1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Наставно-научном већу Филолошког факултета Универзитета у Београду И З В Е Ш Т А Ј О ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ МР НИКОЛЕ БЈЕЛИЋА „ИСТОРИЈА И ЉУДСКА СУДБИНА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ ЕРИК-ЕМАНУЕЛА ШМИТА“ I. ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду на седници одржаној 25.. фебруара 2015. године. 2. Састав комисије: 1. др Јелена Новаковић, редовни професор, романистика, 18. 10. 1995, Филолошки факултет Универзитета у Београду. 2. др Марија Џунић-Дрињаковић, ванредни професор, романистика, 24.12.2013, Економски факултет Универзитета у Београду. 3.др Милица Винавер Ковић, доцент, романистика, 16. 4. 2013. Филолошки факултет Универзитета у Београду. II. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Никола Р. Бјелић 2. Рођен 1. октобра 1976, у Новој Вароши, Р. Србија. 3. Магистарска теза: „Шарл Бодлер у српској књижевности: Сима Пандуровић“, одбрањена 8. новембра 2007. на Филолошком факултету у Београду. 4. Научна област: романистика (француска књижевност) III. НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ “Историја и људска судбина у драмском стваралаштву Ерик-Емануела Шмита” 2 IV. КРАТАК САДРЖАЈ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Докторска дисертација мр Николе Бјелића има 252 стране и садржи резиме на српском и енглеском језику, увод, три дела (1. „Псеудоисторијско у драмама Ерик-Емануела Шмита“, 2. „Историјско у драмама Ерик-Емануела Шмита“, 3. „Божанско и људска судбина у драмама Ерик-Емануела Шмита“, закључак, литературу и биографију аутора. V. ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДИСЕРТАЦИЈЕ У уводу се указује на значај Ерик-Емануела Шмита који, као обновитељ филозофског позоришта, заузима водеће место међу француским драмским писцима, третирајући на свој особени начин проблеме људске судбине и људског постојања, а чије дело још увек није довоњно испитано, затим се осврће на досадашње радове о овом писцу, као и на методе коришћене у изради докторске дисертације. У првом делу, под насловом „Псеудоисторијско у драмама Ерик-Емануела Шмита“, разматра се присуство и улога фиктивних историјских личности смештених у одређени историјски контекст. Предмет анализе су драме La Nuit de Valognes (Валоњска ноћ) која представља Шмитову интерпретацију мита о Дон Жуану, Golden Joe, као израз једне песимистичке визије света, Les Variations énigmatiques (Загонетне варијације) чији је главни лик писац–нобеловац Абел Знорко а главна тема љубав као основно одређење људске судбине и Petits crimes conjugauџ (Мали брачни злочини) чија је главна тема брачна љубав, а који мр Никола Бјелић пореди са Олбијевим комадима Ко се боји Вирџиније Вулф и Брачни пар. Други део, под насловом „Историјско у драмама Ерик-Емануела Шмита“, усредсређен је на стварне историјске личности у трима драмама. То су Le Libertin (Либертен), чији је главни лик феанцуски писац и енциклопедиста Дени Дидро; Frédérick ou Le Boulevard du crime (Фредерик или булевар злочина), чији је главни лик глумац из XIX. века, Фредерик Леметр, са посебним освртом на интертекстуалне везе између овог комада и, с једне стране, драме Александра Диме-оца Кин или раскалашни геније (1836), а с друге стране филма Марсела Карнеа Деца раја; и Le Visiteur (Посетилац), чији је главни лик Сигмунд Фројд. У трећем делу, под насловом „Божанско и људска судбина у драмама Ерик- Емануела Шмита“, разматра се Шмитово поимање улоге Бога и божанског у одређивању положаја и судбине човека у свету. Предмет првог поглавља, под насловом „L’École du Diable или о пореклу зла”, разматра се однос вере у постојање Бога и постојања зла у свету, кроз анализу комада Le Visiteur и L'École du diable (Ђавоља школа) а друго поглавље, под насловом Hôtel des Deux Mondes или о смрти“, испитује начин на који се битна егзистенцијална тема као што је смрт третира у комаду Хотел између два света: она не представља „ни награду ни казну“, него „мистерију“, па о њој не треба размишљати, него је прихватити као егзистенцијалну чињеницу. 3 VI. ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВА- ЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДИСЕРТАЦИЈИ БЈЕЛИЋ, Никола, «Ко је непознати посетилац? Бог у драми Посетилац Ерик- Емануела Шмита», у: Филолошки преглед, год. 41, уредник проф. др Јелена Новаковић, Филолошки факултет, Београд, 2014/1, стр. 85-100. BJELIĆ, Nikola, « La condition humaine dans Oscar et la dame rose d’Éric-Emmanuel Schmitt », саопштење на међународној конференцији Les moralistes modernes (XIXe et XXe siècles), u: Filološki pregled, god. 37, br. 2, urednik prof. dr Jelena Novaković, Filološki fakultet, Beograd, 2010, str. 227-234. BJELIĆ, Nikola, « Transformation du mythe de Don Juan dans La Nuit de Valognes d’Éric-Emmanuel Schmitt », u: Filološki pregled / Revue de Philologie, god. 36, br. 2, urednik prof. dr Jelena Novaković, Filološki fakultet, Beograd, 2009, str. 83-89. БЈЕЛИЋ, Никола, «Молијеров и Шмитов Дон Жуан». Други научни скуп младих филолога Србије, Савремена проучавања језика и књижевности, ФИЛУМ, Крагујевац, март 2010. БЈЕЛИЋ, Никола, «Дон Жуан у потрази за идентитетом у комаду Валоњска ноћ Ерик-Емануела Шмита». Међународна конференција Језик, књижевност, идентитет, Филозофски факултет, Ниш, април 2009. VII. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА На основу испитивања псеудоисторијског, историјског и божанског у девет драма Ерик-Емануела Шмита, објављених између 1991. и 2007. године, мр Никола Бјелић извлачи више закључака: да се у Шмитовим драмама историја и фикција непрекидно преплићу и мешају, при чему је историјски догађај само ситуациона подлога за трагање за решењима кључних питања људске судбине, да су историја и људска судбина неодвојиве једна од друге, да се иста питања оцртавају и када су у питању фиктивне личности које Шмит смешта у одређени историјски контекст, као и да је Шмитово дело, захваљујући његовом оптимистичком приказу људске судбине чак и у мрачним историјским тренуцима дубоко хумано и оригинално и да отвара нови пут француској драми у XXI веку. VIII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Писана са добрим познавањем предмета испитивања и релевантним књижевноќритичким апаратом, логично и аргументовано, докторска дисертација мр Николе Бјелића “Историја и људска судбина у драмском стваралаштву Ерик- 4 Емануела Шмита” осветљава и неке до сада недовољно разматране елементе Шмитовог дела и као таква задовоњава све научне критеријуме и представља значајан допринос романистици. IX. ПРЕДЛОГ На основу укупне оцене дисертације, Комисија предлаже да се докторска дисертација мр Николе Бјелића „Историја и људска судбина у драмском стваралаштву Ерик-Емануела Шмита” прихвати и кандидат позове на одбрану. У Београду, КОМИСИЈА 20. марта 2015. 1. др Јелена Новаковић, редовни професор ____________________________________ 2. др Марија Џунић-Дрињаковић, ванредни професор ____________________________________ 3. др Милица Винавер Ковић, доцент ____________________________________