УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ Наташа Д. Ћуковић Игњатовић ОПТИМИЗАЦИЈА МЕРА ОБНОВЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА У ЦИЉУ ПОБОЉШАЊА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИKАСНОСТИ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Београд 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ARCHITECTURE Nataša D. Ćuković Ignjatović OPTIMISATION OF REFURBISHMENT MEASURES FOR RESIDENTIAL BUILDINGS IN ORDER TO IMPROVE ENERGY EFFICIENCY DOCTORAL DISSERTATION Belgrade 2016. МЕНТОР: Проф. др Милица Јовановић Поповић Универзитет у Београду, Архитектонски факултет ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: Проф. др Ана Радивојевић, ванредни професор Универзитет у Београду, Архитектонски факултет Проф др Бранислав Живковић, редовни професор Универзитет у Београду, Машински факултет Датум одбране докторске дисертације: ОПТИМИЗАЦИЈА  МЕРА  ОБНОВЕ  СТАМБЕНИХ  ЗГРАДА  У  ЦИЉУ   ПОБОЉШАЊА  ЕНЕРГЕТСКЕ  ЕФИКАСНОСТИ   Резиме:  Преиспитујући   делатност   архитектуре   и   урбанизма   у   контексту   премиса  одрживог  развоја,  током  последње  две  деценије  формирано  је  становиште  да  постојећи  грађевински  фонд  заправо  представља  својеврсни  створени  ресурс  који,  заједно  са  корпусом  знања  и  достигнућа  остављамо  у  наслеђе  будућим  генерацијама.  Када  изграђене  објекте  посматрамо  на  овај  начин,  неминовно  се   отварају   питања   везана   за   њихову   рационалну   експлоатацију:   како   их  користимо,   како   их   можемо   прилагодити   реалним   потребама,   како   им  можемо   продужити   животни   век.   Највећи   део   грађевинског   фонда  представљају   стамбене   зграде   чијом   адаптацијом   можемо   квалитативно  унапредити   не   само   стамбене   јединице   унутар   њих,   већ   и   целокупно  створено   урбано   окружење.   Енергетске   перформансе   данас   представљају  једну   од   кључних   ставки   када   желимо   да   проценимо   еколошке  карактеристике  зграде,  било  да  се  ради  о  новопројектованим  или  постојећим  објектима,   те   је   у   фокусу   овог   рада   побољшање   енергетске   ефикасности  зграда   вишепородичног   становања.   На   основу   темељне   анализе   постојећег  грађевинског  фонда,  за  непосредан  предмет  рада  усвојен  је  сегмент  изграђен  у  периоду  од  1960.  до  1990.  године,  када   је  изграђен  највећи  део  стамбених  зграда,   уз   типолошку   и   технолошку   разноврсност   каква   раније   није   била  присутна  на  нашем  подручју  и  која   је,  током  последњих  неколико  деценија,  готово  у  потпуности  ишчезла  из  станоградње.  У   циљу   проширења   дијапазона   појединачних   мера   и   унапређења   који   је  дефиниcан  за  све  објекте  у  склопу  Националне  типологије  стамбених  зграда  Србије,   извршена   је   критичка   анализа   кључних   елемената   термичког  омотача,   утврђени   су   случајеви   у   којима   се   могу   директно   применити  моделска   унапређења,   док   су   за   остале   дефинисана   и   образложена  алтернативна  решења.   Истраживање   спроведено   током   рада   на   дисертацији   резултовало   је  формулисањем  својеврсне  методологије  -­‐  процедуре  којом  се  током  процеса  адаптације  стамбених  зграда  долази  до  оптималног  избора  мера  унапређења  које   као   резултат   имају   побољшање   енергетске   ефикасности   датог  архитектонског   објекта.   Предложена   процедура   је   симулирана   на   пет  стамбених   зграда   разноликих   карактеристика   како   би   се   тестирао  методолошки   приступ   у   реалним   условима   и   анализирала   различита  исходишта  до  коjих  се  може  доћи.  У  завршним  разматрањима  изнети  су  правци  даљих  истраживања  којима  би  се  могао  унапредити  понуђени  метод,  и  aпострофиране  су  области  у  којима  би   оперативна,   димензионална   и   програмска   проширења   изложене  методологије  могла  послужити  као  истраживачки  алат.     Кључне   речи:   обнова   зграда,   стамбене   зграде,   енергетска   ефикасност,  оптимизација,  грађевински  фонд   Научна  област:  архитектура  и  урбанизам   Ужа  научна  област:  архитектонске  конструкције,  материјали  и  физика  зграда   УДК  број:  620.92:728(043.3)   OPTIMISATION  OF  REFURBISHMENT  MEASURES  FOR  RESIDENTIAL   BUILDINGS  IN  ORDER  TO  IMPROVE  ENERGY  EFFICIENCY   Abstract:  Redebining  the  scope  of  architecture  and  urban  planning  in  context  of  sustainable  development  during  the   last   two  decades,   the  building  fond  is  now  considered  to  be  a  man-­‐made  resource,  that  we  leave  as  a  legacy  for  the  future  generations.  When  buildings  are  seen  as  a  resource,  numerous  questions  rise  regarding  their  rational  exploitation:  how  can  we  use  them,  how  can  we  adjust  them  to  our  contemporary  needs,  how  to  extend  their  lifespan.  Housing  has  a  major  share  in  the  building  fund,  thus   adaptation   of   this   sector   holds   huge   potential   for   upgrading   not   just   the  dwelling   units   themselves,   but   our   built   environment   in   general.   Energy  performance  is  the  key  issue  in  ecological  evaluation  of  buildings,  so  this  work  was  focused   on   improving   the   energy   efbiciency   of   multifamily   housing.   After   the  extensive   analyses   of   Serbian   building   fond,   the   portion   of   housing   stock  constructed   between   1960   and   1990   was   singled-­‐out   as   the   most   productive  period,   with   unprecedented   variety   in   architectural   types   and   construction  technologies   that   has   practically   vanished   from   building   practice   during   the   last  decades.  In  order  to  provide  for  wider  scope  of  individual  improvement  measures  than   the  one  presented   in  National  Typology  of  Residential  Buildings   in  Serbia,  a  critical  analysis  of  key  thermal  envelope  elements  was  carried  out.  The  cases  when  generic,   model   improvements   can   be   applied   were   identibied,   while   for   certain  case-­‐specibic  options,  alternative  solutions  were  proposed  and  analysed.  The   dissertation   research   has   produced   a   method   -­‐   procedure   that   enables  decision-­‐making   process   that   leads   to   the   most   effective   set   of   measures   for  improving   energy   performance   of   a   building.   The   proposed   procedure   was  simulated  on  bive  various  apartment  buildings  in  order  to  test  the  method  as  well  as  to  explore  various  outcomes.   Finally,   the   possibilities   for   improving   and   expanding   the   proposed   method   are  analysed,   and   areas   of   research  were  outlined   in  which  operational,   dimensional  and  programatic  improvements  of  methodology  could  be  applied.     Key   words:   Building   adaptation,   Multifamily   buildings,   Energy   efbiciency,  Optimisation,  Building  stock   САДРЖАЈ Резиме са кључним речима (на српском језику) Резиме са кључним речима (на енглеском језику) Садржај Скраћенице, ознаке, симболи Попис слика Попис табела УВОД 1 1. Проблем и предмет истраживања 1 ............................................................................2. Научни циљ истраживања 3 ............................................................................................3. Задаци истраживања 4 .......................................................................................................4. Основне хипотезе 4 ...............................................................................................................5. Методе истраживања 5 .......................................................................................................6. Научна оправданост истраживања 6 ..........................................................................7. Претходна анaлиза информација о предмету истраживања 8 ....................8. Објашњења појединих појмова 11 ...............................................................................Стамбена зграда 11 ..............................................................................................................Побољшање енергетске ефикасности 12 ................................................................Усмерена стамбена градња 13 ....................................................................................... 1. ОБЈЕКТИ ИЗ ПЕРИОДА “УСМЕРЕНЕ СТАМБЕНЕ ГРАДЊЕ” У ПОСТОЈЕЋЕМ ГРАЂЕВИНСКОМ ФОНДУ 15 1. 1. Стамбене зграде у Србији - периодизација и типологизација 15 .........1.2 O планској (”усмереној”) стамбеној градњи 23 .................................................1.3 Заступљеност објеката насталих током усмерене стамбене градње ..25 1.4 Архитектонске и урбанистичке вредности ”нових насеља” 28 ................ 2. СТАМБЕНА АРХИТЕКТУРА 1960-1990: ПРОЈЕКТОВАНО И АКТУЕЛНО СТАЊЕ 30 2. 1. Пројектовање и реализација објеката ”усмерене стамбене градње” 30 ...................................................................................................................................................2.1.1. Планирање ”нових насеља” 30 ...................................................................2.1.2. Технологија градње и архитектонски склоп 31 ...............................2.1.3. Технологија градње и материјализација 33 .......................................2. 2. Актуелно стање објеката ”усмерене стамбене градње” 36 .......................2.2.1. Заједнички садржаји и простори 36 .......................................................2.2.2. Параметри комфора и термичке перформансе - потребне промене материјализације 37 .................................................................... 3. КАРАКТЕРИСТИЧНИ СКЛОПОВИ И ПОЈЕДИНАЧНЕ МЕРЕ ОБНОВЕ 39 3.1 Преглед карактеристичних елемената термичког омотача 39 ................3.2 Спољни зидови 41 ..............................................................................................................3.3 Прозори и балконска врата грејаних просторија 58 .......................................3.4 Равни кровови изнад грејаног простора 61 .........................................................3.5 Међуспратне конструкције изнад отвореног пролаза 66 ............................3.6 Међуспратне конструкције изнад негрејаних простора 66 ........................3.6 Зидови према негрејаним просторима 70 ............................................................ 4. МЕТОДОЛОГИЈА ОПТИМИЗАЦИЈЕ МЕРА У ПРОЦЕСУ АДАПТАЦИЈЕ 73 4.1 Основна полазишта 73 .....................................................................................................4.2 Циљеви оптимизације 73 ...............................................................................................4.2.1 Пожељни степен унапређења енергетске ефикасности 73 ...............4.2.2 Редукција броја позиција обухваћених санацијом 76 ...........................4.2.3 Фазна реализација 76 ..............................................................................................4.2.4 Баланс између потребних улагања и потенцијалних енергетских уштеда 77 ..........................................................................................4.3 Процедура оптимизације и примењене методе 77 ..........................................4.3.1 Утврђивање почетног стања 78 ........................................................................4.3.2 Идентификација елемената термичког омотача и прелиминарна селекција степена унапређења 81 .................................4.3.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача уз анализу различитих опција унапређења ..86 4.3.4 Дефинисање пакета мера 92 ...............................................................................4.3.5 Анализа предложених пакета мера и селекција финалног предлога 94 ...................................................................................................................4.3.6 Анализа модалитета имплементације предложеног пакета мера 98 ............................................................................................................................ 5. ПРИМЕРИ ПРИМЕНЕ ПРЕДЛОЖЕНОГ АЛГОРИТМА ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПРОЦЕСА АДАПТАЦИЈЕ 101 5.1 Објекат 1 - слободностојећа стамбена зграда 103 ............................................5.1.1 Постојеће стање 103 .................................................................................................5.1.2 Идентификација елемената термичког омотача и селекција почетног сета мера унапређења 106 ..............................................................5.1.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача 108 .........................................................................................5.1.4 Дефинисање пакета мера 111 .............................................................................5.1.5 Анализа предложених пакета мера и селекција финалног предлога 112 ................................................................................................................5.1.6 Модалитети имплементације предложеног пакета мера 113 .........5.2 Објекат 2 - зграда у традиционалном градском блоку 115 ........................5.2.1 Постојеће стање 115 .................................................................................................5.2.2 Идентификација елемената термичког омотача и селекција почетног сета мера унапређења 118 ..............................................................5.2.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача 119 .........................................................................................5.2.4 Дефинисање пакета мера 122 .............................................................................5.2.5 Анализа предложених пакета мера и селекција финалног предлога 125 ................................................................................................................5.2.6 Модалитети имплементације предложеног пакета мера 126 .........5.3 Објекат 3 - солитер 129 ....................................................................................................5.3.1 Постојеће стање 130 .................................................................................................5.3.2 Идентификација елемената термичког омотача и селекција почетног сета мера унапређења 133 ..............................................................5.3.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача 134 .........................................................................................5.3.4 Дефинисање пакета мера 137 .............................................................................5.3.5 Модалитети имплементације предложеног пакета мера 138 .........5.4 Објекат 4 - ламела (армиранобетонска префабрикација) 141 .................. 5.4.1 Постојеће стање 141 .................................................................................................5.4.2 Идентификација елемената термичког омотача и селекција почетног сета мера унапређења 145 ..............................................................5.4.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача 145 .........................................................................................5.4.4 Дефинисање пакета мера 150 .............................................................................5.4.5 Анализа предложених пакета мера и селекција финалног предлога 153 ................................................................................................................5.4.6 Модалитети имплементације предложеног пакета мера 154 .........5.5 Објекат 5 - ламела (хибридни систем са фасадном опеком) 156 .............5.5.1 Постојеће стање 156 .................................................................................................5.5.2 Идентификација елемената термичког омотача и селекција почетног сета мера унапређења 159 ..............................................................5.5.3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача 159 .........................................................................................5.5.4 Дефинисање пакета мера 163 .............................................................................5.5.5 Анализа предложених пакета мера и селекција финалног предлога 166 ................................................................................................................5.5.6 Модалитети имплементације предложеног пакета мера 167 ......... 6. КОМЕНТАР ДОБИЈЕНИХ РЕЗУЛТАТА 169 6.1 Компаративна анализа обрађених примера 169 ..............................................6.1.1 Енергетске потребе и потенцијалне уштеде 169 ....................................6.1.2 Предложени пакети мера и саниране позиције 170 ..............................6.1.3 Потребна улагања и период отплате 170 ....................................................6.2 Санирани елементи термичког омотача посматраних зграда 172 ........6.2.1 Фасадна столарија 172 ...........................................................................................6.2.2 Фасадни зидови 174 .................................................................................................6.2.3 Равни кровови 175 ....................................................................................................6.3 Eлементи термичког омотача посматраних зграда који нису били обухваћени предложеним пакетима мера 176 .......................................................... 7. ЗАКЉУЧАК 178 7.1 Преглед резултата истраживања 178 ......................................................................7.2 Препоруке и могући правци даљих истраживања 183 ..................................7.2.1 Могућности оперативног унапређења изложене методологије ...184 ЛИТЕРАТУРА ….……………………………………………………………………………………………186 ПРИЛОГ 1 Алгоритам процеса оптимизације мера обнове стамбених зграда у циљу побољшања енергетске ефикасности ……………………………………………..195 ПРИЛОГ 2 Оријентационе цене за поједине групе радова ……….…………..…200 ПРИЛОГ 3 Објекат 3 - Пакети мера и вишекритеријумска анализа пакета за објекат са оштећењима на фасадним зидовима ……….…………………….…………..228 Биографија …………………………………………………………………………………………………232 7.2.2. Могућности димензионалног проширења изложене методологије 184 ......................................................................................................7.2.3 Могућности програмског проширења изложене методологије ....185 СКРАЋЕНИЦЕ,  ОЗНАКЕ  И  СИМБОЛИ   M   1  модул  (10cm)  TABULA   Typology   Approach   for   Building   Stock   Energy   Assessment   -­‐   lIEE   Project  2009  -­‐  2012   U   коефицијент  пролаза  топлоте  [W/(m2K)]   Umax   максимална  дозвољена  вредност  коефицијента  пролаза  топлоте   D   директан  период  отплате  исказан  у  годинама   I   инвестиција  -­‐  средства  потребна  за  санацију  дате  позиције   QН.nd   годишња  потребна  енергија  за  грејање  [kWh/а]   QH.nd.0    годишња  потребна  енергија  за  грејање  (постојеће  стање)  [kWh/а]   QH.nd.pn  годишња  потребна   енергија   за   грејање   са   санираном  позицијом  POSn  исказана  у  kWh/а   QН.nd.е   годишња   потребна   енергија   за   грејање   прописана   за   жељени  енергетски  разред  исказана  у  kWh/m2а   E   цена  1  kWh  енергије  за  грејање   Se   редукција   потребне   енергије   за   грејање   коју   је   потребно   постићи,  исказана  у  процентима; ПОПИС  СЛИКА   Слика   1-­‐1.   Станови   према   врсти   зграде   у   Републици   Србији   |   Извор:   Попис  становништва,  домаћинстава  и  станова  2011.  у  Републици  Србији,  свеска  27,  стр.  21  Слика   1-­‐2.   Станови   према   години   изградње,   Република   Србија   |   Извор:   Попис  становништва,  домаћинстава  и  станова  2011.  у  Републици  Србији,  свеска  27,  стр.  22  Слика   1-­‐3.     Типологија   развијена   у   оквиру     НИП   283   |   Извор:   Јовановић   Поповић  (ур.),  2002.,  непагинирани  прилог  Слика   1-­‐4.   Типолошка   матрица   објеката   обрађених   у   ”Термовизијском   атласу  Београда”  |  Извор:  Игњатовић  и  Ћуковић  Игњатовић,  2012.,  стр.  8  Слика   1-­‐5.   Вишепородично   становање   у   Србији   -­‐   статистичка   заступљеност   и  илустративни  приказ  типова  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.а  Слика   1-­‐6.   Национална   типологија   стамбених   зграда   Србије   |   Извор:   Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Слика   1-­‐7.   Раст   потрошње   електричне   енергије   у   Србији   у   периоду   1990-­‐2015   |  Извор:   http://www.eps.rs/Lat/Article.aspx?lista=Sitemap&id=100  приступљено  13.10.2015.   Слика  2-­‐1.  Положај  модуларних  равни  у  односу  на  конструктивне  елементе,  фасадне  и  преградне  зидове  |  Извор:  Правилник  о  техничким  мерама  и  условима  за  изградњу  стамбених  објеката  по  систему  модуларне  координације  мера  (Службени  лист  СФРЈ  26/69,  стр.  782)  Слика  2-­‐2.  Примери  станова  из  неколико  конкурсних  решења  |  Извор:  Алексић  1975,  стр.  44  Слика   2-­‐3.   Морфолошка   разноврсност   новобеоградских   зграда   -­‐   блокови   44,   70   и  70а  |  Извор:  www.geosrbija.rs   Слика  3-­‐1   Фасаде   стамбених   зграда  из   1960-­‐их  и   1970-­‐их   година   |  Фото:  Н.  Мацут,  (Stanković  B.  and  Macut  N.  2014)  Слика  3-­‐2.  Оштећења  фасадне  облоге  на  зиданом  зиду  Слика  3-­‐3.  Примери  стамбених  зграда  са  армиранобетонским  фасадним  зидовима  -­‐  представници   типова   Д6   (лево)   и   Е5   (десно)   Националне   типологије  стамбених  зграда  Србије  |  Фото:  С.  Боснић  Слика   3-­‐4.   Бетонска   платна   на   зградама   новобеоградског   блока   29   |   Фото:   Д.  Игњатовић   Слика  3-­‐5.  Стамбене  зграде  на  Бановом  Брду  |  Фото:  Д.  Игњатовић  Слика   3-­‐6.   Систем   контактне   фасаде   са   завршном   обрадом   ”StoCerativ   Brick”   која  симулира   фасадну   опеку   |   извор:   http://www.stocorp.com/sto-­‐‚inishes/#brick  приступљено  3.3.2016.  Слика  3-­‐7    Стамбена   зграда   у   новобеоградском   блоку   62:   термовизијски   снимци  откривају   структуру   префабрикованих   фасадних   панела   и   зоне   где   је  термоизолација  практично  изгубила  функцију  Слика  3-­‐8   Део   зграде   на   којој   су   станари   сами   санирали   армиранобетонску  префабриковану  фасаду  и  суседна  зграда  са  непромењеном  фасадом  Слика   3-­‐9   Оштећени   фасадни   панели   на   зградама   Рудо   1-­‐3   |   Фотодокументација  Грађевинског  факултета  Универзитета  у  Београду  Слика  3-­‐10   Т Е С   с и с т е м   е н е р г е т с к е   с а н а ц и ј е   п р е ф а б р и к о в а н и х  армиранобетонских  панела  |  Lylykangas  et  al.  pp.  16  Слика  3-­‐11   Део   зграде   на   којој   су   станари   сами   санирали   армиранобетонску  префабриковану  фасаду  и  суседна  зграда  са  непромењеном  фасадом  Слика  3-­‐12.  Стамбена  зграда  у  новобеоградском  Блоку  23  Слика  3-­‐13.  Самоникла  вегетација  на  равном  крову   Слика  4-­‐1.  Приближни  фактори  облика  за  различите  типологије  изградње  (Pavković  i  Zanki,  2010.)   Слика  5-­‐1.  Објекат  1  Слика  5-­‐2.  Сегмент  фасаде  Објекта  1  Слика  5-­‐3.  Сегмент  фасаде  Објекта  1  Слика  5-­‐4.  Сегмент  фасаде  Објекта  1  Слика  5-­‐5.  Објекат  1  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1  Слика  5-­‐6.  Објекат  2  Слика  5-­‐7.  Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  2  са  фасадним  зидовима  од  шљако  блокова  -­‐  јасно  се  оцртавају  армиранобетонски  елементи.  Слика  5-­‐8.  Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  2  са  израженим  линијским  губицима,  чак  и  у  зони  негрејаног  степенишног  простора.  Слика  5-­‐9.  Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  2  са  калканским  зидом  на  којем  се  јасно  виде  виша  температурна  очитавања  у  зони  купатила  Слика  5-­‐10.  Објекат  2  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1.2    Слика  5-­‐11.  Објекат  3  Слика  5-­‐12.  Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  3  са  шупљим  фасадним  блоковима  и  бетонским  тракама  у  зони  међуспратне  конструкције   Слика   5-­‐13.   Сегмент   фасадног   омотача   Објекта   3   са   прозорским   тракама   и  парапетним   испунама   са   натур   бетоном   и   мозаик   плочицама   као  завршном  обрадом  Слика  5-­‐14.  Објекат  3  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1    Слика  5-­‐15.  Објекат  4  Слика  5-­‐16.  Термовизијски  снимак  Објекта  4  Слика   5-­‐17.   Термовизијски   снимак   сегмента   фасаде   Објекта   4   са   појединачним  прозорским  отворима  у  склопу  фасадних  панела  Слика  5-­‐18.  Термовизијски  снимак  сегмента  фасаде  Објекта  4  са  лођама  Слика  5-­‐19.  Термовизијски  снимак  сегмента  Објекта  4  на  делу  пасажа  Слика  5-­‐20.  Објекат  4  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1  Слика  5-­‐21.  Објекат  5  Слика  5-­‐22.    Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  са  монтажним  парапетним  елементима  Слика  5-­‐23.  Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  са  монтажним  парапетним  еленетима  и  фасадном  опеком  (армиранобетонски  зидови)  Слика  5-­‐24.  Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  -­‐  негрејани  степенишни  простор  Слика  5-­‐25.  Објекат  5  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1   Слика  6-­‐1.  Различите  вредности  укупне  потребне  енергије  за  грејање  у  зависности  од  заптивености  -­‐  Објекти  1-­‐5,  санирано  стање  према  усвојеним  пкетима  мера  Слика  6-­‐2.  Различите  вредности  укупне  потребне  енергије  за  грејање  у  зависности  од  заптивености  -­‐  Објекти  1-­‐5,  постојеће  стање  Слика  6-­‐3.  Учешће  фасадних  зидова  у  структури  трансмисионих  губитака    Објеката  1-­‐5   и   потенцијалне   енергетске   уштеде   које   се   могу   постићи   санацијом  фасадних  зидова  Слика  6-­‐4.  Учешће  равних  кровова  у   структури  трансмисионих  губитака    Објеката  2-­‐5  и  потенцијалне  енергетске  уштеде  које  се  могу  постићи  санацијом   ПОПИС  ТАБЕЛА     Tабела  1-­‐1  Стамбене  зграде  у  Србији  -­‐  дистрибуција  по  периодима   Табела   3.1.   Највеће   дозвољене   вредности   коефицијента   пролаза   топлоте,  Umax   [W/(m2×K)],   за   елементе   термичког   омотача   зграде   |   Извор:   Правилник   о  енергетској  ефикасности  зграда,  Службени  гласник  РС  61/2011  Табела   3-­‐2   Зидани   спољашњи   зидови   -­‐   постојеће   стање   и   опције   унапређења   са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела   3-­‐3   Армиранобетонски   спољашњи   зидови   -­‐   постојеће   стање   и   опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела  3-­‐4  Спољашњи  зидови  са  фасадном  опеком  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела   3-­‐5   Вишеслојни   спољашњи   зидови   са   натур   бетоном   -­‐   постојеће   стање   и  опције   унапређења   са  U   вредностима   |   Извор:   Јовановић   Поповић   и   др.  2013.б  Табела  3-­‐6  Фасадни  зид  са  посебном  обрадом  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела  3-­‐7.  Прозори  и  балконска  врата  -­‐  постојеће  стање  (лево)  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела   3-­‐8   Равни   кровови   на   објектима   из   периода   Д,   Е   и  Ф   (1961-­‐1990)   |   Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела  3-­‐9  Међуспратне  конструкције  изнад  отвореног  пролаза  на  објектима  Д4,  Д5  и  Ф5  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела  3-­‐10  Међуспратне  конструкције  изнад  негрејаних  простора  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б  Табела  3-­‐11  Зидови  ка  негрејаном  степеништу  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  подаци  добијени  током  рада  на  Националној  типологији   Табела  4-­‐1  Енергетски  разред  објеката  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  -­‐  пре  и  после  предложених  унапређења  |  подаци  из  Јовановић  Поповић  и  др.  2013б.  Табела  4-­‐2  Преглед  и  прелиминарна  селекција  елемената  термичког  омотача  Табела  4-­‐3.  Критеријуми  за  прелиминарну  селекцију  степена  унапређења  Табела  4-­‐4  Aнализа  различитих  опција  санације  појединачне  позиције  односно  групе  повезаних  позиција  Табела  4-­‐5  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  Tабела  4-­‐6.  Вредности  К5  за  различите  енергетске  разреде   Табела  4-­‐7.  Анализа  и  валоризација  предложених  пакета  мера  Табела  4-­‐8.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  зграде  Табела  4-­‐9.  Синтезни  преглед  процењених  енергетских  и  финансијских  уштеда     Табела  5-­‐1.  Основне  типолошке  карактеристике  обрађених  примера  Табела  5-­‐2.  Преглед  и  прелиминарна  селекција  мера  унапређења  елемената  термичког  омотача  Објекта  1  Табела   5-­‐3.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних   зидова  Објекта  1  Табела   5-­‐4.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадне   столарије  Објекта  1  Табела   5-­‐5.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   међуспратне  конструкције  према  негрејаном  тавану  Објекта  1  Табела   5-­‐6.   Синтезни   приказ   ефеката   појединачних   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  1  Табела   5-­‐7.   Преглед   основних   енергетских   карактеристика   Објекта   1   и   потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D  или  С  енергетског  разреда  Табела  5-­‐8.  Пакет  1  за  Објекат  1  Табела  5-­‐9.  Пакет  1.1  за  Објекат  1  Табела  5-­‐10.  Пакет  1.2  за  Објекат  1  Табела  5-­‐11.  Пакети  мера  за  Објекат  1  Tабела  5-­‐12.  Објекат  1  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1  Табела   5-­‐13.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  2  Табела   5-­‐14.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних   зидова  Објекта  2  Табела  5-­‐15.  Анализа  различитих  сценарија  енергетске  санације  фасадне  столарије  Објекта  2  Табела  5-­‐16.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  2  Табела  5-­‐17.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  2  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D  или  С  енергетског  разреда  Табела  5-­‐18.  Пакет  1  за  Објекат  2  Табела  5-­‐19.  Пакет  1-­‐1  за  Објекат  2  Табела  5-­‐20.  Пакет  1-­‐2  за  Објекат  2  Табела  5-­‐21.  Пакет  1-­‐3  за  Објекат  2   Табела  5-­‐22.  Пакет  1-­‐4  за  Објекат  2  Табела  5-­‐23.  Пакет  2  за  Објекат  2  Табела  5-­‐24.  Пакети  мера  за  Објекат  2  Tабела  5-­‐25.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  2  Табела  5-­‐26.  Објекат  2  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1.2  Табела   5-­‐27.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  3  Табела  5-­‐28.  Анализа  различитих  сценарија  енергетске  санације  фасадне  столарије  Објекта  3  Табела   5-­‐29.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних   зидова  Објекта  3  Табела  5-­‐30.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  3  Табела  5-­‐31.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  2  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  D,  С  или  В  енергетског  разреда  Табела  5-­‐32.  Пакет  1  за  Објекат  3  Tабела  5-­‐33.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  3  Табела  5-­‐34.  Објекат  3  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1  Табела   5-­‐35   (наставак   са   претходне   стране).   Преглед   и   прелиминарна   селекција  мера  унапређења  елемената  термичког  омотача  Објекта  4  Табела  5-­‐36  Анализа  различитих   сценарија   енергетске   санације  фасадне   столарије  Објекта  4  Табела   5-­‐37   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних   зидова  (префабриковани  сендвич  панели)  Објекта  4  Табела  5-­‐38.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  4  Табела  5-­‐39.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  4  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D,  С  или  В  енергетског  разреда  Табела  5-­‐40.  Пакет  1  за  Објекат  4  Табела  5-­‐41.  Пакет  1-­‐1  за  Објекат  4  Табела  5-­‐42.  Пакет  1-­‐2  за  Објекат  4  Табела  5-­‐43.  Пакети  мера  за  Објекат  4  Tабела  5-­‐44.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  4  Табела  5-­‐45.  Објекат  4  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1   Табела   5-­‐46.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  5  Табела  5-­‐47  Анализа  различитих   сценарија   енергетске   санације  фасадне   столарије  Објекта  5  Табела   5-­‐48   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних   зидова  Објекта  5  Табела  5-­‐49.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  5  Табела  5-­‐50.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  5  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D,  С  или  В  енергетског  разреда  Табела  5-­‐51.  Пакет  1  за  Објекат  5  Табела  5-­‐52.  Пакет  1.1  за  Објекат  5  Табела  5-­‐53.  Пакет  1.2  за  Објекат  5  Табела  5-­‐54.  Пакет  2  за  Објекат  5  Табела  5-­‐55  Пакет  2.1  за  Објекат  5  Табела  5-­‐56.  Пакети  мера  за  Објекат  5  (према  основном  методолошком  поступку)  Табела  5-­‐57.  Пакети  мера  за  Објекат  5  (проширени  сет  пакета)  Табела  5-­‐58.  Објекат  5  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1   Taбела  6-­‐1.  Преглед  основних  добијених  резултата  за  Објекте  1-­‐5  Табела  6-­‐2.  Понуда  кредита  за  адаптације  и  побољшање  енергетске  ефикасности  код  5  банака  на  дан  10.3.2016.  Табела  6-­‐3.  Преглед  позиција  које  нису  обухваћене  предложеним  пакетима  мера УВОД   Развојем  свести  о  ограничености  ресурса,  крајем  прошлог  века,  грађевински  фонд  почиње  да   се   сагледава  на  другачији  начин,   као   створени  ресурс   који  стално   расте   и   који   остављамо   будућим   генерацијама.   Истовремено,  појављују   се   прве   процене   и   квантификације   учешћа   зграда   у   укупној  структури  потрошње  енергије,  емисији  штетних  гасова,  генерисању  отпада  и  утицаја   на   животну   средину   у   најширем   смислу.   Када   изграђене   објекте  посматрамо   у   овом   контексту,   неминовно   се   отварају   питања   везана   за  њихову   рационалну   експлоатацију:   како   их   користимо,   како   их   можемо  прилагодити  реалним  потребама,  како  им  можемо  продужити  животни  век.  Као   и   са   природним   ресурсима,   и   овај   створени   ресурс   неопходно   је  сагледати  у  контексту  принципа  одрживог  развоја.  Адаптацијом  постојећих  стамбених   зграда   можемо   квалитативно   унапредити   не   само   стамбене  јединице  унутар  тих  објеката,  већ  и  целокупно  створено  урбано  окружење.   1.  Проблем  и  предмет  истраживања  Енергетске   перформансе   данас   представљају   једну   од   кључних   ставки   када  желимо   да   проценимо   карактеристике   зграде,   било   да   се   ради   о  новопројектованим  или  постојећим  објектима.  Приликом  адаптације  зграда,  управо   се   подаци   о   потрошњи   (односно   потенцијалној   уштеди)   енергије  узимају   као   један   од   основних   показатеља   оствареног   побољшања.   То   је  уједно   и   један   од   најјаснијих   индикатора   при   оцени   еколошких   квалитета  зграде,   будући   да   се   ради   о   величини   која   се   у   фази   пројектовања   може  израчунати   математичким   путем,   док   се   у   експолатацији   може   прилично  прецизно  измерити,  а  резултујући  финансијски  ефекат  је  очигледан  и  такође  директно   самерљив.   У   том   контексту,   побољшање   енергетске   ефикасности  архитектонских   објеката   данас   је   реална   неопходност   -­‐   потреба   која   је  резултанта  низа  фактора:   1 • перманентне   тежње   за   постизањем   оптималних   услова   комфора  унутар   објекта   уз   што   мање   коришћење   система   за   грејање,  климатизацију,  вентилацију  и  сл.;  • потребе  за  редуковањем  оперативних  трошкова  у  којима   је  кључна  ставка   управо   утрошена   енергија,   уз   стални   тренд   раста   цена  енергената;  • чињенице   да   енергетске   и   еколошке   карактеристике   објекта   све  више  имају  утицаја  на  тржишну  вредност;  • законске   обавезе   (од   септембра   2011.   на   снази   су   Правилник   о  енергетској  ефикасности  зграда  и  Правилник  о  условима,  садржини  и  начину  издавања  сертификата  о  енергетским  својствима  зграда).  За   разлику   од   термотехничких   система,   као   и   других   уређаја   и   опреме  уграђених  у  објекат  код  којих  се  енергетска  ефикасност  може  унапређивати  оптимизацијом   примењених   система   и   њихових   компоненти,  архитектонским  решењем  детерминишу  се  основне  карактеристике  зграде  и  једино   на   том   нивоу   је   могућа   квалитетна   интеграција   свих   утицајних  фактора   тако   да   резултујући   архитектонски   објекат   сам   по   себи   остварује  одређени   степен   енергетске   ефикасности.   Том   приликом   се   сагледавају  утицаји  локације,  климатских  услова,  специфичности  програма,  непосредног  окружења   итд.,   који   кроз   процес   пројектовања   утичу   на   формулацију  просторне   дистрибуције   садржаја   (зонирање)   и   материјализацију   зграде.  Сходно   томе,   унапређења   енергетске   ефикасности   архитектонских   објеката  биће   у   овом   раду   испитана   са   аспекта   архитектонских   мера   које   се   могу  применити  у  процесу  адаптације.  Током   последње   две   деценије   приметан   је   значајан   напредак   у   области  унапређења   енергетске   ефикасности   у   зградама   уопште,   а   велика   пажња   је  посвећена  стамбеном  сектору,  који  има  највећи  удео  у  структури  потрошње  енергије.  Истраживање  спроведено  у  овом  раду  усмерено  је  на  оптимизацију  мера,   тачније,   на   дефинисање   процедуре   у   процесу   доношења   одлука  приликом   процеса   обнове   зграда   којом   се  може   доћи   до   одрживих   решења   2 која     се  могу  успешно  реализовати  у  нашим  условима.  Непосредан  предмет  истраживања   представља   сегмент   вишепородичног   становања   настао   у  периоду   од   1960.   до   1990.   године,   када   је   изграђен   највећи   део   стамбених  зграда   веома   разноврсних   архитектонских   карактеристика   а,   за   данашње  прилике,   изузетно   слабих   енергетских   перформанси.   Успешна  рехабилитација  овог  дела  грађевинског  фонда,  управо  због  његове  изузетне  заступљености,  представља  својеврсно  стратешко  питање  не  само  у  области  енергетске   ефикасности   већ   и   у   ширем   контексту   очувања   и   унапређења  еколошких  квалитета  нашег  урбаног  и  природног  окружења.   2.  Научни  циљ  истраживања  Основни   циљ   истраживања   је   формулисање   процедуре   којом   се   током  процеса  адаптације  стамбених  зграда  долази  до  оптималног  избора  мера  које  као   резултат   имају   побољшање   енергетске   ефикасности   датог  архитектонског  објекта.  У   функцији   основног   циља   истраживања,   формулисани   су   секундарни  циљеви:  • анализа   постојећег   стамбеног   фонда   како   би   се   утврдили  релевантни   варијетети   у   решењима   архитектонског   склопа   и  материјализације   и   одредило   у   којим   ситуацијама   можемо  примењивати   типска,   ”генеричка”   решења   а   када   је   неопходно  тражити  специфична  решења  за  уочене  проблеме;  • критичка   анализа   мера   и   модела   унапређења   енергетске  ефикасности   добијених   у   претходним   истраживањима   у   овој  области,   уз   дефинисање   нових   суб-­‐класификација   којима   би   се  добиле   опције   сензитивније   на   специфичности   појединих  архитектонских   решења   и/или   проблема   који   се   могу   очекивати   у  пракси;  • дефинисање   домета   унапређења   енергетске   ефикасности   која   се  могу  постићи  конвенционалним  мерама;   3 • дефинисање   даљих   праваца   истраживања   којима   би   се   развиле  методологије   за   више   нивое   унапређења   који   се   не   могу   постићи  конвенционалним  мерама.   3.  Задаци  истраживања  Основни   задаци   истраживања   су   у   функцији   постављених   циљева  истраживања    и  могу  се  сумирати  у  следећим  ставкама:  • критичка   анализа   посматраног   сегмента   грађевинског   фонда   (у  контексту   основне   теме   рада),   сагледавање   пројектованог   стања  (према  техничкој  документацији  и  другој  доступној  архивској  грађи)  и   реалног   тренутног   стања,   идентификација   типолошких  карактеристика   и   формирање   типологије/класификације   у  функцији  основног  истраживања;  • идентификација,   селекција,  формулација  и  класификација  метода  и  принципа  обнове  који  би  се  применили  на  посматраним  објектима;  • испитивање  могућности  и  ефеката  примене  појединачних  метода  уз  систематизацију  и  класификацију  добијених  резултата;  • дефинисање   процедуре   којом   се   током   процеса   адаптације  стамбених   зграда   долази   до   оптималног   избора   мера   и   степена  обнове;  • провера  предложене  процедуре  на  изабраним  објектима;  • финализација   процедуре,   и   формулисање   препорука   за   ефикасну  примену  исте;  • испитивање   опција   којима   се   могу   постићи   даља   унапређења,   која  превазилазе  домете  типских  мера.   4.  Основне  хипотезе  Основна   (општа)   радна   хипотеза   предложеног   истраживања   је   да   се  применом   одговарајуће   процедуре   при   адаптацији   стамбених   зграда   може   4 доћи   до   оптималне   комбинације   мера   обнове   којима   се   унапређују  енергетске  карактеристике  објекта.  Ове  мере  не  морају  нужно  обухватати  све  елементе  термичког  мотача.  У   функцији   основне   (опште)   хипотезе,   формулисане   су   и   следеће   посебне  хипотезе:  • сложеност   архитектонског   склопа   и   материјализације   објеката  посматраног  периода  захтевају  формулисање  посебних  мера  обнове  специфичних  за  посматрани  сегмент  грађевинског  фонда;  • применом   мера   енергетске   оптимизације   могуће   је,   остварити  унапређење   различитих   параметара   комфора ,   к ао   и  осавремењавање   просторне   организације   стана,   што   је   значајно   за  посматрани  сегмент  грађевинског  фонда;  • адаптацију   посматраних   типова   стамбених   зграда   могуће   је  ефикасно   реализовати   комбинујући   различите   степене   обнове  појединачних  позиција.   5.  Методе  истраживања  Имајући  у  виду  претходно  изложене  циљеве  и  задатке  истраживања,  у  раду  су  биле  коришћене  следеће  опште  и  посебне  методе  истраживања:  • критичка  анализа  и  систематизација  доступне  грађе  о  посматраном  сегменту   грађевинског   фонда   (архивска   грађа,   пројектна  документација,   статистички   подаци,   публиковани   резултати  претходних  релевантних  истраживања);  • in  situ  испитивање  и  утврђивање  до  сада  непознатих  и  необрађених  чињеница   о   актуелном   стању   и   перформансама   објеката   који   су  предмет   истраживања   -­‐   директно   посматрање,   фотографисање,  термовизијско  снимање,  мерење;  • критичка   анализа   и   систематизација   познатих   мера   и   принципа  адаптације  зграда;   5 • испитивање   применљивости   и   ефикасности   одабраних   мера   -­‐  нумерички   прорачуни,   примена   различитих   софтвера,   провере   у  складу  са  важећом  законском  регулативом;  • испитивање   комбинованих   енергетских   и   финансијских   ефеката  појединачне   и   синтезне   примене   оптимизованих   мера   методом  вишекритеријумске  анализе.  Вишекритеријумска   анализа   је   метод   који   се   у   последње   време   све   чешће  користи  приликом  анализе  недовољно  структуираних  проблема,  са  широком  практичном   применом   у   различитим   процесима   и   процедурама   које  захтевају  доношење  одлука  на  основу  одређеног  броја  параметара.  У  раду  је  овај   метод   коришћен   у   циљу   вишекритеријумског   рангирања   одређеног  скупа   решења,   где   је   нормализација   вредности   вршена   релативизацијом   у  односу  на  најповољнију  вредност  за  одређену  карактеристику.  У  раду  су  све  карактеристике   поматране   равноправно,   тако   да   је   постављен   отворени  систем,   који   се,   према   потреби   може   профилисати   увођењем   тежинских  критеријума.   6.  Научна  оправданост  истраживања  Анализе  потрошње  енергије  вршене  у  развијеним  земљама,  али  и  на  подручју  Србије,   показују   да   се   у   зградама   троши   више   енергије   него   за   потребе  саобраћаја   или   индустријске   производње,   што   указује   на   стратешки   значај  побољшања  енергетске  ефикасности  у  архитектонским  објектима.  Највећи  део  нашег  грађевинског  фонда  настао  је  у  другој  половини  ХХ  века,  а  периодом  наjинтензивније  градње  могу  се  сматрати  шездесете  и  седамдесте  године   прошлог   века.   У   том   периоду   постојала   је   велика   потреба   за   новим  становима,  а  проблем  је  решаван  тзв.  ”усмереном  стамбеном  градњом”,  када  су   се   градили   читави   нови   блокови,   понекад   и   нова   насеља,   а   грађевинска  индустрија   је   убрзаним   развојем   покушавала   да   прати   савремене  технолошке  трендове,  увођењем  нових  материјала  и  технолошких  решења  уз  индустријализацију   процеса   грађења.   Како   је   реч   о   великим   градитељским  потезима,  реализованим  у  релативно  кратком  временском  периоду,  данас  се   6 сусређемо   са   значајним   бројем   објеката   релативно   сличних   типолошких  одлика.  Унапређењем  ових  објеката  омогућиле  би  се  велике  уштеде  енергије  на   националном   нивоу,   редуковале   потребе   за   производњом   енергије   и  увозом   енергената   и   створили   предуслови   за   формирање   здравијег  природног  и  створеног  окружења.  Посебан  значај  предмета  истраживања  ове  докторске  дисертације  огледа  се  у:   • указивању  на  потенцијалне  уштеде  енергије  које  се  могу  остварити  адекватним   архитектонским   интервенцијама   на   постојећим  стамбеним  зградама;  • сагледавању   кључних   недостатака   посматраног   сегмента  грађевинског  фонда;  • указивању  на  мере  којима  би  се  продужио  животни  век  посматраних  објеката  и  умањили  трошкови  експолатације;  • квантификовању   остварених   уштеда   енергије   у   корелацији   са  примењеним  мерама  адаптације  стамбених  зграда;  • утврђивању   оперативних  метода   којима   би   се   омогућила   ефикасна  примена   актуелне   европске   и   националне   законске   регулативе   у  овој  области;  • формирању   јасних   модела   оптимизације   за   различитe   сценарије   -­‐  реалне  и  хипотетичне  околности  и  ситуације  у  пракси;  • утврђивању   тржишног   потенцијала   разматраних   метода   обнове  зграда;  • утврђивању   стратешког   значаја   и   дугорочне   исплативости  подстицајних  мера  за  одрживу  обнову  стамбених  зграда;  • истраживању   теме   која   је   на   националном   нивоу   препозната   као  значајна,   али   недовољно   истражена,   посебно   у   контексту  холистичког   сагледавања   зграде,   својственој   позицији   архитекте   у  процесу  пројектовања.   7 Предмет   истраживања   су   стамбени   објекти   који   су   процентуално  најзаступљенији   у   нашем   грађевинском   фонду.   Унапређење   овог   сегмента  грађевинског  фонда  самим  тим  има  стратешки  значај  и  импликације  на  свим  нивоима   планирања   и   одлучивања   -­‐   од   стратегија   развоја   и   просторног  планирања,  преко  управљања  урбаним  целинама  и  локалним  заједницама,  па  до  директног  унапређења  квалитета  становања  у  посматраним  објектима.    Станови   који   се   налазе   у   зградама   насталим   у   периоду   1960-­‐1990.  кумулативно   имају   значајно   учешће   у   потрошњи   енергије   на   националном  нивоу,   те   редукција   њихове   потрошње   може   имати   позитивне   ефекте   на  енергетски  биланс   земље,   стратегију  развоја   електроенергетског   система  и  увоз  енергената.  Потенцијално   повећање   тржишне   вредности   може   се   користити   и   као  додатна   могућност   за   обнову   и   осавремењавање   заједничких   садржаја   и  слободних   површина,   ревитализујући   изворне   квалитете   архитектонских   и  урбанистичких  решења.  Мере   обнове   које   се   разматрају   у   истраживању   имају   за   циљ   не   само  побољшање   енергетских   перформанси   објекта,   већ   и   унапређење   комфора  унутар   стамбених   јединица   које   резултује   директним   бенефитом  непосредних  корисника.  Дисертација   претендује   да   специфичности   посматраног   сегмента  грађевинског   фонда   третира   тако   да   се   могу   успоставити   корелације   са  искуствима   западног   и   источног   европског   блока   у   датом   периоду   и   кроз  будућа  истраживања  апострофирају  његове  посебности  и  вредности.   7.  Претходна  анaлиза  информација  о  предмету  истраживања  Основни   принципи   усклађености   архитектуре   са   условима   непосредног  окружења   инхерентни   су   традиционалној   архитектури   практично   сваке  културе   и   поднебља.   Савремене   научне   теорије   релевантне   за   везу  архитектонског   пројектовања   и   енергетских   перформанси   зграде   развијају  се  махом  након  нафтне  кризе  седамдестих  година  прошлог  века,  када  су  први   8 пут   почеле   директно   да   се   осећају   негативне   последице   зависности  савремених   објеката   од   техничких   система   који   троше   велике   количине  енергије.  Методе   прорачуна   и   симулација   енергетских   перформанси   зграде  се   интензивно   развијају   са   пооштравањем   формалних   прописа   везаних   за  енергетску   ефикасност   архитектонских   објеката,   усвајањем   развојних  стратегија   које   даље   померају   границе,   али   и   растућим   тржишним  потенцијалом   ”зелене   архитектуре”.   Током   последњих   неколико   година  долази  до  извесног  помака  и  у  нашој   законској  регулативи.  Након  усвајања  Закона  о  планирању  и  изградњи  (Сл.  гласник  РС  бр.  72/09  ,  81/09  -­‐  исправка,  64/10  –  УС  и  24/11)  приступило  се  изради  низа  пратећих  законскох  подаката  у   циљу   усклађивања   са   европском   директивом   Directive   2002/91/EC   of   the   European   Parliament   and   of   the   Council   of   16   December   2002   on   the   energy   performance   of   buildings.   Елаборат   енергетске   ефикасности   постаје   обавезан  део  техничке  документације,  а  од  септембра  2011.  на  снази  су  Правилник  о  енергетској  ефикасности  зграда  и  Правилник  о  условима,  садржини  и  начину  издавања   сертификата   о   енергетским   својствима   зграда   који   предвиђа   и  уређује   издавање   ”енергетских   пасоша”   за   новопројектоване   и   постојеће  објекте  којим  се  наше  законодавство  усклађује   са  европском  регулативом  у  овој   области.   Србија   је   и   потписница   споразума   о   енергетској   заједници  (Energy  Community  Treaty).  У   развијеним   европским   земљама   попут   Немачке,   Француске   или   Велике  Британије,   већи   део   реализованих   уговора   пројектних   бироа   односи   се  заправо  на  интервенције  на  постојећим  објектима  (процене  варирају  од  40%  до   75%).   Теоријска   истраживања   у   овој   области   су   у   овим   земљама   такође  веома  развијена,   будући  да  постоји  велики  интерес   за  примену  резултата   у  пракси,   као   и   експлицитно   изражен   стратешки   државни   интерес,  првенствено   у   области   енергетске   ефикасности,   али   и   у   општим   узансама  одрживог   развоја   и   очувања   природних   и   створених   ресурса.   Посебно  интересантним  можемо  сматрати  истраживања  која  се  врше  на  Политехници  у   Лозани   (EPFL   -­‐   Ēcole   Polytechique   Fédérale   de   Lausanne),   у   оквиру  лабораторија  TSAM  (Techniques  de  la  Sauvegarde  de  l´Architecture  Moderne),  где   9 је  изражен  интегративни  приступ  третману  објеката  модерне  архитектуре  у  контексту  савремених  потреба.  Како  је  изучавање  обнове  и  енергетске  оптимизације  зграда  уско  повезано  са  специфичностима   локалног   грађевинског   фонда,   климатских   услова,  градитељске  праксе  и  референтне  легислативе,  за  истраживања  спроведена  у   дисертацији   су   посебно   релевантна   домаћа   истраживања   из   ове   области,  где   се   кључним   може   сматрати   Национална   типологија   стамбених   зграда  Србије   којом   је,   вишегодишњим   радом,   уз   учешће   у   европском   пројекту  ТАБУЛА,   на   основу  неколико  наменских  пописа   којима   је   обихваћено  преко  20000   стамбених   објеката   широм   земље,   извршена   ситематизација   и  типологизација   стамбених   зграда   у   контексту   њихових   енергетских  перформанси   и   могућности   унапређења   енергетске   ефикасности   у   овом  сегменту   грађевинског   фонда.   Током   истог   истраживања   израђена   је  монографија   Атлас   вишепородичних   зграда   Србије   која   је   представљала  кључни  корак  у  систематизацији  и  типологизацији  стамбених  зграда,  када  је  први   пут   детаљно   анализиран   велики   број   стамбених   зграда   управо   у  контексту  енергетских  карактеристика.  У  периоду  2010-­‐2012.  рађена   је   студија  Aтлас  енергетских  карактеристика   омотача   грађевинских   објеката   у   Београду   за   Управу   за   енергетику   града  Београда   када   је   анализирано   преко   30   стамбених   зграда   са   подручја  Београда,   где   је   формирана   типологија   која   је   укључила   и   особености  материјализације   појединих   архитектонских   решења,   а   у   анализе   уведени  поједини  елементи  који  су  касније  разрађени  кроз  ову  тезу.  Осим   горе  наведених  истраживања,   у   којима   је   аутор   активно   учествовао   у  свим   фазама,   за   овај   рад   су   нарочито   били   значајни   и   теоријски   основи   и  смернице   изнети   у   научним   монографијама   ”Енергетска   оптимизација  зграда   у   контексту   одрживе   архитектуре   –   део   1:   Анализа   структуре  грађевинског   фонда”   (уредник   М.   Јовановић   Поповић,   2003.,   резултат  истоименог  научноистраживачког  пројекта  -­‐  НИП  283),  ”Фасада  -­‐  адаптације  и  трансформације”  (Н.  Ћуковић  Игњатовић,  2010.,  на  основу  магистарске  тезе  Проблеми   третмана   фасадног   омотача   у   савременом   приступу   адаптацији   10 зграда),  као  и  ”Здраво  становање”  (M.  Jовановић  Поповић,  1991.).  Тематиком  из  ове  обалсти,  аутор  се  бави  већ  више  од  петнаест  година,  а  резултати  тих  истраживања   су,   осим   у   овде   наведеним   кључним   библиографским  јединицама,   публиковани   и   у   различитим   часописима   и   зборницима  референтних  међународних  скупова.   8.  Објашњења  појединих  појмова   Стамбена  зграда  У   овом   раду   се   под   појмом   стамбене   зграде   подразумева   ”самостална   употребна   целина   коју   сачињава   склоп   просторних   јединица   (више   од   три   станa,  са  једним  заједничким  улазом),  чија  је  основна  намена  становање”  како  је   својевремено   дефинисано   у   члану   2   Правилника   о   условима   и  нормативима   за   пројектовање   стамбених   зграда   и   станова   (Службени  гласник  РС  бр.  58/2012).  На  овако  дефинисане  стамбене  зграде  односи  се  и  комплетна   регулатива   која   уређује   питања   свакодневног   фунционисања  стамбених   зграда,   односа   са   комуналним   предузећима,   текућег   и  инвестиционог   одржавања   итд.   Како   је   један   од   циљева   овог   рада  формулисање   решења   која   се   могу   реализовати   у   актеулној   пракси,  прихваћена   је   горе   наведена   дефиниција.   Подаци   добијени   током   рада   на  пројекту  ”Табула”  класификовани  су  такође  у  складу  са  овом  дефиницијом  из  Правилника.  Поменути  Члан  2  је  измењен  крајем  августа  2015.  (Правилник  о  изменама   и   допунама   Правилника   о   условима   и   нормативима   за  пројектовање   стамбених   зграда   и   станова,   Службени   гласник   РС   74/2015)  када   је  дата  нешто  уопштенија  дефиниција:  стамбена  зграда   је  самостална   употребна   целина   коју   сачињава   склоп   просторних   јединица   (са   једним   заједничким  улазом),  чија  је  основна  намена  становање.  Одговарајући   Правилник   о   класификацији   објеката   (Службени   гласник   РС  22/2015)   донет   је   тек   почетком   2015.   године   и   у   њему   су   препознате   две  класе   под   називом   ”Издвојене   и   остале   стамбене   зграде   са   више   од   три   стана,  као  што  су  стамбени  блокови,  куће  са  апартманима  и  сл.  у  којима  су   11 станови   намењени   за   стално   становање   или   за   повремени   боравак”   ,   до  2000m2  и  П+4+Пк(ПС)  (класа  112221)  и  преко  П+4+Пк(ПС)  (класа  112222).  Републички   завод   за   статистику   користи   класификацију   која   препознаје  стамбене   зграде   са   једним,   два,   три   или   више   станова   (Методологије   и  стандарди   -­‐   Класификација   врста   грађевина),   која   је   урађена   на   основу  одговарајуће  Класификације    врста  грађевина  Европске  заједнице  (Eurostat  -­‐   Classilication  of  Types  of  Construction  –  CC).  Оваква  класификација  користила  се  и   у   последњем   Попису   2011.   године   и   представља   подлогу   за   статистичко  прикупљање  и  праћење  свих  података  везаних  за  ову  област.  Нажалост,  због  ове   дискрапанције   део   података   не   може   бити   директно   коришћен   већ   је  потребно   вршити   одређене   интерполације,   пондерисања   и   сл.   Искуствено  можемо  тврдити  да  је  број  зграда  са  3  стана  у  нашој  средини  веома  мали  те  се  ова   разлика   не   може   сматрати   кључном   за   интерпретацију   статистичких  података  у  овом  раду.     Побољшање  енергетске  ефикасности  Побољшање   енергетске   ефикасности   стамбених   зграда   је   у   овом   раду  третирано  у  контексту  подзаконских  аката  који  уређују  ову  област:  1. Правилник   о   енергетској   ефикасности   зграда   (Службени   гласник   РС  61/2011  од  19.8.2011.)    2. Правилник   о   условима,   садржини   и   начину   издавања   сертификата   о  енергетским   својствима   зграда   (Службени   гласник   РС   69/2012   од  20.7.2012)  Приликом   анализе   мера   унапређења   појединачних   елемената   термичког  омотача   под   ”побољшањем   енергетске   ефикасности”   подразумевана   је  интервенција   којом   се   за   посматрану   позицију   добија   умањена   вредност  коефицијента  пролаза  топлоте  U  која  испуњава  захтеве  за  постојеће  објекте  дефинисане  Правилником  о  енергетској  ефикасности  зграда.  Приликом   анализе   мера   унапређења   посматраних   на   нивоу   целокупне  зграде,   под   ”побољшањем   енергетске   ефикасности”   подразумевана   је  редукција   у   укупној   годишњој   потребној   енергији   за   грејање   у   односу   на   12 постојеће   стање,   а   прорачунато   према   методологији   дефинисаној  Правилником   о   енергетској   ефикасности   зграда.   Минималним   потребним  унапређењем   енергетске   ефикасности   сматра   се   побољшање   за   минимум  један   енергетски   разред   у   односу   на   постојеће   стање,   како   је   дефинисано  Правилником   о   условима,   садржини   и   начину   издавања   сертификата   о  енергетским  својствима  зграда.  Енергетска  ефикасност  у  стамбеним  зградама  може  се,  донекле,  побољшати  и   применом   мера   које   не   мењају   физичке   карактеристике   зграде   као,   на  пример,    променом  или  оптимизацијом  термотехничких  система  или  других  уређаја  који   су  велики  потрошачи  енергије,   едукацијом  и  променом  навика  корисника   и   сл.   али   су   у   овом   раду   разматране   искључиво   мере   којима   се  мењају  елементи  термичког  омотача,  односно  саме  физичке  карактеристике  зграде,   што   је   и   у   сагласности   са   актуелним   Правилником   о   енергетској  ефикасности  зграда  Све  интервенције  разматране  у  овом  раду  постављене  су  тако   да   су   у   потпуности   усаглашене   са   Правилником   о   енергетској  ефикасности  зграда  и  осталом  важећом  регулативом.   Усмерена  стамбена  градња  Под   појмом   ”усмерена   стамбена   градња”   у   овом   раду   је   обухваћен   сегмент  вишепородичног  становања  настао  у  периоду  од  1960.  до  1990.  године.  Осим  по  архитектонским  одликама,  овај  период  се,  такође,  издваја  и  по  томе  што  носилац   станоградње   није   више   била   држава   (као   у   периоду   непосредно  након  Другог  светског  рата),  већ  се  у  позицији  инвеститора  јављају  државне  институције  (војска,  милиција  и  сл.)  и  велика  друштвена  предузећа.  У  истом  периоду   настају   и   развијају   се   и   велике   грађевинске   фирме,   које   су   биле  основни   носиоци   пројектовања   и   извођења   ових   станова,   формира   се   нови  тип  друштвеноекономских   односа   у   станоградњи   -­‐   тзв.   ”усмерена   стамбена  градња”.  Гради  се  велики  број   станова,  неретко  и  читави  стамбени  блокови  или  нова  насеља  у  рубним  градским  зонама,  а  устаљује  се  и  конкурсна  пракса,  делом   и   као   резултат   својеврсне   тржишне   утакмице.   Управо   овај   сплет  друштвеноисторијских   околности   резултовао   је   формирањем   изузетно  интересантног   сегмента   грађевинског   фонда,   са   објектима   значајних   13 архитектонских   вредности   који   представљају   својеврсни   куриозитет   у  европској   пракси   тог   времена.   Иако,   наравно,   можемо   пронаћи   бројне  типолошке  сличности  са  примерима  и  из  источне  и  из  западне  Европе  тога  доба,   на   подручју   Југославије   ови   пројекти   су   имали   велики   друштвени  значај,  често  виђени  као  физичка  манифестација  новог  друштвеног  поретка  али   и   привредног   напретка   и   општег   прогреса,   што   у   осталим   европским  земљама  најчешће  није  био  случај.  И  у  источном  и  у  западном  блоку  овај  тип  градње   је   био   првенствено   социјална   категорија,   са   израженим  прагматичним   и   функционалистичким   приступом   и   вредна   архитектонска  остварења  била  су  преседан,  а  не  уобичајена  пракса.   14 1. ОБЈЕКТИ  ИЗ  ПЕРИОДА  “УСМЕРЕНЕ  СТАМБЕНЕ  ГРАДЊЕ”  У  ПОСТОЈЕЋЕМ   ГРАЂЕВИНСКОМ  ФОНДУ   1. 1.  Стамбене  зграде  у  Србији  -­‐  периодизација  и  типологизација  Стамбене   зграде,   односно   објекти   вишепородичног   становања,   у   Србији   се  јављају   у   урбаним   срединама   а   услед   друштвено-­‐историјских   околности,   у  овом   сегменту   данашњег   грађевинског   фонда   веома   је   мали   број   објеката  саграђених   пре   1919.   године.   Основна   слика   о   структури   стамбеног   фонда  може  се  добити  на  основу  података  из  Пописа  становништва,  домаћинстава  и  станова  2011.  у  Републици  Србији.  Тако  видимо  да  се  31,7%  станова  налази  у  зградама  са  3  и  више  станова  (слика  1-­‐1),  те  да  овакви  објекти  представљају  1значајан   део   нашег   стамбеног   фонда.   Са   друге   стране,   посматрано   према  години   изградње,   уочава   се   да   је   највише   станова   саграђено   у   периоду  1961-­‐1980   а   потом   у   периоду   1981-­‐2000   (слика   1-­‐2).   Имајући   у   виду   да   су  друштвене   и   економске   прилике   током   последње   деценије   20.   века   биле  изузетно   неповољне,   период   од   1961-­‐1990   можемо   сматрати   деценијама  најинтензивније   станоградње,   када   је   изграђен   највећи   део   данашњег  стамбеног  фонда.    О  дефиницијама  и  номенклатури  везаној  за  стамбене  зграде  детаљнија  објашњења  дата  су  1у  уводу  овог  рада. 15 Слика   1-­‐1.   Станови   према   врсти   зграде   у   Републици   Србији   |   Извор:   Попис  становништва,   домаћинстава   и   станова   2011.   у   Републици   Србији,  свеска  27,  стр.  21 Када   говоримо   о   сагледавању   стамбеног   фонда   у   контексту   потенцијалног  побољшања   енергетских   карактеристика   зграда,   неминовно   се   издвајају  периоди   који   прате   промене   друштвено-­‐историјског   контекста   и  одговарајуће   промене   у   архитектонском   склопу,   материјализацији   и  технологији   грађења.   У   том   смислу,   може   се   говорити   о   следећој  периодизацији  (Cukovic  Ignjatovic  and  Ignjatovic,  2004):  • до  1941  -­‐  период  пре  промене  друштвеног  уређења  до  које  је  дошло  током  Другог  светског  рата,    • 1945-­‐1963  -­‐  период  послератног  формирања  и  развоја  новог  друштвеног  уређења   -­‐   Федеративне   Народне   Републике   Југославије   -­‐   послератна  обнова  земље,  • 1963-­‐1980   -­‐   период   формирања   и   развоја   социјалистичког   друштва     -­‐  Социјалистичке  Федеративне  Републике   Југославије,   до   смрти   Ј.Б.   Тита   -­‐  усмерена  стамбена  изградња,  • 1981-­‐1990   -­‐   период   отклона   од     социјалистичког   друштва   -­‐   формирање  тржишта  станова,   16 Слика   1-­‐2.   Станови   према   години   изградње,   Република   Србија   |   Извор:   Попис  становништва,   домаћинстава   и   станова   2011.   у   Републици   Србији,  свеска  27,  стр.  22 • 1991-­‐2000  -­‐  период  транзиције,  распада  СФРЈ  и  интензивних  миграција,    • после  2000   -­‐   период  формирања  и  развоја  парламентарне  демократије   -­‐  настајање  слободног  (нерегулисаног?)  тржишта.  Таква   подела,   међутим,   није   у   потпуности   компатибилна   са   статистичким  подацима  који  су  неопходни  ако  желимо  да  на  неки  начин  квантификујемо  не  само  постојеће  стање,  већ  и  сумарне  ефекте  системских  побољшања  у  оквиру  појединих  типова.  Показало  се  да  је  једини  начин  да  се  постигне  релевантна  квантификација,   било   на   локалном   (градском   или   регионалном)   било   на  националном   нивоу,   формирање   типологије   која   је   у   корелацији   са  динамиком   званичних   пописа   становништва   и   других   доступних  статистичких  података.  Од   2002.   до   данас   урађено   је   неколико   таквих   типологизација   стамбеног  фонда  са  аспекта  енергетске  ефикасности.  Прва  типологија   је  постављена  у  оквиру   научноистраживачког   пројекта   Енергетска   оптимизација   зграда   у   контексту   одрживе   архитектуре   (НИП283,   2002-­‐2005),   разматрајући  стамбене   зграде   на   подручју   Београда.   Ова   класификација   је   урађена  првенствено   на   основу   године   изградње,   а   периодизација   је   дефинисана  имајући   у   виду   основне   историјске   периоде   током   20.   века,   промене   у  прописима   који   се   односе   на   термичку   заштиту,   као   и   године   у   којима   су  вршени  пописи  становништва.  На  слици  1-­‐3  означен  је  део  стамбеног  фонда  који   је   обухваћен   овим   радом   -­‐   јасно   је   да   је   реч   о   најзаступљенијем   и  типолошки  најразноврснијем  сегменту.  Десет   година   касније,   за   потребе   студије   Архитектонског   факултета  Универзитета  у  Београду  рађене  за  Градску  управу  града  Београда  -­‐    Aтлас   енергетских   карактеристика   омотача   грађевинских   објеката   у   Београду-­‐  извршена   је  класификација  стамбених  зграда  које  су  прикључене  на  систем  даљинског   грејања   (Игњатовић   и   Ћуковић   Игњатовић   2012.).   Како   се  истраживање   бавило   првенствено   фасадним   омотачем   зграда,  класификација   је   извршена   имајући   у   виду,   осим   године   изградње,   и  материјализацију   фасаде   као   и   очекивани   степен   сложености   приликом  интервенције   на   фасади   у   односу   на   оригинално   архитектонско   решење   и   17 18 Слика  1-­‐3.    Типологија  развијена  у  оквиру    НИП  283   |  Извор:   Јовановић  Поповић  (ур.),  2002.,  непагинирани  прилог ”усмерена стамбена градња” природу  фасадне  облоге.  Типолошка  матрица  дата  на  слици  1-­‐4  формирана  је  тако   што   је   према   години   изградње   и   хронологији   прописа   којима   се  регулисала  област  термичке  заштите  зграда,  дефинисано  шест  класа:  A. пре  1945.  B. 1946-­‐1967.  C. 1968-­‐1980.  D. 1981-­‐1987.  E. 1988-­‐1999.  F. после  2000.  Према   техници   градње   и   примењној   фасадној   облози   зграде   су   сврстане   у  три  основнеа  категорије:  I. Зграде  зидане  традиционалним  техникама  градње;  фасадна  облога  од  фасадног  малтера,  вештачког  камена  и  сл.  II. Зграде  различитих  склопова  са  фасадном  опеком,  III. Зграде   грађене   индустријализованим   техникама   градње,   са  префабрикованим  фасадним  панелима.  У   оквиру   сваке   од   наведених   категорија,   идентификовани   су   различити  степени  сложености  потенцијалне  интервенције  и  то:  1. Зграде  које  се  могу  унапредити  уз  једноставне  и  приступачне  мере,  2. Зграде   на   којима   се   могу   примењивати   релативно   једноставне  архитектонске   мере   унапређења,   али   уз   одређена   (мања)  ограничења,  и  3. Зграде   чији   архитектонски   склоп   не   омогућава   једноставну  имплементацију  мера  енергетске  санације.  Ове  поставке  чине  класификацију  веома  погодном  за   сва  истраживања  која  се   односе   на   архитектонске   интервеције   на   стамбеним   зградама.   У   оквиру  поменутог   истраживања   детаљно   је   анализирано   30   зграда   кроз  термовизијске   снимке,   увид   у   пројектну   документацију,   предлог   мера   19 20 Слика   1-­‐4   Типолошка   матрица   објеката   обрађених   у   ”Термовизијском   атласу  Београда”  |  Извор:  Игњатовић  и  Ћуковић  Игњатовић,  2012.,  стр.  8 ”усмерена стамбена градња” унапређења,  процену  уштеде  енергије  и  периода  отплате  за  карактеристичне  сценарије   итд.  На   слици  1-­‐4     означени   су   објекти   који   припадају   усмереној  стамбеној   градњи   -­‐   уочавамо   да   се   ради   о   типолошки   најразноврснијем  сегменту,   махом   са   фасадама   комплексније   материјализације   (II   и   III  категорија   материјализације,   2.   и   3.   степена   сложености   потенцијалне  интервенције).  Свакако   најкомплексније   и   најобимније   истраживање   у   овој   области  представља   ”Национална   типологија   стамбених   зграда   Србије”.   21 Слика   1-­‐5   Вишепородично   становање   у   Србији   -­‐   статистичка   заступљеност   и  илустративни  приказ  типова  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.а ”у см ер ен а ст ам бе на гр ад њ а” Вишегодишњи  рад  на  структуирању  целокупног  стамбеног  фонда  Србије  са  аспекта   енергетске   ефикасности   обухватило   је   и   прикупљање   података   на  терену  за  око  17000  стамбених  објеката    (Јовановић  Поповић  и  др.  2013.а  и  2013.б).   Истраживање   изложено   у   овој   тези   директно   се   наслања   и  надовезује  на  резултате  добијене  приликом  рада  на  националној  типологији,  те  су  типологизација  и  периодизација  дати  у  ”Атласу  вишепородичних  зграда  Србије”   (слика   1-­‐5   )   и   ”Националној   типологији   стамбених   зграда   22 Слика   1-­‐6   Национална   типологија   стамбених   зграда   Србије   |   Извор:   Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б ”у см ер ен а ст ам бе на гр ад њ а” Србије”   (слика   1-­‐6   )   усвојени   као   основни,   док   су   елементи   типологије  изложене   у   ”Термовизијском   атласу   Београда”   усвојени   условно,   као  корективни   због   веће   сензитивности   на   специфичности   архитектонског  решења.   Коришћење   националне   типoлогије   нам   такође   омогућава   да  сагледамо   потенцијалне   позитивне   ефекте   у   ширем   контексту,   као   и  стратешке  уштеде  на  националном  нивоу  за  одређену  категорију  објеката.   1.2  O  планској  (”усмереној”)  стамбеној  градњи    Након  Другог  светског  рата,  на  подручју  тадашње  Југославије,  држава  је  била  основни   носилац   станоградње   -­‐   како   на   пословима   обнове   у   градским  срединама,   тако   и   изградње   нових   објеката   а   потом   и   читавих   насеља.  Испрва   се   градило   једноставним,   традиционалним   техникама   градње,   уз  минимум  механизације,  ослањајући  се  на  веома  бројну  али  неквалификовану  радну   снагу.   У   овом   периоду,   архитектонска   решења   су   била   крајње  поједностављена,   готово   тривијални,   искључиво   утилитарни   одговор   на  тренутне  потребе.    Током  педесетих   година   двадесeтог   века,   постајало   је   очигледно   да,   упркос  импресивном   ентузијазму   бројних   радних   бригада   и   готово   невероватном  учинку   појединаца,   традиционалним   техникама   грађења   није   могуће  обезбедити   адекватан   број   станова   и   испунити   социјалистички   императив  ”стана   за   све”.   Тако   је   индустијализација   постала   неопходна   како   би   се   у  пракси  подржала  актуелна  идеолошка  доктрина,  док  су  истовремено  стасале  прве   послератне   генерације   архитеката,   као   и   свест   о   друштвеном   и  културолошком   значају   дефинисања   и   промовисања   идеје   аутохтоног  ”социјалистичког   становања”.   Ове   околности   довеле   су   до   јединственог  преплитања   технологије   грађења,   потребе   за   друштвеним  и  индустријским  напретком,   редефинисаним   друштвено   одгoворним   положајем   струке   у  специфичном   историјском   и   културолошком   контексту.   ”Модерност”   и  општи   прогрес   тражили   су   своју   манифестацију   и   у   архитектури.   Након  година   монотоног   понављања   баналних   архитектонских   решења,   јавила   се  потреба   за   експериментом,   тежња   да   се   истраже   нови   склопови,   нови   23 материјали,  нови  конструктивни  системи,  дефинишући  нови  архитектонски  израз,   физичку   манифестацију   владајуће   доктрине.   Неопходност  индустријализације   (која   је   била   заправо   једини   одговор   на   перманентно  растуће   потребе   за   становима   у   урбаним   срединама)   довела   је   и   до  интензивног   развоја   комплетне   грађевинске   индустрије.   Посебно   значајан  помак   догодио   се   крајем   педесетих   и   током   шездесетих   година,   масовним  увођењем   ”ИМС”   префабрикованог   скелетног   система   ижењера   Бранка  Жежеља,   а   потом   и   развојем   низа   система   панелне   префабрикације   у  највећим  грађевинским  предузећима  тог  времена.  Током  истог  периода  држава  престаје  да  буде  једини  носилац  развоја:  велика  државна   предузећа,   војска,   милиција   и   разни   државни   органи   постају  заправо   инвеститори   који   граде   на   стотине   станова   и   стамбених   зграда,  читава   нова   насеља   и   стамбене   блокове   како   би   својим   упосленицима  обезбедили   адекватан   стамбени   простор,   када   се   и   развија   концепт  ”усмерене   стамбене   градње”.   У   потрази   за   најбољим   архитектонско-­‐урбанистичким   решењима   за   ове   замашне   и   амбициозне   пројекте,  професионални   конкурси   су   постали   уобичајени,   готово   стандардни   део  процедуре.   Добрим   делом   управо   захваљујући   богатој   конкурсној   пракси  током   шездесетих   и   седамдесетих   година   прошлог   века   испитивани   су  различити   стамбени   склопови,   постављени   су   нови   концепти   савременог  (социјалистичког)   стана,   истраживане   су   функционалне,   обликовне,  просторне  и  ликовне  могућности  домаћих  префабрикованих  система.  Динамични  развој  и  храбри  искорак  у  непознато  и  неистражено  имали  су  за  резултат   импресивна   архитектонска   достигнућа,   али   и   бројне   недостатке  који   из   теничких   или   културолошких   разлога   нису   издржали   проверу  времена,   те   данас   највећи   део   објеката   изграђених   у   овом   периоду   не  одговара   захтевима   савременог   становања   (Ćuković   Ignjatović   and   Ignjatović  2014).  Са  друге  стране,  фундус  ових  стамбених  зграда  представља  драгоцени  ресурс,   не   само   као   појединачни   објекти,   већ   и   као   јединствена   целина  будући   да   се   најчешће   ради   о   комплетним   инфраструктурно   опремљеним  насељима   или   стамбеним   блоковима   у   којима   су   изграђени   и   сви   пратећи   24 садржаји   (школе,   обданишта,   зелене   и   рекреативне   површине   итд)   и  временом   развијене   комплементарне   терцијарне   делатности.   Не   може   се  никако   занемарити   ни   чињеница   да   је   овај   период   оставио   и   читав   низ  архитектонско-­‐урбанистичких  реализација  високог  домета  које  су  временом  постале   део   нашег   културног   наслеђа   и   запажени   примери   архитектуре  ”социјалистичког  модернизма”.   1.3  Заступљеност  објеката  насталих  током  усмерене  стамбене  градње    Деценије  интензивне  градње,  када  су  ницала  читава  нова  насеља  и  стамбени  блокови,   оставиле   су   нам   у   наслеђе   десетине   хиљада   станова,   махом   у  урбаним   срединама.   Ослањајући   се   на   претходна   истраживања   описана   у  делу   1.1,   могуће   је   дати   прилично   поуздане   процене   о   заступљености  објеката   насталих   током   усмерене   стамбене   градње   у   данашњем  грађевинском   фонду   Београда   и   Србије.   Како   се   први   отклон   од  традиционалних   техника   градње   јавља   у   другој   половини   1950-­‐их,   за  квантификацију  су  коришћени  подаци  почевши  од  1960  (1961.)  године,  када  се  граде  и  први  новобеоградски  блокови  (Блок  1  и  2)  као  ”експериментална”  нова  насеља  (Благојевић,  2004).  Усмерена  стамбена  градња  полако  посустаје  (заједно   са   привредом   земље)   већ   средином   1980-­‐их,   али   су   транзиционе  промене  тек  касније  довеле  до  темељне  трансформације  станоградње.  Како  се   званични   статистички   подаци   о   зградама   везују   првенствено   за   годину  изградње,   јасно   је   да   су   објекти   извођени   до   краја   ове   деценије   практично  пројектовани   махом   у   последњим   годинама   усмерене   стамбене   градње.   У  истом   периоду   развија   се   и   регулатива   из   области   термичке   заштите ,   а  2током   1980,   1987.   и   1988.   усвојен   је   сет   стандарда   који   су,   уз   минималне  корекције,  били  на  снази  све  до  2011.  Тако  можемо  сматрати  да  је  у  контексту  предмета  овог  рада  релевантан  фонд  стамбених  зграда  настао  у  периоду  од  1960.   до   1991.   године,   будући   да   чини   целину   у   погледу   друштвено-­‐  Радивојевић  (2003)  даје  детаљан  преглед  и  анализу  развоја  стандарда  из  области  термичке  2заштите   25 економског  контекста,  пројектантског  приступа,  примењених  технологија  и  материјала,  те  слабих  енергетских  перформанси.  Прва,   прелиминарна   типологија   из   2003.   (слика   1-­‐3,   сабрани   периоди   од  1960.   до   1990.)   даје   процену   да   се   ради   о   преко   65%   изграђене   стамбене  површине.   Данас   актуелна   национална   типологија,   са   далеко   поузданијим  подацима   указује   нам  да   се  може   говорити   о   учешћу   од   око   61%  у   корпусу  вишепородичног  становања  (слика  1-­‐5,  сабрани  периоди  Д,  Е  и  Ф),  односно,  према   подацима   добијеним   током   рада   на   националној   типологији,   то  учешће  износи  од  64.21%  према  броју  зграда,  до  70.56%  према  броју  станова  (табела  1-­‐1).  Према  подацима  пописа  из  2011,  овом  периоду  припада  62,98%  настањених  станова  у  зградама  са  3  и  више  станова.   Слика  је  нешто  другачија  ако  желимо  да  сагледамо  комплетан  стамбени  фонд  наше   земље,   укључујући   и   породичне   куће   као   најзаступљенији   тип  становања   на   националном   нивоу.   Тада   посматрани   сегмент   стамбених  зграда   (вишепородично   становање   од   1961.   до   1990.)   учествује   са   27.68%  3 Tабела  1-­‐1  Стамбене  зграде  у  Србији  -­‐  дистрибуција  по  периодима Вишепородично  становање изграђена   стамбена   површина   [m2] број  станова број  зграда број  улаза А пре  1919 0,55% 0,54% 0,95% 0,77% Б 1919-­‐1945 2,84% 3,85% 5,60% 4,18% Ц 1946-­‐1960 5,14% 6,07% 7,60% 7,51% Д 1961-­‐1970 14,02% 16,21% 16,05% 15,40% E 1971-­‐1980 29,24% 30,79% 24,52% 26,18% Ф 1981-­‐1990 27,30% 24,86% 23,64% 24,15% Г 1991-­‐2011 20,91% 17,68% 21,65% 21,82% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% ПЕРИОДИ  Д,  Е,  Ф 70,56% 71,86% 64,21% 65,73%  Према  подацима  добијеним  током  рада  на  Националној  типологији3 26 стамбене  површине,  односно  19.34%  стамбених   јединица,   а  представља  тек  1.72%    од  укупног  броја  објеката  (2.5%  улаза,  према  поштанској  адреси).  Осим   неспорне   статистичке   заступљенoсти,   за   стамбене   зграде   настале  током   посматраног   периода   карактеристична   је   и   велика   разноврсност  архитектонских  решења,  склопова  и  материјализације  фасаде.  То  се  најбоље  сагледава   на   типологији   датој   у   ”Термовизијском   атласу   Београда”,   где   се  уочава  да  у  датом  периоду  постоје  сви  релавантни  типови  материјализације  и  склопа  фасадног  омотача,  у  сва  три  степена  сложености  (слика  1-­‐4).  Изузетно  велика  заступљеност  у  свеукупном  грађевинском  фонду  земље,  као  и  разноврсност  примењених  материјала  и  архитектонских  решења  указују  на  значај   детаљног   методолошког   испитивања   обнове   зграда   насталих   током  усмерене   стамбене   градње.   Наиме,   утрошак,   односно   потенцијална   уштеда  енергије,   у   овако   великом   броју   домаћинстава   има   стратешки   значај   за  комплетну   енергетску   слику   наше   државе   (слика   1-­‐7).   Са   друге   стране,  велика  типолошка  разноврсност  стамбених  зграда  насталих  у  овом  периоду  завређује   посебне   архитектонске   анализе   потенцијалних   мера   обнове   и  понекад   захтева   специфичне   интервенције   којима   се   приступа   у   циљу  енергетске  оптимизације.   27 Слика   1-­‐7.   Раст   потрошње   електричне   енергије   у   Србији   у   периоду   1990-­‐2015   |  Извор:   http://www.eps.rs/Lat/Article.aspx?lista=Sitemap&id=100  приступљено  13.10.2015. GWh 1.4  Архитектонске  и  урбанистичке  вредности  ”нових  насеља”  Изузетан   интензитет   грађевинске   активности   током   периода   ”усмерене  стамбене   градње”   био   је   добрим   делом   резултат   друштвено-­‐политичких  прилика  али  није  био  стихијски.  Још  од  краја  1940-­‐их,  развој  станоградње  је  био   планиран   и   све   до   краја   седамдесетих   био   је   приметан   перманентан  развој   и   напредак   свих   елемената   струке.   Урбанистичка   решења  појединачних   блокова   и   приградских   насеља   добијана   су   на   основу  националних   конкурса,   као   и   архитектонска   решења   бројних   стамбених  зграда,   што   је   често   резултовало   вредним   оставрењима   (Митровић   1975,  Стојановић  и  Мартиновић  1978,  Благојевић  2004,  итд).  Осим  архитектонско-­‐урбанистичких  вредности  великог  броја  тих  пројеката,  значајно   је  и  то  што  су   њима   обухватани   и   сви   комплементарни   садржаји   (школе,   обданишта,  центри   месних   заједница   са   комерцијалним   и   друштвеним   садржајима),  планиране   су   и   уређиване   зелене   и   слободне   површине,   паркинзи,   гараже  итд.   у   складу   са   тадашњом   регулативом.   Данас   овај   сегмент   грађевинског  фонда  представља  и  веома  интересантно  поље  теоријских  и  културолошких  истраживања   те   се   и   његове   вредности   перманентно   преиспитују   и  4ревалоризују.    Унапређења  која  осавремењују  и  продужавају  животни  век  стамбеног  фонда,  са   позиције   актуелне   парадигме   одрживости   представљају   практично  најпожељније   решење,   нарочито   узимајући   у   обзир   и   шири   друштвени  контекст,   социјални   и   културолошки   значај   обнове   зграда   у   постојећем  вредном   урбаном   ткиву.   Стамбене   зграде,   без   обзира   на   архитектонске  вредности   које   могу   поседовати,   не   могу   се   посматрати   као   статични  споменици  будући  да   су  перманентно  настањене,   те   се  понашају   као   ”живи  организми  који  се  морају  прилагођавати  савременим  потребама”  (Graf,  2014).  Управо   потреба   да   се  њихова   основна  функција   задржи  и   унапреди,   отвара    Посебно  се  могу  издвојити  публикације  Unœinished  Modernisations  (Mrduljaš  and  Kulić  2012),  4Диференцирана   суседства   Новог   Београда   (Ерић,   2009),   док   се   генеза   и   трансформација  архитектонске  и  урбанистичке  ”доктрине”  вероватно  најбоље  могу  сагледати  у  књизи  Нови  Београд:  оспорени  модернизам  (Благојевић,  2007). 28 бројна   питања   архитектонског   третмана   ових   зграда   приликом   адаптације,  те  захтева  преиспитивање  различитих  техничких  и  обликовних  решења. 
 29 2. СТАМБЕНА  АРХИТЕКТУРА  1960-­‐1990:  ПРОЈЕКТОВАНО  И  АКТУЕЛНО   СТАЊЕ   Да   би   се   боље   сагледала   проблематика   обнове   и   енергетске   оптимизације  стамбених   зграда   насталих   током   периода   ”усмерене   стамбене   градње”,  неопходно   је   разумевање   архитектонских   специфичности   овог   сегмента  нашег   грађевинског   фонда.   Грађење   у   великим   потезима,   формирање  читавих  нових  насеља  и   стамбених  блокова  у   урбаним  срединама  било   је   у  том   периоду   готово   једини   одговор   на   константну   потребу   за   великим  бројем   станова   у   оквиру   тадашњег   друштвено-­‐економског   основа  станоградње.   Планирање,   пројектовање   и   реализација   ових   комплексних  архитектонско-­‐урбанистичких   целина   било   је   у   свим   својим   сегментима  нераздвојиво   испреплетано   са   доступним   и   пожељним   техникама   градње,  материјализацијом,   технолошким   решењима,   као   и   перманентним  преиспитивањем   архитектонског   склопа   новог,   социјалистичког   стана   и  становања.   Потенцијал   за   обнову   мора   се   стога   разматрати   у   контексту  пројектованог,   реализованог   и   данашњег   стања   овог   дела   грађевинског  фонда.   2. 1.  Пројектовање  и  реализација  објеката  ”усмерене  стамбене  градње”   2.1.1.  Планирање  ”нових  насеља”  Свакако   једна   од   посебности   планирања   и   грађења   у   склопу   усмерене  стамбене  градње  је  формирање  ”нових  насеља”  -­‐  било  да  се  ради  о  стамбеним  блоковима   попут   новобеоградских   блокова,   било   да   се   ради   о   новим  насељима,   најчешће   на   ободу   већих   градова   попут   Београда,   Новог   Сада,  Ниша.   Они   су   углавном   планирани   као   аутохтоне   просторне   и   друштвене  јединице,   у   складу   са   институцијом   ”месне   заједнице” .   У   већини   случајева,  5   У   послератном   периоду   формирани   су   ”месни   одбори”   и   ”стамбене   заједнице”.   Устав   из  51963.   дефинише   ”месну   заједницу”   као   најнижу   форму   локалне   самоуправе   (формално  факултативног   карактера)   која   замењује   месне   одборе   и   стамбене   заједнице.   Уставом   из  1974.   месне   заједнице   постају   ”обавезан   облик   самоуправног   организовања   на  територијалном  принципу”  (Вујовић  2014). 30 то  значи  да  су  осим  стамбених  зграда  грађени  и  ”центар  месне  заједнице”  са  комбинацијом  комерцијалних,  културних  и  друштвенополитичких  садржаја,  школа  и  обданиште.  Крајем  седамдесетих  и  током  осамдесетих,  неки  од  ових  садржаја   све   чешће   бивају   изостављени   у   реализацији,   али   су   временом  готово   сва   насеља   и   блокови   опремљени   елементарним   комплементарним  садржајима.  Уз  комплетну  инфраструктурну  опремљеност  која  је  по  правилу  пратила   изградњу,   данас   можемо   сматрати   да   се   добар   део   овог   сегмента  грађевинског   фонда   налази   на   солидно   опремљеним   локацијама   које   већ  имају   обезбеђене   значајне   капацитете   водовода,   канализације,  телекомуникација,   приступне   и   интерне   саобраћајнице,   паркинг   места,  гараже  и  сл.  као  и  уређене  зелене  површине,  комплементарне  садржаје  који  су  предвиђени  иницијалним  пројектом  и  неретко  током  експлоатације  даље  развијани,  проширивани  и  допуњавани.    Планирање  у  ”великим  бројевима”  такође  је  имало  за  последицу  репетицију  идентичних   или   веома   сличних   архитектонских   решења   на   великом   броју  објеката.  Како  су  носиоци  посла  била  велика  грађевинска  предузећа,  неретко  са   сопственим   системима   префабрикације,   понављање   одређених   модела   и  склопова   није   било   карактеристично   само   у   оквиру   појединачног   блока/насеља,   већ   се   поједина   решења   јављају   на   различитим   локацијама  широм  земље.     2.1.2.  Технологија  градње  и  архитектонски  склоп  Интензивна   индустријализација   стамбене   градње   захтевала   је   и  одговарајући   приступ   архитектонском   пројектовању.   Како   се   градитељска  активност   интензивирала,   још   је   крајем   1955.   године   основана   комисија   са  задатком   да   испита   и   предложи   стандард   за   основни   грађевински  модул   и  већ  након  шест  месеци  предлог  комисије   ”Јединствени  модуларни  систем  у  зградарству”   усваја   се   као   југословенски   стандард .   Следи   низ   елабората  6којима   су   детаљно   истражени   димензионални   стандарди   за   димензије    Детаљан  приказ  развоја  норматива  из  ове  области,  као  и  пратећих  елабората  и  студија  дат  6је   у   тексту   Мате   Бајлона   ”Стан   у   Београду”   (Архитектура   урбанизам   74-­‐77),   нарочито   у  поглављу  7  -­‐  Југословенски  грађевински  центар. 31 распона,  дебљине  међуспратних  конструкција,  елементе  намештаја  и  опреме  и   сл.   Наредба   о   привременим   техничким   прописима   о   пројектовању   и  грађењу  у  стамбеној  изградњи  по  систему  модуларне  координације  донета  је  1960.  године  (Службени  лист  ФНРЈ  4/60),  док  је  крајем  исте  деценије  донет  и  одговарајући   Правилник   о   техничким   мерама   и   условима   за   изградњу  стамбених   објеката   по   систему   модуларне   координације   мера   (Службени  лист  СФРЈ  26/69)   са  модулом  од  10cm  (1M)  као  основном   јединицом.  Током  целокупног   посматраног   периода,   готово   све   стамбене   зграде   су   32 Слика   2-­‐1.   Положај   модуларних   равни   у   односу   на   конструктивне   елементе,  фасадне  и  преградне  зидове  |  Извор:  Правилник  о  техничким  мерама  и  условима   за   изградњу   стамбених   објеката   по   систему   модуларне  координације  мера  (Службени  лист  СФРЈ  26/69,  стр.  782) пројектоване   према   овим   принципима ,   са   нормираним   распонима  7међуспратних  конструкција  (девет  модуларних  величина  од  3,60  до  6,00m)  и  свега   три   мере   за   конструктивне   висине   спратова   (27М,   28М   и   29М).  Позиција   модуларних   равни   у   односу   на   носеће   елементе,   преградне   и  фасадне   зидове  прецизно   је   дефинисана   у   односу  на   тип   градње   (бетонски  зидови,  зидани  зидови  и  скелетни  систем,  слика  2-­‐1).    Упркос   бројним   ограничењима,   током   шездесетих   и   седамдесетих   година  прошлог   века,   кроз   низ   пројектантских   и   теоријских   истраживања,   бројне  конкурсе,  дискусије  и  размене  искустава  искристалисала  су  се  бројна  решења  која  су  веома  успешно  објединила  тадашње  идеолошке  премисе  ”савременог  стана”,   функционалност,   рационализацију,   логику   и   правила   индустријске  станоградње   у   вредна   архитектонска   решења   (слика   2-­‐2).   Осамдесетих  година,  уз  друштвено-­‐економске  промене,  постепено  долази  и  до  отклона  од  ове   праксе   и   данас   концепта   модуларне   координације   у   станоградњи  практично   и   нема,   а   чак   и   на   великим   насељима   радови   се   практично   у  целости  изводе  на  лицу  места.    Модуларност,   тежња   да   се   омогући   флексибилност   и   адаптибилност   током  различитих   модалитета   коришења   стана   (промена   у   броју   генерација,  станара,   режима   становања   и   сл.),   комплементарност   и   компатибилност  појединих   просторних,   конструктивних   и   функционалних   целина   оставили  су   простора   да   се   у   савременим   интервенцијама   потраже   нове  интерпретације  ових  стамбених  склопова.   2.1.3.  Технологија  градње  и  материјализација  Експанзија   грађевинске   индустрије   одразила   се   и   на   материјализацију  стамбених   зграда.  Као  и   у   случају   архитектонких   склопова,   упркос   бројним  регулаторним,   идеолошким   и   економским   ограничењима   у   овом   периоду  наилазимо   на   изузетно   разноврсна   решења.   Данас,   након   деценија  експлоатације,   имамо   сасвим   добар   увид   у   то   која   су   се   од   тих   решења  показала  успешним  а  која  су  испољила  одређене  недостатке.       Чланом   2   Правилника   изузети   су   били   објекти   у   заштићеним   целинама   и   објекти  7произведени  по  затвореном  индустријском  систему.   33 Примарна  конструкција  је  најчешће  била  армиранобетонска  и  то  у  неком  од  система   префабрикације   развијеним   током   1960-­‐их   и   1970-­‐их   година.  Скелетне   конструкције,   превасходно   у   ИМС   систему,   доминирале   су  станоградњом   (Ђукановић   2015)   али   су   били   заступљени   и   разни   облици   34 Слика   2-­‐2.   Примери   станова   из   неколико   конкурсних   решења   |   Извор:   Алексић  1975,  стр.  44 панелне   градње   које   су   користила   велика   грађевинска   предузећа   (”Рад”,  ”Неимар”,   ”Трудбеник”,   ”Комграп”   итд.).   Скелетни   систем   свакако   омогућава  већу  флексибилност  и  лакше  измене  просторне  организације  стана  али  када  је   реч   о   потенцијалним   променама   габарита   самог   објекта   -­‐   могућих  проширења   у   хоризонталном   и   вертикалном   правцу   -­‐   оба   система   се   могу  посматрати  равноправно.  Наиме,  како  су  коришћени  типизирани  елементи  и  високе   марке   бетона,   објекти   из   овог   периода   најчешће   могу   поднети  додатна   статичка   оптерећења   која   би   проистекла   из   евентуалних  интервенција  на  габариту  зграде.   Фасадни   омотач   је   концепцијски   био   условљен   техником   градње   али   и  тенденцијом  да  се  оствари  ”модерни  карактер”  чак  и  на  позицијама  рађеним  на  лицу  места.  Низови  прозорских  и  парапетних  трака,  са  или  без  лођа  и  пуна  зидна   платна,   махом   без   икаквих   отвора   на   бочним   фасадама,  карактеристични  су  за  готово  све  стамбене  зграде  из  посматраног  периода,  без   обзира   на   примењене   фасадне   материјале   и   структуру   фасадног   зида.  Технолошка   решења   префабрикованих   система   примењиваних   у   ранијим  фазама   усмерене   стамбене   градње   нису   (са   изузетком   новобеоградске  ”телевизорке”)  имала  фасадне  панеле  са  прозорским  отвором  у  самом  панелу  (Ђукановић,   2015.).   Отвори   су   формирани   између   панела,   са   парапетима  монтажним  или   рађеним   на   лицу  места   и   управо   на   тим   позицијама   данас  уочавамо   највеће   топлотне   губитке.   Потреба   за   брзом   реализацијом,  недовољно   познавање   нових   материјала   и   склопова,   неадекватно  прилагођавање   усвојених  иностраних   решења  неки   су   од  најчешћих   узрока  лоших  перформанси  ових  фасада.   Са   становишта  потенцијалне  обнове,   пак,  могућност   потпуне   замене   појединих   сегмената   представља   аспект   који  свакако  завређује  темељнија  разматрања.  Тек  у  последњој  деценији  примене  префабриковане   станоградње  код  нас,   јављају   се   техничка  и   архитектонска  решења   са   ”традиционалним”,   појединачним   прозорским   отворима,   као   на  примеру   новобеоградских   блокова   19а,   63-­‐64,   44,   итд.   Посебну   тему   по  питању  третмана  приликом  енергетске  санације  зграда   ”усмерене  стамбене  градње”  представљају  завршне  фасадне  облоге  и  разноврсне  обраде  о  чему  ће  бити  више  речи  у  трећем  поглаљу.   35 Термички   омотач   ових   зграда   свакако   да   не   одговара   актуелним  стандардима   али   је   на   кључним  позицијама   била   предвиђана  и   уграђивана  термоизолација,   испрва   искуствено   а   потом   и   у   складу   са   одговарајућом  регулативом   из   области   термичке   заштите.   Елементи   термичког   омотача  биће  детаљно  анализирани  у  наредном  поглављу.   2. 2.  Актуелно  стање  објеката  ”усмерене  стамбене  градње”  Деценије   експолатације   и   готово   никаква   улагања   у   текуће   одржавање,   уз  неизбежне  друштвено-­‐историјске  промене,  имају  за  последицу  то  да  су  данас  објекти  ”усмерене  стамбене  градње”  по  многим  просторним,  функционалним  и   техничким   карактеристикама   дисонантни   схватању,   стандарду   и  потребама  савременог  становања.  Да  би  се  добили  валидни,  одрживи  модели  обнове,   без   обзира   да   ли   је   побољшање   енергетских   карактеристика   ових  зграда   примарни   циљ   интервенције,   неопходно   је   преиспитати   и   опције  унапређења   по   дугим   аспектима.   Архитектонско   решење   које,   осим  побољшања  енергетске   ефикасности,   доноси  и   активирање  нових  простора  и/или   садржаја,   унапређује   просторни,   светлосни   или   акустички   комфор   у  становима   свакако   представља   додатну   мотивацију   да   се   приступи  свеобухватној  интервенцији.   2.2.1.  Заједнички  садржаји  и  простори  Константно   помањкање   стамбеног   простора   довело   је   током   времена   и   до  промена   намене   разних   заједничких   садржаја   и   простора   у   стамбеним  зградама.  Просторије  намењене  скупштини  станара,  перионице,  сушионице,  оставе   и   сл.   током   деведестих,   па   и   касније,   претворене   су   у   стамбене   или  пословне   просторе.   У   мањим   местима   и   на   мање   атрактивним   локацијама  још   увек   има   доста   таквих   неискоришћених   простора   те   би   проналажење  тржишног  модела  којим  би  се  они  могли  активирати  олакшало  финансирање  обнове  зграде.  У  богатој  морфолошкој  разноврсности  архитектонског  склопа  ових  објеката  јављају   се   и   двотракти,   атријуми,   различите   разуђене   и   сложене   форме   36 (слика   2-­‐3).   Архитектонске   интервенције   на   оваквим   зградама   могу   да  обухвате   и   застакљивање   појединих   сегмената,   формирања   наткривених  простора,   стакленика   и   сл.   Тада   се,   осим   побољшања   енергетских  перформанси   зграде,   добијају   и   нови   квалитетни   простори,   отварају   се  могућности   за   повећање   корисне   површине,   побољшање   разних   аспеката  комфора   па   и   формирање   нових   заједничких   садржаја   примеренијим  стандарду  савременог  становања .  8 2.2.2.  Параметри  комфора  и  термичке  перформансе  -­‐  потребне   промене  материјализације  Посматрајући   синтезно   одређене   параметре   топлотног,   ваздушног,  акустичког   и   светлосног   комфора,   њихове   прорачунске   вредности   показују  да   је   управо   у   зградама   грађеним   у   периоду   1961-­‐1975   остварен   најнижи  степен   комфора   по   овим   параметрима   (Ђукановић,   2015.).   Иако   код   нас   до  сада   није   спроведено   темељно   истраживање   које   би   емпиријски     Правилник   о   условима   и   нормативима   за   пројектовање   стамбених   зграда   и   станова  8(”Службени  гласник  РС”  58/2012)  не  дефинише  и  не  регулише  просторије  које  би   служиле  као  заједнички  садржаји  у  склопу  стамбене  зграде  (просторије  за  прославе,  рекреацију,  игру  деце  и  сл.),  али  се  сматрају  веома  пожељним  у  савремним  концептима  становања. 37 Слика   2-­‐3.   Морфолошка   разноврсност   новобеоградских   зграда   (сви   објекти   су   у  истој  размери)  |  Извор:  www.geosrbija.rs квантификовало  параметре  комфора  у  становима,  искуствено  нам  је  познато  да   се   станари   у   зградама   ”усмерене   стамбене   градње”   често   жале   на   лоше  услове   топлотног   и   вадушног   комфора,   где   осим   трансмисионих   губитака  кроз   спољашње   зидове,   значајну   улогу   имају   и   губици   и   продувавање   на  фасадним   отворима,   пропали   спојеви   на   панелима,   пропала   и   влажна  термоизолација   у   фасадним   зидовима   и   сл.   Таква   оштећења   на   фасадном  омотачу   већ   су   документована   у   претходним   истраживањима   (Cukovic  Ignjatovic   and   Ignjatovic   2007,   Јовановић   Поповић   и   Игњатовић   2011,  Игњатовић   и   Ћуковић   Игњатовић   2012),   док   искуства   и   истраживања   и   у  другим   земљама   указују   на   сличне   проблеме   на   зградама   истог   периода  (Boermans   et   al.   2015,   Bullen   2004,   Graf   2012,   Lowe   2010,   Nemry   et   al.   2010,  Petersdorff   et   al.   2005   итд.).   Иако   наша   регулатива   још   увек   не   разматра  енергију  потребну  за  хлађење  у  летњем  периоду,  евидентно  је  да  су  објекти  настали   у   периоду   ”усмерене   стамбене   градње”   веома   осетљиви   по   том  питању,   не   само   због   структуре   фасадних   зидова,   већ   и   због   великих  стаклених   површина   (често   без   адекватне   заштите),   слабо   изолованих  равних   кровова   итд.   Занимљиво   је   да   се   и   тај   проблем   јавља   у   другим  европским  земљама,  и  то  у  климатским  подручјима  са  далеко  нижим  летњим  температурама   од   наших,   па   је   тако   у   Енглеској   спроведено   истраживање  које  је  показало  знатно  више  измерене  температуре  у  зградама  овог  периода,  па   су   чак   извођене   и   корелације   са   евидентираним   утицајем   на   здравље   и  одређеним  бројем  смртних  случајева  (Beizaee  et  al.  2013).  Енергетску  оптимизацију  зграда  ”усмерене  стамбене  градње”,  дакле,  требало  би   посматрати   и   као   прилику   да   се   постигне   виши   ниво   комфора   у  стамбеним   јединицама.   У   датим   условима   локације   и   оријентације,  појединачним   техничким   мерама   могуће   је   донекле   побољшати   поједине  аспекте   комфора   али   се   једино   свеобухватним   архитектонским   приступом  ове   стамбене   зграде   могу   адекватно   осавременити   и   заиста   продужити  животни  век.   
 38 3.  КАРАКТЕРИСТИЧНИ  СКЛОПОВИ  И  ПОЈЕДИНАЧНЕ  МЕРЕ  ОБНОВЕ   3.1  Преглед  карактеристичних  елемената  термичког  омотача  Важећи   Правилник   о   енергетској   ефикасности   зграда   препознаје   20  различитих  елемената  термичког  омотача  за  које  су  прописане  максималне  дозвољене   вредности   коефицијента   пролаза   топлоте   Umax   за   постојеће   и  новопројектоване  зграде  (Табела  3.1).  Приликом  енергетске  санације  зграда  потребно  је  испитати  опције  унапређења  свих  елемената  термичког  омотача  али   се   они   у   реалној   ситуацији   не   могу   третирати   равноправно   пошто  њихово   учешће   у   укупним   топлотним   губицима   није   исто   а   санација   може  бити   скопчана   са   бројним   техничким   и   финансијским   проблемима   који  превазилазе  потенцијалне  бенефите.  У  овом  поглављу  су  издвојени  елементи  који  се  могу  сматрати  карактеристичним  за  стамбене  зграде  из  посматраног  периода   и   изложене   су   појединачне   мере   обнове   којима   се   постижу  карактеристике  тражене  Правилником  о  енергетској  ефикасности  зграда.  Из   категорије   ”Елементи   и   системи   у   контакту   са   спољним   ваздухом”  разматрани  су:  • спољни  зидови  (поглавље  3.2),  • прозори,   балконска   врата   грејаних   просторија   и   грејане   зимске   баште  (поглавље  3.3),  • равни  кровови  изнад  грејаног  простора  (поглавље  3.4)  и  • међуспратне  конструкције  изнад  отвореног  пролаза  (поглавље  3.5),  Из  категорије  ”Унутрашње  преградне  конструкције”  разматрани  су:  • међуспратне  конструкције  изнад  негрејаних  простора  (поглавље  3.6)  и  • зидови  према  негрејаним  просторима  (поглавље  3.7).   39 40 Опис елемента / система Постојећа зграда
 Umax 
 [W/(m2×K)] Нова зграда Umax [W(m2×K] Елементи и системи у контакту са спољним ваздухом 1. Спољни зид 0,40 0,30 2. Зид на дилатацији (између зграда) 0,50 0,35 3. Зидови и међуспратне конструкције између грејаних просторија различитих јединица, различитих корисника или власника 0.90 0.90 4. Раван кров изнад грејаног простора 0,20 0,15 5. Раван кров изнад негрејаног простора 0,40 0,30 6. Коси кров изнад грејаног простора 0,20 0,15 7. Коси кров изнад негрејаног простора 0,40 0,30 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза 0,30 0,20 9. Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште 1,50 1,50 10. Стаклени кровови, изузимајући зимске баште, светлосне куполе 1,50 1,50 11. Спољна врата 1,60 1,60 12. Излози 1,80 1,80 13. Стаклене призме 1,60 1,60 Унутрашње преградне конструкције 14. Зид према грејаном степеништу 0,90 0,90 15. Зид према негрејаним просторима 0,55 0,40 16. Међуспратна конструкција испод негрејаног простора 0,40 0,30 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора 0,40 0,30 Конструкције у тлу (укопане, или делимично укопане) 18. Зид у тлу 0,50 0,35 19. Под на тлу 0,40 0,30 20. Укопана међуспратна конструкција 0,50 0,40 Табела  3.1.  Највеће  дозвољене  вредности  коефицијента  пролаза  топлоте,  Umax  [W/(m2×K)],   за   елементе   термичког   омотача   зграде   |   Извор:   Правилник   о  енергетској  ефикасности  зграда,  Службени  гласник  РС  61/2011 У   оквиру   Националне   типологије   стамбених   зграда   Србије   (Јовановић  Поповић  и  др,  2013б),  на  основу  прикупљених  података  о  преко  17000  зграда  и   одговарајућих   кластер   анализа   обављених   за   објекте   вишепородичног  становања,  извршена   је   класификација   којом   је  идентификовано   укупно  39  карактеристичних   представника   стамбених   зграда   у   седам   различитих  временских   периода   (класе  А-­‐Ф,   слика   1-­‐6)   и  шест   типова   (типови   1   и   2   за  породично   становање,   односно   типови   3-­‐6   за   вишепородично   становање,  слика   1-­‐6).   За   сваки   од   39   типова   идентификовани   су   елементи   термичког  омотача   и   предложене   две   опције   унапређења   (Јовановић   Поповић   и   др.  2013б,  стр.  17):  • Унапређење   1   -­‐   дефинисано   као   ”стандардне   мере,   које   су   и   иначе   упобичајене  на  нашем  тржишту”  и  • Унапређење   2   -­‐   дефинисано   као   ”унапређене   мере,   које   захтевају   већи   обим  инвестиција”.  У  оквиру  овог  поглавља  извршена  је  анализа  предложених  мера  унапређења  за   елементе   термичког   омотача   укупно  12  референтних   типова   зграда   које  припадају   посматраном   сегменту   грађевинског   фонда   -­‐   вишепородичном  становању   изграђеном   у   периоду   од   1961.   до   1990.   године   -­‐   што   одговара  типовима   3-­‐6   у   оквиру   периода   Д-­‐Ф   Националне   типологије   (слика   1-­‐6).  Анализом   су   преиспитане   могућности   и   ограничења   практичне   примене  грађевинских  мера  санације  предложених  у  оквиру  Националне  типологије,  на   основу   којих   су   дате   препоруке   за   њихову   примену   на   посматраном  сегменту  грађевинског  фонда,  односно  предложене  алтернативне  мере  које  би  се  могле  применити  у  одређеним  ситуацијама.   3.2  Спољни  зидови  Спољни   зидови   представљају   доминантну   компоненту   термичког   омотача  зграде.   Код   стамбених   зграда   највећи   део   површине   термичког   омотача  зграде   управо   се   односи   на   фасадне   зидове   и   њихова   санација   је   често  неизбежна   када   се   тежи   побољшању   енергетске   ефикасности.   Најчешћа  опција   је  додавање  термоизолационог  слоја  чиме  се  најефикасније  редукује   41 42 Слика  3-­‐1   Фасаде   стамбених   зграда   из   1960-­‐их   и   1970-­‐их   година   -­‐   примери  примене   различитих   материјала   и   фасадних   обрада   |   Фото:   Н.   Мацут,  (Stanković  B.  and  Macut  N.  2014) пролаз  топлоте  кроз  фасадни  зид.  Приликом   постављања   термоизолације   у   фасадним   зидовима   стамбених  зграда   у   нашим   климатским   условима   најповољнијом   опцијом   се   сматра  позиција   са   спољашње   стране   зида   будући   да   се   тако   на   најбољи   начин  користи   термички   капацитет   масивног   дела   фасадног   зида.   Код   зграда  грађених   у   периоду   1960-­‐1990,   међутим,   постоји   велика   разноврсност  склопова   и   завршних   обрада   фасадних   зидова   (слика   3-­‐1)   и   овај   тип  интервенције   није   увек   могуће   тако   једноставно   реализовати   као   што   је  случај   код   зиданих   зграда   са   фасадним   малтером   као   завршном   обрадом.  Тако,   на   пример,   само   на   релевантним   репрезентима   типова   у   Атласу  вишепородичних  зграда  Србије  и  Националној  типологији  стамбених  зграда  Србије  наилазимо  на  чак  22  различита  склопа  фасадних  зидова.  У  контексту  потенцијалних   интервенција,   евидентирани   фасадни   зидови   могу   се  класификовати  на  следећи  начин:  i. Зидани,  малтерисани  зидови,    ii. Армиранобетонски  зидови,  iii. Вишеслојни  ”сендвич”  зидови  са  опекарским  елементима  као  завршном  обрадом,  iv. Вишеслојни  ”сендвич”  зидови  са  натур  бетоном  као  завршном  обрадом,  v. Зидови  са  посебном  фасадном  обрадом,  vi. Парапетне  испуне  лаких  конструкција.   43 Зидани,   малтерисани   зидови   без   термоизолациониг   слоја,   могу   се  једноставно  унапредити  постављањем  термоизолације  са  спољашње  стране,  уз   коришћење   одговарајућег   система   контактне   фасаде   са   танкослојном  фасадном  обрадом.  Сви  зидови  овог  типа,  без  обзира  да  ли  су  зидани  опеком,  гитер   блоковима,   ”дурисол”   блоковима,   ”шљако”   блоковима   и   сл.   не  задовољавају  актуелне  прописе  из  области  термичке  заштите  и  неопходно  их  је  изоловати.    У  посматраном   сегменту   грађевинског  фонда,   ови   зидови   се  могу   сматрати  карактеристичним   за   објекте   грађене   у   најранијем   периоду   усмерене  стамбене   градње   а   у   Националној   типологији   они   се   јављају   код  представника   типова   Д3,   Д5   и   Д6.   Код   свих   евидентираних   склопова   је   у  оквиру  опције   ”унапређење  1”  предвиђен  систем  контактне  фасаде   са  10cm  термоизолације   (минералне   вуне),   док   се   у   оквиру   опције   ”унапређење   2”  предлаже  систем  контактне  фасаде  са  термоизолацијом  дебљине  15,  односно  20cm   (табела   3-­‐2).   Дебљина   термоизолације   која   се   може   применити  зависиће   и   од   геометрије   зграде   и   положаја   фасадних   отвора   (нпр.   ако  постоје  прозори  у  близини  унутрашњег  угла  фасаде),   диспозиције   суседних  зграда,   непосредног   окружења   и   слично.   Предложеним   унапређењима  значајно   се   побољшавају   термичке   карактеристике   зидова,   али   приликом  енергетске   санације   зграде   пожељно   је   испитати   више   опција   како   би   се  дошло  до   ”оптималног”  решења  за  конкретни  објекат,   о   чему  ће  бити  више  речи  у  наредним  поглављима  овог  рада.       44 Додатни  (неретко  и  основни)  аргумент  за  санацију  фасаде  може  бити  и  лоше  стање   оригиналне   фасадне   обраде   (слика   3-­‐2).     Током   1960-­‐их   и   1970-­‐их  коришћене   су   бројне   врсте   фасадних   облога   -­‐   племенитих   малтера  најразличитијег   састава   и   текстуре.   Неки   су   се   показали   изузетно   трајним,   Табела  3-­‐2  Зидани  спољашњи  зидови  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Д3 0.89 0.23 0.15 Д5 1.26 0.29 0.21 Д5 1.67 0.31 0.22 Д6 1.57 0.31 0.22 малтер 2cm гитер опека 25cm малтер 2cm малтер 2cm шљако блок 25cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm малтер 2cm шљако блок 25cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm малтер 2cm Дурисол блок 20cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm малтер 2cm шљако блок 25cm малтер 2cm малтер 2cm Дурисол блок 20cm малтер 2cm малтер 2cm Дурисол блок 20cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm малтер 2cm опека 38cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm малтер 2cm опека 38cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm малтер 2cm опека 38cm малтер 2cm малтер 2cm гитер опека 25cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm малтер 2cm гитер опека 25cm малтер 2cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm 45 док  су  неки  почели  да  показују  знаке  пропадања  већ  након  неколико  година  и  данас  су  у  веома  лошем  стању.  Приликом   санације   објеката   веће   спратности   потребна   је   и   додатна   пажња  приликом   избора   фасадног   система   како   би   се   задовољили   и   захтеви   у  погледу  заштите  од  пожара.   Армиранобетонски   зидови   јављају   се   у   склопу   фасада   објеката   усмерене  стамбене   градње   као   елементи   примарне   конструкције   или   као   елементи  испуне,   у   оба   случаја   најчешће   изоловани   са   унутрашње   стране  термоизолацијом   дебљине   3-­‐5cm   или   обложени   термоизолационим  малтером  (табела  3-­‐3).    У  обликовном  смислу,  могу  бити  доминантни  елемент,  неретко  и  пуно  зидно  платно   (слика   3-­‐3   лево),   али   се   често   јављају   и   у   комбинацији   са   другим  материјалима,   формирајући   специфичан   архитектонски   израз   (слика   3-­‐3  десно   и   слика   3-­‐4).   Технички,   њихова   санација   би   се   такође   могла  реализовати  на  исти  начин  као  код  зиданих  зидова,  али  такође  треба  водити  рачуна  и  о  односу  према  обликовним  и  ликовним  карактеристикама  зграде  -­‐  да  ли  ће  се  интервенцијом  оне  сачувати,  интерпретирати  на  нови  начин  или  занемарити.  Системи  вентилисаних  фасада  могу  често  помирити  енергетске,  обликовне   и   техничке   захтеве   али   су   ова   решења   вишеструко   скупља   од  уобичајених  система  контактне  фасаде.   46 Слика  3-­‐2.  Оштећења  фасадне  облоге  на  зиданом  зиду 47 Слика  3-­‐3.  Примери  стамбених  зграда  са  армиранобетонским  фасадним  зидовима  -­‐  представници   типова   Д6   (лево)   и   Е5   (десно)   Националне   типологије  стамбених  зграда  Србије  |  Фото:  С.  Боснић Слика   3-­‐4.   Бетонска   платна   на   зградама   новобеоградског   блока   29   |   Фото:   Д.  Игњатовић У   табели   3-­‐3   дати   су   примери   армиранобетонских   фасадних   зидова   из  Националне   типологије   где   је   у   свим   опцијама   унапређења   предложено  постављање  термоизолације  са  спољашње  стране.  Код  зграда  попут  солитера  на  слици  3-­‐3,  то  је  свакако  и  технички  и  обликовно  примерено  решење,  док  је  у   случајевима   где   су   армиранобетонски   зидови   мање   заступљени   у  структури   фасадног   омотача   потребно   преиспитати   неопходност   и  различита  решења  санације  ове  позиције.   Табела  3-­‐3  Армиранобетонски  спољашњи  зидови  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Д6 0.75 0.25 0.19 Е5 1.12 0.26 0.15 Ф6 1.76 1.76 0.27 малтер 2cm термоизолација 3cm бетон 25cm НЕМА ИЗМЕНА малтер 1cm термоизолација 5cm АБ зид 14cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm малтер 1cm термоизолација 5cm АБ зид 14cm малтер 2cm термоизолација 3cm бетон 25cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm термон малтер 2cm бетон 19cm термон малтер 4cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm термон малтер 2cm бетон 19cm термон малтер 4cm малтер 1cm термоизолација 5cm АБ зид 14cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm малтер 2cm термоизолација 3cm бетон 25cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm 48 Вишеслојни  ”сендвич”  зидови  са  опекарским  елементима  као  завршном   обрадом   у   пракси   су   се   показали   као   посебан  изазов   приликом   енергетске  санације   фасаде.   Интервенцијом   са   спољашње   стране   тешко   је   задржати  оригиналан   архитектонски   израз.   Теоријски   постоји   могућност   демонтаже  спољашњег   слоја,   уз   замену   термоизолације,   те   поновна   уградња   исте   или  сличне  фасадне  облоге  али  се  поставља  питање  колико  би  то  било  тржишно  исплативо   на   стамбеним   зградама   старим   педесетак   година,   а   нарочито   у  случајевима   када   је   сама   облога   у   добром   стању   (слика   3-­‐5).   Овај   тип  фасадног  склопа  се  често  јавља  у  комбинацији  са  натур  бетоном  (слика  3-­‐4)  или   другим   фасадним   облогама   што   постављање   термоизолације   са  спољашње  стране  чини   још  нерационалнијим.  У  Националној  типологији  се  за   овај   тип   фасадног   зида   не   предлаже   никаква   интервенција   (Јовановић  Поповић  и  др.  2013а,  типови  Е4,  Ф4  и  Ф5,  стр.  264,  314  и  322),  док  је  у  неким  случајевима   разматрана   могућност   постављања   изолације   са   спољашње  стране  (табела  3-­‐4),  када  у  циљу  постизања  што  бољег  енергетског  разреда  долази  до  потпуног  отклона  од  оригиналног  архитектонског  решења  (ибид,  типови  Ф3  и  Ф5,  стр.  306  и  стр.  322).  Наравно,  остаје  могућност  постављања  термоизлације   са   унутрашње   стране   уз   већ   поменуте   недостатке   и   49 Слика  3-­‐5.  Стамбене  зграде  на  Бановом  Брду  |  Фото:  Д.  Игњатовић ограничења   или   примена   система   са   фасадним   плочицама   од   опекарских  елемената  којима   се  може  у  потпуности   симулирати  изглед  зида  обрађеног  фасадном  опеком  (слика  3-­‐6).   50 Табела  3-­‐4  Спољашњи  зидови  са  фасадном  опеком  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Е5 1.75 0.28 0.16 Ф3 0.59 0.59 0.21 малтер 2cm пуна опека 25cm малтер 2cm пуна опека 25cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm фасадна облога 1cm малтер 2cm опека 6,5cm термоизолација 4cm фасадна опека 12cm термоизолација - минерална вуна 12cm малтер 1cm малтер 2cm пуна опека 25cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm фасадна облога 1cm малтер 2cm опека 6,5cm термоизолација 4cm фасадна опека 12cm НЕМА ИЗМЕНА Слика   3-­‐6.   Систем   контактне   фасаде   са   завршном  обрадом  ”StoCerativ  Brick”  која  симулира  фасадну   опеку   |   извор :   h t tp ://www.stocorp.com/sto-­‐œinishes/#brick  приступљено  3.3.2016. Вишеслојни  ”сендвич”  зидови  са  натур  бетоном  као  завршном  обрадом  најчешће  се  јављају  у  склопу  префабрикованих  армиранобетонских  фасадних  панела.  Ови  зидови  по  правилу  већ  имају  уграђену  термоизолацију  дебљине  4-­‐10cm  (табела  3-­‐5)  која  код  многих  објеката  временом  пропала,  навлажила  се  и  одавно  изгубила  функцију  (слика  3-­‐7).     Термичке   карактеристике   ових   фасадних   зидова   најједноставније   се   могу  побољшати   додавањем   термоизолације   са   спољашње   стране,   што   је   у  Националној   типологији   и   дато   као   препорука   за   типове   Е4,   Е6,   Ф3   и   Ф6  (табела  3-­‐5).  Слика  3-­‐8  приказује  стамбену  зграду  у  новобеоградском  блоку  63  где  су  станари  самоиницијативно  реализовали  овакву  интервенцију.   51 Слика  3-­‐7    Стамбена   зграда   у   новобеоградском   блоку   62:   термовизијски   снимци  откривају   структуру   префабрикованих   фасадних   панела   и   зоне   где   је  термоизолација  практично  изгубила  функцију Табела  3-­‐5  Вишеслојни  спољашњи  зидови  са  натур  бетоном  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Е4 0.77 0.24 0.14 Е6 0.81 0.24 0.14 Е6 0.84 0.24 0.14 Ф3 0.46 0.46 0.16 бетон 7,5cm термоизолација 4cm бетон 3,5cm бетон 8cm термоизолација 8cm бетон 6cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm НЕМА ИЗМЕНА малтер 2cm термоизолација 10cm бетонски панел 7cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm бетон 8cm термоизолација 8cm бетон 6cm малтер 2cm термоизолација 10cm бетонски панел 7cm малтер 2cm термоизолација 10cm бетонски панел 7cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm бетон 16cm термоизолација 4cm бетон 6cmтермоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm бетон 16cm термоизолација 4cm бетон 6cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm бетон 16cm термоизолација 4cm бетон 6cm бетон 7,5cm термоизолација 4cm бетон 3,5cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm бетон 7,5cm термоизолација 4cm бетон 3,5cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm 52  Ф6 0.58 0.58 0.20 Ф6 0.59 0.59 0.20 Табела  3-­‐5  Вишеслојни  спољашњи  зидови  са  натур  бетоном  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Тип бетон 8cm термоизолација 8cm бетон 6cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm бетон 8cm термоизолација 6cm бетон 6cm НЕМА ИЗМЕНА бетон 8cm термоизолација 8cm бетон 6cm термоизолација - минерална вуна 20cm малтер 1cm бетон 8cm термоизолација 8cm бетон 6cm НЕМА ИЗМЕНА 53 Слика  3-­‐8   Део   зграде   на   којој   су   станари   сами   санирали   армиранобетонску  префабриковану  фасаду  и  суседна  зграда  са  непромењеном  фасадом Већина   фасадних   зидова   овог   типа   заправо   су   префабриковани  армиранобетонски  фасадни  панели  на  којима  су  временом  пропале  спојнице  и  где  данас  констатујемо  бројна  и  разноврсна  оштећења  (слика  3-­‐7  и  3-­‐9).     Имајући   у   виду   да   код   ових   фасада   неретко   постоје   бројни   технички  проблеми  и  оштећења  у  самој  структури  панела  која  је  неопходно  санирати,  приликом   енергетске   рехабилитације   ових   зграда   неопходно   је   испитати   и  друге  опције.   Једно  од  решења  може  бити  и  потпуно  уклањање   спољашњег  дела  панела  и  постојеће  термоизолације,  уз  монтажу  нове  фасадне  облоге  са  одговарајућим   термоизолационим   слојем   и   завршном   обрадом   у   складу   са  архитектонским   решењем   (задржавајући   карактер   и   ликовност   постојеће  зграде  или  нудећи  савременији  архитектонски  израз).  Оваква  решења  су  још  увек  са  економске  стране  дискутабилна  у  нашим  тржишним  условима  али  су,  у   случајевима   када   постоје   значајна   оштећења   фасадних   панела,   једино  адекватно   решење.   У   Европи   се   такође   истражује   ова   проблематика,   а  тенденција   је   да   се   изнађу   решења   која   се   могу   ефикасно   реализовати,   уз  редукцију   тежине   нових   делова   фасадног   омотача.   Једним   од   успешнијих  пројеката   може   се   сматрати   европски   истраживачки   пројекат   ”ТЕС   54 Слика   3-­‐9   Оштећени  фасадни   панели   на   зградама   Рудо   1-­‐3   |  Фотодокументација  Грађевинског  факултета  Универзитета  у  Београду енергетска   фасада”     (TES   Energy   Facade)   у   оквиру   којег   је   развијен   систем  префабрикованих  елемената  са  дрвеном  потконструкцијом  који  се  монтирају  на  постојећи  унутрашњи  део  префабрикованог  сендвич  панела  (слика  3-­‐10).   Зидови   са   посебном   фасадном   обрадом   попут   кулијеа,   мозаик   плочица,  керамичких   плочица   и   сл.   јављају   се   углавном   на   зградама   рађеним   у  различитим   системима   префабрикације,   најчешће   са   завршном   облогом  положеном  директно  у  оплату.  Избор  материјала,  боје,  текстуре  био  је  веома  важна  компонента  ликовности  и  архитектонског  израза  код  многих  објеката  те   се   овој   проблематици   треба   посветити   са   више   пажње   у   фази  пројектовања   санације   фасаде   и   од   случаја   до   случаја   испитати   различите  опције   санације   уз   примену   савремених   фасадних   облога.   Како   се   ради   о  техникама  и  материјалима  који  се  у  нашој  пракси  први  пут  појављују  управо   55 Слика  3-­‐10   Т Е С   с и с т ем   е н е р г е т с к е   с а н а ци ј е   п р еф а б ри ко в а ни х  армиранобетонских   панела:   1-­‐постојећи   панел;   2-­‐демонтажа   спољаш-­‐њег  дела  и  постојеће  термоизолације;  3-­‐постављање  термоизолационог  слоја   -­‐   подлоге   и   демoнтажа   фасадне   столарије;   4-­‐монтажа   новог  фасадног  елемента  са  столаријом;  5-­‐израда  опшивки,  окапница  и  других  елемената  опреме  на  лицу  места  |  Lylykangas  et  al.  pp.  16 у  овом  периоду,  јављају  се  велике  осцилације  у  стању  у  којем  се  данас  налазе  ове  фасадне  облоге.  Наиме,   због  разлике  у  подлози,  припремним  радовима,  квалитету   уградње,   квалитету   израде   саме   облоге   или   процедурама   и  технологији   различитих   грађевинских   предузећа,   често   се   једна   иста  фасадна   обрада  на   неким   зградама   одржала   добро   док   је   на   другим   готово  сасвим  пропала  (слика  3-­‐11).     Када   је   зид   са   оваквом   фасадном   облогом   неопходно   санирати,   можемо  сматрати   најповољнијим   решењем   постављање   термоизолације   са  спољашње  стране  (табела  3-­‐6)  уз  фасадну  обраду  која  одговара  оригиналном  архитектонском   решењу.   Данас   су   на   тржишту   доступни   и   системи  контактних   фасада   код   којих   се   у   завршном   слоју   могу   симулирати  различите  фасадне  обраде.   56 Слика   3-­‐11.  Фасадна   облога   од   керамичких   елемената   у   релативно   добром  стању  (десно)  и  са  већим  оштећењима  (лево)   Парапетне  испуне  лаких  конструкција  представљају  део  фасадног  омотача  формиран   у   виду   лаке   сендвич   конструкције,   без   зиданог   или   бетонског  зида.   Састоје   се   од   унутрашње   облоге   (најчешће   иверица,   ламперија,  гипскартонске  плоче  и   сл.),  парне  бране  и  термоизолације  у  унутрашњости  скопа  и  фасадне  облоге  (ребрасти,  таласасти,  ређе  раван  лим,  салонит  плоче  и  сл.),  на  дрвеној  или,  што  је  ређи  случај,  металној  потконструкцији.  Јављају  се  првенствено  код  префабрикованих  фасадних  склопова,  будући  да  је  тек  у  последњој   деценији   ”усмерене   стамбене   градње”   технологија   израде  фасадних   панела   са   отворима   у   склопу   самог   панела   узела  маха.   До   тада   је  било   уобичајено   да   се   формирају   низови   прозора   који   би   испуњавали   цео  конструктивни   растер   или   да   се  фасадни   панели   ”размичу”   на  месту   где   је  предвиђен  фасадни  отвор.  У  сваком  случају,  парапет  би  најчешће  био  извођен  независно,   као  посебан   (полу)префабрикован   елемент,   односно   у   виду  лаке  конструкције,   како   је   већ   објашњено   у   делу   2.1.3.   Технологија   градње   и   материјализација.   Као   и   код   других,   у   то   време   нових,   технологија   у  станоградњи,   и   овде   је   било   разноврсних   решења   (слика   3-­‐1)   од   којих   се  многа   нису   показала   успешним   у   експлоатацији.   Како   су   грејна   тела  углавном   смештана   у   парапетним   нишама,   топлотни   губици   на   овим  позицијама  су  у  стварности  често  већи  од  прорачунских.   Табела  3-­‐6  Фасадни  зид  са  посебном  обрадом  -­‐  постојеће  стање  и  опције  унапређења  са  U  вредностима  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Д4 1.74 0.31 0.22 малтер 2cm гитер блок 19cm монтажни бетонски парапет 5cm термоизолација - минерална вуна 10cm малтер 1cm мозаик плочице 0.5cm малтер 2cm гитер блок 19cm монтажни бетонски парапет 5cm мозаик плочице 0.5cm малтер 2cm гитер блок 19cm монтажни бетонски парапет 5cm термоизолација - минерална вуна 15cm малтер 1cm мозаик плочице 0.5cm 57 Национална   типологија   препознаје   ову   позицију   али   не   предлаже   никаква  унапређења,   будући   да   је   овакве   склопове   готово   немогуће   санирати  парцијалном   интервенцијом   већ   се   само   може   извршити   демонтажа  парапета   уз   замену   неким   другим   системом.   Овакви   склопови   се,   међутим,  често   јављају  и  као  парапети  на  лођама  који   се  могу  парцијанлно   санирати  што   је   нарочито   погодно   приликом   замене   фасадне   столарије   када   се   и  постојећи   парапети   могу   модификовати   постављањем   додатног  термоизолационог   слоја   или   у   потпуности   заменити   новим   монтажним  склопом.   3.3  Прозори  и  балконска  врата  грејаних  просторија  Замена  фасадне   столарије   представља   један   од  најефиканијих  начина   да   се  значајно   редукују   топлотни   губици,   али   и   да   се   унапреде   и   други   аспекти  комфора  код  посматраних  зграда  -­‐  постиже  се  боља  заптивеност,  побољшава  се   звучна   изолација,   уграђују   се   спољашњи   застори   тамо   где   их   није   било,  постојећи   се   замењују   ролетнама   са   термоизолационом   испуном   итд.  правилном   уградњом   нове   фасадне   столарије   редукују   се   не   само  трансмисиони,  бећ  и    вентилациони  губици  чиме  се  постижу  значајно  боље  енергетске  карактеристике  зграде.  Национална   типологија   у   овом   сегменту   стамбеног   фонда   препознаје   два  основна   типа   прозора:   двоструке   прозоре   са   раздвојеним   крилима   (уска  кутија)   и   прозоре   са   спојеним   крилима   (”крило   на   крило”),   по   правилу  дрвене  конструкције.  Пројектовање  у  условима  модуларне  координације  је  у  случају   фасадне   столарије   довело   до   готово   униформних   димензија   и  система   поделе   -­‐   типизирани   растери,   нормиране   спратне   висине,   висине  парапета   условљне   функционалним   захтевима   простора   стандардизованих  величина   условили   су   понављање   релативно   малог   броја   комбинација   на  хиљадама  стамбених  зграда.    У  предлозима  унапређења,  Национална  типологија  предвиђа  дрвени  прозор  са   двослојним   стакло-­‐пакетом  испуњеним  инертним   гасом   као   унапређење  којим   се   задовољавају   актуелни   захтеви   из   Правилника   о   енергетској   58 ефикасности  зграда  (видети  табелу  3-­‐1),  односно  ПВЦ  прозор  са  трослојним  изолационим  нискоемисионим   стакло-­‐пакетом  испуњеним  инертним   гасом  (табела  3-­‐7).  У  пракси  смо,  међутим,  сведоци  да  се  станари  најчешће  одлучују  за   ПВЦ   столарију   са   двослојним   термоизолационим   стакло-­‐пакетом,   где   се  зарад  повољније  цене  неретко  опредељују  за  производе  сумњивог  квалитета  који   не   одговарају   актуелним   нормативима   предвиђеним   Правилником   о  енергетској  ефикасности  зграда.   Застори  су  код  објеката  усмерене  стамбене  градње  углавном  предвиђани  као  спољашњи   у   виду   дрвених   а   касније   пластичних   ”еслингер”   ролетни   на  директно   изложеним   позицијама,   док   су   на   отворима   који   су   на  заклоњенијим   позицијама   (лође,   атријуми,   светларници   и   сл.)   предвиђане  унутрашње   платнене   ролетне.   Национална   типологија   у   предлозима  унапређења   не   обрађује   проблематику   застора   али   би   се   приликом   сваке  конкретне   енергетске   санације   обавезно   требале   размотрити   и   опције  побољшања  застора.  Адекватни  спољашњи  застори  могу  повољно  утицати  и  на  различите  аспекте  комфора,  као  и  на  реални  енергетски  биланс,  будући  да  се  могу  значајно  редуковати  нежељени  топлотни  добици  у  летњем  периоду  као  и  топлотни  губици  зими.    Приликом   замене   фасадне   столарије,   када   су   спољашњи   застори   у   питању,  запажамо  неколико  практичних  проблема:   59 Табела   3-­‐7.   Прозори   и   балконска   врата   -­‐   постојеће   стање   (лево)   и   опције  унапређења  са  U  вредностима.  Предложена  унапређења  су  идентична  за  све  типове  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б 1) Кутије  за  ролетну  су  код  ових  зграда  биле  стандардизованих  димензија  -­‐  3М  (30cm)  док  је  за  данашње  ролетне  потребан  мањи  простор  (око  20cm)  па  је  потребно  обратити  пажњу  на  карактеристичне  детаље.  2) Код  отвора  који  су  имали  платнене  ролетне  потребно  је  испитати  да  ли  се  може   искористити   геометрија  фасадног   платна,   спој   са   таваницом  и  сл.   како   би   се   добио   одговарајући   простор   за   смештај   спољашњег  застора.  3) У   појединим   случајевима   није   могуће   уградити   спољашњу   ролетну   без  промене  изгледа  зграде  -­‐  тада  би  требало  испитати  алтернативне  опције  или   размотрити   интервенцију   која   би   се   униформно   реализовала   на  целом  објекту.     60 Слика  3-­‐12.   Стамбена   зграда   у   новобеоградском  Блоку  23  почетком  двехиљадитих  (горе)  и  2015.  (доле)     Замена   фасадне   столарије   је   посебно   интересантна   и   зато   што   се   може  реализовати  и  индивидуално  по  становима.  Захваљујући  све  приступачнијој  цени   ПВЦ   столарије   и   директног   позитивног   утицаја   на   разне   аспекте  комфора,  станари  се  све  чешће  одлучују  за  ову  интервенцију.  На  овај  начин  се  подиже  квалитет  становања  унутар  самих  стамбених  јединица  али  се  уједно  неконтролисано   и   практично   неповратно   девастира   изглед   саме   зграде  (слика  3-­‐12).   3.4  Равни  кровови  изнад  грејаног  простора  Посматрано  на  нивоу  целе  зграде,  код  објеката  вишепородичног  становања  карактеристичним   за   посматрани   период   учешће   кровне   конструкције   у  расподели   топлотних   губитака   је   релативно   мало ,   па   су   и   потенцијалне  9уштеде  далеко  мање  у  односу  на  фасаду.  Санацију   равног   крова,  међутим,   сматрамо   значајном  не   само   зато  што   она  има   изузетно   велики   утицај   на   термички   комфор   (и   зими   и   лети)   станова     Површина   крова   је   код   ових   објеката   релативно   мала   у   односу   на   укупну   површину  9термичког  омотача.   61 Слика  3-­‐13.  Самоникла  вегетација  на  равном  крову који  се  налазе  непосредно  испод  равног  крова,  већ  и  због  тога  што  су  равни  кровови  на  овим  зградама  махом  у  веома  лошем  стању  (слика  3-­‐12).  Неки  10од   кровова   су   током   последњих   двадесетак   година   делимично   санирани,  неки   су   надограђивани   крајем   прошлог   века   али   је   и   даље   овај   проблем  уочљив  на  великом  броју  објеката.  У   Националној   типологији   наилазимо   на   осам   примера   равног   крова   из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  код  којих  су  дати  предлози  унапређењa  (Табела  3-­‐8).  На  свим  примерима  већ  постоји  нека  врста  термоизолације  у  слојевима  равног  крова  али  је  дебљина  термоизалиције  најчешће  5cm,  a  прорачунате  U  вредности   се  крећу  од  0,43  до  1,41  W/(m2хK)  што   је  далеко  више  од  0,2  W/(m2хK)   колико   износи  максимална   дозвољена   вредност   за   постојеће   зграде  дефинисана   Правилником   о   енергетској   ефикасности   зграда   (за  новопројектоване  је  чак  0,15  W/(m2хK)).  Да  би  се  постигле  тражене  термичке  карактеристике,   потребна   је   знатно   дебља   термоизолација,   што   значи  подизање  коте   крова   за   у   просеку   15-­‐20cm  у   односу  на   постојеће   стање.   То  значи   да   ће   у   склопу   ове   интервенције   бити   неопходно   урадити   и   ново  одводњавање,  а  код  неких  зграда  и  нов  назидак,  ограде  и  сл.  Јасно  је,  дакле,  да   енергетска   рехабилитација   највероватније   неће   бити   директно  узрокована  слабим  перформансама  равног  крова,  али  је  недопустива  пракса  да   се   оштећени   кровови   санирају   без   интенције   да   се   побољшају   термичке  карактеристике   крова,   односно,   да   се   свака   санација   услови   испуњавањем  захтева   прописаних   Правилником.   Све   таваничне   конструкције   које   су  регистроване   код   објеката   из   ова   три   периода   су   по   конструктивним  карактеристикама   исте   као   међуспратне   таванице,   тако   да   је   прилично  извесно   да   би   непроходни   кровови   могли   да   се   конвертују   у   проходне   или  зелене   кровове,   односно   да   при   комплекснијим   интервенцијама   могу   бити  додавани  и  нови  садржаји.     Оштећена   хидроизоалција   и   прокишњавање,   влажна   и   недовољна   термоизолација  10типични   су   за   равне   кровове   који   деценијама   нису   ни   прегледани   а   камоли   правилно  одржавани. 62 Табела  3-­‐8  Равни  кровови  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Д4 1.07 0.21 0.16 Д5 0.85 0.18 0.14 Д6 0.70 0.18 0.13 Д6 0.43 0.16 0.15 асфалт 2cm цем. кошуљица 3cm хидроизолација 1cm бет. за пад мин. 6cm термоизолација 5cm АБ плоча 14cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 25cm парна брана ситноребр. тав. 25cm тршчани плафон 5cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 20cm парна брана ситноребр. тав. 25cm тршчани плафон 5cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација 1cm термоизолација 20cm мрш. бет. за пад 5cm термоизолација 5cm АБ плоча 14cm малтер 2cm асфалт 2cm цем. кошуљица 3cm хидроизолација 1cm бет. за пад мин. 6cm термоизолација 5cm ситноребр. тав. 25cm тршчани плафон 5cm ливени асфалт 3cm хидроизолација 1cm цем. кошуљица 2cm мрш. бет. за пад 5cm термоизолација 5cm АБ плоча 14cm малтер 2cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација 1cm термоизолација 15cm мрш. бет. за пад 5cm термоизолација 5cm АБ плоча 14cm малтер 2cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 25cm парна брана ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 20cm парна брана ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm битум. шљунак 2cm хидроизолација термоизолација 5cm парна брана лаки бет. за пад 5cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 25cm парна брана АБ плоча 14cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 3-5cm термоизолација 20cm парна брана АБ плоча 14cm 63 Е4 0.86 0.19 0.13 Е5 1.38 0.17 0.14 Е6 1.41 0.18 0.15 Табела  3-­‐8  Равни  кровови  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Тип бетонске плоче 5cm хидроиз. (мембрана) термоизолација 25cm хидроизолација 1cm бет. за пад мин. 5cm тер папир термоизолација 2,5cm вр.прем. битум. 0,5cm ИМС таваница 25cm терацо 5cm хидроизолација 1cm бет. за пад мин. 5cm тер папир термоизолација 2,5cm вр.прем. битум. 0,5cm ИМС таваница 25cm бетонске плоче 4cm хидроизолација термоизолација 20cm хидроизолација 1cm перлит малтер 5cm АБ плоча 22cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 4-6cm термоизолација 25cm парна брана монт. АБ таван. 18cm бетонске плоче 3cm песак 2cm хидроизолација 1cm цем. кошуљица 2cm тер папир термоизолација 5cm слој за пад мин.5cm монт. АБ таван. 18cm бетонске плоче 5cm хидроиз. (мембрана) термоизолација 16cm хидроизолација 1cm бет. за пад мин. 5cm тер папир термоизолација 2,5cm вр.прем. битум. 0,5cm ИМС таваница 25cm бетонске плоче 4cm хидроизолација термоизолација 25cm хидроизолација 1cm перлит малтер 5cm АБ плоча 22cm бетонске плоче 4cm песак 3cm хидроизолација 1cm перлит малтер 5cm АБ плоча 22cm цем. кошуљица 4cm хидроизолација цем. кошуљица 4-6cm термоизолација 20cm парна брана монт. АБ таван. 18cm 64 Ф6 0.48 0.48 0.14 Табела  3-­‐8  Равни  кровови  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Тип бетонске плоче 4cm песак 3cm термоизолација 20cm хидроизолација 1cm термоизолација 6cm парна брана слој за пад мин.3cm АБ плоча 16,5cm нема измена бетонске плоче 4cm песак 3cm хидроизолација 1cm термоизолација 6cm парна брана слој за пад мин.3cm АБ плоча 16,5cm 65 3.5  Међуспратне  конструкције  изнад  отвореног  пролаза  Учешће  међуспратних  констрункција  изнад  отворених  пролаза  је  веома  мало  у   поређењу   са   осталим   елементима   термичког   омотача.   У   Националној  типологији  ове  позиције  су  приказане  само  за  типове  Д4,  Д5  и  Ф5  и  њихова  11структура,   као   и   модалитети   унапређења   дати   су   у   Табели   3-­‐9.   Увидом   у  енергетске  билансе  дате  у  оквиру  Националне  типологије  запажа  се  да  оне,  посматрано   на   нивоу   целе   зграде,   генеришу   мање   потребе   за   енергијом   за  грејање   него   напр.   улазна   врата   у   станове.   Неизоловани   еркери,   таванице  изнад   пасажа   и   сл.,   међутим,   генеришу   топлотне   губитке   који   се   не   могу  занемарити   у   становима   код   којих   ове   површине   некада   представљају  20-­‐30%   површине   термичког   омотача   поједине   стамбене   јединице.   За  разлику   од   равног   крова,   овде   најчешће   нема   других   оштећења   која   треба  санирати   (осим  евентуално  дотрајалих   спуштених  плафона)  и  дешава   се  да  сами   станари   изолују   ове   елементе   како   би   побољшали   услове   комфора   у  својим  становима.  У   случају   када   постоји   спуштени   плафон,   додатно   изоловање   је   релативно  једноставно   реализовати   у   простору   спуштеног   плафона   (тип   Д4,  унапређење   2   у   Табели   3-­‐9),   задржавајући   чисту   висину   пролаза   испод  таванице.   Накнадно   изоловање   додавањем   термоизолације   са   спољашње  стране,   међутим,   подразумева   спуштање   доње   коте   завршне   обраде   за  10-­‐20cm  (додатна  термоизолација  +  завршна  обрада)  и  није  увек  изводљиво,  те  би  димензије  и  склоп  свакако  требало  пажљиво  проверити  пре  упуштања  у  енергетску  санацију  ове  позиције.   3.6  Међуспратне  конструкције  изнад  негрејаних  простора  Међуспратне   конструкције   изнад   негрејаних   простора   код   посматраних  стамбених   зграда  најчешће   се   јављају  на  делу   станова  који   се  налазе  изнад    Позиције  овог  типа  постоје  и  код  других  зграда  приказаних  у  Националној  типологији  али  11су  топлотни  губици  по  тим  позицијама  занемарљиви  у  односу  на  друге  елементе  термичког  омотача  и  нису  приказани  у  финалној  публикацији. 66 улаза ,  подрума,  техничких  етажа  и  сл.  и  по  правилу  су  неизоловане  или  са  12веома  малим  термоизолационим  слојем  у  саставу  конструкције  (Табела  3-­‐10).  Када   је   реч   о   таваницама   изнад   ветробранских   и   степенишних   простора,   у   Табела  3-­‐9  Међуспратне  конструкције  изнад  отвореног  пролаза  на  објектима  Д4,  Д5  и  Ф5  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) скица са описом U 
 W/(m2K) Д4 0.87 0.25 0.21 Д5 1.47 0.26 0.22 Ф5 0.35 0.35 0.18 паркет 2,2cm подлога од дрво бетона 2,5cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm нема измена паркет 2,2cm флорбит 3cm АБ плоча 14cm потконст. сп. плафона ваздух 30cm термоизолација 15cm фибер цементне плоче 2cm паркет 2,2cm флорбит 3cm АБ плоча 14cm ваздух 30cm дрвени роштиљ од летав термоизолација 3cm малтер на рабицу.3 паркет 2,2cm подлога од дрво бетона 2,5cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm термоизолација 12cm малтер.1cm паркет 1cm цем. кошуљица 3cm плутафон 1cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm термоизолација 10cm малтер.2cm термоизолација 10cm цементне плоче 2cm паркет 1cm цем. кошуљица 3cm плутафон 1cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm термоизолација 10cm малтер.2cm паркет 2,2cm флорбит 3cm АБ плоча 14cm ваздух 30cm дрвени роштиљ од летава термоизолација 3cm малтер на рабицу.3cm термоизолација 10cm малтер.1cm паркет 2,2cm подлога од дрво бетона 2,5cm ТМ3 таваница 20cm малтер 2cm термоизолација 15cm малтер.1cm   Степенишни  и   ветробрански  простор   је   код   готово   свих   зграда  из  посматраног  периода  12негрејан. 67 случају  када  је  висина  приземља  већа  од  висине  осталих  етажа,  најчешће  има  простора  за  постављање  додатне  изолације.  Слично  као  код  таваница  изнад  отвореног   простора,   ако   постоји   спуштени   плафон,   изолација   се   може  поставити  у  зони  спуштеног  плафона  уз  задржавање  постојеће  чисте  висине.  Подруми,   техничке   етаже   и   слични   простори,   међутим,   најчешће   су   били  извођени   тако   да   се   оствари   минимум   тражен   тада   важећим   прописима   о  чему   је   већ   било   речи   у   делу   2.1.2.   Тадашњим   прописима   биле   су  13дефинисане  модуларне  и  минималне  чисте  висине  у  стамбеним  зградама,  где  је  за  подрумске    просторије  минимална  чиста  висина  била  2,1m  и  данас  често  нема   простора   за   постављање   додатне   термоизолације,   нарочито   у  дебљинама  предложеним  у  оквиру  Националне  типологије  (10-­‐15cm,  табела  3-­‐10).  У  оквиру  планирања  енергетске  санације,  за  ове  случајеве  је  потребно  размотрити   решења   која   могу   да   испуне   захтеве   дате   Правилником   о  енергетској  ефикасности  зграда    где  је  за  постојеће  зграде  Umax  =0,4W/(m2×K),  што  упућује  на  нешто  мању  дебљину  термоизолације  него  што  је  предложено  кроз   опције   унапређења,   где   су   са   10cm   додатне   термоизолације   добијане  вредности   од   0,22-­‐0,32W/(m2×K).   Осим   димензионалног,   код   накнадног  изоловања  ових  просторија  јављају  се  и  проблеми  везани  за  противпожарну  заштиту   као   и   приступ   хоризонталним   разводима   разних   инсталационих  система  који  су  често  вођени  управо  испод  ових  таваница.    Како   је   енергетска   санација   међуспратних   конструкција   изнад   негрејаних  простора   у   реалности   условљена   бројним   техничким   и   практичним  ограничењима,   а   ипак   може   значајно   утицати   на   комфор   у   стамбеним  јединицама   и   донекле   редуковати   енергетске   потребе   и   на   нивоу   целе  зграде,   можда   би   се   у   будућим   допунама   и   корекцијама   Правилника   могло  размислити   и   о   евентуалном   одступању   од   максималне   дозвољене  вредности   коефицијента   пролаза   топлоте   у   случајевима   када   није   могуће  остварити  тражену  вредност,  како  би  се  ове  позиције  ипак  санирале.      Правилник  о  техничким  мерама  и  условима   за  изградњу   стамбених  објеката  по   систему  13модуларне   координације   мера,   Службени   лист   СФРЈ   29/69,   претходно   Наредба   о  привременим   техничким   прописима   о   пројектовању   и   грађењу   у   стамбеној   изградњи   по  систему  модуларне  координације,  Службени  лист  ФНРЈ  4/60. 68 Табела  3-­‐10  Међуспратне  конструкције  изнад  негрејаних  простора  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  Извор:  Јовановић  Поповић  и  др.  2013.б Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 таваница/ термоизолација U 
 W/(m2K) додатна термоизолација U 
 W/(m2K) додатна термоизолација U 
 W/(m2K) Д3 неизолована   ”Стандард”   таваница  (тршчани   плафон) 0,83 10cm  додатне   термоизолације,   нов  спуштени   плафон 0.25 15cm  додатне   термоизолације,   нов  спуштени   плафон 0.21 Д3 неизолована  АБ   таваница 1,30 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,29 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,21 Д4 неизолована  АБ   таваница 1,35 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,29 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,21 Д5 неизолована  ТМ3   таваница 1,23 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,29 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,21 Д6 АБ  плоча,  2cm   термоизолације  у   слојевима  пода 1,60 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,30 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,22 Е3 неизолована  ТМ3   таваница 1,16 нема  измена 1,16 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,28 Е4 неизолована  ИМС   таваница 1,20 нема  измена 1,20 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,21 Е5 АБ  плоча  20cm  и   перлит  бетон  15cm 0,53 нема  измена 0,53 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,22 Е6 неизолована  монт.   ошупљена  АБ   таваница 1,31 8cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,34 15cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,21 Ф3 АБ  плоча,  4cm   термоизолације  са   доње  стране 0,48 нема  измена 0,48 укупно  15cm   термоизолације  +   завршна  обрада 0,20 Ф4 ”омниа”,  4cm   термоизолације  са   доње  стране 0,53 нема  измена 0,53 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,22 Ф5 неизолована  АБ   таваница 2,30 10cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,32 20cm  додатне   термоизолације  +   завршна  обрада 0,18 Ф6 АБ  плоча,  4cm   термоизолације  са   доње  стране 0,45 нема  измена 0,45 нема  измена 0,45 69 3.6  Зидови  према  негрејаним  просторима  Зидови   према   негрејаним   просторима   код   свих   стамбених   зграда   из  посматраног   периода   заправо   су   зидови   према   степеништима,   ходницима,  лифтовима,   техничким   и   помоћним   просторијама.   Анализом   података  добијених  током  рада  на  Националној  типологији  (Табела  3-­‐11),    увиђамо  да  учешће   зидова   према   негрејаном   степеништу   у   укупном   енергетском  билансу  зграде  варира  од  1,4%  (тип  Д3)  до  чак  25,4%  (тип  Д6),  а  у  просеку  14износи   око   11-­‐12%   тако   да   би   унапређења   овог   дела   термичког   омотача  свакако  требало  размотрити.  У   зградама   где   су   степенишни   простор   и   ходници   димензионисани   према  минималним   прописаним   димензијама,   заправо   да   и   не   постоји   могућност  накнадног   постављања   термоизолације.   У   примерима   обрађеним   у   оквиру  Националне  типологије,  за  већину  објеката  у  оквиру  опције   ”унапређење  1”  нису  предвиђене  никаве  измене ,  док  је  опцијом  ”унапређење  2”  предлагано  15постављање   5cm   термоизолације   преко   постојећег   зида,   уз   облагање  гипскартонским   плочама,   изузев   код   објеката   Ф3,   Ф4   и   Ф5   (6cm  термоизолације)   и   Д4   (без   измена   у   односу   на   постојеће   стање).  Интервенције   овог   типа   су   релативно   једноставне   за   реализацију,   могу   се  радити   независно   од   дугих   елемената   термичког   омотача,   не   зависе   од  временских  услова,  не  захтевају  скелу,  по  потреби  се  могу  радити  и  фазно  и  не   изискују   велика   улагања.   Код   објекта   Д4,   где   је   задржан   неизоливан  армиранобетонски   зид   дебљине   20cm,   веома   уобичајен   за   посматрана   три  периода ,  учешће  степенишног  зида  у  укупном  енергетском  билансу  зграде  16  Како  су  сви  прорачуни  у  оквиру  овог  рада  (као  и  приликом  рада  на  Националној  14типологији)  рађени  према  важећем  Правилнику  о  енергетској  ефикасности  зграда,  тј.  разунајући  само  енергију  потребну  за  грејање,  под  ”учешћем  у  енергетском  билансу  зграде”  у  овом  раду  ће  се  сматрати  учешће  у  структури  трансмисионих  губитака  кроз  термички  омотач  зграде.  У  оквиру  опције  ”унапређење  1”  само  је  за  солитер  Ф6  било  предвиђено  постављање  5cm  15термоизолације   преко   постојећег   армиранобетонског   зида;   исто   решење   је   задржано   и   у  склопу  опције  ”унапређење  2”.   На   посматраних   12   зграда   -­‐   типичних   представника   за   периоде   Д,   Е   и   Ф,   код   осам   су   у  16питању   армиранобетонски   зидови   дебљине   14-­‐25cm,   сви   неизоловани,   осим   у   случају  објекта  Ф3  где  постоји  перлит  малтер  дебљине  2cm. 70 је  након  друге  опције  унапређења  износи  чак  29,2%.  Јано  је,  дакле,  да  би  ову  меру  требало  разматрати  већ  при  првим  анализама  потенцијалне  енергетске  рехабилитације  зграде.   Када   је   реч   о   зидовима   према   негрејаним   просторима,   процене   које   се  добијају   користећи  методологију   прорачуна   прописану  Правилником   треба  узети   са  извесном  резервом.  Наиме,   пројектне   температуре   су  далеко  ниже  од  онога  што  искуствено  можемо  регистровати  у  стамбеним  зградама,  па  су  и  топлотни  губици  који  се  прорачунавају  на  основу  њих  највероватније  већи  од  реалних.   Правилник,   даље,   на   исти   начин   третира   простор   вертикалних   и   Табела  3-­‐11  Зидови  ка  негрејаном  степеништу  на  објектима  из  периода  Д,  Е  и  Ф  (1961-­‐1990)  |  подаци  добијени  током  рада  на  Националној  типологији Тип постојеће стање унапређење 1 унапређење 2 учешће у трансмисионим губицима (%) U 
 W/(m2K) учешће у трансмисионим губицима (%) U 
 W/(m2K) учешће у трансмисионим губицима (%) U 
 W/(m2K) Д3 6,93 2,55   0,65 22,42 2,55   0,65 4,5 0,52   0,33 Д4 10,3 2,55 13,6 2,55 29,2 2,55 Д5 5,0 1,13 6,1 1,13 6,3 0,44 Д6 25,4 3,13 35,9 3,13 9,7 0,54 Е3 4,9 1,46 5,7 1,46 16,8 0,45 Е4 5,4 3,09 7,8 3,09 10,5 0,54 Е5 11,4 1,46 14,2 1,46 10,5 0,45 Е6 15,7 2,73 21,7 2,73 28,8 0,53 Ф3 19,2 2,33 26,3 2,33 13,1 0,47 Ф4 15,3 3,09 20,9 3,09 10,6 0,47 Ф5 7,8 1,46 9,5 1,46 3,8 0,40 Ф6 21,2 2,83 28,2 0,53 12,4 0,53 пр1 12,4 2,30 17,7 2,09 13,0 0,67 пр2 11,5 2,23 17,1 2,23 13,9 0,73 пр1  -­‐  просечна  вредност  за  свих  12  приказаних  зграда   пр2  -­‐  просечна  вредност  без  Д5,  Е3  (најмање  учешће  у  енергетском  билансу  зграде)  и  Д6,   Ф6  (највеће  учешће  у  енергетском  билансу  зграде) 71 хоризонталних  комуникација  који   је  смештен  у  средишту  зграде,  као  и  онај  који  се  пружа  дуж  фасадног  зида  (користи  се  јединствени  фактор  корекције  температуре   Fxi=0.5),   што   не   даје   реалан   увид   у   термичке   перформансе  архитектонског   склопа.   Показало   се   да,   у   зависности   од   морфологије  негрејаног   степенишног   простора   -­‐   величини   у   односу   на   укупан   габарит  зграде,   висине   објекта,   застакљења   у   склопу  фасадног   зида   или   крова   итд,  често  долази  до  значајних  одступања  реалних  вредности  Fxi  у  односу  на  ону  дату   Правилником   (Rajčić,   Radivojević,   Elezović   2015).   Коначно,   практично  свака  интервенција  на  фасадном  омотачу  обухватиће  и  део  фасаде  који   је  у  зони   комуникацијског   блока,   па   ће   реалне   температуре   у   том   простору  свакако  бити  још  више.  Једном  речју,  узимањем  у  обзир  и  посредног  одавања  топлоте   између   негрејаног   простора   унутар   зграде   и   спољашње   средине,  свакако  би  се  добили  реалнији  резултати  -­‐  не  само  за  позицију  зидова,  већ  и  за  таванице  изнад  и  испод  негрејених  простора.   72 4.  МЕТОДОЛОГИЈА  ОПТИМИЗАЦИЈЕ  МЕРА  У  ПРОЦЕСУ  АДАПТАЦИЈЕ   4.1  Основна  полазишта  У   претходном   поглављу   изложени   су   принципи   енергетске   санације  појединачних   позиција   термичког   омотача,   уз   осврт   на   уобичајене   изазове  њихове   практичне   примене   на   посматраном   сегменту   грађевинског   фонда.  Показало   се   да   се   неке   мере   могу   релативно   једноставно   реализовати,  директном   применом   типских   решења   попут   оних   приказаних   у   оквиру  Националне   типологије,   док   су   код   других   примећене   различите   техничке,  административне  или  друге  препреке.  Поставља  се  питање,  међутим,  да  ли  је  неопходно   санирати   све   елементе   термичког   омотача,   односно,   како  приликом   енергетске   санације   одредити   степен   унапређења   којим   се  постиже  добар  баланс  између  улагања  и  резултујућих  уштеда.    Одабир   локације,   оријентација,   волуметрија,   прикладно   зонирање  функционалних  склопова,  приликом  пројектовања  нових  зграда  сматрају  се  предусловима   за   постизање   енергетски   ефикасног   архитектонског   објекта  (Annik  et  al.  2001,  Birkeland  2005,  Brophy  and  Lewis  2011,  Gauzin-­‐Müller  2002,  Szokolay  2004  итд.)   али  код  постојећих   зграда  ове  кључне  факторе  више  не  можемо   изменити   или   их   можемо   делимично   кориговати   уз   обимне  грађевинске   радове.   Самим   тим,   ефекти   до   којих   се   може   доћи   само  санацијом  елемената  термичког  омотача  су  ограниченог  домета  и  поставља  се  питање  до  које  мере  је  оваквим  приступом  могуће  редуковати  енергетске  потребе   посматране   стамбене   зграде,   а   када   има   смисла   размотрити   друге  опције.     4.2  Циљеви  оптимизације   4.2.1  Пожељни  степен  унапређења  енергетске  ефикасности  У   актуелном   Правилнику   о   условима,   садржини   и   начину   издавања  сертификата  о  енергетским  својствима  зграда,  у  члану  10  стоји  да:   73 ”енергетски   разред   за   постојеће   зграде,   након   извођења   радова   на   реконструкцији,   доградњи,   обнови,   адаптацији,   санацији   и   енергетској   санацији,  мора  бити  побољшан  најмање  за  један  разред.”  Анализом   података   за   вишепородичне   стамбене   зграде   из   периода  1961-­‐1990,   приказане   у   Националној   типологији   (Табела   4-­‐1),   увиђамо,  међутим,  да  се  и  уз  први  ниво  интервенције  најчешће  постиже  унапређење  за  два,   па   чак   и   три   енергетска   разреда.   Тачније,   након   првог   нивоа   74 тип$ слободностојећа$ ламела$ y$низу$ солитер$ $ $ $ $ Д" 196171970$ $ $ $ $ F" C" C" F" D" C" G" D" C" E" C" B" Е" 197171980$ $ $ $ $ G" D" C" E" D" C" F" D" C" E" C" B" Ф" 198171991$ $ $ $ $ E" D" C" E" D" C" E" D" C" E" C" C" $ $ $ Енергетски$разред$зграде$–$постојеће$стање$ $ Енергетски$разред$зграде$–$након$унапређења$1$ $ Енергетски$разред$зграде$–$након$унапређења$2$ Табела   4-­‐1   Енергетски   разред   објеката   из   периода   Д,   Е   и   Ф   (1961-­‐1990)   -­‐   пре   и  после   предложених   унапређења   |   подаци   из   Јовановић   Поповић   и   др.  2013б. интервенције ,   код   свих   објеката   је   постигнут  D   енергетски   разред,   а   код  17свих   солитера   чак   C   разред.   Из   овога   можемо   закључити   да   се   приликом  енергетске   рехабилитације   ових   зграда   може   сматрати   реалним   циљем  постизање   минимум   D   енергетског   разреда,   а   не   пуко   испуњавање   услова  прописаних   Правилником.   Уочавамо,   такође,   да   је   код   практично   свих  објеката  након  другог  нивоа  унапређења  постигнут  енергетски  разред  С,  те  се  може  претпоставити  да  више  енергетске  разреде  није  могуће  постићи  без  свеобухватног   архитектонског   ремоделовања   којима   би   се   превазишла  ограничења  која  проистичу  из  фактора  облика,  термалног  зонирања  и  сл.  Солитери   су   показали   нешто   бољи   потенцијал   управо   стога   што   се   овим  видом   стамбене   градње   постиже   изузетно   добар   фактор   облика,   па   је   код  типова  Д6  и  Е6  после  другог  нивоа  унапређења  постигнут  чак  В  енергетски  разред.  Слика  4-­‐1  илуструје  приближне  факторе  облика  за  различите  типове  зграда,   где   се   види   да   је   управо   код   солитера   фактор   облика   повољнији   у  односу  на  друге  типове  градње.    У  Националној  типологији  су  као  први  ниво  унапређења  (у  овом  раду  означена  као  ”у1”)  17дате  су  ”стандардне  мере  које  су  и  иначе  уобичајене  на  нашем  тржишту”,  а  као  други  ниво  (у  овом   раду   означен   као   ”у2”)   дате   су   ”унапређене   мере,   које   захтевају   већи   обим   инвестиција”  (Јовановић  Поповић  и  др.  2013б) 75 Слика   4-­‐1.   Приближни   фактори   облика   за   различите   типологије   изградње  (Pavković  i  Zanki,  2010.) 4.2.2  Редукција  броја  позиција  обухваћених  санацијом  Ради   једноставније   реализације   грађевинских   радова   које   је   неопходно  извршити,   као   један   од   циљева   процеса   оптимизације   постављена   је   и  редукција   броја   позиција   обухваћених   санацијом.   Треба   имати   у   виду   да   се  приликом   интервенције   на   стамбеним   зградама   не   може   очекивати   да  станари  напуштају  своје  домове  током  радова,  па  такве  интервенције  нису  ни  разматране.   Tакође,   приликом   стратешких   разматрања   о   опцијама  унапређења   енергетских   перформанси   постојећег   грађевинског   фонда  наглашава  се  потреба  за  хармонизацијом  интервенција  које  се  врше  у  циљу  енергетске  санације  са  радовима  који  се  врше  у  склопу  очекиваних  циклуса  текућег   и   инвестиционог   одржавања   зграде   (Boermans   et   al.   2015,   Bullen  2004,   Petersdorff   et   al.   2005,   Rovers   2004   итд).   Овим   приступом   се  интервенцијом   обухвата   мањи   број   позиција,   остављајући   могућност   да   се  остале  позиције  енергетски  унапређују  пратећи  редовне  циклусе  одржавања  и  обнове  зграда.   4.2.3  Фазна  реализација  Као  што  је  објашњено  у  трећем  поглављу,  неки  елементи  термичког  омотача  се  могу  санирати  индивидуалним  интервенцијама  у  стамбеним   јединицама,  неки  захтевају  радове  у  унтрашњости  објекта  који  нису  директно  зависни  од  временских   услова,   док   се   радови   на   позицијама   попут   фасадних   зидова   и  равних  кровова  могу  изводити  практично  само  током  грађевинске  сезоне  и  подразумевају  обимније  интервенције  које  се  најчешће  морају  реализовати  у  једној   фази.   Приликом   дефинисања   пакета   састављених   од   збира  појединачних   мера   као   и   жељеног   степена   унапређења,   пожељно   је  омогућити   предуслове   за   побољшање   од   минимум   једног   енергетског  разреда   у   односу   на   постојеће   стање   како   би   формални   услови   били  18испуњени   без   интервенција   унутар   станова,   односно   са  што  мањим   бројем  обухваћених  позиција.    Према  услову  из  Правилника  о  условима,  садржини  и  начину  издавања  сертификата  о  18енергетским  својствима  зграда 76 4.2.4  Баланс  између  потребних  улагања  и  потенцијалних  енергетских   уштеда  Будући   да   је   основни   циљ   интервенција   разматраних   у   овом   раду  побољшање   енергетске   ефикасности   стамбене   зграде,   у   дефинисање  ”оптималног”  степена  интервенције  укључена  је  економска  компонента  како  би  се  идентификало  унапређење  појединачне  позиције  које  за  посматран  тип  објекта   има   најповољнији   однос   потребних   улагања   и   резултујућих  енергетских   уштеда   (исказано   кроз   директан   период   отплате).   Остали  аспекти,   попут   процене   повећања   тржишне   вредности   некретнине   која  произилази   из   примене   одређене   мере,   утицаја   различитих   модела  финансирања,  пројекција  очекиваних  промена  цене  енергената,  инфлације  и  сл.   нису   разматрани.   Ови   аспекти   се,   у   зависности   од   примењене  методологије,  користе  за  стратешка  испитвања  којима   је  циљ  профилисање  различитих   тржишних   и   регулаторних   механизама   у   области   енергетске  ефикасности ,  док  је  циљ  овог  истраживања  утврђивање  међусобних  односа  19цене   радова   за   одређену   позицију   и   енергетских   уштеда   које   из   ње  проистичу.   Трошкови   израде   пројектне   документације,   административних  такси,   in-­‐situ   испитивања   и   др.   такође   нису   укључени   у   ове   калкулације,  будући  да  они  не  зависе  од  степена  енергетске  санације  одређене  позиције.  Директан   период   отплате   такође   се   јавља   као   параметар   приликом   избора  финалног  пакета  мера.   4.3  Процедура  оптимизације  и  примењене  методе  Процедура  оптимизације  мера  обнове  стамбених  зграда  у  циљу  побољшања  енергетске   ефикасности,   постављена   у   претходно   дефинисани   контекст,  може  се  поделити  у  шест  фаза:  1. Утврђивање  почетног  стања,    Основни  оквир  за  ове  пројекције  дат  је  у  оквиру  ЕПБД  директиве  (Directive  2010/31/EU)  и  19докумената   који   из   ње   проистичу   (Cоmmission   Delegated   Regulation   (EU)   No   244/2012   и  Guidelines  accompanying  Commission  Delegated  Regulation). 77 2. Идентификација   елемената   термичког   омотача   и   прелиминарна  селекција  степена  унапређења,  3. Анализа   појединачног   учинка   мера   унапређења   елемената   термичког  омотача  уз  анализу  различитих  опција  унапређења,  4. Дефинисање  пакета  мера,  5. Анализа  предложених  пакета  мера  и    селекција  финалног  предлога,  6. Анализа  модалитета  имплементације  предложеног  пакета  мера.  У   оквиру   сваке   фазе,   биће   изложени   предложени   методи   и   дефинисане  кључне  тачке  одлучивања  са  одговарајућим  критеријумима.  С  обзиром  да  су  постављена   четири   основна   циља,   процедура   је   базирана   на   принципу  поједностављеног  итеративног  метода  вишекритеријумске  анализе  како  би  се   дошло   до   оптимизованог   решења   којим   се   обједињују   захтеви   у   оквиру  постављених  циљева  (постизање  минимум  D  енергетског  разреда,  редукција  броја  позиција  обухваћених  интервенцијом,  могућност  фазне  реализације  и  дефинисање  економски  најповољнијих  опција  унапређења).   4.3.1  Утврђивање  почетног  стања   Елаборат  енергетске  ефикасности  представља  основно  полазиште  за  даље  анализе,   као   и   за   израду   пројектне   документације   за   енергетску   санацију  зграде   и   на   основу  њега   се   утврђује   енергетски   разред   зграде.   Поређењем  резултата   овог   елабората   и   елабората   енергетске   ефиканости   стања   по  примени   мера   енергетске   санације,   утврђује   се   усаглашеност   са   траженим  условом  да   се  након  интервенције  постиже  унапређење  од  минимум   једног  енергетског  разреда .  Процедура  и  методологија  прорачуна   су  дефинисане  20Правилником   о   енергетској   ефикасности   зграда   и   представљају   законску  обавезу  приликом  оваквих  интервенција.    Зграде  грађене  у  посматраном  периоду  махом  су  пројектоване  и  извођене  од  стране  великих  предузећа  (Ђукановић,  2015)  и  за  њих  је  најчешће  сачуван  и    Захтев  дефинисан  Правилником  о  условима,  садржини  и  начину  издавања  сертификата  о  20енергетским  својствима  зграда,  Сл.  гласник  РС  69/2012 78 доступан   највећи   део   техничке   документације   на   основу   којег   је   могуће  израдити   елаборат   постојећег   стања.   Како   је   за   усмерену   стамбену   градњу  била  карактеристична  градња  читавих  блокова  и  мањих  насеља  понављањем  типских   решења,   у   таквим   ситуацијама   трошкови   израде   ових   елабората  могу   бити   значајно   редуковани   ако   би   постојала   координација   (на   нивоу  најмање   јединице   локалне   управе)   којом   би   се   приступило   изради   свих  елабората   за   зграде   одређеног   типа.   Међутим,   осим   овог   основног   и  обавезног   корака,   ако   желимо   резултат   којим   ћемо   добити   реалнији  показатељ  ефеката  унапређења,  потребно   је  извршити  и  додатне  анализе  у  циљу  увида  у  актуелно  стање  посматране  зграде:  • Основни  преглед  зграде  и  посебно  елемената  термичког  омотача  и/или  • Деатљни  преглед  зграде.   Основни   преглед   зграде   има   за   циљ   утврђивање   позиција   којима   је  неопходно  текуће  или  инвестиционо  одржавање,  које  не  морају  нужно  бити  обухваћене   иницијалним   планом   енергетске   рехабилитације.   Како   је   већ  детаљно     изложено   у   трећем   поглављу,   за   зграде   из   посматраног   периода  карактеристични   су   проблеми   везани   за   прокишњавање   равног   крова,  пропале   или   лоше   изведене   спојнице   између   префабрикованих   елемената,  оштећења  фасадне  облоге,  дотрајала  фасадна  столарија,  оштећени  спуштени  плафони   и   слично,   што   се   махом   може   детектовати   визуелним   прегледом.  Идентификација   ових   позиција   је   битна   зато   што   се   онда   у   пројекат  рехабилитације   могу   укључити   и   позиције   чије   је   учешће   у   енергетском  билансу   релативно   мало   и   могло   би   бити   искључено   из   прелиминарних  разматрања,   али   и   стога   што   се   за   санирање   оваквих   оштећења   могу  обезбедити  и  средства  из  других  извора .    У  билансу  трошкова  енергетске  21санације  тада  би  требало  искључити  део  трошкова  везаних   за   санацију  тих  позиција,   тако   да   се   у   трошак   енергетске   санације   укључи   само   део   који     Веома   често,   на   нивоу   локалне   управе   (општина,   град,   округ)   постоје   програми  21суфинансирања  санирања  равних  кровова,  обнове  фасаде  и  слично.  Такође,  на  нивоу  зграде  (скупштина   станара,   односно,   тзв.   ”менаџер   зграде”,   средства   на   рачуну   комуналног  предузећа  и  сл.)  могу  бити  на  располагању  одређена  средства  која  су  прикупљена  за  потребе  текућег  и/или  инвестиционог  одржавања. 79 проистиче  из  разлике  у  цени  између  интервенције  која  испуњава  минималне  захтеве   прописане   Правилником   о   енергетској   ефикасности   зграда   и   мере  предложене   у   склопу   оптимизованог   пакета   мера   (нпр.   већа   дебљина  термоизолације).   Деатаљни   преглед   зграде   има   за   циљ   прецизније   утврђивање   реалног  стања   термичког   омотача   зграде   и   топлотних   губитака   који   се   не   могу  утврдити   пуким   увидом   у   техничку   документацију.   Основни   подаци   о  потрошњи  енергије  за  грејање  најчешће  се  могу  добити  на  основу  података  о  потрошњи   предметне   подстанице   (за   објекте   прикључене   на   систем  даљинског  грејања),  односно  на  основу  рачуна  за  енергенте  (за  објекте  који  се  греју  индивидуално).  Ови  подаци,  међутим,  не  говоре  о  узроцима  и  не  могу  се   користити   за   директну  детекцију   проблематичних   елемената   термичког  омотача.  Коришћењем  различитих  метода  мерења,   са  друге  стране,  може  се  утврдити   реалније   стање   ових   елемената   и,   сходно   томе,   предвидети   мере  којима   се   елиминишу  или   значајно   редукују   констатовани  недостаци.   Тако,  на  пример,  методом  термовизијског  снимања  могуће  је  детектовати  дефекте  термоизолације,  грешке  настале  приликом  извођења,  линијске  губитке  који  одступају  од  пројектованих  итд .  Осим  термовизијског  снимања,  које  је,  као  22бесконтактна   метода,   изузетно   прикладно   за   ову   врсту   дијагностике,  контактним   методама   мерења   могуће   је   утврдити   и   реалне   коефицијенте  пролаза   топлоте   елемената   фасадног   омотача,   тестом   заптивености   (енг.   blower-­‐door   test)   утврдити   реалан   број   измена   ваздуха,   тј.   заптивеност  појединачних   станова   или   просторија   итд.   Овакав   преглед   зграде   додатно  оптерећује  буџет  али  даје  веома  битне  информације  на  основу  којих  се  може  доћи   до   оптималног   решења.   Као   први   корак,   може   се   приступити  термовизијском  снимању  зграде,  а  потом,  на  основу  добијених  резултата,  по  потреби  извршити  и  додатна  мерења  и/или  тест  заптивености  и  слично.    Синтезном   анализом   резултата   добијених   на   основу   елабората   енергетске  ефикасности,  основног  и  детаљног  прегледа  можемо  добити  валидне  улазне     Детаљније   о   методи   термовизијског   снимања   при   процени   енергетских   перформанси  22омотача  стамбених  зграда  у  Игњатовић,  2015. 80 податке   на   основу   којих   се   врши   прелиминарна   селекција   елемената  термичког  омотача  који  ће  бити  обухваћени  енергетском  санацијом.   4.3.2  Идентификација  елемената  термичког  омотача  и  прелиминарна   селекција  степена  унапређења  Да   би   се   извршила   прелиминарна   селекција   елемената   термичког   омотача  који  ће  бити  обухваћени  мерама  обнове,  потребно  је  направити  јасан  преглед  свих  елемената  термичког  омотача.  У  табели  4-­‐2  дат  је  формат  у  оквиру  којег  је   могуће   извршити   примарну   селекцију   елемената   термичког   омотача.   У  листу   су   увршћени   сви   елементи   и   системи   дефинисани   Правилником   о  енергетској   ефикасности   зграда,   док   се   у   оквиру   сваке   категорије   могу  додавати   различите   позиције,   користећи   податке   и   номенклатуру   из  елабората   постојећег   стања,   односно   елиминисати   позиције   које   нису  регистроване  на  посматраној  згради.   Оштећења   која   се   идентификују   у   оквиру   овог   прегледа   односе   се   на  утврђене   недостатке   на   елементима   термичког   омотача   које   је   потребно  санирати  због  физичких  оштећења,  дотрајалости  и  слично,  а  која  због  своје  природе   и/или   обима   захтевају   интервенцију   на   целокупној   позицији   или  њеном   већем   делу   (напр.   кровови   који   прокишњавају,   фасадне   облоге,  спојнице  на  фасдним  панелима  које  су  пропале  и  пропуштају  воду  и  сл.).  Ови  елементи   су   претходно   регистровани   основним   или   детаљним   прегледом  зграде  и  они  се  у   сваком  случају  укључују  у  предложени  пакет  мера.  За  ове  позиције  се  могу  размотрити  и  опције  финансирања  из  других  извора,  будући  да   неке   локалне   самоуправе   имају   програме   за   помоћ   при   обнови   фасада,  равних  кровова  и   сл.  Код  ових  позиција  потребно   је  разликовати  трошкове  санације  од  трошкова  везаних  за  енергетска  унапређења;  као  трошак  самог  енергетског  унапређења  треба  урачунати  само  разлику  у  цени  између  мере  предложене   у   оквиру   усвојеног   пакета   и   трошкова   санације   посматране  позиције   који   би   постојали   и   без   енергетске   рехабилитације   зграде.   У  анализираним   примерима   биће,   осим   овако   прорачунате   инвестиције   за  унапређење   енергетске   ефикасности,   приказане   и   калкулације   које  обухватају  и  пуну  цену  радова  да  би  се  сагледала  комплетна  инвестиција.   81 Учешће   у   трансмисионим   губицима   представља   величину   која   се   добија  током   израде   елабората   енергетске   ефикасности   и   представља  процентуално  учешће  трансмисионих  губитака  који  настају  кроз  посматрани   82 Табела  4-­‐2  Преглед  и  прелиминарна  селекција  елемената  термичког  омотача елемент  термичког  омотача  у  укупним  трансмисионим  губицима  зграде.  На  основу   ових   података,   приоритет   при   обнови   треба   дати   елементима   који  имају  највеће  учешће  у  енергетском  билансу  зграде.  За  ове  елементе,  потом,  треба   извршити   и   анализу   различитих   опција   унапређења   (детаљније  објашњено  у  делу  4.3.3)  како  би   се  одредио  и  економски  оптималан   степен  унапређења,   док   се   за   остале   елементе   могу   усвојити   мере   са   најмањом  иницијалном  инвестицијом.   Степен   унапређења   представља   рубрику   у   оквиру   које   се   евидентирају  различите   опције   унапређења   које   ће   бити   размотрене   у   наредном   кораку.  Основни   параметри   су   процентуално   учешће   у   трансмисионим   губицима,  могућност  приступа  датој  позицији  и  специфичност  архитектонског  решења,  а  критеријуми  су  дати  у  табели  4-­‐3.  У  овом  кораку  могуће  је  опредељивање  за  једну  или  више  опција:  коначан  избор  је  резултат  процеса  оптимизације,  док  се   у   овој   фази   врши   прелиминарна   селекција,   односно   елиминација  комбинација  које  се  неће  анализирати  у  наредним  корацима.   Опција   0   (”без   измена”)   усваја   се   као   једини   избор   за   позиције   којима   из  техничких  или  других  формалних  разлога  није  могуће  приступити  (најчешће  се   ради   подовима   на   тлу).   Ову   могућност   обавезно   треба   размотрити   и   за  позиције  које  имају  учешће  у  трансмисионим  губицима  мање  од  3%  (не  може  се   очекивати   да   ће   се   њиховим   унапређењем   значајно   поравити   укупан  резултат  на  нивоу  зграде),   као  и   за   све  позиције  чија   санација  подразумева  умањење   корисне   површине   или   висине   стамбених   простора.   Са   друге  стране,   за   све   позиције   које   имају   евидентирана   оштећења   (морају   се  санирати),  као  и  позиције  које  имају  учешће  у  трансмисионим  губицима  веће  од   30%   (без   њиховог   унапређења,   код   објеката   из   посматраног   сегмента  грађевинског   фонда   неће   бити   могуће   остварити   један   од   циљева   -­‐   D  енергетски  разред)  ова  опција  се  не  може  узети  у  разматрање.   Опција  У1  (”минимално  унапређење”)  подразумева  интервенцију  којом  се  испуњавају   минимални   услови   прописаним   Правилником   о   енергетској  ефикасности   зграда   (коефицијент   пролаза   топлоте   мањи   од   оног   датог   у   83 оквиру  табеле  3.1).  Ову  опцију  би  требало  размотрити  за  све  позиције  које  је  технички  и  формално  могуће  санирати.   Опција   У2   (”средње   унапређење”)   подразумева   интервенцију   којом   се  превазилазе   минимални   услови   прописаним   Правилником   о   енергетској  ефикасности  зграда   (нпр.  ако  би  се  термоизолацијом  од  само  8cm  добила  U  вредност   мања   од   прописане,   санација   применом   10   или   12cm  термоизолације   представљала   би   унапређење   У2).   У   оквиру   ове   опције  најчешће   се   може   очекивати   и   тзв.   cost-­‐optimal   решење   за   посматрану  23позицију   (у   овом   раду   идентификовано   као   оно   са   најкраћим   периодом  отплате),   па   за   све   ”кључне”   позиције,   односно   оне   са   највећим   учешћем   у  трансмисионим   губицима   обавезно   треба   испитати  и   ову   опцију,   а  може   се  анализирати   и   за   друге   елементе   термичког   омотача   којима   се   може  приступити.   Опција  У3  (”максимално  унапређење”)  подразумева  интервенцију  којом  се  значајно   превазилазе   минимални   услови   прописаним   Правилником   о  енергетској   ефикасности   зграда,   односно   постиже   максималан   техничко   и  тржишно   доступан   степен   унапређења   за   посматрану   позицију   (нпр.   код  прозора,  систем  који  има  U  =1  W/(m2×K)).  Ова  опција  се  може  разматрати  и  за  све  друге  позиције  којима  се  може  приступити,  чиме  се  долази  до  податка  о  теоријски   максималном   домету   овако   конципиране   енергетске   санације  објекта.   Опција   УС   (”специјално   унапређење”)   односи   се   на   интервенције   које   су  резултат   специфичности   самог  пројекта  или  техничких  немогућности  да   се  одређена   позиција   санира   уобичајеним   мерама   (попут   фасада   на   зградама  ”Рудо  1-­‐3”,   слика  3-­‐11).  Ова  опција   се  односи  и  на  мере  дате  у   склопу  новог  предлога   архитектонског   решења,   попут   вентилисаних   фасада,   зелених  кровова,  интегисања  фотонапонских  ћелија  у  елементе  термичког  омотача  и  слично.      Cost  optimal  решење  овде  представља  опцију  унапређења  која  даје  најбољи  однос  између  23иницијалне  инвестиције  и  уштеда  које  произилизазе  из  датог  унапређења  (детаљније  објашњено  касније  у  оквиру  овог  поглавља). 84 У  оквиру  рубрике   ”коментар”  потребно   је   унети  обзервације  настале   током  основног  и/или  детаљног  прегледа,  како  би  се  отклонили  недостаци  који  су   Табела  4-­‐3.  Критеријуми  за  прелиминарну  селекцију  степена  унапређења мера унапређења позиције за које се обавезно разматра позиције за које се може алтернативно размотрити позиције за које се не може разматрати 0 (без измена) задржава се у постојејећем стању •поз. којима из техничких или формалних разлога није могуће приступити, • поз. које имају учешће у трансмисионим губицима мање од 3%* • поз. чија санација умањује корисну површину или висину • позиције које имају учешће у трансмисионим губицима мање од 30%* • поз. које имају учешће у трансмисионим губицима веће од 30%**, • поз. са евидентираним оштећењима У1 (”минимално” унапређење) санација уз испуњавање минималних услова прописаних Правилником о ЕЕ зграда • све позиције којима је могуће приступити • позиције којима из техничких или формалних разлога није могуће приступити У2 (”средње” унапређење) санација која превазилази минималне услове прописане Правилником о ЕЕ зграда • поз. са највећим учешћем у трансмисионим губицима** • све позиције којима је могуће приступити • позиције којима из техничких или формалних разлога није могуће приступити У3 (”максимално” унапређење) санација применом најамбициозније технички извидљиве мере • позиције са највећим учешћем у трансмисионим губицима** • све позиције којима је могуће приступити • позиције којима из техничких или формалних разлога није могуће приступити УС (”специјално” унапређење) санација према предлогу специфичном за пројекат • позиције које није могуће санирати опцијама У1-У3** • позиције које су део специфичног архитектонског решења обнове зграде • све позиције којима је могуће приступити • позиције којима из техничких или формалних разлога није могуће приступити * осим позиција са евидентираним оштећењима ** осим позиција којима није могућ приступ 85 директно   или   посредно   повезани   са   посматраном   позицијом   као   и   друге  релевантне  податке.  Резултат  ове  фазе  представља  редукован   списак  позиција   (у  наставку   се  не  разматрају  позиције  за  које  према  критеријумима  из  табеле  4-­‐3  не  постоји  ни  једна   потенцијална   опција   унапређења),   са   евидентираним   оштећењима   и  учешћем   појединачних   елемената   у   укупним   трансмисионим   губицима  зграде  као  и  опцијама  за  степен(е)  унапређења  које  би  требало  рамотрити  у  наредној   фази.   То   је,   уједно,   и   улазни   податак   за   наредну   фазу   -­‐   анализу  појединачног   учинка   мера   унапређења   елемената   термичког   омотача   уз  анализу  различитих  опција  унапређења.   4.3.3  Анализа  појединачног  учинка  мера  унапређења  елемената   термичког  омотача  уз  анализу  различитих  опција  унапређења  За   одређене   позиције,   према   евиденцији   из   претходне   фазе,   потребно   је  размотрити   различите   опције   унапређења   како   би   се   идентификовале  енергетске   уштеде   које   проистичу  из   одређене  интервенције,   као   и   период  отплате,   који   су   у   овом   кораку   уједно   и   основни   критеријуми   по   којима   се  бира  ”оптимална”  опција  са  којом  се  формира  почетни  пакет  мера.  Појединачни  учинак  мера  унапређења  за  сваки  елемент  термичког  омотача  понаособ  може  се  добити  једноставним  модификацијама  основног  елабората  енергетске  ефикасности  израђеног  за  постојеће  стање  -­‐  уз  задржавање  свих  улазних   параметара,   заменом   података   за   посматрану   позицију,   добија   се  енергетски   биланс   који   је   умањен   управо   за   енергију   која   је   ”уштеђена”  санацијом  посматране  позиције.  Као  основни  индикатор  енергетског  учинка  санације   овде   је   коришћена   процентуално   исказана   овако   добијена   уштеда   Spn,  тј.  редукција  енергетских  потреба  за  грејање  на  новоу  зграде  израчуната  према  једноставној  формули:   86 (1) Где  је:   Spn   процентуална  уштеда  енергије  добијена  санацијом  позиције  POSn     QH.nd.pn   годишња  потребна  енергија  за  грејање  са  санираном  позицијом  POSn  исказана  у  kWh/год.   QH.nd.0   годишња  потребна  енергија  за  грејање  (постојеће  стање)  исказана  у  kWh/год.   На   основу   ових   података   могуће   је   проценити   и   директан   период   отплате  повезан  са  санацијом  дате  позиције:   Где  је:   Dpn   директан  период  отплате  исказан  у  годинама   Ipn   инвестиција  -­‐  средства  потребна  за  санацију  дате  позиције   QH.nd.0    годишња   потребна   енергија   за   грејање   (постојеће   стање)   исказана   у  kWh/год.   QH.nd.pn  годишња  потребна   енергија   за   грејање   са   санираном  позицијом  POSn  исказана  у  kWh/год.   E   цена  1kWh  енергије  за  грејање.   У  суму  за  инвестицију  потребно  је  укључити  рад  и  материјал  за  посматрану  позицију,  заједно  са  другим  трошковима  који  су  непосредно  везани  за  њену  израду   (нпр.   скела,   опшивке,   припремни   радови   и   сл.).   Ови   трошкови  исказни  су  збирно,  у  виду  једничне  цене  за  санацију  1m2.  У  прилогу  2  дате  су  табеле  са  оријентационим  ценама  за  различите  врсте  радова  за  Београд  и  3   87 (2) региона   Србије ,   а   за   примере   обрађене   касније   у   наредном   поглављу  24коришћене   су   цене   релевантне   за   београдско   тржиште.   За   позиције   за   које  постоје  други  извори  финансирања  који  нису  везани  за  енергетску  санацију,  у   износ   I   требало   би   унети   само   део   цене   који   се   односи   на   радове   и/или  материјал   који   не   би   били   предвиђени   када   би   се   радила   само   технички  неопходна  санација  позиције .    25Цена   киловат-­‐часа   енергије   потребне   за   грејање   зависи   од   енергента   и  система   грејања,   а   за   потребе   овог   рада,   усвојена   је   цена   коју   користе  Београдске   електране   за   наплату   према   потрошњи   и   расподели   топлотне  енергије  изведена  према  следећој  калкулацији:  26 Где  је:   E   цена  за  1  kWh  енергије  за  грејање   р   цена  за  утрошену  енергију  за  стамбени  простор   i   цена  за  инсталисану  снагу   Q0   обрачунска  потрошња   Према   актуелном   ценовнику   ЈКП   ”Београдске   електране”   (Решење   у  Службеном  листу  града  Београда  бр.  56  од  30.9.2015.):     р  =  7,57  дин/kWh     i  =  389,87дин/m2год    Радни  материјал  пројекта  “Energy  Efœiciency  in  Buildings”  (GIZ)24  Тако,  на  пример,  код  зграда  где  раван  кров  прокишњава,  у  цену  енергетске  санације  равног  25крова  укључује  се  само  разлика  у  цени  која  произилази  из  веће  дебљине  темроизолације.   Начин   обрачуна   и   тарифе  могу   се   видети  и   на   веб   страни   ЈКП   ”Београдске   електране”   -­‐  26http://www.beoelektrane.rs/?p=1363#more-­‐1363  приступљено  24.2.2016. 88 (3) док  је  према  податку  добијеном  у  ЈКП  ”Београдске  електране”       Q0  =  140kWh/m2год  чиме  се  долази  до  цене  од       е  =  10,35  дин/kWh  (0,08625  €/kWh,  рачунајући  по  курсу  1€  =  120  дин).   Овде   треба   напоменути   да   је   период   отплате   овде   дат   искључиво   као  параметар  за  селекцију  мера  и  дефинисање  степена  и  обима  интервенције  -­‐  како   би   се   успоставила   корелација   између   цене   и   енергетског   ефекта  одређене  мере.    Када   за   одређену   позицију   испитујемо   различите   сценарије   унапређења,  потребно   је   одредити   ”оптимално”   решење   за   дату   позицију,   и   по   истим  критеријумима   рангирати   алтернативне   опције.   За   ову   анализу   може   се  користити  табеларни  приказ  попут  оног  датог  у  табели  4-­‐4.  Овом  приликом  могуће   је   објединити   све   позиције   за   које   је   архитектонским   решењем  предвиђена   истоветна   обрада   са   истом   јединичном   ценом.   Група  27архитектонско/технолошки  повезаних  позиција  у  том  случају  се  третира  као  јединствена  (обједињена)  позиција.    Пример:  малтерисани  фасадни  зидови  који  обухватају  и  армиранобетонске  елементе  а  са  27њима   чине   јединствену   целину  на   којој   се   предвиђа   јединствена  фасадна   обрада   са   истом  дебљином  термоизолације. 89 Табела   4-­‐4   Aнализа   различитих   опција   санације   појединачне   позиције   односно  групе  повезаних  позиција Како  би  се  извшило  рангирање  опција  санације  на  основу  којег  ће  се  усвајати  опције  за  формирање  пакета  мера,  врши  се  валоризација  која  узима  у  обзир  два   критеријума:   енергетски   учинак   и   период   отплате,   исказана   преко  бездимензионалних   вредности   k1  и   k2   које   се   прорачунавају   тако  што   су   за  обе  вредности  утврђена  тзв.   ”нaјповољнија   стања”   -­‐   сценарио   санације  који  даје   вредност   k   =   1,   па   се   за   остале   опције   добија   вредност   мања   од   1,  пропорционално   номиналној   вредности   посматраног   параметра.   На   основу  збира   вредности   k1  и   k2   врши   се   рангирање   размотрених   опција   тако   што  опција  са  највећим  збиром  има  најбољи  ранг.     Критеријум  ”енергетки  учинак”  исказује  се  преко  величине  k1,  тако  што  се  за   ”најповољније   стање”   усваја   минимална   годишња   потребна   енергија   за  грејање  добијена  анализом  посматраних  опција,  а  вредност    k1  се  израчунава  према  формули:   Где  је:   k1     испуњеност  критеријума  ”енергетски  учинак”   QH.nd.pmin     минимална   годишња   потребна   енергија   за   грејање   добијена  анализом  посматраних  опција  санације  исказана  у  kWh/год   QH.nd.pn     годишња   потребна   енергија   за   грејање   са   санираном  позицијом  POSn  исказана  у  kWh/год.   Критеријум   ”период   отплате”  исказује   се   преко   величине   k2,   тако   што   се  за”најповољније   стање”   усвоја   најмањи   период   отплате   добијен   анализом  посматраних  опција  санације,  а  вредност  k2  се  израчунава  према  формули:     90 (4) (5) Где  је:   k2     испуњеност  критеријума  ”период  отплате”   Dpmin     период  отплате  опције  са  најкраћим  периодом  отплате   Dpn   период  отплате  посмтране  опције.   Овакав   метод   валоризације,   међутим,   не   даје   задовољавајуће   резултате   у  ситуацијама  када  је  тзв.  cost-­‐optimal  решење  испод  нормативног  минимума ,  28као  што  је,  на  пример,  случај  са  неизолованим  фасадним  зидовима.  Koд  ових  склопова,   будући  да   је  математички   ”оптимално”   решење  испод  норматива,  свака  анализа  указује  да  је  најповољније  решење  оно  са  најмањом  дебљином  термоизолације   (најближе   је   математички   ”оптималном”   када   се   разматра  однос   инвестиције   и   новчане   уштеде   остварене   редукованим   енергетским  потребама).   Аналогно   томе,   када   је   тзв.   cost-­‐optimal   решење   далеко   изнад  норматива,   математички   ”оптимално”   решење   ће   увек   упућивати   на  најамбициознији  сценарио  санације.     Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  може  се  дати  табеларно,  како  је  приказано   у   Табели   4-­‐5.   Позиције   које   чине   једениствену   архитектонско-­‐технолошку   целину,   овде,   као   и   у   даљим   анализама   могу   се   приказивати  обједињено   уколико   им   је   и   јединична   цена   санације   јединствена.   Овде  приказане   позиције   рангирају   се   у   оквиру   три   степена   приоритета   на  следећи  начин:   Приоритет   I   -­‐   позиције   са   евидентираним   оштећењима   и   позиције   са  највећим  учешћем  у  трансмисионим  губицима  (Spn  ≥  30%),    Студије  попут  Petersdorff  C.  et  al.  2005  рађене  након  увођења  ЕПБД  директиве  указују  на  28овај  проблем.  У  поменутој  студији,  која  обухвата  10  земаља  нових  чланица  ЕУ,  установљено  је  да   је   тзв.   cost-­‐optimal   решење   испод   нормативног   минимума   за   фасадне   зидове,   равне  кровове   и   сл.   објеката   изграђених   у   периоду   1975-­‐1990.   (Petersdorff   C.   et   al.   2005,   анализе  вршене  за  енергетси  учинак  и  очекивану  редукцију  CO2,). 91 Приоритет  II  -­‐  све  остале  позиције  код  којих  је  3%  <  Spn  <  30%,  осим  оних  чија  санација  умањује  корисну  површину  или  висину  у  становима,   Приоритет   III   -­‐   позиције   чија   санација   умањује   корисну   површину   или  висину  у  становима,  као  и  позиције  код  којих  је  Spn  ≤  3%.   4.3.4  Дефинисање  пакета  мера   Почетни   пакет   мера   (Пакет   1.0)   формира   се   укључивањем   свих   мера   I  приоритета.  За  позиције  са  више  опција  санације  узима  се  најбоље  рангирана  (”оптимална”)   опција   унапређења.   За   овако   формиран   почетни   пакет,  проверава   се   испуњеност   циљева   оптимизације,   дефинисаних   на   почетку  овог  поглавља,  на  основу  следећих  индикатора:  1. Постигнут  енергетски  разред   -­‐  показује  да  ли   је  испуњен  задати  степен  унапређења   (овде   дефинисано   као   D   енергетски   разред).   Доказује   се  прорачуном  елабората  ЕЕ  за  предложени  пакет  мера.  2. Могућност  фазне  реализације   -­‐  показује  да  ли   је  могуће  издвојити  групу  радова  којима  се  испуњава  услов  дат  Правилником  о  условима,  садржини  и   начину   издавања   сертификата   о   енергетским   својствима   зграда  (унапређење  од  најмање  једног  енергетског  разреда  у  односу  на  постојеће  стање).  За  друга  два  циља  сматра  се  да  су  испуњени  у  почетном  пакету  мера:   92 Ознака позиције Опис предложене мере Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] POS 1 POS 2 POS 3 … POS n 1 Табела  4-­‐5  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења 3. Редукција   броја   позиција   -­‐   испуњено,   будући   да   су   пакетом   обухваћене  само  неопходне  позиције.  4. Баланс  између  потребних  улагања  и  потенцијалних  енергетских  уштеда  -­‐  ипуњено,   будући   да   је   за   сваку   позицију   у   овом   пакету   предложена  ”оптимизована”  мера,  изабрана  управо  на  основу  овог  индикатора.  Уколико  су  сви  услови  испуњени,   следи  да  предложени  пакет  задовољава  и  може   се   прећи   на   разматрање   модалитета   реализације.   Уколико   почетни  пакет   не   испуњава   све   постављене   услове,   потребно   је   формирати  алтернативне   пакете   -­‐   најпре   варијанте   почетног   пакета,   а   потом   и   пакете  вишег  реда  (Пакет  2,  3  итд).   Варијанте  почетног  пакета  (Пакети  1.х)  формирају  се  тако  што  се  у  оквиру  посматраних   позиција,   уместо   најбоље   рангиране   усваја   опција   следећа   по  рангу,   а   са   већим   енергетским   уштедама.   Прво   се   испитују   алтернативе   за  позицију  са  највећим  учешћем  у  трансмисионим  губицима,  а  потом  за  остале,  као   и   евентуалне   комбинације.   Ова   фаза   има   смисла   само   ако   је   сума  вредности   Spn   (вредности   дате   у   табелама   4-­‐4   и   4-­‐5)   у   оквиру   обухваћених  позиција  већа  од  потребног  процентуалног  редуковања  енергије  потребне  за  грејање  у  односу  на  постојеће  стање,  израчунатог  на  следећи  начин:          Где  је:   Se   редукција   потребне   енергије   за   грејање   коју   је   потребно   постићи,  исказана  у  процентима;     QН.nd.0    годишња   потребна   енергија   за   грејање   (постојеће   стање)   исказана   у  kWh/m2a;   QН.nd.е   годишња   потребна   енергија   за   грејање   прописана   за   жељени  енергетски  разред  исказана  у  kWh/m2a.   93 (6) Ако  је  за  посматрани  пакет  ΣSpn  >Se  ,  можемо  очекивати  да  ће  услов  постизања  жељеног   енергетског   разреда   бити   испуњен   и   такав   пакет   треба   даље  разматрати.  У  супротном,  пакет  треба  искључити  из  даљих  анализа.    Овако   формирана   варијантна   решења   даље   се   могу   валоризовати   методом  објашњеном  у  делу  4.2.5  на  основу  чега  се  усваја  и  финални  прелог.   Алтернативни   пакети   (Пакет   2,   3   итд.)   формирају   се   ако   Пакетом   1   или  његовим   варијантама   не   можемо   доћи   до   задовољавајућег   решења,   те   се  алтернативни   пакети   формирају   додавањем   нових   позиција   на   почетни  Пакет  1.0.  Нове  позиције  се  додају  из  групе   II  степена  приоритета  и  то  тако  што   ће   се   у   Пакет   2   уврстити   позиција   II   приоритета   са   највећим  процентуалним   учешћем   у   трансмисионим   губицима,   у   Пакет   3   следећа   по  истом  критеријуму  итд,  водећи  рачуна  о  томе  да  пакете  код  којих  је  ΣSpn    33,03%);  • Санацијом   фасадних   зидова   енергија   потребна   за   грејање   се   умањује   за  више  од  30%,  па  се  чак  и  одвојеном  санацијом  дворишне  и  уличне  фасаде  могу  остварити  уштеде  потребне  за  постизање  Е  енергетског  разреда,  тј.  ове  две  фасаде  се  могу  радити  у  потпуно  одвојеним  фазама;  • Санацијом   позиција   I   и   II   степена   приоритета   уз   санацију   зида   на  дилатацији,   могуће   је   постизање   С   енергетског   разреда   (ΣSpn   =56,9%   >  55,35%).         122 7,27 3,89 0,24 0,10 Учешће у трансмис. губицима [%] Степен санације 0 у1 у2 у3 Унутра ње преградне кон трукције 15. Зид према негрејаним просторима (Pos11_Uz1) Pos11_Uz1 15. Зид према негрејаним просторима (Pos12_Uz2) Pos12_Uz2 16. Међуспратна конструкција испод негреј ног простора (Pos13_Mk3) Pos13_Mk3 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (Pos14_Mk4) Pos14_Mk4 Опис елемента / система Ознака позиције Улазни подаци-1 QH,nd постојеће [kWh/m2a] 156,78 пост. енергетски разред F QH,nd за Е ен. разред [kWh/m2a]. 140,00 потребна редукција за E [%] 10,70 QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. 105 потребна редукција за D [%] 33,03 QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. 70,00 потребна редукција за С [%] 55,35 сумарна редукција применом свих мера ΣSpn [%] 67,16 0 задржава се у постојећем стању (без измена) у1 ”минимално унапређење” у2 ”средње унапређење” у3 ”максимално унапређење” ус санација према предлогу специфичном за пројекат Степен санације (детаљно објашњење дато у делу 4.3.2): 5 Табела  5-­‐17.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  2  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D  или  С  енергетског  разреда Имајући   у   виду   ”циљани”   D   енергетски   разред,   и   претходно   извршене  анализе,  за  почетни  Пакет  1  усвојене  су  позиције  приказане  у  табели  5-­‐18,  a  кроз  Пакете  1.1   -­‐  1.4  испитане   су  и  различите  опције  унапређења  фасадних  зидова  (табеле  5-­‐19  до  5-­‐22).     123 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 108,93 Е 2068,89 27 30,52 3,13 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1 101,61 D 35,19 4,97 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 107,16 Е 2068,89 30 31,65 3,35 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 99,85 D 36,31 5,11 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 105,93 Е 2068,89 32 32,43 3,49 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.2 98,61 D 37,10 5,19 1 Табела  5-­‐18.  Пакет  1  за  Објекат  2 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 108,93 Е 2068,89 27 30,52 3,13 I Раван кров изнад греј ног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обј дињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1 101,61 D 35,19 4,97 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 107,16 Е 2068,89 30 31,65 3,35 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 99,85 D 36,31 5,11 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (к мен вуна) 105,93 Е 2068,89 32 32,43 3,49 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.2 98,61 D 37,10 5,19 1 Табела  5-­‐19.  Пакет  1-­‐1  за  Објекат  2 Како  би  се  испитали  и  ефекти  укључивања  додатних  позиција  до  постизања   С  енергетског  разреда,  формулисани  су  и  Пакети  2,  односно  2.1-­‐2.4  аналогно  пакетима  1  до  1-­‐4.  У  табели  5-­‐23  приказан  је  основни  Пакет  2,  док  су  Пакети   124 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 108,93 Е 2068,89 27 30,52 3,13 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1 101,61 D 35,19 4,97 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 107,16 Е 2068,89 30 31,65 3,35 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 99,85 D 36,31 5,11 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 105,93 Е 2068,89 32 32,43 3,49 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.2 98,61 D 37,10 5,19 1 Табела  5-­‐20.  Пакет  1-­‐2  за  Објекат  2 ПАКЕТ 1-3 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) 104,58 D 2068,89 35 33,30 3,71 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.3 97,27 D 37,96 5,36 ПАКЕТ 1-4 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) 103,19 D 2068,89 40 34,18 4,13 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.4 95,87 D 38,85 5,69 2 Табела  5-­‐21.  Пакет  1-­‐3  за  Објекат  2 ПАКЕТ 1-3 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) 104,58 D 2068,89 35 33,30 3,71 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.3 97,27 D 37,96 5,36 ПАКЕТ 1-4 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мер [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиц је Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) 103,19 D 2068,89 40 34,18 4,13 I Раван кров изнад греј ог простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиц је Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I УКУПНО ПАКЕТ 1.4 95,87 D 38,85 5,69 2 Табела  5-­‐22.  Пакет  1-­‐4  за  Објекат  2 2.1   -­‐   2.4   формулисани   у   односу   на   различит   степен   унапређења   фасадних  зидова,  аналогно  Пакетима  1.1  -­‐  1.4.   5.2.5  Анализа  предложених  пакета  мера  и  селекција  финалног  предлога  Упоредна   анализа   предложених   пакета   показала   је   да   је   најповољније  решење  дато   у   оквиру  Пакета  1.2.   У  Табели  5-­‐24  приказана   је   валоризација  која   је   укључила  Пакете  1.0-­‐1.4  и  Пакет  2.0,   а  као  контролне   су  извршене  и  валоризације  Пакета  1.х  и  2.х  у  следећим  варијантама:  • Пакети  1.0  -­‐1.4  (основна  валоризација  према  предложеној  методологији)  • Пакети  1.0  -­‐  1.4  и  Пакети  2.0  -­‐  2.4  • Пакети  1.0  -­‐  1.4  и  Пакет  2.2  • Пакети  1.0  -­‐  1.4  и  Пакет  2.4  У   свим   посматраним   случајевима   Пакет   1.2   је   био   најбоље   рангиран,   што  значи   да   је   било   довољно   извршити   само   основну   валоризацију   према  предложеној  методологији  (анализа  Пакета  1.0-­‐1.4).   125 ПАКЕТ 2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 108,93 Е 2068,89 27 30,52 3,13 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos9_Pr1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 131,19 E 997,04 190 16,32 19,82 II Зид на дилатацији (између зграда) Pos3_Dz1 минерална вуна 6cm, гипскартонске плоче 148,33 Е 297,64 23 5,39 2,17 III УКУПНО ПАКЕТ 2 67,57 C 56,90 8,97 ПАКЕТ 2-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos(1+2) У2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 107,16 Е 2068,89 30 31,65 3,35 I Раван кров изнад грејаног простора (проходан кров) Pos5_Rk1 XPS 16cm, поплочање 154,03 F 259,82 72 1,75 18,21 I Непроходан кров (обједињене позиције Pos6_Rk2 и Pos7_Rk3) Pos(6+7) XPS 16cm, шљунак 152,21 F 465,63 60 2,91 16,37 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos9_Pr1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 131,19 E 997,04 190 16,32 19,82 II Зид на дилатацији (између зграда) Pos3_Dz1 минерална вуна 6cm, гипскартонске плоче 148,33 Е 297,64 23 5,39 2,17 III УКУПНО ПАКЕТ 2.1 65,81 С 58,02 8,98 ПАКЕТ 2-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Период отплате 1 Табела  5-­‐23.  Пакет  2  за  Објекат  2   5.2.6  Модалитети  имплементације  предложеног  пакета  мера  Како   су   у   финално   усвојеном   пакету   мера   само   три   сегмента   термичког  омотача   -­‐   фасада,   проходан   и   непроходан   раван   кров,   ове   мере   се   могу  реализовати  у  различитим  сценаријима:  1. Санација  свих  позиција  одједном,  2. Санација   фасадних   зидова   у   различитим   фазама   -­‐   посебно   дворишна,  посебно   улична  фасада,   са   санацијом   равних   кровова   у   првој  фази   (због  уочених  оштећења).  Преглед  основних  аспеката  имплементације  предложеног  пакета  мера  дат  је  у   табели  5-­‐25.  Поједине   локалне   заједнице  или   комунална  предузећа  имају   126 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1.0 раван кров и фасадни зидови (опција у1 - са термоизолацијом 8cm) 101,61 4,97 3 1 D 0,66 1,00 1,00 1,00 0,00 3,66 6 Пакет 1.1 раван кров и фасадни зидови (опција у2.1 - са термоизолацијом 10cm) 99,85 5,11 3 1 D 0,68 0,97 1,00 1,00 0,00 3,65 5 Пакет 1.2 раван кров и фасадни зидови (опција у2.2 - са термоизолацијом 12cm) 98,61 5,19 3 1 D 0,69 0,96 1,00 1,00 1,00 4,64 1 Пакет 1.3 раван кров и фасадни зидови (опција у2.3 - са термоизолацијом 15cm) 97,27 5,36 3 1 D 0,69 0,93 1,00 1,00 1,00 4,62 2 Пакет 1.4 раван кров и фасадни зидови (опција у3 - са термоизолацијом 20cm) 95,87 5,69 3 1 D 0,70 0,87 1,00 1,00 1,00 4,58 3 Пакет 2.0 Пакет 1.0 + фасадна столарија и зид на дилатацији 67,57 8,97 5 1 С 1,00 0,55 0,60 1,00 1,20 4,35 4 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1.0 раван кров и фасадни зидови (опција у1 - са термоизолацијом 8cm) 101,61 4,97 3 1 D 0,61 1,00 1,00 1,00 0,00 3,61 9 Пакет 1.1 раван кров и фасадни зидови (опција у2.1 - са термоизолацијом 10cm) 99,85 5,11 3 1 D 0,62 0,97 1,00 1,00 0,00 3,59 10 Пакет 1.2 раван кров и фасадни зидови (опција у2.2 - са термоизо ацијом 12cm) 98,61 5,19 3 1 D 0,63 0,96 1,00 1,00 1,00 4,58 1 Пакет 1.3 раван кров и фасадни зидови (опција у2.3 - са термоизолацијом 15cm) 97,27 5,36 3 1 D 0,64 0,93 1,00 1,00 1,00 4,56 2 1 Табела  5-­‐24.  Пакети  мера  за  Објекат  2 програме   за   помоћ   при   санирању   равних   кровова,   односно   фасада,   па   је   у  овом  случају  упутно  проверити  и  ове  опције.   Преглед  процењених  енергетских  и  финансијских  ефеката  примене  усвојеног  Пакета   1.2   дат   је   у   табели   5-­‐26,   уз   графички   приказ   потенцијалних   енергетских   уштеда   на   слици   5-­‐10.   Из   табеле   5-­‐26   видимо   да   је   за  предложену   санацију   потребна   инвестиција   од   око   26   евра   по   1m2   грејане  површине,  односно  нешто  испод  1400  евра  по  стану,  са  периодом  отплате  од  5,19  година.  Уз  потенцијалне  субвенције  за  обнову  фасаде  или  равног  крова.  финансијски  аспект  ове  санације  би  био  још  повољнији.  Мали  број  позиција  обухваћених   пакетом   енергетске   санације   оставља   простор   за   санацију  осталих   позиција   која   би   пратила   редовне   циклусе   инвестиционог   127 Ознака позиције Сезонска условљеност Могућа фазност Индивид. реализација по становима Повезане позиције КоментарРадови споља Радови унутра Pos(1+2) Могућа је независна санација уличне и дворишне фасаде Pos5_Rk1 Pos(6+7) 7 Tабела  5-­‐25.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  2Ulazni podaci Qhnd postojece 669230,33 potrosnja/m2 156,78 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 4342,86 специјалци Broj stanova 81 BG atlas xls Spratnost P+?? HDD Proposed package позиција опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [а] % ФАСАДНИ ЗИДОВИ контактна фасада, 12cm термоизолације 105,93 E 32 66 204 220834 18992 3,49 32,43 РАВАН КРОВ (проходан) 16cm термоизолац.* 154,03 F 72 18 707 11943 1027 18,21 1,75 РАВАН КРОВ+ (непроходан) 16cm термоизолац.* 152,21 F 60 27 938 19847 1707 16,37 2,91 ПАКЕТ 1.2 УКУПНО 98,61 D 112 849 252624 21726 5,19 37,10 ENERGY SAVINGS ФАСАДНИ ЗИДОВИ РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 112 849 26 1393 8 Табела  5-­‐26.  Објекат  2  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1.2 одржавања,   или   приликом   адаптације   станова,   индивидуалним  интервенцијама   у   оквиру   стамбених   јединица.   Како   се   санацијом  фасадних  зидова  може  постићи  Е  енергетски  разред,  и  у  формалном  смислу  је  испуњен  захтев  из  Правилника  о  енергетској  ефикасности  зграда  за  унапређењем  од  минимум   једног   енергетског   разреда   и   приликом   парцијалне   реализације  предложеног  пакета.     128 Ulazni podaci Qhnd postojece 669230,33 potrosnja/m2 156,78 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 4342,86 специјалци Broj stanova 81 BG atlas xls Spratnost P+?? HDD Proposed package позиција опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [а] % ФАСАДНИ ЗИДОВИ контактна фасада, 12cm термоизолације 105,93 E 32 66 204 220834 18992 3,49 32,43 РАВАН КРОВ (проходан) 16cm термоизолац.* 154,03 F 72 18 707 11943 1027 18,21 1,75 РАВАН КРОВ+ (непроходан) 16cm термоизолац.* 152,21 F 60 27 938 19847 1707 16,37 2,91 ПАКЕТ 1.2 УКУПНО 98,61 D 112 849 252624 21726 5,19 37,10 ENERGY SAVINGS 63% 5% 32% ФАСАДНИ ЗИДОВИ РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 112 849 26 1393 8 Слика  5-­‐10.  Објекат  2  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1.2   5.3  Објекат  3  -­‐  солитер  Објекат   3   (слика   5-­‐11)   представник   је   спратности   П+14,   док   је   по   истом  моделу  у  новобеоградским  блоковима  45  и  70  изграђено  више  од  30  објеката  спратности   П+12   до   П+16.   Специфичност   солитера   изграђених   током  седамдесетих   година  прошлог   века   је   велика  разноврсност   архитектонских  решења  и  примена  широког  спектра  фасадних  обрада.     Прве  стамбене  куле  биле  су  једноставније,  често  са  са  масивним  зидовима  и  појединачним   отворима   (тип   Ц6   Националне   типологије)   где   је   учешће  спољних   зидова  и  фасадних  отвора  било   готово  изједначено  у   енергетском  билансу  зграде  (Јовановић  Поповић  и  др.  2013б,  стр.  184)  и  за  ове  објекте  се,   129 Слика  5-­‐11.  Објекат  3 у   принципу,   могу   дословце   применити   типске   мере   дате   у   Националној  типологији.   Са   друге   стране,   за   наредни   период   (тип   Д6,   1961-­‐1970)  карактеристични   су   солитери   једноставне   форме,   са   консеквентно  примењеним   прозорским   тракама,   масивних   зидова   од   армираног   бетона,  ”дурисол”  или  шљако  блокова,  у  комбинацији  са  лаким  парапетним  испунама  код   којих   је   учешће   фасадних   отвора   у   енергетском   билансу   зграде   готово  троструко   веће   од   збирног   учешћа   спољних   зидова,   те   се   кључне   уштеде  постижу  првенствено  заменом  фасадне  столарије,  док  се  за  санацију  спољних  зидова  такође  могу  разматрати  управо  мере  дате  у  Националној  типологији.  Код   солитера   Е   периода   (тип   Е6,   1971-­‐1980),   напротив,   уочавамо   далеко  комплекснију   ситуацију.   Анализом   података   из   Националне   типологије,  увиђају   се   велики   топотни   губици   кроз   практично   све   елементе   фасадног  омотача,   иако   су   фасадни   зидови   ових   објеката   најчешће   префабриковане  ”сендвич”   конструкције   са   термоизолацијом   дебљине   3-­‐5cm.   Такође,   због  разноврсних  фасадних  обрада  (натур  бетон,  опека,  ”кулије”,  мозаик  плочице  итд.)   и   релативно   велике   спратности,   поставља   се   питање   реалних  могућности   и   исплативости   санације   директном   применом   мера   датих   у  оквиру  Националне  типологије.     5.3.1  Постојеће  стање  Посматрани   солитер   је   скелетне   армиранобетонске   конструкције,   са  варијететом   фасадних   зидова,   ”сендвич”   конструкције   са   слојем   мирујућег  ваздуха  и/или  3cm  термоизолације,   разноврсних  фасадних  облога.  Прозори  су   дрвени,   са   раздвојеним   крилима,   опремљени   дрвеним   ”еслингер”  ролетнама.   Као   термоизолација   равних   кровова   коришћен   је   перлит   бетон,  од  којег  је  уједно  извођен  и  слој  за  пад.  Елаборатом  енергетске  ефикасности  прорачуната   је   годишња   потребна   енергија   за   грејање   од   137,59kWh/m2a,  што  одговара  Е  енергетском  разреду.   Основни  преглед  зграде  Основним  прегледом  посматране  зграде  утврђено   је  да  су  фасадне  облоге  у  добром   стању,   без   видљивих   оштећења.   За   разлику   од   фасадних   облога,   130 равни  кровови   (непроходни  кров  и   кровне   терасе  на  повученој   етажи)   су   у  лошем   стању,   иако   су   на   поједним   деловима   станари   већ   покушавали   да  санирају   оштећења.   Око   40%   лођа   је   застакљено,   док   је   на   мањем   броју  станова   замењена   оригинална   фасадна   столарија.   Застакљења   која   су  самоиницијативно   вршили   станари   су   једноставна,   најчешће   једноструким  стаклом,   без   термопрекида   у   профилима   или   без   икаквих   профила,   а   нови  прозори   су   најчешће   са   ПВЦ   профилима   и   термоизолационим   стаклом  4+12+6mm   или   сличним.   Како   би   се   омогућила   типолошка   поређења   са  осталим   приказаним   објектима,   за   прорачун   постојећег   стања   усвојено   је  оригинално   стање   (према   доступној   пројектној   документацији   и   увиду   на  лицу  места).   Термовизијски  преглед  зграде  Термовизијским  прегледом  зграде  омогућено  је  комплетирање  информација  о   појединим   сегментима  фасадног   омотача   који   нису   били   јасно   описани   у  доступној   пројектној   документацији,   као   и   јаснији   увид   у   реално   стање  термоизолације  у  појединим  фасадним  зидовима.    На  слици  5-­‐12  приказан  је  сегмент  зида  са  шупљим  фасадним  блоковима  као  завршном   обрадом   (Pos4-­‐Fz2)   и   бетонским   тракама   у   зони   међуспратне  конструкције.   На   основу   јасно   изражених   губитака   у   зони   хоризонталног  серклажа   извесно   је   да   у   зони   међуспратне   конструкције   нема   никакве   131 Слика  5-­‐12.    Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  3  са  шупљим  фасадним  блоковима  и  бетонским  тракама  у  зони  међуспратне  конструкције термоизолације,  односно,  да  је  бетонска  таваница  директно  на  фасади,  што  је  било   уобичајено   решење   у   овом   периоду.   Такође,   нешто   израженији  топлотни   губици   у   десном   делу   фасадног   платна   указују   на   одређене  дефекте  у  термоизолационом  слоју  сендвич  конструкције.   Слика  5-­‐13  пружа  увид  у   још  неколико  особености  термичких  перформанси  фасадног   омотача   Објекта   3   које   су   карактеристичне   за   архитектуру   овог  периода.   На   основу   обрасца   температурних   очитавања   у   зони   парапетних  испуна   од   натур   бетона   као   и   оних   обложених   мозаик   плочицама,   може   се  закључити  да  ови  префабриковани  елементи  директно  належу  на  таваничне  плоче,   без   адекватног   решења   линијских   губитака   на   том   делу.  Термовизијски   снимак   открива   и   велике   недостатке   карактеристичне   за  уградњу   фасадне   столарије   у   овакве   системе   -­‐   велике   топлотне   губитке   у  зони   контакта   прозора   и   парапетних   испуна,   где   приликом   уградње,   по  правилу,  није   вршена  никаква  накнадна  корекција  и   где   је   приметна  веома  слаба   заптивеност   ових   спојева.   Коначно,   на   лођама   које   нису   застакљене,  изузетно  висока  температурна  очитавања  индикују  знатне  топлотне  губитке  услед   директног   продора   таваничне   конструкције,   без   икакве  термоизолације.   132 Слика  5-­‐13.    Сегмент  фасадног  омотача  Објекта  3  са  прозорским  тракама  и  парапетним  испунама  са  натур  бетоном  и  мозаик  плочицама  као  завршном  обрадом 5.3.2  Идентификација  елемената  термичког  омотача  и  селекција   почетног  сета  мера  унапређења  Елаборатом  енергетске  ефиканости  идентификовано   је  укупно  14  основних  позиција,  а  преглед  идентификованих  елемената  термичког  омотача  дат  је  у   133 Опис елемента / система Ознака позиције Оштећења Учешће у енер. билансу [%] Степен санације Kоментар 0 у1 у2 у3 ус Елементи и системи у контакту са спољним ваздухом 1. Спољни зид - завршна обрада натур бетон Pos1_Fz1 9,52 размотрити различита архитектонска решења 1. Спољни зид - завршна обрада мозаик плочице Pos2_Fz1a 9,07 размотрити различита архитектонска решења 1. Спољни зид - завршна обрада фасадни малтер (на лођама) Pos3_Fz1b 6,01 парапетне испуне на лођама 1. Спољни зид - завршна обрада шупљи блокови Pos4_Fz2 7,68 размотрити различита архитектонска решења 1. Спољни зид - завршна обрада кулије Pos5_Fz3 3,95 размотрити различита архитектонска решења 3. Зидови и међуспратне конструкције између грејаних просторија различитих јединица, различитих корисника или власника цео грејани простор је третиран као јединствен (заједничке просторије су у власништву станара) 4. Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 1,82 4. Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos7_Rk2 1,97 5. Раван кров изнад негрејаног простора Pos8_Rk3 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos9_Mk3 0,28 9. Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos10_Pz1 43,03 11. Спољна врата Pos11_Vu1 2,09 Унутрашње преградне конструкције 15. Зид према негрејаним просторима Pos12_Uz1 11,02 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (улаз) Pos13_Mk1 0,94 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (станарске оставе и техн. просторије) Pos14_Mk2 2,41 Конструкције у тлу (укопане, или делимично укопане) 19. Под на тлу Pos15_Pnt1 0,29 Степен санације (детаљно објашњење дато у делу 4.3.2): 0 задржава се у постојећем стању (без измена) у1 ”минимално унапређење” у2 ”средње унапређење” у3 ”максимално унапређење” ус санација према предлогу специфичном за пројекат Улазни подаци Q постојеће 137,59 пост. разред Е мин. за D 105 мин. за C 70,00 мин. за В 35,00 % за D 23,69 % за С 49,12 % за В 74,56 корисна грејана површина 6096,34 Улазни подаци-1 QH,nd постојеће [kWh/m2a] 137,59 пост. енергетски разред Е QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. 105 потребна редукција за D [%] 23,69 QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. 70,00 потребна редукција за С [%] 49,12 QH,nd за В ен. разред [kWh/m2a]. 35,00 потребна редукција за В [%] 74,56 корисна грејана површина 6096,34 сумарна редукција свих мера [%] 72,15 1 Табела   5-­‐27.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  3 табели   5-­‐27.   Највећи   прорачунати   трансмисиони   губици   односе   се   на  фасадну  столарију   (43,03%)  и  фасадне  зидове   (укупно  36,23%),  и  за  њих  ће  бити   размотрени   различити   степени   унапређења.   Зид   према   негрејаним  просторима,   прорачунато   методологијом   из   Правилника   о   енергетској  ефикасности  зграда,  узрокује  11,02%  трансмисионих  губитака,  али,  имајући  у  виду   геометрију   основе   -­‐   централно   постављен   степенишни   простор,   у  потпуности  окружен  становима   -­‐  поставља  се  питање  колико   је  ово  учешће  реално ,   те   ће   за   ову   позицију,   као   и   за   остале   позиције   чије   је   учешће   у  35трансмисионим  губицима  веома  мало   (0,28   -­‐  2,09  %)  бити  размотрено  само  унапређење  које  испуњава  минималне  услове  прописане  Правилником.   5.3.3  Анализа  појединачног  учинка  мера  унапређења  елемената   термичког  омотача  За   фасадну   столарију   и   фасадне   зидове   размотрене   су   различите   опције  санације,   како   би   се   дошло   до   почетних   вредности   потенцијалних     О   овоме   је   дискутовано   у   делу   3.6   а   нумерички   показатељи   утицаја   морфолошких  35карактеристика  стамбених  зграда  на  трансмисионе  губитке  зидова  према  степеништу  могу  се   сагледати   у   оквиру   рада   “Correlation   Between   the   Morphology   of   Unheated   Staircase   and  Energy  Performance  of  Residential  Buildings”  (Rajčić,  Radivojević,  Elezović  2015). 134 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos10_Pz1 (фасадна столарија) у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 1341,30 160 92,18 33,00 9,01 0,94 1,00 1,94 2 у2 - ПВЦ шестокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.3W/m2K 1341,30 175 90,62 34,14 9,53 0,96 0,95 1,90 3 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/ m2K 1341,30 190 86,63 37,04 9,54 1,00 0,95 1,95 1 ЗАПТИВЕНОСТ = 116,59 1 Табела  5-­‐28.  Анализа  различитих  сценарија  енергетске  санације  фасадне  столарије  Објекта  3 енергетских   уштеда.   За   фасадну   столарију   су   размотрена   три   различита  степена   санације   (табела   5-­‐28),   где   је   као   најповољније   рангирано   решење  показало   унапређење   ”у3”   -­‐   ПВЦ   прозори   са   шестокоморним   профилима   и  трослојним   стаклом   са   испуном   од   инертног   гаса   и   нискоемисионим  премазом  (Uw=1W/m2K),  уз  веома  малу  разлику  у  односу  на  унапређење  ”у1”.  На   основу   анализе   опција   санације   фасадних   зидова   датој   у   табели   5-­‐29,  опција   ”у1”   усвојена   је   као   почетно   решење   за   сва   фасадна   платна,  укључујући   и   парапете   на   лођама.   За   позиције   са   завршном   облогом   од  мозаик   плочица,   шупљих   блокова   или   ”кулијеа”   усвојени   су   системи  контактне  фасаде  којима  се  могу  симулирати  различите  фасадне  обраде  како  би   се   донекле   сачували   визуелни   елементи   оригиналног   архитектонског  решења.   135 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos1+2+4+5 (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos1_Fz1a, Pos2_Fz2 и Pos1_Fz3) у1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 2196,25 32 111,80 18,74 5,20 0,97 1,00 1,97 1 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 2196,25 35 110,71 19,54 5,45 0,98 0,95 1,93 2 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 2196,25 37 109,91 20,12 5,60 0,98 0,93 1,91 3 у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 2196,25 40 109,05 20,74 5,87 0,99 0,89 1,88 4 у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 2196,25 45 108,13 21,41 6,40 1,00 0,81 1,81 5 Pos3_Fz1b (парапети на лођама) у1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 351,19 25 132,29 3,85 3,16 0,82 1,65 2,46 1 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 351,19 27 132,09 4,00 3,29 0,82 1,58 2,40 2 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 351,19 29 131,94 4,11 3,44 0,82 1,51 2,33 3 1 Табела   5-­‐29.   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадних  зидова  Објекта  3 У   табели   5-­‐30   дат   је   синтезни   преглед   потенцијалних   редукција   годишње  потребне  енергије  за  грејање  које  се  могу  постићи  санацијом  свих  елемената  термичког  омотача.  Највећи  приоритет  додељен  је  фасадној  столарији  (због  највећих   потенцијалних   уштеда)   и   равним   крововима   (због   уочених  оштећења   и   проблема   са   прокишњавањем).   Због   потенцијалних   уштеда   од  18,74%  фасадни   зидови   имају   други   степен   приоритета,   као   и   парапети   на   136 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 30,22 2196,25 32 18,74 5,20 II Парапети на лођама Pos3_Fz1b у1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 6,01 351,19 25 3,85 3,16 II Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 1,82 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 1,97 280,45 60 1,24 18,77 I Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos9_Mk3 XPS 8cm, фасадни малтер 0,28 153,62 27 0,15 37,67 III Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/ m2K 43,03 1341,30 190 37,04 9,54 I Спољна врата Pos11_Vu1 метална, изолована 2,09 152,16 220 0,82 56,50 III Зид према негрејаним просторима Pos12_Uz1 XPS 5cm + завршна обрада 11,02 1035,17 15 6,24 3,45 II Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (улаз) Pos13_Mk1 полистирен 10cm + завршна обрада 0,94 76,08 15 0,57 2,79 III Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (станарске оставе и техн. просторије) Pos14_Mk2 полистирен 6cm + завршна обрада 2,41 226,96 15 1,47 3,21 III 19. Под на тлу Pos15_Pnt1 додатна изолација XPS 6cm + под 0,29 73,36 43 0,86 5,10 III 1 Табела  5-­‐30.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  3 лођама  (издвојени  у  посебну  позицију  пошто  се  могу  санирати  индивидуално  по  становима)  и  зидови  према  негрејаним  просторима.  Остале  позиције  могу  донети   уштеде   од   0,15%   до   1,47%   те   су   сврстане   у   најнижи   степен  приоритета.   5.3.4  Дефинисање  пакета  мера  Како  би  се  дефинисао  почетни  предложени  пакет  мера,  утврђено  је  колико  је  потребно   редуковати   енергију   потребну   за   грејање   како   би   се   постигао  одређени   енергетски   разред   (табела   5-­‐31).   Сагледавањем   података  приказаних  у  табелама  5-­‐30  и  5-­‐31,  може  се  констатовати  следеће:  • Санацијом   позиција   I   степена   приоритета   (фасадна   столарија   и   равни  кровови)  могу  се  остварити  уштеде  довољне  за  постизање  D  енергетског  разреда  (ΣSpn  =39,44%  >  23,69%);  • Санацијом  фасадних   зидова,   уз   санацију   позиција   I   степена   приоритета,  енергија   потребна   за   грејање   се   умањује   за   58,18%,   што   значи   да   је  додавањем  само  једне  позиције  могуће  постизање  С  енергетског  разреда.   На   основу   ових   анализа,   дефинисан   је   почетни   Пакет   1   који   укључује  санацију  равног  крова  и  замену  фасадне  столарије  (табела  5-­‐32).  То  је  уједно  и  једини  пакет  који  се  може  формулисати  применом  основног  методолошког   137 0,94 2,41 0,29 Учешће у енер. билансу [%] Степен санације 0 у1 у2 у3 ус 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (улаз) Pos13_Mk1 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора (станарске оставе и техн. просторије) Pos14_Mk2 Конструкције у тлу (укопане, ли делимично укопане) 19. Под на тлу Pos15_Pnt1 Опис елемента / система Ознака позиције 0 задржава се у постојећем стању (без измена) у1 ”минимално унапређење” у2 ”средње унапређење” у3 ”максимално унапређење” ус санација пр ма предлогу специфичном за пројекат Степен санације (детаљно објашњење дато у делу 4.3.2): Улазни подаци-1 QH,nd постојеће [kWh/m2a] 137,59 пост. енергетски разред Е QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. 105 потребна редукција за D [%] 23,69 QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. 70,00 потребна редукција за С [%] 49,12 QH,nd за В ен. разред [kWh/m2a]. 35,00 потребна редукција за В [%] 74,56 сумарна редукција применом свих мера ΣSpn [%] 72,15 4 Табела  5-­‐31.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  2  и  потребних  уштеда  у  циљу  пост зања  D,  С  или  В  енергетског  разреда поступка  (фасадна  столарија  је  већ  са  највишим  степеном  унапређења,  док  је  учешће  равног  крова  веома  мало).    Код  посматраног  објекта,  као  и  код  већине  њему  сличних,  фасадна  облога  је  још  увек  у  релативно  добром  стању.  Код  појединих  објеката,  међутим,  фасада  је   оштећена   и   тада   се   могу   истражити   опције   које   укључују   санацију  фасадних   зидова.   У   том   случају,   формирају   се   пакети   који   обухватају   и  санацију   фасаде   (Прилог   3),   а   вишекритеријумска   анализа   показује   да   је  најпогодније  решење  са  системом  контактне  фасаде  са  15cm  термоизолације  (камена  вуна).     5.3.5  Модалитети  имплементације  предложеног  пакета  мера  Преглед  основних  аспеката  имплементације  предложеног  пакета  мера  дат  је  у   табели   5-­‐33.   Специфичност   овог   пакета   огледа   се   у   томе   да   се   чак   две  позиције   односе   на   интервенције   у   склопу   стамбених   јединица:   замена  фасадне   столарије,   која   је   у   овом   случају   кључна   позиција   енергетске  санације  и  санација  проходног  равног  крова,  који  заправо  представља  четири  независне  кровне  терасе  станова  (иницијално  пројектованих  као  атељеи)  на  повученој  етажи.       138 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 1 83,33 D 39,44 10,05 1 Табела  5-­‐32.  Пакет  1  за  Објекат  3 Преглед  процењених  енергетских  и  финансијских  ефеката  примене  усвојеног  Пакета  1  дат  је  у  табели  5-­‐34  уз  графички  приказ  потенцијалних  енергетских  уштеда  на   слици  5-­‐14.  Из  табеле  5-­‐34  видимо  да   је   за  предложену   санацију  потребна  инвестиција  од  47  евра  по  1m2  грејане  површине,  односно  oко  3400  евра   по   стану,   са   периодом   отплате   од   преко   10   година.   Овакав   вид  интервенције,   да   би   био   реално   доступан,   морао   би   да   буде   реализован   уз  некакве   стималтивне   финансијске   аранжамане   (повољни   кредити,   ЕСКО  компаније,  субвенције  за  радове  на  заједничким  просторима  итд.)     139 Ознака позиције Сезонска условљеност Могућа фазност Индивид. реализација по становима Повезане позиције КоментарРадови споља Радови унутра Pos6_Rk1 4 незаависне кровне терасе Pos(7+8) јединствена кровна површина Pos10_Pz1 2 Tабела  5-­‐33.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  3 Ulazni podaci Qhnd postojece 838795,42 potrosnja/m2 137,59 en. razred Е Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 6096,34 Broj stanova 84 отприлике Spratnost P+?? HDD Proposed package позиција опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [а] % ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,0 W/m2K 86,63 D 190 254 847 310669 26718 9,54 37,04 РАВАН КРОВ (проходан) 16cm термоизолац.* 135,99 E 72 14 324 9754 839 17,08 1,16 РАВАН КРОВ+ (непроходан) 16cm термоизолац.* 135,88 E 60 16 827 10425 897 18,77 1,24 ПАКЕТ 1 УКУПНО 83,33 D 285 998 330848 28453 10,05 39,44 ENERGY SAVINGS ФАСАДНА СТОЛАРИЈА РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 285 998 47 3405 3 Табела  5-­‐34.  Објекат  3  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1  140 Ulazni podaci Qhnd postojece 838795,42 potrosnja/m2 137,59 en. razred Е Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 6096,34 Broj stanova 84 отприлике Spratnost P+?? HDD Proposed package позиција опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [а] % ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,0 W/m2K 86,63 D 190 254 847 310669 26718 9,54 37,04 РАВАН КРОВ (проходан) 16cm термоизолац.* 135,99 E 72 14 324 9754 839 17,08 1,16 РАВАН КРОВ+ (непроходан) 16cm термоизолац.* 135,88 E 60 16 827 10425 897 18,77 1,24 ПАКЕТ 1.2 УКУПНО 83,33 D 285 998 330848 28453 10,05 39,44 ENERGY SAVINGS 61% 2% 37% ФАСАДНА СТОЛАРИЈА РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 285 998 47 3405 3 Слика  5-­‐14.  Објекат  3  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1   5.4  Објекат  4  -­‐  ламела  (армиранобетонска  префабрикација)  Објекат   4   (слика   5-­‐15)   представља   један   од   карактеристичних   случајева   -­‐  зграда   је   пројектована   још   почетком   1970-­‐их   у   систему   бетонске  префабрикације,   док   је   сама   изградња   почела   крајем   исте   деценије   и  завршена  почетком  1980-­‐их.  Објекат  се  састоји  од  две  ламеле  које  формирају  двотракт  са  два  чворишта  са  вертикалним  комуникацијама,  и  такав  склоп  се  понавља,  уз  мање  варијације,  четрдесет  пута  у  оквиру  новобеоградског  блока  70а.   Објекат   је   спратности   П+7+Пс,   са   укупно   64   стана.   Примењени   тип  префабрикације   је,  у  техничком  смислу,  развијенији  од  оног  примењеног  на  фасади  Објекта  3  -­‐  појединачни  отвори  су  формирани  у  склопу  самог  панела,  а  комплетна  гама  фасадних  елемената  је  формирана  једнообразно.   5.4.1  Постојеће  стање  Систем   префабрикације   који   је   примењен   на   Објекту   4,   у   саставу  фасадних  панела   има   термоизолацију   дебљине   5cm   (у   неким   панелима   и   слој  мирујућег   ваздуха   дебљине   3cm),   а   и   друге   позиције   (бетонски   и   сендвич  зидови  приземља,   раван   кров,   парапетне  испуне  итд.)   су   такође  изоловане,  махом  различтим  врстама  термоизолационих  материјала   у  дебљинама  од  2   141 Слика  5-­‐15.  Објекат  4 до   8cm.   Услед   релативно   неповољног   фактора   облика,   великог   учешћа  фасадних  отвора   у   структури  омотача  и   слабе   термичке  изолованости,   овај  објекат   исказује   енергетске   потребе   на   граници   између   E   и   F   енергетског  разреда  (140,28kWh/m2a).     Основни  преглед  зграде  Основним   прегледом   зграде   утврђено   је   да   постоје   извесна   оштећења   у  спојницама  између  фасадних  панела,  те  да  постоји  велика  вероватноћа  да  је  услед   тога   и   термоизолација   у   појединим   зонама   оштећена   (влажна).  Спуштени  плафони  у  пасажима  су  у  релативно  добром  стању,  док  је  на  већем  делу  равног  крова  потребна  санација.  Око  20%  лођа  је  застакљено,  али  оне,  у  принципу,  нису  припајане  грејаном  стамбеном  простору.   Термовизијски  преглед  зграде  Термовизијским  прегледом   зграде   потврђене   су   претпоставке   о   термичким  перформансама   фасадног   омотача   утврђене   основним   прегледом   зграде   и  увидом  у  доступну  пројектну  документацију.  На  слици  5-­‐16  уочавају  се  веома  неуједначена  температурна  очитавања  на  пуним  панелима  бочног  зида,  чиме  је  потврђено  да   је  на  појединим  деловима  фасадних  панела  термоизолација  оштећена  или  пропала  и  тиме  изгубила  своју  функцију.   142 Слика  5-­‐16.  Термовизијски  снимак  Објекта  4     143 Слика  5-­‐18.  Термовизијски  снимак  сегмента  фасаде  Објекта  4  са  лођама Слика  5-­‐17.  Термовизијски  снимак  сегмента  фасаде  Објекта  4  са  појединачним  прозорским  отворима  у  склопу  фасадних  панела На   слици   5-­‐17   јасно   се   уочава   повећано   топлотно   одавање   по   ободу   свих  панела,   што   указује   на   хладне   мостове   условљене   склопом   и   монтажним  детаљима   примењеног   префабрикованог   система,   што   је   приметно   и   на  снимцима  датим  у  оквиру  слика  5-­‐18  и  5-­‐19.  На  прозорима  код  којих  је  кутија  за   ролетну   пропала   видимо   изузетно   велике   топлотне   губитке.   На   слици  5-­‐18   се  код  лођа   јасно  виде  линијски  губици  у   зони  споја  плоче  и  фасадног  зида,   док   се   на   слици   5-­‐19   види   да   и   таваница   изнад   пасажа   такође   није  адекватно   изолована,   те   се   чак   може   пратити   и   путања   инсталације  централног  грејања,  са  додатним  топлотним  губицима.   144 Слика  5-­‐19.  Термовизијски  снимак  сегмента  Објекта  4  на  делу  пасажа 5.4.2  Идентификација  елемената  термичког  омотача  и  селекција   почетног  сета  мера  унапређења  Током   израде   елабората   енергетске   ефиканости   идентификованe   су   чак   22  основне  позиције   (табела  5-­‐33),   али  највећи  удео   у   билансу   трансмисионих  губитака   (преко   60%)   има   фасадна   столарија,   коју   можемо   сматрати  кључном  позицијом  за  енергетску  санацију  Објекта  4.    За  фасадну  столарију  и  спољне   зидове   код   којих   су   евидентирана   оштећења,   преиспитаће   се  различите  опције  унапређења.  За  све  остале  позиције  биће  разматрана  само  основна  мера  санације  којом  се  испуњава  минимум  прописан  Правилником  о  енергетској   ефикасности   зграда,   будући   да   је   њихово   учешће   у  трансмисионим   губицима   далеко   мање   (0,08-­‐2-­‐7%).   Фасадни   склопoви   у  оквиру   позиција   Pos3-­‐6   нису   архитектонски   ни   технолошки   повезани   са  позицијама  1  и  2,  те  се  њихове  санације  могу  разматрати  независно.   5.4.3  Анализа  појединачног  учинка  мера  унапређења  елемената   термичког  омотача  Пре  синтезне  анализе  појединачног  учинка  мера  унапређења  свих  елемената  термичког   омотача,   анализиране   су   парцијално   различите   опције  унапређења  фасадне  столарије  и  префабрикованих  спољашњих  зидова.  У  табели  5-­‐36  дат   је  преглед  ефеката  различитих  опција   за   замену  фасадне  столарије.   Анализа   је   показала   да   унапређење   ”у3”   -­‐   шестокоморни   ПВЦ  профили,   застакљени   трослојним   стакло   са   испуном   од   инертног   гаса   и  нискоемисионим   премазом   -­‐   даје   најповољнију   комбинацију   енергетских  уштеда   и   периода   отплате,   док   унапређење   ”у1”   има   најкраћи   период  отплате.   145 146 Опис елемента / система Ознака позиције Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Степен санације Kоментар 0 у1 у2 у3 ус Елементи и системи у контакту са спољним ваздухом 1. Спољни зид - бетонски сендвич панел (ношени) Pos1_Fz1 11,94 1. Спољни зид - бетонски сендвич панел (носећи) Pos2_Fz2 5,95 1. Спољни зид Fz3 - AБ зид Pos3_Fz3 1,4 1. Спољни зид Fz4 - сендвич зид са шупљом опеком Pos4_Fz4 0,37 1. Спољни зид Fz5 - сендвич зид са пуном опеком Pos5_Fz5 1,20 1. Спољни зид Fz6 - лаке парапетне испуне Pos6_Fz6 2,63 2. Зид на дилатацији (између зграда) Pos7_Dz1 4,99 3. Зидови и међуспратне конструкције између грејаних просторија различитих јединица, различитих корисника или власника цео грејани простор је третиран као јединствен (заједничке просторије су у власништву станара) 4. Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 4,35 4. Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 0,69 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos10_Mk2a 0,26 U=0,642 W/m2K 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos11_Mk2b 0,08 U=0,651 W/m2K 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos12_Mk2c 0,07 U=0,658 W/m2K 9. Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 60,44 11. Спољна врата Pos14_Vu1 2,70 Унутрашње преградне конструкције 15. Зид према негрејаним просторима Pos15_Uz1 0,76 U=0,582 W/m2K 15. Зид према негрејаним просторима Pos16_Uz2 0,17 U=1,188 W/m2K 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos17_Mk1a 1,40 1 Табела   5-­‐35.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  4 -­‐  наставак  табеле  на  следећој  страни  -­‐ Анализирани   су,   такође,   и   различити   сценарији   интервенција   на  префабрикованим   фасадним   панелима   и   изолованом   армиранобетонском  зиду   применом   система   контактне   фасаде   -­‐   са   термоизолацијом   од   камене  вуне   и   фасадном   обрадом   која   би   донекле   симулирала   плитка   удубљења   и  спојнице  фасадних  панела.  Анализе  су  извршене  одвојено  за  носеће  и  ношене  панеле  (табела  5-­‐37)  али  се  у  ова  случаја  показала  најповољнијом  иста  опција  -­‐  ”у1”  (10cm  камене  вуне).     147 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos18_Mk1b 0,06 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos19_Mk1c 0,08 Конструкције у тлу (укопане, или делимично укопане) 19. Под на тлу Pt1 Pos20_Pt1 0,35 U=0.714W/m2K 19. Под на тлу Pt2 Pos21_Pt2 0,07 U=1.411 W/m2K 19. Под на тлу Pt3 Pos22_Pt3 0,06 U=1.634 W/m2K Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Степен санације Kоментар 0 у1 у2 у3 ус Опис елемента / система Ознака позиције Улазни подаци Q постојеће 140,28 пост. разред F мин. за D 105 мин. за C 70,00 мин. за Е (х+1) 140,00 % за D 25,15 % за С 50,10 % за Е (х+1) 0,20 корисна грејана површина 4748,00 цена kWh 0,086 % све мере (просто сабирање) 70,25 Улазни подаци-1 QH,nd постојеће [kWh/m2a] пост. енергетски разред QH,nd за Е ен. разред [kWh/m2a]. потребна редукција за E [%] QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. потребна редукција за D [%] QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. потребна редукција за С [%] корисна грејана површина сумарна редукција свих мера [%] Степен санације (детаљно објашњење дато у делу 4.3.2): 0 задржава се у постојећем стању (без измена) у1 ”минимално унапређење” у2 ”средње унапређење” у3 ”максимално унапређење” ус санација према предлогу специфичном за пројекат 2 Табела   5-­‐35   (наставак   са   претходне   стране).   Преглед   и   прелиминарна   селекција  мера  унапређења  елемената  термичког  омотача  Објекта  4 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos10_Pz1 (фасадна столарија) у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 1475,24 160 76,68 45,34 9,09 0,89 1,00 1,89 2 у2 - ПВЦ шестокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.3W/m2K 1475,24 175 74,12 47,16 9,56 0,92 0,95 1,87 3 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/ m2K 1475,24 190 68,48 51,18 9,56 1,00 0,95 1,95 1 ЗАПТИВЕНОСТ = 101,65 1 Табела   5-­‐36   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадне  столарије  Објекта  4 148 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos1_Fz1 у1 - контактна фасада са термоизолацијом 4cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 24 134,77 3,93 17,69 0,97 0,82 1,79 6 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 6cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 26 133,47 4,85 15,51 0,97 0,94 1,91 4 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 28 132,57 5,50 14,75 0,98 0,99 1,97 2 у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 30 131,9 5,97 14,54 0,99 1,00 1,99 1 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 33 131,37 6,35 15,04 0,99 0,97 1,96 3 у2.5 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 37 130,78 6,77 15,82 0,99 0,92 1,91 4 у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1658,37 42 130,10 7,26 16,76 1,00 0,87 1,87 5 Pos2_Fz2 у1 - контактна фасада са термоизолацијом 4cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 24 137,41 2,05 15,65 0,98 0,84 1,82 7 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 6cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 26 136,77 2,50 13,86 0,99 0,94 1,93 4 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 28 136,32 2,82 13,23 0,99 0,99 1,98 2 у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 30 135,99 3,06 13,09 0,99 1,00 1,99 1 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 33 135,74 3,24 13,60 1,00 0,96 1,96 3 у2.5 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 37 135,45 3,44 14,34 1,00 0,91 1,91 5 у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 764,11 42 135,13 3,67 15,26 1,00 0,86 1,86 6 1 Табела  5-­‐37  Анализа  различитих  сценарија  енергетске  санације  фасадних  зидова  (префабриковани  сендвич  панели)  Објекта  4 У   табели   5-­‐38   дат   је   приказ   ефеката   свих   појединачних   мера   које   сe   могу  реализовати  на  Објекту  4.  Ту  можемо  уочити  да   се   једино  заменом  прозора   149 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.3 контактна фасада са термоизолац. 10cm (камена вуна) и посебном обрадом 17,89 2422,48 30 9,03 14,05 I Спољни зид Fz3 - AБ зид Pos3_Fz3 контактна фасада са термоизолац. 5cm (камена вуна) 1,4 149,04 22 0,53 10,71 III Спољни зид Fz4 - сендвич зид са шупљом опеком Pos4_Fz4 контактна фасада са термоизолац. 5cm (камена вуна) и посебном обрадом 0,37 33,69 27 0,17 9,28 III Спољни зид Fz5 - сендвич зид са пуном опеком Pos5_Fz5 контактна фасада са термоизолац. 5cm (камена вуна) и посебном обрадом 1,20 210,98 27 0,19 53,66 III Спољни зид Fz6 - лаке парапетне испуне Pos6_Fz6 камена вуна 6cm + парна брана и завршна обрада 2,63 208,64 30 1,28 8,52 III Зид на дилатацији (између зграда) Pos7_Dz1 камена вуна 6cm + гипскартонске плоче (са унутрашње стране) 4,99 151,42 23 3,34 1,82 III Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 4,35 600,00 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 0,69 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 60,44 1475,24 190 51,18 9,56 I Спољна врата Pos14_Vu1 2,70 153,82 220 1,05 56,38 III Зид према негрејаним просторима Pos16_Uz2 0,17 23,97 21 0,07 12,33 III Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos17_Mk1a 1,40 259,68 25 0,63 18,07 III Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos18_Mk1b 0,06 11,05 25 0,02 22,55 III Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos19_Mk1c 0,08 14,22 25 0,04 17,41 III 1 Табела  5-­‐38.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  4 постижу   значајне   уштеде   (51,18%),   те   је   овој   позицији   додељен   I   степен  приоритета.   Санација   префабрикованих  фасадних   панела   доноси   редукције  мање   од   10%,   а   равног   крова   мање   од   3%   али   ове   позиције   због  евидентираних  оштећења  такође  имају  највиши  степен  приоритета.  Како  су  практично  све  позиције  термичког  омотача  већ  изоловане  у  одређеној  мери,  њиховом   санацијом   се   постижу   скромне   редукције   енергетских   потреба  зграде.   Анализа   је   показала   да   додатно   изоловање   сендвич   зидова   са  шупљом   и   пуном   опеком,   као   и   изолованог   бетонског   зида,   резултују  занемарљивим  уштедама   (мање  од  1%).  Санација  лаких  парапетних  испуна,  иако  повлачи  такође  малу  уштеду   (1,28%),  могла  би  да   се   апострофира  као  једна   од   препоручених   мера   (за   индивидуалне   интервенције   у   оквиру  адапрације   станова)   будући   да   се   заправо   ради   о   парапетима   на   лођама  којима  може   једноставно  да   се  приђе  и   који  могу  бити   санирани  приликом  замене  фасадне  столарије.  Изоловање  дилатационог  зида  показало   је  веома  кратак   период   отплате   па   се   такође   може   разматрати   приликом  појединачних  интервенција  у  становима.  Ефекти  изоловања  таваница  изнад  отворених   и   негрејаних   простора   практично   су   занемарљиви   на   нивоу  зграде,   уз   дугачак   период   отплате,  што   значи   да  њих  има   смисла   санирати  само  када  су  на  самом  крају  животног/сервисног  циклуса.   5.4.4  Дефинисање  пакета  мера  На   основу   података   добијених   из   елабората   енергетске   ефикасности   за  Објекат  4  изведене  су  редукције  енергије  потребне  за  грејање  којима  се  може  постићи  одређени  енергетски  разред  -­‐  Е,  D,  C  или  В   (табела  5-­‐39).  Анализом  резултата  датих  у  табелама  5-­‐38  и  5-­‐39  уочавамо  следеће:  • За   унапређење   од   једног   енергетског   разреда   потребна   је   минимална  редукција   (0,20%)   те   би   свака   од   санација   мера   I   степена   приоритета  резултовала   овим   унапређењем,   тј.   испунили   би   се   минимални   услови  прописани   Правилником   о   условима,   садржини   и   начину   издавања  сертификата  о  енергетским  својствима  зграда;  • За   D   енергетски   разред,   који   је   постављен   као   циљ   унапређења,  неопходно   је   остварити   редукцију   од   нешто   више   од   25%   у   односу   на   150 постојеће   стање,   што   практично   није   могуће   реализовати   без   замене  фасадне  столарије;  • Заменом  фасадне  столарије  остварују  се  уштеде  довољне  за  постизање  С  енергетског  разреда;  • Санацијом   свих   реално   доступних   позиција   термичког   омотача   није  могуће  постићи  В  енергетски  разред  (ΣSpn  =70,25%  <  75,05%)   На   основу   свега   горе  наведеног,  формиран   је   почетни  пакет  мера   -­‐  Пакет  1  (табела   5-­‐40)   који   је   обухватио   фасадну   столарију   и   позиције   са  евидентираним   оштећењима   (фасадне   панеле   и   раван   кров).   За   почетни  пакет  усвојена  је  опција  санације  у2.3  (према  прелиминарној  анализи,  табела  5-­‐37),  а  потом  су  формулисани  и  алтернативни  Пакети  1.1  и  1.2  који  укључују  различите   дебљине   термоизолације   у   систему   контактне   фасаде   (опција  унапређења  у2.4  за  Пакет  1.1  и  опција  у2.5  за  Пакет  1.2,  табеле  5-­‐41  и  5-­‐42).   151 пост. енергетски разред F QH,nd за Е ен. разред [kWh/m2a]. 140,00 потребна редукција за E [%] 0,20 QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. 105 потребна редукција за D [%] 25,15 QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. 70,00 потребна редукција за С [%] 50,10 QH,nd за B ен. разред [kWh/m2a]. 35,00 потребна редукција за B [%] 75,05 сумарна редукција применом свих мера ΣSpn [%] 70,25 6 Табела  5-­‐39.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  4  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D,  С  или  В  енергетског  разреда     152 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.3 контактна фасада са термоизолац. 10cm (камена вуна) и посебном обрадом 127,61 Е 2422,48 30 9,03 14,05 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137,00 Е 600,00 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 68,48 С 1475,24 190 51,18 9,56 I УКУПНО ПАКЕТ 1 51,99 С 62,94 10,93 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 126,82 Е 2422,48 33 9,60 14,55 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137,00 Е 600,00 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 68,48 С 1475,24 190 51,18 9,56 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 51,20 С 63,50 11,03 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / Ознака Опис предложене Qh an - само 1 мера Енергетски Површина [m2] Јед. цена Eфекти мере Приоритет Уштеда Период 1 Табела  5-­‐40.  Пакет  1  за  Објекат  4 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.3 контактна фасада са термоизолац. 10cm (камена вуна) и посебном обрадом 127,61 Е 24 2,48 30 9,03 14,05 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137, 0 Е 6 0, 0 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 68,48 С 1475,24 190 51,18 9,56 I УКУПНО ПАКЕТ 1 51, 9 С 62,94 10,93 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 126,82 Е 24 2,48 3 9,60 14, 5 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137, 0 Е 6 0, 0 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 68,48 С 1475,24 190 51,18 9,56 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 51,20 С 63,50 1,03 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / Ознака Опис предложене Qh an - само 1 мера Енергетски Површина [m2] Јед. цена Eфекти мере Приоритет Уштеда Период 1 Табела  5-­‐41.  Пакет  1-­‐1  за  Објекат  4 5.4.5  Анализа  предложених  пакета  мера  и  селекција  финалног  предлога  Вишекритеријумска   анализа   предложених   пакета   показала   је   да   је  најповољније  решење  дато  у  оквиру  Пакета  1.2  (табела  5-­‐43).  Током  рада  на  анализама   Објекта   4   формиран   је   и   низ   пробних   пакета   са   различитим   153 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.5 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 125,94 Е 2422,48 37 10,22 15,31 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137,00 Е 600,00 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. прем. Uw=1W/m2K 68,48 С 1475,24 190 51,18 9,56 I УКУПНО ПАКЕТ 1.2 50,32 С 64,13 11,19 ПАКЕТ 1-3 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зид - бетонски сендвич панел (обједињене позиције Pos1_Fz1 и Pos2_Fz2) Pos1+2 у2.3 контактна фасада са термоизолац. 10cm (камена вуна) и посебном обрадом 127,61 Е 2422,48 30 9,03 14,05 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Rk1 14cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 137,00 Е 600,00 58 2,34 25,98 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos9_Rk2 14cm додатне термоизолације (XPS), поплочање 139,75 Е 89,19 70 0,38 28,85 I Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos13_Pz1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 76,68 С 1475,24 160 45,34 9,09 I УКУПНО ПАКЕТ 1 60,62 С 56,79 10,75 2 Табела  5-­‐42.  Пакет  1-­‐2  за  Објекат  4 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 санација фасадних зидова (опција у2.3) и равног крова, замена прозора (опција у3) 51,99 10,93 4 1 С 0,97 0,98 1,00 1,00 1,20 5,152 3 Пакет 1.1 санација фасадних зидова (опција у2.4 и равног крова, замена прозора (опција у3) 51,20 11,03 4 1 С 0,98 0,97 1,00 1,00 1,20 5,157 2 Пакет 1.2 санација фасадних зидова (опција у2.5) и равног крова, замена прозора (опција у3) 50,32 11,19 4 1 С 1,00 0,96 1,00 1,00 1,20 5,161 1 Пакет 1.3 санација фасадних зидова (опција у2.3 и равног крова, замена прозора (опција у1) 60,62 10,75 4 1 С 0,83 1,00 1,00 1,00 1,20 5,030 4 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 санација фасадних зидова (опција у2.3) и равног крова, замена прозора (опција у3) 51,99 10,93 4 1 С 0,97 1,00 1,00 1,00 1,20 5,17 3 Пакет 1.1 санација фасадних зидова (опција у2.4 и равног крова, замена прозора (опција у3) 51,20 11,03 4 1 С 0,98 0,99 1,00 1,00 1,20 5,17 2 Пакет 1.2 санација фасадних зидова (опција у2.5) и равног крова, замена прозора (опција у3) 50,32 11,19 4 1 С 1,00 0,98 1,00 1,00 1,20 5,18 1 1 Табела  5-­‐43.  Пакети  мера  за  Објекат  4 опцијама   санације   фадасне   столарије,   али   и   у   тим   случајевима  Пакет   1.2   је  био  најбоље  рангиран.   5.4.6  Модалитети  имплементације  предложеног  пакета  мера  Основни  аспекти  импелентације  предложеног  Пакета  1  дати  су  у  табели  5-­‐44.  У   случају   Објекта   4,   интересантно   је   да   се   и   равни   кровови   могу   санирати  фазно,  будући  да  чине  независне  целине  -­‐  проходни  кровови  су  кровне  терасе  станова   на   повученој   етажи,   а   непроходан   кров   се   састоји   из   неколико  одвојених  целина  (кровне  терасе  станова  на  повученој  етажи).     154 Ознака позиције Сезонска условљеност Могућа фазност Индивид. реализација по становима Повезане позицијеРадови споља Радови унутра Pos(1+2) Pos8_Rk1 Pos9_Rk2 Pos13_Pz1 2 Tабела  5-­‐44.  Основни  аспекти  имплементације  предложеног  пакета  мера  енергетске  оптимизације  Објекта  4 Ulazni podaci Qhnd postojece 666049,44 potrosnja/m2 140,28 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 4748,00 Broj stanova 68 Spratnost HDD Proposed package позиције опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [год.] % ФАСАДНИ ЗИДОВИ контактна фасада, 15cm термоизолације 125,94 Е 37 89 632 68086 5855 15,31 10,22 РАВАН КРОВ (проходан) 14cm термоизолац.* 139,75 Е 70 6 243 2516 216 28,85 0,38 РАВАН КРОВ (непроходан) 14cm термоизолац.* 137,00 Е 58 34 800 15573 1339 25,98 2,34 ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,0 68,48 Е 190 280 296 340906 29318 9,56 51,18 ПАКЕТ 1.2 УКУПНО 50,32 С 410 971 427130 36729 11,19 64,13 ENERGY SAVINGS ФАСАДНИ ЗИДОВИ ФАСАДНА СТОЛАРИЈА РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 410 971 87 6044 4 Табела  5-­‐45.  Објекат  4  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1 Синтезни   преглед   процењених   енергетских   и   финансијских   ефеката   за  Објекат  4  да  је  у  табели  5-­‐43,  а  графички  приказ  уштеда  и  преосталих  захтева  за  енергијом  на  слици  5-­‐20.       Замена   фасадне   столарије   доноси   највеће   енергетске   уштеде   (51%)   али   и  повлачи   највећи   део   трошкова   санације   (68%).   Како   се   ова   интервенција   у  пракси  реализује  индивидуално,  по  становима,  веома  је  битно  благовремено  и  ефикасно  информисање  власника  станова.  Како   је   Објекат   4   у   анализи   постојећег   стања   показао   резултат   на   граници  између  Е  и  F  енергетског  разреда,  могуће  је  да  би  веома  сличан  објекат  могао  већ   у   елаборату   постојећег   стања   исказати   карактеристике   потребне   за  енергетски  разред  Е.  У   том   случају   требало  би  имати  у  виду  да  минималан  услов   енергетске   санације   (унапређење   за   један   енергетски   разред)   неће  моћи  да  буде  испуњен   само  радовима  на  фасади,   равном  крову  или  другим  позицијама,  ако  се  изостави  замена  фасадне  столарије.   155 Ulazni podaci Qhnd postojece 666049,44 potrosnja/m2 140,28 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 4748,00 Broj stanova 68 Spratnost HDD Proposed package позиције опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [год.] % ФАСАДНИ ЗИДОВИ контактна фасада, 15cm термоизолације 125,94 Е 37 89 632 68086 5855 15,31 10,22 РАВАН КРОВ (проходан) 14cm термоизолац.* 139,75 Е 70 6 243 2516 216 28,85 0,38 РАВАН КРОВ (непроходан) 14cm термоизолац.* 137,00 Е 58 34 800 15573 1339 25,98 2,34 ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,0 68,48 Е 190 280 296 340906 29318 9,56 51,18 ПАКЕТ 1.2 УКУПНО 50,32 С 410 971 427130 36729 11,19 64,13 ENERGY SAVINGS 36% 3% 51% 10% ФАСАДНИ ЗИДОВИ ФАСАДНА СТОЛАРИЈА РАВАН КРОВ Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 410 971 87 6044 4 Слика  5-­‐20.  Објекат  4  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1 5.5  Објекат  5  -­‐  ламела  (хибридни  систем  са  фасадном  опеком)  Објекат   5   (слика   5-­‐21)   припада   групацији   од   седам   ламела   саграђеној   на  самом   почетку   1980-­‐их   година   и   по   својим   архитектонским   одликама  представља   типичан   пример   преиспитивања   модела   стамбених   зграда  рађених   у   претходној   декади.   Осим   прозорских   трака,   јављају   се   и  појединачни   отвори,   фасадна   опека   је   доминантна   али   и   даље   постоје  бетонски   фасадни   елементи,   а   у   готово   свим   елементима   конструкције   и  материјализације  заступљени  су  и  префабриковани  елементи  као  и  склопови  извођени  на  лицу  места.  Објекат  је  спратности  Су+П+6,  са  укупно  27  станова.   5.5.1  Постојеће  стање  Основну   конструкцију   зграде   чине   армиранобетонска   платна   и   пуне  бетонске  плоче,   док   су   степенишни  краци  префабриковани.   Сви   спољашњи  зидови   су   ”сендвич”   конструкције   са   термоизолационим   слојем   у   свом  саставу.   Раван   кров   и   таванице   према   негрејаним   просторијама   такође   су  изоловани  у  складу  са  тадашњом  регулативом.  Индикативно  је,  међутим,  да  и   поред   тога   Објекат   5   припада   F   енергетском   разреду,   са   годишњом  потребном  енергијом  за  грејање  од  142,16  kWh/m2a.   156 Слика  5-­‐21.  Објекат  5 Основни  преглед  зграде  Опште  стање  зграде   је  релативно  добро,  имајући  у  виду  да  се  и  овде  ради  о  објекту   старом   више   од   три   деценије.   Фасадна   опека   је   нешто   слабијег  (неуједначеног)  квалитета  па  је  временом  дошло  до  промене  у  пигментацији  на   поједином   деловима,   мада   механичких   оштећења   практично   и   нема.   На  мањем   броју   станова   замењена   је   фасадна   столарија   и   поједине   лође   су  застакљене.     Термовизијски  преглед  зграде  Термовизијским   прегледом   су   уочени   различити   недостаци.   Слика   5-­‐21  открива   неуједначен   квалитет   термоизолације   на   пуним   платнима,   као   и  јасну  разлику  између  бетонираног  дела  пуног  платна  и  дела  зиданог  гитер-­‐блоковима.   Линијски   губици   у   зони   хориѕонталних   серклажа   и   око  прозорских  отвора  такође  су  јасно  изражени.  На   слици   5-­‐22   примећују   се   системски   недостаци   монтажних   парапетних  елемената:   изражени   су   линијски   губици   по   ободу   и   у   зони   прихвата  парапетног  панела.   157 Слика  5-­‐22.    Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  са  монтажним  парапетним  елементима На   слици  5-­‐23   се   види  да   је   та  појава  мање  изражена  код   ужих  парапетних  елемената,  као  и  да  се  у  зони  прихвата  фасадне  опеке  (у  висини  таваничних  плоча,   односно  хоризонталних   серклажа)   јављају  већи  линијски   губици  као  последица  неадекватног  решња  детаља  термоизолације  на  том  делу.      Слика  5-­‐22.    Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  -­‐  степенишни  простор 158 Слика  5-­‐23.  Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  са  монтажним  парапетним  еленетима  и  фасадном  опеком  (армиранобетонски  зидови) Слика  5-­‐24.  Објекат  5  -­‐  сегмент  фасаде  -­‐  негр јани  степенишни  простор Коначно,   на   слици   5-­‐24,   осим   раније   описаних   недостатака   (монтажни  парапети,  прихват  фасадне  опеке  и   сл.  можемо  приметити  изузетно  велике  губитке  на  делу   степенишног  простора.  Овде   је  цела  вертикала   застакљена  металним   профилима   без   термопрекида,   са   изузетно   лошим   термичким  карактеристикама,  а  сам  степенишни  простор  није  адекватно  изолован.   5.5.2  Идентификација  елемената  термичког  омотача  и  селекција   почетног  сета  мера  унапређења  Током   израде   елабората   енергетске   ефиканости   идентификованo   je   14  основних  позицијa  (табела  5-­‐46),  где  највећи  удео  у  билансу  трансмисионих  губитака   имају   фасадна   столарија   (39,49%)   и   фасадни   зидови   (36,37%  укупно  за  позиције  Pos1-­‐Pos6).  Зидови  према  негрејаним  просторима  (Pos12  и  Pos13)  заједно  узрокују  11,27%  трансмисионих  губитака,  а  остале  позиције  од   0,33   до   3,66%.   За   фасадну   столарију   и   спољне   зидове,   преиспитаће   се  различите  опције  унапређења.  За  све  остале  позиције  биће  разматрана  само  основна  мера  санације  којом  се  испуњава  минимум  прописан  Правилником  о  енергетској  ефикасности  зграда,  а  за  еркере  (Pos9_Mk3  неће  бити  разматрано  ни  основно  унапређење,  будући  да  се  ради  о  позицији  која  у  трансмисионим  губицима  учествује  са  само  0,33%.   5.5.3  Анализа  појединачног  учинка  мера  унапређења  елемената   термичког  омотача  Пре  синтезне  анализе  појединачног  учинка  мера  унапређења  свих  елемената  термичког   омотача,   анализиране   су   парцијално   различите   опције  унапређења   фасадне   столарије,   спољашњих   зидова   са   фасадном   опеком   и  спољашњих  зидова  са  фасадним  малтером  као  завршном  обрадом.  У  табели  5-­‐47  дат   је  преглед  ефеката  различитих  опција   за   замену  фасадне  столарије.   Анализа   је   показала   да   унапређење   ”у1”   -­‐   петокоморни   ПВЦ  профили,   застакљени   двослојним   стаклом   са   испуном   од   инертног   гаса   и  нискоемисионим   премазом   -­‐   даје   најповољнију   комбинацију   енергетских  уштеда  уз  најкраћи  период  отплате.   159 160 Опис елемента / система Ознака позиције Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Степен санације Kоментар 0 у1 у2 у3 ус Елементи и системи у контакту са спољним ваздухом 1. Спољни зид - гитер блок и фасадна опека Pos1_Sz1 7,43 сви зидови са фасадном опеком чине јединствену архитектонску целину 1. Спољни зид - бетон и фасадна опека Pos2_Sz2 22,69 сви зидови са фасадном опеком чине јединствену архитектонску целину 1. Спољни зид - бетон и цем. малтер Pos3_Sz2a 1,59 1. Спољни зид - бетон и фасадна опека Pos4_Sz3 1,86 сви зидови са фасадном опеком чине јединствену архитектонску целину 1. Спољни зид - опека 12cm и цем. малтер Pos5_Sz4 2,63 1. Спољни зид - опека 25cm и фасадна опека Pos6_Sz5 0,17 сви зидови са фасадном опеком чине јединствену архитектонску целину 2. Зид на дилатацији (између зграда) Pos7_Sz0d 3,27 3. Зидови и међуспратне конструкције између грејаних просторија различитих јединица, различитих корисника или власника цео грејани простор је третиран као јединствен (заједничке просторије су у власништву станара) 4. Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Mk4 3,66 8. Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза Pos9_Mk3 0,33 U=0,782 W/m2K 9. Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos10_Pr1 39,49 11. Спољна врата Pos11_Vr1 2,44 Унутрашње преградне конструкције 15. Зид према негрејаним просторима Pos12_Uz2a 10,13 15. Зид према негрејаним просторима Pos13_Uz2b 1,14 17. Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos14_Mk1a 3,19 U=0,706 W/m2K Степен санације (детаљно објашњење дато у делу 4.3.2): 0 задржава се у постојећем стању (без измена) у1 ”минимално унапређење” у2 ”средње унапређење” у3 ”максимално унапређење” ус санација према предлогу специфичном за пројекат 1 Табела   5-­‐46.   Преглед   и   прелиминарна   селекција   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  Објекта  5 За   фасадне   зидове   разматране   су   различите   опције   санације,   а   позиције  фасадних  зидова  су  груписане  у  две  архитектонско-­‐технолошке  целине:  1. Зидови  са  фасадном  опеком  -­‐  санација  системима  контактне  фасаде  којим  се  у  завршној  обради  може  симулирати  фасадна  опека;  2. Зидови   са   фасадним   малтером   -­‐   санација   стандардним   системима  контактне  фасаде.  За  сваку  групацију  испитано  је  одговарајуће  (почетно)  решење,  с  тим  што  би  у  реализацији  требало  донекле  поновити  разлике  у  дистанцама  између  ове  две  врсте  облоге  (парапети  увучени  у  односу  на  основу  фасадну  раван  и  сл.).  Код   зидова   са   фасадном   опеком   најповољнијим   се   показао   систем   са   12cm  термоизолације,   док   је   код   зидова   са   фасадним   малтером   најповољнији  резултат   добијен   за   систем   контактне   фасаде   са   10cm   термоизолације  (табела   5-­‐48),   па   се   овим   решењима   могу   донекле   задржати   елементи  оригиналног  архитектонског  израза.  Табела   5-­‐49   пружа   увид   у   потенцијалне   ефекате   свих   појединачних   мера  енергетске   санације   релевантних   за   Објекат   5.   Највеће   уштеде   могу   се  постићи   заменом   фасадне   столарије   (35,04%),   и   стога   је   овој   позицији  додељен   I   степен   приоритета.   Санација   фасадних   зидова   могла   би   донети   161 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos10_Pr1 (фасадна столарија) у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 433,65 160 92,35 35,04 9,07 0,95 1,00 1,95 1 у2 - ПВЦ шестокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.3W/m2K 433,65 175 91,70 35,50 9,80 0,95 0,93 1,88 3 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/ m2K 433,65 190 87,29 38,60 9,78 1,00 0,93 1,93 2 СРЕДЊА ЗАПТИВЕНОСТ = 114,22 ДОБРА ЗАПТИВЕНОСТ = 103,04 1 Табела   5-­‐47   Анализа   различитих   сценарија   енергетске   санације   фасадне  столарије  Објекта  5 редукције   од   21,68%   (укупно,   за   целу   фасаду),   а   зидова   према   негрејаном  простору   6,68%   те   је   овим   позицијама   додељен   II   степен   приоритета.   Све  остале   позиције   имају   учешће   у   трансмисионим   губицима   мање   од   2%   и  према  томе  имају  најнижи  степен  приоритета.     162 Ознака позиције Опис предложене мере Површина [m2] Јед. цена [€] Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Eфекти мере Валоризација РангУштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] k1 k2 Σk Pos1+2+4+6 (обједињене позиције Pos1_Sz1, Pos2_Sz2, Pos4_Sz3 и Pos6_Sz5) у1 - контактна фасада са термоизолацијом 5cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 30 121,73 14,37 12,64 0,92 0,92 1,83 6 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 33 117,62 17,26 11,57 0,95 1,00 1,95 4 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 35 115,86 18,50 11,45 0,96 1,01 1,97 2 у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 37 114,52 19,44 11,52 0,97 1,00 1,98 1 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 40 113,04 20,48 11,82 0,99 0,98 1,96 3 у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 1321,41 45 111,39 21,64 12,59 1,00 0,92 1,92 5 Pos 3+5 (обједињене позиције Pos3_Sz2a и Pos5_Sz4) у1 - контактна фасада са термоизолацијом 4cm (камена вуна) 224,82 24 140,07 1,47 16,81 0,99 0,82 1,81 7 у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 6cm (камена вуна) 224,82 26 139,58 1,81 14,76 0,99 0,94 1,93 5 у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) 224,82 28 139,24 2,05 14,04 0,99 0,98 1,98 3 у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 224,82 30 138,98 2,24 13,81 1,00 1,00 2,00 1 у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 224,82 32 138,79 2,37 13,90 1,00 0,99 1,99 2 у2.5 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) 224,82 35 138,57 2,53 14,28 1,00 0,97 1,97 4 у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) 224,82 40 138,32 2,70 15,25 1,00 0,91 1,91 6 1 Табела  5-­‐48  Анализа  различитих  сценарија  енергетске  санације  фасадних  зидова  Објекта  5   5.5.4  Дефинисање  пакета  мера  Елаборатом  енергетске  ефикасности  постоећег  стања  за  Објекат  5  утврђена  ја  годишња  потребна  енергија  за  грејање  од  142,16kWh/m2a  па  су  на  основу  те  вредности  изведене  потребне  редукције  којима  се  може  постићи  одређени  енергетски  разред  -­‐  Е,  D,  C  или  В   (табела  5-­‐50).  Анализом  резултата  датих  у  табелама  5-­‐49  и  5-­‐50  може  се  констатовати  следеће:  • За   D   енергетски   разред,   који   је   постављен   као   циљ   унапређења,  неопходно   је  остварити  редукцију  од  нешто  више  од  26,14%  у  односу  на   163 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Оштећења Учешће у трансмис. губицима [%] Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Спољни зидови обложени фасадном опеком (обједињене позиције Pos1_Sz1, Pos2_Sz2, Pos4_Sz3 и Pos6_Sz5) Pos(1+2+4+6) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 32,15 1321,41 37 19,44 11,52 II Спољни зидови обложени фасадним малтером (обједињене позиције Pos3_Sz2а и Pos5_Sz4) Pos(3+5) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 4,22 224,82 30 2,24 13,81 II Зид на дилатацији (између ламела) Pos7_Sz0d мин. вуна 5cm, гипскартонске плоче 3,27 77,15 22 1,98 3,92 III Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров Pos8_Mk4 10cm додатне термоизолације (XPS), шљунак 3,66 311,01 60 1,53 56,01 III Прозори, балконска врата грејаних просторија и грејане зимске баште Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/ m2K 39,49 433,65 160 35,04 9,07 I Спољна врата Pos11_Vr1 метална, изолована 2,44 55,15 220 0,99 56,04 III Зидови према негрејаним просторима (обједињене позиције Pos12_Uz2а и Pos13_Uz2b) Pos(12+13) полистирен 5cm + завршна обрада 11,27 406,37 14 6,68 3,90 II Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора Pos14_Mk1a полистирен 5cm + завршна обрада 3,19 307,23 13 1,20 15,30 III 1 Табела  5-­‐49.  Синтезни  приказ  ефеката  појединачних  мера  унапређења  за  Објекат  5 постојеће   стање,   што   се   сасвим   извесно   постиже   заменом   фасадне  столарије  (SPos10  =35,04%);  • Санацијом   фасадних   зидова,   уз   замену   фасадне   столарије,   могуће   је  постићи  С  енергетски  разред  (ΣSPos1-­‐6  +    SPos10  =  56,72%    >  50.76%);  • Санацијом   свих   елемената   термичког   омотача   није   могуће   постићи   В  енергетски  разред  (ΣSpn  =69,10%  <  75,38%).     Kако  је  фасадна  столарија  једина  позиција  првог  степена  приоритета,  и  како  се   њеном   санацијом   постиже   D   енергетски   разред,   Пакет   1   (табела   5-­‐51)  обухвата  заправо  само  ову  позицију,  а  алтернативни  Пакети  1.1  и  1.2  (табеле  5-­‐52   и   5-­‐53)   су   варијанте   са   опцијама   унапређења   у2   и   у3   за   посматрану  позицију.  Опционо  су  дефинисани  и  Пакети  2  и  2.1  (табеле  5-­‐54  и  5-­‐55)  који  укључују  и  фасадне   зидове   у   два   варијантна   решења,   како   би   се   испитала   и   додатна  унапређења  која  доводе  до  С  енергетског  разреда.   164 пост. енергетски разред F QH,nd за Е ен. разред [kWh/m2a]. 140,00 потребна редукција за E [%] 1,52 QH,nd за D ен. разред [kWh/m2a]. 105 потребна редукција за D [%] 26,14 QH,nd за C ен. разред [kWh/m2a]. 70,00 потребна редукција за С [%] 50,76 QH,nd за B ен. разред [kWh/m2a]. 35,00 потребна редукција за B [%] 75,38 сумарна редукција применом свих мера ΣSpn [%] 69,10 6 Табела  5-­‐50.  Преглед  основних  енергетских  карактеристика  Објекта  5  и  потребних  уштеда  у  циљу  постизања  Е,  D,  С  или  В  енергетског  разреда  165 ПАКЕТ 1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадна столарија Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 92,35 D 433,65 160 35,04 9,07 I УКУПНО ПАКЕТ 1 92,35 D 35,04 9,07 ПАКЕТ 1-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадна столарија Pos10_Pr1 у2 - ПВЦ шестокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.3W/m2K 91,70 D 433,65 175 35,50 9,80 I УКУПНО ПАКЕТ 1.1 91,70 D 35,50 9,80 ПАКЕТ 1-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадна столарија Pos10_Pr1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 87,29 D 433,65 190 38,60 9,78 I УКУПНО ПАКЕТ 1.2 87,29 D 38,60 9,78 1 Табела  5-­‐51.  Пакет  1  за  Објекат  5 Табела  5-­‐52.  Пакет  1.1  за  Објекат  5 Табела  5-­‐53.  Пакет  1.2  за  Објекат  5  5.5.5  Анализа  предложених  пакета  мера  и  селекција  финалног  предлога  Анализа   предложених   пакета   мера   показала   је   да   је   најповољније   решење  дефинисано   Пакетом   1.   Вишекритеријумском   анализом   како   у   оквиру  породице  Пакета  1.х  којима   је  постигнут  D  енергетски  разред   (табела  5-­‐56)   166 ПАКЕТ 2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (фасадна опека) Pos(1+2+4+6) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 114,52 Е 1321,41 37 19,44 11,52 II Фасадни зидови (парапети у фасадном малтеру) Pos(3+5) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) 138,98 Е 224,82 30 2,24 13,81 II Фасадна столарија Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 92,35 D 433,65 160 35,04 9,07 I УКУПНО ПАКЕТ 2 65,77 С 53,74 10,66 ПАКЕТ 2-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (фасадна опека) Pos(1+2+4+6) у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 113,04 Е 1321,41 40 20,48 11,82 II Фасадни зидови (парапети у фасадном малтеру) Pos(3+5) у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 138,79 Е 224,82 32 2,37 13,90 II Фасадна столарија Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 92,35 D 433,65 160 35,04 9,07 I УКУПНО ПАКЕТ 2.1 64,17 С 54,86 10,81 1 Табела  5-­‐54.  Пакет  2  за  Објекат  5 ПАКЕТ 2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (фасадна опека) Pos(1+2+4+6) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 114,52 Е 1321,41 37 19,44 11,52 II Фасадни зидови (парапети у фасадном малтеру) Pos(3+5) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (каме а вуна) 138,98 Е 224,82 30 2,24 13,81 II Фасадна столарија Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петоком рни, двослојно стакло са испун м од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 92,35 D 433,65 160 35,04 9,07 I УКУПНО ПАКЕТ 2 65,77 С 53,74 10,66 ПАКЕТ 2-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енергетски разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (фасадна опека) Pos(1+2+4+6) у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 113,04 Е 1321,41 40 20,48 11,82 II Фасадни зидови (парапети у фасадном малтеру) Pos(3+5) у2.4 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) 138,79 Е 224,82 32 2,37 13,90 II Фасадна столарија Pos10_Pr1 у1 - ПВЦ петокоморни, двослојно стакло са испуном од ин тног гаса, нискоемис. премаз Uw=1.5W/m2K 92,35 D 433,65 160 35,04 9,07 I УКУПНО ПАКЕТ 2.1 64,17 С 54,86 10,81 1 Табела  5-­‐55  Пакет  2.1  за  Објекат  5 тако   и   у   проширеном   сету   пакета   (табела   5-­‐57)   Пакет   1   је   био   најбоље  рангиран,  те  је  усвојен  као  оптимално  решење  за  Објекат  5.       5.5.6  Модалитети  имплементације  предложеног  пакета  мера  Kaко  се  код  Објекта  5  енергетска  санација  своди  на  замену  фасадне  столарије,  у   пракси   се   то   своди   на   низ   појединачних   интервенција   у   становима.  Синтезни   преглед   процењених   енергетских   и   финансијских   ефеката   за  Објекат  4  да  је  у  табели  5-­‐58,  а  графички  приказ  уштеда  и  преосталих  захтева  за  енергијом  на  слици  5-­‐25.   167 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 замена фасадне столарије (опција у1) 92,35 9,07 1 1 D 0,95 1,00 1,00 1,00 1,00 4,945 1 Пакет 1.1 замена фасадне столарије (опција у2) 91,70 9,80 1 1 D 0,95 0,93 1,00 1,00 1,00 4,878 3 Пакет 1.2 замена фасадне столарије (опција у3) 87,29 9,78 1 1 D 1,00 0,93 1,00 1,00 1,00 4,928 2 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 замена фасадне столарије (опција у1) 92,35 9,07 1 1 D 0,69 1,00 1,00 1,00 1,00 4,695 1 Пакет 1.1 замена фасадне столарије (опција у2) 91,70 9,80 1 1 D 0,70 0,93 1,00 1,00 1,00 4,626 3 Пакет 1.2 замена фасадне столарије (опција у3) 87,29 9,78 1 1 D 0,74 0,93 1,00 1,00 1,00 4,663 2 Пакет 2 Пакет 1 + фасадни зидови (опција у2.3) 65,77 10,66 2,5 1 С 0,98 0,85 0,40 1,00 1,20 4,427 5 Пакет 2.1 Пакет 1 + фасадни зидови (опција у2.4) 64,17 10,81 2,5 1 С 1,00 0,84 0,40 1,00 1,20 4,439 4 1 Табела  5-­‐56.  Пакети  мера  за  Објекат  5  (према  основном  методолошком  поступку)Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација РангК1 К2 К3 К4 К5 ΣkПакет 1 замена фасадне столарије (опција у1) 92,35 9,07 1 1 D 0,95 1,00 1,00 1,00 1,00 4,945 1 Пакет 1.1 замена фасадне столарије (опција у2) 91,70 9,80 1 1 D 0,95 0,93 1,00 1,00 1,00 4,878 3 Пакет 1.2 замена фасадне столарије (опција у3) 87,29 9,78 1 1 D 1,00 0,93 1,00 1,00 1,00 4,928 2 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 замена фасадне столарије (опција у1) 92,35 9,07 1 1 D 0,69 1,00 1,00 1,00 1,00 4,695 1 Пакет 1.1 замена фасадне столарије (опција у2) 91,70 9,80 1 1 D 0,70 0,93 1,00 1,00 1,00 4,626 3 Пакет 1.2 замена фасадне столарије (опција у3) 87,29 9,78 1 1 D 0,74 0,93 1,00 1,00 1,00 4,663 2 Пакет 2 Пакет 1 + фасадни зидови (опција у2.3) 65,77 10,66 2,5 1 С 0,98 0,85 0,40 1,00 1,20 4,427 5 Пакет 2.1 Пакет 1 + фасадни зидови (опција у2.4) 64,17 10,81 2,5 1 С 1,00 0,84 0,40 1,00 1,20 4,439 4 1 Табела  5-­‐57.  Пакети  мера  за  Објекат  5  (проширени  сет  пакета)  168 Ulazni podaci Qhnd postojece 253803,93 potrosnja/m2 142,16 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 1785,34 Broj stanova 27 Spratnost HDD Proposed package позиције опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [год.] % ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,5 92,35 D 160 69 384 88928 7648 9,07 35,04 ПАКЕТ 1 УКУПНО 92,35 D 69 384 88928 7648 9,07 35,04 ENERGY SAVINGS ФАСАДНА СТОЛАРИЈА Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 69 384 39 2570 2 Табела  5-­‐58.  Објекат  5  -­‐  процењене  енергетске  и  финансијске  уштеде  за  Пакет  1 Ulazni podaci Qhnd postojece 253803,93 potrosnja/m2 142,16 en. razred F Cena kWh 0,086 10 9,65 Kurs evra 122 Povrsina bruto Povrsina grejana 1785,34 Broj stanova 68 Spratnost HDD Proposed package позиције опис мере QН,an ен. разред једин. цена укупно ”уштеђена” енергија уштеда период отплате енергетске уштеде [kWh/m2a] [€/m2] [€] [kWh/a] [€/а] [год.] % ФАСАДНА СТОЛАРИЈА ПВЦ прозори U= 1,5 92,35 D 160 69 384 88928 7648 9,07 35,04 ПАКЕТ 1 УКУПНО 92,35 D 69 384 88928 7648 9,07 35,04 ENERGY SAVINGS 65% 35% ФАСАДНА СТОЛАРИЈА Преостале енергетске потребе УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА [€] инвестиција по 1m2 грејане површине [€] инвестиција по стамб. јед. [€] 69 384 39 1020 2 Слика  5-­‐25.  Објекат  5  -­‐  уштеде  и  преостали  захтеви  за  енергијом  за  Пакет  1 6.  КОМЕНТАР  ДОБИЈЕНИХ  РЕЗУЛТАТА   6.1  Компаративна  анализа  обрађених  примера  Применом   методе   изложене   у   четвртом   поглављу,   на   свим   посматраним  објектима   постигнута   су   унапређења   термичког   омотача   зграде   којима   је  постигнут  D  енергетски  разред,  уз  период  отплате  од  око  5  година  за  објекте  код   којих   у   усвојеном   пакету   мера   није   била   укључена   замена   фасадне  столарије,  односно  уз  период  отплате  од  око  10  година  за  зграде  код  којих  је  било  неопходно  санирати  и  ову  позицију  (табела  6-­‐1).  Такође  је  утврђено  да  је   код   свих   објеката,   санирањем   већег   броја   елемената   термичког   омотача  могуће  постићи  С  енергетски  разред,  док  овим  приступом  ни  у  једном  случају  није  било  могуће  испунити  критеријум  за  постизање  В  енергетског  разреда.   6.1.1  Енергетске  потребе  и  потенцијалне  уштеде  Резултати   прорачуна   енергије   потребне   за   грејање   изведених   према  Правилнику   о   енергетској   ефикасности   зграда,   показали   су   да   сви  посматрани   објекти   изузев   солитера   (Објекат   3)   припадају   F   енергетском  разреду.   Објекти   1   и   2,   из   раније   фазе   усмерене   стамбене   градње   имају  знатном  лошије   карактеристике   од  Објеката   3,   4   и   5   који   су   грађени   после  1970.   године,   тј.   након   доношења   првих   прописа   из   области   термичке  заштите.   Најстарија   зграда   -­‐   Објекат   1   -­‐   приближава   се   горњој   граници   F  енергетског   разреда,   док  Објекти   3,   4   5   који   имају   термоизолациони   слој   у  свим   кључним   позицијама   термичког   омотача   имају   прорачунату   енергију  потребну   за   грејање   која   се   креће   око   граничне   вредности   између   Е   и   F  енергетског  разреда.  Објекат  3  има  најповољнији  резултат  првенствено  због  фактора  облика  који  код  њега  има  најнижу  вредност.  Након   извршене   селекције   мера   унапређења,   релације   у   добијеним  вредностима   годишње   потребне   енергије   за   грејање   остале   су   сличне,   169 имајући   у   виду   да   су   код   Објекта   4   у   усвојени   пакет   мера   због   уочених  оштећења  увршћени  фасадни  зидови,  те  су  остварене  веће  уштеде.        Процентуално   изражене   укупне   уштеде   које   се   могу   остварити   санацијом  свих  доступних  позиција  термичког  омотача  (ΣSpn)  код  свих  објеката  се  крећу  око  70%.  Најмања  вредност  ΣSpn  је  у  случају  Објекта  2,  првенствено  ради  тога  што   у   структури   трансмисионих   губитака   таваница   према   пословном  простору  (коју  није  било  могуће  санирати  без  интервенције  у  простору  који  није   у   власништву   станара)   учествује   са   6,45%   (табела   5-­‐12),   док   је   код  Објекта   4   то   био   случај   са   подом   на   тлу   који   у   трансмисионим   губицима  учествује  са  само  0,48%  (табела  5-­‐33).   6.1.2  Предложени  пакети  мера  и  саниране  позиције  Пакети   мера,   формирани   по   принципима   предложене   методологије  оптимизације,  обухватили  су  санацијом  само  позиције  које  су  биле  неопходне  како   би   се   постигао  D   енергетски   разред,   као   и   позиције   код   којих   су   била  евидентирана   оштећења   која   је   нужно   санирати.   Показало   се   да   је   код  старијих  зграда   (Објекти  1  и  2)   за  унапређење  енергетских  карактеристика  било   најповољније   санирање   фасадних   зидова,   док   је   код   новијих   зграда  (Објекти   3,   4   и   5),   које   већ   имају   (недовољну)   термоизолацију   у   саставу  фасадних   зидова   замена   фасадне   столарије   неопходна   мера   како   би   се  постигло  одговарајуће  унапређење.  Услед  констатованих  оштећења,  код  Објеката  2,  3  и  4  предложени  пакет  мера  је  обухватао  и  санацију  равих  кровова,  а  код  Објекта  4  и  фасадних  зидова.  Код  Објекта   1   су   такође   констатована   извесна   оштећења   фасадног   зида,   али   је  ова  позиција  била  и  кључна  за  енергетску  санацију  посматране  зграде.   6.1.3  Потребна  улагања  и  период  отплате  Код   објеката   код   којих   санацијом   није   била   обухваћена   позиција   фасадне  столарије   (Објект   1   и   2)   потребна   улагања   су   приметно   мања,   а   период  отплате   готово   двоструко   краћи   него   код   објеката   код   којих   је   у   обрачун  ушла  и  нова  фасадна  столарија.     170 Kaко   би   се   сагледала   укупна   инвестиција   и   адекватни   период   отплате   у  оквиру   датог   пакета   мера,   мере   које   су   увршћене   по   критеријуму  потенцијалних   енергетских   уштеда   и   мере   које   су   увршћене   због   уочених  оштећења,   третиране   су   равноправно   -­‐   као   да   сав   трошак   сносе   власници  станова.  Трошкови  санрања  оштећених  фасада,  кровова  и  других  елемената  зграде,  међутим,  у  принципу  би  могли  бити  покривени  и  из  других  извора  -­‐  у  склопу   циклуса   редовног   и   инвестиционог   одржавања   зграде.   Тада   би  станари   заправо   сносили   само   трошкове   који   су   директно   везани   за  унапређење  енергетске  ефикасности  зграде.    Са   друге   стране,   свака   инвестиција   у   унапређење   својстава   зграде,  енергетских,   функционалних,   естетских   итд,   повећава   и   вредност  непокрености.  У  том  контексту,  у  јасно  дефинисаним  тржишним  условима,  у  прорачун  периода  оптплате  би  могао  да  се  уврсти  и  овај  параметар.   171 Taбела  6-­‐1.  Преглед  основних  добијених  резултата  за  Објекте  1-­‐5 Објекат 1 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 ен. разред (постојеће) F F E F F Qh an - пост. [kWh/m2a] 171,83 156,78 137,59 140,28 142,16 ен. разред (санацијом свих позиција) C C C C C ΣSpn [%] 72,98 67,16 72,15 70,25 69,10 ен. разред (санирано) D D D C D Qh an- санир. [kWh/m2a] 104,23 98,61 83,33 50,32 92,35 уштеда енергије [%] 39,34 37,10 39,44 64,13 35,04 саниране позиције (* = санирано због оштећења) фас. зидови фас. зидови раван кров* фас. столар. раван кров* фас. зидови* фас. столар. раван кров* фас. столар. инвестиција [€/1m2 греј. површине] 27 26 47 87 39 инвестиција [€ / стан] 1520 1393 3405 6044 2570 период отплате [год.] 4,56 5,19 10,05 11,19 9,07 фактор облика [m-1] 0,51 0,41 0,33 0,40 0,53 Коначно,   период   отплате   може   бити   и   показатељ   могућности   склапања  одговарајућег   кредитног   аранжмана.   На   нашем   тржишту   данас   поједине  банке  у  својој  понуди  имају  и  кредите  за  унапређење  енергетске  ефикасности  у   различитим   опцијама   (понуда   доступна   на   веб   странама   банака   на   дан  10.3.2016.  дата  је  у  табели  6-­‐2).   6.2  Санирани  елементи  термичког  омотача  посматраних  зграда   6.2.1  Фасадна  столарија  Као  што   је  већ  констатовано,  замена  фасадне  столарије  представља  највеће  буџетско   оптерећење   код   свих   обрађених   примера,   а   цене   квалитетнијих  система   су   вишеструко   веће   од   оних  који   се  на   тржишту  нуде   као  повољно  решење.   Са   друге   стране,   код   појединих   објеката   ово   може   бити   кључна  позиција  приликом  унапређења  енергетске  ефикасности  (Објекти  3,  4  и  5),  а  анализе   спроведене   у   претходном   поглављу   су   показале   да   улагања   у  ефикасније   системе   (у   оквиру   истог   материјала   прозорских   профила)   у  већини  случајева  скраћују  период  отплате.  Како  се  у  реалности  ова  позиција  заправо   санира   индивидуалним   интервенцијама   по   становима,   веома   је  битна  добра  информисаност  власника,  како  о  ефектима  различитих  система,  тако  и  о  значају  правилне  уградње.  У  пракси  смо  сведоци  да  ефекти  сложених  вишекоморних  профила  и  троструког  застакљења  лако  могу  бити  практично   Табела  6-­‐2.  Понуда  кредита   за   адаптације  и  побољшање  енергетске   ефикасности  код  5  банака  на  дан  10.3.2016. Банка динарски кредит индексирани кредит (девизни) ProCredit Bank до 7 година до 30 година BANCA INTESA до 3 године - Koмерцијална банка до 5 година - CREDIT AGRICOLE до 10 година до 25 година SOCIETE GENERALE до 5 година до 10 година 172 анулирани  неправилном  уградњом.  Такође,  неадекватна  обрада  шпалетни  и,  нарочито,  окапница,  може  резултовати  и  продором  воде  у  термоизолациони  слој  и  узроковати  оштећења  на  пуним  деловима  фасаде.  Код   свих   обрађених   примера,   приликом   анализе   учинка   замене   фасадне  столарије   прорачуни   су   рађени   са   претпоставком  да   ће   се   постићи  и   добра  заптивеност   (број   измена   ваздуха   n   =   50).   У   случају   неправилне   уградње,  реалне  енергетске  уштеде  би  биле  приметно  мање,  као  што  се  може  видети  из  података  приказаних  на  слици  6-­‐1.     Са   друге   стране,   боља   заптивеност   може   побољшати   енергетске  карактеристике  зграде,  уз  улагања  која  су  знатно  мања  него  у  случају  замене  фасадне   столарије.   Иако   вентилациони   губици   не   зависе   само   од  фасадних  отвора,   нити   се   потпуно   унапређење   може   постићи   само   заптивањем  постојећих,  илустрације  ради  дати  су  и  промене  у  односу  на  заптивеност  код  прорачунски   добијених   вредности   за   постојеће   стање   Објеката   1-­‐5   (слика  6-­‐2).  У  појединим  студијама  заптивање  прозора  се  апострофира  као  кључна  мера   унапређења   енергетске   ефикасности   код   високих   стамбених   зграда  грађених  током  1970-­‐их  (Nemry  2010).   173 Санирано лоша заптивеност средња заптивеност добра заптивеност Објекат 1 104,23 92,53 87,32 Објекат 2 98,61 92,62 Објекат 3 104,32 88,58 83,33 Објекат 4 88,95 61,36 50,32 Објекат 5 132,8 104,86 92,35 0 35 70 105 140 Објекат 1 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 лоша заптивеност средња заптивеност добра заптивеностkWh/m 2a 2 Слика  6-­‐1.  Различите  вредности  укупне  потребне  енергије  за  грејање  у  зависности  од  заптивености  -­‐  Објекти  1-­‐5,  санирано  стање  према  усвојеним  пкетима  мера   6.2.2  Фасадни  зидови  Код  Објеката  1  и  2  фасадни  зидови  су  били  кључна  позиција  чијом  санацијом  је   постигнуто  жељено  унапређење   енергетских  карактеристика.  Они   су   код   174 Постојеће лоша заптивеност средња заптивеност добра заптивеност Објекат 1 171,63 156,21 151 Објекат 2 156,78 150,79 Објекат 3 137,59 121,84 116,99 Објекат 4 140,28 112,69 101,65 Објекат 5 142,16 114,22 103,4 0 45 90 135 180 Објекат 1 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 лоша заптивеност средња заптивеност добра заптивеност kWh/m2a 1 Слика  6-­‐2.  Различите  вредности  укупне  потребне  енергије  за  грејање  у  зависности  од  заптивености  -­‐  Објекти  1-­‐5,  постојеће  стање Санирано учешће у трансмисионим губицима (%) уштеда енергије Spn [%] Објекат 1 53,4 36,96 Објекат 2 37,11 30,52 Објекат 3 36,23 22,6 Објекат 4 23,49 11,21 Објекат 5 36,37 21,68 0 15 30 45 60 Објекат 1 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 21,68 11,21 22,6 30,52 36,96 36,37 23,49 36,2337,11 53,4 учешће у трансмисионим губицима (%) уштеда енергије Spn [%] 3 Слика  6-­‐3.  Учешће  фасадних  зидова  у  структури  трансмисионих  губитака    Објеката  1-­‐5  и  потенцијалне   енергетске   уштеде  које   се  могу  постићи   санацијом  фасадних  зидова свих   објеката   имали   веома   значајно   учешће   у   структури   трансмисионих  губитака  -­‐  од  23,5%  код  Објекта  4  до  чак  53,4%  код  Објекта  1  (слика  6-­‐3)  Овде   уочавамо   да   је   учешће   фасадних   зидова   у   структури   трансмисионих  губитака,   као  и  уштеде  које   се  могу  постићи  додатним  изоловањем  фасаде,  најмање  код  Објекта  4,  где   је  ова  позиција  увршћена  у  изабрани  пакет  мера  због   евидентираних   оштећења.   Санирање   ове   позиције   узроковало   је  повећану  вредност  потребне  инвестиције  код  ове  зграде.  Енергетска  рехабилитација  фасадних  зидова  се  показала  као  једна  од  мера  са  најкраћим  периодом  отплате.  У  случају  Објекта  3,  додатна  испитавања  су  чак  показала  да  се  укључивањем  фасадних  зидова  у  пакет  мера  скраћује  период  отплате  (Прилог  2,  анализе  за  случај  Објекта  3  са  оштећењима  на  фасадним  зидовима)   иако   иницијални   трошкови   у   том   случају   расту   чак   око   33%   у  односу  на  усвојени  Пакет  1.   6.2.3  Равни  кровови  Упркос   релативно   скромном   учешћу   у   структури   трансмисионих   губитака,  равни   кровови   се   често   укључују   у   предложене   пакете   мера   као   позиција  највишег   степена   приоритета   због   оштећења   карактеристичних   за   овај  елемент   зграде.   Код   Објеката   2,   3   и   4,   код   којих   је   управо   то   био   случај,  разматране   су   само   опције   којима   се   испуњава   минмум   прописан  Правилником  о  енергетској  ефикасности  зграда  (Umax  =  0.20  W/m2K  за  раван  кров   изнад   грејаног   простора,   постојеће   зграде),   будући   да   се   и   том,  минималном,   интервенцијом   завршна   кота   крова   подиже   за   најмање  14-­‐16cm,   а  учешће  ове  позиције  у   структури  трансмисионих  губитака  мало,   175 Санирано учешће у трансмисионим губицима (%) уштеда енергије Spn [%] Објекат 2 5,81 4,67 Објекат 3 3,79 2,41 Објекат 4 5,04 2,72 Објекат 5 3,66 1,53 0 1,5 3 4,5 6 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 1,53 2,722,41 4,67 3,66 5,04 3,79 5,81 учешће у трансмисионим губицима (%) уштеда енергије Spn [%] 4 Слика  6-­‐4.  Учешће  равних  кровова  у  структури  трансмисионих  губитака    Објеката  2-­‐5  и  потенцијалне  енергетске  уштеде  које  се  могу  постићи  санацијом као  и  потенцијалне  енергетске  уштеде  (на  нивоу  зграде),  као  што  се  види  из  података  датих  на  слици  6-­‐4.   6.3  Eлементи  термичког  омотача  посматраних  зграда  који  нису  били   обухваћени  предложеним  пакетима  мера  У  табели  6-­‐3  дат   је  преглед  елемената  термичког  омотача  Објеката  1-­‐5  који  нису   били   обухваћени   предложеним   пакетима   мера.   Према   критеријумима  изложеним   у   делу   4.3.3   највећи   део   ових   позиција   био   би   најнижег   (III)   176 Табела  6-­‐3.  Преглед  позиција  које  нису  обухваћене  предложеним  пакетима  мера Објекат 1 Објекат 2 Објекат 3 Објекат 4 Објекат 5 Т [%] Spn [%] Т [%] Spn [%] Т [%] Spn [%] Т [%] Spn [%] Т [%] Spn [%] Елементи и системи у контакту са спољним ваздухом Зид на дилатацији (између зграда) - - 6,36 5,39 - - 4,99 3,34 3,27 1,98 Међуспр. констр. између грејаних простор. различитих јединица, разл. корисника или власника - - 6,45 - - - - - - - Међуспратна конструкција изнад отвореног пролаза - - 0,35 0,31 0,28 0,15 0,41 - 0,33 - Спољна врата 2,14 0,98 2,19 0,99 2,09 0,82 2,7 1,05 2,44 0,99 Унутрашње преградне конструкције Зид према негр. просторима 6,93 4,50 11,16 7,87 11,02 6,24 0,93 0,07 11,27 6,68 Међуспратна конструкција испод негрејаног простора 8,14 5,85 0,24 - - - - - - - Међуспратна конструкција изнад негрејаног простора 4,20 2,28 0,10 0,06 3,35 2,04 1,54 0,68 3,19 1,20 Конструкције у тлу (укопане, или делимично укопане) Под на тлу - - - - 0,29 0,86 0,48 - - - Т - учешће у трансмисионим губицима [%] Spn - потенцијалне енергетске уштеде уштеде [%] спепена   приоритета,   имајући   у   виду   потенцијалне   енергетске   уштеде  посматране  на  нивоу  зграде.    По  учешћу  у  трансмисионим  губицима  и  потенцијалним  уштедама  издвајају  се  зидови  према  негрејаним  просторима.  У  делу  3.6  детаљније  је  дискутовано  о   недостацима   методологије   прорачуна   за   ову   позицију,   па   и   код  посматраних  објеката  остаје  отворено  питање  колико  су  добијене  вредности  реалне.   Код   великог   броја   објеката   из   периода   усмерене   стамбене   градње,  димензије  степенишног  простора,  али  често  и  стамбених  просторија  које  га  окружују   (оставе,   предсобља,   кухиње,   купатила…)   су  релативно  мале  и/или  тешко   приступачне,   па   је   доследна   реализација   санације   зидова   према  негрејаним   степенишним   просторима,   лифтовским   окнима   и   сл.   у   пракси  неретко  под  великим  знаком  питања.    Сличан   проблем   постоји   и   код   прорачуна   везаних   за   друге   унутрашње  преграде   према   негрејаним   просторима   као   и   за   зидове   на   дилатацији.  Потоње   је   нешто   једноставније   санирати   постављањем   термоизолације   са  унутрашње  стране,  када  су  у  становима  на  том  делу  веће  просторије  (дневне  и  спаваће  собе,  на  пример).    Методологија   изложена   у   овом   раду   може   се   прилагодити   и   потребама  енергетске   санације   појединачних   станова.   Позиције   које   су,   посматрано   на  нивоу  зграде,  занемарљиво  мале,  на  нивоу  поједине  стамбене   јединице  или  групе  станова  (станови  у  приземљу,  у  поткровљу  и  сл.)  могле  би  се  показати  значајним.   Анализе   на   нивоу   појединачних   станова   или   групе   стамбених  јединица  нису  вршене  у  оквиру  овог  рада.  Уопште   узевши,   када   било   која   од   овде   апострофираних   позиција   дође   до  завршне   фазе   свог   животног   или   сервисног   циклуса,   њихову   санацију   би  требало  прилагодити  актуелним  прописима.   177 7.  ЗАКЉУЧАК   Стамбене  зграде  представљају  значајан  сегмент  грађевинског  фонда  Србије.  Највећи  део  ових  објеката  настао  је  током  друге  половине  20.  века,  те  се  може  сматрати  да  се  они  могу  успешно  користити  још  дуги  низ  година,  односно  да  се  ради  о  драгоценом  ресурсу  који  се  може  успешно  експлоатисати  уколико  га   прилагодимо   савременим   потребама.   Ове   зграде,   међутим,   испољавају  бројне  недостатке,  како  по  различитим  аспектима  комфора,  тако  и  у  домену  енергетске   ефикасности,   те   је   њихова   обнова   практично   неопходна   у  наредном   периоду.   За   разлику   од   породичног   становања,   у   стамбеним  зградама   постоји   велики   број   власника,   различитих   интереса   и   често  скромних  материјалних  могућности,   те   је   неопходан   изузетно   прагматичан  приступ   како   би   се   дефинисали   модалитети   обнове   који   би   могли   бити  прихватљиви  и  изводљиви  у  оваквим  условима.   7.1  Преглед  резултата  истраживања  Анализом   типологије   и   структуре   стамбеног   фонда,   уочено   је   да   је  станоградња  била  најинтензивнија  у  периоду  од  1960.  до  половине  1980-­‐их  година,  као  и  да  је  у  том  периоду,  за  разлику  од  претходних,  присутан  широк  дијапазон  типолошки  разноврсних  решења,  са  елементима  материјализације  који  практично  нису  били  примењивани  пре  експанзије  домаће  грађевинске  индустрије,   а   који   су,   потом,   након   периода   транзиције   и   друштвених  промена,   готово   у   потпуности   нестали   са   нашег   тржишта   и   из   актуелне  градитељске   праксе.   Управо   из   ових   разлога   је   период   тзв.   ”усмерене  стамбене   градње”   позициониран   у  фокус   истраживања,   будући   да   обухвата  велики   број   различитих   појавних   облика,   статистички   (по   затупљености)  кључни   сегмент   стамбеног   фонда   Србије,   који   је,   уједно   и   веома   слабих  енергетских  перформанси.  У   претходном   периоду,   током   вишегодишњег   рада   на   формирању  националне   типологије   стамбених   зграда   Србије   у   оквиру   међународног  пројекта   ТАБУЛА,   дошло   се   до   драгоцених   резултата   и   великог   помака   у   178 дефинисању   модела   унапређења   енергетских   карактеристика   објеката  вишепородичног   становања.   Резултати   овог   рада   узети   су   као   основно  полазиште   за   даље   истраживање,   које   је   имало   за   циљ   да   преиспита  могућност   преласка   са   моделских   на   конкретна   решења,   прилагођена  конкретним   архитектонским   склоповима   и   разноликој   материјализацији,  карактеристичној   за   посматрани   период.   У   оквиру   трећег   поглавља  извршена   је   детаљна   критичка   анализа   моделских   решења   за   унапређење  појединачних   позиција   датих   за   најрелевантније   елементе   термичког  омотача   свих   типова   из   посматрана   три   периода   (периоди   Д   1961-­‐1970,   Е  1971-­‐1980   и   Ф   1981-­‐1990).   За   посматрани   период   извршена   је  сиситематизација   и   типологизација   фасадних   зидова,   те   су   утврђени  случајеви   у   којима   се   могу   директно   применити   моделска   решења   из  Националне   типологије,   док   су   за   остале   дефинисана   и   образложена  алтернативна  решења.  На  тај  начин   је  формиран  проширени  корпус  модела  унапређења   појединачних   елемената   термичког   омотача   који   се   може  сматрати  у  потпуности  компатибилан  са  Националном  типологијом  али  који  је   сензитивнији   на   разноврсност   материјализације   карактеристичну   за  посматрани  период.    На  основу  претходних  анализа,  као  и  на  основу  искуства  стеченог  приликом  претходних   истраживања   проблематике,   првенствено   у   оквиру   студије  ”Aтлас   енергетских   карактеристика   омотача   грађевинских   објеката   у  Београду”,  где  је  први  пут  разматран  и  економски  аспект  модалитета  обнове  као   и   особености   различитих   архитектонских   решења,   формиран   је  алгоритам  процеса  адаптације.  Како  је  анализом  објеката  обрађених  у  склопу  Националне   типологије   утврђено   да   је   након   првог   степена   унапређења   у  свим   случајевима   постигнут   D   енергетски   разред,   за   циљ   оптимизације   је  постављено   управо   постизање   минимум   D   енергетског   разреда,   што   је  оштрији  критеријум  од  унапређења  за  најмање  један  енергетски  разред  који  прописује  актуелни  Правилник  о  енергетској  ефикасности  зграда.  Други  циљ  оптимизације   је   био   дефинисање   принципа   адекватне   селекције   позиција  које   ће   се   санирати,   полазећи   од   претпоставке   да   се   жељени   енергетски  разред   може   постићи   и   санацијом   мањег   броја   позиција,   уз   нешто   слабије   179 енергетске  карактеристике  зграде  у  односу  на  ситуацију  када  се  санирају  све  доступне   позиције   термичког   омотача   што   се   у   нашим   условима   може  сматрати   готово   искључиво   теоријским   моделом.   Осим   саме   селекције  позиција   које   ће   се   санирати,   алгоритмом   је   обхваћено   и   испитивање  варијантих   решења,   са   различитим   степеном  обнове.   Коначно,   као   један   од  циљева   било   је   и   укључивање   економског   фактора,   као   параметра   за  одлучивање   али   и   као   евентуалног   инструмента   за   импементацију.   За  потребе   овог   рада   усвојен   је   најједноставнији   метод   провере   -­‐   путем  директног  периода  отплате.  У  исту  процедуру,  међутим,  могуће  је  уградити  и  сложеније   методе   прорачуна,  што   би   било   од   нарочите   користи   у   реалним  ситуацијама  где  би  се  испитале  различите  опције  кредитирања,  финансијски  модели  и   тржишни   услови   везани   за   конкретну   локацију.   Како   је   циљ  овог  сегмента  истраживања  био  успостављање  корелације  између  трошкова  које  подразумева  санација  одређене  позиције  и  потенцијалне  редукције  потребне  енергије,   то   и   усвојени   основни   метод   може   дати   валидне   резултате.   На  основу  свега  наведеног,  дефинисана  је  процедура  са  шест  основних  корака:  1. Утврђивање  почетног  стања,  2. Идентификација   елемената   термичког   омотача   и   прелиминарна  селекција  степена  унапређења,  3. Анализа   појединачног   учинка   мера   унапређења   елемената  термичког  омотача  уз  анализу  различитих  опција  унапређења,  4. Дефинисање  пакета  мера,  5. Анализа  предложених  пакета  мера  и  селекција  финалног  предлога,  6. Анализа  модалитета  имплементације  предложеног  пакета  мера.  За   сваки   од   наведених   корака   дата   су   детаљна   упутства   и   формирани   су  једноставни  алати  којима  се  могу  вршити  потребне  анализе  и  прорачуни,  а  процедура   је   описана   и   у   виду   алгоритма.   За   селекцију   почетне   мере  унапређења   з а   по ј диначне   по зици ј е   коришћена   ј е   метода  вишекритеријумске   анализе   са   2   параметра,   док   је   за   селекцију  најповољнијег   пакета   мера   коришћена   вишекритеријумска   анализа   са   5   180 параметара   чији   су   вредносни   односи   дефинисани   у   односу   на   претходно  постављене  циљеве  оптимизације.  Предложени  модел  оптимизације  испитан  је  на  пет  објеката  који  су  изабрани  тако   да   се   на   њима   може   видети   највећи   број   комбинација   различитих  опредељења  током  процеса  оптимизације.  Сваки  објекат  понаособ  је  изабран  и   тако   да   у  што   већој  мери   кореспондира   са   одговарајућим  представником  датог  типа  у  Националној  типологији.  На  основу  ових  критеријума,  изабрани  су  следећи  објекти:  • Објекат  1:   слободностојећа  стамбена  зграда,  • Објекат  2:   зграда  у  традиционалном  градском  блоку,  • Објекат  3:   солитер,  • Објекат  4:   ламела  (армиранобетонска  префабрикација)  и  • Објекат  5:   ламела  (хибридни  систем  са  фасадном  опеком).  За   сваки   од   изабраних   објеката   симулиран   је   процес   оптимизације   мера   и  потврђено  је  да  је  могуће  постизање  D  енергетског  разреда  уз  редукован  број  позиција   које   се   санирају.   Истражен   је   и   домет   ефеката   конвенционалних  мера  обнове,  при  чему  је  код  свих  посматраних  објеката  утврђено  да  се  на  тај  начин   може   постићи   С   енергетски   разред.   У   том   контексту,   енергетском  санацијом   дефинисаном   према   предложеној   процедури   оптимизације   мера,  термички   омотач   добија   карактеристике   које   се   временом   успешно   могу  унапређивати   тако   да   се   постепено,   адекватном   санацијом   преосталих  позиција   у   редовним   циклусима   инвестиционог   одржавања,   зграда   може  унапредити  и  до  С  енергетског  разреда.  Koд   старијих   објеката,   грађених   у   периоду   транзиције   са   традиционалних  техника   грађења   на   индустријализовану   градњу,   односно   пре   доношења  првих   прописа   из   области   термичке   заштите,   санација   фасадних   зидова   је  била   кључна   при   постизању   жељеног   степена   унапређења   енергетске  ефикасности  зграде.  Показало  се  да  ова  мера  има  кратак  период  отплате  (3-­‐5  година),   нарочито   код   зграда   са   неизолованим   или   слабо   изолованим  фасадним   зидовима.   Код   зграда   које   већ   имају   уграђен   извесни   181 термоизолацони   слој,   ова  мера  има  нешто  дужи  период   отплате,   а   најбољи  однос  иницијалних  улагања  и  резултујућих  енергетских  уштеда  показала  су  унапређења   која   донекле   превазилазе   минималне   захтеве   прописане  Правилником  о  енергетској  ефикасности  зграда.  Код   објеката   новијег   датума,   грађених   коришћењем   различитих   облика  префабрикације,   са   термоизолационим   слојем   у   највећем   делу   термичког  омотача,   показало   се   да   је   замена   фасадне   столарије   мера   која   може  најефикасније   донети   одговарајуће   енергетске   уштеде,   иако,   у   односу   на  санацију  фасадних  зидова,  захтева  већа  улагања  и  има  дужи  период  отплате.  У  раду  је  указано  и  на  разлике  у  енергетским  перформансама  до  којих  може  доћи  у  случају  неправилне  уградње,  али  и  на  уштеде  које  се  могу  остварити  побољшањем  заптивености.  Специфичност  ове  мере   је  и  то  што  се  у  пракси  она   реализује   индивидуалним   интервенцијама   у   оквиру   појединачних  станова,  а  досадашња  искуства  су  показала  да  за  овај  тип  радова  још  увек  не  функционишу  одговарајући  регулаторни  и  контролни  механизми.  У   односу   на   фасаду,   остали   елементи   термичког   омотача   посматраних  стамбених   зграда   имају   знатно   мањи   утицај   на   енергетске   перформансе  зграде,   како   у   односу   на   учешће   у   трансмисионим   губицима   (0,1   -­‐   8,14%),  тако  и   у   односу  на  потенцијалне   уштеде  које   је  могуће  остварити  њиховом  санацијом  (0,06   -­‐  5,85%).  Применом  предложеног  метода,  такве  позиције  на  основу   ових   параметара   имају   други   или   трећи   степен   приоритета   при  формирању   пакета   мера   енергетске   санације,   и   у   почетни   пакет   ће   бити  укључене  само  у   случају  да   се  на  њима  детектују  оштећења,  као  што   је  био  случај  са  равним  кровом  код  Објеката  2,  3  и  4.  У  ситуацији  када  су  предметни  елементи   зграде   у   добром   стању,   њихове   енергетске   карактеристике   би  требало  побољшати  у  оквиру  редовних  циклуса  инвестиционог  одржавања  -­‐  тада  су  улагања  која  се  односе  на  енергетску  ефикасност  најмања.    Међу   елементима   термичког   омотача   који   нису   били   обухваћени  предложеним   пакетима   мера,   по   учешћу   у   укупном   енергетском   билансу  издвајају   се   конструкције   према   негрејаном   простору   и   зидови   на  дилатацији.  Посебно  је  указано  на  недостатке  тренутно  важеће  методологије   182 прорачуна  у  случају  зидова  према  негрејаним  просторима.  Они  код  Објеката  2,   3   и   5   у   структури   трансмисионих   губитака   учествују   са   више   од   11%,   а  санацијом  дају  уштеде  од  6,24-­‐7,87%,  при  чему  се,  имајући  у  виду  разултате  који   су   добијени   у   другим   истраживањима,   поставља   питање   колико   су   те  процене   реалне.   Актуелни   метод   прорачуна,   са   јединственом   вредношћу  фактора   корекције   температуре   Fxi=0.5,   осим   што   често   не   даје   реалне  резултате   при   прорачуну   постојећег   стања,   не   препознаје   ни   објективна  побољшања   до   којих   долази   напр.   санацијом   фасаде   која   ће   по   правилу   и  спољашње   зидове   негрејаних   простора   или   санацијом   застакљених   делова  степенишног   простора.   Санација   равног   крова   обухватиће,   такође,  комплетну  површину  која  представља  јединствену  просторну  и  технолошку  целину   у   погледу   решавања   одводњавања   и   хидроизолације,   укључујући   и  делове  изнад  негрејаних  простора.  Применом  предложене  методе,  на  свим  посматраним  објектима  добијене  су  енергетске  карактеристике  зграде  којима  је  постигнут  D  енергетски  разред,  уз   период   отплате   од   око   5   година   за   објекте   код   којих   у   усвојеном  пакету  мера  није  била  укључена  замена  фасадне  столарије  (Објекти  1  и  2),  односно  уз   период   отплате   од   око   10   година   за   зграде   код   којих   је   било   неопходно  санирати   и   ову   позицију   (Објекти   3-­‐5).   Утврђено   је,   такође,   да   се   такви  периоди   отплате   могу   укопити   у   кредитне   аранжмане   (кредити   за  енергетску  ефикасност  и  адаптације)  који  се  тренутно  налазе  у  понуди  већих  банака  присутних  на  нашем  тржишту.   7.2  Препоруке  и  могући  правци  даљих  истраживања  Непосредни  предмет  рада  овог  истраживања  односио  се  на  стамбене  зграде  настале   током   усмерене   стамбене   градње,   и   у   складу   са   карактеристикама  овог   сегмента   грађевинског   фонда   дефинисан   је   изложени   метод  оптимизације   мера   обнове   у   циљу   побољшања   енергетске   ефикасности.  Овако   постављено   истраживање,   даље   се   може   развијати   са   три   аспекта  унапређења  изложене  методологије:  1. оперативно  унапређење,   183 2. димензионално  проширење,  3. програмско  проширење.   7.2.1  Могућности  оперативног  унапређења  изложене  методологије  Методологија   приказана   у   овом   раду   користи   релативно   једноставан  алгоритам,   уз   примену   вишекритеријумске   анализе  на   два  нивоа:   на  нивоу  појединачне   позиције   (примењује   се   у   ситуацијама   када   је   потребно  истражити  различите  опције  унапређења  одређене  позиције  пре  формирања  пакета   мера)   и   на   нивоу   валоризације   предложених   пакета   мера   обнове.  Развојем   одговарајућег   софтвера,   омогућила   би   се   већа   сензибилизација  метода,   повећањем   броја   критеријума,   увођење   тежинских   коефицијената  дефинисаних   према   специфичним  потребама  истраживања  или   конкртеног  пројекта  и  слично.  Повезивање   софвера   за   оптимизацију   мера   са   софтвером   за   прорачун  енергетских   карактеристика   зграде   омогућило   би   веома   једноставну  реализацију  оваквих  анализа.  Тиме  би  се  добио  алат  доброг  истраживачког  потенцијала   (могућност   испитивања   великог   броја   различитих   случајева,  праћење   трендова,   итд.),   али   и   би   се   истовремено   обезбедила   и   већа  применљивост  у  пракси.     7.2.2.  Могућности  димензионалног  проширења  изложене  методологије  Користећи   изложени   метод   као   полазну   тачку,   могуће   је   развити   сличне  методе  прилагођене  различитим  димензионалним  нивоима  посматрања.  За  потребе  истраживања  у  оквиру  овог  рада,  развијен  је  метод  којим  се  испитују  опције  унапређења  на  нивоу  стамбене  зграде.    Евидентно  је  да  би  опсег  мера  али   и   резултати   валоризације   били   другачији   ако   би   се   анализирала  унапређења  која  би  обухватала  само  поједине  станове  или  групу  станова,  па  би  се  могло  размотрити  прилагођавање  метода  оваквом  типу  интервенције.  Са   друге   стране,   димензионално   проширење   методологије   прилагођене  анализама   на   нивоу   градског   блока,   насеља,   општине   и   сл.   могло   би   као  резултат   имати   и   формирање   алата   за   доношење   стратешких   одлука   о  управљању  грађевинским  фондом  на  нивоу  локалне  заједнице,  региона  или   184 државе.  Овакав  тип  унапређења  изложеног  метода  подразумева  и  потребу  за  оперативним   унапређењем   које   би   омогућило   одговарајућу   нумеричку   и  аналитичку  обраду  улазних  података.   7.2.3  Могућности  програмског  проширења  изложене  методологије  Иако   дефинисан   за   потребе   оптимизације   мера   обнове   стамбених   зграда,  изложени   метод   би   се   могао   модификовати   тако   да   буде   прикладан   за  примену  на  другим  архитектонским  програмима  (пословне  зграде,  школске  зграде,  дечије  установе,  спортски  објекти,  објекти  здравствене  заштите  итд.).  Објекти   различитих   намена,   осим   функционалних,   типолошких   и  морфолошких   разлика,   подразумевају   и   различите   власничке   односе,  системе   управљања,   очекиване   интервале   инвестиционог   одржавања   и  слично   па   би   унапређењу   самог   метода   оптимизације   мера   требало   да  претходи   и   одговарајуће   типолошко   сагледавање   конкретног   сегмента  грађевинског  фонда.    Програмско  проширење,   у  комбинацији   са  димензионалним  проширењем  и  оперативним   унапређењем   изложеног   метода,   могло   би   допринети   развоју  алата   за   управљање   различитим   сегментима   грађевинског   фонда,   што   је  нарочито   интересантно   у   случају   објеката   друштвеног   стандарда,   дечије   и  здравствене  заштите.   185 ЛИТЕРАТУРА   Аggerholm  S.  et  al.  2011.  Cost  optimal  levels  for  energy  performance  requirements.  Извештај  рађен  у  оквиру  пројекта  Intelligent  Energy  Europe,  доступно  на  http://www.epbd-­‐ca.eu/ca-­‐outcomes/2011-­‐2015    Алексић   Б.   1975.   ”Конкурсни   стан”.   Архитектура   урбанизам   бр.   74-­‐77,   стр.  43-­‐44  Alker   S.   and   McDonald   A.   2003.   “Incorporating   Sustainable   Development   into  Redevelopment”.  Sustainable  Development  11,  pp.  171–182  Anink  D.  et  al.  2001.  Handbook  of  Sustainable  Building.  London:  James  &  James  Attia  S.  et  al.  2013.  “Assessing  gaps  and  needs  for  integrating  building  performance  optimization  tools  in  net  zero  energy  buildings  design”.  Energy  and  Buildings  2013.  Vol.  60,  pp.  110-­‐124    Бајлон   М.   1975.   ”Стан   у   Београду”.   Архитектура   урбанизам   бр.   74-­‐77,   стр.  23-­‐42  Balaras   C.A.   et   al.   2008.   “Decision   Support   Software   for   Sustainable   Building  Refurbishment”.  ASHRAE  Transactions  Vol.  110,  Part  1,  pp.  592-­‐601  Beizaee   A,   Lomas   K.J,   Firth   S.K.   2013.   “National   survey   of   summertime  temperatures   and   overheating   risk   into   English   homes”.   Building   and  Environment  Vol.  65,  pp.  1–17    Bell   D.A,   Raiffa  H.   and   Tversky   A.   1988.   Decision  making:   descriptive,   normative  and  prescriptive  interactions.  Cambridge:  Cambridge  University  Press  Birkeland  J.  2005.  Design  for  Sustainability:  A  Sourcebook  of  Integrated  Eco-­‐logical  Solutions.  London:  Earthscan  Благојевић   Љ.   2004.   Стратегије   модернизма   у   планирању   и   пројектовању  урбане  структуре  и  архитектуре  Новог  Београда:  период  концептуалне  фазе   од   1922.   до   1962.   године,   докторска   дисертација   одбрањена   на  Архитектонском  факултету  Универзитета  у  Београду  Благојевић  Љ.  2007.  Нови  Београд:  оспорени  модернизам.  Београд:  Завод  за  уџбенике,  Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  и  Завод  за  заштиту  споменика  културе  града  Београда  Bludau  C.  and  Schunck  E.  2010.  “Flat  roof  construction”  in  Hellstern  C.  et  al  (Eds.).  Flat   Roof   Construction   Manual.   Munich:   Institut   für   internationale  architektur-­‐Dokumentation  GmbH  &  Co.  Boermans  T.  et  al.  2015.  Assessment  of  cost  optimal  calculations  in  the  context  of  the  EPBD  (ENER/C3/2013-­‐414)  -­‐  Final  report.  Cologne:  Ecofys  BPIE.   2013.   A   Guide   to   Developing   Strategies   for   Building   Energy   Renovation   -­‐  Delivering   Article   4   of   the   Energy   EfŠiciency   Directive.   www.bpie.eu/documents/BPIE/Developing_Building_Renovation_Strategies.pdf  приступљено  10.9.2015.   Bromley   R.   et   al.   2005.   “City   Centre   Regeneration   through   Residential  Development:  Contributing  to  Sustainability”.  Urban  Studies,  Vol.  42,  No.  13,  pp.  2407–2429  Brophy   V   and   Lewis   O.   2011.   A   Green   Vitruvius:   Principles   and   Practice   of  Sustainable  Architectural  Design.  London:  Earthscan  Bullen  P.A.  2004.  “Assessing  Sustainable  Adaptation  of  Existing  Buildings  to  Climate  Change”,   in   Ellis,   R.   and   Bell,   M.   (eds.),   COBRA   2004:   The   international  construction   research   conference   of   the   Royal   Institution   of   Chartered  Surveyors,  Leeds  Metropolitan  University.  London:  The  RICS  Foundation.  Bullen  P.  and  Love  P.  2011a.  “Factors  inŠluencing  the  adaptive  re-­‐use  of  buildings”.  Journal  of  Engineering,  Design  and  Technology  Vol.  9  No.  1.  pp.  32-­‐46  Bullen  P.  and  Love  P.  2011b.  “A  new  future  for  the  past:  a  model  for  adaptive  reuse  decision-­‐making”.   Built   Environment   Project   and   Asset   Management   Vol.   1  No.  1,  pp.  32-­‐44  Vezilić   Strmo   i   dr.   2013.   “Uzroci   problema   postojećeg   stambenog   fonda   u  Hrvatskoj”.  Čovjek  i  prostor  br.  21,  str.  340-­‐349  Вилиемс  В.  и  др.  2006.  Грађевинска  физика.  Београд:  Грађевинска  књига  Вујовић   С.   2014.   ”Начин   живота   у   новим   стамбеним   насељима   у   време  социјализма”   у   Стојчић   М.   и   Олујић   Д.   (ур.)   Наслеђе   југословенског  социјализма.   Промишљање.   Разговор.   Расправа.   Критика.   (е-­‐зборник).  Београд:  Форум  за  примењену  историју.  http://www.fpi.rs/blog/otvorena-­‐knjiga/  приступљено  14.9.2014.  Gauzin-­‐Müller   D.   2002.   Sustainable   Architecture   and   Urbanism:   Concepts,  Technologies,  Examples.  Basel:  Birkhauser  Gavrić   M.   et   al.   2009.   The   Green   Book   of   the   Electric   Power   Industry   of   Serbia.  Belgrade:  PE  Electric  Power  Industry  of  Serbia  Goulding  J.R.  et  al.  (eds.)  1994.  Energy  in  Architecture:  The  European  Passive  Solar  Handbook.  London:  B.T.  Batsford  Limited  Graf   F.   et   Delemontey   Y.   (eds.)   2012.   Architecture   industrialisée   et   préfabriquée:  connaissance   et   sauvegarde.   Lausanne:   Presses   polytechniques   et  universitaires  romandes  Graf   F.   2014.   Histoire   matérielle   du   bâti   et   projet   de   sauvegarde   -­‐   Devenir   de  l'architecture  moderne  et  contemporaine.  Lausanne:  Presses  polytechniques  et  universitaires  romandes  Douglas  J.  2002.  Building  Adaptation.  Oxford:  Butterworth-­‐Heinemann  Ђукановић   Љ.   2015.   Типологија   и   валоризација   грађевинске   структуре  стамбених   зграда   Београда   са   становишта   комфора   становања,  докторска   дисертација.   Београд:   Универзитет   у   Београду   -­‐  Архитектонски  факултет   Evins   R.   2013.   “A   review   of   computational   optimisation   methods   applied   to  sustainable  building  design”.  Renewable  and  Sustainable  Energy  Reviews  Vol.  22,  pp.  230-­‐245  Ерић  З.  (ур.).  2009.  Диференцирана  суседства  Новог  Београда.  Нови  Београд:  Музеј  савремене  уметности  Игњатовић   Д.   2015.   Оцена   енергетских   перформанси   омотача   стамбених  зграда   методом   термовизијског   снимања,   докторска   дисертација.  Београд:  Универзитет  у  Београду  -­‐  Архитектонски  факултет  Игњатовић   Д.   и   Ћуковић   Игњатовић   Н.   2012.   Aтлас   енергетских  карактеристика   омотача   грађевинских   објеката   у   Београду,   студија  Архитектонског  факултета  Универзитета  у  Београду  рађена  за  потребе  Градске  управе  града  Београда  Jensen   P.A.   and   Maslesa   E.   2015.   “Value   based   building   renovation   -­‐   A   tool   for  decision-­‐making  and  evaluation”.  Building  and  Environment  Vol.  92,  pp.  1-­‐9  Јовановић   Поповић   М.   1991.   Здраво   становање.   Београд:   Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  Јовановић   Поповић   М.   (ур.).   2003.   Енергетска   оптимизација   зграда   у  контексту   одрживе   архитектуре   –   део   1:   Анализа   структуре  грађевинског  фонда.  Београд:  Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  Јовановић  Поповић  М.  и  Игњатовић  Д.  2011.  Видети  енергију  /  Seeing  Energy  .  Београд:  Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  и  GTZ  Jовановић   Поповић   М.   и   др.   2012.   Атлас   породичних   кућа   Србије   /   Atlas   of  Family   Housing   in   Serbia.   Београд:   Архитектонски   факултет  Универзитета  у  Београду  и  GIZ  Jовановић   Поповић   М.   и   др.   2013.   Атлас   вишепородичних   зграда   Србије   /  Atlas  of  Multifamily  Housing   in  Serbia.  Београд:  Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  и  GIZ    Jовановић  Поповић  М.  и  др.  2013.  Национална  типологија  стамбених  зграда  Србије   /   National   Typology   of   Residential   Buildings   in   Serbia.   Београд:  Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду  и  GIZ  Joint  Working  Group  of  CA  EED,  CA  EPBD  and  CA  RES.  2013.  Assistance  Documents  for   EU   Member   States   in   developing   long   term   strategies   for   mobilising  investment  in  building  energy  renovation.      Kavgic   M.   et   al.   2010.   “A   review   of   bottom-­‐up   building   stock  models   for   energy  consumption   in   the   residential   sector”   in  Building  and  Environment  Vol.  45  pp.  1683-­‐1697  Каklauskas   A,   Zavadskas   E.K.   and   Raslans   S.   2005.   “Multivariant   design   and  multiple  criteria  analysis  of  building  refurbishments”  in  Energy  and  Buildings  Vol.  37  pp.  361-­‐372  Kohler  N.  and  Hassler  U.  2002.  “The  building  stock  as  a  research  object”.  Building  Research  &  Information,  30:4,  pp.  226-­‐236   Кузмановић   А.   и   Ивановић   Р.   2008.   Систем   контактне   фасаде   са   каменом  вуном.  Београд:  Грађевинска  књига  Lojanica  V.  and  Marlović  S.  2014.  Re-­‐valuate  Flexibility  Capacity  of  New  Belgrade  Dwellings   in  Ćuković   Ignjatović  N.   and   Ignjatović  D.   (eds.)  Use-­‐Re-­‐Use:  New  Belgrade.  Belgrade:  University  of  Belgrade  Faculty  of  Architecture  pp.  33-­‐46  Lylykangas  K.  et  al.  2012.  Smart  TES  Project  report.  Aalto:  Aalto  University  School  of  Arts,  Design  and  Architecture  Lowe   R.   2010.   “Raising   the   energy   performance   of   the   existing   housing   stock:  reŠlections   on   policy   goals,   technologies,   implementation   mechanisms   and  potential   paradoxes   from   a   UK   perspective”   in   OECD/IEA.   2004.   Joint  Workshop   on   Sustainable   Buildings:   Towards   Sustainable   Use   of   Building  Stock.   Tokyo:   OECD   Public   Governance   and   Territorial   Development  Directorate  Matic  D.  et  al.  2015.  “Economically  feasible  energy  refurbishment  of  prefabricated  building  in  Belgrade,  Serbia”.  Energy  and  Buildings  Vol.  98,  pp.  74-­‐81  Медвед   С.   2011.   Грађевинска   физика.   Нови   Пазар:   Државни   универзитет   у  Новом  Пазару  Мецанов  Д.  2014.  ”Прилог  проучавању  градитељског  опуса  Бироа  за  студије  у  Београду”.  Наслеђе  бр.  XV  стр.  147-­‐167  Милашиновић   Марић   Д.   2002.   Водич   кроз   модерну   архитектуру   Београда.  Београд:  Друштво  архитеката  Београда  Mitrović  M.  1975.  Modern  Belgrade  Architecture.  Belgrade:  Jugoslavija  Moradi  A.M.  and  Akhtarkavan  M.  2008.  “Multiple  Criteria  Evaluation  of  Sustainable  Adaptation   Alternatives   by   Special   Attention   to   Energy   &   Environment”   in  Gekas  V.  et  al.(Eds.)WSEAS  International  Conference  on  Cultural  Heritage  and  Tourism.  Heraklion,  Crete  Island,  pp.  37-­‐42  МoŠidi  S.M.  et  al.  2008.  “Assessing  Challenges  in  Developing  Sustainable  Adaptation  Strategies  by  Considering  Climate  Changes”   in  3rd   IASME/WSEAS   Int.   Conf.  on  Energy  &  Environment.  Cambridge:  University  of  Cambridge,  pp.  107-­‐112  Mrduljaš  M.  and  Kulić  V.  (eds.)  2012.  UnŠinished  Modernisations:  Between  Utopia  and  Paradigm.  Zagreb:  Croatian  Architects’  Association  Nguyen   A.-­‐T,   Reiter   S,   Rigo   P.   2014.   “A   review   on   simulation-­‐based   optimization  methods  applied  to  building  performance  analysis”.  Applied  Energy  Vol.  113,  pp.  1043-­‐1058  Nemry  F.  et  al.  2010.  “Options  to  reduce  the  environmental   impacts  of  residential  buildings  in  the  European  Union—Potential  and  costs”.  Energy  and  Buildings  Vol.  42,  pp.  976-­‐984  OECD/IEA.   2004.   Joint  Workshop   on   Sustainable   Buildings:   Towards   Sustainable  Use   of   Building   Stock.   Tokyo:   OECD   Public   Governance   and   Territorial  Development   Directorate   http://www.oecd.org/env/consumption-­‐innovation/oecdworkonsustainablebuildings.htm  приступљено  17.9.2014.   Pavković   B.   i   Zanki   V.   (ur.)   2010.   Priručnik   za   energetsko   certiŠiciranje   zgrada.  Zagreb:  Program  Ujedinjenih  naroda  za  razvoj  -­‐  UNDP  Petersdorff   C.   et   al.   2005.   Cost-­‐Effective   Climate   Protection   the  Building   Stock   of  the  New  EU  Member  States  Beyond  the  EU  Energy  Performance  of  Buildings  Directive  (Report  established  by  ECOFYS  for  EURIMA).  Brussels:  EURIMA   Попис   становништва,   домаћинстава   и   станова   2011.   у   Републици   Србији,  свеска   27:   СТАНОВИ   ПРЕМА   ВРСТИ   ЗГРАДЕ   -­‐   Подаци   по   општинама/градовима.  Београд:  Републички  завод  за  статистику  Републике  Србије  2013     Projet  de  loi  relatif  à  la  biodiversité  NOR:  DEVL1400720L/Rose-­‐1.  2015.  EXPOSÉ  des   motifs.   Paris:   RÉPUBLIQUE   FRANÇAISE   -­‐   Ministère   de   l’écologie,   du  développement  durable,  et  de  l’énergie  Pucar,  Mila.   2006.   Bioklimatska   arhitektura,   zastakljeni   prostori   i   pasivni   solarni  sistemi.  Beograd:  IAUS  Радивојевић   А.   2003.   “Искуства   и   правци   развоја   стандарда   из   области  термичке   заштите   код   нас   и   у   свету”,   у   Јовановић   Поповић,   М.   (ур.),  Енергетска  оптимизација  зграда  у  контексту  одрживе  архитектуре  -­‐  део  1:   Анализа   структуре   грађевинског   фонда.   Београд:   Архитектонски  факултет  Универзитета  у  Београду,  стр.  99-­‐124  Rajčić  A,  Radivojević  A  and  Elezović  M.  2015.  “Correlation  Between  the  Morphology  of   Unheated   Staircase   and   Energy   Performance   of   Residential   Buildings”.  Thermal  Science  Vol.  19,  No.  3,  pp.  845-­‐856  Richarz  C,  Schulz  C,  Zeitler  F.  2007.  Energy-­‐EfŠiciency  Upgrades.  Basel:  Birkhäuser  Rovers,  R.  2004.  “Existing  buildings,  a  hidden  resource,  ready  for  mining”   in  Joint  Workshop   on   Sustainable   Buildings:   Towards   Sustainable   Use   of   Building  Stock.   Tokyo:   OECD   Public   Governance   and   Territorial   Development  Directorate  Rovers  R,  Kimman  J.  and  Raveslot  C.  (eds.)  2010.  Towards  0-­‐Impact  Buildings  and  the  Built  Environments.  Amsterdam:  Techne  Press  Sedlbauer   K.   et   al.   2010.   Flat   Roof   Construction   Manual.   Munich:   Institut   für  internationale  architektur-­‐Dokumentation  GmbH  &  Co.   Систем  50.  Институт  техничких  наука  САНУ,  Београд  1981  Szokolay  S.V.   2004.   Introduction   to   architectural   science:   the  basis  of   sustainable  design.  London:  Elsevier    Smith  P.  F.  2004.  Eco-­‐Refurbishment:  A  guide  to  saving  and  producing  energy  in  the  home.  Oxford:  Architectural  Press  Stanković   B.   and   Macut   N.   2014.   Re-­‐Fabricate   New   Belgrade:   Re-­‐Inventing  Prefabrication  Technologies   in  Ćuković   Ignjatović  N.  and   Ignjatović  D.   (eds.)  Use-­‐Re-­‐Use:   New   Belgrade.   Belgrade:   University   of   Belgrade   Faculty   of  Architecture  pp.  47-­‐52   Стојановић  Б.   и  Мартиновић  У.   1978.   Београд   1945-­‐1975.   Београд:   Техничка  књига    Storey  J.B.  and  Baird  G.  2001.  “Sustainable  Cities  Need  Sustainable  Buildings”.  CIB  World   Building   Congress,   Wellington,   New   Zealand,   Paper   Number   207  ( h t t p s : / / w w w . r e s e a r c h g a t e . n e t / p u b l i c a t i o n /242221407_Sustainable_cities_need_sustainable_buildings   приступљено  16.9.2014.)   Stuck  in  the  Past:  Energy,  Environment  and  Poverty  in  Serbia  and  Montenegro.  2004.  Belgrade:  UNDP  Country  OfŠice  in  Serbia  and  Montenegro  TABULA   Project   Team.   2010.   Typology   Approach   for   Building   Stock   Energy  Assessment  -­‐  Use  of  Building  Typologies  for  Energy  Performance  Assessment  of  National  Building  Stocks:  Existent  Experiences  in  European  Countries  and  Common   Approach   -­‐   First   TABULA   Synthesis   Report.   Darmstadt:   IWU   -­‐  Institur  Wohnen   and   Umwelt   (http://episcope.eu/Šileadmin/tabula/public/docs/report/TABULA_SR1.pdf)    Томић   Р.   и   Чанак   М.   1974.   ”Проблематика   прилагођавања   постојећег  стамбеног   фонда   савременим   захтевима   и   потребама”.   Информативни  билтен   бр.   15.   Београд:   Институт   за   материјале   СРС   (ИМС),   Центар   за  становање  Ћуковић  Игњатовић  Н.  2010.  Фасада  –  адаптације  и  трансформације.  Београд:  Задужбина  Андрејевић  Ćuković   Ignjatović   N.   and   Ignjatović   D.   2013.   “Some   Aspects   of   Energy  Improvements  of  Housing  Stock  Built  through  Directive  Housing  Strategy”,  in  Radojević,  M.   (Ed.)   Instalacije  &  Arhitektura,   zbornik   radova   u   elektronskoj  formi,  Beograd:  Univerzitet  U  Beogradu  -­‐  Arhitektonski  fakultet,  pp.  172-­‐181  Ćuković   Ignjatović   N.   and   Ignjatović   D.   2014.   “Reduce   to   Renew:   Energy  Optimisation  as  a  Trigger  for  Major  Renovations”  in  Ćuković  Ignjatović  N.  and  Ignjatović   D.   (eds.)   Use-­‐Re-­‐Use:   New   Belgrade.   Belgrade:   University   of  Belgrade  Faculty  of  Architecture  pp.  25-­‐32  Uihlein  A.  and  Eder  P.  2010.  “Policy  options  towards  an  energy  efŠicient  residential  building  stock  in  the  EU-­‐27”.  Energy  and  Buildings  Vol.  42,  pp.  791-­‐798  Herzog   T,   Krippner   R   and   Lang   W.   2004.   Façade   Construction   Manual.   Basel:  Birkhäuser  –  Publishers  for  Architecture  Concerted  Action  Energy  Performance  of  Buildings.  2015.  2016  Implementing  the  Energy  Performance  of  Buildings  Directive.  Lisbon:  ADENE  Cukovic-­‐Ignjatovic  N.  and   Ignjatovic  D.  2004.   “Facade  Refurbishment  –   Improving  the  Energy  Performance  of  the  Existing  Building  Stock  in  Belgrade”,  in  de  Wit,  M.H.   (Ed.)   Built   Environments   and   Environmental   Buildings,   PLEA   2004  Conference  Proceedings,  Eindhoven,  pp.  II  1025-­‐1030  Cukovic  Ignjatovic  N,  Ignjatovic  D.  2007.  “Possibilities  for  Upgrading  Prefabricated  Concrete   Building   Envelopes”,   CISBAT   2007   International   ScientiŠic  Conference  Proceedings,  Lausanne  рр.  61-­‐66   Wang  Q.  and  Poh  K.L.  2014.  “A  survey  of  integrated  decision  analysis  in  energy  and  environmental  modeling”.  Energy  Vol.  700  pp.  691-­‐702   закони,  правилници,  уредбе,  директиве:   Закон   о   планирању   и   изградњи.  Београд:   Службени   гласник   РС,   бр.   72   од   3.  септембра  2009,  81  од  2.  октобра  2009   -­‐  исправка,  64  од  10.   септембра  2010  -­‐  УС,  24  од  4.  априла  2011,  121  од  24.  децембра  2012,  42  од  14.  маја  2013  -­‐  УС,  50  од  7.   јуна  2013  -­‐  УС,  98  од  8.  новембра  2013  -­‐  УС,  132  од  9.  децембра  2014,  145  од  29.  децембра  2014.   Закон   о   одржавању   стамбених   зграда.   Београд:   Службени   гласник   РС   бр.  44/95,   46/98,   1/2001   -­‐   одлука   УСРС,   101/2005   -­‐др.   закон,   27/2011   -­‐  одлука  УС  и  88/2011.   Закон  о  становању.  Београд:  Службени  гласник  РС  бр  50  од  25.   јула  1992,  76  од  22.   октобра  1992,   84  од  23.  новембра  1992   -­‐  исправка,   33  од  4.  маја  1993,  53  од  16.  јула  1993  -­‐  др.  закон,  67  од  30.  августа  1993  -­‐др.  закон,  46  од  11.   јула  1994,  47  од  14.   јула  1994  -­‐  исправка,  48  од  20.   јула  1994  -­‐  др.  закон,  44  од  27.  новембра  1995  -­‐  др.  закон,  49  од  24.  новембра  1995,  16  од  16.  априла  1997,  46  од  29.  децембра  1998,  26  од  20.  априла  2001,  101  од  21.  новембра  2005  -­‐  др.  закон,  99  од  27.  децембра  2011.   Правилник  о  енергетској  ефикасности  зграда.  Београд:  Службени  гласник  РС  61/2011  од  19.8.2011.  стр.  28-­‐40   Правилник   о   условима,   садржини   и   начину   издавања   сертификата   о   енергетским  својствима  зграда.  Београд:  Службени  гласник  РС  69/2012  од  20.7.2012.  стр.  67-­‐88   Правилник  о  класификацији  објеката.  Београд:  Службени  гласник  РС  22/2015  од  27.  2.  2015.  стр.  83-­‐89   Правилник   о   условима  и   нормативима   за   пројектовање   стамбених   зграда   и   станова.  Београд:  Службени  гласник  РС  58/2012  од  13.6.2012.  стр.  57-­‐63     Правилник  о  изменама  и  допунама  Правилника  о  условима  и  нормативима  за   пројектовање  стамбених  зграда  и  станова.  Београд:  Службени  гласник  РС  74/2015.  од  26.8.2015.  стр.  84-­‐85   Правилник  о  изменама  и  допунама  Правилника  о  условима  и  нормативима  за   пројектовање  стамбених  зграда  и  станова.  Београд:  Службени  гласник  РС  82/2015.  од  28.9.2015.  стр.  21   Правилник  о  садржини  и  начину  вршења  техничког  прегледа  објекта,  саставу   комисије,  садржини  предлога  комисије  о  утврђивању  подобности  објекта   за   употребу,   осматрању   тла   и   објекта   у   току   грађења   и   употребе   и   минималним  гарантним  роковима  за  поједине  врсте  објеката.  Београд:  Службени  гласник  РС  27/2015.  од  18.3.2015.  стр.  24-­‐29   Правилник  о  изменама  и  допунама  Правилника  о  садржини  и  начину  вршења   техничког   прегледа   објекта,   саставу   комисије,   садржини   предлога   комисије   о   утврђивању   подобности   објекта   за   употребу,   осматрању   тла   и   објекта   у   току   грађења   и   употребе   и   минималним   гарантним   роковима   за   поједине   врсте   објеката.   Београд:   Службени   гласник   РС  29/2016.  од  18.3.2016.  стр.  102   Услови  и  технички  нормативи  за  пројектовање  стамбених  зграда  и  станова.  Београд:  Службени  лист  града  Београда  32/83   Правилник  о  техничким  мерама  и  условима  за  изградњу  стамбених  објеката   по  систему  модуларне  координације  мера.  Београд:  Службени  лист  СФРЈ  26/69,  стр.  781-­‐783   Правилник  о  минималним  техничким  условима  за  изградњу  станова.  Београд:  Службени  лист  СФРЈ  45/1967.  стр.  1057-­‐1059   Oдлука   о   условима   и   техничким   нормативима   за   пројектовање   стамбених   зграда  и  станова.  Београд:  Службени  лист  града  Београда  бр.  32/IV/83  и  5/88   Oдлука   о   условима   и   техничким   нормативима   за   пројектовање   стамбених   зграда   и   станова.   Београд:   Службени   лист   града   Београда   бр.   12/73   и  14/73-­‐исправка   Уредба  о  одржавању  стамбених  зграда  и  станова.  Београд:  Службени  гласник  РС  бр.  43/93   Наредба   о   привременим   техничким   прописима   о   пројектовању   и   грађењу   у   станбеној   изградњи   по   систему   модуларне   координације.   Београд:  Службени  лист  ФНРЈ  4/60   DIRECTIVE  2012/27/EU  OF  THE  EUROPEAN  PARLIAMENT  AND  OF  THE  COUNCIL  of   25  October  2012  on  energy   efziciency,   amending  Directives  2009/125/EC  and   2010/30/EU   and   repealing   Directives   2004/8/EC   and   2006/32/EC.   OfŠicial  Journal  of  the  European  Union  14.11.2012.  EN  L  315  p.  1-­‐56   DIRECTIVE  2010/31/EU  OF  THE  EUROPEAN  PARLIAMENT  AND  OF  THE  COUNCIL  of   19  May  2010  on  the  energy  performance  of  buildings  (recast).  OfŠicial  Journal  of  the  European  Union  18.6.2010.  EN  L  153  p.  13-­‐35   DIRECTIVE  2009/125/EC  OF  THE  EUROPEAN  PARLIAMENT  AND  OF  THE  COUNCIL   of   21   October   2009   establishing   a   framework   for   the   setting   of   ecodesign   requirements   for   energy-­‐related   products   (Text   with   EEA   relevance).  OfŠicial  Journal  of  the  European  Union  31.10.2009.  EN  L  285  p.  10-­‐35   DIRECTIVE  2009/28/EC  OF  THE  EUROPEAN  PARLIAMENT  AND  OF  THE  COUNCIL  of   23  April   2009  on   the  promotion  of   the  use   of   energy   from   renewable   sources   and   amending   and   subsequently   repealing   Directives   2001/77/EC   and   2003/30/EC  (Text  with  EEA  relevance).  OfŠicial  Journal  of  the  European  Union  5.6.2009.  EN  L  140  p.  16-­‐62   COMMISSION   DELEGATED   REGULATION   (EU)   No   244/2012   of   16   January   2012   supplementing  Directive   2010/31/EU   of   the   European   Parliament   and   of   the   Council  on  the  energy  performance  of  buildings  by  establishing  a  comparative   methodology  framework  for  calculating  cost-­‐optimal  levels  of  minimum  energy   performance  requirements  for  buildings  and  building  elements  (Text  with  EEA   relevance).  OfŠicial  Journal  of  the  European  Union  21.3.2012.  EN  L  81  p.  18-­‐36   GUIDELINES   ACCOMPANYING   COMMISSION   DELEGATED   REGULATION   (EU)   No  244/2012  of  16  January  2012  supplementing  Directive  2010/31/EU  of  the   European   Parliament   and   of   the   Council   on   the   energy   performance   of   buildings   by   establishing   a   comparative   methodology   framework   for   calculating   cost-­‐optimal   levels   of  minimum  energy  performance   requirements   for   buildings   and   building   elements.   OfŠicial   Journal   of   the   European   Union  19.4.2012.  EN  C  115  p.  1–28   Методологије   и   стандарди   -­‐   Класификација   врста   грађевина.   Београд:  Републички  завод  за  статистику  Републике  Србије,  2005.  Eurostat  -­‐  ClassiŠication  of  Types  of  Constructions  (CC),  Šinal  version  15.10.1997.     h t t p : / / e c . e u ropa . e u / eu ro s t a t / ramon/nomen c l a t u r e s / i n d e x . c fm ? TargetUrl=LST_NOM_DTL&StrNom=CC_1998&StrLanguageCode=EN&IntPcKey =2984390&StrLayoutCode=HIERARCHIC  приступљено  11.10.2015.   ПРИЛОГ  1   АЛГОРИТАМ  ПРОЦЕСА  ОПТИМИЗАЦИЈЕ  МЕРА  ОБНОВЕ  СТАМБЕНИХ   ЗГРАДА  У  ЦИЉУ  ПОБОЉШАЊА  ЕНЕРГЕТСКЕ  ЕФИКАСНОСТИ   195 Шематски  приказ  процедуре 1 Утврђивање почетног стања 2 Идентификација елемената термичког омотача и прелиминарна селекција степена унапређења 3 Анализа појединачног учинка мера унапређења елемената термичког омотача уз анализу различитих опција унапређења 4 Дефинисање пакета мера 5 Анализа предложених пакета и селекција финалног предлога 6 Анализа модалитета имплементације Уштеде, период отплате, цена радова Изабран је оптималан пакет мера Предложени пакети мера За сваку позицију Pn утврђен је SРn и DPn и одређен је приоритет (I-III) За сваку позицију термичког омотача утврђено је учешће у трансмисионом губицима и степен(и) унапређења који ће размотрити (0, у1, у2, у3, уС); позиције које се не могу унапредити, искључују се из даљих анализа Потребне редукције енергетских потреба; Оштећења елемената термичког омотача 196 1основни преглед детаљни преглед неопходна је лиценца 381 неопходна је посебна опрема и одговарајући услови мерења прелиминарна селекција степена унапређења према критеријумима датим у табели 4-3. преглед и прелим. селекција елемената терм. омотача за све позиције су евидентирана оштећења, учешће у трансмисионим губицима и потенцијални степен унапређења (табела 4.2) израда елабората ЕЕ ПОЧЕТАК структура трансмис. губитака, Se евиденција оштећења елемената терм. омотача неопходна редукција енергије потребне за грејање (исказана у процентима) којом се постиже жељени енергетски разред Se да m=1 IPn.m прорачун Spn.m прорачун Dpn.m m=m+1 да не валоризација (прорачун k1, k2) рангирање мера санације Posn не n=1 m>y 1 2 3 различите опције унапређења за Posn број посматране позицијеn број посматране мере за дату позицију Posnm Е цена 1 kWh енергије за грејањеЕ цена санације позиције Posn применом мере mIpn.m прорачун QH.nd.pn.m почетна мера санације Posn енергетске уштеде које се могу остварити санацијом позиције Posn применом мере m Spn.m период отплате санације позиције Posn применом мере m Dpn.m укупан број варијантних мера санације за Posny процедура детаљно објашњена у делу 4.3.3 критеријум: збир коефицијената k1+k2 (већа вредност збира доноси бољи ранг) 2 3 Ут вр ђи ва њ е п оч ет но г с та њ а Ид ен ти фи к. и пр ел им ин . се ле кц иј а Ан ал из а п ој ед ин ач но г у чи нк а м ер а у на пр еђ ењ а е ле ме на та те рм ич ко г о мо та ча уз ан ал из у р аз ли чи ти х о пц иј а у на пр еђ ењ а 197 да n=n+1 не n>x укупан број позицијах синтезни приказ ефеката појединачних мера унапређења за сваку позицију дат је опис мере, евидентирана оштећења, учешће у трансмисионим губицима, ефекти мере (SPn и DPn) и одређен је степен приоритета (табела 4.5) Ipn прорачун Spn прорачун Dpn цена санације позиције Posn Ipn прорачун QH.nd.Pn енергетске уштеде које се могу остварити санацијом позиције Posn Spn период отплате санације позиције Posn Dpn одређивање приoритета (I-III) одређивање приоритета се врши према критеријумима изложеним у делу 4.3.3, стр. 91-92 дефинисање Пакета 1.0 (све мере I приоритета) да не постоје позиције са опцијама даљег унапређења дефинисање Пакета 1.х (варијантне опције унапређења) у оквиру посматраних позиција, уместо опције унапређења из претходног пакета, усваја се следећа по рангу а са већим енергетским уштедама да не ∑S� ≥Se 4 5 2 1 3 валидни пакет(и) са мерама I степена приоритета не постигнут је ”максимални” степен обнове да дефинисање Пакета N.х (мере I и II приоритета) обухватају се све мере I приоритета и додају се једна по једна мера II приоритета (почевши од оне са највећим SPn); варирањем опција унапређења формира се ”породица” пакета да не ∑S� ≥Se валидни пакет(и) са мерама I и II степена приоритета ”максимални степен обнове” је енергетски разред који је теоријски могуће постићи применом свих технички изводљивих мера приказаних у табели 4-5 или на други начин дефинисан најамбициознији степен обнове 4 Де фи ни са њ е п ак ет а м ер а 198 4 5 постигнут је ”максимални” степен обнове прорачун QH.nd.Pn за све валидне пакете да не дефинисање Пакета М.х (мере I, II и III приоритета) не ∑S� ≥Se валидни пакет(и) са мерама I-III степена приоритета обухватају се све мере I и II приоритета и додају се једна по једна мера III приоритета (почевши од оне са највећим SPn); варирањем опција унапређења формира се ”породица” пакета да прорачун DPn за све валидне пакете валоризација (прорачун K1 - K5) рангирање анализираних пакета финално изабрани пакет сагледавање основних аспеката имплементације различити сценарији реализације синтезни преглед енергетских и финансијских уштеда период отплате посматраног пакета мераDРn разматра се сезонска условљеност извођења одређених радова, могућност фазне реализације, да ли се радови изводе појединачно по становима или обједињено за целу зграду итд. ”максимални степен обнове” је енергетски разред који је теоријски могуће постићи применом свих технички изводљивих мера приказаних у табели 4-5 или на други начин дефинисан најамбициознији степен обнове критеријум: збир коефицијената К1-К5 (већа вредност збира доноси бољи ранг) процедура детаљно објашњена у делу 4.3.5 КРАЈ 5 6 Ан ал из а п ре дл ож ен их п ак ет а и се ле кц иј а ф ин ал но г п ре дл ог а Ан ал из а м од ал ит ет а им пл ем ен та ци је 199 ПРИЛОГ  2   ОРИЈЕНТАЦИОНЕ  ЦЕНЕ  ЗА  ПОЈЕДИНЕ  ГРУПЕ  РАДОВА  Радни   материјал   коришћен   у   оквиру   пројекта   ”Енергетска   ефикасност   у  зградарству”  1.  Београд       цене   фасадне   столарије   од   ПВЦ   профила   коришћене   у   раду   су  кориговане  у  складу  са  информацијама  добијеним  на  упит,  за  потребе  истраживања,   од   предузећа   ”ЕНЕРГОПРОЈЕКТ   ВИСКОГРАДЊА”   и  ”РЕХАУ”     цене   различитих   система   контактних   фасада   са   посебном  декоративном  коришћене   у   раду  добијене   су   додавањем  доплате   за  посебну  обраду  на  основне  цене  дате  у  овом  документу     цене   за   сколопове   истог   састава   али   различитих   дебљина  термоизолације  коришћене  у  раду  добијене  су  интерполацијом  цена  датих  у  овом  документу  2. Централна  Србија  3. Војводина  4. Југоисточна  Србија   200 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )       [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  2 00   m ²  f as ad e,  (>  P +1 )    [€ /m ²]   0.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r)   8   cm   6. 5€  iz ol ac ija  + 1€  ti pl ov i  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  +  fa sa da   m at er ija l  3 .5 €   +   ra d   za  sv e   6. 5€  +  sk el a   3. 5€ =   25 €/ m 2           27 €/ m 2   1.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r)     10  c m     27 €/ m 2     30 €/ m 2   2.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r)   20  c m   16 €   iz ol ac ija  +  4 €   tip lo vi  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  +  fa sa da   3. 5€  +  ra d   7€  + sk el a   3. 5€ =   38 €/ m 2           41 €/ m 2   3.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la ži m a   od  m in er al ne   vu ne ,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de   8   cm       18 €/ m 2       21 €/ m 2   4.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la ži m a   od  m in er al ne   vu ne ,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de   10  c m       22 €/ m 2       25 €/ m 2   5.   Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da   Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi  st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la ži m a   od  m in er al ne   vu ne ,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de   20  c m       28 €/ m 2       31 €/ m 2   201  Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne  (s po lja šn ji   zi do vi ,   di la ta ci on i  z id ov i,   pr eg ra dn i   zi do vi  k a   ne gr ej an om ,  p od ru m sk i   zi do vi  u  tl u)   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će    [ €/ m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će     [€ /m ²]   1.   Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je   5   cm   5€  iz ol ac ija  + 1€  ti pl ov i  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  i   ru ke  +   gl et ov an je  i   bo je nj e   4€   14 €/ m 2     2.   Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je   10  c m   19 €/ m 2     3.   Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je   8   cm   8€  iz ol ac ija  +  1 3€  g ip s  s a   po dk on st ru kc ijo m  +   gl et ov an je  i   bo je nj e   4€   25 €/ m 2     4.   Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je   10  c m     27 €/ m 2     5.   Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je   15  c m     32 €/ m 2     202  Iz ol ac ija  p od a   na  tl u   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00   m ²  [ €/ m ²]   1.   Iz ol ac ija  p od a   na  tl u   U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro iz ol ac io ni  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od   2   cm   4. 5€  u kl an ja nj e+ 12 €   hi dr oi zo la ci ja +t er m oi iz ol ac ija   2€  + ko su lji ca  7 €+ la m in at  1 2€   38 €     2.   Iz ol ac ija  p od a   na  tl u   U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro iz ol ac io ni  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od   5   cm       42 €     3.   Iz ol ac ija  p od a   na  tl u   U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro iz ol ac io ni  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od   15  c m       50 €     203  Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00   m ²  [ €/ m ²]   1.   Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u   O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča   st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na   10  c m   8€  iz ol ac ija  + 1€  ti pl ov i  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  i   ru ke  +   gl et ov an je  i   bo je nj e   4€     18 €     2.   Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u   O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča   st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na     15  c m     23 €     3.   Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u   O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča   st iro po ra  le pl je nj em  i   to pl ov an je m ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na     20  c m     28 €     Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   ta va nu   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00   m ²  [ €/ m ²]   1.   pr ila z  t av an u   m og uć   Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE )   10  c m   10 €   iz ol ac ija  + 1€  p ar na   br an a   +   3€  ru ke     14 €     2.   pr ila z  t av an u   m og uć   Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE )   15  c m   19 €     3.   pr ila z  t av an u   m og uć   Po st av lja nj e   iz ol ac io ni h   pl oč a   (X PS ,  E PS  T PE )   20  c m   24 €     4.   pr ila z  t av an u   m og uć   Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE )   25  c m   30 €     5.   pr ila z  t av an u   m og uć   Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE )   30  c m   35 €     6.   pr ila z  t av an u   ni je  m og uć ,   iz ol ac ija  sa  d on je  st ra ne   O bl ag an je  p la fo na  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em ,   gl et ov an je  i   bo je nj e   pl af on a   5   cm   5€  iz ol ac ija  + 1€  ti pl ov i  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  i   ru ke  +   gl et ov an je  i   bo je nj e   4€     15 €     204   Iz ol ac ija  e rk er a   (p re pu st i  p lo ča  u   sp ol ja šn je m  p ro st or u)   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10  m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 0   m ²   [€ /m ²]   1.   Iz ol ac ija  e rk er a     O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa   za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra   10  c m   10 €   izo la ci ja  + 1€  ti pl ov i  +  4 €   m re zi ca  sa  le pk om  i   ru ke  +   fa sa dn a   ob ra da  4 €    +  sk el a   4€  + 2€  o br ad e,  p ro fil i     25 €     2.   Iz ol ac ija  e rk er a     O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa   za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra   15  c m   30 €     3.   Iz ol ac ija  e rk er a     O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re ži ca  u  le pk u,  sa   za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra   20  c m   35 €     Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   50  m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  5 0   m ²   [€ /m ²]   1.   Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og   kr ov a   U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   iz ra da  c em en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... )   10  c m   U kl an ja nj e   5€  +  p ar na  b ra na   1€ +   te rm oi zo la ci ja  8 €   +    c em   ko s  7 €   +   hi dr oi zo la ci ja  2 0€  +   ge ot ek st il   3€ +   slj un ak  3 €   +   ru ke  3 €   +o ka pn ic e   5€   55 €     2.   Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og   kr ov a   U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   iz ra da  c em en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... )   20  c m   65 €     3.   Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og   kr ov a   U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   iz ra da  c em en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... )   25  c m   75 €     205  D od at na  iz ol ac ija  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je   O pi s  p oz ic ije   D eb lji na   iz ol ac ije   Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²]   Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00   m ²  [ €/ m ²]   1.   Do da tn a   iz ol ac ija  k os e   kr ov ne  k on st ru kc ije   U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   iz ol ac ije  (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a   10  c m   Sk id an je  la m pe rij e   –g ip sa  i   od no se nj e   6€  +  iz ol ac ija  sa   m on ta zo m  1 2€  +  p ar na   br an a   1€ +   gi ps  sa   po dk on st ru kc ijo m  1 3€  +   gl et ov an je  i   bo je nj e   3€   35 €     2.   Do da tn a   iz ol ac ija  k os e   kr ov ne  k on st ru kc ije   U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   iz ol ac ije  (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a     20  c m     45 €       206     Za m en a   pr oz or a     O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h   sa  ro le tn am a,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i   bo je nj e,  p os ta vl ja nj e   pr oz or sk ih  d as ki  i   ok ap ni ca   Ti p   pr oz or a:   Pe rf or m an se  (U )   Ce na  za  m al e   ku će   (< 30  m ²)  [€ /m ²]   Ce na  za  v el ik e   ku će   (>  3 0   m ²)  [€ /m ²]   0.   Al um in iju m sk i     ra m  sa  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   iz ol ac io no  st ak lo  sa  v ak um  st ak lo  p ak et om   2. 1   20 0€     1.   PV C   –   5   ko m or ni ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om   1. 5   15 0€     2.   PV C   –   6   ko m or ni ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om   1. 0   16 0€     3.   PV C   –   6   ko m or ni  sa  iz ol ac io no m  is pu no m ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om   0. 8   16 5€     4.   Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jš an im  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   iz ol ac io no  st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om   1. 5   22 0€     5.   Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jš an im  te rm o   pr ek id om ,  t ro slo jn o   iz ol ac io no  st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om   1. 0   22 5€     6.   Dr ve ni  -­‐   dv os lo jn o   iz ol ac io no  st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om   1. 5   22 0€     7.   Dr ve ni  -­‐   tr os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om   1. 0   22 5€       Za m en a   sp ol ja šn jih  v ra ta     O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i  b oj en je   Ti p   vr at a:   Pe rf or m an se  (U )   Ce na  za  m al e   ku će   (< 20  m ²)  [€ /m ²]   Ce na  za  v el ik e   ku će   (>  2 0   m ²)  [€ /m ²]   1.   Al um in iju m sk i  r am  sa  p ob ol jš an im  te rm o   pr ek id om ,  t er m oi zo la ci on a   isp un a   1. 5   22 0€     2.   Dr ve na  sa  te rm oi zo la ci on om  is pu no m   1. 5   22 0€     207  3.   Vr at a   se rt ifi ko va na  za  p as iv ne  k uc e,  R EH AU  B ril la nt  D es ig n   0. 8   ?   €     208 Iz ol ac ija  zi do va  o m ot ač a O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  2 00  m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 8   cm 17 16 2 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 10  c m   18 17 3 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 20  c m 24 22 4 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če   izo la ci je  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 8   cm   16 15 5 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če   izo la ci je  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 10  c m 17 16 6 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če   izo la ci je  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 20  c m 22 20 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  2 00  m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] Re gi on  c en tr al na  S rb ija Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne  (s po lja šn ji   zi do vi ,  d ila ta ci on i  z id ov i,   pr eg ra dn i  z id ov i  k a   ne gr ej an om ,  p od ru m sk i  z id ov i  u  tl u) 1.  E nt er ije r-­‐ st il,  K ra gu je va c,  D ej an  T im ot ije vi ć 2.  K ro v,  K ra gu je va c,  G or an  K on st ad in ov ić 3.  S G   lin e, Kr ag uj ev ac ,  N en ad  N es to ro vi ć 4. 5. Po pi s  m er a   un ap re đe nj a   EE   O br az ac  p op un io : Iz vo r  i nf or m ac ija (k on ta kt ira ne  k om pa ni je ) Je le na  B oj ov ić 209 1 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je 5   cm 12 12 2 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je 10  c m 14 13 3 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 8   cm 12 12 4 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 10  c m 14 13 5 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni   po tk on st ru kc ije  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 15  c m 17 16 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00  m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je   (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 2   cm   22 21 2 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je   (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 5   cm   24 22 3 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je   (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 15  c m 34 32 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00  m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra   le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 10  c m   16 15 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u 210 2 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra   le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 15  c m   18 16 3 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  p od ru m u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra   le pl je nj em  i   to pl ov an je m ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 20  c m 22 20 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00  m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 10  c m 14 12 2 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 15  c m 16 15 3 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 20  c m 22 18 4 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 25  c m 27 25 5 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 30  c m 35 32 6 pr ila z  t av an u   ni je  m og uć ,  i zo la ci ja  sa  d on je   st ra ne O bl ag an je  p la fo na  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je   pl af on a 5   cm   7 8 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 0   m ²   [€ /m ²] Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  ta va nu Iz ol ac ija  e rk er a   (p re pu st i  p lo ča  u  sp ol ja šn je m   pr os to ru ) 211 1 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa dn og  m al te ra 10  c m 16 15 2 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa dn og  m al te ra 15  c m 18 16 3 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa dn og  m al te ra 20  c m 22 20 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   50  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  5 0   m ²   [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce   (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 10  c m   65 63 2 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce   (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 20  c m 68 65 3 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce   (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 25  c m 75 72 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,  p re ko  1 00  m ²   [€ /m ²] 1 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne  k on st ru kc ije U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   izo la ci je   (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a 10  c m 20 18 Do da tn a   iz ol ac ija  k os e   kr ov ne  k on st ru kc ije Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va 212 2 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne  k on st ru kc ije U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   izo la ci je   (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a 20  c m 25 22 Pe rf or m an se                                               (U ) Ce na  za  m al e   ku će (< 30  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  3 0   m ²)  [€ /m ²] 1 2, 1 16 0 15 0 2 1, 5 80 0 78 0 3 1 90 0 87 0 4 0, 8 -­‐ -­‐ 5 1, 5 22 0 20 0 6 1 25 0 23 0 7 1, 5 -­‐ -­‐ 8 1 -­‐ -­‐ Pe rf or m an se                                 (  U  ) Ce na  za  m al e   ku će (< 20  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  2 0   m ²)  [€ /m ²] 1 1, 5 30 0 29 0 2 1, 5 -­‐ -­‐ 3 0, 8 -­‐ -­‐ Za m en a   pr oz or a   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h   sa  ro le tn am a,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i  b oj en je ,  p os ta vl ja nj e   pr oz or sk ih   da sk i  i  o ka pn ic a Ti p   pr oz or a: Al um in iju m sk i     ra m  sa  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  v ak um  st ak lo  p ak et om PV C   –   6   ko m or ni ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om PV C   –   6   ko m or ni  sa  iz ol ac io no m  is pu no m ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om Za m en a   sp ol ja šn jih  v ra ta   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i  b oj en je Ti p   vr at a: Dr ve na  sa  te rm oi zo la ci on om  is pu no m PV C   –   5   ko m or ni ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Vr at a   se rt ifi ko va na  za  p as iv ne  k uc e,  R EH AU  B ril la nt  D es ig n Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i   lo w  e  p re m az om Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i   lo w  e  p re m az om Dr ve ni  -­‐   dv os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Dr ve ni  -­‐   tr os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Al um in iju m sk i  r am  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t er m oi zo la ci on a   isp un a 213 Iz ol ac ija  zi do va  o m ot ač a O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²   fa sa de  (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   20 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,   pr ek o   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i   m al te r) 8   cm 21 ,9 0 20 ,8 4 2 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,   pr ek o   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i   m al te r) 10  c m   23 ,2 4 22 ,1 8 3 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,   pr ek o   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de  (s ili ka tn i   m al te r) 20  c m 29 ,9 1 28 ,8 5 4 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 8   cm   14 ,3 1 13 ,2 5 3. 4. 5. Po pi s  m er a   un ap re đe nj a   EE   O br az ac  p op un io : Iz vo r  i nf or m ac ija (k on ta kt ira ne  k om pa ni je ) DE JA N  K O VA Č Re gi on  V oj vo di ne 1. „S om bo re le kt ro “   d. o. o.  S om bo r 2.  G ra di te lj   N S 214 5 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 10  c m 15 ,3 7 14 ,3 1 6 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 20  c m 20 ,6 7 19 ,6 1 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²   fa sa de  (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   20 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je 5   cm 10 ,6 0 10 ,0 7 2 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i  b oj en je 10  c m 15 ,4 2 14 ,8 9 3 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,   bo je nj e 8   cm 11 ,6 6 10 ,6 0 4 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,   bo je nj e 10  c m 15 ,4 2 14 ,8 9 5 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na  p ot ko ns tr uk ci ji   (is pu na  u  zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,   bo je nj e 15  c m 20 ,2 4 19 ,7 1 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   (s po lja šn ji   zi do vi ,  d ila ta ci on i  z id ov i,   pr eg ra dn i  z id ov i  k a   ne gr ej an om ,   po dr um sk i  z id ov i  u  tl u) 215 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²   fa sa de  (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 2   cm   31 ,9 9 31 ,0 7 2 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 5   cm   34 ,6 9 33 ,7 7 3 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   ce m en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 15  c m 43 ,6 9 42 ,7 7 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²   fa sa de  (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em   pl oč a   st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 10  c m   15 ,4 2 14 ,8 9 2 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em   pl oč a   st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 15  c m   20 ,2 4 19 ,7 1 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u 216 3 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne  p os ta vl ja nj em   pl oč a   st iro po ra  le pl je nj em  i   to pl ov an je m ,  g le to va nj e   i  b oj en je   pl af on a 20  c m 25 ,0 5 24 ,5 2 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²   fa sa de  (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 10  c m 10 ,3 5 9, 82 2 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 15  c m 14 ,7 3 14 ,2 0 3 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 20  c m 19 ,1 1 18 ,5 8 4 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 25  c m 23 ,4 9 22 ,9 6 5 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 30  c m 27 ,8 7 27 ,3 4 6 pr ila z  t av an u   ni je  m og uć ,  i zo la ci ja   sa  d on je  st ra ne O bl ag an je  p la fo na  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em ,   gl et ov an je  i   bo je nj e   pl af on a 5   cm   10 ,6 0 10 ,0 7 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  ta va nu 217 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10  m ²   [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,   sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 10  c m 23 ,2 5 22 ,7 2 2 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,   sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 15  c m 26 ,2 8 25 ,7 6 3 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,   sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 20  c m 35 ,5 2 34 ,9 9 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   50  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   50  m ²   [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 10  c m   41 ,8 2 40 ,9 0 2 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 20  c m 48 ,3 2 47 ,4 0 Iz ol ac ija  e rk er a   (p re pu st i  p lo ča  u   sp ol ja šn je m  p ro st or u) Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va 218 3 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne  v un e   ili   st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 25  c m 51 ,5 7 50 ,6 5 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   [€ /m ²] 1 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   izo la ci je  (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na   br an a) ,  p os ta vl ja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a 10  c m 14 ,7 3 14 ,2 0 2 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,  p os ta vl ja nj e   do da tn e   izo la ci je  (m in er al na  v un a) ,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na   br an a) ,  p os ta vl ja nj e   gi ps  k ar to n   pl oč a 20  c m 18 ,3 4 17 ,8 1 Pe rf or m an se                                               (U ) Ce na  za  m al e   ku će (< 30  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  3 0   m ²)  [€ /m ²] 1 2, 1 21 2, 75 20 3, 50 2 1, 5 18 9, 75 18 1, 50 3 1 22 4, 95 21 4, 50 4 0, 8 22 4, 95 21 5, 50 Za m en a   pr oz or a   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h   sa  ro le tn am a,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i   bo je nj e,  p os ta vl ja nj e   pr oz or sk ih  d as ki  i   ok ap ni ca Ti p   pr oz or a: Al um in iju m sk i     ra m  sa  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  v ak um  st ak lo  p ak et om Do da tn a   iz ol ac ija  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je PV C   –   6   ko m or ni ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om PV C   –   6   ko m or ni  sa  iz ol ac io no m  is pu no m ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om PV C   –   5   ko m or ni ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om 219 5 1, 5 25 3, 00 24 2, 00 6 1 25 8, 75 24 7, 50 7 1, 5 26 5, 94 25 4, 38 8 1 27 0, 00 26 5, 00 Pe rf or m an se                                 (  U  ) Ce na  za  m al e   ku će (< 20  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  2 0   m ²)  [€ /m ²] 1 1, 5 21 2, 75 20 3, 50 2 1, 5 26 5, 94 25 4, 38 3 0, 8 45 0, 00 45 0, 00 N AP O M EN A:  P O N U DA  JE  R AĐ EN A   N A   O SN O VU  D AT IH   O PI SA  P O ZI CI JA .  Z A   KV AL IT ET N U  P O N U DU  P O TR EB N O   JE :  D EF IN IS AT I  T ER M O IZ O LA CI JE  (   GR AM AŽ E   VU N E,   ST IR O PO RA  I   ST IR O DU RA ).   PO TR EB N O  JE  D EF IN IS AT I   HI DR O IZ O LA CI O N E   PR EM AZ E,  D EB LJ IN E   CE M EN TN IH   KO ŠU LJ IC A,  K LA SA  L AM IN AT A   I  G IP S   KA RT O N SK E   PL O ČE   (  D AL I  S U  V AT RO O TP O RN E   IL I  R ED O VN E.  Š TO  S E   TI ČE   ST O LA RI JE  P O TR EB N O  JE  D AT I  S HE M E   SA  S VI M   PA RA M ET RI M A   TE RM IK E. Za m en a   sp ol ja šn jih  v ra ta   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i  b oj en je Ti p   vr at a: Dr ve na  sa  te rm oi zo la ci on om  is pu no m Vr at a   se rt ifi ko va na  za  p as iv ne  k uc e,  R EH AU  B ril la nt  D es ig n Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Dr ve ni  -­‐   dv os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om Dr ve ni  -­‐   tr os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Al um in iju m sk i  r am  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t er m oi zo la ci on a   isp un a 220 Iz ol ac ija  zi do va  o m ot ač a O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   20 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije   tip lo va ne ,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 8   cm 16 ,0 0 15 ,0 0 2 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije   tip lo va ne ,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 10  c m   18 ,0 0 16 ,0 0 3 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije   tip lo va ne ,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om   ob ra do m  fa sa de  (s ili ka tn i  m al te r) 20  c m 24 ,0 0 22 ,0 0 4 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 8   cm   15 ,0 0 14 ,0 0 Re gi on  ju go is to čn e   Sr bi je Go ra n   Vu čk ov ić 1.  B N N  In gr o,  N iš 2.  W in ne rs ,  N iš 3.  P ro -­‐M et an ,  N iš Po pi s  m er a   un ap re đe nj a   EE   4.  D ec ip ol ,  N iš 5.  T er m oe fik as no st ,  N iš O br az ac  p op un io : Iz vo r  i nf or m ac ija (k on ta kt ira ne  k om pa ni je ) 221 5 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 10  c m 17 ,0 0 15 ,0 0 6 Iz ol ac ija  sp ol jn og  zi da Fa sa dn i  s ist em  n a   ba zi   st iro po ra  (E PS ),   sa  se rk la žim a   od  m in er al ne  v un e,  p lo če  iz ol ac ije  ti pl ov an e,  p re ko   m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa de 20  c m 20 ,0 0 18 ,0 0 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   20 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   20 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i   bo je nj e 5   cm 12 ,0 0 12 ,0 0 2 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne Do da va nj e   pl oč a   st iro po ra  (l ep lje nj e) ,  g le to va nj e   i   bo je nj e 10  c m 14 ,0 0 13 ,0 0 3 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na   po tk on st ru kc iji  (i sp un a   u   zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 8   cm 12 ,0 0 12 ,0 0 4 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na   po tk on st ru kc iji  (i sp un a   u   zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 10  c m 13 ,0 0 12 ,0 0 5 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne O bl ag an je  zi do va  g ip s  k ar to n   pl oč am a   na   po tk on st ru kc iji  (i sp un a   u   zo ni  p ot ko ns tr uk ci je  o d   m in er al ne  v un e)  g le to va nj e,  b oj en je 15  c m 15 ,0 0 14 ,0 0 Iz ol ac ija  zi do va  sa  u nu tr aš nj e   st ra ne   (s po lja šn ji   zi do vi ,  d ila ta ci on i  z id ov i,   pr eg ra dn i  z id ov i  k a   ne gr ej an om ,   po dr um sk i  z id ov i  u  tl u) 222 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne   vu ne  il i  s tir od ur a) ,  c em en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 2   cm   18 ,0 0 16 ,0 0 2 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne   vu ne  il i  s tir od ur a) ,  c em en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 5   cm   21 ,0 0 20 ,0 0 3 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u U kl an ja nj e   po st oj eć eg  p od a,  h id ro izo la ci on i  p re m az ,   po st av lja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če  m in er al ne   vu ne  il i  s tir od ur a) ,  c em en tn a   ko šu lji ca ,  l am in at ni  p od 15  c m 30 ,0 0 28 ,0 0 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne   po st av lja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i   bo je nj e   pl af on a 10  c m   15 ,0 0 14 ,0 0 2 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne   po st av lja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em ,  g le to va nj e   i   bo je nj e   pl af on a 15  c m   16 ,0 0 15 ,0 0 Iz ol ac ija  p od a   na  tl u Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u 223 3 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om   po dr um u O bl ag an je  p lo če  k a   po dr um u   sa  d on je  st ra ne   po st av lja nj em  p lo ča  st iro po ra  le pl je nj em  i   to pl ov an je m ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 20  c m 21 ,0 0 20 ,0 0 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²  f as ad e   (P ,  P +1 )  [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²   fa sa de ,  ( >   P+ 1)  [€ /m ²] 1 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 10  c m 14 ,0 0 12 ,0 0 2 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 15  c m 15 ,0 0 14 ,0 0 3 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 20  c m 20 ,0 0 18 ,0 0 4 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 25  c m 25 ,0 0 22 ,0 0 5 pr ila z  t av an u   m og uć Po st av lja nj e   izo la ci on ih  p lo ča  (X PS ,  E PS  T PE ) 30  c m 32 ,0 0 30 ,0 0 6 pr ila z  t av an u   ni je  m og uć ,  i zo la ci ja   sa  d on je  st ra ne O bl ag an je  p la fo na  p os ta vl ja nj em  p lo ča  st iro po ra   le pl je nj em ,  g le to va nj e   i  b oj en je  p la fo na 5   cm   7, 00 7, 00 Iz ol ac ija  p lo če  k a   ne gr ej an om  ta va nu 224 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10  m ²  [ €/ m ²] 1 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 10  c m 14 ,0 0 12 ,0 0 2 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 15  c m 16 ,0 0 14 ,0 0 3 Iz ol ac ija  e rk er a   O bl ag an je  st iro du ro m ,  p lo če  ti pl ov an e,  p re ko  m re žic a   u   le pk u,  sa  za vr šn om  o br ad om  fa sa dn og  m al te ra 20  c m 18 ,0 0 16 ,0 0 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   50  m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   50  m ²  [ €/ m ²] 1 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na   br an a) ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če   m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 10  c m   60 ,0 0 55 ,0 0 2 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na   br an a) ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če   m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 20  c m 65 ,0 0 60 ,0 0 Iz ol ac ija  e rk er a   (p re pu st i  p lo ča  u   sp ol ja šn je m  p ro st or u) Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va 225 3 Iz ol ac ija  i   sa na ci ja  ra vn og  k ro va U kl an ja nj e   po st oj eć ih  sl oj ev a,  p os ta vl ja nj e   fo lij e   (p ar na   br an a) ,  p os ta vl ja nj e   te rm oi zo la ci je  (t vr de  p lo če   m in er al ne  v un e   ili  st iro du ra ),   izr ad a   ce m en tn e   ko šu lji ce  (s lo j  z a   pa d) ,  i zr ad a   hi dr oi zo la ci je ,  z aš tit a   hi dr oi zo la ci je  (š lju na k,  g eo te ks til ... ) 25  c m 70 ,0 0 65 ,0 0 O pi s  p oz ic ije de bl jin a   iz ol ac ije Ce na  za  m al e   ku će ,  d o   10 0   m ²     [€ /m ²] Ce na  za  v eć e   ku će ,   pr ek o   10 0   m ²  [ €/ m ²] 1 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,   po st av lja nj e   do da tn e   izo la ci je  (m in er al na  v un a) ,   po st av lja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps   ka rt on  p lo ča 10  c m 20 ,0 0 18 ,0 0 2 Do da tn a   izo la ci ja  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je U kl an ja nj e   po st oj eć e   ob lo ge  (g ip s,  la m pe rij a. ..) ,   po st av lja nj e   do da tn e   izo la ci je  (m in er al na  v un a) ,   po st av lja nj e   fo lij e   (p ar na  b ra na ),   po st av lja nj e   gi ps   ka rt on  p lo ča 20  c m 25 ,0 0 22 ,0 0 Pe rf or m an se                                               (U ) Ce na  za  m al e   ku će (< 30  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  3 0   m ²)  [€ /m ²] 1 2, 1 N e   za do vo lja va  u slo ve   pr av iln ik a N e   za do vo lja va   us lo ve  p ra vi ln ik a 2 1, 5 25 0, 00 24 0, 00 3 1 28 0, 00 26 0, 00 4 0, 8 32 0, 00 30 0, 00 Za m en a   pr oz or a   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h   sa  ro le tn am a,  o br ad a   šp al et ni ,   gl et ov an je  i   bo je nj e,  p os ta vl ja nj e   pr oz or sk ih  d as ki  i   ok ap ni ca Ti p   pr oz or a: Al um in iju m sk i     ra m  sa  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  v ak um  st ak lo   pa ke to m Do da tn a   iz ol ac ija  k os e   kr ov ne   ko ns tr uk ci je PV C   –   6   ko m or ni ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )   i  l ow  e  p re m az om PV C   –   6   ko m or ni  sa  iz ol ac io no m  is pu no m ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om PV C   –   5   ko m or ni ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,   ar go n)  i   lo w  e  p re m az om 226 5 1, 5 30 0, 00 29 0, 00 6 1 36 0, 00 35 0, 00 7 1, 5 27 0, 00 25 0, 00 8 1 30 0, 00 29 0, 00 Pe rf or m an se                                 (  U  ) Ce na  za  m al e   ku će (< 20  m ²)  [€ /m ²] Ce na  za  v el ik e   ku će (>  2 0   m ²)  [€ /m ²] 1 1, 5 42 0, 00 40 0, 00 2 1, 5 38 0, 00 36 0, 00 3 0, 8 Za m en a   sp ol ja šn jih  v ra ta   O pi s  p oz ic ije :  U kl an ja nj e   po st oj eć ih ,  u gr ad nj a   no vi h,  o br ad a   šp al et ni ,  g le to va nj e   i   bo je nj e Ti p   vr at a: Dr ve na  sa  te rm oi zo la ci on om  is pu no m Vr at a   se rt ifi ko va na  za  p as iv ne  k uc e,  R EH AU  B ril la nt  D es ig n Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  d vo slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa   isp un om  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Al um in iju m sk i  –  ra m  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t ro slo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa   isp un om  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e  p re m az om Dr ve ni  -­‐   dv os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om Dr ve ni  -­‐   tr os lo jn o   izo la ci on o   st ak lo  sa  is pu no m  o d   in er tn og  g as a   (k rip to n,  a rg on )  i  lo w  e   pr em az om Al um in iju m sk i  r am  sa  p ob ol jša ni m  te rm o   pr ek id om ,  t er m oi zo la ci on a   isp un a Ce ne  st ol ar ije  m og u   da  v ar ira ju  u  za vi sn os ti   od  u gr ađ en ih  o ko va ,   br oj a   za pt iv ni h   po vr sin a   i  k va lit et a   za pt iv ni h   el em en at a 227 ПРИЛОГ  3   ОБЈЕКАТ  3  -­‐  Пакети  мера  и  вишекритеријумска  анализа  пакета  за  случај   објекта  са  оштећењима  на  фасадним  зидовима   228 ПАКЕТ 2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енер. разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) y1 - контактна фасада са термоизолацијом 8cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 111,80 Е 2196,25 32 18,74 5,20 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 2 57,54 C 58,18 8,49 ПАКЕТ 2-1 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енер. разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III) Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) у2.1 - контактна фасада са термоизолацијом 10cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 110,71 Е 2196,25 35 19,54 5,45 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 2.1 56,44 C 58,98 8,53 229 ПАКЕТ 2-2 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енер. разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) у2.2 - контактна фасада са термоизолацијом 12cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 109,91 Е 2196,25 37 20,12 5,60 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 2.2 55,65 C 59,55 8,55 ПАКЕТ 2-3 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енер. разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) у2.3 - контактна фасада са термоизолацијом 15cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 109,05 Е 2196,25 40 20,74 5,87 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 2.3 54,78 C 60,19 8,61 230 ПАКЕТ 2-4 Опис елемента / система Ознака позиције Опис предложене мере Qh an - само 1 мера [kWh/m2a] Енер. разред Површина [m2] Јед. цена [€] Eфекти мере Приоритет (I, II, III)Уштеда енергије Spn [%] Период отплате Dpn [год.] Фасадни зидови (обједињене позиције Pos1_Fz1, Pos2_Fz1a, Pos4_Fz2 и Pos5_Fz3) Pos(1+2+4+5) у3 - контактна фасада са термоизолацијом 20cm (камена вуна) и посебном декоративном обрадом 108,13 Е 2196,25 45 21,41 6,40 I Раван кров изнад грејаног простора - проходан кров Pos6_Rk1 XPS 16cm, поплочање 135,99 Е 198,95 72 1,16 17,08 I Раван кров изнад грејаног простора - непроходан кров (обједињене позиције Pos7_Rk2 и Pos8_Rk3) Pos(7+8) 16cm, шљунак 135,88 Е 280,45 60 1,24 18,77 I Прозори и балконска врата грејаних просторија Pos10_Pz1 у3 - ПВЦ шестокоморни, трослојно стакло са испуном од инертног гаса, нискоемис. премаз Uw=1W/m2K 86,63 D 1341,30 190 37,04 9,54 I УКУПНО ПАКЕТ 2.4 53,87 C 60,85 8,77 Пакет Опис QH.nd.Рn [kWh/m2a] Период отплате DРn [год.] Број позиција NРn Moгућа фазна реализац. Ен. разред Валоризација Ранг К1 К2 К3 К4 К5 Σk Пакет 1 санација равног крова и замена прозора 83,33 10,05 3 0 D 0,65 0,84 1,00 0,00 1,00 3,491 6 Пакет 2 Пакет 1 + фасадни зидови (Pos 1, 2, 4, 5), опција у1 57,54 8,49 4 0 С 0,94 1,00 0,75 0,00 1,20 3,886 5 Пакет 2.1 Пакет 1 + фасадни зидови (Pos 1, 2, 4, 5), опција у2.1 56,44 8,53 4 0 С 0,95 1,00 0,75 0,00 1,20 3,900 4 Пакет 2.2 Пакет 1 + фасадни зидови (Pos 1, 2, 4, 5), опција у2.2 55,65 8,55 4 0 С 0,97 0,99 0,75 0,00 1,20 3,911 3 Пакет 2.3 Пакет 1 + фасадни зидови (Pos 1, 2, 4, 5), опција у2.3 54,78 8,61 4 0 С 0,98 0,99 0,75 0,00 1,20 3,919 1 Пакет 2.4 Пакет 1 + фасадни зидови (Pos 1, 2, 4, 5), опција у3 53,87 8,77 4 0 С 1,00 0,97 0,75 0,00 1,20 3,918 2 231 БИОГРАФИЈА   Наташа   Ћуковић   Игњатовић   (1969)   је   дипломирала   на   Архитектонском  факултету  Универзитета  у  Београду  1996.  где  је  и  магистрирала  2009.  године.  Ради   као   доцент   на   Aрхитектонском   факултету   у   Београду   и   гостујући   је  наставник  на  Факултету  техничких  наука  у  Косовској  Митровици.  Њена   професионална   и   научна   интересовања   оријентисана   су   питањима  зелене   архитектуре   и   обнови   зграда.   Новија   искуства   односе   се   на   област  процене  зелених  зграда,  стратешке  анализе  постојећег  грађевинског  фонда  и  истраживање   одрживих   модалитета   унапређења   зграда.   Тренутно   је  ангажована   као   руководилац   пројекта   испред   Универзитета   у   Београду   на  међународном  ERASMUS+   пројекту  KLABS   (2015-­‐2018),   и   као   истраживач   на  националним   научноистраживачким   пројектима   Истраживање   и   систематизација   стамбене   изградње   у   Србији   у   контексту   глобализације   и   европских   интеграција   у   циљу   унапређења   квалитета   и   стандарда   становања   (2011-­‐2016)   и   Истраживање   и   развој   обновљивих   субгеотермалних  подземних  водних  ресурса  у  концепту  повећања  енергетске   ефикасности  у  зградараству  (ТР  33053,  2011-­‐2016).    Као   истраживач,   учествовала   је   од   2002.   године   у   бројним   националним   и  међународним  научноистраживачким  пројектима  и  студијама.  Новије   публикације   укључују   монографије   националног   значаја   Фасада   –  адаптације  и  трансформације   (2010),  Атлас  породичног   становања  у  Србији  (са  групом  аутора,  2012.),  Атлас  стамбених  зграда  Србије   (са  групом  аутора,  2013),   Национална   типологија   стамбених   зграда   Србије   (са   групом   аутора,  2013.)   и   публикацију   Use-­‐Re-­‐Use:   New   Belgrade   (са   Д.   Игњатовићем,   2014.)  предтављену   оквиру   14.   Бијенала   у   Венецији.   Аутор   је   бројних   радова  објављених  у  међународним  и  домаћим  научним  часописима;  учествовала  је  на  великом  броју  међународних  конференција  где   је  презентовала  радове  у  пленарним  и  специјализованим  сесијама.  Пројектовала   је   бројне   објекте   различитих   намена   у   разноврсним  климатским   и   културолошким   контекстима   (Габон,   Екваторијална   Гвинеја,  Србија,  Црна  Гора,  Русија,  Грчка).  Своја  остварења  излагала  је  на  више  од  15  групних   изложби   са   међународном   селекцијом,   као   и   на   самосталној  ауторској  изложби  2012.  године.  Учествовала  је  и  била  награђивана  на  већем  броју  националних  и  међународних  архитектонских  конкурса.   Професионалне  лиценце:  одгворни  пројектант  (лиценца  300,  од  2002.  године)  одговорни  инжењер  енергетске  ефикасности  (лиценца  381,  од  2013.  године)  LEED  AP  BD+C    (oд  2012.) 232