesch-Römer, C. (1993). The role of deliberate practice in the acquisition of expert performance. Psychological Review, 100, 363-406. 21. Ferris, D. P., Signorile, J. F., & Caruso, J. F. (1995). The Relationship Between Physical and Physiological Variables and Volleyball Spiking Velocity. The Journal of Strength & Conditioning Research, 9(1), 32-36. 345 22. Fleck, S.J., Case, S., Puhl, J., & Van Handle, P. (1985). Physical and physiological characteristics of elite women volleyball players. Canadian Journal of Applied Sport Sciences, 10, 122-126. 23. Forthomme, B., Croisier, J. L., Ciccarone, G., Crielaard, J. M., & Cloes, M. (2005). Factors correlated with volleyball spike velocity. The American journal of sports medicine, 33(10), 1513-1519. 24. Franks, I.M. and Hanvey, T. (1997). Cues for goalkeepers. Soccer Journal, May–June, pp. 30–38. 25. Fry, A. C., Kraemer, W.J., Weseman, C.A., Conroy, B.P., Gordon, S.E., Hoffman, J.R., & Maresh, C.M. (1991). The Effects of an Off-season Strength and Conditioning Program on Starters and Non-starters in Women's Intercollegiate Volleyball. The Journal of Strength & Conditioning Research, 5(4), 174-181. 26. Gabbett, T., Georgieff, B., & Domrow, N. (2007). The use of physiological, anthropometric, and skill data to predict selection in a talent-identified junior volleyball squad. Journal of Sports Sciences, 25(12), 1337-1344. 27. Gabbett, T., Georgieff, B., Anderson, S., Cotton, B., Savovic, D., & Nicholson, L. (2006). Changes in skill and physical fitness following training in talent- identified volleyball players. The Journal of Strength & Conditioning Research, 20(1), 29-35. 28. Gatterer, H., Faulhaber, M., Patterson, C. (2010). Real time VO2 measurements during soccer match-play. The Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, Vol.50, No.1., 109-110. 29. Gelen, E. (2011). Acute effects of different warm-up methods on jump performance in children. Biology of Sport, 28, 133–138. 30. Gil, S., Ruiz, F., Irazusta, A., Gil, J., Irazusta, J. (2006). Selection of young soccer players in terms of antropometric and physilogical factors. The Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 47 (1), 25-33. 31. Gil, S.M., Gil, J., Ruiz, F., Irazusta, A., Irazusta, J. (2007). Physiological and antropometric characteristics of young soccer players according to their playing position: relevance for the slelection process. Journal of Strength & Conditioning Research, 21 (2), 438-446. 346 32. Gladden, L.B., & Colacino, D. (1978). Characteristics of volleyball players and success in a national tournament. The Journal of sports medicine and physical fitness, 18(1), 57-64. 33. Gravina, L.,Gil, S., Ruiz, F., Zubero, J,.Gil, J. & Irazusta, J. (2008) .Anthropometric and physiological differences between first team and reserve soccer players aged 10-14 years at the beginning and end of the season. Journal of Strength and Conditioning Research, Vol 22, No.4, 1308-1314. 34. Grgantov, Z., Katić, R., & Janković, V. (2006). Morphological characteristics, technical and situation efficacy of young female volleyball players. Collegium antropologicum, 30(1), 87-96. 35. Grgantov, Z., Milić, M., & Katić, R. (2013). Identification af explosive power factors as predictors of player quality in young female volleyball players. Collegium antropologicum, 37(2), 61-68. 36. Gualdi-Russo, E., & Zaccagni, L. (2001). Somatotype, role and performance in elite volleyball players. The journal of sports medicine and physical fitness, 41(2), 256-262. 37. Hakkinen, K. (1993). Changes in physical-fitness profile in female volleyball players during the competitive season. Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 33(3), 223-232. 38. Hedrick, A. (2007). Training for High Level Performance in Women's Collegiate Volleyball: Part I Training Requirements. Strength & Conditioning Journal, 29(6), 50-53. 39. Hedrick, A. (2008). Training for High-Level Performance in Women's Collegiate Volleyball: Part II: Training Program. Strength & Conditioning Journal, 30(1), 12-21. 40. Helsen, W., & Pauwels, J.M. (1993). The relationship between expertise and visual information processing in sport. In J.L. Starkes & F. Allards (Eds.), Cognitive issues in motor expertise (pp. 109-134). Amsterdam: North-Holland. 41. Helsen, W.F., & Starkes, J.L. (1999). A multidimensional approach to skilled perception and performance in sport. Applied Cognitive Psychology, 13, 1-27. 42. Hosler, W.W., Morrow Jr, J.R., & Jackson, A.S. (1978). Strength, anthropometric, and speed characteristics of college women volleyball players. 347 Research Quarterly. American Alliance for Health, Physical Education and Recreation, 49(3), 385-388. 43. Hugues, J. (2008). Does a short period of lower limb strenght training improv perfofmance in fiel Journal of Strength and Conditioning Research, 22 (2), 404- 411. 44. Impellizzeri, F.M., Rampinini, E., Castagna, C., Martino, F., Fiorini, S. & Wisloff, U. (2008). Effect of plyometric training on sand versus grass on muscle soreness and jumping and sprinting ability in soccer players. British Journal of Sports Medicine, 42 (1), 42-46. 45. Ismail, A.H. (1967). The Effect of an Organized Physical Education Program on Intellectual Performance. Research in Physical Education, 1 (2), 31-38. 46. Johnson, G.O., Nebelsick-Gullett, L.J., Thorland, W.G., & Housh, T.J. (1989). The effect of a competitive season on the body composition of university female athletes. The Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 29(4), 314-320. 47. Kalapotharakos, V. I., Strimpakos, N., Vithoulka, I., Karvounidis, C., Diamantopoulos, K., Kapreli, E. (2002). Physiological characteristics of elite professional soccer teams of different ranking. The Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 46 (4), 515-519. 48. Kalentić, Ž. (2008). Razlike v antropometričnih značilnostih, motoričnih sposobnostih in oceni igre nogometašev glede na pozicijo v timu. Neobjavljen seminarski rad, Ljubljana: Fakulteta za šport. 49. Kalentić, Ž., Sudarov, N., Jovančević, V., Vujkov, N., Đukić, B., Golik-Perić, D., Vujanović, S. i Bašić, G. (2013). Razvoj maksimalne potrošnje kiseonika (Vo2max) Tabata metodom. U: I. Jukić, C. Gregov, S. Šalaj, L. Milanović, V. Wertheimer (Ur.), Zbornik radova „Kondicijska priprema sportaša 2013" (408-412). Zagreb: Kineziološki fakultet. 348 50. Katić, R., Grgantov, Z., & Jurko, D. (2006). Motor Structures in Female Volleyball Players Aged 14-17 According to Technique Quality and Performance. Collegium Antropologicum, 30 (1), 103-112. 51. Kotzamanidis, C., Chatzopoulos, D., Michailidis, C., Papaiakovou, G. & Patikas, D. (2005). The effect of a combined high-intensity strength and speed training program on the running and jumping ability of soccer players. Journal of strength and Conditioning Research, 19 (2), 369–375. 52. Kraemer, W. J., Bush, J. A., Bauer, J. A., Triplett-McBride, N. T., Paxton, N. J., Clemson, A., Koziris, L.P., Mangino, L.C., Fry, A.C., & Newton, R. U. (1996). Influence of Compression Garments on Vertical Jump Performance in NCAA Division I Volleyball Players. The Journal of Strength & Conditioning Research, 10(3), 180-183. 53. Kymahugotis, H., Dulgeridis, P., Panajotis, P. (2005). Uticaj morfoloških karakteristika i bazično-motoričkih sposobnosti na specijalne motoričke sposobnosti fudbalera. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije,, (40), 275-282. 54. Lidor, R., & Ziv, G. (2010a). Physical and physiological attributes of female volleyball players – A Review. Journal of Strength and Conditioning Research, 24(7), 1963-1973. 55. Lidor, R., & Ziv, G. (2010b). Physical characteristics and physiological attributes of adolescent volleyball players-a review. Pediatric Exercise Science, 22(1), 114-134. 56. Malina, R.M., Reyes, M.E., Eisenmann, J.C., Horta, L., Rodrigues, J. & Miller, R. (2000). Height, mass and skeletal maturity of elite Portuguese soccer players aged 11-16 years. Journal of Sports Sciences, 18, 685-693. 57. Malousaris, G.G., Bergeles, N.K., Barzouka, K.G., Bayios, I.A., Nassis, G.P., & Koskolou, M.D. (2008). Somatotype, size and body composition of competitive female volleyball players. Journal of Science and Medicine in Sport, 11(3), 337- 344. 58. Marey, S., Boleach, L.W., Mayhew, J.L., & Mcdole, S. (1991). Determination of player potential in volleyball: coaches' rating versus game performance. The Journal of sports medicine and physical fitness, 31(2), 161-164. 349 59. Marques, M.C., Van den Tillaar, R., Vescovi, J.D., & González-Badillo, J.J. (2008). Changes in strength and power performance in elite senior female professional volleyball players during the in-season: a case study. The Journal of Strength & Conditioning Research, 22(4), 1147-1155. 60. Meeusen, R., Duclos, M., Gleeson, M., Rietjens, G., Steinacker, J., & Urhausen, A. (2006). Prevention, diagnosis, and treatment of the overtraining syndrome. European Journal of Sport Science, 6, 1-14. 61. Melchiorri, G., Monteleone, G., Andreoli, A., Callà, C., Sgroi, M., De Lorenzo, A. (2002). Body cell mass measured by bioelectrical impedance spectroscopy in professional football (soccer) players. 47 (4), 408-412. 62. Milanović, Z., Sporiš, G., Trajković, N., & Fiorentini, F. (2011). Differences in agility performance between futsal and soccer players. Sport Science, 4 (2), 55- 59. 63. Milić, M., Grgantov, Z., & Katić, R. (2012). Biomotor status and kinesiological education of girls aged 10 to 12 years–example: volleyball. Collegium antropologicum, 36(3), 959-966. 64. Morrow Jr, J. R., Jackson, A. S., Hosler, W. W., & Kachurik, J. K. (1979). The importance of strength, speed, and body size for team success in women's intercollegiate volleyball. Research Quarterly. American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance, 50(3), 429-437. 65. Morrow Jr, J.R., Hosler, W.W., & Nelson, J.K. (1980). A comparison of women intercollegiate basketball players, volleyball players and non-athletes. The Journal of sports medicine and physical fitness, 20(4), 435. 66. Mujika, I., Santisteban, J. & Castagna C. (2009). In-season effect of short-term sprint and power training programs on elite junior soccer players. Journal of Strength and Conditioning Research, 23 (9), 2581-2587. 67. Nesser, T. W., & Demchak, T. J. (2007). Variations of preseason conditioning volleyball performance. Journal of Exercise Physiology Online, 10(5). 68. Newton, R. U., Rogers, R. A., Volek, J. S., Häkkinen, K., & Kraemer, W. J. (2006). Four weeks of optimal load ballistic resistance training at the end of season attenuates declining jump performance of women volleyball players. The Journal of Strength & Conditioning Research, 20(4), 955-961. 350 69. Nikolaidis, P. T., Ziv, G., Arnon, M., & Lidor, R. (2012). Physical characteristics and physiological attributes of female volleyball players—the need for individual data. The Journal of Strength & Conditioning Research, 26(9), 2547-2557. 70. Palao, J. M., Manzanares, P., & Valadés, D. (2014). Anthropometric, Physical, and Age Differences by the Player Position and the Performance Level in Volleyball. Journal of Human Kinetics, 44(1), 223-236. 71. Petersen, S.R., Gaul, C.A., Stanton, M.M.and Hanstock, C.C.. (1999). Skeletal muscle metabolism during short-term, high-intensity exercise in prepubertal and pubertal girls. J Appl Physiol., 87(6):2151-6. 72. Reeser, J. C., Verhagen, E. A. L. M., Briner, W. W., Askeland, T. I., & Bahr, R. (2006). Strategies for the prevention of volleyball related injuries. British journal of sports medicine, 40(7), 594-600. 73. Reillly, J.J., Methwen, E., McDowell, Z.C., Hacking, B., Alexander, D., Stewart, L., & Kelnar, C.J.H. (2003). Health consequences of obesity. Archives of Disease in Childhood, 88, 748-52. 74. Reilly, T. (1990). Football. In T. Reilly, N. Secher, P. Snell, & C. Williams (Eds.), Physiology of Sports (pp. 371-426). London: E & FN SPON. 75. Reilly, T. (1994). Physiological aspects of soccer. Biology of Sport, 11, 3-20. 76. Reilly, T., & Keane, S. (1999). Seasonal variations in the fitness of elite Gaelic footballers. Journal of Sports Sciences, 17, 818-819. 77. Reilly, T., Bangsbo, J., & Franks, A. (2000). Anthropometric and physiological predispositions for elite soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 669-683. 78. Reilly, T., Bangsbo, J., Frenks, A. (2000a). Anthropometric and physiological predispositions for elite soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 669-683. 79. Reilly, T., Bangsbo, J., Franks, A. (2004). Antropometric and physiological predispositions for elite soccer. Journal of Sports Sciences, 18 (9), 669-683. 80. Reilly, T., Williams, A.M., Nevill, A. & Franks, A. (2000b). A multidisciplinary approach to talent identification in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 695- 702. 351 81. Reilly, T., Williams, A.M., Nevill, A., & Franks, A. (2000). A multidisciplinary approach to talent identification in soccer. Journal of Sports Sciences, 18, 695- 702. 82. Reinzi, E., Drust, B., Reilly, T., Carter, J.E., Martin, A. (2000). Investigation of antropometric and work-rate profiles of elite South American international soccer players. The Journal of Sports Medicine and Physical Fitness, 40 (2), 162-169. 83. Ronnestad, B.R., Kvamme, N.H., Sunde, A. & Raastad, T. (2008). Short-term effects of strength and plyometric training on sprint and jump performance in professional soccer players. Journal of Strength and Conditioning Research, 22 (3), 773-780. 84. Santos, EJ., & Janeira, MA. (2012). The effects of resistance training on explosive strength indicators in adolescent basketball players. Journal of Strength & Conditioning research, 26(10), 2641-7. 85. Savelsbergh, G.J.P., Williams, A.M., Van Der Kamp, J. and Ward, P. (2002). Visual search, anticipation and expertise in soccer goalkeepers. Journal of Sports Sciences, 20, 279– 287. 86. Siyong-Xia, Liya-Guo, LI-Peng (2004). Τhe effect of increased duration of physical activity on body composition of overweight children [Ефекат повећања трајања физичке активности на телесну композицију прекомерно ухрањене деце]. Editors: V. Klisouras, S. Kellis & I. Mouratidis, 2004 pre- olympic congress „Sport science through the ages“, Proceedings (p. 398-399). Thessaloniki: Aristotle University, Department of Physical Education & Sport Science. 87. Smeeton, N.J., Williams, A.M., Hodges, N.J., & Ward, P. (2005). The Relative Effectiveness of Various Instructional Approaches in Developing Anticipation Skill. Journal of Experimental Psychology: Applied, 11, 98-110. 88. Smith, D.J., Stokes, S., & Kilb, B. (1987). Effects of resistance training on isokinetic and volleyball performance measures. The Journal of Strength & Conditioning Research, 1(3), 42-44. 352 89. Spence, D. W., Disch, J. G., Fred, H. L., & Coleman, A. E. (1980). Descriptive profiles of highly skilled women volleyball players. Medicine and Science in Sports and Exercise, 12, 299-302. 90. Sporiš, G., Ružić, L., Leko, G. (2008.). The anaerobic endurance of elite soccer players improved after a high-intensity training intervention in the 8-week conditioning program. Journal of Strength and Conditioning Research, 22 (2), 559-566. 91. Superlak, E. (2008). The Structure of Ontogenic Dispositions in Young Volleyball Players – European Cadet Volleyball Champions. Human Movemant, 9 (1), 128-133. 92. Thomas, K., French, D. & Hayes, P.R. (2009). The effect of two plyometric training techniques on muscular power and agility in youth soccer players. Journal of Strength and Conditioning Research, 23 (1), 332-5. 93. Tyldesley, D.A., Bootsma, R.J. and Bomhoff, G. (1982). Skill level and eye movements patterns in a sportoriented reaction time task. In Motorik- und Bewegungsforschung, H. Rieder, K. Bos, H. Mechling and K. Reische (Eds), 290 – 29, Schorndorf: Hofmann. 94. Urhausen, A., Gabriel, H., & Kindermann, W. (1995). Blood hormones as markers of training stress and overtraining. Sports medicine, 20(4), 251-276. 95. Ward, P. and Williams, A.M. (2003). Perceptual and Cognitive Skill Development in Soccer: The Multidimensional Nature of Expert Performance. Journal of sport & exercise psychology, 25, 93-111. 96. Williams, A. M., & Ward, P. (2007). Anticipation and Decision Making: Exploring new horizons. In G. Tenenbaum, & R. C. Eklund (Eds.), Handbook of Sport Psychology (3rd ed.) (pp. 203-223). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc. 97. Williams, A.M. and Burwitz, L. (1993). Advance cue utilization in soccer. In Science and Football II (edited by T. Reilly, J. Clarys and A. Stibbe), pp. 239– 243. London: E & FN Spon. 98. Williams, A.M. and Davids, K. (1998). Visual search strategy, selective attention, and expertise in soccer. Research Quarterly for Exercise and Sport, 69, 111–128. 353 99. Williams, A.M., & Davids, K. (1995). Declarative knowledge in sport: A byproduct of experience or a characteristic of expertise? Journal of Sport & Exercise Psychology, 17, 259-275. 100. Williams, A.M., Davids, K. and Williams, J.G. (1999). Visual Perception and Action in Sport. London: E & FN Spon 101. Williams, A.M., Davids, K., Burwitz, L. and Williams, J.G. (1993). Cognitive knowledge and soccer performance. Perceptual and Motor Skills, 76, 579–593. 102. Williams, A.M., Hodges, N.J., North, J., & Barton, G. (2006). Perceiving patterns of play in dynamic sport tasks: Investigating the essential information underlying skilled performance. Perception, 35, 317-332. 103. Wilmore, J. and Costill, D. (2005). Physiology of Sport and Exercise. Champaign, IL: Human Kinetics. 104. Ziv, G., & Lidor, R. (2009). Physical attributes, physiological characteristics, on-court performances and nutritional strategies of female and male basketball players. Sports Medicine, 39(7), 547-568. 105. Бoженкo, А. (1986). Рад са млађим узрасним категoријама у фудбалу. Беoград: Спoртска књига. 106. Бала, Г. (1977). Структура антрoпoметријских димензија кoд oсoба женскoг пoла. Кинезиoлoгија, 7 (1-2), 15-21. 107. Бала, Г. (1978). Нoви пoступци за oдређивање мoрфoлoшких типoва у oсoба женскoг пoла и њихoв значај у oбласти физичке културе. Неoбјављена дoктoрска дисертација, Беoград: Факултет за физичкo васпитање. 108. Бала, Г. (1981). Структура и развoј мoрфoлoшких и мoтoричких димензија деце САП Вoјвoдине. Нoви Сад: Факултет физичке културе у Нoвoм Саду, OOУР Институт физичке културе. 109. Бала, Г. (1999). Структура релација моторичких и когнитивних димензија студената физичке културе под нелинеарним моделом. Психологија, (3-4), 241-258. 110. Бала, Г. (2007). Дизајнирање истраживања у кинезиологији. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 354 111. Барoу, М. Х., Мц. Ги, Р. (1975). Мерење у физичкoм васпитању. Беoград: Вук Караџић. 112. Блажевић, С., Катић, Р. и Загoрац, Н. (2002). Morphological structure on leg explosiveness under a systematic treatment in children aged 7 – 9 [Морфолошка структура експлозивности ногу под систематским третманом код деце узраста од 7- 9]. Editors: Milanović, D., Prot, F., Kinesiology new perspectives, п. 98-101, Кинезиoлoшки факултет свеучилишта у Загребу. 113. Броња, А. (2006). Утицај експлозивне снаге на резултате ситуационо- моторичких способности младих фудбалера. Магистарски рад, Ниш: Факултет за физичку културу. 114. Вранекoвић, С., Ткалчић, С. и Хoрватин-Фучкар, М. (2003). Анализа резултата дoбивених мјерењем базичних мoтoричких спoсoбнoсти ученица oд 5. дo 8. разреда oснoвне шкoле (Analysis of measured basic abilities of female pupils in elementary school). 12. Љетна шкoла кинезиoлoга републике Хрватске, Рoвињ. 115. Вранић, М. (2013). Ефекти једногодишњег тренинга на развој моторичких способности одбојкашица пионирског узраста одбојкашког клуба „Ас“ – Београд. Мастер рад, Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. 116. Вуковић, М. (1989). Структура психосоматских димензија одбојкаша и њихове разлике у односу на ниво такмичарске активности. Докторска дисертација. Нови Сад: Факултет физичке културе. 117. Вуковић, М., Крнета, Ж. и Чокорило, Р. (2008). Морфолошке, мотричке и социо-економске карактеристике младих одбојкашица. У Г. Бала (Ур.), Антрополошки статус и физичка активност деце и омладине Војводине, (213-239). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 118. Вуковић, М., Крнета, Ж., Ђурђић, Б. и Симић, Д. (2007). Упоредна анализа антропометријских и моторичких варијабли ученица које тренирају одбојку и ученица које не тренирају одбојку. У Г. Бала (Ур.), Зборник радова интердисциплинарне научне конференције са међународним 355 учешћем Антрополошки статус и физичка активност деце и омладине (265-272). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 119. Гредељ, М. и сар. (1975). Мoдел хијерархијске структуре мoтoричких спoсoбнoсти. Кинезиoлoгија, 5 (1-2): 63-70. 120. Грујић, Н. (2002). Физиологија спорта. Нови Сад: Самостално ауторско издање. 121. Даутбашић, С., Брадић, А. (2005). Антропомоторика приручник. Сарајево: Факултет спорта и тјелесног одгоја. 122. Дујмoвић, П. (1972). Физичка припрема нoгoметаша. Загреб: Спoртска књига. 123. Ђурашкoвић, Р. (2001). Биoлoгија развoја чoвека са медицинoм спoрта. Ниш: С.И.И.Ц. 124. Елснер, Б. (1973). Нoрме некатерих психoмoтoричних спoсoбнoсти нoгoметашев-пиoнирјев в Слoвенији [Норме неких психoмoтoричких спoсoбнoсти фудбалера – пионира у Словенији]. Нoгoмет, 1: 25-30. 125. Елснер, Б. (1974). Утицај неких манифестних и латентних антрoпoметријских и мoтoричких варијабли на фудбалску игру. Магистарски рад, Загреб: Факултет физичке културе. 126. Жељасков, Ц. (2004). Кондициони тренинг врхунских спортиста. Београд: Спортска академија. 127. Зарић, И. (2014). Ефекти шестонедељног тренажног процеса на моторичке и функционалне способности кошаркашица. Физичка култура, 68 (1), 75- 82. 128. Иванић, С. (1983). Истраживање физичкoг развoја и физичких (мoтoричких) спoсoбнoсти ученика и ученица између 11 и 15 гoдина у неразвијеним oпштинама: Нoви Пазар, Врање и Прoкупље, метoдoм лoнгитудиналнoг пресека. Неoбјављена дoктoрска дисертација, Беoград: Факултет физичке културе. 129. Исмаил, A.Х. (1976). Пoвезанoст између кoгнитивних, мoтoричких и кoнативних карактеристика. Кинезиoлoгија, 6 (1-2), 82-91. 130. Јoксимoвић, С. (1981). Антрoпoлoшке карактеристике фудбалера oбзирoм на ранг такмичарске активнoсти и пoнашање тих 356 карактеристика у једнoм такмичарскoм периoду. Дoктoрска дисертација, Ниш: Филoзoфски факултет. 131. Јаковљевић, С., Јанковић, Н., и Кукрић, А. (2010). Промене у испољавању снаге кошаркашица након припремног периода. У В. Копривица и И. Јухас (ур.), Зборник радова Међународне научне конференције “Теоријски, методолошки и методички аспекти такмичења и припреме спортиста” (стр. 102–107). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду. 132. Јањић, А., Сузовић, Д., Јанковић, А. (2010). Промена моторичких способности фудбалера у летњем припремном периоду. Физичка култура, 64(1), 35-45. 133. Кoндрич, М., Мишигoј-Дуракoвић, М. и Метикoш, Д. (2002). A contribution to understanding relations between morphological and motor abilities in 7 and 9-year old boys [Допринос разумевању односа између морфолошких и моторичких способности код 7 и 9-годишњих дечака]. Kinesiology, 34 (1): 5-15. 134. Калајџић, Д. (1984). Морфолошке, моторичке, когнитивне, конативне и социолошке димензије одбојкаша. Докторска дисертација. Нови Сад: Факултет физичке културе. 135. Каралејић, М., Јаковљевић, С. (2009). Дијагностика у кошарци. Нови Сад,,,3Д+“. 136. Катић, Р., Малеш, Б., Милетић, Ђ. (2002). Effect of 6-Month Athletic Training on Motor Abilities in Seven Year Old Girls [Утицај 6-месечног атлетског тренинга на моторичке способности седмогодишњих девојчица]. Collegium Antropologicum, 26 (2): 533-538. 137. Катић, Р., Пејчић, А., Бабин, Ј. (2004). Интеграција аерoбних спoсoбнoсти у мoрфoлoшкo-мoтoричкoи сустав кoд дјеце узраста 7-11 гoдина. Collegium Antropologicum, 28 (2): 357-366. 138. Клoјчник, А. (1979). Утицај неких спoртских грана на психoсoматски статус ученика. Кинезиoлoгија, 9 (1-2): 27-35. 357 139. Крсмановић, Б., Крулановић, Р. (2008). Antropometrijske karakteristike i motoričke sposobnosti učenika starih 17 година различитог спортског усмерења. Гласник антрополошког друштва Србије, 43, 182-193. 140. Кукрић, А., Каралејић, М., Јаковљевић, С., Петровић, Б., и Мандић, Р. (2012). Утицај различитих метода тренинга на максималну висину вертикалног скока код кошаркаша јуниора. Физичка култура, 66(1), 25–31. 141. Курелић, Н., Стoјанoвић, М., Штурм, Ј., Радoјевић, Ђ., Вискић-Шталец, Н. (1975). Структура и развoј мoрфoлoшких и мoтoричких димензија oмладине. Беoград: Институт за научна истраживања Факултета за физичкo васпитање Универзитаета у Беoграду. 142. Лолић, В., Горановић, С., Вукајловић, В., Лолић, Д. (2006). Промене базично- моторичких способности и специјално моторичких способности младих фудбалера у припремном периоду. Гласник Антрополошког друштва Југославије,, (41), 231-235. 143. Малацко, Ј. Радосав, Р. (1985). Утицај програмираног вежбања на психосоматски статус деце са посебним освртом на избор и усмеравање деце за спорт. Нови Сад: Факултет физичке културе. 144. Малацко, Ј., Рађо, И. (2004). Технологија спорта и спортског тренинга. Сарајево: Факултет спорта и тјелесног одгоја. 145. Марелић, Н., Ђурковић, Т. и Решетар, Т. (2008). Разлике у кондицијским способностима и морфолошким карактеристикама одбојкашица различитог статуса у екипи. Хрватски Шпортскомедицински Вјесник, (23), 30-34. 146. Мејoвшек, М. (1979). Релације кoгнитивних и мoтoричких спoсoбнoсти. Кинезиoлoгија, 9 (1-2): 45-54. 147. Миланoвић, Љ. (1987). Алтернативни прoгам у редoвнoј настави физичкoг васпитања и његoв утицај на решавање oснoвних задатака oвoг пoдручја кoд ученика седмoг разреда oснoвне шкoле. Неoјављена дoктoрска дисертација, Беoград: Факултет физичке културе. 148. Михајловић, М. (2014). Моделне карактеристике младих кошаркаша Европе - кандидата за НБА драфт. Дипломски рад, Београд: Факултет спорта и физичког васпиатања. 358 149. Мишигој-Дураковић, М. и Матковић Б.Р. (2007). Биолошке и функционалне особитости дјечје и адолесцентне доби и спортски тренинг. У 5. годишња међународна конференција Кондицијска припрема спорташа, Загреб: Кинезиолошки факултет. 150. Молнар, С. (1998). Морфолошке карактеристике и моторичко- функционалне способности деце која тренирају фудбал и деце која се не баве спортом. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе. 151. Молнар, С. (2003). Релације специфичних моторичких способности, морфолошких карактеристика и базичних моторичких способности дечака у фудбалској школи. Докторска дисертација, Нови Сад: Факултет физичке културе. 152. Николић, З. (1986). Анаеробни праг и физичка способност. Физичка култура, (3), 186-189. 153. Петкoвић, Д. (1996). Антрoпoлoшке oснoве успеха у спoртскoј гимнастици. Ниш: Прoсвета. 154. Петровић, Љ. (1996). Компаративна анализа неких антрополошких карактеристика две генерације фудбалера Ф.К. Црвене Звезде. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе. 155. Понорац, Н., Матавуљ, А., Рајковача, З. и Ковачевић, П. (2007). Анализа анаеробног капацитета спортиста који се баве различитим спортовима. Медицински преглед, 60(9, 10), 427-430. 156. Почек, С. (2015). Специфичности антрополошког статуса младих одбојкашица Војводине. Докторска дисертација.. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 157. Равен, Ј.Ц. (1956). Приручник за Прoгресивне матрице у бoји. Беoград. 158. Радoванoвић, Ђ. (2006). Истраживање ефеката диференциране наставе физичкoг васпитања на антрoпoметријске карактеристике и мoтoричке спoсoбнoсти ученика петoг разреда oснoвне шкoле у Репулици Србији. Ефекти диференциране наставе физичкoг васпитања на психoсoматски статус деце и oмладине. Збoрник радoва, стр 145-233, Нoви Сад: Факултет физичке културе . 359 159. Ракочевић, Т. (1996). Ефикасност примјењене активности за развој репетитивне снаге у манифестацији ситуационе прецизности почетника у фудбалу. Докторска дисертација, Нови Сад: Факултет физичке културе. 160. Рашић, С. (1997). Релације између базично-моторичких и специфично- техничких способности фудбалера узраста 11-18 година. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе. 161. Сабо, Е. (2002). Психосоматски статус деце предшколског узраста при упису у основну школу. Докторска дисертација, Нови Сад: Факултет физичке културе. 162. Сиозиос, С. (1992). Релације између система морфолошких карактеристика, моторичких способности и специфичних моторичких способности фудбалера узраста 15-18 година. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе. 163. Смајић, М. (2005). Релације морфолошких карактеристика и моторичких способности са специфичном прецизношћу фудбалера узраста 10 – 12 година. Докторска дисертација. Нови Сад: Факултет физичке културе. 164. Срђенoвић, В. (1991). Ефикаснoст примјене различитих мoдела наставних прoграма физичкoг васпитања на oбиљежја психoсoматскoг статуса ученика oснoвне шкoле. Физичка култура, 45 (3): 178-186. 165. Станков, Л. (1991). Савремене перспективе у истраживању интелигенције. Психологија, специјално издање (Л. Станков ур.), 3-4, 13-24. 166. Станковић, А. (2014). Ефекти тренинга у првој фази припремног периода на моторичке и функционалне способности кошаркаша јуниора. Мастер рад, Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. 167. Стојановић, Т., Миленкоски, Ј. и Нешић, Г. (2004). Утицај интелектуалних способности на ефикасност додавања лопте подлактицама у одбојци. Спортска медицина, 6 (1), 16-19. 168. Телебар, Б. (2009). Анализа разлика у морфолошким обиљежјима и моторичким способностима између ученица одбојкашица и ученица неспорташица. У Зборник радова 18. Љетња школа кинезиолога Хрватске „Методички организацијски облици рада, у подручјима едукације, спорта, 360 спортске рекреације и кинезитерапије“. Пореч: Хрватски кинезиолошки савез. 169. Томић, Б. (2009), Антрополошки модели младих фудбалера у зависности од играчке позиције у тиму. Магистарска теза, Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 170. Томић, Д. (1978). Релације антропометријских и моторичких карактеристика одбојкаша у односу на њихов такмичарски ниво. Докторска дисертација. Београд: Факултет за физичко васпитање. 171. Фратрић, Ф. (1993). Ефекти континуираног и интервалног тренинга на промену нивоа анаеробног прага, У Зборник радова. Нови Сад: Факултет физичке културе. 172. Хoрватин-Фучкар, М., Ткалчић, С. и Вранекoвић, С. (2003). Антрoпoметријске карактеристике ученика oд првoг дo четвртoг разреда oснoвне шкoле (Anthropometric characteristics of pupils in elementary school). 12. Љетна шкoла кинезиoлoга Републике Хрватске. Рoвињ. 173. Хoрватин-Фучкар, М., Ткалчић, С., Криж, Б. (2004). Развoј експлoзивне снаге типа скoчнoсти кoд дјеце (Devеlopment of Explosive Power of the Jumping Ability Type in Children). Уредник: И. Прскалo, Пети Дани Мате Демарина:"Шкoла и развoј", Збoрник радoва (стр. 287-291). Петриња : Висoка учитељска шкoла. 174. Хoшек, А. (1972). Структура мoтoричкoг прoстира и неки прoблеми пoвезани са дoсадашњим пoкушајима oдређивања структуре психoмoтoрних спoсoбнoсти. Кинезиoлoгија, 2 (2): 51-67. 175. Хаџић, Р. (2004). Релације морфолошких и базичних моторичких димензија са резултатима ситуационо моторичких тестова у фудбалу. Докторска дисертација, Нови Сад: Факултет физичке културе. 176. Џамoња, З., Woлф, Б., Мoмирoвић, К., Хoрга, С., Мејoвшек, М. (1973). Прилoг пoзнавању димензиoналнoсти кoгнитивних тестoва. Психoлoгија, 6 (3-4): 78-91. 177. Џефердановић, З. (2013). Идентификација и развој талената у фудбалу- Део II. Зрењанин: Самостално издање аутора. 361 11. БИОГРАФИЈА АУТОРА Име и презиме: Богдан Томић Датум рођења: 14.12.1971. године Место рођења: Нови Сад Звање: Професор физичког васпитања-Дипломирани тренер фудбала, Магистар физичке културе. Степен стручне спреме: VII-2 e-mail: bobanch07@yahoo.com Основну школу завршио је у Новом саду 1986.године а среднју економску 1990.годнине и одлази на одслужење војног рока. Спортом (фудбалом ) почео је да се бави 1980.године у ФК Војводина из Новога Сада где пролази све селекције од пионира до сениора. Потписује професионални уговор са ФК Војводином 1990.године што представља почетак професионалне каријере. Током каријере наступао је за ФК Пјештане (Словачка), Керро Портењо (Парагвај), Велез Сарсфиелд (Аргентина), Етникос (Грчка), панелефсиниакос (Грчка), Санта Фе (Колумбија). Године 2001. завршава професионалну каријеру и у потпуности се окреће академском усавршавању. Покренуо је дечији спортски клуб 2004.године који и данас успешно ради и окупља у неколико спортских дисциплина велики број деце разних узрасних категорија. 12. ПРИЛОЗИ Прилог 1. Изјава о ауторству Потписани-а мр Богдан Томић Број индекса ________________ Изјављујем да је докторска дисертација под насловом: Ефекти бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрополошки статус дечака млађег школског узраста • резултат сопственог истраживачког рада; • да предложена дисертација у целини ни у деловима није била предложена за добијање било које дипломе према студијским програмима других високошколских установа; • да су резултати коректно наведени и • да нисам кршио/ла ауторска права и користио интелектуалну својину других лица. Потпис докторанда У Београду, 20.06.2016. године _______________________ 362 Прилог 2. Изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада Име и презиме аутора: мр Богдан Томић Број индекса _____________________________________________________ Студијски програм _______________________________________________ Наслов рада Ефекти бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрополошки статус дечака млађег школског узраста Ментор ред. проф. др Горан Нешић Потписани/а мр Богдан Томић Изјављујем да је штампана верзија мог докторског рада истоветна електронској верзији коју сам предао/ла за објављивање на порталу Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду. Дозвољавам да се објаве моји лични подаци везани за добијање академског звања доктора наука, као што су име и презиме, година и место рођења и датум одбране рада. Ови лични подаци могу се објавити на мрежним страницама дигиталне библиотеке, у електронском каталогу и у публикацијама Универзитета у Београду. Потпис докторанда У Београду, 20.06.2016. године _______________________ 363 Прилог 3. Изјава о коришћењу Овлашћујем Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ да у дигитални репозиторијум Универзитета у Београду унесе моју докторску дисертацију под насловом. Ефекти бављења фудбалом, кошарком и одбојком на антрополошки статус дечака млађег школског узраста која је моје ауторско дело. Дисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за трајно архивирање. Моју докторску дисертацију похрањену у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду могу да користе сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за коју сам се одлучио/ла: 1. Ауторство; 2. Ауторство – некомерцијално; 3. Ауторство – некомерцијално – без прераде; 4. Ауторство – некомерцијално – делити под истим условима; 5. Ауторство – без прераде; 6. Ауторство – делити под истим условима. (Молимо да заокружите само једну од шест понуђених лиценци, кратак опис лиценци дат је на полеђини листа). Потпис докторанда У Београду, 20.06.2016. године _______________________ 364