Алфа БК Универзитет Факултет за менаџмент у спорту ЗНАЧАЈ ДИЈАГНОСТИКЕ И ПРОГНОСТИКЕ ПРИЛИКОМ ОДАБИРА ВРСТЕ ТРЕНАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (Докторска дисертација) Докторант: Ментор: Мр Светлана Петронијевић Проф. др Предраг Немец Београд, 2015. Алфа БК Универзитет Факултет за менаџмент у спорту Комисија за оцену и јавну одбрану докторске дисертације 1.______________________________________ проф. др Предраг Немец, ментор Факултет за менаџмент у спорту у Београду 2.______________________________________ доц. др Весна Немец, председник комисије Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Сингидунум Универзитет. 3.______________________________________ доц. др Ненад Трунић, - члан комисије Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Сингидунум Универзитет. Датум „Надахнут и успешан живот провешћемо само ако живимо морално и из дана у дан развијамо сопствене вештине, ако сваки посао радимо са заносом, ако у свакој невољи пронађемо семе успеха и ако сваке вечери заспимо задовољни јер смо испунили сопствена очекивања и очекивања наше породице“ Oгастин Ог Мандино (1923–1996) Мојој породици: Ненаду, Тари и Леи Петронијевић. Хвала Вам! 1 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић САЖЕТАК ABSTRACT 1. УВОД .................................................................................................................. 5 1.1 Последице савременог начина живота .................................................... 6 1.2. Неактивност и болести савременог човека .............................................. 9 2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ ...................................................... 14 2.1. Дефинисање основних појмова ................................................................. 14 2.1.1. Тренажна технологија у рекреацији ................................................ 14 2.1.2. Дијагностика и прогностика ............................................................. 17 2.1.3. Антропомоторичке способности ...................................................... 20 2.1.3.1. Снага .................................................................................... 22 2.1.3.2. Издржљивост ....................................................................... 24 2.1.3.3. Брзина .................................................................................. 27 2.1.3.4. Координација ....................................................................... 29 2.1.4. Морфолошке карактеристике .......................................................... 29 2.1.5. Функционалне способности ............................................................. 31 3. Преглед досадашњих истраживања ................................................................. 34 3.1.Истраживања антропомоторичких способности ........................................ 34 3.1.1. Истраживања из простора снаге ....................................................... 36 3.1.2. Истраживања из простора издржљивости ....................................... 37 3.1.3. Истраживања из простора брзине .................................................... 39 3.1.4. Истраживања из простора координације ......................................... 40 3.2. Истраживања морфолошких карактеристика ........................................... 42 3.3. Истраживања из простора дијагностике и прогностике ........................... 46 3.4. Истраживања утицаја различитих програма вежбања на антрополошке карактеристике вежбача .............................................................. 50 4. ПРЕДМЕТ И ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................... 57 5. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА .................................................................. 58 6. ХИПОТЕЗЕ ......................................................................................................... 59 7. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ................................................................. 60 7.1. Узорак испитаника ...................................................................................... 60 7.2. Узорак варијабли и начин њиховог мерења ............................................. 61 7.2.1. Мерење фреквенције срца .............................................................. 63 2 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 7.2.2. Мерење репетитивне снаге мишићних група ................................. 64 7.2.3. Процена здравственог статуса .......................................................... 66 7.2.4. Процена морфолошког статуса ......................................................... 66 7.3. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА ........................................................ 68 7.3.1. ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ И АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА ........................................................................ 68 7.3.2. ПРИМЕЊЕНЕ МУЛТИВАРИЈАТНЕ СТАТИСТИЧКЕ МЕТОДЕ ...... 69 7.3.3. ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА ........................ 70 8. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ......................................................................... 71 8.1. РЕЗУЛТАТИ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ ..................... 72 8.2. РЕЗУЛТАТИ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА .................................. 77 8.3. РЕЗУЛТАТИ ФАКТОРСКЕ АНАЛИЗЕ ........................................................ 84 8.4. РЕЗУЛТАТИ ДИСКРИМИНАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ ........................................ 86 8.5. РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА ..................................................... 88 8.6.РЕЗУЛТАТИ COXOVE РЕГРЕСИОНЕ АНАЛИЗЕ ...................................... 89 9. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ .... 90 9.1. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ И АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА ........................................................................ 90 9.1.1.СТАРОСТ ИСПИТАНИКА – СТАРОСТ .............................................. 90 9.1.2. ТЕЛЕСНА ВИСИНА ИСПИТАНИКА – ТВ .......................................... 92 9.1.3. ТЕЛЕСНА МАСА ИСПИТАНИКА - ТМ .............................................. 95 9.1.4. ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ - БМИ ...................................................... 98 9.1.5. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ- ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_IN_1 .............................................................................. 101 9.1.6. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ- ДРУГО МЕРЕЊЕ HR_B_IN_2 .............................................................................. 105 9.1.7. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ- ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_IN_3 ............................................................................. 109 9.1.8. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ HR_B_IN .................................................................................................................. 113 9.1.9. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_1 ....................................... 114 9.1.10. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_2 ..................................... 118 9.1.11. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_3 .................................... 122 9.1.12. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ (HR_B_МАX) ........................................................................ 126 3 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 9.1.13. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_1 ....................................... 128 9.1.14.ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_2 .................................... 131 9.1.15. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_3 .................................... 135 9.1.16. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ (HR_B_REL) ........................................................................ 139 9.1.17. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_N_1 ................................................................................................ 141 9.1.18. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_N_2 ............................................................................................... 144 9.1.19. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_N_3 ............................................................................................... 148 9.1.20. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА HR_N ..................... 152 9.1.21. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_R_1 ...................................................... 153 9.1.22. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_R_2 ................................................... 157 9.1.23. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_R_3 ................................................... 161 9.1.24. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА HR_R ........................................................................................ 165 9.1.25. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА-ПРВО МЕРЕЊЕ -HR_G_1 .................................................................... 167 9.1.26. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_G_2 ................................................................ 170 9.1.27. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА- ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_G_3 .................................................................................. 174 9.1.28. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА HR_G ....................................................................................................................... 178 9.1.29. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_S_1 .................................................. 180 9.1.30. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_S_2 .................................................. 183 9.1.31. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_S_3 ................................................ 187 9.1.32. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА HR_S ..................................................................................... 191 9.1.33. БРОЈ ДАНА ПРАЋЕЊА ИСПИТАНИКА - ДАНА_ПР ....................... 192 4 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 9.2. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА МУЛТИВАРИЈАТНИХ СТАТИСТИЧКИХ АНАЛИЗА .................................................................................. 195 9.2.1. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ФАКТОРСКЕ АНАЛИЗЕ .......... 195 9.2.2. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ДИСКРИМИНАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ ................................................................................................................ 203 9.3. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА ............... 204 10. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА И МОГУЋНОСТ ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ ............... 208 11. ЗАКЉУЧЦИ ...................................................................................................... 211 12. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................... 216 13. ПРИЛОГ ............................................................................................................. 225 САЖЕТАК Некада је важило правило да је свако вежбање здравље, данас можемо рећи да само правилно дозирано и континуирано вежбање може дати резултат у борби са последицама хипокинезије. Предмет рада су испитаници и њихове моторичке способности и морфолошке карактеристике сврстани у три групе испитаника. Основни циљ овог истраживања је стандардизовање дијагностике и прогностике која може бити примењена у сваком фитнес центру, а која ће бити усмерена ка процени моторичког статуса, антрополошких карактеристика и здравственог статуса испитаника. Предмет, проблем, задаци и циљеви студије су били операционализовани кроз основну хипотезу истраживања, која је структуирана у 5 подхипотеза чија је заснованост била предмет примењене методологије. Основни узорак испитаника (н=106) је био структуиран на субузорке професионалних спортиста - мачеваоца (н=11), професионално селектованих – контролора летења (н=57) и рекреативна група (н=38). Испитаници су праћени преко скупа од 25 варијабли и повратне информације су биле прикупљене у три временске тачке. Добијени резултати су обрађени одговарајућим техникама дескриптивне, инференцијалне и мултиваријатне статистике, примерених природи анализираних података и захтевима за релевантно закључивање по постављеним хипотезама. Тренажна технологија, која је била примењивана у овом истраживању, преко добијених резултата производи логичку поделу рекреације на три врсте: општа рекреација, спортска рекреација и специфична рекреација. Добијени резултати у овом истраживању указују на потребу дијагностике и прогностике приликом одабира врсте тренажне технологије који имају задатак да реше актуелне проблеме савременог човека због озбиљног угрожавања његовог здравље. Кључне речи: дијагностика, прогностика, тренажна технологија, рекреација. ABSTRACT There used to be a rule saying any practice is healthy, but today, can say that only properly dosed and continuous exercise can lead to success in coping with the aftermath hypokinesia. This study covers the subjects, their motor skills and morphological characteristics, all divided into three groups of patients. The main objective of this research is to standardize diagnosis and prognosis that can be applied in every fitness center, which will be directed towards an assessment of motor status, anthropological characteristics and health status of the subjects. The subject of the problem, tasks and objectives of the study were operationalized through the basic hypothesis of the research, which is structured in 5 sub-hypotheses founded on the methodology applied. The core sample (n = 106) was structured by subsamples of athletes: fencers (n = 11), professionally selected , Air Traffic Controllers (n = 57) and recreational groups (n = 38). Subjects were followed over a set of 25 variables and feedback was collected at three time points. The results were analyzed using appropriate techniques of descriptive and multivariate statistics, and appropriate to the nature of the data analyzed and requirements for the relevant reasoning on the set hypotheses. Training technology, which was applied in this study, results into the logical division of recreation into three types: general recreation, sports recreation and specific recreation. The results obtained in this study indicate the need for diagnostics and prognostics when selecting the type of training technology, aiming to solve the current problems of modern man for a serious threat to his health. Keywords: diagnostics, prognostics, training technology, recreation. 5 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 1. УВОД Борба за слободно време најчешће је повезана са увођењем низа техничких помагала (аутомобил, компјутер, телефон, даљински управљач ...), која човека удаљавају од свакодневних кретних активности. На тај начин човек се потпуно удаљио од потребе за било каквим кретањем и физичким напрезањем. Поред тога, инертност изазвана испуњавањем слободног времена пасивним забавама попут гледања телевизије, слушања музике, сурфовања интернетом, и др. почиње да преовладава његовим будним животом. Савремени човек, дакле, било да се ради о послу, забави или одмору, највећи део дана проводи у нездравом амбијенту. Таквим начином живота сваки човек се суочава са ризико фактором број један који је хипокинезија. Тако да је хипокинезија узрок многобројних ендокриних и кардиоваскуларних обољења. Једини начин да савремени човек надвлада такво стање је повећање учесталости кретања, односно вежбања. Некада је важило правило да је свако вежбање здравље, данас можемо рећи да само правилно дозирано и континуирано вежбање може дати резултат у борби са последицама хипокинезије. Вежбање утиче на три животна поља: - физичко - јачамо мишићну мускулатуру и кардиоваскуларни систем, предупређујемо многе хроничне болести, одржавамо физичко здравље, јачамо имуни систем и побољшавамо покретљивост зглобова, - ментално - боље функционисање мозга, очување менталних функција и боље памћење, - емоционално - боље расположење, оптимизам, спречавање и ублажавање депресије. Будући да вежбање доноси многе погодности по здравље, није тешко разумети зашто се људи подстичу на вежбање. Многи сматрају да је вежбање исувише скупо и да им одузима много времена уствари само пола сата умерене свакодневне активности може бити довољно да се побољша физички статус. Због убрзаног начина живота и све скупљег лечења читав свет данас улаже у превенцију. Превенција је обавезна и незаобилазна, јер је потпуно 6 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић здравље постало луксуз. Обзиром да је покрет незаменљиво средство и да је једини у могућности да доведе организам у стање опоравка, нова и савремена изучавања из ове области су веома значајна. Превенција је процес да се предупреде деструкције у организму, али превенција је едукација да човек у изобиљу понуде одабере квалитет. У жељи да нешто учини добро за себе човек је углавном преварен јер се на тржишту могу наћи таблете, чајеви или слични производи за редукцију телесне тежине, затим низ справа за обликовање тела које изискују минималну физичку активност. Из тога се и види степен едукације савременог човека. Потреба за вежбањем код савременог човека је, углавном, из разлога редукције телесне масе, проблема целулита и на крају због појаве бола. Са жељом да учини нешто за себе савремен човек бира један од програма рекреативног вежбања. Углавном су то програми спортске рекреације (кошарка, фудбал, тенис..) или одлазак у фитнес центре. С обзиром да се ради углавном о слободној процени самих вежбача о примењеном напору, долази до многобројиних повреда и контраиндикација при вежбању. Због великог броја ризик-фактора и контраиндикација дијагнистика и прогностика добија све већи значај. Дијагностиком и прогностиком утврђују се проблеми, указује се на ризико факторе и усмерава се ка изабраном програму терапије, превенције, рекреације, спортске рекреације или спорта. Готово да нема човека који нема неки здравствени проблем било кардиоваскуларни, ендокрини или постурални. Значај овог истраживања управо јесте у томе да покаже важност дијагностике и прогностике, без обзира да ли се ради о спортистима, професионалним или рекреативним групама, а у циљу одабира врсте тренажне технологије. 1.1 Последице савременог начина живота Доказано је да је физичка способност тесно повезана са здрављем и квалитетом живота. Већи број студија указује на потребу одржавања одговарајућег нивоа физичких способности и морфолошког статуса, јер ови показатељи директно утичу на здравље и општи психо-социјални статус. 7 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Кретање је један од основних закона у Универзуму који је у филогенези развоја човека као био-психо-социјалног ентитета несумњиво имао примарну улогу у формирању његових менталних, физичких и духовних способности. На физичком плану то се огледа управо на човековој грађи која је последица и одраз потребе за кретањем и већином је дизајнирана тако да служи апарату за кретање: мишићно-коштани систем, кардио-респираторни систем, као и нервни систем који шаље импулсе који покрећу мишиће. Сматра се да би мозак могао да буде много једноставнији него што јесте, када не би постојала потреба за усклађивањем покрета мишића. Физичка култура је млада научна област и изненада је добила водећу улогу у програмима превенције, корекције и терапије. Хипокинезија као проблематика окупила је многе научне дисциплине из области медицине, односно здравља, културе, спорта, психо-социјалних истраживања, а примарно место оставила је покрету, односно физичкој култури. Значај физичке културе је првенствено у томе што у основи користи и изучава покрет - кретање у функцији организма изложеног напору. Кинетички програми су незаобилазна карика у борби против хипокинезије. Човек често проналази веома много разлога да одбаци здрав начин живота и вежбање. Међутим, само је један разлог довољан да се прихвате, а то је да за покрет - кретање нема замене. Обзиром на вишеслојност и разноврсност позитивних ефеката вежбања биће побројани само неки ефекти у односу на системе у организму:  Ефекти вежбања на мишићно-коштани систем: - Повећање мишићног тонуса ослабљене мускулатуре, - повећање мишићне масе и снаге мишића, - повећање еластичности мишића и складности покрета, - повећање покретљивости мишића и зглобова, - превеција или отклањање напетости или грчевитости у мишићима, - ублажавање бола у мишићима, - ублажавање или отклањање застоја и поремећаја периферне циркулације изазване прекомерним статичким напрезањем, - правилно држање тела - отклањање неправилности држања, 8 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић - превенција и отклањање почетних синдрома лумбалног и цервикалног синдрома.  Ефекти на срчано-судовни и дисајни систем: - Повећање адаптираности кардио-васкуларног система на физичка оптерећења, - повећање контактилних способности срчаног мишића, повећавање еластичности крвних судова, јачање мишићне пумпе, побољшавање колетераног крвотока, регулисање артеријског крвног притиска, снижавање фреквенције срца у миру и напору, - повећавање волумена срчаних комора, - повећавање дебљине зидова срчаних комора, - повећавање обима крви на 1кг телесне масе до 20%, - повећавање ударног волумена срца у миру и у току рада, - повећавање физичке радне способности, - повећавање енергетске могућности ћелија срчаног мишића, повећвање броја коронарних капилара и обима коронарних крвних судова, повећан број хемоглобина у миокарду, стимулисање стварање митохондрија.  Ефекти на регулисање прекомерне телесне масе: - Компензација хроничне хипокинезије, - повећање базалног метаболизма и енергетске потрошње, снижавање телесне масе, смањење садржаја масти и холестерола, - интензивирање метаболизма липида, - регулисање апетита, - отклањање пратећих тегоба гојазности.  Ефекти на превенцију или отклањање психоемоционалне напетости: - Превенција и отклањање психоемоционалне напетости, - побољшање општег самоосећања, - превенција и снижавање узнемирености и раздражљивости, - повећање толеранције и отпорности на стрес, - потпунији одмор, релаксација и опуштање, - отклањање и ублажавање депресивних стања, 9 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић - неутрализација сувишних хормона, глукозе и холестерола. Контраиндикације у напору најчешће се јављају у старосној доби од 35 до 55 година. Уско су повезане са моторном едукацијом која је наглашена у време интензивног раста и развоја. Временом се стечена моторика све мање користи, а самим тим и функције у организму (кардиоваскуларне, респираторне и ендокрине) слабе. У време интензивног развоја моторике дете се правилније развија и расте. Седентеран начин живота у каснијем добу све је присутнији и постаје навика, правило и стил живота популације од 35 до 55 године. Успомене на некадашњи статус су озбиљан проблем, јер напор који би вежбачи хтели да ураде веома често је у великој супротности са њиховим могућностима. Када се таква особа укључи у били који програм „неконтролисане“ рекреације, јављају се повреде. Контраиндикације корисника програма вежбања огледају се у функционалним слабостима које могу да проузрокују озбиљна здравствена оштећења, инвалидности, па чак и смртни исход. Једини начин да се то предупреди и да се организам правилно третира је програм дијагностике и прогностике. Када се дијагностиком измере могућности вежбача, он улази у програм изабране врсте тренажне технологије. Данас се сматра да лични режим и стил живота имају 50% важности за здравствени статус, док другу половину чине еколошки услови 21%, генетски фактор 21% и преосталих 8% лекарска брига. 1.2. Неактивност и болести савременог човека Упркос великом напретку у последњих тридесет година, срчана оболења или прецизније болест коронарних артерија, остаје национални убица број један, подједнако убија и жене и мушкарце. Срчани удар и хронична кардиоваскуларна обољења однесу приближно милионе живота годишње. Наизглед изненадан догађај у ствари је последица дуготрајног процеса у коме се артерије сужавају и онемогућавају циркулацију крви у самом срчаном мишићу. Тај процес назива се артеросклероза. Артеросклеротичне промене крвних судова започињу још у детињству, а процес може бити убрзан услед присутних примарних ризико фактора. Признајући важност физичке активности, њен недостатак се сврстава у групу примарних фактора ризика заједно са 10 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић пушењем, повишеним холестеролом и високим крвним притиском (хипертензијом). Нека истраживања су повезала атеросклерозу младих особа са седетерним начином живота и претераним уносом калорија, па се програм откривања фактора ризика и превентивно деловање показало оправданим, посебно код оних особа које имају генетску предиспозицију. Активним стилом живљења може се успорити, зауставити, чак и преокренути процес артеросклерозе. Главни позитивни ефекти ипак нису усмерени само на срчани мишић. Физичка активност побољшава функцију срца, тако што се смањује оптерећење, побољшава контрактилност срчаног мишића, повећава запремину крви, сужава фреквенцију приликом оптерећења и мировања и појачава ударни волумен срца. Друге позитивне ефекте физичке активности представљају благ пораст концентрације аеробних ензима, проширење артеријског тока, повећање броја завршних артерија и капилара и смањење величине притиска у артеријама Табела бр.1. Ефекти физичке активности ЕФЕКТИ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ ПОВЕЋАЊЕ СМАЊЕЊЕ Оксидација масти Холестерол и триглицериди у серуму Број крвних судова срца Инсулинска резистенција Величина крвних судова и еластичност артерија Гојазност Ефикасност рада срца Плателова болест Ефикасност транспорта крви Артеријски крвни притисак Капацитет јонског транспорта Фреквенца рада срца (у миру и током оптерећења) Способност фибринолизе Учесталост поремећаја срчаног ритма Количина кисеоника у артеријској крви Претеране реакције условљене хормонима Црвене крвне ћелије и запремина крви Психички стрес Функција штитне жлезде Продукција хормона раста Отпорност на стрес Мудре животне навике Живот у задовољству Sharkey, B.J., Gaskill, S.E: Вежбање и здравље, дата статус; 2007, Београд 11 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Крвни притисак је један од главних виталних показатеља човековог здравља. Представља притисак крви на крвне судове током њеног преношења од срца према артеријама и капиларима и венама назад до срца. Обично се крвни притисак мери на левој или десној надлактици или на унутрашњем делу зглоба леве руке. Крвни притисак није сталан, већ варира од једног откуцаја срца до другог, али и у току дана, у току физичке активности, емотивне реакције, сна. Крвни притисак може бити низак, нормалан и висок. Повишен крвни притисак (хипертензија) може изазвати пуно проблема: шлог, инфаркт, аретијске анеуризме. Чак и незнатно повишен крвни притисак може нарушти здравље целог организма. Нормална вредност притиска се креће у опсегу од око 115mmHg за систолни (срчани) и 75mmHg за диастолни (артеријски). Гранична нормала је 120/80. Висок крвни притисак повећава оптерећење срца да пумпа више крви. Свака активност која смањује крвни притисак, такође смањује и оптерећење срчаног мишића. Доказано је да редовна физичка активност смањује крвни притисак људи средњег доба, посебно оних који имају већ повишен крвни притисак. Истраживачи све више верују да постоји веза између инсулин-независног дијабетеса, коронарне болести и хипертензије, посебно због чињенице да се у сва три случаја појављује инсулинска резистенција. Гојазност и смањен обим физичке активности често су део тог проблема. Ћелије резистентне на инсулин не могу да приме глукозу, па ниво глукозе у крви расте, а тело лучи све више инсулина који има тенденцију да повећа крвни притисак (повећањем запремине крви и вазоконстрикцијом). Шећерна болест или диабетес једна је од водећих хроничних болести наше популације, а уско је повезана са начином живота. У основи болести је поремећај у транспорту шећера глукозе из крви у ћелије ткива и органа. Глукоза је шећер који је продукт разградње угљених хидрата и као таква доспева у крв. Инсулин је хормон који лучи панкреас и он омогућава глукози да из крви уђе у ћелије. Постоје два основна типа: дијабетес мелитус тип 1 или дијабетес зависан о инсулину и дијабетес мелитус тип 2, или инсулино независан дијабетес. Дијабетес типа 1 настаје због лучења премалих количина инсулина, док дијабетес типа 2 настаје као последица смањене осетљивости ткива на инсулин. Деца или младе особе углавном обољевају од дијабетеса типа 1. Став код спорта сасвим је другачији, спорт је жеља и 12 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић унутрашња потреба. Осим тога, код младих људи јавља се и жеља да се професионално баве спортом. Ту жељу подупире и сазнање да су неки спортисти дијабетичари учествовали на Олимпијским играма, примали инјекције инсулина и освајали медаље. Иако је физичка активност важнија као превентивни облик заштите од појаве дијабетеса, особе које већ болују имају вишеструке користи од активности. Остеопороза је прогресивно разграђивање костију. Ова болест је наследног карактера, али и други фактори могу утицати на њено активирање - исхрана, доб, раса, пол… За јаке кости није довољан само унос калцијума у организам, већ и други хранљиви састојци утичу на очување коштане масе. Константна физичка активност и адекватна исхрана (посебно унос калцијума и витамина Д) нарочито у адолесценцији и раној младости, смањују ризик од појаве остеопорозе у каснијем периоду живота. Жене су у четири пута већем ризику појаве остеопорозе од мушкараца, посебно у периоду менопаузе. Новије процене сугеришу да ће број особа оболелих од остеопорозе порасти за 25% у наредних десет година. Гојазност са медицинског аспекта представља скуп више различитих поремећаја изазваних стварањем вишка масног ткива у организму насталих већим уносом калорија у дужем временском периоду у односну на количину потрошене енергије. Наследни фактор је одговоран за велики број случајева гојазности, ако су родитељи гојазни и деца ће вероватно бити гојазна. Стрес представља човеков емоционални доживљај дешавања која се одвијају у његовом окружењу. Оно што за једну особу представља стрес, за другу може бити стимуланс. Временом је појам „стрес“ постао много шири, а изазивачи или фактори стреса могу бити физички, ментални и социо-културни. Појам стреса означава не само физичке него и чисто психолошке утицаје, а реч стрес - реакцију не само на физички штетне утицаје, већ и на све догађаје који изазивају негативне емоције. Контрола стреса постиже се учењем и применом стратегија самоконтроле или проналажењем начина да се изађе на крај са великим бројем извора стреса које носи модеран живот. У стресним ситуацијама снага појединца, његова уверења и психолошке баријере стављене су на пробу. Тада стрес постаје изазов који је неопходно успешно превазићи. Равнотежа у централном нервном систему нарушена је стресним 13 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић сигналима и доводи до промена у неуроенергетској основи. Пулс почиње да се убрзава, адреналин убрзава рад срца шаљући додатну крв у мишиће и органе, кисеоник надолази, бронхије у плућима се шире, а мозак ослобађа природне аналгетике који се зову ендорфини. Ова фаза, у којој адреналин игра водећу улогу, представља моменталну реакцију на стрес. Сигурно је да људи могу да науче како да се на прави начин изборе са свакодневним изазовима, али и са озбиљним претњама. Редовна умерена физичка активност идеалан је метод за превазилажење стреса, јер је ефикасан, дуготрајан и благотворно делује на читав организам. Дијагностиком и прогностиком се утврђује моторички статус и антрополошке карактеристике вежбача, откривају здравствени проблеми и то је једини начин да се избегну контраиндикације. Више не важи правило да је свако вежбање здравље. Само правилно дозирано вежбање може дати зацртани резултат. Сваки човек је мера за себе, зато групним програмима вежбања, који су многобројни на тржишту, не можемо доћи до резултата. 14 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА У теорији физичке културе (Лескошек, 1984; Матић, 1998) најчешће се издвајају три основна појавна облика: (1) спорт, (2) физичко васпитање и (3) рекреација. У основи сваког од њих је примена различитих филогенетских и онтогенетских облика кретања. Веома често се у спорту, физичком васпитању и у рекреацији сусрећу потпуно идентични видови активности. Примера ради фудбал, кошарка, одбојка (спортске игре), трчање, пливање (спортске гране) (преузето из рукописа Немец, 2016) и сл. виђају се и на светским првенствима, али се исто тако могу сусрести и у школским програмима, као и у рекреацији масовних група. Интересантно је да се у све три области организују и такмичења са идентичним правилима. Оно што разликује ове три области јесу принципи примене и мотиви за бављењем појединим видовима телесног вежбања. Тако је за спорт типично настојање да се досегну максимални резултати и да се њихова вредност потврди у такмичењу са другима; у школском физичком васпитању акценат је стављен на васпитно-образовни карактер вежбања; док је у рекреацији, као области којој је посвећен и овај рад, телесна вежба средство за обнављање психо-физичке енергије, унапређење здравља и побољшања квалитета живота. 2.1. Дефинисање основних појмова 2.1.1. Тренажна технологија у рекреацији Објашњења појма рекреација најчешће полази од чисто језичког корена. Тако се рекреација у Лексикону страних речи и израза (Вујаклија, 1991) дефинише као: разонода, разонођење, забава, активни спортски одмор, поновно стварање. Слично одређење се налази и у Педагошкој енциклопедији. На том месту се каже: "Назив је настао од латинске речи re creare, што дословно значи поновно стварање, а у ширем смислу односи се на опоравак, освежење, чување здравља, одмор, забаву, релаксацију људи". 15 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Једну од најстаријих дефиниција рекреације код нас дао је Нишавић рекавши да је рекреација све оно чиме се човек бави у слободно време, у циљу окрепљења, освежења, побољшања својих, тј. скуп оних активности, помоћу којих човек побољшава и употпуњује свој живот у позитивном смислу. Своје мишљење о рекреацији дao je Релац (1977): “Рекреација (лат. re и creare, поновно стварање; у ширем смислу обновити, освежити, опоравити се итд.) је целокупна делатност човека изван професионалног рада, коју је он сам изабрао по властитом опредељењу и усмерава је ка позитивном стремљењу. Рекреација придоноси развоју човекове личности, задовољавању његових потреба и интереса за стваралаштвом, подизању расположења као и психичком растерећењу. То се постиже променом активности и физичким оптерећењем које се разликује од оног на професионалном радном месту, а најчешће различитим облицима разоноде у време доколоце; или једноставно речено, рекреација се постиже културним, здравим и корисним начином активног одмарања”. Благајац (1988) говори о Спортској рекреацији и дефинише је као специфично подручје физичке културе усмерено на задовољавање основних људских потреба и интереса кроз богатство разноврсних спортско- рекреативних активности, које су свима доступне и усаглашене са нивоом способности, здравственим стањем, полним и узрасним карактеристикама сваког појединца. Суштина и циљ спортске рекреације, према Благајцу (1988) јесте да омогући оптималне услове и могућности савременом човеку да кроз разноврсне спортско-рекреативне активности задовољава своју био-психо- социолошку потребу за кретањем и игром; да садржајније, корисније и креативније проводи слободно време, чува и унапређује здравље; да одржава виталност, животни и радни оптимизам; одржава и унапређује своје опште физичке, функционалне и радне способности; отклања превремену појаву старења и продужава активни радни век и креативност до дубоке старости. Као значајан садржај слободног времена, спортска рекреација подразумева активно стваралачко, а никако пасивно посматрачко учешће у спортско- рекреативним активностима. 16 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Драшковић, В. (2007) наводи да рекреација потиче од речи re-creare што значи обновити енергију и додаје на бази реалних физиолошких параметара, а путем покрета, где налази да је покрет средство а не циљ у вежбању. Николић И. (2009) говори о врстама и карактеристикама спортско рекреативних организација. Спортска рекреација се дефинише као слободна и организована активност која физички, психички и социјално обогаћује, релаксира и обнавља човека, те му помаже да се обликује у свестрано развијену личност. Такође аутор даје практичне савете намењене менаџерима који желе да се баве спортско-рекреативним активностима. Немец, П. (преузето из рукописа 2016) говори о подели рекреације на: 1. Општа рекреација – припада свима који се баве физичким активностима, на било који начин, осим на такмичарски, у циљу побољшавања њихове кондиционе способности, одржавању менталних функција и стварању позитивних емоционалних стања (пливање, игре за разоноду, шетња, планинарење, логоровање, активности на води, снегу, леду ...). 2.Спортска рекреација – припада свима који желе да се такмиче у спортским играма или спортским гранама са модификованим правилима у складу са својом категоријом и сопственим могућностима. 3.Специфична рекреација – искључиво служи учесницима који желе да очувају своје физичке способности неопходне за испуњавање услова које захтевају њихове професије (војска, полиција, пилоти, контролори летења, ватрогасци, физичко-техничко обезбеђење...). Имајући на уму основне циљеве бављења рекреативним вежбањем, могуће је пронаћи и пракси понудити велики број најразноврснијих активности. Њихов дијапазон креће се од стандардних олимпијских спортова (попут фудбала, кошарке, одбојке, вожње бицикла итд.), па до врло специфичних, нестандардних облика активности забавног карактера (шетња, плес, модификоване форме стандардних спортова итд.). Иако се, најшире гледано, рекреацијом могу сматрати и друштвене игре, попут карата, домина, пикада и сл., спортску рекреацију првенствено занимају активности умереног инензитета у којима је заступљено физичко ангажовање, по могућности што већег дела апарата за кретање. Основни разлог за то је што се таквим начином физичког ангажовања стварају повољни стимуланси за позитиван третман свих 17 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић кардиореспираторних функција одговорних за унапређење физичке радне способности и обнављање психо-физичких потенцијала човека. 2.1.2. Дијагносика и прогностика Основни услов успешног спровођења одабране врсте тренажне технологије је примена дијагностике и прогностике иницијалног стања вежбача, односно тренутног стања у коме се вежбач налази на почетку тренажног процеса. Дијагностика је често занемарена у рекреативним групама. Њена улога је подједнако битна као и код врхунских спортиста. Дијагностиком се могу ефикасније реализовати циљеви рекреативца, као што су: побољшање опште кондиције, снаге и издржљивости, превенција повреда и регулација телесне тежине. У савременој теорији и пракси користи се низ различитих средства мерења свих релевантних способности и карактеристика вежбача. Међутим дијагностика представља већи проблем с обзиром на сложеност организма, на узајамну повезаност и карактерисике самог вежбача. Примена дијагностике везана је за интердисциплинаран приступ (вишедимензионални) зато је потребно обухватити више разних мерних инструмената (батеријом тестова). Спровођење савремене дијагностике немогуће је без појединих антрополошких мера као што су: а) Димензије морфолошког статуса: - лонгитудиналне димензије скелета, - трансверзалне димензије скелета, - волумен и маса тела, - поткожно масно ткиво. б) Антропомоторичке способности: - координација, - брзина, - издржљивост, - снага. 18 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић в) Функционалне способности: - аеробни капацитети, - анаеробни капацитети. г) Когнитивне способности - интелигенција. д) Конативне карактеристике - емоције. ђ) Специфичне антрополошке карактеристике. За потребе овог истраживања је спроведена морфолошка, антропомоторичка и функционална дијагностика. Морфолошка дијагностика је основа сваке дијагностике и у њену сврху се могу користити две методе: антроскопија и антропометрија. Антроскопија се заснива на посматрању људског тела (развијеност костура, мускулатуре и поткожног масног ткива, облик кичменог стуба, грудног коша, ногу, стопала и држања тела) и она има ограничену вредност с обзиром на то да је субјективна па може да пружи податке који нису поуздани. Да би се спровело истрађивање коришћени су подаци неурохирурга. Сваки вежбач је био подвргнут специјалистичком лекарском прегледу где је акцинат на кичменом стубу. Антропометрија (грч.антхропос-човек и метрос-мерење) се заснива на мерењима људског тела у целини или поједниних његових делова, а у свету се спроводи по методи Интернационалног биолошког програма (ИБП) помоћу 39 антропометријских мера и то обухвата комплетан морфолошки статус човека који је у суштини четвородимензионалан: 1. лонгитудинална димензионалност (висина тела, седећа висина, дужина ноге, дужина руке, дужина подлактице, дужина потколенице и др.), 2. трансверзална димензионалност (дијаметри лакта, ручног зглоба, колена скочног зглоба и др.), 19 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3. маса и волумен тела (маса тела, средњи обим грудног коша, обим трбуха, обим надлактице, обим подлактице и др.), 4. поткожно масно ткиво (кожни набор надлактице, подлактице, трбуха, потколенице, леђа, пазуха и др.). Дијагностика антропомоторичких способности омогућава утврђивање тренутног стања испитаника. Отежавајућа околност код дијагностике антропомоторичких способности рекреативних група је што они већ имају изграђену одређену моторну едукацију (из ране младости када су се бавили, или нису, неким од грана спортова) и у рекреативним програмима се обично то јавља као контраиндикација. За потребе овог истраживања спроведена је антропомоторичка дијагностика за следеће топографске регије: рамену, грудну, ножну и стомачну мускулатуру. Функционална дијагностика се углавном споводи класичним лабораторијским поступцима, првенствено са циљем утврђивања тзв. базичних функционалних способности. Међутим, последњих година све се више уводи утврђивање тзв. специфичних функционалних способности, који по својим карактеристикама, интензитету, трајању и начину кретања у оптерећењу одговара врстом активности којим ће се особа бавити. У ту сврху се примењује оптерећење са константним дозираним оптерећењем или прогресивним оптерећењем до максимума. Фреквенција срца се дефинише као број срчаних откуцаја у једном минуту. Удари срца који се региструју последица су контракције миокарда којима се реализује коморна систола, тј. истискивање крви из леве коморе срца. Отуда се фреквенција срца поистовећује са првим систолним срчаним тоном. Фреквенција срца се мери на више начина: палпаторном методом, аускултаторно (употребом стетоскопа) и уз помоћ електронских направа типа пулсметара и електрокардиографа. Палпаторна метода је најмање прецизна, али је у свакодневном раду највише заступљена. Користи се као захвално средство за контролу дозирања оптерећења и грубу процену физичке припремљености вежбача. Најпрецизнији подаци о фреквенцији срца добијају се електрокардиографом који уз помоћ електрода прецизно одбројава сваки 20 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић срчани циклус. Ову методу, међутим, тешко је користити ван лабораторијских услова. Последњих година је конструисано низ потпуно аутоматизованих направа, тзв. пулсметара, намењених мерењу фреквенције срца. Пулсметар се попут сата носи на руци и врло прецизно региструје све промене. У зависности од усавршености у стању су, на пример, да региструју вредности фреквенције срца сваког минута или у краћим временским размацима. Пулсметар је саставни део сложене апаратуре која се последњих година примењује за праћење обима и интензитета рада оствареног током физичког вежбања, означене као апаратура за телеметрију и континуирану кардиографију. За потребе овог истраживања коришћен је тест на тредмилу на 3 нивоу оптерећења где се фреквенца узима као иницијална, на другом минуту рада, после дванестог минута рада и на крају рада у релаксу. Фреквенца срца је мерена пулсметрима марке “Полар”. 2.1.3. Антропомоторичке способности Антропомоторичке способности су важне за бављењем спортом, али има и утицаја на здравље. То се наручито односи на оне антропомоторичке способности које предодређују одржавање усправног става (равнтежа целог тела, брзина реакције) како би се спречиле повреде изазване губитком равнотеже и повреде у пределу кичме. Сама реч антропомоторика представља кованицу две речи: antropos што значи човек и речи моторика која се односи на механизме кретања. Изразом антропомоторика се у најужем смислу означава људско кретање. Према Курелићу (1975) ”Антропомоторичка способност је онај део опште психофизичке способности која се односи на одређени ниво развијености основних кретних латентних димензија човека, које условљавају успешно извршавање кретања, без обзира да ли су то способности стечене тренингом или не.” Опавски (1975) предлажући термин-биомоторичке димензије образлаже: ”Израз биомоторичке димензије је алтернација изразима психофизичке особине и моторичке димензије. Овај алтернативни израз је прихватљивији, 21 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић пошто израз психофизичке особине укључује и израз психо што представља обавезу обухватања и једне далеко шире обласи него што је област коју обухватају психофизичке особине онако како је то у пракси уобичајено. Такође израз моторичке димензије није прецизан зато што је њиме обухваћена моторика уопште, док се изразом биомоторичке димензије обухватају моторичке димензије везане само за жива бића”. Димензије антропомоторичких способности условљене су генетским фактором, у већој или мањој мери, али се на њихов развој може утицати посебним третманом. Од нивоа развијености основних антропомоторичких способности зависи ће и успешност у савладавању кретних навика. Још увек не постоји конвенција међу стручњацима о томе како треба звати антропомоторичке способности, које су основа за целокупно кретање човека и на бази којих се развијају бројне способности потребне у споцифичним активностима. Под термином базичне или основне антропомоторичке способности користи се и термин елементарне, а за специфичне и термин изведене антропомоторичке способности (Гајић, 1985). Антропомоторичким способностима називају се оне способности које учествују у решавању моторних задатака и условљавају успешно кретање, без обзира да ли су стечене кретањем или не. У овом истраживању као синтагма антропомоторичког простора користиће се термин моторичке способности. Гредељ, Метикош, Хошек, Момировић (1975) су поставили класичан модел структуре моторичких способности, који је састављен из четири равни: 1. Прву раван представље 23 феноменолошки класификоване димензије. 2. Другу раван представљају четири основна регулациона механизма: → механизам за структуирање кретања (одговоран за варијабилитет координације, брзине и прецизности), → механизам за регулацију трајања ексцитације (одговоран за варијабилитет репетитивне и статичке снаге), → механизам за регулацију интензитета ексцитације (одговоран за варијабилитет експлозивне снаге), → механизам за регулацију тонуса и синергијску регулацију (одговоран за варијабилитет флексибилности, равнотежу и брзину цикличног типа). 22 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3. Трећа раван представља механизам за регулацију кретања и механизам регулације енергије; 4. Четврта раван представља генералну моторичку димензију. Када се ради о моторичким способностима одраслих, вредна пажње је публикација „Eurofit for adults“ (Еурофит за одрасле), публикована 1995. године, у којој се дају параметри и обавља контрола опште способности, одн. фитнеса и његових утицаја на здравље одраслих. За потребе овог истраживања дефинисане су основне димензије моторичког простора: снага, брзина, издржљивост и окретност. Моторичке способности су у бити организма и указују на степен развоја, сазревања и усаглашености хронолошке и физиолошке старости. Нагон организма за моториком је основа његове природе и основни стимуланс развоја. Дефицит кретања се одражава на здравствени, моторички, функционални, физички, психички, социјални статус, а понекад изазива и инвалидност. Примењеном дијагностиком и прогностиком откривају се на време дефицити и на њих се превентивно и на време делује (боље спречити него лечити). Такође, откривају се предиспозиције и особине које организам мора да има код професионалних група и спорта. 2.1.3.1. Снага Снага је уз брзину и издржљивост једна од примарних (базичних) моторичких способности, до сада највише и најчешће изучавана, чему сведоче бројна научна истраживања. Зациорски (1975), који дефинише снагу као способност човека да помоћу мишићних контракција савлада релативно велики спољашњи отпор или да му се супротстави. Курелић (1967) снагу у спорту зове способност организма а наручито мишића (у склопу кретне делатности), да знатно и ефикасно одолева већим отпорима. 23 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Опавскy (1975), који дефинише снагу као способност да се мишићна напрезања у саставу моторних јединица трансформишу у кинетички или потенцијални облик механичке енергије. Постоје многи спортови и такмичења где снага има доминантну улогу: дизање тегова (Weight lifting) олимпијски спорт, дисциплина снаге (power lifting), где се вежба сила и снага са теговима, затим у атлетици (бацачи, спринтери, скакачи), а у новије време и борилачке вештине (карате, џудо и рвање). Врхунски спортисти у спортовима у којима доминира аеробан издржљивост (маратон, триатлон) у одређеном периоду припреме упражњавају вежбе снаге (Стоиљковић и сар. 2005). Максимална снага (блиска статичкој) „сама снага“ (Зациорски 1975.) или „чиста“ снага и динамичка снага (права снага), покрети се изводе максималном брзином. У новије време се на нашим просторима често употребљава термин за максималну снагу „сила“ и „јачина“ (Јарић и Кукољ, 1996, Кукољ и сар. 1996). У оквиру динамичке снаге разликује се експлозивна снага и брзинска снага. Експлозивна снага представља савладавање нешто већих отпора – око ½ од максимума, наравно са максималном могућом брзином за дати отпор. Брзинска снага обухвата савладавање мањих отпора (око 1/3 од маx.) максималном брзином. Различити мишићи, у људском телу, којих има преко 600 различито испољавају максималну снагу у зависности од многобројних фактора, а пре свега од величине површине физиолошког пресека. Различити мишићи формирају различите мишићне групе са различитом максималном снагом. Узајамни однос различитих мишићних група и њихових максималних снага представљају топографију снаге човека. Тако постоје као део опште снаге, снага следећих мишићних група: опружачи кичменог стуба (erector spine); прегибачи кичменог стуба (rectus abdominis) и прегибачи зглоба кука (iliopsoas); опружачи ногу (qadriceps femoris); опружачи руку (triceps brahii); велики грудни мишић (pectoralis major). По тополошком критеријуму снага је подељена на следеће факторе: снага руку и раменог појаса, снага трупа и снага ногу. По карактеру испољавања постоји: 24 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 1. Апсолутна снага је највећа максимална сила коју спортиста може да развије у динамичком режиму мишићног рада у неком кретању, независно од сопствене тежине. 2. Релативна снага је величина која се односи на један килограм тежине тела. Сила мишића је повезана са величином њиховог физиолошког пресека. 3. Експлозивна снага одражава способност која опогућава максимално убрзање властитог тела или неког предмета у што краћем времену. 4. Репетативна снага представља способност дуготрајног рада у којем је потребно савладати одговарајуће спољно оптерећење, не веће од 75-80% од максималног. За потреба овог истраживања процењују се репетативна снагу раменог појаса, грудних мишића, ногу и стомачне мускулатуре. 5. Статичка снага је способност која се манифестује у максималној изометријској контракцији мишића (мишићи развијају силу без промене своје дужине) или у условима продуженог статичког рада, када се напрезањем задржавају одрешене позиције. 2.1.3.2. Издржљивост Бројна истраживања која су проучавала простор издржљивости се могу грубо поделити у три групе. У прву групу спадају истраживања која издржљивост третирају као димензију моторичког простора и дефинишу је као способност дужег извршавања неке активности без смањења ефикасности. У другу групу спадају истраживања која указују на издржљивост као својство човека које припада функционалним способностима и доводе је у нераскидиву везу са појмом замора. Трећа група истраживања издржљивости негира њено постојање због чињенице да су кретни задаци за њену процену засићени психолошким факторима, превасходно мотивацијом. Према Курелићу и сар., Зациорском, Опавском, (1975), Гајићу, (1985), Кукољу, Јовановићу и Ропрету, (1996) издржљивост је најважнија физичка способност и представља физичко својство да се одређена активност врши дуже време без смањења ефикасности. Синоними за термин општа издржљивост су: „аеробна издржљивост“, „аеробна могућност“ (способност), а 25 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић често се користи термин кардиоваскуларна издржљивост као и „функционална способност“. Из тих разлога у истраживањима Де Вриес-а (1976) и Волкова (1978) издржљивост је третирана као својство човека која припада функционалним способностима, а не као моторичка способност односно „издржљивошћу називамо способност да се нека активност врши дуже времена без снижавања њене ефикасности“ (Зациорски 1975). Као што се из горе наведеног може уочити издржљивост и замор предствљају јединство супротности. Издржљивост се може окарактерисати као могућност супротстављању замору (Волков 1978). Замор „настаје као последица претходне активности; замор изазива смањење радне и функционалне способности; замор утиче на координацију органских функција и поремећаја њихових односа; замор је праћен субјективним осећањем заморености, опадањем расположења за рад и повећаним осећањем напрезања“ Стојиљковић и сар. (2005). Постоји велики број различитих врста физичких активности, а од њих и зависи величина и карактер замора у односу на величину и обим укључивања мишићне масе у току физичке активности (рада), могу се разликовати следеће врст рада: - локални у коме учествује 1/3 укупне мишићне масе, - регионалне у које је укључено до 2/3 укупне мишићне масе и - општи (глобални) у коме учествује више од 2/3 мишићне масе. У рекреацији, практично се срећемо са општим радом који довољно дуго траје и довољног је интензитета за расход енергије што условљава општу издржљивост као и функционалну способност кардиоваскуларног и респираторног система као и других система. Према Кукољу (1996) постоји општа и специфична издржљивост. Општа издржљивост се дефинише као: „способност дуготрајног мишићног напрезања умереног интензитета“ Кукољ, Јовановић и Ропрет (1996), а специфичну као „способност за вршење интензивног мишићног напрезања, која у зависности од интензитета и трајања рада условљена анаеробним могућностима организма“ Кукољ, Јовановић и Роперт (1996). 26 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Издржљивост у општем, глобалном раду зависи углавном од интензитета физичке активности. Постоје четири зоне интензитета каже Зациорски (1975): зона максималног интензитета, зона субмаксималног, високог и зона умереног интензитета. Обзиром да је мишићни рад тесно повезан са потрошњом односно разградњом АТП-а чије су резерве јако ограничене, довољно само за неколико секунди активности, па је неопходна стална ресинтеза истог путем различитих енергетских извора (анаеробни алактатни, анаеробни лактатни, аеробна гликоза и аеробна липолиза). Горе поменуте зоне интензитета на одређени начин изражавају брзину трошења ових енергетских извора. Тако анаеробна издржљивост односи се на физичке активности које се одвијају у зонама максималног интензитета и трају од 10 до 15 секунди и субмаксималног интензитета трају до четири минута. Извори енергије су АТП, ЦР (креатин фосфат) и гликоген у мишићу. Практични пример ових активности су трке на 100м до 1500м, борилачке вештине, атлетски скокови (скок у даљ, скок у вис, скок са мотком), атлетска бацања (кугла, диск, кладиво), пливање од 50м до 400м, дизање тегова итд. Дужина трајања активности максималног и субмаксималног интензитета зависи од расположивих резерви (активног) гликогена депонованог у мишићима и од концентрације млечне киселине и њених соли (лактати) који се стварају приликом ресинтезе АТП-а. Аеробна издржљивост представља активност у којима се сва потребна енергија за мишићни рад обезбеђује оксидативним метаболичким процесима, аеробном гликолизом и липолизом. Ови метаболички процеси су релативно спори, тако да аеробна гликолиза досегне свој максимум тек после 4-5 минута довољно интензивног рада и треба да обезбеди енергију у процесу целе зоне великог интензитета (5-30минута). Липолоза се укључује као извор енергије касније код активности умереног интензитета које трају 30 минута до више сати. Гликолиза и липолоза су метаболички процеси који се одвијају у присуству О2 што доводи до потпуне разградње угљених хидрата и масних киселина до CО2 и H2О тако да млечна киселина и њене соли (лактати) стварају у врло незнатним количинама, које се елиминишу одмах у току самог рада, односно активности, тако до нарушавања ацитобазне равнотеже не долази и не представља ограничавајући фактор у аеробној издржљивости. Такође енергетске резерве (гликоген и масно ткиво) су 27 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић релативно велике и не престављају лимитирајући фактор код радова умереног и великог интензитета у процесу од више сати. (Стојиљковиц и сар., 2005). Издржљивост, као димензија моторичког простора генетски је детерминисана, јер зависи од способности оксидативних ензима у митохондријама као и њихов број и распоређеност дуж крипти митохондрија, да квалитетно врше оксидативне процесе и на тај начин обезбеде енергију за дуготрајан физички рад. Издржљивост зависи и од много других фактора. Коефицијент урођености код издржљивости креће се између 70 и 80, тако да могућност развоја постоји, али не у великој мери (Мандарић, 2003). Са узрастом расте и издржљивост али углавном неравномерно. Тако, у активностима субмаксималног интензитета код деце између 8-10. године ниска и једнака је и код дечака и девојчица. У узрасту од 8-11. година највећу издржљивост имају мишићи опружача кичменог стуба, флексори и екстензори подлактице (Волков, 1978). Већ са 10 година код деце расте способност за интервално вежбање већег интензитета са дужим паузама, и за дуже вежбање мањег интензитета. Запаженији пораст издржљивости се већ примећује од 12- 14. године, а издржљивост дечака је знатно виша од издржљивости девојчица. (Аруновић, Берковић, Бокан, Крсмановић, Матић, Радовановић, Вишњић, 1992). 2.1.3.3. Брзина Брзина представља димензију латентног моторичког простора и игра важну улогу у човековом кретном испољавању. Као општи фактор брзина се може дефинисати као спосоност појединца да се у што краћем временском периоду изведе један или више узастопних покрета. Зациорски о брзини говори као ”физичкој способности човека да изведе покрет за најкраће време у датим условима, под условима да задатак не траје дуго и не долази до замора.” Поред тога Зациорски указује на три врсте брзине и то: → латентно време моторне реакције, → брзина појединачних покрета, → брзина фреквенције покрета. 28 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Истраживање утицаја наслеђа и средине на развијање моторичких способности Зациорског и Сергијенкова (1975) је показало да: → брзина нервно моторне реакције је углавном наследна особина, → брзина појединачног покрета је условљена првенствено неуролошким и биохемијским факторима али се може мењати и под утицајем тренинга, → код фреквенције покрета присутан је најмањи коафицијент наслеђа и на овај фактор се највише може утицати тренингом. Брзина кретања тела или извођења покрета се користи као параметар у основној моторичкој обуци у програму превенције, корекције, терапије, спортске рекреације и спорта. Брзина у спорту одређује ниво могућности до којих људски организам може да буде изложен напору брзине (максимално) док у терапији брзина показује стање које је битно у дијагностици као показатељ почетног стања на којем треба применити кинетички програм са параметром брзине извођења. Брзина извођења вежби обликовања, јачања у уској је вези са функционалним способностима кардиоваскуларног и респираторног система. Брзина извођења задатог програма мора бити стимулативна у стварању аеробног конфора што значи ни преспоро ни пребрзо. Оптимално кретање, дакле, подразумева да се контракција мишића користи као допуна срчаном раду што подразумева да брзина извођења покрета се креће између 60 до 80 у минути. У зависности од положаја тела мишићне групе и предложеног моторичког задатка брзина се коригује и такође користи као стимуланс у стварању аеробног конфора. Брзина мора бити строго контролисана и примењивана. Врло често субјективна процена брзине може да се промени и за 100% а да сам учесник не примети разлику (брзина извођења вежби). Та разлика одређује зону аеробног и андаеробног рада односно доброг и лошег у кретању. Брзина извођења даје ритам кретања, а ритам кретања доводи организам у жељано стање да билошке вредности и функционалне способности употпуности решавају задату целину. 29 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 2.1.3.4. Координација Координација је способност брзе и тачне промене положаја тела у простору, као адекватног одговора на појаву изненадног сигнала кроз ациклично, нестереотипно кретање. Координација је у првом реду условљена сложеношћу покрета. Координацијска сложеност се изражава кроз потребу међусобног усклађивања покрета, који се врше истовремено или један за другим, на нестереотипан али сврсисходан начин, у циљу решавања постављеног задатка. Следећи фактор који одређује способност координације је тачност покрета, и то у односу на простор, у односу на време и у односу на дозирање силе покрета. Последњи фактор који служи као мерило координације је брзина, тј. време потребно да се достигне потребни ниво тачности извођења адекватног кретања, или најкраће време које протекне од појаве изненадног сигнала до почетка реаговања. Дакле, може се закључити да се координација мери сложеношћу задатка, тачношћу извршења и временом за које се задатак изврши. Претходно стечени координацијски елементи позитивно утичу на савладивање координацијски нових покрета. Што већи фонд претходно наученх покрета човек поседује, што је већа присутност условних моторичких рефлекса, то ће и усвајање нових, координацијски сложених кретања бити олакшано. Дакле, окретност се огледа и у лакоћи савладавања нових моторичких задатака. Савремено гледање координације обједињује већи број специфичних способности а то су повезивање, диференцирање, орјентација, равнотежа, реакција, ритам (Немец и сар. 2014). 2.1.4. Морфолошке карактеристике Морфолошке карактеристике представљају најочигледнији простор у оквиру психосоциолошког статуса хумане популације. Морфологију дефинише скуп карактеристика као што су конституција, телесни састав, грађа или склоп као организована и релативно константна целокупност особина у међусобном односу. Тај скуп се обично формира од ендогених чинилаца (унутрашњи) и у 30 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић мањој мери од егзогених (спољашњи). Да би се у морфолошком простору утврдила структура и развој антропометријских карактеристика решења су тражена у факторским математичко-статистичким поступцима, помоћу којих су изоловане антропометриске карактеристике које су дефинисане као латентне морфолошке варијабле које се могу директно мерити а добијају се скупљањем информација добијених на основу антропометријских мера. У току телесног раста и развоја поједини делови тела прате различиту кривину, достигнуће свој максимум у различитим временским тачкама. Из тих разлога, морфолошка структура тела, која се заснива на међусобним интеракцијама свих антрополошких мера у различитим фазама развоја може бити различита. На основу досадашњих многобројних истраживања дошло се до диференцијације две могућности утврђивања морфолошке структуре и то факторским приступом и таксономским приступом. Факторским приступом са сигурношћу се може тврдити да је морфолошки простор у суштини четвородимензионалан састоји се од следећа четри морфолошка фактора: лонгитудинална димензионалност, трансверзална, обим и маса тела, поткожно масно ткиво. Морфолошке карактеристике су несумњиво значајан фактор у реализацији већине моторичких задатака. Информације о физичком статусу човека показује скуп антропометријских димензија које су детерминисане, пре свега, генетским чиниоцима, а потом од фактора средине (услова живота, исхране, физичке активности). Коафицијент урођености за димензионалност скелета (лонгитудиналну и трансверзалну) износи око .98, волуминозности тела око .90, а масног ткива .50. Према томе, највећа трансформација под утицајем егзогених фактора (процеса тренинга) могућа је код масног ткива, затим волуминозности тела, а готово је занемарљива код лонгитудиналне и трансверзалне димензионалности скелета. Данас је опште прихваћено да се гојазност дијагностикује преко индекса телесне масе (БМИ= кг/ м²). У овом раду је коришћена процена БМИ као једне од варијабли. 31 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 2.1.5. Функционалне способности Основни циљ скаког полазника програма вежбања превасходно је да повећа физички квалитет живота. Да побољша своје функциолане способности и да повећа тонус и волумен мускулатуре. Развој функцоналних способности подразумева тренажне утицаје у циљу развијања енергетских потенцијала. То се односи на повећање нивоа развоја функционалних система што доводи до развијања и усавршавања прилагодљивости организма на различите енергетске захтеве. Главни циљ енергетске припреме је повећање функционалних способности у организму и јачање здравља. Минутни волумен срца је количина крви коју лева комора избаци у аорту за један минут и она је за 2% већа од волумена десне коморе. Минутни волумен је производ срчане фреквенце и ударног волумена MV = UV x HR (UV - ударни волумен срца HR - фреквенца срца). Нормалан MV износи око 5 Л (најчешће око 5,6Л). Код мушкараца је за око 10% већи него код жена. У физичком оптерећењу, MV може порасти и 5-6 пута на 30-35Л, а код тренираних особа и знатно више. Минутни волумен срца зависи од телесне масе и висине, па се често изражава по јединици површине тела. У току мишићног рада, потрошња кисеоника у организму може се повећати и до 20 пута, а минутни волумен 5-6 пута. Повећањем минутног волумена срца постиже се: а) стимулацијом симпатикуса која повећава срчану активност, и која дејством на крвне судове повећава венски прилив и доводи до прерасподеле крви у организму, б) вазодилатацијом у мишићима, на почетку мишићног рада, путем симпатичких вазодилататорних влакана, уз активацију моторне коре и хипоталамуса, ц) деловањем метаболичких фактора. Продужено тренирање доводи до пролазних или трајних промена у нашем телу. Долази до успорење фреквенце срца у миру, смањује се артеријски крвни притисак и постиже се бржи опоравак после оптерећења. Срчана потрошња кисеоника у напору се смањује што побољшава функцију 32 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић срца као пумпе. Повећава се прокрвљеност скелетних мишића и метаболизам масти (како смањењем телесне масе и прерасподелом масти у организму, тако и повећаним дејством ензима који учествују у метаболизму масти). Да би се активним мишићима допремила довољна количина кисеоника при понављаним напорима великог интензитета настаје адаптација срчаног мишића, позната као спортско срце. Карактерише се повећањем његових шупљина, дебљине срчаног мишића, повећањем економичности срчаног рада у миру и у условима физичког оптерећења. Повећану ефикасност срце остварује: а) снижењем срчане фреквенце (већи број контракција троши више енергије), б) проширењем комора (исти волумен крви може бити истиснут из срца мањим бројем контракција), ц) повећањем дебљине срчаног мишића (прати проширење комора да би се притисак срчаног зида одржао у границама нормале). Минимални период тренирања потребан за развој промена типичних за спортско срце је 6 недеља, а ове промене се повлаче већ након након једне недеље нетренирања. Промене које настају зависе од врсте спорта, као и од дужине периода тренирања. Постоје две врсте оптерећења којима срце може бити изложено – динамичко и статичко: 1) изразито динамички спортови представљају спортове издржљивости (трчање, пливање, бициклизам). Они доводе до оптерећења срца количином крви коју срце пумпа. Ова врста оптерећења срца доводи до проширења срчаних шупљина са умереним задебљањем срчаног мишића. То се назива ексцентрична хипертрофија срчаног мишића, 2) изразито статички спортови представљају спортове снаге (дизање тегова, рвање, боди билдинг). Они доводе до оптерећења срца притиском (повећан притисак при статичком напору које срце као пумпа треба да савлада). Ова врста оптерећења срца доводи до задебљања срчаног зида, без проширења срчаних шупљина. Ово се назива концентрична хипертрофија срчаног мишића. Међутим, код особа са ризиком од поремећаја срчаног рада и оних са постојањем срчаног обољења, физичко оптерећење може довести до 33 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић изненадног озбиљног срчаног поремећаја. У неким, срећом ретким случајевима, код ових особа, може настати застој срчаног рада. Улога дијагностике и прогностике је да спречи могућност да бављење спортом угрози здравље. Основни задатак дијагностичких процедура је да открије особе са повећаним ризиком од нежељеног срчаног поремећаја повезаног са бављењем спортом. Синтагмом “физичка радна способност” означава се низ функционалних (физиолошких) и психофизичких карактеристика радно способног становништва (Драшковић, 2007). Најшире гледано, физичка радна способност обезбеђује несметано обављање свакодневних послова са оптималном ефикасношћу. Према томе, физичка радна способност пре свега подразумева довољно развијене аеробне потенцијале организма који омогућавају дуготрајно, рационално трошење енергије без осетног пада радне ефикасности. 34 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3. Преглед досадашњих истраживања У доступној литератури, како наших тако и страних аутора слободно се може констатовати да је мали број радова који се баве овом проблематиком истраживања. Пошто ће се овај докторски рад бавити проблемом дијагностичких процедура и прогностиком статуса вежбача у одабиру тренажне технологије обрађена су истраживања о морфолошким, антропомоторички и здравственим дијагностичким процедурама. 3.1. Истраживања антропомоторичких способности Према Курелићу (1975) ”Моторичка способност је онај део опште психофизичке способности која се односи на одређени ниво развијености основних кретних латентних димензија човека, које условљавају успешно извршавање кретања, без обзира да ли су то способности стечене тренингом или не.” Опавски (1975) предлажући термин-биомоторичке димензије образлаже: ”Израз биомоторичке димензије је алтернација изразима психофизичке особине и моторичке димензије. Овај алтернативни израз је прихватљивији, пошто израз психофизичке особине укључује и израз психо што представља обавезу обухватања и једне далеко шире области него што је област коју обухватају психофизичке особине онако како је то у пракси уобичајено. Такође, израз моторичке димензије није прецизан зато што је њиме обухваћена моторика уопште, док се изразом биомоторичке димензије обухватају моторичке димензије везане само за жива бића”. Димензије моторичких способности условљене су генетским фактором, у већој или мањој мери, али се на њихов развој може утицати посебним третманом. Од нивоа развијености основних антропомоторичких способности зависиће и успешност у савладавању кретних навика. Гредељ, Метикош, Хошек, Момировић (1975) су поставили класичан модел структуре моторичких способности, који је састављен из четири равни: 1. прву раван представље 23 феноменолошки класификоване димензије, 35 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 2. другу раван представљају четири основна регулациона механизма: - механизам за структуирање кретања (одговоран за варијабилитет координације, брзине и прецизности), - механизам за регулацију трајања ексцитације (одговоран за варијабилитет репетитивне и статичке снаге), - механизам за регулацију интензитета ексцитације (одговоран за варијабилитет експлозивне снаге), - механизам за регулацију тонуса и синергијску регулацију (одговоран за варијабилитет флексибилности, равнотежу и брзину цикличног типа), 3. трећа раван представља механизам за регулацију кретања и механизам регулације енергије, 4. четврта раван представља генералну моторичку димензију. Још увек не постоји конвенција међу стручњацима о томе како треба звати моторичке способности, које су основа за целокупно кретање човека и на бази којих се развијају бројне способности потребне у споцифичним активностима. Под термином базичне или основне моторичке способности користи се и термин елементарне, а за специфичне и термин изведене моторичке способности (Гајић, 1985). Малацко (2000) каже: ”Моторичким способностима називају се оне способности које учествују у решавању моторних задатака и условљавају успешно кретање, без обзира да ли су стечене кретањем или не.” Када се ради о моторичким способностима одраслих, вредна пажње је публикација „Eurofit for adults“ („Еурофит за одрасле“), публикована 1995. године, у којој се дају параметри и обавља контрола опште способности, односно фитнеса и његових утицаја на здравље одраслих. Моторичке способности су у бити организма и указују на степен развоја, сазревања и усаглашености хронолошке и физиолошке старости. Нагон организма за кретњом је основа његове природе и основни стимуланс развоја. Дефицит кретања се одражава на здравствени, моторички, функционални, физички, психички, социјални статус, а понекад изазива и инвалидност. 36 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3.1.1. Истраживања простора снаге Снага је димензија моторичког простора који је до сада најчешће и највише изучавана. У дефинисању појма јављају се извесна размимоилажења између снаге као механичке категорије и оне која се односи на елементарно својство, или способност човека. Снага се врло често користи у две димензије. У ширем смислу као ниво целокупне способности функционалне и моторичке, да се изврши напор у савладавању отпора или освајању простора (простор може бити отпор). У ужем смислу поједине карактеристике снаге као предмет изучавања и истраживања (терапија, спорт). С обзиром да се снага, примењује у различитим физичким активностима, сходно томе, постоје различити облици (или врсте) испољавање снаге, које су формиране на бази критеријума њиховог дејства. На основу првог критеријума, који снагу разликује на основу каквог режима мишићи развијају снагу (у кретању или без), постоји тзв. динамичка и статичка снага. Код динамичке снаге мишићи се контрахују, а њихова унутрашња напетост се не мења, док се код статичке снаге мишићи не скраћују, али долази до повећања њихове унутрашње напетости. Према другом критеријуму, који према раду у којем је потребно савладати за сваког појединца гранично максимално оптерећење најчешће се примењује термин максимална снага. Уколико неки покрет захтева брзо извођење једнократког покрета користи се термин брзинска снага или експлозивна снага, а репетитивна снага уколико се покрет изводи са понављањем (Курелић и сарадници, 1975). На основу трећег критеријума који снагу разликује на основу издржљивости (синтеза снаге и издржљивости), примењује се термин снажна издржљивост. По већини аутора снага представља основну и примарну способност, од које зависи целокупан простор антропомоторике: По Зациорском (1975): ” ... способност да (човек) савлада спољни отпор или делује против отпора на рачун мишићног напрезања.“ Опавски (1975) дефинише силу као способност да се мишићно напрезање у саставу моторних јединица трансформише у кинетички или потенцијални облик механичке енергије. 37 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Курелић, и сар. (1975) дефинишу телесну снагу као способност за развијање мишићне силе у сврху савладавања неког отпора. Значајно је поменути и поделу снаге према тополошком критеријуму, на три фактора снаге и силе: сила и снага руку и раменог појаса, сила и снага трупа, сила и снага ногу. Развој снаге је у тесној вези са развојем коштано-зглобног и мишићног система, развојем централног нервног система и биохемијским и структурним променама које се дешавају у мишићима у току извођења активности. Нићин (2000) каже: ”У анропомоторици термин снага се користи као човекова особина, његово својство да савлада спољашњи отпор или да му се супротстави помоћу мишићних напрезања”. Повезаност снаге мишићних група у њиховој зони рада и узајамну везу прави хармоничан однос. Тако се мишићне групе подпомажу и стварају амбијент хармоније што је услов за стварање снаге која стимулише, а не да повређује. Асиметријом снаге појединих мишићних група ствара се простор за самоповређивање и убрзава дегенеративне процесе у организму. Тај фактор је веома значајан јер изазива простор инвалидности и хроничног болног синдрома. Код спортиста или професионалних група примењује се програм моторне реедукације како би се по завршетку каријере екстремних напора организам вратио у стање смањене могућности самоповређивања. 3.1.2. Истраживања простора издржљивости Издржљивост је димензија моторичког простора која према већини аутора представља најзначајнији фактор у људској делатности. Она је сложена моторичка способност која зависи од више фактора, зато се при њеном дефинисању јављају потешкоће. ”Издржљивошћу називамо способност да се нека активност врши дуже времена без снижавања њене ефикасности”. Својство трајања у оквирима стандардних услова и квалитета даје информацију о издржљивости као особини или процени квалитета. У схватању појма стреса могло би се анализирати издржљивост организма на утицаје стресогеног фактора. Како у својству виталности тако и у својству амортизације. Виталност у биолошком, физиолошко и функционалном смислу 38 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић је врста издржљивости организма у задатим есенцијалним и егзистенцијалним особинама. Издржљивост се тренира, негује и мери. Праг издржљивости се мери и према њему одређује степен ризико фактора. Према наводима Зациорског (1975) разликују се: → локална издржљивуст (ангажовано до 1/3 мишићне масе) регионалну издржљивост (ангажовано од 1/3 до 2/3 мишићне масе) и →глобална издржљивост (ангажовано више од 2/3 мишићне масе). Када се говори о издржљивости може се говорити о општој и специфичној издржљивости. Кукољ (1996) дефинише општу издржљивост ”.... способност дуготрајног мишићног напрезања умереног интензитета”, а специфичну као ”...способност за вршење интензивног мишичног напрезања, која у зависности од интензитета и трајања рада је условљена анаеробним могућностима организма.” Издржљивост се темељи на ефикасности фунционисања регулационих механизама који се манифестују у: → енергетским резервама (АТП, креатин, гликоген, кисеоник) и → функционалном капацитету енергетског потенцијала (енергетским процесима). Пошто се издржљивост манифестује на различитим нивоима експлоатације енергетских структура, постоји тзв.: → аеробна издржљивост на нивоу лактатне компоненте, → анаеробна издржљивост на нивоу алактатне компоненте и → аеробна издржљивост. Време трајања кретања у било ком задатом облику (превенција, рекреација, корекција, терапија, спорт) најјасније указује на физички статус односно аеробни конфор. Издржљивост сублимира снагу, брзину и кардиоваскуларне, респираторне, ендокрине механизме у организму које се стимулишу локомоторним радњама. Издржљивост указује на однос аеробног и анаеробног рада што јасно детерминише зону аеробног конфора у којој се мери физички статус. Издржљивост је стање организма у напору које јасно указује о стању дефицита. У процени физичког статуса уско је везана за врсту кретања и комбиновање кретних радњи. 39 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3.1.3. Истраживања простора брзина Брзина представља димензију латентног моторичког простора, и игра важну улогу у човековом кретном испољавању. Као општи фактор брзина се може дефинисати као спосоност појединца да се у што краћем временском периоду изведе један или више узастопних покрета. Зациорски (1975) о брзини говори као ” физичкој способности човека да изведе покрет за најкраће време у датим условима, под условима да задатак не траје дуго и не долази до замора.” Поред тога Зациорски указује на три врсте брзине и то: → латентно време моторне реакције је период који протекне од појаве сигнала до моторног одговора на њега, → брзина појединачних покрета дефинише се као време које протекне од почетка до краја локомоторног задатка, при чему треба нагласити да спољашњи отпор током извођења мора бити мали, како покрет неби био сувише засићен испољавањем силе и снаге, → брзина фреквенције покрета се може дефинисати као учесталост узастопног извођења истог покрета, односно, броја понављања једног покрета у јединици времена. Истраживање утицаја наслеђа и средине на развијање моторичких способности (Зациорски, 1975) је показало да: → брзина нервно моторне реакције је углавном наследна особина, → брзина појединачног покрета је условљена првенствено неуролошким и биохемијским факторима али се може мењати и под утицајем тренинга, → код фреквенције покрета присутан је најмањи коафицијент наслеђа и на овај фактор се највише може утицати тренингом. Брзина кретања тела или извођења покрета се користи као параметар у основној моторичкој обуци у програму превенције, корекције, терапије, спортске рекреације и спорта. Брзина у спорту одређује ниво могућности до којих људски организам може да буде изложен напору брзине (максимално) док у терапији брзина показује стање које је битно у дијагностици као показатељ почетног 40 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић стања на којем треба применити кинетички програм са параметром брзине извођења. Брзина извођења вежби обликовања, јачања у уској је вези са функционалним способностима кардиоваскуларног и респираторног система. Брзина извођења задатог програма мора бити стимулативна у стварању аеробног конфора што значи ни пре споро ни пре брзо. Оптимално кретање, дакле, подразумева да се контракција мишића користи као допуна срчаном раду што подразумева да брзина извођења покрета се креће између 60 до 80 у минути. У зависности од положаја тела мишићне групе и предложеног моторичког задатка брзина се коригује и такође користи као стимуланс у стварању аеробног конфора. Брзина мора бити строго контролисана и примењивана. Врло често субјективна процена брзине може да се промени и за 100% а да сам учесник не примети разлику (брзина извођења вежби). Та разлика одређује зону аеробног и анаеробног рада односно доброг и лошег у кретању. Брзина извођења даје ритам кретања, а ритам кретања доводи организам у жељано стање да билошке вредности и функционалне способности у потпуности решавају задату целину. 3.1.4. Истраживања из простора координације Координација представља сложену психофизичку способност коју бројни аутори дефинишу на различите начине. С обзиром на комплексност, димензија коју обухвата и даље остаје као неиспитана сфера целокупног људског моторичког деловања. Гредељ, Метикош, Хошек и Моморовић (1975), те Метикош и Хошек (1972) координацију дефинишу као способност извођења комплексних моторичких задатака док је Милановић (1997) одређује као способност управљања покретима целог тела или делова локомоторног апарата, која се огледа у брзом и прецизном извођењу сложених моторичких задатака, односно брзом решавању моторичких проблема. Нићин (2000) координацију дефинише као сврсисходно, временско и просторно организовање покрета у једну целину. Такође каже да се под координацијом као базичном моторичком способношћу подразумева суштина 41 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић сложених кретања, при чему у остваривању тих кретања у одређеној мери и односу учествују и друге моторичке способности. Резултати досадашњих истраживања указују на три јасно дефинисане димензије субпростора координације (спретности), које су идентификоване као: -фактор моторичке едукатибилности, -фактор моторичке интелигенције, -фактор мишићне координације. Под простором који покрива фактор моторичке едукатибилности подразумева се способност појединца за брзо учење нових моторичких алгоритама тј. образаца извођења простих и сложених кретних структура. Под простором који покрива фактор моторичке интелигенције подразумева се способност појединца за добро опажање простора, облика, разлика у облицима, распореда и положаја облика у простору, са предвиђањем њихових кретњи и на основу свих датих информација адекватан начин реакције у складу са ефикасним решавањем актуелне проблемске ситуације. Под простором који покрива фактор мишићне координације подразумева се способност појединца да ефикасно и синхроно ексцитира и укључи одређену мишићну групу са свим њеним моторним јединицама, као и да синхронизује рад између различитих мишићних група у функцији извођења покрета тј. дате, просте или сложене кретне структуре. У пракси су дефинисана два вида координације (спретности): - општа координација (спретност), подразумева способност извођења сложених моторичких задатака који припадају категорији природних облика кретања (разне комбинације трчања, пузања, пењања, скокова, котрљања ...итд), - специфична координација (спретност), подразумева способност извођења сложених моторичких задатака који припадају категорији професионалних облика кретања (односно представљају технике специјалног физичког образовања). Савремено гледање на координацију даје јој важне карактеристике који обједињују већи број специфичних способности, које су међу собом вишеструко повезане. Када је у питању координација готово је немогуће пронаћи активност која би изостављала барем једну од вишебројних компоненти ове способности. Груписање моторичких способности (према Немецу и сар. 2014.) 42 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Приликом избора код младих спортиста, наручито приликом примене лабораторијске селекције, не бисмо смели занемарити кординационе способности. Исто тако не смемо заборавити могућност њиховог неговања у процесу тренинга каже Немец (2014). 3.2. Истраживања морфолошких карактеристика Још 264. године н.е. Philostratus Flavius у свом делу ”Kalogathia” описује идеалну грађу тела грчког такмичара као основу за могућност победе на Олимпијским играма. 43 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић На нашим просторима истраживања морфолошко-антропометријских димензија почела су тек 1960. године, а исто тако и истраживања поузданости и ваљаности инструмената (Курелић и сар., 1975.). Истраживања морфолошких карактеристика, у почетној фази, реализована су са циљем процене антропометријских димензија. Тек у новије време, последњих четрдесетак година започета је фаза идентификације латентних антропометријских димензија. Курелић и сарадници (1975), Малацко и други су међу осталима радили истраживања морфолошке структуре деце узраста 12-18 година. Бројним истраживањима из области морфолошког простора желело се да се утврди структура и развој антропометријских карактеристика (димензионалности) човека. До сада су најчешће индентификована четири основна фактора која одређују морфолошку структуру човека: - лонгитудинална димензионалност скелета, одговорна за раст костију у дужину (телесна висина, седећа висина трупа, дужина ногу, дужина стопала...), - трансверзална димензионалност скелета, одговорна за раст костију у ширину (ширина рамена, ширина кукова, дијаметар колена, дијаметар лакта...), - циркуларне мере, волумен и обим тела, одговорна за укупну масу и обиме тела (телесна маса, обим грудног коша, обим потколенице ...), - поткожно масно ткиво, одговорно за укупну количину масти у организму (дебљина кожног набора на врату, набор на надлактици, на трбуху ...). Јаконић и Милутиновић (1994), наводе да американци тврде да имају више од 30% људи са 10% и више вишка телесне масе у односу на идеалну телесну масу, а око половине тога броја су са преко 20% изнад идеалне телесне масе. Проблем гојазности већ одавно постоји, а постаје све значајнији, нарочито у градовима. Павлица (1999-2000), су извршили биометријску анализу морфолошко- физиолошких особина (висине тела, дужине ноге, дужине руке, масе тела, обима грудног коша и виталног капацитета плућа), одраслог становништва Срема и то на 1824 особе, од чега 965 мушкараца и 859 жена, старости 20- 44 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 50 година. Просечна висина узорка мушкараца просечне старости 36 година је 173,59цм, маса тела је 80,99 кг, а обим груди 102,07цм. Код жена, чија је просечна старост 34 године, просечна висина тела је 160,48 цм, маса тела 66,27 кг, а обим груди 92,65 цм. Према показатељима (висина тела, маса тела и обим груди) и њихових индекса, аутори закључују да становништво Срема спада у категорију високих особа, са снажном и средње јаком конституцијом са малим процентом гојазних. Анализа телесне масе у односу на висину (БМИ), показала је да је код мушког пола највише особа са снажном конституцијом (38,1%) и средње јаком (34,5%), док код жена највише жена има средње јаку конституцију (38,3%). Код жена је нађен знатно мањи проценат гојазних особа (16,9%), него код мушкараца (19,5%). Павлица, и сар. (2004) испитивали антрополошке особине одраслих Мађара у неким деловима Војводине. Телесна висина Мађара је 170,21 цм, а жена 158,11 цм, док је телесна маса мушкараца 82,44 кг, а жена 69,37 кг. Боди мас индекс код мушкараца је 28,15, а код жена 27,20. Одрасли Мађари оба пола су у највећем броју случајева са прекомерном телесном масом. Обим грудног коша је код мушкараца 103,89 цм, а код жена 93,99 цм. Ивковић (2004), наводи податке да је гојазност у свету заступљена код 10-60% одраслог становништва. Истраживања спроведена у седам индустријски развијених земаља (Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Шпанија, САД, Јапан), показују интензиван пораст гојазности у последњих петнаестак година. Значај физичке активности је евидентан, а о томе говори истраживање да су особе женског пола, које су на послу у слободно време најмање два сата недељно биле физички активне, имале БМИ 25, у односу на оне које су неактивне, чији је БМИ био 26,7. Ауторка наводи податке за нашу земљу, у којој просечни БМИ за мушкарце износи 26,6, а за жене 26,95. Прекомерна телесна маса је установљена код 48,2% мушкараца и 40,8% жена, док је изразита гојазност утврђена код 17,6% мушкараца и 25% жена. У Новом Саду је знатно већа учесталост гојазности у односу на југословенски просек (52,05%). Павлица и сар. (2007) истраживали су висину тела, телесну масу и БМИ код одраслог становништва Војводине. Код мушкараца просечна висина је 174,0 цм, а телесна маса 81,0 кг, док је БМИ је 26,78. Код жена просечна 45 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић висина је 161,73 цм, а телесна маса је 67,о кг. У поређењу са мушкарцима, БМИ је нижи и износи 25,55. Код оба пола постоји тенденција смањења висине тела у старијем добу. Код телесне масе и БМИ, примећен је раст у односу на старост. Мушкарци имају углавном повећану телесну масу (40,36%), а већина жена су нормалне телесне масе (48,99%). И код мушкараца и код жена гојазност зависи од образовног нивоа, одн. особе са вишим нивоом образовања имају мању гојазност. Најнижи БМИ је утврђен код особа са вишим образовањем, док су највише вредности БМИ утврђене код особа са ниским образовањем. Павлица и сар. (2007) испитивали 82 особе мушког пола (просечне старости 43,24 године) и 95 женског пола, просечне старости 41,71 године. Просечна висина мушкараца је 176,33 цм, а жена 164,58 цм. Обим грудног коша код мушкараца је 106,63, а код жена 95,89 цм, док је телесна маса код мушкараца 86,74, а код жена 69,18 кг. Индекс телесне масе код мушкараца је 27,89, а код жена 25,62. У истраживању Митић и Стојиљковић (2004.) на узорку од 180 испитаника старосне доби од 51-94 година живота, од којих је 46% било жена, утврђено је да редовну физичку-рекреативну активност барем једанпут недељно, упражњава 22% свих испитаника, док свега 10,5% чини то три до четри пута недељно. Резултати који су још добијени су да је шетња најзаступљенији облик физичке активности, да су жене у позним годинама виталније од мушкараца, а у односу на ниво образовања уочава се очекивана тенденција да са нивоом образовања расте и број рекреативних активности које директно утичу на садржајнији и квалитетнији живот у позним годинама. Стојиљковић (2002) је испитивао више физичких својства код жена старости 62 године. На узорку од 25 жена (13 испитаница које су се најмање годину дана бавиле јогом и 12 испитаница које се нису бавиле физичким вежбањем). Извршена је процена 6 варијабли из простора физичких способности: подизање трупа у сед, претклон у седу, отклон у страну из стојећег става, равнотежа на једној нози, скок у вис из места и тапинг руком. Резултати показују да су испитанице из групе која се редовно бавила физичким вежбањем постигла боље резултате у свим тестовима, али је та 46 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић разлика била статистички значајна само код подизања трупа у сед и равнотеже на једној нози. 3.3. Истраживања из простора дијагностике и прогностике Поред наведених мера антропометрије као додатне информације о вежбачу можемо користити и процену количине масти у организму и то на два начина: • Биоимпеданцом БИА • Мерење с калипером Биоимпеданција, БИА, је мерење електричних сигнала како пролазе кроз масно ткиво, мишиће и воду у телу. Импеданце (отпори) разлчитих ткива познати су из лабораторијских мерња. Мерењем струје међу електродама и коришћењем проверених формула, одређује се тачан састав тела. То је једина метода базирана на стварним мерењима, а не на процени. Мерење с калипером, најпрецизније је на 7 тачака: - Тaчака прса, – пазуха, – надлактице, – леђа, – трбуха, – супра или окципитални, – натколенице. Структура Еурофит батерије тестова, која се данас користи у земљама Европе за процену фитнеса деце и омладине, намењена је мерењу опште физичке способности широке популације становништва, а у циљу процене физичке способности у односу на здравље и могућности рекреативног бављења спортом, а не за врхунска спортска достигнућа. Конструисана је тако да мери: - максималну аеробну потрошњу, 47 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић - мишићну снагу и њену издржљивост, - покретљивост, - равнотежу и - брзину. За процену физичких способности користе се следећи тестови: 1. За општу равнотежу – „Фламинго баланс тест“ (ФЛБ), 2. За брзину алтернативних покрета – „Тапинг руком“ (ПЛТ), 3. За гипкост у зглобу кука – „Претклон у седу“ (САР), 4. За експлозивну снагу мишића опружача ногу – „Скок у даљ из места“ (СБЈ), 5. За статичку силу мишића прегибача шаке – „ Стисак шаке“ (ХГР), 6. За репетитивну снагу мишића трбуха и мишића прегибача у зглобу кука – „Лежање – сед“ (СУП), 7. За статичку силу мишића руку и раменог појаса – „Издржај у згибу“ (БАХ), 8. За агилност – „Чунасто трчање 10х5“ (СХР) Др мед. Десница у центру за спортску медицину наводи програм дијагностике: За тестирање функционалне способности користе се: Тест оптерећења на покретној траци и на бициклу – ергометрија. Тест оптерећења на покретној траци и на бициклу - ергометрија је метода којом проматрамо електричну активност срца (в. ЕКГ) и меримо артеријски крвни притисак током физичког оптерећења. На груди пацијента лепе се електроде, жицама повезаним с уређајем, који бежичном (блутут) везом шаље сигнале на компијутер на којем се прати ЕКГ. На руку пацијента ставља се наруквица (манжетна), те у више наврата за време теста се мери артеријски притисак. Тест се изводи и на покретној траци, која се поступно подиже, те је потребно уложити све већи напор за ходање. Друга врста теста је на бициклу, на којему се поступно отежава окретање педала, чиме је такође потребно уложити све већи напор. Улагањем све већег напора повећава се број откуцаја срца (фреквенција пулса), све до предвиђене границе за године и пол, када се тест мора прекинути. Тест се такође прекида и код изразито повишених вредности артеријског притиска, код субјективних 48 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић сметњи које пацијент јавља (нпр. болови у прсима), те код промена у ЕКГ- у које указују на смањено оскрбљивање срчаног мишића кисеоником; такве промене указују на могућност сужења или зачепљења крвних судова које хране срчани мишић (коронарне артерије), у којем случају пацијента треба упутити на даљу болничку обраду (коронарографија). Слика бр. 1. Спироергометија Слика бр. 2. Спироергометијски налаз Куперов тест је један од стандардних тестова за процену кондиције и способности тркача. Куперов тест се трчи 12 минута и за то време мери се претрчана даљина. Према годишту, полу и даљини која се постиже, резултати Куперовог теста могу бити од веома лош до веома добар. Даљине које се постижу упадају у средње пругашке дициплине или нешто мало преко тога. Овај ефекат тренинга је открио др. Кенет Купер (Kenneth Cooper) крајем 60-тих година 20.века. Куперов тест не захтева никаве сложене уређаје, лабораторију, а све што је потребно је штоперица, стаза и патике. Табела бр. 2. Табела Куперовог теста за рекреативце Године, пол Веома добро Добро Просечно Лоше Веома лоше 13-14 M 2700+ m 2400 - 2700 m 2200 - 2399 m 2100 - 2199 m 2100- m 13-14 Ž 2000+ m 1900 - 2000 m 1600 - 1899 m 1500 - 1599 m 1500- m 15-16 M 2800+ m 2500 - 2800 m 2300 - 2499 m 2200 - 2299 m 2200- m 15-16 Ž 2100+ m 2000 - 2100 m 1900 - 1999 m 1600 - 1699 m 1600- m 49 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Године, пол Веома добро Добро Просечно Лоше Веома лоше 17-20 M 3000+ m 2700 - 3000 m 2500 - 2699 m 2300 - 2499 m 2300- m 17-20 Ž 2300+ m 2100 - 2300 m 1800 - 2099 m 1700 - 1799 m 1700- m 20-29 M 2800+ m 2400 - 2800 m 2200 - 2399 m 1600 - 2199 m 1600- m 20-29 Ž 2700+ m 2200 - 2700 m 1800 - 2199 m 1500 - 1799 m 1500- m 30-39 M 2700+ m 2300 - 2700 m 1900 - 2299 m 1500 - 1899 m 1500- m 30-39 Ž 2500+ m 2000 - 2500 m 1700 - 1999 m 1400 - 1699 m 1400- m 40-49 M 2500+ m 2100 - 2500 m 1700 - 2099 m 1400 - 1699 m 1400- m 40-49 Ž 2300+ m 1900 - 2300 m 1500 - 1899 m 1200 - 1499 m 1200- m 50+ M 2400+ m 2000 - 2400 m 1600 - 1999 m 1300 - 1599 m 1300- m 50+ Ž 2200+ m 1700 - 2200 m 1400 - 1699 m 1100 - 1399 m 1100- m Резултати су упоредиви са VO2 маx тестом према Куперовој формули: VO2 max = (d-505)/45 где је d - претрчана дужина за 12 минута, па ако се табеларно представи овај однос: Табела бр.3. Пређена стаза д (у метрима) Утрошак кисеоника (мл/кг/мин) Мање од 1600 Мање од 25,0 1600 - 1999 25,0 do 33,7 2000 - 2399 33,8 do 42,5 2400 - 2799 42,6 do 51,5 2800 и више 51,6 и више 50 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 3.4. Истраживања утицаја различитих програма вежбања на антрополошке карактеристике вежбача Људски организам се, са аспекта кибернетике, може посматрати као сложен, динамички, саморегулациони систем. Сложен је јер се састоји из низа међусобно повезаних функционалних система (неуромускуларни, кардиоваскуларни, респираторни...); динамичан је јер способан да трансформише своја стања под утицајем низа спољашњих фактора; а саморегулациони је зато што самостално налази оптималан режим животне активности у односу на спољне и унутрашње сигнале. Стање сложености динамичког система, какав је људски организам, одређује се стањем подсистема који га сачињавају. Сви функционални системи обједињују се у један сложен систем - организам. Сложеност тог система, према Бајићу (1986) и Благајцу (1992) најпотпуније се сагледава у следећем: - периферни део функционалног локомоторног (моторичког) система човека укључује више од 200 костију, спојене зглобовима који омогућавају више од 100 степени слободе кретања, док у покретима учествује више од 600 мишића, - централну компоненту овог функционалног система сачињавају све неуронске структуре у свим структурама централног нервног система (у кортексу и субкортексу), - у моторичким активностима учествују и други функционални системи и сваки од њих има своју централну компоненту и периферни орган: кардиоваскуларни, респираторни и други системи, - централну интеграцију и координацију доминантног локомоторног система и других активних функционалних система (који се условно могу посматрати као подсистеми) спроводи неуронски склоп коре великог мозга преко вегетативног и ендокриног нервног система. Централни нервни систем контролише све процесе у организму, али је истовремено под утицајем тих функционалних система. Нервни систем, при томе, регулише и усклађује функције свих подсистема и обезбеђује адаптацију организма човека на услове спољашње средине. Моторном активношћу човек преко централног нервног система може да делује и изврши адекватну 51 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић адаптацију готово свих функционалних подсистема. Овај податак драгоцен је за сагледавање могућности деловања рекреативним вежбањем на трансформацију већине виталних функција људског организма. Програми спортске рекреације, наиме, имају веома широку могућност здравствено- превентивног деловања: тонизирајуће, трофичко, компензаторно, нормализацију функција и ефекат активног одмора. Белмер (1978), у интервјуу са Холманом, управником Института за истраживања метаболизма и спортске медицине у Келну, презентира резултате до којих је дошао Холман у својим истраживањима. Свакодневним тренингом издржљивости код здравих особа између 55 и 70 година, које 10 година нису тренирале, добио је резултате готово једнаке просечним вредностима особа млађих за 20 година. Уочено је опадање фреквенције пулса већ после 8-14 дана, што доказује појаву знакова прилагођавања на напор. Купер (1979) је испитивао дејство физичке активности на радну способност пилота и космонаута. У току истраживања, програму стицања и одржавања кондиције, придружили су се бројни добровољци из војног и цивилног састава, тако да је истраживањем било обухваћено око 5000 испитаника. Разматрајући проблем опште физичке припремљености и радне способности одраслих, издвојио је способност спремности организма да транспортује кисеоник као основни показатељ кардио-респираторне спремности и опште физичке способности. Николић (1979) је истраживао утицај шестомесечног бављења спортском рекреацијом на неке карактеристике психосоматског статуса узорка од 200 радника из Жељезаре у Никшићу. Испитаници су исказали осећај угодности и задовољства после примењеног програма вежбања и многи су наставили да се активно баве спортско-рекреативним активностима. Благајац и сар. (1981) су у истраживању структуре часа спортске рекреације, утврдили да моделирани часови спортске рекреације доприносе смањењу телесне масе, повећању гипкости, побољшању репетитивне и експлозивне снаге, као и на стабилизацију тридесетак биохемијских и физиолошких параметара. Сагијан и сар. (1982), на узорку од 867 мушкараца од 20-65 година, спровели експеримент трчања у току 6 месеци, са различитим интензитетом 52 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић трчања у односу на узрасне групе, по обрасцу: 20 година-134 откуцаја у минуту, 30 година-129 о/мин, 40 година-124 о/мин, 50 година 112 о/мин, 60 година 113 о/мин и 65 година-108 о/мин. Резултати реализованог програма трчања говоре о побољшаним функционалним способностма код 50% испитаника. На темељу регресионе анализе, аутори су предложили нешто интензивније оптерећење по обрасцу: 20 година-150 о/мин, 25 година -145 о/мин, 30 година-140 о/мин, 35 година-137 о/мин, 40 година -129 о/мин, 50 година -126 о/мин, 55 година -122 о/мин, 60 година -118 о/мин и 65 година-114 о/мин. Вукичевић (1983) наводи да преко 50% анкетираних радника Жељезаре Никшић наводи лично задовољство као разлог учествовања у спортско- рекреативним активностима. Испитаници су највише заинтересовани за часове рекреативног телесног вежбања по програму, као и за спортска такмичења и излете на крају недеље. Ахметовић (1983), утврдио је да године старости не утичу ограничавајуће на упражњавање физичког вежбања у циљу рекреације, те истовремено, да раније вежбање, изузетно значајно утиче на физичко вежбање у циљу рекреације. Истовремено, добијена је реална квантитативна представа о вредностима физичког вежбања, те би иста могла да утиче на формирање личног позитивног става у односу на физичко вежбање и формирање позитивних (покретачких) мотива. Ивашченко (1984) наводи да се старењем увећава број особа са ниским нивоом физичких способности, те да сваких 10 година, долази до смањења физичких способности за 10-15%. Аутор за особе са ниским моторичким могућностима, предлаже петодневно вежбање недељно. Благајац и сар. (1984) су на испитаницима од 35-40 година, применили различите моделе спортско-рекреативних активности и добили налазе да је дошло до побољшања гипкости, експлозивне и репетитивне снаге испитаника, а у морфолошком простору, до смањења наслага поткожног масног ткива, док у функционалним способностима, није дошло до статистички значајних промена. Пирогова (1985) обавила истраживање са 78 здравих мушкараца старих између 32. и 49. година, који су били подвргути оптерећењу сталног интензитета у дијапазону 60% и 90% максималног примитка кисеоника, при интензитету између 1,19 и 2,59 w/кг. Истраживање је показало да мишићни рад 53 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић при интензитету 60-70% од максималне потрошње кисеоника, карактерише најповољнија динамика показатеља кардиореспираторног система, адекватна интензификација крвотока, дисање, енергетско обезбеђење и каснија појава симптома замора. Оптерећења од 75-85%, изазивају код 36,7% испитаника, неке симптоме нелагодности, као нпр.: главобољу, болове у пределу срца и сл. Николић (1986) у својој дисертацији наводи да редовно учешће у спортско-рекреативним активностима, значајно диференцира професионалне возаче у свим сегментима антрополошког статуса и то у сегменту морфолошких димензија (знатно више вредности у обиму бутине и дијаметру лакта, а ниже вредности поткожног масног ткива, масе тела и средњег обима грудног коша); у сегменту функционалних способности, редовни учесници спортско-рекреативних активности имају знатно боље резултате у максималном и релативном приносу кисеоника и ниже вредности артеријског крвног притиска; у сегменту биомоторичких способности редовни учесници у спортско-рекреативним активностима су супериорнији у брзини једноставне и сложене нервно-мишићне реакције на визуалне дражи, брзини фреквенције покрета, елементима експлозивне снаге и координацији. Ђапић, Жикић, Планојевић (1990) наводе да је вероватноћа обољевања и смртности од исхемијске болести срца далеко мања код радника чије радно место захтева средњи и изразити физички напор у односу на сличне структуре радника који су обављали послове са веома малим или готово никаквим физичким напором. Физичка активност повећава број колатералних крвних судова, ширину главних стабала коронарних артерија, садржај кисеоника у крви, толеранцију на стрес, побољшава животне навике, смањује крвни притисак. Михајловски (1991) испитивао ефикасност програмираних здравствено- превентивних одмора код радника металске струке. Аутор је закључио да је дошло до позитивних промена у раду кардиоваскуларног система, дисајног система, као и у биохемијском саставу крви. Позитивни резултати се односе и на смањење степена замора и побољшање емоционалног стања радника. Благајац (1992) указује на већу ефикасност мини-пауза са програмом од 2-3 минута вежбања, при чему се аутор залаже за микро паузе од 1-2 минута, које сваки радник организује сам спонтано, тада када му то дозвољава процес 54 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић производње и то десетак пута у току радног времена. Различитим моделима дозираних рекреативних активности могу се изазвати позитивне адаптивне промене усмерене на побољшање физичке радне способности организма. Да би примењени рекреативни модел имао адекватне ефекте неопходно је извршити прецизну конролу његових садржаја и оптимализацију интензитета извршеног рада. Као основни показатељ и најшире заступљен метод праћења оптерећења, односно унутрашње реакције организма на примењене програмске задатке, у свету се данас региструје фреквенција срчаног рада, тј. пулс. Како је и раније назначено, бројна истраживања су показала да се оптималном фреквенцијом срчаног рада током рекреативне активности сматрају вредности између 100 и 150 откуцаја у минути, будући да се при тим фреквенцијама остварују највеће аеробне вредности енергетских процеса. Рад је условљен конзумирањем хране, здраве навике се стичу и формирају, а не укључују у моменту, нити се здрав режим живота може применити ad hoc. Провером радне способности у напору могу се открити унутрашњи и спољашњи дефицити. Како је ово веома широк распон минутне фреквенције срчаног рада, многи истраживачи препоручују да повећање пулса током рекреативне активности не би смело да буде веће од 50% у односу на вредности фреквенције непосредно пре вежбања. Отуда се у неким истраживањима, поред апсолутне вредности пулса пре и после физичког рада, обавезно израчунава и процентни однос повећања фреквенције срчаног рада и вредности измерене пре почетка рекреативне активности. Тако је Благајац (1992) у једном фундаменталном истраживању реализованом на узорку од 118 радница запослених у кројачкој индустрији дошао до неких показатеља нивоа оптерећења у појединим рекреативним активностима током петнаестоминутног вежбања. Поред фреквенције срца Благајац и сарадници су пратили и друге физиолошке параметре: респираторне (витални капацитет, дисајни волумен, фреквенција дисања, форсирани респираторни волумен и брзина протока издахнутог ваздуха), кардиовскуларне (ЕКГ, артеријски систолни и дијастолни крвни притисак) и максималну потрошњу кисеоника. Интересантно је да је између измерених кардиореспираторних параметара и фреквенције срца утврђена висока кореспондентност чиме је по ко зна који пут потврђена висока 55 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић информативна вредност фреквенције срчаног рада. Резултати тог истраживања још једном су потврдили изузетан значај праћења и контроле оптерећења у рекреативним активностима помоћу мерења пулса. Може се, дакле, тврдити да је динамика фреквенције срца током примене било ког модела рекреативног вежбања доста поуздан индикатор реакције кардио- респираторног система што омогућава поуздано континуирано праћење и контролу степена физичког оптерећења вежбача. Истраживања Благајца (1994), указују на то да се повољнији ефекти вежбања постижу применом вежби сложене моторичке структуре уз оптималан интензитет оптерећења, него применом вежби које представљају једноставан моторички акт, што значи да вежбе богате синкинезијама, обезбеђују брже и економичније реакције опоравка срчано-судовног и дисајног система, посебно код особа средњег и старијег доба. За постизање повољних ефеката вежбања особа средњег и старијег доба, није довољно водити рачуна само о оптималном дозирању интензитета оптерећења, него је подједнако важно обезбедити и правилан избор врсте и карактера телесне активности, одн. обезбедити одговарајућу моторичку структуру моделованог програма вежбања. Рекреацијом у току радног времена, између осталих, бавили су се и: Живановић, (1980), Николић, (1985), Вучковић, (1987), Микалачки, (1992), Благајац, (1994). Микалачки (2000), наводи да уводно вежбање приликом рекреације у току радног времена, траје од 7-10 минута, у току којих се реализује комплекс од 7-9 вежби обликовања, које треба мењати свака 2-3 дана. Бијелић (2001) у истраживању спроведеном на 225 радника ХК Жељезара Никшић, старости од 35-50 година, укључених више од три године у редовне програме, садржаје и активности спортске рекреације, добио следеће резултате: -добијени су позитивни ефекти у примењеном систему морфолошких и моторичких варијабли у целом узорку, са ведношћу фитнес индекса од 120,36, што припада категорији “изнад просека”, -највећи статистички допринос вредности заједничког фитнес индекса дали су резултати II групе испитаника, који су се бавили малим фудбалом, кошарком и одбојком, са фитнес индексом 125,36, затим испитаници и групе, 56 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић који су се бавили трчањем-џогингом, пешачењем и скијањем и вежбањем у фитнес клубу, са фитнес индексом 122,88, а најслабије резултате су имали испитаници III групе, који су се бавили куглањем, стрељаштвом, стоним тенисом и тенисом, са фитнес индексом 112,85, -поред оваквог редоследа у односу на статистички допринос група у укупном фитнес индексу, све три групе се налазе у распону фитнес индекса од 110-130, што у програму Еурофит-а за одрасле, припада категорији “изнад просека” у односу на познате популационе норме и резултате. Динамика организма, изражена кроз кретање, у потпуности задовољава есенционалну, биолошку потребу за стањем где се све функционалне способности у интеграцији доводе у стање које ствара амбијент праве природе организма. Природа организма није мировање, већ кретање. Физичка радна способност мерена функционалним способностима напора и опоравка указују на последицу режима живота, а не на узрок. Режим и квалитет живота се процењује кроз способност организма узимајући у обзир пролазна ограничења стања. Вредност организма и његово хтење је у супротности вредносног система човека и његових прохтева. Код конзумирања хране и пића, оно што прија човеку обично мучи организам. Када би конзумирао храну и пиће које прија организму, била би неукусна. Укус је стечено формиран, а не култивисањем кулинарским вештинама. Болестан човек све лекове пије и не приговара, здрав човек “не може” да једе здраву храну јер му не одговара. Бројне и разноврсне потребе и интереси различитих социо-узрасних категорија људи, као и нужност да се оне ефикасно и рационално задовољавају применом одговарајућих садржаја, облика и метода, законито условљавају прилагођавање рекреативних активности индивидуалним карактеристикама појединаца. Реално је очекивати да ће интензиван развој науке и технологије (тренажне технологије), омогућити примену одговарајућих инструмената којима ће бити омогућено дијагностиковање структурно- моторичких вредности, а тиме постизање знатно већих позитивних ефеката примене појединих програма вежбања уопште, а посебно програма селективне намене. 57 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 4. ПРЕДМЕТ И ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА Предмет рада су испитаници и њихове моторичке способности и морфолошке карактеристике сврстани у три групе (професионални спортисти- мачеваоци, професионалне групе према захтеву посла и рекреативна група). Проблем рада је примена различитих програмских садржаја како би се установила адекватна врста тренажне технологије у односу на групе испитаника. Реализацији различитих програмских садржаја у фитнес центрима, треба да претходе дијагностика и прогностика неких антрополошких карактеристика корисника програма вежбања, како би избор програма за сваког појединачно био правилно дозиран и дао резултат. Веома је мали број фитнес центара у којима се негује стручни рад, заснован на научним принципима и индивидуалном приступу сваком клијенту. Проблеми углавном настају услед недостатка средстава и мерних инструмената и због тога дијагностике и прогностике у фитнес центрима готово да нема. Присутна је импровизација и субјективна процена квалитета, као и одсуство било ког егзактног показатеља оптерећења, некритично се преузимају готови садржаји маркетиншки лансираних програма и све то раде површно обучени инструктори и демонстратори. Због наведених карактеристика мали број модерних рекреативних центара се могу похвалити сталношћу клијентеле и континуираним праћењем ефеката остварених применом програмског садржаја. Највише је оних клијената који због радозналости, привучени атрактивношћу рекламираних садржаја и амбијента, редовно вежбају само у првом месецу, након чега, не пронашавши своје место и не увидевши позитивно деловање програма, разочарани напуштају фитнес центре и трагају за новим квалитетнијим местом. Веома је мали број рекреативних и фитнес центара у којима се спроводи истински стручни рад, заснован на научним принципима и индивидуалном приступу сваком клијенту. С обзиром на то да је све више здравствених проблема изазваних некретањем, хипокинезијом, намеће се потреба за оваквим истраживањем. 58 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 5.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА Основни циљ овог истраживања је стандардизовање дијагностике и прогностике која може бити примењена у сваком фитнес центру, а која ће бити усмерена ка процени моторичког статуса, антрополошких карактеристика и здравственог статуса три групе испитаника (професионални спортисти- мачеваоци, професионалне групе према захтеву посла и рекреативна група). Задаци истраживања су: - Утврђивање да ли ће дијагностика и прогностика моторичког статуса и антрополошких карактеристика групе професионалних спортиста – мачевалаца дати резултате за изабрану врсту тренажне технологије. - Утврђивање да ли ће дијагностика и прогностика моторичког статуса и антрополошких карактеристика професионалне групе према захтеву посла дати резултате за изабрану врсту тренажне технологије. - Утврђивање да ли ће дијагностика и прогностика моторичког статуса и антрополошких карактеристика рекреативне групе дати резултате за изабрану врсту тренажне технологије. - Утврдити да ли се ове три групе међусобно разликују према показатељима изабраних варијабли. - Утврдити приврженост програму вежбања за све три групе испитаника. Пошто је јасно дефинисан циљ, као и предмет истраживања, конкретизовани су се следећи оперативни задаци, односно ток истраживања и редослед активности: - нотификоване су антропометријске мере, - формирали су се тестови за процену функционалних способности, - формирали су се тестови за процену моторичких способности, - формирали су се тестови за процену здравственог статуса, - формирали су се тестови за процену привржености програму вежбања, - анализирани су резултати добијени дијагностиком и прогностиком за све три групе, - извели су се закључци на основу добијених и прикупљених података и резултата истраживања. 59 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 6. ХИПОТЕЗЕ Информације доступне из прегледа досадашњих истраживања, као и емпиријске информације до којих се долази у раду са рекреативним групама, а у склау са предметом, задацима и циљевима истраживања, дозвољавају формулисање генералне хипотезе, чија ће се заснованост испитати одговарајућом методологијом: Хг - Популације професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла, међусобно се значајно разликују према одредницама моторичког статуса, одговору организма на администрирана тренажна оптерећења, као и према привржености програму вежбања којем су подвргнути, што је могуће и поуздано предвидети. Ову генералну хипотезу је потребно операционално разложити на следеће основне хипотезе: Х1- Популације професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла, међусобно се значајно не разликују према показатељима инциденце патолошких показатеља телесног састава и историјата изложености дејству пушења, као и историјата патолошких стања везаних за локомоторни апарат и функционалне поремећаје. Х2 - Изабрани морфолошки показатељи, као и показатељи функционалног одговора на телесна оптерећења, омогућавају идентификацију базичне структуре морфо-функционалног моторичког простора. Х3 - Могуће је идентификовати скуп показатеља, који оптимално идентификују припадност популацијама професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла. Х4 - Приврженост програму вежбања се разликује између популација професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла. Х5 - Могуће је идентификовати скуп показатеља који значајно опредељују облик дистрибуције показатеља привржености програму вежбања у зависности од популације професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла. 60 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 7. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Истраживање је спроведено као проспективна експлоративна студија, са трансверзалним и лонгитудиналним аспектом, на узорку испитаника структуираном у паралелним групама. У том смислу ово истраживање има за циљ да у простору морфологије и моторике буду истраживане одређене законитости из којих ће произаћи узрочно последичне законитости. Очекује се да ће се уз помоћ одговарајућих метода обрадити подаци како у смислу сагледавања квантитативних показатеља тако и у смислу функционалне анализе регистрованих података стављених у однос према тренутном статусу испитаника и њихових физиолошких показатеља. Помоћу ових метода дошло би се до дијагнотиковања стања испитаника а уз анализу статистичке обраде добијених резултата и прогностика би имала велику улогу у одабиру адекватне врсте тренажне технологије. Код дијагностике и прогностике све три групе испитаника примењиване су методе из којих би се могла извршити стандардизација тестова почетног стања испитаника путем добијених резултата из процена моторичког статуса и антрополошких карактеристика. За прикупљање података користло се мерење и тестирање испитаника у Фитнес центру „Студио №1“. Сви подаци добијени овим истраживањем обрађени су поступцима дескриптивне и компаративне статистике. 7.1. Узорак испитаника Узорак испитаника чене три групе: - група професионалних спортиста – мачеваоци (11) - професионална група према врсти посла (57) - рекреативна група (38) 61 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Распон година за група професионалних спортиста – мачеваоци је од 15 до 30 година, за професионалну групу према врсти посла од 19 до 25 година и за рекреативну групу од 40 до 60 година. Истраживање је обухватило 106 испитаника. Сваком испитанику је понаособ отворен картон са личним подацима и анамнезом. 7.2. Узорак варијабли и начин њиховог мерења Избор мерних инструмената је сачињен на основу података истраживања из доктората проф. др Веска Драшковића 2007 („Ефекти тренажне технологије на физичку и радну способност особа са хипокинетичким синдромом“), као и стандардизованих мерних инструмената који се примењују у оваквим и сличним истраживањима која су доступна у сваком фитнес центру. Полазећи од постављеног проблема, предмета и циља истраживања и узимајући у обзир све објективне околности применили су се следећи тестови: Приказ варијабли морфолошких карактеристика:  TV- телесна висина  TM-телесна маса  BMI- индекс телесне масе Приказ варијабли функционалних способности:  HR_B_IN1 – фреквенца срца приликом иницијалног првог мерења мерења  HR_B_IN2 – фреквенца срца приликом иницијалног другог мерења мерења  HR_B_IN3 – фреквенца срца приликом иницијалног трећег мерења мерења  HR_B_ MAX1 –фреквенца срца максимална у тесту на бициклергометру- прво мерење  HR_B_ MAX2 –фреквенца срца максимална у тесту на бициклергометру- друго мерење  HR_B_ MAX3–фреквенца срца максимална у тесту на бициклергометру- треће мерење 62 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић  HR_B_REL1 - фреквенца срца у опоравку након теста на бициклергометру-прво мерење  HR_B_REL2 - фреквенца срца у опоравку након теста на бициклергометру-друго мерење  HR_B_REL3 - фреквенца срца у опоравку након теста на бициклергометру-треће мерење Приказ варијабли моторичких способности:  HR_N1 - фреквенца срца током степ теста -прво мерење  HR_N2 - фреквенца срца током степ теста -друго мерење  HR_N3 - фреквенца срца током степ теста -треће мерење  HR_R1- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење  HR_R2- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење  HR_R3- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење  HR_G1 - фреквенца срца током теста грудних мишића-прво мерење  HR_G2 - фреквенца срца током теста грудних мишића-друго мерење  HR_G3 - фреквенца срца током теста грудних мишића-треће мерење  HR_S1 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење  HR_S2 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење  HR_S3 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење Варијабла одустајања од програма:  DANA - број дана праћења испитаника Опште варијабле:  Пол (М-мушки, Ж-женски)  STAROST – Старост испитаника 63 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић  GRUPA- Група испитаника (М-професионалних спортиста – мачеваоци, Р-рекреативну групу, К-професионалну групу према врсти посла) 7.2.1. Мерење фреквенције срца У спорту је фреквенција срца доминантан фактор процене физичке радне способности без обзира на то да ли је у питању дијагностика, превенција, корекција, терапија, рекреација или спортска рекреација. Функционална процена организма у програму дијагностике је једино могућа путем кардио тестова на траци-тредмилу или бицикл-ергометру (у раду ће бити коришћен бицикл ергометар) и одређеним моторичким задатком. За дијагностиковање фреквенције срца током иницијалног мерења су коришћени пулсметри марке "Полар". После сваког десетог мерења пулсметри су били баждарени. Сваки од испитаника је на себи носио Полар траке током вежбања. Траке су се налазиле у висини грудне кости, чврсто причвршћене еластичном траком за грудни кош. Фреквенција срца је мерена као иницијална (у миру, пре почетка вожње) у стандардном стојећем положају. Кардио тест је рађен на бицикл-ергометру на ниву 3 оптерећења, од 65- 70 обртаја педала у минути. Фреквенца срца се очитавала на тренажеру пре почетка вожње и после 12 минута вожње. Након завршетка рада вежбач се стављао у лежећи положај на леђима са потколеницам подигнутим на висину од 90˚. Такав положај би омогућио бржи опоравак и био је исти за све испитанике. У том положају остао је 3 минута и онда се узимао пулс у релаксираном стању. 64 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 7.2.2. Мерење репетитивне снаге мишићних група За третман мускулатуре руку и раменог појаса у првој активности је коришћена вежба тест одводиоца у зглобу рамена: 1. “Предње летење” (ПЛ) Скица бр. 1.- Задатак започиње тако што је испитаник у усправном стојећем ставу са рукама испред тела. Он затим ритмично изводио одручење обема рукама до потпуног узручења. Током покрета руке су благо савијене у зглобу лакта. Изводи се једна серија од 20 понављања. По завршетку серије испитаник је мерио фреквенцију срца која се уписује у картон. Скица бр. 1. За третман стомачне мускулатуре у другој активности користио се тест прегибача кичменог стуба: 2. Положај је лежећи на леђима - Скица бр. 2. Ноге су савијене у коленима и скупљене. Испитаник је подизао вратни и торакални део толико да погледа себи у стомак и враћао се у почетни положај. Руке су му биле мирне поред тела. Вежба се изводила у једној серији на 20 понављања. По завршетку серије испитаник је мерио фреквенцију срца која се уписује у картон. Скица бр. 2. 65 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић За третман грудну мускулатуре у трећој активности користио се тест грудних мишића: 3. Почетни положај је лежећи на клупи Скица бр.3. Ноге су на поду поред справе са чврстим ослонцем. Испитаник је подизао шипку са справе и хват му је био нешто шири од ширине рамена. Спуштао је шипку на груди и подизао горе до пружања у лактовима. Шипка је била у положају деведесет степени у односу на подлогу. Вежба се изводила у једној серији на 20 понављања са оптерећењем од 10 килограма. По завршетку серије испитаник је мерио фреквенцију срца која се уписује у картон. Скица бр. 3. За третман ножне мускулатуре у четвртој активности користио се степ тест: Испитаник се пење тако да је пун нагаз стопала на сандуче скица бр. 4. 4. . Пење се једном ногом, затим нога до ноге, па истом ногом силази. Пењање је пуним нагазом на сандуче и без поскакивања. Ради се прво 10 пењања једном ногом па другом ногом. По завршетку серије испитаник је мерио фреквенцију срца која се уписује у картон. Скица бр. 4. Снага мишића раменог појаса мора бити уско повезана са снагом мишића грудног појаса односно мишића ногу. Циљ оваквог начина је јачање радног поља мишићне групе. Са прецизно одређеном тежином, бројем понављања и серија могуће је постићи жељани циљ развоја снаге свих 66 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић мишићних група, што има за последицу стварање платформе за формирање физичког статуса. Мерење је спроведено у „Студију №1 за спорт, рекреацију и физичку културу“ у Београду, у затвореном простору на температури од 18-25◦Ц. 7.2.3. Процена здравственог стања Здравствено стање се утврдило систематским лекарским прегледом који је реализовала екипа лекара различитих специјалности (лекар опште праксе, физијатар, ортопед, хирург). На бази лекарског прегледа, сваки испитаник је имао свој картон и у њему, између осталог, податке о постуралном статусу и другим здравственим проблемима. Из здравствених картона, су узети потребни подаци за ово истраживање. 7.2.4. Процена морфолошког статуса Телесна висина (ТV). У сврху мерења телесне висине коришћена је вишенаменска Shollex електронска вага. После сваког десетог мерења апарат за мерење телесне висине, који се налази у склопу електронске ваге, је баждарен. Пре почетка мерења проверена је њена тачност. Мерење се вршило тако што испитаник, у доњем вешу, без обуће, стаје на чврсту водоравну подлогу леђима окренут мериоцу у стандардном стојећем ставу и близу апарата за мерње како би могао да провери да ли је постављен непосредно иза тела. Положај главе испитаника треба да је у таквом положају да је франкфуртска раван (линија која спаја доњу ивицу леве орбите и горњу ивицу левог спољашњег слушног отвора) хоризонтална са подлогом, леђа су максимално исправљена, а пете спојене. Мерилац стоји са леве стране испитаника и контролише став испитаника. Испитаник се у задатом ставу задржава пар секунди док мерилац хоризонталну пречку не спусти на теме главе. По завршетку мерења мерилац са леве стране ваге на екрану чита висину испитаника изражену у милиметрима а записничар поновио гласно и уписао би је у мерну листу. 67 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић Телесна маса (ТМ). Телесна маса мерена је на Shollex електронској ваги. После сваког десетог мерења вага је била баждарена. Мерење се вршило тако што је испитаник у доњем вешу, без обуће, стао на вагу. Испитаник је у страндардном стојећем ставу, леђима окренут и мирно стоји. Када се на ваги очита вредност телесне масе, записничар гласно понови и упише прочитану вредност у килограмима у мерну листу, са прецизношћу од 0,5кг. На основу постојећих података о телесној маси и висини, израчунат је за сваког испитаника индекс телесне масе (BMI), који указује на степен гојазности сваке особе. Овај индекс је Светска здравствена организација 1998. године прихватила за процену стања ухрањености, уз истовремено повезивање овог индекса са ризиком од настанка болести изазваних гојазношћу. Табела бр 4.. - Класификација гојазности према индексу телесне масе (BMI)- (према Т.Ивковић-Лазар, 2004, стр. 16). КАТЕГОРИЈА БМИ РИЗИК Потхрањеност <18,5 Нормална телесна маса 18,5-24,9 Просечан Прекомерна телесна маса 25,0-29,9 Мало повишен Гојазност 30 и више I степен (умерена) 30,1-34,9 Умерено повишен II степен (изразита) 35-39,9 Веома повишен III степен (екстремна) > 40 Изразито повишен С обзиром на то да је израчунат БМИ за сваког појединца, приказан је преглед стања гојазности вежбача. БМИ, израчунат је тако што сам телесну масу у килограмима, поделила са телесном висином у метрима на квадрат: BMI= TM(kg)/TV(m)2 68 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 7.3 СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА У раду се анализирају резултати три групе испитаника од 106 испитаника од чега су рекреатици, спортисти и професионална група. Сви испитаници су подвргнути дијагностичкој процедури која садржи: процену здравственог статуса, кардио тест, моторичке тестове и процену индекса телесне масе. 7.3.1. ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ И АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА У дескриптивној статистичкој анализи, за варијабле у којима се резултати исказују на сразмерним и ординалним скалама, одређене су стандардне мере централне тенденције (аритметичка сртедина, медијана, модус и учесталост модуса), као и мере расипања резултата (минимална и максимална вредност, доњи и горњи квартила, интервал поузданости аритметичке средине, варијанса и стандардна девијација). Облик дистрибуције је испитан одређивањем показатеља ексцеса и спљоштености криве дистрибуције, док је степен слагања са Gaussovom расподелом одређен преко теста Kolmogorova и Smirnova као и SHapiro Wilkovog теста са Lillieforovom корекцијом. (Anderson, T. W., 1971.; Box, G. E. P. i G. M. Jenkins, 1968.; Brown, R. G., 1963.; Kendall, M. G. i A. Stuart, 1976.; Auget, JL et all, 2007.) За варијабле у којима се резултати исказују на номиналним и бинарним скалама, извршена је класификација опсервација према модалитетима и одређене су апсолутне и релативне мере фреквенције. Анализе квантитативних разлика између субузорака истраживања је одређен непараметријском анализом варијансе по Kruskall Walisu, за независне узорке, док је у анализи разлика у корелираним узорцима коришћена Friedmannova анализа варијансе. За откривање значајности разлика између 69 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић парова анализираних узорака коришћена је post hoc анализа за независне узорке и Wilcohonova анализа парова. У оквиру контигенционе анализе релације између номиналних варијабли су испитане помоћу Pearsonovih Hi-kvadrat тестова. 7.3.2. ПРИМЕЊЕНЕ МУЛТИВАРИЈАТНЕ СТАТИСТИЧКЕ МЕТОДЕ Корелациона анализа је извршена израчунавањем Pearsonovih коефицијената корелације за сваки од парова 25 варијабли истраживања, што је продуковало корелациону матрицу са 300 коефицијената корелације. Латентна структура праћеног простора је одређена помоћу факторске анализе. Од метода факторске анализе изабрана је метода главних компоненти. Број значајних латентних генератора варијаблитета је одређен помоћу Kaiser Guttmannovog критеријума, при чему је број значајних димензија фиксиран према броју својствених вредности корелационе матрице већих, или једнаких јединици. Иницијално факотрско решење је трансформисано у интерпретабилан облик ротацијом у складу са Varimax критеријумом. Ова ротација продукује ортогоналну структуру базичних димензија латентног простора, што дозвољава упоређивање добијених резултата са резултатима других аутора. У циљу добијања парсимонијског решења латентне структуре, спроведена је и факторска анализа у простору другог реда помоћу Oblimin трансформације. У циљу идентификације скупа варијабли које оптимално дискриминишу субузорке истраживања, спроведена је и дискриминациона анализа. 70 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 7.3.3. ПРИМЕЊЕНЕ МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА Одустајање од програма вежбања је подвргнуто Kaplan Meierovom анализом дистрибуције варијабли одустајања. Ова анализа продукује модел који дозвољава упоређивање две, или више група према облику одустајања од програма вежбања. Међусобне разлике у облику дистрибуције варијабли одустајања су тестиране одговарајућим тестовима. Мултиваријатна анализа значајности доприноса међусобних разлика у облику дистрибуције варијабли одустајања је спроведена Coxovom регресионом анализом. За статистичку обраду користили су се одговарајући програмски пакети (Statistica data analysis software system version 10, SPSS Statistics 17.0, R version 3.0.1.). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 71 8. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Резултати истраживања биће приказани табеларно и графички за сва три мерења и за сваку испитивану групу испитаника. Да би се у табелама лакше могле пратити скраћенице (називи варијабли), биће описане скраћенице (симболи) који су у њима коришћени, одн. биће написани пуни називи скраћеница. К – група вежбача према врсти посла (контролори летења) R – рекреативна група М – професионални спортисти (мачеваоци) F – жене М – мушкарци Тv – телесна висина Тм – телесна маса BMI – индекс телесне масе HR_N1 - фреквенца срца током степ теста -прво мерење HR_N2 - фреквенца срца током степ теста -друго мерење HR_N3 - фреквенца срца током степ теста -треће мерење HR_R1- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење HR_R2- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење HR_R3- фреквенца срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење HR_G1 - фреквенца срца током теста грудних мишића-прво мерење HR_G2 - фреквенца срца током теста грудних мишића-друго мерење HR_G3 - фреквенца срца током теста грудних мишића-треће мерење HR_S1 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење HR_S2 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење HR_S3 - фреквенца срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење DANA - број дана праћења испитаника Pol- М-мушки, Ž-женски) STAROST – Старост испитаника GRUPA- Група испитаника (М-професионалних спортиста – мачеваоци, Р- рекреативну групу, К-професионалну групу према врсти посла). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 72 8.1. РЕЗУЛТАТИ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ Табела бр. 5. VARIJABLA DESKRIPTIVNA STATISTIKA SRED. INT.POZD. -95.000% INT.POZD. 95.000% MEDIJANA MODUS UČEST. MODUSA MINIMUM MAKSIMUM DONJI KVARTIL GORNJI KVARTIL VARIJANSA ST.DEV. STAND. GREŠKA EKSCES KURTOZA STAROST 43.5189 41.0954 45.9423 41.0000 37.00000 9 16.0000 67.000 36.0000 55.0000 158.3 12.5836 1.22223 0.014388 - 0.604573 TV 174.1094 172.2839 175.9350 170.5000 170.0000 15 156.6000 200.000 168.0000 180.0000 89.9 9.4790 0.92069 0.753129 - 0.082357 TM 71.6698 69.0461 74.2935 69.0000 VIŠESTR. 6 50.0000 113.000 62.0000 78.0000 185.6 13.6233 1.32321 0.808803 0.271217 BMI 23.5151 22.8968 24.1333 23.3379 VIŠESTR. 3 18.3058 33.633 21.2245 24.8356 10.3 3.2101 0.31179 1.038729 1.300879 HR_B_IN_1 86.7619 84.1874 89.3364 87.0000 90.00000 9 56.0000 120.000 78.0000 94.0000 177.0 13.3031 1.29825 - 0.048160 - 0.083955 HR_B_MAX_1 120.8762 117.7003 124.0521 120.0000 130.0000 7 88.0000 164.000 110.0000 131.0000 269.3 16.4110 1.60155 0.113608 - 0.484907 HR_B_REL_1 83.1905 80.7705 85.6104 82.0000 80.00000 17 56.0000 119.000 74.0000 92.0000 156.4 12.5047 1.22033 0.163187 0.012134 HR_N_1 125.0762 122.6703 127.4821 122.0000 132.0000 9 98.0000 153.000 116.0000 134.0000 154.6 12.4319 1.21323 0.212156 - 0.730243 HR_R_1 115.2381 112.4841 117.9921 116.0000 120.0000 15 70.0000 143.000 106.0000 124.0000 202.5 14.2306 1.38876 - 0.206617 0.014420 HR_G_1 111.7524 109.2941 114.2107 112.0000 120.0000 12 81.0000 142.000 100.0000 120.0000 161.4 12.7028 1.23967 - 0.030424 - 0.664483 HR_S_1 127.3524 124.4023 130.3025 130.0000 130.0000 12 93.0000 177.000 118.0000 135.0000 232.4 15.2442 1.48768 0.251009 0.657993 HR_B_IN_2 83.1748 81.1754 85.1741 82.0000 90.00000 16 58.0000 112.000 76.0000 90.0000 104.7 10.2301 1.00800 - 0.054789 - 0.167969 HR_B_MAX_2 115.7864 113.3167 118.2561 116.0000 110.0000 9 90.0000 142.000 106.0000 126.0000 159.7 12.6364 1.24510 - 0.142617 - 0.760864 HR_B_REL_2 81.4854 79.6117 83.3592 80.0000 80.00000 18 60.0000 102.000 74.0000 90.0000 91.9 9.5874 0.94468 0.029114 - 0.365491 HR_N_2 120.3107 118.2409 122.3805 120.0000 120.0000 12 98.0000 144.000 112.0000 130.0000 112.2 10.5904 1.04351 0.147609 - 0.605404 HR_R_2 111.2330 108.7530 113.7130 110.0000 100.0000 12 82.0000 160.000 100.0000 120.0000 161.0 12.6895 1.25033 0.359413 1.029297 HR_G_2 110.8155 108.2333 113.3977 110.0000 100.0000 15 87.0000 140.000 100.0000 120.0000 174.6 13.2123 1.30184 0.368173 - 0.653803 HR_S_2 121.4078 119.2440 123.5716 120.0000 120.0000 19 96.0000 144.000 113.0000 130.0000 122.6 11.0715 1.09090 - 0.210950 - 0.511494 HR_B_IN_3 80.3981 78.8455 81.9506 80.0000 80.00000 22 60.0000 96.000 74.0000 87.0000 63.1 7.9438 0.78273 - 0.316559 - 0.494593 HR_B_MAX_3 112.0777 110.1140 114.0414 112.0000 120.0000 10 90.0000 132.000 106.0000 120.0000 101.0 10.0476 0.99002 - 0.153560 - 0.484628 HR_B_REL_3 79.9515 78.3404 81.5625 80.0000 80.00000 19 60.0000 100.000 74.0000 84.0000 67.9 8.2431 0.81222 - 0.017630 0.042505 HR_N_3 116.7087 115.1386 118.2789 116.0000 116.0000 15 98.0000 138.000 110.0000 122.0000 64.5 8.0338 0.79159 0.072210 0.096869 HR_R_3 109.3786 107.2924 111.4648 110.0000 110.0000 16 86.0000 138.000 100.0000 118.0000 113.9 10.6744 1.05178 0.043365 - 0.444564 HR_G_3 107.8738 105.7217 110.0258 106.0000 100.0000 18 90.0000 132.000 100.0000 116.0000 121.2 11.0113 1.08498 0.503563 - 0.653059 HR_S_3 117.8835 115.8200 119.9470 120.0000 120.0000 20 90.0000 140.000 110.0000 124.0000 111.5 10.5582 1.04033 - 0.265775 0.043066 DANA_PR 291.0291 182.0802 399.9780 66.0000 VIŠESTR. 3 5.0000 2743.000 43.0000 193.0000 310756.7 557.4555 54.92772 2.909784 8.219467 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 73 Табела бр. 6. VARIJABLA DESKRIPTIVNA STATISTIKAInclude USLOV: grupa = "K" SRED. INT.POZD. -95.000% INT.POZD. 95.000% MEDIJANA MODUS UČEST. MODUSA MINIMUM MAKSIMUM DONJI KVARTIL GORNJI KVARTIL VARIJANSA ST.DEV. STAND. GREŠKA EKSCES KURTOZA STAROST 43.4386 40.7602 46.1170 38.0000 VIŠESTR. 6 29.0000 67.0000 36.0000 51.0000 101.893 10.09423 1.337013 0.600792 - 0.963803 TV 174.9404 172.0595 177.8212 173.0000 168.0000 7 156.6000 200.0000 168.0000 184.0000 117.881 10.85732 1.438087 0.473361 - 0.647515 TM 73.0526 69.5249 76.5803 73.0000 VIŠESTR. 5 51.0000 106.0000 65.0000 80.0000 176.765 13.29530 1.761006 0.667374 0.112578 BMI 23.7414 22.9999 24.4828 23.3844 23.38435 3 18.7109 32.7442 22.0386 25.0762 7.809 2.79442 0.370130 0.798234 1.206907 HR_B_IN_1 87.4211 84.1896 90.6525 88.0000 80.00000 4 60.0000 111.0000 80.0000 96.0000 148.320 12.17865 1.613102 - 0.175276 - 0.368364 HR_B_MAX_1 119.1930 115.2621 123.1239 122.0000 126.0000 5 88.0000 145.0000 109.0000 130.0000 219.480 14.81486 1.962276 - 0.389378 - 0.740871 HR_B_REL_1 83.1404 79.7352 86.5455 80.0000 80.00000 9 56.0000 112.0000 76.0000 94.0000 164.694 12.83333 1.699815 0.044240 - 0.331763 HR_N_1 128.8070 125.3864 132.2276 132.0000 132.0000 5 98.0000 153.0000 120.0000 138.0000 166.194 12.89163 1.707539 - 0.194439 - 0.576454 HR_R_1 112.5965 108.9015 116.2915 116.0000 VIŠESTR. 5 70.0000 143.0000 102.0000 122.0000 193.924 13.92564 1.844497 - 0.466901 0.579251 HR_G_1 109.2281 106.2358 112.2204 110.0000 116.0000 6 81.0000 134.0000 100.0000 118.0000 127.179 11.27738 1.493725 - 0.269661 - 0.345662 HR_S_1 129.7895 125.5891 133.9898 131.0000 132.0000 6 93.0000 177.0000 122.0000 136.0000 250.598 15.83028 2.096772 0.319435 1.307541 HR_B_IN_2 83.3750 80.9368 85.8132 83.0000 90.00000 12 62.0000 100.0000 79.0000 90.0000 82.893 9.10457 1.216649 - 0.235619 - 0.506074 HR_B_MAX_2 115.3750 111.9022 118.8478 117.0000 110.0000 7 90.0000 138.0000 106.0000 124.5000 168.166 12.96788 1.732906 - 0.171049 - 0.776309 HR_B_REL_2 81.7500 79.1585 84.3415 80.0000 90.00000 9 60.0000 102.0000 75.0000 90.0000 93.645 9.67706 1.293151 0.151758 - 0.403222 HR_N_2 123.9643 121.1127 126.8158 122.5000 VIŠESTR. 6 100.0000 144.0000 118.0000 132.5000 113.381 10.64803 1.422903 - 0.175793 - 0.574729 HR_R_2 109.1429 105.8968 112.3889 110.0000 100.0000 9 82.0000 133.0000 100.0000 119.0000 146.925 12.12125 1.619770 - 0.098583 - 0.635725 HR_G_2 106.5536 103.8461 109.2611 108.0000 100.0000 8 87.0000 130.0000 100.0000 112.5000 102.215 10.11016 1.351026 0.174998 - 0.294396 HR_S_2 123.5893 120.8317 126.3468 124.5000 120.0000 7 100.0000 144.0000 119.0000 130.0000 106.028 10.29700 1.375995 - 0.336629 0.220203 HR_B_IN_3 81.5536 79.5052 83.6020 80.0000 80.00000 14 64.0000 96.0000 78.0000 88.0000 58.506 7.64893 1.022132 - 0.221219 - 0.587952 HR_B_MAX_3 111.6607 108.9714 114.3500 112.0000 120.0000 6 90.0000 132.0000 105.5000 120.0000 100.846 10.04223 1.341950 - 0.283282 - 0.233835 HR_B_REL_3 79.8929 77.8155 81.9702 80.0000 VIŠESTR. 7 60.0000 96.0000 74.0000 84.0000 60.170 7.75694 1.036565 0.020675 - 0.301282 HR_N_3 119.1786 117.0095 121.3477 120.0000 116.0000 8 98.0000 138.0000 115.0000 124.0000 65.604 8.09962 1.082358 - 0.082511 0.222460 HR_R_3 106.6964 104.0185 109.3744 108.0000 110.0000 10 88.0000 128.0000 100.0000 112.5000 99.997 9.99985 1.336287 0.071980 - 0.702489 HR_G_3 103.3929 101.2708 105.5149 102.0000 100.0000 11 90.0000 125.0000 98.0000 109.0000 62.788 7.92391 1.058877 0.539989 0.176435 HR_S_3 119.1786 116.8765 121.4807 120.0000 120.0000 7 100.0000 140.0000 114.0000 124.0000 73.895 8.59621 1.148717 - 0.212697 - 0.079476 DANA_PR 56.2105 47.4678 64.9532 50.0000 VIŠESTR. 3 5.0000 148.0000 35.0000 69.0000 1085.669 32.94949 4.364267 1.043096 0.923828 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 74 Табела бр. 7. VARIJABLA DESKRIPTIVNA STATISTIKAInclude USLOV: grupa = "R" SRED. INT.POZD. -95.000% INT.POZD. 95.000% MEDIJANA MODUS UČEST. MODUSA MINIMUM MAKSIMUM DONJI KVARTIL GORNJI KVARTIL VARIJANSA ST.DEV. STAND. GREŠKA EKSCES KURTOZA STAROST 49.4211 45.7876 53.054 50.5000 37.00000 4 32.0000 67.000 40.0000 60.000 122.2 11.0542 1.7932 0.111938 - 1.36251 TV 172.4211 170.0562 174.786 170.0000 170.0000 8 164.0000 194.000 168.0000 175.000 51.8 7.1947 1.1671 1.342975 1.25953 TM 70.5526 65.7281 75.377 67.5000 VIŠESTR. 3 50.0000 113.000 59.0000 78.000 215.4 14.6780 2.3811 1.041923 0.76842 BMI 23.6127 22.3112 24.914 23.5632 VIŠESTR. 2 18.3058 33.633 20.5714 25.040 15.7 3.9595 0.6423 1.038846 0.67039 HR_B_IN_1 90.6579 86.7305 94.585 90.0000 90.00000 6 68.0000 120.000 82.0000 100.000 142.8 11.9487 1.9383 0.563971 0.08109 HR_B_MAX_1 127.5789 121.9159 133.242 126.0000 VIŠESTR. 4 94.0000 164.000 118.0000 140.000 296.8 17.2292 2.7949 0.034977 - 0.51764 HR_B_REL_1 86.1053 82.3175 89.893 84.0000 80.00000 7 56.0000 119.000 80.0000 94.000 132.8 11.5239 1.8694 0.314975 1.24915 HR_N_1 121.8947 118.2268 125.563 120.0000 112.0000 5 100.0000 142.000 112.0000 132.000 124.5 11.1593 1.8103 0.286733 - 0.76892 HR_R_1 122.6316 118.5559 126.707 120.0000 120.0000 10 98.0000 142.000 112.0000 132.000 153.8 12.3997 2.0115 - 0.160719 - 0.76952 HR_G_1 118.8158 114.7334 122.898 120.0000 120.0000 8 90.0000 142.000 110.0000 130.000 154.3 12.4202 2.0148 - 0.599412 - 0.09824 HR_S_1 128.1053 123.6363 132.574 130.0000 130.0000 9 96.0000 152.000 120.0000 140.000 184.9 13.5961 2.2056 - 0.490185 0.13809 HR_B_IN_2 86.2105 82.9872 89.434 85.0000 VIŠESTR. 4 70.0000 112.000 80.0000 92.000 96.2 9.8067 1.5909 0.316295 - 0.00125 HR_B_MAX_2 119.2632 115.4409 123.085 118.0000 116.0000 5 90.0000 142.000 114.0000 128.000 135.2 11.6287 1.8864 - 0.482957 0.07693 HR_B_REL_2 83.6316 80.8390 86.424 82.0000 80.00000 9 60.0000 100.000 80.0000 90.000 72.2 8.4962 1.3783 - 0.211285 0.39103 HR_N_2 117.1579 114.1111 120.205 116.0000 VIŠESTR. 6 98.0000 136.000 112.0000 122.000 85.9 9.2693 1.5037 - 0.020633 - 0.30972 HR_R_2 117.0000 113.0742 120.926 118.0000 120.0000 6 98.0000 160.000 110.0000 122.000 142.6 11.9436 1.9375 1.062955 3.22622 HR_G_2 120.0526 115.7392 124.366 120.0000 130.0000 11 90.0000 140.000 110.0000 130.000 172.2 13.1230 2.1288 - 0.398575 - 0.64509 HR_S_2 121.5000 117.8624 125.138 120.0000 120.0000 12 96.0000 140.000 110.0000 130.000 122.5 11.0668 1.7953 - 0.418337 - 0.32942 HR_B_IN_3 81.4737 79.2978 83.650 81.0000 80.00000 8 68.0000 92.000 78.0000 86.000 43.8 6.6199 1.0739 - 0.364460 - 0.62711 HR_B_MAX_3 114.6842 111.4410 117.927 116.0000 VIŠESTR. 4 92.0000 132.000 108.0000 122.000 97.4 9.8670 1.6006 - 0.323774 - 0.37529 HR_B_REL_3 82.2105 79.6042 84.817 82.0000 80.00000 10 60.0000 100.000 80.0000 86.000 62.9 7.9293 1.2863 - 0.054798 1.22649 HR_N_3 114.4474 112.0107 116.884 116.0000 116.0000 6 98.0000 132.000 110.0000 120.000 55.0 7.4133 1.2026 - 0.256530 0.04595 HR_R_3 115.5789 112.5950 118.563 118.0000 118.0000 6 98.0000 138.000 110.0000 120.000 82.4 9.0781 1.4727 0.056685 0.00600 HR_G_3 116.7368 113.3903 120.083 120.0000 120.0000 12 98.0000 132.000 110.0000 122.000 103.7 10.1813 1.6516 - 0.313496 - 0.87256 HR_S_3 118.4474 114.2265 122.668 120.0000 120.0000 13 90.0000 140.000 110.0000 130.000 164.9 12.8414 2.0832 - 0.493205 0.01338 DANA_PR 737.8000 467.9589 1007.641 366.0000 VIŠESTR. 1 32.0000 2743.000 146.0000 1185.000 617066.9 785.5361 132.7798 1.292384 0.62408 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 75 Табела бр. 8. VARIJABLA DESKRIPTIVNA STATISTIKAInclude USLOV: grupa = "M" SRED. INT.POZD. -95.000% INT.POZD. 95.000% MEDIJANA MODUS UČEST. MODUSA MINIMUM MAKSIMUM DONJI KVARTIL GORNJI KVARTIL VARIJANSA ST.DEV. STAND. GREŠKA EKSCES KURTOZA STAROST 23.5455 17.9782 29.1127 19.0000 VIŠESTR. 2 16.0000 43.0000 18.0000 29.0000 68.673 8.28690 2.49859 1.410283 1.91669 TV 175.6364 169.8395 181.4332 175.0000 VIŠESTR. 2 165.0000 195.0000 170.0000 181.0000 74.455 8.62870 2.60165 1.095576 1.35288 TM 68.3636 60.5853 76.1420 65.0000 65.00000 2 55.0000 89.0000 60.0000 77.0000 134.055 11.57819 3.49096 0.762028 - 0.61248 BMI 22.0052 20.7257 23.2847 21.2245 21.22449 2 19.7210 26.2507 20.7612 23.4057 3.628 1.90461 0.57426 1.288908 1.29276 HR_B_IN_1 68.2000 61.5849 74.8151 70.0000 VIŠESTR. 2 56.0000 80.0000 57.0000 76.0000 85.511 9.24722 2.92423 - 0.316834 - 1.54513 HR_B_MAX_1 105.0000 100.5645 109.4355 104.0000 112.0000 3 96.0000 112.0000 100.0000 112.0000 38.444 6.20036 1.96073 - 0.055936 - 1.74353 HR_B_REL_1 72.4000 66.3751 78.4249 73.0000 VIŠESTR. 2 60.0000 88.0000 64.0000 78.0000 70.933 8.42219 2.66333 0.305316 - 0.12347 HR_N_1 115.9000 113.0897 118.7103 116.0000 VIŠESTR. 2 108.0000 122.0000 115.0000 118.0000 15.433 3.92853 1.24231 - 0.566549 0.98974 HR_R_1 102.2000 97.8187 106.5813 102.0000 VIŠESTR. 2 90.0000 111.0000 98.0000 107.0000 37.511 6.12463 1.93678 - 0.563822 0.41751 HR_G_1 99.3000 96.4575 102.1425 100.0000 100.0000 3 92.0000 106.0000 97.0000 102.0000 15.789 3.97352 1.25654 - 0.170818 0.27531 HR_S_1 110.6000 107.8980 113.3020 110.5000 VIŠESTR. 2 104.0000 117.0000 108.0000 112.0000 14.267 3.77712 1.19443 0.001856 0.13396 HR_B_IN_2 69.1111 63.5093 74.7130 70.0000 70.00000 2 58.0000 80.0000 66.0000 72.0000 53.111 7.28774 2.42925 - 0.058397 - 0.52621 HR_B_MAX_2 103.6667 99.4216 107.9118 104.0000 100.0000 2 96.0000 112.0000 100.0000 107.0000 30.500 5.52268 1.84089 0.144391 - 1.27969 HR_B_REL_2 70.7778 65.7405 75.8150 70.0000 VIŠESTR. 2 60.0000 80.0000 68.0000 75.0000 42.944 6.55320 2.18440 0.136565 - 0.37124 HR_N_2 110.8889 108.1592 113.6186 111.0000 114.0000 2 105.0000 116.0000 109.0000 114.0000 12.611 3.55121 1.18374 - 0.270429 - 0.67074 HR_R_2 99.8889 94.4611 105.3166 100.0000 VIŠESTR. 1 86.0000 110.0000 97.0000 105.0000 49.861 7.06124 2.35375 - 0.649111 0.86014 HR_G_2 98.3333 95.0049 101.6618 99.0000 100.0000 2 90.0000 105.0000 96.0000 100.0000 18.750 4.33013 1.44338 - 0.541060 0.87416 HR_S_2 107.4444 104.4895 110.3993 107.0000 105.0000 3 102.0000 114.0000 105.0000 110.0000 14.778 3.84419 1.28140 0.530674 - 0.51639 HR_B_IN_3 68.6667 64.4565 72.8768 70.0000 70.00000 3 60.0000 76.0000 64.0000 72.0000 30.000 5.47723 1.82574 - 0.448611 - 1.02222 HR_B_MAX_3 103.6667 99.4216 107.9118 104.0000 100.0000 2 96.0000 112.0000 100.0000 107.0000 30.500 5.52268 1.84089 0.144391 - 1.27969 HR_B_REL_3 70.7778 65.7405 75.8150 70.0000 VIŠESTR. 2 60.0000 80.0000 68.0000 75.0000 42.944 6.55320 2.18440 0.136565 - 0.37124 HR_N_3 110.8889 108.1592 113.6186 111.0000 114.0000 2 105.0000 116.0000 109.0000 114.0000 12.611 3.55121 1.18374 - 0.270429 - 0.67074 HR_R_3 99.8889 94.4611 105.3166 100.0000 VIŠESTR. 1 86.0000 110.0000 97.0000 105.0000 49.861 7.06124 2.35375 - 0.649111 0.86014 HR_G_3 98.3333 95.0049 101.6618 99.0000 100.0000 2 90.0000 105.0000 96.0000 100.0000 18.750 4.33013 1.44338 - 0.541060 0.87416 HR_S_3 107.4444 104.4895 110.3993 107.0000 105.0000 3 102.0000 114.0000 105.0000 110.0000 14.778 3.84419 1.28140 0.530674 - 0.51639 DANA_PR 86.2727 31.7716 140.7739 55.0000 VIŠESTR. 1 14.0000 276.0000 32.0000 122.0000 6581.418 81.12594 24.46039 1.567831 2.06088 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 76 Табела бр. 9. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: GRUPA BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. K 57 57 53.77358 53.7736 R 38 95 35.84906 89.6226 M 11 106 10.37736 100.0000 Табела бр. 10. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: BMI_DG BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. 0 2 2 1.88679 1.8868 1 78 80 73.58491 75.4717 2 20 100 18.86792 94.3396 3 6 106 5.66038 100.0000 Табела бр. 11. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: POL BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. F 70 70 66.03774 66.0377 M 36 106 33.96226 100.0000 Табела бр. 12. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: Hx_P BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. NE 97 97 91.50943 91.5094 DA 9 106 8.49057 100.0000 Табела бр. 13. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: Hx_LM BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. NE 76 76 71.69811 71.6981 DA 30 106 28.30189 100.0000 Табела бр. 14. MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: Hx_F BROJ KUMUL. BROJ PROC. KUMUL. PROC. NE 101 101 95.28302 95.2830 DA 5 106 4.71698 100.0000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 77 8.2. РЕЗУЛТАТИ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА Табела бр. 15.Pearson hi-kvadrat VARIJABLA HI-KVAD. SS P BMI_DG 8.060647 12 .78037 POL 2.855420 6 .82676 Hx_P 2.583911 6 .85896 Hx_LM .4709183 6 .99817 Hx_F .6076081 6 .99627 STATUS 7.747449 6 .25720 Табела бр. 16. Friedman ANOVA VARIJABLA N SS HI-KVAD. P HR_B_IN 103 2 78.52078 .00000 HR_B_MAX 103 2 79.40800 .00000 HR_B_REL 103 2 22.97231 .00001 HR_N 103 2 99.71667 .00000 HR_R 103 2 61.50933 .00000 HR_G 103 2 29.60950 .00000 HR_S 103 2 93.39791 .00000 Табела бр. 17. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_B_IN_1 & HR_B_IN_2 87 355.5000 6.596179 0.000000 HR_B_IN_1 & HR_B_IN_3 96 379.5000 7.120425 0.000000 HR_B_IN_2 & HR_B_IN_3 79 331.0000 6.103950 0.000000 Табела бр. 18. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_B_MAX_1 & HR_B_MAX_2 100 439.0000 7.172346 0.000000 HR_B_MAX_1 & HR_B_MAX_3 96 302.5000 7.401807 0.000000 HR_B_MAX_2 & HR_B_MAX_3 77 270.5000 6.250362 0.000000 Табела бр. 19. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_B_REL_1 & HR_B_REL_2 81 809.0000 4.009101 0.000061 HR_B_REL_1 & HR_B_REL_3 86 840.5000 4.435177 0.000009 HR_B_REL_2 & HR_B_REL_3 65 546.5000 3.437376 0.000587 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 78 Табела бр. 20. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_N_1 & HR_N_2 94 253.0000 7.464565 0.000000 HR_N_1 & HR_N_3 96 203.5000 7.763583 0.000000 HR_N_2 & HR_N_3 73 180.5000 6.432141 0.000000 Табела бр. 21. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_R_1 & HR_R_2 98 867.5000 5.520893 0.000000 HR_R_1 & HR_R_3 99 861.0000 5.633328 0.000000 HR_R_2 & HR_R_3 75 942.5000 2.547869 0.010839 Табела бр. 22. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_G_1 & HR_G_2 99 1916.000 1.951072 0.051049 HR_G_1 & HR_G_3 97 1261.500 4.012031 0.000060 HR_G_2 & HR_G_3 80 833.0000 3.774678 0.000160 Табела бр. 23. PAR VARIJABLI WILCOXONOV TEST PAROVA N T Z P HR_S_1 & HR_S_2 100 654.0000 6.433106 0.000000 HR_S_1 & HR_S_3 97 453.0000 6.921203 0.000000 HR_S_2 & HR_S_3 83 701.0000 4.730820 0.000002 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 79 Kruskal-Wallis ANOVA by Ranks Табела бр. 24. Independent (grouping) variable: GRUPA VARIJABLA SS N H P STAROST 2 106 30.17951 .0000 TV 2 106 1.402505 .4960 TM 2 106 2.281330 .3196 BMI 2 106 3.699138 .1573 HR_B_IN_1 2 105 19.90953 .0000 HR_B_MAX_1 2 105 15.95134 .0003 HR_B_REL_1 2 105 10.98256 .0041 HR_N_1 2 105 14.42235 .0007 HR_R_1 2 105 21.53928 .0000 HR_G_1 2 105 25.84511 .0000 HR_S_1 2 105 16.90211 .0002 HR_B_IN_2 2 103 18.04975 .0001 HR_B_MAX_2 2 103 12.37257 .0021 HR_B_REL_2 2 103 14.24638 .0008 HR_N_2 2 103 18.78079 .0001 HR_R_2 2 103 16.75077 .0002 HR_G_2 2 103 31.64092 .0000 HR_S_2 2 103 15.71975 .0004 HR_B_IN_3 2 103 16.74396 .0002 HR_B_MAX_3 2 103 10.28223 .0059 HR_B_REL_3 2 103 13.93996 .0009 HR_N_3 2 103 14.98003 .0006 HR_R_3 2 103 22.51222 .0000 HR_G_3 2 103 37.51096 .0000 HR_S_3 2 103 12.28873 .0021 DANA_PR 2 103 47.75595 .0000 Табела бр. 25. STAROST POREDJENJE P VREDNOSTI; STAROST K R:52.018 R R:68.132 M R:10.636 K 0.036970 0.000131 R 0.036970 0.000000 M 0.000131 0.000000 Табела бр. 26. TV POREDJENJE P VREDNOSTI; TV K R:54.842 R R:49.395 M R:60.727 K 1.000000 1.000000 R 1.000000 0.844948 M 1.000000 0.844948 Табела бр. 27. TM POREDJENJE P VREDNOSTI; TM K R:57.553 R R:49.658 M R:45.773 K 0.660403 0.733878 R 0.660403 1.000000 M 0.733878 1.000000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 80 Табела бр. 28. BMI POREDJENJE P VREDNOSTI; BMI K R:57.254 R R:52.355 M R:38.000 K 1.000000 0.171609 R 1.000000 0.517902 M 0.171609 0.517902 Табела бр. 29. HR_B_IN_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_1 K R:54.921 R R:60.645 M R:13.000 K 1.000000 0.000178 R 1.000000 0.000032 M 0.000178 0.000032 Табела бр. 30. HR_B_MAX_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_1 K R:51.088 R R:64.132 M R:21.600 K 0.122532 0.014223 R 0.122532 0.000255 M 0.014223 0.000255 Табела бр. 31. HR_B_REL_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_1 K R:52.991 R R:60.461 M R:24.700 K 0.724688 0.020213 R 0.724688 0.002861 M 0.020213 0.002861 Табела бр. 32. HR_N_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_1 K R:62.465 R R:45.211 M R:28.650 K 0.020475 0.003604 R 0.020475 0.378058 M 0.003604 0.378058 Табела бр. 33. HR_R_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_1 K R:48.298 R R:68.276 M R:21.750 K 0.005203 0.033009 R 0.005203 0.000052 M 0.033009 0.000052 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 81 Табела бр. 34. HR_G_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_1 K R:46.702 R R:70.671 M R:21.750 K 0.000514 0.050586 R 0.000514 0.000019 M 0.050586 0.000019 Табела бр. 35. HR_S_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_1 K R:58.044 R R:55.276 M R:15.600 K 1.000000 0.000144 R 1.000000 0.000740 M 0.000144 0.000740 Табела бр. 36. HR_B_IN_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_2 K R:52.411 R R:60.474 M R:13.667 K 0.597403 0.000915 R 0.597403 0.000071 M 0.000915 0.000071 Табела бр. 37. HR_B_MAX_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_2 K R:51.393 R R:60.158 M R:21.333 K 0.488301 0.015258 R 0.488301 0.001368 M 0.015258 0.001368 Табела бр. 38. HR_B_REL_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_2 K R:52.223 R R:59.697 M R:18.111 K 0.701841 0.004430 R 0.701841 0.000521 M 0.004430 0.000521 Табела бр. 39. HR_N_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_2 K R:62.357 R R:43.882 M R:21.833 K 0.009776 0.000477 R 0.009776 0.139560 M 0.000477 0.139560 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 82 Табела бр. 40. HR_R_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_2 K R:48.036 R R:64.803 M R:22.611 K 0.022747 0.053427 R 0.022747 0.000418 M 0.053427 0.000418 Табела бр. 41. HR_G_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_2 K R:43.563 R R:71.895 M R:20.500 K 0.000019 0.094805 R 0.000019 0.000010 M 0.094805 0.000010 Табела бр. 42. HR_S_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_2 K R:57.554 R R:52.526 M R:15.222 K 1.000000 0.000239 R 1.000000 0.002271 M 0.000239 0.002271 Табела бр. 43. HR_B_IN_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_3 K R:55.866 R R:55.461 M R:13.333 K 1.000000 0.000221 R 1.000000 0.000428 M 0.000221 0.000428 Табела бр. 44. HR_B_MAX_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_3 K R:51.179 R R:59.737 M R:24.444 K 0.518744 0.038150 R 0.518744 0.004322 M 0.038150 0.004322 Табела бр. 45. HR_B_REL_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_3 K R:51.705 R R:60.224 M R:19.111 K 0.524785 0.007150 R 0.524785 0.000617 M 0.007150 0.000617 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 83 Табела бр. 46. HR_N_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_3 K R:61.429 R R:44.224 M R:26.167 K 0.018439 0.003044 R 0.018439 0.309119 M 0.003044 0.309119 Табела бр. 47. HR_R_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_3 K R:45.170 R R:68.605 M R:24.389 K 0.000570 0.158325 R 0.000570 0.000196 M 0.158325 0.000196 Табела бр. 48. HR_G_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_3 K R:41.134 R R:74.645 M R:24.000 K 0.000000 0.330881 R 0.000000 0.000014 M 0.330881 0.000014 Табела бр. 49. HR_S_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_3 K R:55.679 R R:54.421 M R:18.889 K 1.000000 0.001819 R 1.000000 0.004009 M 0.001819 0.004009 Табела бр. 50. DANA_PR POREDJENJE P VREDNOSTI; DANA_PR K R:36.605 R R:80.271 M R:41.818 K 0.000000 1.000000 R 0.000000 0.000590 M 1.000000 0.000590 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 84 8.3. РЕЗУЛТАТИ ФАКТОРСКЕ АНАЛИЗЕ Табела бр. 51. VREDNOST AIGEN VREDNOSTI VREDNOST % UKUP. VARIJANSA KUMUL. VREDNOST KUMUL. % 1 11.22393 44.89573 11.22393 44.89573 2 2.74391 10.97562 13.96784 55.87136 3 2.08863 8.35451 16.05647 64.22586 4 1.68385 6.73539 17.74031 70.96125 5 1.58537 6.34148 19.32568 77.30273 6 1.13341 4.53364 20.45909 81.83637 Табела бр. 52. VARIJABLA KOMUNALITETI VIŠESTR. R-KVAD. STAROST 0.330945 TV 0.990841 TM 0.996602 BMI 0.993427 HR_B_IN_1 0.900406 HR_B_MAX_1 0.919843 HR_B_REL_1 0.934756 HR_N_1 0.921057 HR_R_1 0.843990 HR_G_1 0.767898 HR_S_1 0.838013 HR_B_IN_2 0.952331 HR_B_MAX_2 0.949750 HR_B_REL_2 0.949625 HR_N_2 0.955858 HR_R_2 0.814493 HR_G_2 0.787437 HR_S_2 0.845017 HR_B_IN_3 0.901130 HR_B_MAX_3 0.888636 HR_B_REL_3 0.878883 HR_N_3 0.881253 HR_R_3 0.795751 HR_G_3 0.806892 HR_S_ 0.709630 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 85 Табела бр. 53. VARIJABLA FAKTORSKA OPTEREĆENJA (NORMALIZOVANA VARIMAKS.ROTACIJA) METOD: GLAVNE KOMPONENTE FAKTOR 1 FAKTOR 2 FAKTOR 3 FAKTOR 4 FAKTOR 5 FAKTOR 6 STAROST 0.078348 -0.072522 0.109805 -0.090092 -0.055562 0.804802 TV -0.012717 -0.430685 0.051243 -0.177165 -0.139519 -0.728455 TM 0.002406 -0.904975 0.017002 -0.163556 -0.107602 -0.338404 BMI 0.019839 -0.917880 -0.023156 -0.078223 -0.025790 0.136132 HR_B_IN_1 0.232451 -0.038140 0.719168 0.321826 0.273356 0.287924 HR_B_MAX_1 0.598888 0.216626 0.354343 0.531113 0.097568 0.182287 HR_B_REL_1 0.392060 0.103455 0.740705 0.190894 -0.003187 -0.196734 HR_N_1 0.170327 0.065094 0.208794 0.844345 0.267061 -0.012738 HR_R_1 0.797702 0.107547 0.298959 0.190740 0.122069 -0.071625 HR_G_1 0.724526 0.052499 0.297499 0.266082 0.105404 0.087049 HR_S_1 0.275514 0.219351 0.163545 0.254710 0.726077 0.004676 HR_B_IN_2 0.182743 -0.063746 0.745003 0.313097 0.284532 0.303977 HR_B_MAX_2 0.544513 0.266336 0.305054 0.615461 0.103224 0.156020 HR_B_REL_2 0.359791 0.021781 0.836192 0.209851 0.034417 -0.149249 HR_N_2 0.122259 0.074131 0.267233 0.890890 0.219171 -0.044410 HR_R_2 0.837928 -0.058684 0.134403 0.159995 0.140567 -0.124500 HR_G_2 0.763824 -0.044992 0.237916 0.014691 0.247915 0.129997 HR_S_2 0.239052 0.048959 0.158700 0.261569 0.846144 0.057620 HR_B_IN_3 0.110370 -0.124965 0.721765 0.328098 0.319123 0.248551 HR_B_MAX_3 0.462670 0.212641 0.322241 0.599974 0.104616 0.170439 HR_B_REL_3 0.296405 0.074276 0.866440 0.156648 0.103204 -0.016554 HR_N_3 0.049078 0.049424 0.233005 0.875233 0.184778 -0.031526 HR_R_3 0.862297 -0.096565 0.115859 0.102008 0.120798 -0.029823 HR_G_3 0.761493 -0.004219 0.188272 -0.015565 0.251280 0.240318 HR_S_3 0.218088 -0.025776 0.159563 0.169116 0.826267 -0.003003 VALJ.VAR. 5.343778 2.145624 4.477833 4.085657 2.599615 1.806585 PROP.UKUPNO 0.213751 0.085825 0.179113 0.163426 0.103985 0.072263 Табела бр. 54. FAKTOR SEKUNDARNA I PRIMARNA (UNIKNA) FAKTORSKA OPTEREĆENJA SEKUND. 1 PRIMAR. 1 PRIMAR. 2 PRIMAR. 3 PRIMAR. 4 PRIMAR. 5 PRIMAR. 6 STAROST 0.107565 0.051702 0.080826 0.082202 0.119606 0.079075 -0.796413 TV -0.265306 0.060978 0.408214 0.127762 0.094915 0.074903 0.705754 TM -0.265254 0.075572 0.882641 0.092962 0.081928 0.043430 0.315841 BMI -0.145679 0.059407 0.905771 0.017912 0.034115 -0.008939 -0.148365 HR_B_IN_1 0.733342 0.000453 0.107424 0.477774 -0.061124 -0.071135 -0.217928 HR_B_MAX_1 0.785318 0.348925 -0.142068 0.094222 -0.250102 0.120234 -0.106963 HR_B_REL_1 0.601278 0.197706 -0.045603 0.538412 0.027740 0.172440 0.255180 HR_N_1 0.711119 -0.062018 0.003899 -0.033106 -0.582746 -0.064870 0.082440 HR_R_1 0.637738 0.595869 -0.047255 0.088958 0.036039 0.053875 0.132536 HR_G_1 0.649927 0.518613 0.008990 0.083245 -0.034688 0.074077 -0.024928 HR_S_1 0.626047 0.083689 -0.161742 -0.035935 -0.039556 -0.558603 0.053524 HR_B_IN_2 0.721974 -0.045668 0.131959 0.507340 -0.056425 -0.085437 -0.235063 HR_B_MAX_2 0.786704 0.293362 -0.191468 0.043680 -0.333056 0.115576 -0.080382 HR_B_REL_2 0.651023 0.149267 0.040880 0.617068 0.026977 0.148914 0.212555 HR_N_2 0.720252 -0.114433 -0.003916 0.020783 -0.624311 -0.013255 0.115348 HR_R_2 0.543907 0.664692 0.110390 -0.045857 0.034702 0.010413 0.176738 HR_G_2 0.557346 0.591361 0.096717 0.058549 0.178824 -0.097400 -0.077740 HR_S_2 0.642030 0.042117 0.010180 -0.046094 -0.040683 -0.674212 0.002126 HR_B_IN_3 0.685825 -0.107620 0.190018 0.494929 -0.083077 -0.129152 -0.182830 HR_B_MAX_3 0.746467 0.223911 -0.141490 0.073754 -0.331473 0.103369 -0.098557 HR_B_REL_3 0.657953 0.086589 -0.011685 0.648103 0.079209 0.079626 0.079788 HR_N_3 0.649858 -0.165652 0.014215 0.009400 -0.633309 0.001980 0.095819 HR_R_3 0.515867 0.699068 0.145340 -0.053969 0.081372 0.021507 0.079099 HR_G_3 0.537369 0.597276 0.053574 0.017516 0.199701 -0.107877 -0.190457 HR_S_3 0.561958 0.046113 0.077450 -0.019263 0.023733 -0.676099 0.055208 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 86 8.4. РЕЗУЛТАТИ ДИСКРИМИНАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ Табела бр. 55. N=103 REZULTATI DISKRIMINACIONE ANALIZE BR. VAR.: 23; NEZAVISNA: GRUPA (3 GRUPE) WILKSOVO LAMBDA: .13977 PRIBL. F (46,156)=5.6799 p< .0000 WILKSOVO LAMBDA PARCIJAL. LAMBDA F (2,78) P TOLER. 1-TOLER. (R-KVAD.) STAROST 0.218574 0.639450 21.98987 0.000000 0.738853 0.261147 BMI 0.140602 0.994062 0.23298 0.792720 0.715980 0.284020 HR_B_IN_1 0.141194 0.989896 0.39806 0.672977 0.125950 0.874050 HR_B_MAX_1 0.147618 0.946818 2.19062 0.118683 0.088205 0.911795 HR_B_REL_1 0.151893 0.920167 3.38361 0.038976 0.078216 0.921784 HR_N_1 0.145972 0.957492 1.73141 0.183769 0.103831 0.896169 HR_R_1 0.139843 0.999456 0.02121 0.979020 0.230801 0.769199 HR_G_1 0.140917 0.991843 0.32076 0.726553 0.306842 0.693158 HR_S_1 0.140561 0.994354 0.22144 0.801863 0.228956 0.771044 HR_B_IN_2 0.149036 0.937806 2.58642 0.081735 0.057536 0.942464 HR_B_MAX_2 0.141378 0.988602 0.44965 0.639492 0.062790 0.937210 HR_B_REL_2 0.155706 0.897632 4.44764 0.014820 0.056737 0.943263 HR_N_2 0.151175 0.924539 3.18321 0.046889 0.053074 0.946925 HR_R_2 0.141167 0.990086 0.39053 0.678017 0.229039 0.770961 HR_G_2 0.145111 0.963174 1.49112 0.231466 0.327297 0.672703 HR_S_2 0.141652 0.986690 0.52610 0.592987 0.190322 0.809678 HR_B_IN_3 0.155544 0.898570 4.40229 0.015436 0.119254 0.880746 HR_B_MAX_3 0.141866 0.985204 0.58573 0.559129 0.125154 0.874846 HR_B_REL_3 0.143904 0.971253 1.15430 0.320605 0.144517 0.855483 HR_N_3 0.141006 0.991216 0.34562 0.708861 0.138824 0.861176 HR_R_3 0.141631 0.986840 0.52008 0.596518 0.268974 0.731026 HR_G_3 0.148414 0.941738 2.41279 0.096222 0.315396 0.684604 HR_S_3 0.141321 0.989006 0.43353 0.649772 0.330811 0.669189 Табела бр. 56. KORENI UKLONJENI HI-KVAD. TESTOVI - KORENI UKLONJENI AIGEN- VREDNOST KANONIČKO R WILKSOVO LAMBDA HI -KVAD. SS P 0 2.178474 0.827879 0.139767 175.1323 46 0.000000 1 1.251007 0.745489 0.444246 72.2126 22 0.000000 Табела бр. 57. VARIJABLA MATRICA FAKTORSKE STRUKTURE KORELACIJA VARIJABLA-KAN.KOREN KOREN 1 KOREN 2 STAROST 0.334492 0.427001 BMI 0.026498 0.110151 HR_B_IN_1 0.188952 0.348252 HR_B_MAX_1 0.245074 0.187125 HR_B_REL_1 0.127750 0.196581 HR_N_1 -0.115471 0.286487 HR_R_1 0.313266 0.160792 HR_G_1 0.332932 0.177083 HR_S_1 0.039112 0.349953 HR_B_IN_2 0.203588 0.356898 HR_B_MAX_2 0.171028 0.218657 HR_B_REL_2 0.149251 0.282403 HR_N_2 -0.141151 0.356289 HR_R_2 0.273265 0.157809 HR_G_2 0.453474 0.120787 HR_S_2 0.037349 0.389549 HR_B_IN_3 0.116296 0.435963 HR_B_MAX_3 0.157618 0.183641 HR_B_REL_3 0.177070 0.269463 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 87 VARIJABLA MATRICA FAKTORSKE STRUKTURE KORELACIJA VARIJABLA-KAN.KOREN KOREN 1 KOREN 2 HR_N_3 -0.133301 0.293413 HR_R_3 0.357426 0.128193 HR_G_3 0.549152 0.066945 HR_S_3 0.053007 0.282101 Табела бр. 58. GRUPA KLASIFIKACIONA MATRICA REDOVI: OPSERVIRANO KOLONE: PREDIKCIJA PROC. TAČNO K p=.54369 R p=.36893 M p=.08738 K 100.0000 56 0 0 R 94.7368 2 36 0 M 100.0000 0 0 9 UKUP. 98.0583 58 36 9 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 88 8.5. РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА VARIJABLA: DANA_PR CENZORSKA VARIJABLA: STATUS NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA UKUPAN BROJ VALIDNIH OPSERVACIJA: 103 NECENZURISANO: 37 ( 35.92%) CENZURISANO: 66 ( 64.08%) HI-KVAD. TEST HI-KVAD. = 5.745858 SS = 2 p = .05655 VARIJABLA: DANA_PR CENZORSKA VARIJABLA: STATUS NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA UKUPAN BROJ VALIDNIH OPSERVACIJA: 92 NECENZURISANO: 34 ( 36.96%) CENZURISANO: 58 ( 63.04%) VALIDNE OPSERVACIJE: GRUPA 1 (K ): 57 G GRUPA 2 (R ): 35 NECENZURISANO: 16 ( 28.07%) 18 ( 51.43%) CENZURISANO: 41 ( 71.93%) 17 ( 48.57%) GEHAN WILCOXONOV TEST WW = -405.0 ZBIR = 1361E2 VAR.= 32442. TEST VRED.= -2.24576 p = .02472 VARIJABLA: DANA_PR CENZORSKA VARIJABLA: STATUS NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA UKUPAN BROJ VALIDNIH OPSERVACIJA: 68 NECENZURISANO: 19 ( 27.94%) CENZURISANO: 49 ( 72.06%) VALIDNE OPSERVACIJE: GRUPA 1 (K ): 57 GRUPA 2 (M ): 11 NECENZURISANO: 16 ( 28.07%) 3 ( 27.27%) CENZURISANO: 41 ( 71.93%) 8 ( 72.73%) GEHAN WILCOXONOV TEST WW = -79.00 ZBIR = 57610. VAR.= 7928.3 TEST VRED.= -.881615 p = .37799 VARIJABLA: DANA_PR CENZORSKA VARIJABLA: STATUS NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA UKUPAN BROJ VALIDNIH OPSERVACIJA: 46 NECENZURISANO: 21 ( 45.65%) CENZURISANO: 25 ( 54.35%) VALIDNE OPSERVACIJE: GRUPA 1 (R ): 35 GRUPA 2 (M ): 11 NECENZURISANO: 18 ( 51.43%) 3 ( 27.27%) CENZURISANO: 17 ( 48.57%) 8 ( 72.73%) GEHAN WILCOXONOV TEST WW = 49.000 ZBIR = 17788. VAR.= 3308.4 TEST VRED.= .8432046 p = .39911 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 89 8.6. РЕЗУЛТАТИ COXOVE РЕГРЕСИОНЕ АНАЛИЗЕ Табела бр. 59. Преглед обрађених опсервација N PROC. ANALIZIRANIH OPSERVACIJA DOGAĐAJ 37 34.3% CENZURISANO 65 60.2% UKUP. 102 94.4% ODBAČENIH OPSERVACIJA OPSERVACIJA BEZ VREDNOSTI 6 5.6% OPSERVACIJA SA NEGATIVNIM VREMENOM 0 .0% CENZURISANO OPSERVACIJA PRE POČETKA 0 .0% UKUP. 6 5.6% UKUP. 108 100.0% Табела бр. 60. Варијабле у једначини VARIJABLA B S.GR. WALD SS P Exp(B) 95.0% I.P.ZA Exp(B) GRUPA 7.516 2 .023 GRUPA(1) 1.206 .485 6.180 1 .013 3.340 1.291 8.642 GRUPA(2) -.216 .793 .074 1 .785 .806 .170 3.810 Hx_LM .727 .370 3.855 1 .050 2.068 1.001 4.271 Hx_F 1.408 .689 4.181 1 .041 4.089 1.060 15.774 HR_B_IN_1 -.050 .019 6.897 1 .009 .952 .917 .987 HR_B_MAX_1 .046 .015 9.096 1 .003 1.047 1.016 1.079 HR_B_REL_1 -.036 .017 4.252 1 .039 .965 .933 .998 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 90 9. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 9.1. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ И АНАЛИЗЕ РАЗЛИКА 9.1.1. СТАРОСТ ИСПИТАНИКА - STAROST У основном узорку истраживања, у варијабли Старост испитаника (STAROST) резултати су се кретали у распону од 16 до 67 са аритметичком средином од 43.5189 и стандардном девијацијом од 12.5836 (Слика 3.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 41.0954 до 45.9423. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.604573, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.014388, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of STAROST Results 36v *106c STAROST = 106*5*normal(x, 43.5189, 12.5836) 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 STAROST 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 N o of o bs Слика бр. 3. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 91 У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 43.4386 са стандардном девијацијом од 10.09423 (I.P.95% 40.7602 - 46.117) (Слика 4.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 49.4211 са стандардном девијацијом од 11.0542 (I.P.95% 45.7876 - 53.054). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 23.5455 са стандардном девијацијом од 8.2869 (I.P.95% 17.9782 - 29.1127). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 30.17951 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Boxplot by Group Variable: STAROST Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 10 20 30 40 50 60 70 ST AR O S T Слика бр. 4. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 5.983 је продуковала z-вредност од 2.50275, која је била статистички значајна (p=0.037). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 92 • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 19.893 је продуковала z-вредност од 4.08722, која је била статистички високо значајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 25.876 је продуковала z-вредност од 5.462, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.047) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.033) • Број дана праћења испитаника - DANA_PR (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна висина испитаника - ТV (p=0.000). 9.1.2. ТЕЛЕСНА ВИСИНА ИСПИТАНИКА - ТV У основном узорку истраживања, у варијабли Телесна висина испитаника (ТV) резултати су се кретали у распону од 156.6 до 200 са аритметичком средином од 174.1094 и стандардном девијацијом од 9.479 (Слика 5.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 172.2839 до 175.935. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.082357, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 93 дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.753129, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран у смеру нижих вредности. Histogram of TV Results 36v *106c TV = 106*5*normal(x, 174.1094, 9.479) 150 155 160 165 170 175 180 185 190 195 200 205 TV 0 5 10 15 20 25 30 35 40 N o of o bs Слика бр. 5. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 174.9404 са стандардном девијацијом од 10.85732 (I.P.95% 172.0595 - 177.8212) (Слика 6.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 172.4211 са стандардном девијацијом од 7.1947 (I.P.95% 170.0562 - 174.786). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 175.6364 са стандардном девијацијом од 8.6287 (I.P.95% 169.8395 - 181.4332). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 1.402505 није била статистички значајна (p = 0.496). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 94 Boxplot by Group Variable: TV Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 162 164 166 168 170 172 174 176 178 180 182 184 186 188 TV Слика бр. 6. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.519 је продуковала z-вредност од 0.846058, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 0.696 је продуковала z-вредност од 0.581278, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 3.215 је продуковала z-вредност од 1.077, која није била статистички значајна (p=0.845). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајна позитивна корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 95 Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Старост испитаника - STAROST (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.016) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_MAX_1 (p=0.002) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - - HR_B_IN_2 (p=0.041) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_MAX_2 (p=0.002) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.013) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_MAX_3 (p=0.006) 9.1.3. ТЕЛЕСНА МАСА ИСПИТАНИКА - ТМ У основном узорку истраживања, у варијабли Телесна маса испитаника (ТМ) резултати су се кретали у распону од 50 до 113 са аритметичком средином од 71.6698 и стандардном девијацијом од 13.6233 (Слика 7.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 69.0461 до 74.2935. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.271217, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.808803, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран у смеру нижих вредности. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 96 Histogram of TM Results 36v *106c TM = 106*10*normal(x, 71.6698, 13.6233) 40 50 60 70 80 90 100 110 120 TM 0 5 10 15 20 25 30 35 40 N o of o bs Слика бр. 7. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 73.0526 са стандардном девијацијом од 13.2953 (I.P.95% 69.5249 - 76.5803) (Слика 8.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 70.5526 са стандардном девијацијом од 14.678 (I.P.95% 65.7281 - 75.377). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 68.3636 са стандардном девијацијом од 11.57819 (I.P.95% 60.5853 - 76.142). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 2.28133 није била статистички значајна (p = 0.320). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 97 Boxplot by Group Variable: TM Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 50 55 60 65 70 75 80 85 90 TM Слика бр. 8. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.500 је продуковала z-вредност од 1.226171, која није била статистички значајна (p=0.660). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 4.689 је продуковала z-вредност од 1.163501, која није била статистички значајна (p=0.734). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 2.189 је продуковала z-вредност од 0.369, која није била статистички значајна (p=1.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Телесна висина испитаника - ТV (p=0.000) • Индекс телесне масе - BMI (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 98 Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_MAX_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.011) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.003) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_MAX_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.016) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_MAX_3 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.030) 9.1.4. ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ - BMI У основном узорку истраживања, у варијабли Индекс телесне масе (BMI) резултати су се кретали у распону од 18.3058 до 33.633 са аритметичком средином од 23.5151 и стандардном девијацијом од 3.2101 (Слика 9.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 22.8968 до 24.1333. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 1.300879, што указује да су се подаци дистрибуирали лептокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 1.038729, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран изразито у смеру нижих вредности. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 99 Histogram of BMI Results 36v *106c BMI = 106*2*normal(x, 23.5151, 3.2101) 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 BMI 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 9. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 23.7414 са стандардном девијацијом од 2.79442 (I.P.95% 22.9999 - 24.4828) (Слика 10.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 23.6127 са стандардном девијацијом од 3.9595 (I.P 95% 22.3112 - 24.914). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 22.0052 са стандардном девијацијом од 1.90461 (I.P 95% 20.7257 - 23.2847). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 3.699138 није била статистички значајна (p = 0.157). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 100 Boxplot by Group Variable: BMI Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 BM I Слика бр. 10. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 0.129 је продуковала z-вредност од 0.760907, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 1.736 је продуковала z-вредност од 1.901756, која није била статистички значајна (p=0.172). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 1.608 је продуковала z-вредност од 1.364, која није била статистички значајна (p=0.518). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајна позитивна корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 101 Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_MAX_1 (p=0.027) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_MAX_2 (p=0.009) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_MAX_3 (p=0.028) 9.1.5. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ- ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_IN_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење (HR_B_IN_1) резултати су се кретали у распону од 56 до 120 са аритметичком средином од 86.7619 и стандардном девијацијом од 13.3031 (Слика 11.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 84.1874 до 89.3364. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.083955, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.04816, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 102 Histogram of HR_B_IN_1 Results 36v *106c HR_B_IN_1 = 105*10*normal(x, 86.7619, 13.3031) 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 HR_B_IN_1 0 5 10 15 20 25 30 35 N o of o bs Слика бр. 11. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 87.4211 са стандардном девијацијом од 12.17865 (I.P.95% 84.1896 - 90.6525) (Слика 12.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 90.6579 са стандардном девијацијом од 11.9487 (I.P 95% 86.7305 - 94.585). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 68.2 са стандардном девијацијом од 9.24722 (I.P.95% 61.5849 - 74.8151). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 19.90953 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 103 Boxplot by Group Variable: HR_B_IN_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 H R _B _I N _1 Слика бр. 12. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 3.237 је продуковала z-вредност од 0.8974, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 19.221 је продуковала z-вредност од 4.014905, која је била статистички високозначајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 22.458 је продуковала z-вредност од 4.402, која није била статистички значајна (p=4.402). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 104 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_MAX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_MAX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_MAX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 105 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна висина испитаника - ТV (p=0.016). 9.1.6. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_B_IN_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење (HR_B_IN_2) резултати су се кретали у распону од 58 до 112 са аритметичком средином од 83.1748 и стандардном девијацијом од 10.2301 (Слика 13.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 81.1754 до 85.1741. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.167969, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.054789, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 106 Histogram of HR_B_IN_2 Results 36v *106c HR_B_IN_2 = 103*5*normal(x, 83.1748, 10.2301) 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 HR_B_IN_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 13. контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 83.375 са стандардном девијацијом од 9.10457 (I.P.95% 80.9368 - 85.8132) (Слика 14.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 86.2105 са стандардном девијацијом од 9.8067 (I.P.95% 82.9872 - 89.434). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 69.1111 са стандардном девијацијом од 7.28774 (I.P.95% 63.5093 - 74.713). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 18.04975 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 107 Boxplot by Group Variable: HR_B_IN_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 60 65 70 75 80 85 90 95 100 H R _B _I N _2 Слика бр. 14. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.836 је продуковала z-вредност од 1.284021, која није била статистички значајна (p=0.597). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 14.264 је продуковала z-вредност од 3.610929, која је била статистички високо значајна (p=0.001). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 17.099 је продуковала z-вредност од 4.226, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Старост испитаника - STAROST (p=0.047) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 108 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (P=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 109 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење -HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна висина испитаника - ТV (p=0.041). 9.1.7. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_IN_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење (HR_B_IN_3) резултати су се кретали у распону од 60 до 96 са аритметичком средином од 80.3981 и стандардном девијацијом од 7.9438 (Слика 15.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 78.8455 до 81.9506. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.494593, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.316559, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 110 Histogram of HR_B_IN_3 Results 36v *106c HR_B_IN_3 = 103*5*normal(x, 80.3981, 7.9438) 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 HR_B_IN_3 0 5 10 15 20 25 30 35 N o of o bs Слика бр. 15. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 81.5536 са стандардном девијацијом од 7.64893 (I.P.95% 79.5052 - 83.602) (Слика 16.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 81.4737 са стандардном девијацијом од 6.6199 (I.P.95% 79.2978 - 83.65). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 68.6667 са стандардном девијацијом од 5.47723 (I.P. 95% 64.4565 - 72.8768). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 16.74396 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 111 Boxplot by Group Variable: HR_B_IN_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 62 64 66 68 70 72 74 76 78 80 82 84 86 88 90 92 H R _B _I N _3 Слика бр. 16. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 0.080 је продуковала z-вредност од 0.064583, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 12.887 је продуковала z-вредност од 3.964033, која је била статистички високо козначајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 12.807 је продуковала z-вредност од 3.803, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 112 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (п=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.002) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.003) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 113 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Сличност група контролори и рекреативаца у иницијалном пулсу на бицикергометру у односу на професионалну групу спортиста (мачеваоци), указује на ту разлику, јер мачеваоци имају интензивније тренинге у свом спорту и ниво припремљености за ту врсту напора је им је знатно већи, што је и разумљиво. 9.1.8. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 2' ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ (HR_B_IN) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру (HR_B_IN), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 17.). Добијена Hi-квадрат вредност од 78.52078 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_B_IN_1 HR_B_IN_2 HR_B_IN_3 70 75 80 85 90 95 100 105 Слика бр. 17. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 114 Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика између мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 355.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 379.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 331, што је било високо статистички значајно (p=0.000) 9.1.9. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење (HR_B_МАX_1) резултати су се кретали у распону од 88 до 164 са аритметичком средином од 120.8762 и стандардном девијацијом од 16.411 (Слика 18.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 117.7003 до 124.0521. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.484907, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.113608, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 115 Histogram of HR_B_MAX_1 Results 36v *106c HR_B_MAX_1 = 105*10*normal(x, 120.8762, 16.411) 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 HR_B_MAX_1 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 N o of o bs Слика 18. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 119.193 са стандардном девијацијом од 14.81486 (I.P.95% 115.2621 - 123.1239) (Слика 19.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 127.5789 са стандардном девијацијом од 17.2292 (I.P.95% 121.9159 - 133.242). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 105 са стандардном девијацијом од 6.20036 (I.P.95% 100.5645 - 109.4355). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 15.95134 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 116 Boxplot by Group Variable: HR_B_MAX_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 100 110 120 130 140 150 H R _B _M A X _1 Слика бр. 19. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 8.386 је продуковала z-вредност од 2.04511, која није била статистички значајна (p=0.123). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 14.193 је продуковала z-вредност од 2.824127, која је била статистички значајна (p=0.014). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 22.579 је продуковала z-вредност од 3.929, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 117 • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (P=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 118 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајне негативне корелационе везе су утврдјене са следећим варијаблама: • Телесна висина испитаника - ТV (p=0.002) • Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.001) • Индекс телесне масе - BMI (p=0.027) 9.1.10. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење (HR_B _МАX_2) резултати су се кретали у распону од 90 до 142 са аритметичком средином од 115.7864 и стандардном девијацијом од 12.6364 (Слика 20.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 113.3167 до 118.2561. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.760864, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.142617, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 119 Histogram of HR_B_MAX_2 Results 36v *106c HR_B_MAX_2 = 103*5*normal(x, 115.7864, 12.6364) 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 HR_B_MAX_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 N o of o bs Слика бр. 20. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 115.375 са стандардном девијацијом од 12.96788 (I.P.95% 111.9022 - 118.8478) (Слика 21.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 119.2632 са стандардном девијацијом од 11.6287 (I.P.95% 115.4409 - 123.085). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 103.6667 са стандардном девијацијом од 5.52268 (I.P.95% 99.4216 - 107.9118). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 12.37257 је била статистички високо значајна (p = 0.002). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 120 Boxplot by Group Variable: HR_B_MAX_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 95 100 105 110 115 120 125 130 135 H R _B _M A X _2 Слика бр. 21. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 3.888 је продуковала z-вредност од 1.395825, која није била статистички значајна (p=0.488). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 11.708 је продуковала z-вредност од 2.801535, која је била статистички значајна (p=0.015). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 15.597 је продуковала z-вредност од 3.505, која је била статистички високо значајна (p=0.001). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 121 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_D_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 122 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Телесна висина испитаника - ТV (p=0.002) • Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.000) • Индекс телесне масе - BMI (p=0.009) 9.1.11. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_МАX_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење (HR_B _МАX_3) резултати су се кретали у распону од 90 до 132 са аритметичком средином од 112.0777 и стандардном девијацијом од 10.0476 (Слика 22.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 110.114 до 114.0414. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.484628, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.15356, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 123 Histogram of HR_B_MAX_3 Results 36v *106c HR_B_MAX_3 = 103*5*normal(x, 112.0777, 10.0476) 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 HR_B_MAX_3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 N o of o bs Слика бр. 22. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 111.6607 са стандардном девијацијом од 10.04223 (I.P.95% 108.9714 - 114.35) (Слика 23.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 114.6842 са стандардном девијацијом од 9.867 (I.P.95% 111.441 - 117.927). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 103.6667 са стандардном девијацијом од 5.52268 (I.P.95% 99.4216 - 107.9118). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 10.28223 је била статистички високо значајна (p = 0.006). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 124 Boxplot by Group Variable: HR_B_MAX_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 96 98 100 102 104 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124 126 H R _B _M A X _3 Слика бр. 23. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 3.024 је продуковала z-вредност од 1.362898, која није била статистички значајна (p=0.519). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 7.994 је продуковала z-вредност од 2.491609, која је била статистички значајна (p=0.038). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 11.018 је продуковала z-вредност од 3.186, која је била статистички високо значајна (p=0.004). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 125 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 126 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Телесна висина испитаника - ТV (p=0.006) • Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.001) • Индекс телесне масе - BMI (p=0.028) 9.1.12. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА МАКСИМАЛНА У ТЕСТУ НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ (HR_B_МАX) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру (HR_B_МАX), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 24.). Добијена Hi-квадрат вредност од 79.408 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 127 Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_B_MAX_1 HR_B_MAX_2 HR_B_MAX_3 100 105 110 115 120 125 130 135 140 Слика бр. 24. Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика између мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 439, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 302.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 270.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 128 9.1.13. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење (HR_B_REL_1) резултати су се кретали у распону од 56 до 119 са аритметичком средином од 83.1905 и стандардном девијацијом од 12.5047 (Слика 25.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 80.7705 до 85.6104. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.012134, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.163187, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of HR_B_REL_1 Results 36v *106c HR_B_REL_1 = 105*10*normal(x, 83.1905, 12.5047) 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 HR_B_REL_1 0 5 10 15 20 25 30 35 40 N o of o bs Слика бр. 25. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 83.1404 са стандардном девијацијом од 12.83333 (I.P.95% 79.7352 - 86.5455) (Слика 26.). У Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 129 субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 86.1053 са стандардном девијацијом од 11.5239 (I.P. 95% 82.3175 - 89.893). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 72.4 са стандардном девијацијом од 8.42219 (I.P. 95% 66.3751 - 78.4249). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 10.98256 је била статистички високо значајна (p = 0.004). Boxplot by Group Variable: HR_B_REL_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 60 65 70 75 80 85 90 95 100 H R _B _R E L_ 1 Слика бр. 26. Испитивање мeђусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.965 је продуковала z-вредност од 1.17109, која није била статистички значајна (p=0.725). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 10.740 је продуковала z-вредност од 2.709536, која је била статистички значајна (p=0.020). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 130 • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 13.705 је продуковала z-вредност од 3.304, која је била статистички високо значајна (p=0.003). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 131 • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење -HR_S_3 (p=0.032) 9.1.14. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење (HR_B_REL_2) резултати су се кретали у распону од 60 до 102 са аритметичком средином од 81.4854 и стандардном девијацијом од 9.5874 (Слика 27.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 79.6117 до 83.3592. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.365491, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.029114, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 132 Histogram of HR_B_REL_2 Results 36v *106c HR_B_REL_2 = 103*5*normal(x, 81.4854, 9.5874) 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 HR_B_REL_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 27. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 81.75 са стандардном девијацијом од 9.67706 (I.P.95% 79.1585 - 84.3415) (Слика 28.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 83.6316 са стандардном девијацијом од 8.4962 (I.P.95% 80.839 - 86.424). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 70.7778 са стандардном девијацијом од 6.5532 (I.P.95% 65.7405 - 75.815). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 14.24638 је била статистички високо значајна (p= 0.001). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 133 Boxplot by Group Variable: HR_B_REL_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 60 65 70 75 80 85 90 95 H R _B _R E L_ 2 Слика бр. 28. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 1.882 је продуковала z-вредност од 1.190253, која није била статистички значајна (p=0.702). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 10.972 је продуковала z-вредност од 3.179234, која је била статистички високо значајна (p=0.004). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 12.854 је продуковала z-вредност од 3.755, која је била статистички високо значајна (p=0.001). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 134 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (п=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 135 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.002) 9.1.15. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_B_REL_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење (HR_B_REL_3) резултати су се кретали у распону од 60 до 100 са аритметичком средином од 79.9515 и стандардном девијацијом од 8.2431 (Слика 29.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 78.3404 до 81.5625. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.042505, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.01763, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 136 Histogram of HR_B_REL_3 Results 36v *106c HR_B_REL_3 = 103*5*normal(x, 79.9515, 8.2431) 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 HR_B_REL_3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 29. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 79.8929 са стандардном девијацијом од 7.75694 (I.P.95% 77.8155 - 81.9702) (Слика 30.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 82.2105 са стандардном девијацијом од 7.9293 (I.P.95% 79.6042 - 84.817). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 70.7778 са стандардном девијацијом од 6.5532 (I.P.95% 65.7405 - 75.815). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 13.93996 је била статистички високо значајна (p = 0.001). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 137 Boxplot by Group Variable: HR_B_REL_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 62 64 66 68 70 72 74 76 78 80 82 84 86 88 90 92 H R _B _R EL _3 Слика бр. 30. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.318 је продуковала z-вредност од 1.356537, која није била статистички значајна (p=0.525). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 9.115 је продуковала z-вредност од 3.03777, која је била статистички високо значајна (p=0.007). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 11.433 је продуковала z-вредност од 3.712, која је била статистички високо значајна (p=0.001). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 138 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 139 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.001) • Број дана праћења испитаника - ДАНА_ПР (p=0.032) Брзина опоравка је показатељ функционалне способности у организму. Дужи опоравак указује на потрошене скривене резерве које се углавном опскрбљују продужено појачаном фреквенцијом срца. Латентни замор тешко је открити и не даје директне и брзе симптоме замора. Овим начином их откривамо и указујемо на потенцијалне зоне ризика у напору. У све три групе се види значајна разлика у опоравку у три мерења. 9.1.16. ФРЕКВЕНЦИЈА ПУЛСА У 3' ОПОРАВКА НАКОН ТЕСТА НА БИЦИКЛЕГОМЕТРУ (HR_B_REL) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру (HR_B_REL), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 31.). Добијена Hi-квадрат вредност од 22.97231 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 140 Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_B_REL_1 HR_B_REL_2 HR_B_REL_3 68 70 72 74 76 78 80 82 84 86 88 90 92 94 96 98 Слика бр. 31. Међусобно упоредјивање и испитивање статистичке значајности разлика између мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 809, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 840.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 546.5, што је било високо статистички значајно (p=0.001) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 141 9.1.17. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_N_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током степ теста- прво мерење (HR_N_1) резултати су се кретали у распону од 98 до 153 са аритметичком средином од 125.0762 и стандардном девијацијом од 12.4319 (Слика 32.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 122.6703 до 127.4821. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.730243, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.212156, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of HR_N_1 Results 36v *106c HR_N_1 = 105*5*normal(x, 125.0762, 12.4319) 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 HR_N_1 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 N o of o bs Слика бр. 32. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 128.807 са стандардном девијацијом од 12.89163 (I.P.95% 125.3864 - 132.2276) (Слика 33.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 121.8947 са стандардном девијацијом од 11.1593 (I.P.95% 118.2268 - 125.563). У субузорку Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 142 мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 115.9 са стандардном девијацијом од 3.92853 (I.P.95% 113.0897 - 118.7103). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 14.42235 је била статистички високо значајна (p = 0.001). Boxplot by Group Variable: HR_N_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 105 110 115 120 125 130 135 140 145 H R _N _1 Слика бр. 33. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 6.912 је продуковала z-вредност од 2.705266, која је била статистички значајна (p=0.020). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 12.907 је продуковала z-вредност од 3.238555, која је била статистички високо значајна (p=0.004). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 5.995 је продуковала z-вредност од 1.530, која није била статистички значајна (p=0.378). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 143 Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 144 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.016) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.011). 9.1.18. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_N_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током степ теста-друго мерење (HR_N_2) резултати су се кретали у распону од 98 до 144 са аритметичком средином од 120.3107 и стандардном девијацијом од 10.5904 (Слика 34.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 118.2409 до 122.3805. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.605404, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.147609, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 145 Histogram of HR_N_2 Results 36v *106c HR_N_2 = 103*5*normal(x, 120.3107, 10.5904) 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 HR_N_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 34. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 123.9643 са стандардном девијацијом од 10.64803 (I.P.95% 121.1127 - 126.8158) (Слика 35.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 117.1579 са стандардном девијацијом од 9.2693 (I.P.95% 114.1111 - 120.205). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 110.8889 са стандардном девијацијом од 3.55121 (I.P.95% 108.1592 - 113.6186). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 18.78079 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 146 Boxplot by Group Variable: HR_N_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 105 110 115 120 125 130 135 140 H R _N _2 Слика бр. 35. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 6.806 је продуковала z-вредност од 2.942219, која је била статистички високо значајна (p=0.010). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 13.075 је продуковала z-вредност од 3.776802, која је била статистички висо козначајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 6.269 је продуковала z-вредност од 1.991, која није била статистички значајна (p=0.140). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утвђјене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 147 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.008) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 148 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.016) 9.1.19. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_N_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током степ теста- треће мерење (HR_N_3) резултати су се кретали у распону од 98 до 138 са аритметичком средином од 116.7087 и стандардном девијацијом од 8.0338 (Слика 36.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 115.1386 до 118.2789. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.096869, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.07221, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of HR_N_3 Results 36v *106c HR_N_3 = 103*5*normal(x, 116.7087, 8.0338) 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 HR_N_3 0 5 10 15 20 25 30 35 40 N o of o bs Слика бр. 36. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 149 У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 119.1786 са стандардном девијацијом од 8.09962 (I.P.95% 117.0095 - 121.3477) (Слика 37.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 114.4474 са стандардном девијацијом од 7.4133 (I.P.95% 112.0107 - 116.884). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 110.8889 са стандардном девијацијом од 3.55121 (I.P.95% 108.1592 - 113.6186). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 14.98003 је била статистички високо значајна (p = 0.001). Boxplot by Group Variable: HR_N_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124 126 128 130 H R _N _3 Слика бр. 37. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 4.731 је продуковала z-вредност од 2.739864, која је била статистички значајна (p=0.018). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 150 • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 8.290 је продуковала z-вредност од 3.286395, која је била статистички високо значајна (p=0.003). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 3.559 је продуковала z-вредност од 1.630, која није била статистички значајна (p=0.309). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 151 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.017) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.045) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.032) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утврђена са варијаблом Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.030). Рационализација покрета је елемент моторичке обуке. Код иницијалног теста испитаници користе мишићне групе које нису неопходне код извођења (мобилише више мишићних група него што је потребно). Код поновљеног теста захваљујући моторичкој едукацији рационализује моторичку радњу, користи неопходне мишићне групе за извођење ове радње-самим тим је кардиоваскуларни систем мање оптерећен и мирнији је. Испитивањем значајности разлика између првог и трећег мерења можемо утврдити високу значајност код све три групе испитаника. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 152 9.1.20. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ СТЕП ТЕСТА (HR_N) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција срца током степ теста (HR_N), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 38.). Добијена Hi- квадрат вредност од 99.71667 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_N_1 HR_N_2 HR_N_3 105 110 115 120 125 130 135 140 Слика бр. 38. Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика између мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 253, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 203.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 153 Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 180.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) 9.1.21. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА- ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_R_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење (HR_R_1) резултати су се кретали у распону од 70 до 143 са аритметичком средином од 115.2381 и стандардном девијацијом од 14.2306 (Слика 39.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 112.4841 до 117.9921. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.01442, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.206617, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 154 Histogram of HR_R_1 Results 36v *106c HR_R_1 = 105*10*normal(x, 115.2381, 14.2306) 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 HR_R_1 0 5 10 15 20 25 30 35 40 N o of o bs Слика бр. 39. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 112.5965 са стандардном девијацијом од 13.92564 (I.P.95% 108.9015 - 116.2915) (Слика 40.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 122.6316 са стандардном девијацијом од 12.3997 (I.P.95% 118.5559 - 126.707). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 102.2 са стандардном девијацијом од 6.12463 (I.P.95% 97.8187 - 106.5813). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 21.53928 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 155 Boxplot by Group Variable: HR_R_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 H R _R _1 Слика бр. 40. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 10.035 је продуковала z-вредност од 3.132305, која је била статистички високо значајна (p=0.005). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 10.397 је продуковала z-вредност од 2.542605, која је била статистички значајна (p=0.033). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 20.432 је продуковала Z-вредност од 4.298, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење -HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 156 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење -HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 157 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.001) 9.1.22. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА- ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_R_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење (HR_R_2) резултати су се кретали у распону од 82 до 160 са аритметичком средином од 111.233 и стандардном девијацијом од 12.6895 (Слика 41.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 108.753 до 113.713. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 1.029297, што указује да су се подаци дистрибуирали лептокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.359413, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 158 Histogram of HR_R_2 Results 36v *106c HR_R_2 = 103*10*normal(x, 111.233, 12.6895) 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 HR_R_2 0 5 10 15 20 25 30 35 N o of o bs Слика бр. 41. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 109.1429 са стандардном девијацијом од 12.12125 (I.P.95% 105.8968 - 112.3889) (Слика 42.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 117 са стандардном девијацијом од 11.9436 (I.P.95% 113.0742 - 120.926). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 99.8889 са стандардном девијацијом од 7.06124 (I.P. 95% 94.4611 - 105.3166). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 16.75077 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 159 Boxplot by Group Variable: HR_R_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 H R _R _2 Слика бр. 42. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 7.857 је продуковала z-вредност од 2.670118, која је била статистички значајна (p=0.023). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 9.254 је продуковала z-вредност од 2.369562, која није била статистички значајна (p=0.053). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 17.111 је продуковала z-вредност од 3.809, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 160 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.001) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.002) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.017) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 161 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (п=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) 9.1.23. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА- ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_R_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење (HR_R_3) резултати су се кретали у распону од 86 до 138 са аритметичком средином од 109.3786 и стандардном девијацијом од 10.6744 (Слика 43.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 107.2924 до 111.4648. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.444564, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.043365, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 162 Histogram of HR_R_3 Results 36v *106c HR_R_3 = 103*5*normal(x, 109.3786, 10.6744) 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 HR_R_3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 N o of o bs Слика бр. 43. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 106.6964 са стандардном девијацијом од 9.99985 (I.P.95% 104.0185 - 109.3744) (Слика 44.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 115.5789 са стандардном девијацијом од 9.0781 (I.P.95% 112.595 - 118.563). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 99.8889 са стандардном девијацијом од 7.06124 (I.P.95% 94.4611 - 105.3166). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 22.51222 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 163 Boxplot by Group Variable: HR_R_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 H R _R _3 Слика бр. 44. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 8.883 је продуковала z-вредност од 3.732103, која је била статистички високо значајна (p=0.001). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 6.807 је продуковала z-вредност од 1.936757, која није била статистички значајна (p=0.158). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 15.690 је продуковала z-вредност од 3.992, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 164 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_n_1 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - ХHR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.004) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.003) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.032) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 165 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.002) Моторички задатак за рамена предвиђен задатом вежбам (одводиоц у зглобу рамена) брзо адаптира мишиће раменог појаса на оптерећење основног покрета. Код субузорка контролори и рекреативци показана је статистички значајна разлика јер нису моторички припремљени као мачеваоци група, која је већ припремљена за овај напор, јер је третирана. Међусобним испитивањем разлика између мерења тестирање је дало високо статистички значајне разлике између првог и трећег мерења. 9.1.24. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ОДВОДИОЦА У ЗГЛОБУ РАМЕНА (HR_R) Значајност разлика измедју резултата у варијабли Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена (HR_R), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 45.). Добијена Hi-квадрат вредност од 61.50933 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 166 Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_R_1 HR_R_2 HR_R_3 95 100 105 110 115 120 125 130 135 Слика бр. 45. Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика измедју мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 867.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 861, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 942.5, што је било статистички значајно (p=0.011) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 167 9.1.25. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_G_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење (HR_G_1) резултати су се кретали у распону од 81 до 142 са аритметичком средином од 111.7524 и стандардном девијацијом од 12.7028 (Слика 46.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 109.2941 до 114.2107. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.664483, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.030424, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of HR_G_1 Results 36v *106c HR_G_1 = 105*5*normal(x, 111.7524, 12.7028) 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 HR_G_1 0 5 10 15 20 25 30 35 N o of o bs Слика бр. 46. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 109.2281 са стандардном девијацијом од 11.27738 (I.P.95% 106.2358 - 112.2204) (Слика 47.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 118.8158 са Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 168 стандардном девијацијом од 12.4202 (I.P.95% 114.7334 - 122.898). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 99.3 са стандардном девијацијом од 3.97352 (I.P.95% 96.4575 - 102.1425). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 25.84511 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Boxplot by Group Variable: HR_G_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 H R _G _1 Слика бр. 47. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 9.588 је продуковала z-вредност од 3.758078, која је била статистички високо значајна (p=0.001). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 9.928 је продуковала z-вредност од 2.389704, која није била статистички значајна (p=0.051). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 19.516 је продуковала z-вредност од 4.520, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 169 Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 170 • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.001) 9.1.26. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_G_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење (HR_G_2) резултати су се кретали у распону од 87 до 140 са аритметичком средином од 110.8155 и стандардном девијацијом од 13.2123 (Слика 48.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 108.2333 до 113.3977. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.653803, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.368173, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 171 Histogram of HR_G_2 Results 36v *106c HR_G_2 = 103*5*normal(x, 110.8155, 13.2123) 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 HR_G_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 N o of o bs Слика бр. 48. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 106.5536 са стандардном девијацијом од 10.11016 (I.P.95% 103.8461 - 109.2611) (Слика 49.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 120.0526 са стандардном девијацијом од 13.123 (I.P.95% 115.7392 - 124.366). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 98.3333 са стандардном девијацијом од 4.33013 (I.P.95% 95.0049 - 101.6618). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 31.64092 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 172 Boxplot by Group Variable: HR_G_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 H R _G _2 Слика бр. 49. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 13.499 је продуковала z-вредност од 4.511886, која је била статистички високо значајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 8.220 је продуковала z-вредност од 2.149415, која није била статистички значајна (p=0.095). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 21.719 је продуковала z-вредност од 4.640, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 173 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.008) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.045) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 174 • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) • Број дана праћења испитаника - DANA_PR (p=0.012) 9.1.27. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_G_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење (HR_G_3) резултати су се кретали у распону од 90 до 132 са аритметичком средином од 107.8738 и стандардном девијацијом од 11.0113 (Слика 50.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 105.7217 до 110.0258. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од -0.653059, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.503563, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран у смеру нижих вредности. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 175 Histogram of HR_G_3 Results 36v *106c HR_G_3 = 103*5*normal(x, 107.8738, 11.0113) 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 HR_G_3 0 5 10 15 20 25 30 35 N o of o bs Слика бр. 50. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 103.3929 са стандардном девијацијом од 7.92391 (I.P.95% 101.2708 - 105.5149) (Слика 51.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 116.7368 са стандардном девијацијом од 10.1813 (I.P.95% 113.3903 - 120.083). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 98.3333 са стандардном девијацијом од 4.33013 (I.P.95% 95.0049 - 101.6618). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 37.51096 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 176 Boxplot by Group Variable: HR_G_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 90 95 100 105 110 115 120 125 130 H R _G _3 Слика бр. 51. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 13.344 је продуковала z-вредност од 5.336569, која је била статистички високо значајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 5.060 је продуковала z-вредност од 1.596875, која није била статистички значајна (p=0.331). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 18.404 је продуковала z-вредност од 4.573, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Старост испитаника - STAROST (p=0.033) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 177 • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.016) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.001) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 178 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Предложени напор за грудне мишиће је минималан у односу на могућност максималног експонирања снаге (од целог тела, овај ефекат је најизраженији код грудне регије). Изабрано оптерећење је дато ради избегавања контраиндикација у напору тако да су испитаници могли да ураде напор у пуном конфору што се види према вредности пулса. Испитивањем међусобних разлика парова мању статистичку значајност су дали субузорак контролори и мачеваоци од рекреативне што је у корелацији са варијаблом STAROST испитаника. Међусобним испитивањем разлика између мерења тестирање је дало високо статистички значајне разлике између првог и трећег мерења. 9.1.28. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ГРУДНИХ МИШИЋА (HR_G) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција срца током теста грудних мишића (HR_G), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 52.). Добијена Hi-квадрат вредност од 29.6095 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 179 Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_G_1 HR_G_2 HR_G_3 95 100 105 110 115 120 125 130 Слика бр. 52. Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика измедју мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 1916, што није било статистички значајно (p=0.051) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 1261.5, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 833, што је било високо статистички значајно (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 180 9.1.29. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ПРВО МЕРЕЊЕ - HR_S_1 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење (HR_S_1) резултати су се кретали у распону од 93 до 177 са аритметичком средином од 127.3524 и стандардном девијацијом од 15.2442 (Слика 53.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 124.4023 до 130.3025. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.657993, што указује да су се подаци дистрибуирали лептокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 0.251009, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram: HR_S_1 Expected Normal 80 100 120 140 160 180 X <= Category Boundary 0 10 20 30 40 50 60 70 N o. o f o bs . Слика бр. 53. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 129.7895 са стандардном девијацијом од 15.83028 (I.P.95% 125.5891 - 133.9898) (Слика 54.). У Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 181 субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 128.1053 са стандардном девијацијом од 13.5961 (I.P.95% 123.6363 - 132.574). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 110.6 са стандардном девијацијом од 3.77712 (I.P.95% 107.898 - 113.302). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 16.90211 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Boxplot by Group Variable: HR_S_1 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 H R _S _1 Слика бр. 54. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 1.684 је продуковала z-вредност од 0.433915, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 19.190 је продуковала z-вредност од 4.064976, која је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 182 • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 17.505 је продуковала z-вредност од 3.666, која је била статистички високо значајна (p=0.001). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 183 • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајне негативне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Телесна висина испитаника - ТV (p=0.001) • Телесна маса испитаника - ТМ (p=0.003) 9.1.30. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ДРУГО МЕРЕЊЕ - HR_S_2 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење (HR_S_2) резултати су се кретали у распону од 96 до 144 са аритметичком средином од 121.4078 и стандардном девијацијом од 11.0715 (Слика 55.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 119.244 до 123.5716. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 184 Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од - 0.511494, што указује да су се подаци дистрибуирали платикурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.21095, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Histogram of HR_S_2 Results 36v *106c HR_S_2 = 103*5*normal(x, 121.4078, 11.0715) 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 HR_S_2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 N o of o bs Слика бр. 55. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 123.5893 са стандардном девијацијом од 10.297 (I.P.95% 120.8317 - 126.3468) (Слика 56.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 121.5 са стандардном девијацијом од 11.0668 (I.P.95% 117.8624 - 125.138). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 107.4444 са стандардном девијацијом од 3.84419 (I.P.95% 104.4895 - 110.3993). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 15.71975 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 185 Boxplot by Group Variable: HR_S_2 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 100 105 110 115 120 125 130 135 140 H R _S _2 Слика бр. 56. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 2.089 је продуковала z-вредност од 0.800586, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 16.145 је продуковала z-вредност од 3.945264, која је била статистички високо значајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 14.056 је продуковала z-вредност од 3.368, која је била статистички високо значајна (p=0.002). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 186 • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 187 • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (p=0.000) Статистички значајна негативне корелациона веза је утвђена са варијаблом Телесна висина испитаника - ТV (p=0.013). 9.1.31. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА-ТРЕЋЕ МЕРЕЊЕ - HR_S_3 У основном узорку истраживања, у варијабли Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење (HR_S_3) резултати су се кретали у распону од 90 до 140 са аритметичком средином од 117.8835 и стандардном девијацијом од 10.5582 (Слика 57.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 115.82 до 119.947. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 0.043066, што указује да су се подаци дистрибуирали мезокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је -0.265775, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран углавном централно. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 188 Histogram of HR_S_3 Results 36v *106c HR_S_3 = 103*5*normal(x, 117.8835, 10.5582) 80 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 HR_S_3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 N o of o bs Слика бр. 57. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 119.1786 са стандардном девијацијом од 8.59621 (I.P.95% 116.8765 - 121.4807) (Слика 58.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 118.4474 са стандардном девијацијом од 12.8414 (I.P.95% 114.2265 - 122.668). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 107.4444 са стандардном девијацијом од 3.84419 (I.P.95% 104.4895 - 110.3993). Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 12.28873 је била статистички високо значајна (p = 0.002). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 189 Boxplot by Group Variable: HR_S_3 Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA 100 105 110 115 120 125 130 135 H R _S _3 Слика бр. 58. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 0.731 је продуковала z-вредност од 0.200259, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 11.734 је продуковала z-вредност од 3.428783, која је била статистички високо значајна (p=0.002). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 11.003 је продуковала z-вредност од 3.208, која је била статистички високо значајна (p=0.004). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 190 • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (p=0.032) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (p=0.001) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (p=0.002) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.000) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (p=0.000) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење -HR_B_REL_3 (p=0.001) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (p=0.000) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 191 • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (p=0.002) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (p=0.000) Трбушна мускулатура је углавном најзапуштенија регија, јер нема у свакодневном животу сличних покрета који одржавају функцију која је неопходна за активацију кичменог стуба. Промена у тежини (телесној маси) као морфолошки фактор, доминантан је у тој регији, као и нарушене биомеханичке могућности извођења покрета. Седећи начин живота (хипокинезија), мења и морфологију, функционисање и локомоцију мишића трбушног зида. Међусобним испитивањем разлика између мерења тестирање је дало високо статистички значајне разлике између првог и трећег мерења. 9.1.32. ФРЕКВЕНЦИЈА СРЦА ТОКОМ ТЕСТА ПРЕГИБАЧА КИЧМЕНОГ СТУБА (HR_S) Значајност разлика између резултата у варијабли Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба (HR_S), који су прикупљени на испитаницима у три мерења, испитана је Фриедмановом анализом варијасе за корелиране узорке (Слика 59.). Добијена Hi-квадрат вредност од 93.39791 након тестирања је била статистички високо значајна (p=0.000). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 192 Box & Whisker Plot Mean Mean±SE Mean±SD HR_S_1 HR_S_2 HR_S_3 105 110 115 120 125 130 135 140 145 Слика бр. 59. Међусобно упоређивање и испитивање статистичке значајности разлика између мерења, спроведено је Wilcoxonovim тесто парова. Тестирање је дало следеће резултате: • Испитивање значајности разлика између првог и другог мерења продуковало је т-вредност од 654, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између првог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 453, што је било високо статистички значајно (p=0.000) • Испитивање значајности разлика између другог и трећег мерења продуковало је т-вредност од 701, што је било високо статистички значајно (p=0.000) 9.1.33. БРОЈ ДАНА ПРАЋЕЊА ИСПИТАНИКА - DANA_PR У основном узорку истраживања, у варијабли Број дана праћења испитаника (DANA_PR) резултати су се кретали у распону од 5 до 2743 са аритметичком Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 193 средином од 291.0291 и стандардном девијацијом од 557.4555 (Слика 60.). Интервал поузданости, у којем се налази стварна аритметичка средина популације са вероватноћом од 95%, кретао се од 182.0802 до 399.978. Дистрибуцију регистрованих података карактерисала је вредност куртозиса од 8.219467, што указује да су се подаци дистрибуирали лептокурично. Ексцес дистрибуције регистрованих резултата износио је 2.909784, из чега се закључује да је максимум дистрибуције био лоциран изразито у смеру нижих вредности. Histogram of DANA_PR Results 36v *106c DANA_PR = 103*500*normal(x, 291.0291, 557.4555) -500 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 DANA_PR 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 N o of o bs Слика бр. 60. У контролори субузорку је регистрована аритметичка средина од 56.2105 са стандардном девијацијом од 32.94949 (I.P.95% 47.4678 - 64.9532) (Слика 61.). У субузорку рекреативаца је регистрована аритметичка средина од 737.8 са стандардном девијацијом од 785.5361 (I.P.95% 467.9589 - 1007.641). У субузорку мачеваоца је регистрована аритметичка средина од 86.2727 са стандардном девијацијом од 81.12594 (I.P.95% 31.7716 - 140.7739). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 194 Разлике између субузорака су тестиране Kruskal-Walisovom непараметријском анализом варијансе. Добијена Х-вредност од 47.75595 је била статистички високо значајна (p = 0.000). Boxplot by Group Variable: DANA_PR Mean Mean±SE Mean±SD K R M GRUPA -200 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 D A N A_ PR Слика бр. 61. Испитивање међусобних разлика парова узорака дало је следеће резултате: • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка рекреативаца од 681.590 је продуковала z-вредност од 6.80578, која је била статистички високо значајна (p=0.000). • Разлика у аритметичким срединама између контролори субузорка и субузорка мачеваоца од 30.062 је продуковала z-вредност од 0.529804, која није била статистички значајна (p=1.000). • Разлика у аритметичким срединама између субузорка рекреативаца и субузорка мачеваоца од 651.527 је продуковала z-вредност од 3.723, која је била статистички високо значајна (p=0.001). Корелациони односи ове варијабле са преосталим варијаблама истраживања су испитани израчунавањем Пеарсоновог коефицијента корелације. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 195 Статистички значајне позитивне корелационе везе су утврђене са следећим варијаблама: • Старост испитаника - STAROST (p=0.000) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (p=0.012) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру- треће мерење - HR_B_REL_3 (p=0.032) Сличност група контролори и мачеваоци у односу на рекреативну групу, указује на ту разлику, јер ове две групе имају пријемни испит (улазни тест) и специјални лекарски преглед као и контролне тестове оптерећења јер им је обавеза адекватан физички статус како за посао којим се баве тако и за резултате које желе да остваре. 9.2. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА МУЛТИВАРИЈАТНИХ СТАТИСТИЧКИХ АНАЛИЗА 9.2.1. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ФАКТОРСКЕ АНАЛИЗЕ У манифестном простору, дефинисаном са 25 варијабли, спроведена је факторска анализа са циљем идентификације његове латентне структуре. Добијени резултати говоре у прилог егзистенцији 6 латентних генератора варијабилитета, које је могуће идентификовати као фундаменталне димензије анализираног простора (Слика 62.). Екстраховани генератори варијабилитета се могу сматрати одговорним за 81.8363% укупно регистроване варијансе. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 196 Plot of Eigenv alues Number of Eigenv alues 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Va lu e Слика бр. 62. У моделу латентних димензија анализираног простора 1. екстраховани Варимаx фактор је црпио 21.3751% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 11 манифестних варијабли: • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (0.862297) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (0.837928) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (0.797702) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (0.763824) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (0.761493) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (0.724526) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (0.598888) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 197 Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајне, али несалијентне вредности пројекције су имале и следеће варијабле: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (0.544513) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (0.46267) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (0.39206) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (0.359791) На основу структуре варијабли сатурираних првим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији кардиоваскуларног одговора на репетитивна оптерећења мускулатуре раменог појаса. У моделу латентних димензија анализираног простора 2. екстраховани Varimax фактор је црпио 8.5825% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 3 манифестне варијабле: • Индекс телесне масе - BMI (-0.91788) • Телесна маса испитаника - ТМ (-0.904975) Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајну, али несалијентну вредности пројекције је имала и варијабла Телесна висина испитаника - ТV (-0.430685). На основу структуре варијабли сатурираних другим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији морфолошког статуса испитаника. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 198 У моделу латентних димензија анализираног простора 3. екстраховани Varimax фактор је црпио 17.9113% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 9 манифестних варијабли: • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (0.86644) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (0.836192) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (0.745003) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (0.740705) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (0.721765) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (0.719168) Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајне, али несалијентне вредности пројекције су имале и следеће варијабле: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (0.354343) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (0.322241) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (0.305054) На основу структуре варијабли сатурираних трећим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији брзине адаптације кардиоваскуларног одговора на циклична оптерећења каудалних екстремитета. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 199 У моделу латентних димензија анализираног простора 4. екстраховани Varimax фактор је црпио 16.3426% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 9 манифестних варијабли: • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (0.89089) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (0.875233) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (0.844345) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (0.615461) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (0.599974) Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајне, али несалијентне вредности пројекције су имале и следеће варијабле: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (0.531113) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (0.328098) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (0.321826) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (0.313097) На основу структуре варијабли сатурираних четвртим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији кардиоваскуларног капацитета при цикличним оптерећењима каудалних екстремитета. У моделу латентних димензија анализираног простора 5. екстраховани Varimax фактор је црпио 10.3985% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 4 манифестне варијабле: Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 200 • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (0.846144) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (0.826267) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (0.726077) Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајну, али несалијентну вредности пројекције је имала и варијабла Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (0.319123). На основу структуре варијабли сатурираних петим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији кардиоваскуларног одговора на репетитивна оптерећења мускулатуре прегибача кичменог стуба. У моделу латентних димензија анализираног простора 6. екстраховани Varimax фактор је црпио 7.2263% укупно регистроване варијансе. Најпроминентнијим вредностима се на овај фактор пројектовало 4 манифестне варијабле: • Старост испитаника - STAROST (0.804802) • Телесна висина испитаника - ТV (-0.728455) Поред наведених варијабли, које су се салијентно пројектовале на овом фактору, статистички значајне, али несалијентне вредности пројекције су имале и следеће варијабле: • Телесна маса испитаника - ТМ (-0.338404) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (0.303977) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 201 На основу структуре варијабли сатурираних шестим екстрахованим Varimax фактором, могуће је закључити да се ради о латентној димензији хронолошког узраста испитаника. У простору другог реда је изолован само један фактор, који је значајно сатурирао следеће варијабле: • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-друго мерење - HR_B_МАX_2 (0.786704) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (0.785318) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-треће мерење - HR_B_МАX_3 (0.746467) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (0.733342) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_IN_2 (0.721974) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (0.720252) • Фреквенција срца током степ теста-прво мерење - HR_N_1 (0.711119) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (0.685825) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_REL_3 (0.657953) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (0.651023) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-прво мерење - HR_G_1 (0.649927) • Фреквенција срца током степ теста-треће мерење - HR_N_3 (0.649858) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-друго мерење - HR_S_2 (0.64203) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-прво мерење - HR_R_1 (0.637738) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 202 • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-прво мерење - HR_S_1 (0.626047) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (0.601278) • Фреквенција срца током теста прегибача кичменог стуба-треће мерење - HR_S_3 (0.561958) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-друго мерење - HR_G_2 (0.557346) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-друго мерење - HR_R_2 (0.543907) • Фреквенција срца током теста грудних мишића-треће мерење - HR_G_3 (0.537369) • Фреквенција срца током теста одводиоца у зглобу рамена-треће мерење - HR_R_3 (0.515867) Овај латентни генератор варијаблитета обухвата све моторичке показатеље праћене у истраживању, што дозвољава да се интерпретира као генерални моторички фактор. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 203 9.2.2. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ДИСКРИМИНАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ Резултати дискриминационе анализе указују на високу вредност добијеног дискриминационог модела, јер је Wilksova LAMBDA износила 0.13977, односно F (46,156)=5.6799 (p=0.000). Од анализираних варијабли у дискриминационом моделу су фигурисали следећи показатељи са највишим доприносом: • Старост испитаника - STAROST (0) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-друго мерење - HR_B_REL_2 (0.01482) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-треће мерење - HR_B_IN_3 (0.015436) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_REL_1 (0.038976) • Фреквенција срца током степ теста-друго мерење - HR_N_2 (0.046889) Root 1 v s. Root 2 K R M -6 -4 -2 0 2 4 6 8 Root 1 -6 -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 R oo t 2 Слика бр. 63. На основу ових варијабли било је могуће исправно категорисати 98.0583% испитаника (Слика 63.). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 204 9.3. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА АНАЛИЗЕ ОДУСТАЈАЊА Kaplan Meielova анализа одустајања од програма вежбања је обухватила 103 испитаника, од којих је 37 (35.92%) одустало током праћења од програма вежбања, док је 66 испитаника (64.08%) током праћења било привржено реализацији програма. Разлике између група (Слика 64.) су тестиране Hi-квадрат тестом, који је за вредност од 5.745858 био на самом прагу значајности (p=0.056). Cumulative Proportion Surviving (Kaplan-Meier) Complete Censored K R M 0 500 1000 Time -0.1 0.0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 C um ul at iv e Pr op or tio n Su rv iv in g Слика бр. 64. Упоређивање контролори субузорка са субузорком рекреативаца је тестирано Gehan Wilcoxonovim тестом (Слика 65), који је указао на статистички значајне разлике (p=0.025). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 205 Cumulative Proportion Surviving (Kaplan-Meier) Complete Censored K R 0 500 1000 Time 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 C um ul at iv e P ro po rti on S ur vi vi ng Слика бр. 65. Рекреативна група је дакле, приказала статистички значајно квалитетнију приврженост програму вежбања од контролори групе. Упоређивање контролори субузорка са субузорком мачеваоца је тестирано Gehan Wilcoxonovim тестом (Слика 66), који је указао на изостанак статистички значајних разлика (p=0.378). Cumulativ e Proportion Surv iv ing (Kaplan-Meier) Complete Censored K M 0 50 100 150 200 250 300 350 Time -0.1 0.0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 C um ul at iv e P ro po rt io n S ur vi vi ng Слика бр. 66. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 206 Изостанак статистичке значајности је највероватније условљен малим ефективом испитаника у праћеним групама, при чему је у групи мачеваоца свега 3 испитаника одустало од учешћа у програму вежбања. Упоређивање рекреативног субузорка са субузорком мачеваоца је тестирано Gehan Wilcoxonovim тестом (Слика 67), који је указао на изостанак статистички значајних разлика (p=0.399). Cumulative Proportion Surviving (Kaplan-Meier) Complete Censored R M 0 500 1000 Time -0.1 0.0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 C um ul at iv e P ro po rti on S ur vi vi ng Слика бр. 67. Изостанак статистичке значајности је, као и у претходној анализи, највероватније условљен малим ефективом испитаника у праћеним групама, при чему је у групи мачеваоца свега 3 испитаника одустало од учешћа у програму вежбања. Мултиваријатна анализа доприноса разликама у кривама привржености програму вежбања, извршена је Coxovom регресионом анализом, која је указала на значајан допринос следећих варијабли: • Субузорак испитаника - GRUPA (p=0.023) • Историјат проблема са локомоторним апаратом - Hh_LM (p=0.050) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 207 • Историјат функционалних поремећаја и хроничних незаразних болести - Hh_f (p=0.041) • Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.009) • Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.003) • Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење – HR_B_REL_1 (p=0.039) Резултати Coxove регресионе анализе омогућавају идентификацију субјеката суспектних на рано одустајање од програма вежбања, што омогућава израду стратегија рада са овим појединцима. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 208 10. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА И МОГУЋНОСТ ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ Физичка способност човека, у свим његовим развојним периодима, од детињства до старости, фактор је успешног живота и рада и као таква се може сматрати личним али и глобалним друштвеним питањем. С аспекта опште друштвене користи, добра физичка способност појединца која значајно утиче на здравље, чини велики друштвени потенцијал. „Утврђивање и праћење нивоа физичке способности је од опште важности, не само када је реч о педагошком и компетитивном раду већ, показало се да је она од ширег значаја када је реч о радној, одбрамбеној и репродуктивној способности становништва.“ (Смодлака, 1996.) Савремени облици спорта и спортско рекреативних активности пружају широку лепезу могућности задовољења физичких и психо-социјалних потреба и интересовања човека у зависности од његових могућности. Суштина повећања физичке радне способности човека лежи, дакле, у повећању његових аеробних способности. Како се аеробне способности, пре свега, повећавају правилно дозираним активностима умереног интензитета, лако се закључује да човек свој спас може потражити пре свега у дијагностици и процени његовог антрополошког статуса који ће га прогностиком укључити у процесе организованог и стручно вођеног програма вежбања тј. правилним избором врсте тренажне технологије. На узорцима подвргнотим адекватној методологији добијени резултати се не могу генерализовати на остале групе. Ограничавајући фактори за утврђивање чврстих доказа су: узорак испитаника (његов број и релативна хетерогеност по полу и узрасту), дужина трајања експеримента, учесталост вежбања (2 пута недељно), прецизнији мерни инструменти, а можда и различита мотивисаност вежбача, као и неки други ендогени и егзогени фактори. Истраживања оваквог или сличног карактера треба наставити јер проблем дијагностике је најважнији сегменат у планирању изабране тренажне технологије. Значај добијених Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 209 резултата нам даје дозу опрезности када је у питању избор тренажне технологије и овим истраживањем показано је да нису све групације исте. С обзиром да већ постоје поделе рекреације код аутора који су се бавили теоријом рекреације, било је веома тешко издвојити којој врсти рекреације ово истраживање припада. Тренажна технологија, која је била примењивана у овом истраживању, преко добијених резултата производи логичку поделу рекреације на три врсте (преузето из рукописа Немец 2016.). То су: 1. Општа рекреација – припада свима који се баве физичким активностима, на било који начин, осим на такмичарски, у циљу побољшавања њихове кондиционе способности, одржавању менталних функција и стварању позитивних емоционалних стања (пливање, игре за разоноду, шетња, планинарење, логоровање, активности на води, снегу, леду ...) 2.Спортска рекреација – припада свима који желе да се такмиче у спортским играма или спортским гранама са модификованим правилима у складу са својом категоријом и сопственим могућностима. 3.Специфична рекреација – искључиво служи учесницима који желе да очувају своје физичке способности неопходне за испуњавање услова које захтевају њихове професије (војска, полиција, пилоти, контролори летења, ватрогасци, физичко-техничко обезбеђење...) Теоријски значај овог рада је у праћењу актуелне теме савременог човека, стреса и замора. Неопходност третирања овог проблема у пракси указује на доминантну чињеницу о брзини застаревања програма у пракси, а разлог је немогућност и неспособност корисника рекреативних програма. Наравно, они који су задужени за стварање и реализацију програма морају пре свега имати у виду ко су корисници тих програма и којом брзином корисници њихових програма могу да се уклопе без последица. Због тога је потребно велико знање о дијагностици и прогностици као и примена савремених научних достигнућа у рекреацији из области тренажне технологије која има за циљ примену оптимализације тренинга као посебан вид у очувању здравља. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 210 Практичан значај овог рада огледа се у дијагностици и прогностици приликом одабира врсте тренажне технологије који имају задатак да реше актуелне проблеме савременог човека због озбиљног угрожавања његовог здравље. Као што је не кретање штетно за један организам још већи опрез морамо имати код планирања кретања (вежбања). Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 211 11. ЗАКЉУЧЦИ У истраживању, које је имало карактер проспективне експлоразивне студије, са трансверзалним и лонгитудиналним аспектом, испитани су фактори који диференцијрају различите популације у односу на одговор на администрирана тренажна оптерећења, као и у односу на приврженост програму вежбања. Предмет, проблем, задаци и циљеви студије су били операционализовани кроз основну хипотезу истраживања, која је структуирана у 5 подхипотеза чија је заснованост била предмет примењене методологије. Основни узорак испитаника (н=106) је био структуиран на субузорке професионалних спортиста - мачеваоца (н=11), професионално селектованих - контролора (н=57) и субјеката који слободно партиципирају у спортско рекреативним активностима (н=38). Испитаници су праћени преко скупа од 25 варијабли. У варијаблама функционалног одговора на администарирана оптерећења повратне информације су биле прикупљене у три временске тачке. Добијени резултати су обрађени одговарајућим техникама дескриптивне, инференцијалне и мултиваријатне статистике, примерених природи анализираних података и захтевима за релевантно закључивање по постављеним хипотезама.  У погледу прве подхипотезе истраживања којом је било претпостављено да се популације професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла, међусобно значајно не разликују према показатељима инциденце патолошких показатеља телесног састава и историјата изложености дејству пушења, као и историјата патолошких стања везаних за локомоторни апарат и функционалне поремећаје, добијени резултати указују на изостанак статистички значајних разлика. Ови резултати Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 212 дозвољавају да се прва подхипотеза истраживања може сматарти у потпуности потврђеном.  Другом подхипотезом истраживања је било претпостављено да изабрани морфолошки показатељи, као и показатељи функционалног одговора на телесна оптерећења, омогућавају идентификацију базичне структуре морфо- функционалног моторичког простора. Испитивање заснованости ове подхипотезе је извршено спровођењем експлоративне факторске анализе, која је продуковала структуру шест латентних генератора варијабилитета експлицираних као: - латентна димензија кардиоваскуларног одговора на репетитивна оптерећења мускулатуре раменог појаса, - латентна димензија морфолошког статуса испитаника, - латентна димензија брзине адаптације кардиоваскуларног одговора на циклична оптерећења каудалних екстремитета, - латентна димензија кардиоваскуларног капацитета при цикличним оптерећењима каудалних екстремитета, - латентна димензија кардиоваскуларног одговора на репетитивна оптерећења мускулатуре прегибача кичменог стуба, - латентна димензија хронолошког узраста испитаника У простору другог реда је изолована само једна латентна димензија интерпретирана као генерални моторички фактор. Ови резултати дозвољавају да се друга подхипотеза истраживања може сматрати у потпуности потврђена.  Трећом подхипотезом је било претпостављено да је могуће идентификовати скуп показатеља, који оптимално идентификују припадност популацијама професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 213 група према захтеву посла. Резултати дискриминационе анализе узазују на показатеље који највише доприносе идентификацији група: - Старост испитаника STAROST (0) - Фреквенција пулса у 3` опоравка након теста на бициклергометру-друго мерење HR_B_REL_2 (0.01482) - Фреквенција пулса у 2` тест на бициклергометру-треће мерење HR_B_IN_3 (0.015436) - Фреквенција пулса у 3` опоравка након теста на бициклергометру-прво мерење HR_B_REL_1(0.038976) - Фреквенција пулса током степ теста-друго мерење HR_N_2 (0.046889) Ови резултати дозвољавају да се трећа подхипотеза истраживања може сматрати у потпуности потврђена.  Четвртом подхипотезом је било претпостављено да се приврженост програму вежбања разликује између популација професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла. Испитивањем међусобних разлика парова висока статистичка значајност се показала између испитиваних популација тиме се мође рећи да је четврта подхипотеза истраживања у потпуности потврђена.  Петом подхипотезом је било претпостављено да је могуће идентификовати скуп показатеља који значајно опредељују облик дистрибуције показатеља привржености програму вежбања у зависности од популације професионалних спортиста - мачеваоца, рекреативаца и професионалних група према захтеву посла. Мултиваријантном анализом привржености програму вежбања указала је на значајан допринос следећих варијабли: - Субузорак испитаника - GRUPA (p=0.023) - Историјат проблема са локомоторним апаратом - Hh_LM (p=0.050) - Историјат функционалних поремећаја и хроничних незаразних болести - Hh_f (p=0.041) - Фреквенција пулса у 2' теста на бициклегометру-прво мерење - HR_B_IN_1 (p=0.009) Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 214 - Фреквенција пулса максимална у тесту на бициклегометру-прво мерење - HR_B_МАX_1 (p=0.003) - Фреквенција пулса у 3' опоравка након теста на бициклегометру-прво мерење – HR_B_REL_1 (p=0.039) Ови резултати дозвољавају да се пета подхипотеза истраживања може сматрати у потпуности потврђена. Добијени резултати у овом истраживању указују на потребу рационалног приступа структуирању тренажног процеса у погледу избора адекватних тренажних оператора, одређивања волумен и интензитета оптерећења и њиховог администрирања према карактеристикама вежбача са којима се ради, а са циљем оптимизације тренажног процеса посматрано из аспекта економичног алоцирања расположивих ресурса, с једне стране, као и максимизирања вероватноће привржености програму који се спроводи, с друге. На тај начин би се повећала вероватноћа да вежбачи прихвате промену бихевиоралних навика, са циљем саображавања сопственог понашања са критеријумима здравог и друштвено прихватљивог животног стила којег треба да карактерише избегавање злоупотребе супстанци (алкохол, никотин, дроге), телесне активности структуром, обимом и интензитетом прилагођене полу и узрасту, као и адекватна (здрава) исхрана. Иако је структура субузорака испитаника у истраживању имала пригодан карактер, оправдано се може очекивати да се ширењем ове структуре на остале популације спортиста, односно професионалних активности, добију јасне смернице у погледу избора фактора одговорних за структуирање ефикасних тренажних програма. Сасвим је сигурно да би дискриминационој и прогностичкој валидности ових процедура значајно допринео и избор осетљивијих мерних инструмената, што би била једна од смерница за даља истраживања ове проблематике. На тај начин би се, значајнијим укључивањем науке у поступке креирања и реализације тренажних програма подигла њихова ефикасност у погледу привржености вежбача тренажним оптерећењима, а последично и вероватноћа постизања трајних промена образаца понашања усмерених на Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 215 одржавање и унапређивање здравственог статуса, као и физичких, функционалних и радних способности вежбача који партиципирају у овим програмима. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 216 12. ЛИТЕРАТУРА 1. Андерсон, Б., Перл. Б., Бурке, Е.Р. (1997). Фитнес за све. Загреб: Гопал. 2. Андерсон, Б., Пеарл, Б., Бурке, Е. (2000). Фитнес за све. Загреб: Гопал. 3. Anderson, T. W. (1971). The Statistical Analysis of Time Series. New York: John Wiley & Sons, Inc. 4. Андрашић, С. (2000). Утицај фитнес програма и специфичног режима исхране на побољшање снаге и гипкости. магистарски рад. Нови Сад: ФФК, 5. Астранд, О. (1972). Кондиција и здравље. Београд: Спорт-индок центар ЈЗФК и Партизан Србије Савез за физичко васпитање и рекреацију. 6. Auget, JL, et all.(2007). Advances in Statistical Methods for the Health Sciences. Boston: Applications to Cancer and AIDS Studies, Genome Sequence Analysis, and Survival Analysis. 7. Бајић, М., Јаконић. Д. (1996). Физиологија са биохемијом и хигијеном. Нови Сад: Факултет физичке културе. 8. Благајац, М. (1976). Утицај неких социјалних и демографских обележја на потребе и интересе у подручју спортске рекреације. Магистарска теза. Загреб: Факултет физичке културе. 9. Благајац, М. и сар. (1984). Структура часа спортске рекреације. Београд: НИП РО Партизан. 10. Благајац, М., Димитријевић, Б., Стејић, М. (1981). Утицај програмираног вежбања у процесу рада на здравствено стање, радну способност и продуктивност. Нови Сад: Факултет физичке културе. 11. Благајац, М. (1988). Основи спортске рекреације, Нови Сад: Факултет физичке културе. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 217 12. Благајац, М. (1991). Програми спортске рекреације здравствено- превентивне усмерености, Београд: Физичка култура бр. 4. 13. Благајац, М. (1992). Програмирани активни одмор, Нови Сад: Ауторско издање. 14. Благајац, М. (1992). Програмирани активни одмор. Београд: СИА. 15. Благајац, М. (1994). Теорија спортске рекреације, Београд: Ауторско издање. 16. Бојовић, Б. (1992). Кретање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 17. Box, G. E. P. i G. M. Jenkins,(1968). Time Series Analysis: Forecasting and Control". San Francisko: Holden Day. 18. Верхошански, Ј.В. (1998). На пути к научној теорији и методологии спортивној тренировки. Москва: Теорија и практика физическој куљтури, Но2. 19. Вишњић, С., Драшковић, В. (2005). Интеграције физичке културе и медицине у отклањању последица хипокинезије на примеру програма Студија №1. Београд: I међународна конференција „Менаџмент у спорту“, (Зборник радова), Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа Карић“. 20. Влах, Р. (1982). Међусобна повезаност антропометријских димензија и изометријске силе неких мишићних група у младих жена и мушкараца. Београд: докторска дисертација, ФФК. 21. Вучковић, С. (1994). Теорија и методика рекреације. Ниш: ФФК. 22. Грујић, Н. (2004). Физиологија спорта. Петроварадин: Футура. 23. Група аутора (1978). Мала енциклопедија. Београд: Просвета. 24. Де Врис, А. Х. (1976). Физиологија физичких напора у спорту и физичком васпитању. Београд: пзфк Србије. 25. Драшковић, В., Вишњић, С. (2005). Дијагностика-процена физичког статуса као мериторни фактори кинетичког програма. Београд: I међународна конференција „Менаџмент у спорту“, (Зборник радова), Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа Карић“. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 218 26. Драшковић, В., Вишњић, С. (2006). Дозирано оптерећење као превенција ризико фактора код професионалних и високо ризичних група. Београд: II међународна конференција „Менаџмент у спорту“, (Зборник радова), Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа Карић“. 27. Драшковић, В. (2006). Ефекти кондиционих рекреативних фитнес програма на физичку радну способност код особа средњег доба. Београд: магистарска теза, Факултет за менаџмент у спорту, Универзитета „Браћа Карић“. 28. Драшковић, В. (2007). Ефекти тренажне технологије на физичку и радну способност особа са хипокинетичким синдромом. Београд: докторска дисертација, Факултет за менаџмент у спорту, Универзитета „Браћа Карић“. 29. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2008). Значај мерљивости хипокинитичког синдрома. Београд: Међународна конференција „Физичка активност и здравље“, Факултет спорта и физичког васпитања, Зборник сажетака. 30. Драшковић В., Вишњић С., Ђукановић Н., Илић Д. (2008). Утицај постуралног статуса на избор програма оптерећења за категорију вежбача средњег доба. Београд: IV Међународна конференција „Менаџмент у спорту“, Универзитет „Браћа Карић“, Зборник радова. 31. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С., Еминовић Ф. (2009). Утицај хипокинетичког синдрома на тенденцију развоја инвалидности код особа са пролазним и хроничним здравственим проблемима. Златибор: Стручно – научни семинар са међународним учешћем „Дани дефектолога“, Зборник резимеа. 32. Драшковић В., Видаковић Х. М., Илић Д., Вишњић С. (2009). Утицај технолошког развоја на формирање тренажне технологије у циљу дијагностиковања физичког статуса као полазиште процене вредности система превенције, корекције, терапије изражен у хипокинетичком синдрому. Београд: V Међународна конференција „Менаџмент у спорту“, Универзитет „Браћа Карић“, Зборник радова. 33. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2009). Анализа постуралног статуса студената прве године студија. Београд: V Међународна конференција „Менаџмент у спорту“, Универзитет „Браћа Карић“, Зборник радова. 34. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2009). Influence of Continuous and Dozed Exercising on Students' Corporal Status. Belgrade: Fisu Conference 25th Universiade, 55-59. 35. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2009). Signaficanse of University in Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 219 Evaluation of Students' Psisical Status. Belgrade: Fisu Conference 25th Universiade, 131-137. 36. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2009). Need to Introduse Srandards for Sport and Recreation Facilitis. Belgrade: International Congress – Sport Facilities, 121-127. 37. Драшковић В., Илић Д., Еминовић Ф., Вишњић С. (2009). Мерљивост токсичне стимулације у хипокинетичком синдрому. Тузла : 2. Међународни симпозијум – Спорт и здравље, Зборник научних и стручних радова, стр. 243-248. 38. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2009). Значај перманентне едукације за стручњаке у спорту и професоре физичког васпитања. Скопље: Физичка култура. 39. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С., Еминовић Ф. (2010). Значај тренажне технологије у рехабилитацијији дистрофичара. Златибор: Стручно – научни семинар са међународним учешћем „Дани дефектолога“, Зборник резимеа, стр. 59-60. 40. Драшковић В., Илић Д., Вишњић С. (2010). Усклађеност образовног програма у формирању кадрова за третирање проблема особа са посебним потребама. Београд: Истраживања у специјалној едукацији и рехабилитацији, Књига апстраката. 41. Ђурђевић, В. (1981). Спортске срце. Београд: Спортска књига. 42. Живановић, Ж. (1975). Слободно време и физичка култура. Београд: Физичка култура, Но 2, стр. 5-11. 43. Живановић, Ж. (1980). Организација и утицај активног одмора на концентрациону способност ученика основне школе. Београд: Магистарска теза, Факултет физичке културе. 44. Живановић, Ж. (1992). Рекреација — савремена потреба и брига за људе. Београд: Годишњак 4 Факултета физичке културе, стр. 8-10. 45. Животић, Д. (2007). Менаџмент у спорту. Београд: Факултет за менаџмент у спорту Универзитета „Браћа Карић“. 46. Ивковић-Лазар, Т. (2004). Гојазност. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет. 47. Илић Д., Драшковић В., Еминовић Ф., Вишњић С. (2009). Утицај спортске Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 220 едукације у формирању постуралног статуса деце млађег школског узраста. Тузла: 2. Међународни симпозијум – Спорт и здравље, Зборник научних и стручних радова, стр. 106-110. 48. Илић Д., Драшковић В., Вишњић С. (2009). Заступљеност деформитета грудног коша код деце млађег школског узраста. Скопље: Физичка култура. 49. Илић Д., Драшковић В., Вишњић С. (2009). Улога професора физичког васпитања у превенцији и корекцији постуралних поремећаја. Скопље: Физичка култура. 50. Илић Д., Драшковић В., Вишњић С. (2009). Улога професора физичког васпитања у превенцији и корекцији постуралних поремећаја. Скопље: Физичка култура. 51. Илић Д., Драшковић В., Вишњић С., Еминовић Ф. (2010). Неусклађеност наставног проблема наставе физичког васпитања код деце млађег школског узраста. Златибор: Стручно – научни семинар са међународним учешћем „Дани дефектолога“, Зборник резимеа, стр. 57-58. 52. Илић Д., Драшковић В., Вишњић С. (2010). Значај професора физичке културе у раду са децом са посебним потребама. Београд :Истраживања у специјалној едукацији и рехабилитацији, Тематски зборник радова. 53. Илић, Н. (2000). Практикум из физиологије. Београд:Факултет спорта и физичког васпитања. 54. Јаковљен, Н.Н. (1979). Биохемија спорта. Београд: НИП Партизан. 55. Јаконић, Д., Милутиновић, Б. (1994). Динамика промена антропометријских и клиничко-лабораторијских параметара у току контролисане редукције телесне масе. Београд: Гласник АДЈ, св.30, стр. 39-48. 56. Калајџић, Ј., Нићин, Ђ., Бачлић, М. (1999). “Полари” у провери интензитета рада ФИТНЕС програма за особе изнад 40 година (постер). Нови Сад: Научни скуп: “Евалуација дометаистраживања у спорту”, ФФК. 57. Карпман, В.Л, Белоцерковски, З.Б., Гудков, И.А. (1975). Испитивање Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 221 физичке радне способности спортиста. Београд: Савез за физичку културу Југославије. 58. Купер, К. (1972). Аеробик. Београд: НИП Партизан. 59. Курелић, Н. и сар. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд: Институт за научна истраживања ФФВ. 60. Лескошек, Ј. (1980). Теорија физичке културе. Београд: НИП Партизан, стр. 101. 61. Љубомировић, Н. (2000). Стрес и млади. Београд: Задужбина Андрејевић. 62. Малацко, Ј., Поповић, Д. (2000). Методологија кинезиолошко антрополошких истраживања. Лепосавић: Факултет за физичку културу. 63. Малацко, Ј., Рађо, И. (2004). Технологија спорта и спортског тренинга, Факултет спорта и тјелесног одгоја. 64. Матић, М. и сарадници (1982): Аксиолошке и методолоπке основе ревалоризације телесног кретања-вежбања. Сарајево: Факултет физичке културе, Београд. 65. Матић, М. (1992). Рекреација — Савремена потреба и брига за људе. Београд: Годишњак 4, Факултет физичке културе. 66. Мачванин, Ђ. (2003). Функционална анатомија. Београд: Факултет за менаџмент у спорту. 67. Микалачки, М. (2000). Рекреација. Факултет физичке културе. 68. Микалачки, М. (2000): Теорија и методика спортске рекреације. Нови Сад: Факултет физичке културе, Нови Сад. 69. Микалачки, М., Улић, Д. (2001). Значај програма спортске рекреације у отклањању последица хипокинетичког синдрома. Петровац на мору: Летња школа педагога физичке културе, Савез педагога физичке културе Црне Горе. 70. Микалачки, М. (2005). Мотивација здравих људи и инвалида рада у спортској рекреацији. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Факултет физичке културе. 71. Микалачки, М. (2005). Спортска рекреација. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Факултет физичке културе. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 222 72. Милосављевић, С. (2003). Валоризација ефеката два програма рекреације. Београд: магистарска теза, Факултет за спорт и физичко васпитање,. 73. Милосављевић, С. (2007). Улога тренажне технологије у редукцији телесне масе уз модификовану Аткинсонову дијету код рекреативних одбојкаша. Београд: докторска дисертација, Факултет за Менаџмент у Спорту. 74. Митић, Д. (1992). Компаративна анализа мотивације за бављење спортско-рекреативним активностима код студената и студенткиња београдског универзитета. Београд: Годишњак 4 Факултета физичке културе,. 75. Митић, Д. (2001). Рекреација. Београд: ФСФВ, стр. 65. 76. Михајловски, Б. (1991). Ефикасност програмираних здравствено превентивних активних одмора на неке димензије психосоматског статуса радника металске струке. Нови Сад: докторска дисертација, Факултет физичке културе. 77. Немец, П. (1999). Дијагностика и методика у спорту. Нови Сад: Универзитет: Ховосадски маратон. 78. Немец, П. (2006). Прогностика у спорту. I међународна конференција менаџмента у спорту, Универзитет „Браћа Карић“. 79. Немец, П., Немец, В. (2014). Примењена антропомоторика. Београд: Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту. 80. Немец, П., (2016). Теорија спорта. Београд: Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту, рукописи. 81. Николић, З. (1996). Физиологија физичких активности човека. Београд: Факултет физичке културе. 82. Николић, М. (1986). Спортско-рекреативна активност професионалних возача у функцији морфолошких карактеристика, функционалних и биомоторичких способности. Београд: докторска дисертација, ФФВ. 83. Нићин, Ђ. (1996). Програми вежбања у фитнес центрима. Ниш: ФИС комуникације. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 223 84. Нићин, Ђ. (1996). Фитнес центри-можности за реализирање на современ концепт на телесното вежбање. Скопље: Физичка култура, год. 24. 85. Нићин, Ђ. (2003). Фитнес. Београд: Факултет за менаџмент у спорту. 86. Нићин, Ђ. (2000): Антропомоторика – теорија. Нови Сад: Факултет физичке културе. 87. Павлица, Т., Божић-Крстић, В., Савић, М., Ракић, Р. (1999-2000). Неке биоантрополошке карактеристике одраслих становника Срема. Београд: Гласник АДЈ, Св.35. стр. 65-73. 88. Павлица, Т., Божић-Крстић, В., Ракић Р. (2004). Антрополошке карактеристике одраслих Мађара у Војводини. Београд: Гласник АДЈ, св.39, стр. 123-130. 89. Павлица, Т., Божић-Крстић, В., Ракић, Р. (2007). Антрополошке карактеристике, показатељи физичког изгледа и здравственог ризика одраслог становништва Централног Баната (резиме). Палић: I Конгрес биолога Србије са међународним учешћем (Зборник резимеа), Кобис 2007. 90. Перић, Д. (1994). Операционализација истраживања у физичкој култури. , Београд: Ауторско издање. 91. Перић, Д. (1996). Статистичке апликације у истраживањима физичке културе. Београд: Ауторско издање. 92. Перић, Д. (1999). Увод у спортску антропомоторику. Београд: Спортска академија. 93. Перић, Д. (2000). Пројектовање и елаборирање истраживања у физичкој култури. Београд: Министарство за науку и технологију Републике Србије. 94. Покрајац, Б. (1992). Психолошки смисао рекреације. Београд: Годишњак 4, Факултет физичке културе, стр. 188-193. 95. R Core Team (2013). R. A language and environment for statistical computing. Vienna, Austria: R Foundation for Statistical Computing. www.R-project.org. 96. Смодлака, В. (1947). Антропометријска техника. Београд: Медицина књига. 97. Смодлака, В. (1996). Кратка историја катедре спортске медицине. Београд: Физичка култура, стр 237. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 224 98. Стојановић, М. (1977). Биологија развоја човека са основама спортске медицине. Београд: Факултет физичке културе. 99. StatSoft, Inc. (2011). STATISTICA (data analysis software system), version 10. www.statsoft.com. 100. SPSS Inc. Released 2008. SPSS Statistics for Windows, Version 17.0.0. (Aug 23, 2008). Chicago: SPSS Inc. ibm.com/software/analytics/spss. 101. Сојиљковић, С. (1995). Програми у спортско-рекреативним центрима Београда: Мотивација учесника за вежбање. Београд: Магистарски рад, Факултет физичке културе. 102. Фратрић, Ф., Малацко, Ј. (1996). Физиолошко-кибернетички модел анаеробног прага. Нови Сад: Зборник радова са антрополошког конгреса у Бару. Факултет физичке културе. 103. Фратрић, Ф. (2006). Теорија и методика спортског тренинга. Нови Сад: Покрајински завод за спорт. Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 225 13. ПРИЛОГ MODALITET DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA: STAROST (Results) K-S D=.11291, p<.15 ; LILLIEFOR p<.01 SHAPIRO-WILKOVO W=.96364, p=.00531 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 10.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.93131, p=.00004 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 16.00000 .20; LILLIEFOR p> .20 SHAPIRO-WILKOVO W=.99192, p=.79090 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 40.00000 .20; LILLIEFOR p> .20 SHAPIRO-WILKOVO W=.98846, p=.50676 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 80.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98782, p=.45909 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 40.00000 .20; LILLIEFOR p<.10 SHAPIRO-WILKOVO W=.98339, p=.21391 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 60.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98137, p=.14716 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 70.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98249, p=.18128 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 80.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98250, p=.19152 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 50.00000 .20; LILLIEFOR p> .20 SHAPIRO-WILKOVO W=.97751, p=.07629 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 80.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.97934, p=.10731 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 50.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.97888, p=.09845 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 90.00000 .20; LILLIEFOR p<.20 SHAPIRO-WILKOVO W=.97382, p=.03855 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 70.00000 .20; LILLIEFOR p> .20 SHAPIRO-WILKOVO W=.98334, p=.22260 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 80.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98702, p=.41742 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 90.00000 .20; LILLIEFOR p<.05 SHAPIRO-WILKOVO W=.98349, p=.22878 BROJ KUMUL. BROJ PROC. VALID. KUMUL.% VALID. % SVIH OPSERV. KUMUL. % SVIH OČEKIV. BROJ KUMUL. OČEKIV. PROC. OČEKIV. KUMUL. % OČEKIV. 80.00000 .20 p < .05 0.931307 0.000036 DANA_PR 103 0.329402 p < .01 p < .01 0.525457 0.000000 HR_B_IN_1 105 0.048480 p > .20 p > .20 0.991920 0.790901 HR_B_MAX_1 105 0.060658 p > .20 p > .20 0.988461 0.506765 HR_B_REL_1 105 0.095932 p > .20 p < .05 0.987823 0.459091 HR_N_1 105 0.118698 p < .15 p < .01 0.972406 0.027288 HR_R_1 105 0.078665 p > .20 p < .10 0.983392 0.213910 HR_G_1 105 0.097622 p > .20 p < .05 0.981368 0.147159 HR_S_1 105 0.092751 p > .20 p < .05 0.982491 0.181279 HR_B_IN_2 103 0.096600 p > .20 p < .05 0.982502 0.191515 HR_B_MAX_2 103 0.066248 p > .20 p > .20 0.977506 0.076295 HR_B_REL_2 103 0.090249 p > .20 p < .05 0.979345 0.107311 HR_N_2 103 0.094226 p > .20 p < .05 0.978880 0.098454 HR_R_2 103 0.074117 p > .20 p < .20 0.973818 0.038551 HR_G_2 103 0.116842 p < .15 p < .01 0.954930 0.001467 HR_S_2 103 0.129021 p < .10 p < .01 0.974816 0.046340 HR_B_IN_3 103 0.140212 p < .05 p < .01 0.968606 0.014960 HR_B_MAX_3 103 0.066345 p > .20 p > .20 0.983339 0.222600 HR_B_REL_3 103 0.123709 p < .10 p < .01 0.979876 0.118396 HR_N_3 103 0.095919 p > .20 p < .05 0.987021 0.417418 HR_R_3 103 0.091746 p > .20 p < .05 0.983492 0.228779 HR_G_3 103 0.151065 p < .05 p < .01 0.939781 0.000148 HR_S_3 103 0.132838 p < .10 p < .01 0.976198 0.059856 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 237 VARIJABLA MATRICA PEARSONOVIH KOEFICIJENATA KORLACIJE STAROST TV TM BMI HR_B_IN_1 HR_B_MAX_1 HR_B_REL_1 HR_N_1 HR_R_1 HR_G_1 HR_S_1 HR_B_IN_2 HR_B_MAX_2 STAROST 1.0000 -.4106 -.1879 .0772 .1849 .1049 .0506 -.0647 .0361 .1177 .0709 .1964 .1068 TV -.4106 1.0000 .7243 .1884 -.2361 -.3040 -.0188 -.1931 -.0206 -.1657 -.3148 -.2015 -.3079 TM -.1879 .7243 1.0000 .8102 -.1608 -.3299 -.0411 -.2501 -.1002 -.1175 -.2898 -.1273 -.3574 BMI .0772 .1884 .8102 1.0000 -.0350 -.2180 -.0399 -.1835 -.1253 -.0213 -.1468 -.0111 -.2548 HR_B_IN_1 .1849 -.2361 -.1608 -.0350 1.0000 .6583 .5229 .5123 .5052 .4886 .4067 .9293 .6151 HR_B_MAX_1 .1049 -.3040 -.3299 -.2180 .6583 1.0000 .6147 .6310 .7155 .7002 .5107 .6151 .9298 HR_B_REL_1 .0506 -.0188 -.0411 -.0399 .5229 .6147 1.0000 .4176 .5523 .5003 .3489 .4972 .5537 HR_N_1 -.0647 -.1931 -.2501 -.1835 .5123 .6310 .4176 1.0000 .3992 .4560 .5177 .4909 .6644 HR_R_1 .0361 -.0206 -.1002 -.1253 .5052 .7155 .5523 .3992 1.0000 .7391 .5139 .4535 .6702 HR_G_1 .1177 -.1657 -.1175 -.0213 .4886 .7002 .5003 .4560 .7391 1.0000 .4817 .4731 .6740 HR_S_1 .0709 -.3148 -.2898 -.1468 .4067 .5107 .3489 .5177 .5139 .4817 1.0000 .3926 .5044 HR_B_IN_2 .1964 -.2015 -.1273 -.0111 .9293 .6151 .4972 .4909 .4535 .4731 .3926 1.0000 .5844 HR_B_MAX_2 .1068 -.3079 -.3574 -.2548 .6151 .9298 .5537 .6644 .6702 .6740 .5044 .5844 1.0000 HR_B_REL_2 .0381 .0252 .0091 -.0072 .6456 .5905 .9257 .4469 .5741 .5385 .3449 .6368 .5587 HR_N_2 -.0504 -.1821 -.2361 -.1713 .5357 .6225 .4493 .9341 .3712 .4297 .4774 .5257 .6725 HR_R_2 -.0184 .0415 .0263 .0058 .3912 .5790 .4539 .3440 .7586 .6043 .3142 .3337 .5503 HR_G_2 .1327 -.1311 -.0583 .0495 .4413 .5448 .4740 .3196 .6263 .6352 .3700 .4318 .4590 HR_S_2 .0547 -.2452 -.1845 -.0446 .4559 .4485 .3168 .5103 .3907 .3373 .7918 .4558 .4652 HR_B_IN_3 .1564 -.1448 -.0645 .0350 .8364 .5402 .4668 .5044 .3756 .4417 .4078 .9272 .5176 HR_B_MAX_3 .0886 -.2703 -.3124 -.2169 .6092 .8301 .4926 .5959 .5844 .5834 .4189 .5933 .9094 HR_B_REL_3 .1092 -.0723 -.0953 -.0678 .7072 .5442 .7990 .4426 .5430 .5571 .3361 .7068 .5147 HR_N_3 -.0374 -.1677 -.2134 -.1458 .4668 .5309 .4053 .8130 .2801 .3625 .4211 .4846 .5972 HR_R_3 .0398 -.0265 .0324 .0749 .3620 .5452 .4418 .2793 .7205 .6044 .3410 .3438 .5075 HR_G_3 .2107 -.1229 -.1010 -.0238 .4352 .5718 .3327 .2367 .5758 .6608 .3259 .4462 .5044 HR_S_3 -.0032 -.0926 -.0875 -.0374 .4585 .3789 .2114 .4356 .3210 .3198 .5918 .4335 .3855 DANA_PR 0.379 -0.1796 -0.1215 -0.0269 0.0885 -0.0147 0.049 -0.1525 0.089 0.0382 -0.1041 0.0743 -0.0114 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 238 VARIJABLA MATRICA PEARSONOVIH KOEFICIJENATA KORLACIJE HR_B_REL_2 HR_N_2 HR_R_2 HR_G_2 HR_S_2 HR_B_IN_3 HR_B_MAX_3 HR_B_REL_3 HR_N_3 HR_R_3 HR_G_3 HR_S_3 STAROST .0381 -.0504 -.0184 .1327 .0547 .1564 .0886 .1092 -.0374 .0398 .2107 -.0032 TV .0252 -.1821 .0415 -.1311 -.2452 -.1448 -.2703 -.0723 -.1677 -.0265 -.1229 -.0926 TM .0091 -.2361 .0263 -.0583 -.1845 -.0645 -.3124 -.0953 -.2134 .0324 -.1010 -.0875 BMI -.0072 -.1713 .0058 .0495 -.0446 .0350 -.2169 -.0678 -.1458 .0749 -.0238 -.0374 HR_B_IN_1 .6456 .5357 .3912 .4413 .4559 .8364 .6092 .7072 .4668 .3620 .4352 .4585 HR_B_MAX_1 .5905 .6225 .5790 .5448 .4485 .5402 .8301 .5442 .5309 .5452 .5718 .3789 HR_B_REL_1 .9257 .4493 .4539 .4740 .3168 .4668 .4926 .7990 .4053 .4418 .3327 .2114 HR_N_1 .4469 .9341 .3440 .3196 .5103 .5044 .5959 .4426 .8130 .2793 .2367 .4356 HR_R_1 .5741 .3712 .7586 .6263 .3907 .3756 .5844 .5430 .2801 .7205 .5758 .3210 HR_G_1 .5385 .4297 .6043 .6352 .3373 .4417 .5834 .5571 .3625 .6044 .6608 .3198 HR_S_1 .3449 .4774 .3142 .3700 .7918 .4078 .4189 .3361 .4211 .3410 .3259 .5918 HR_B_IN_2 .6368 .5257 .3337 .4318 .4558 .9272 .5933 .7068 .4846 .3438 .4462 .4335 HR_B_MAX_2 .5587 .6725 .5503 .4590 .4652 .5176 .9094 .5147 .5972 .5075 .5044 .3855 HR_B_REL_2 1.0000 .4813 .4517 .4584 .3278 .5982 .5353 .8952 .4230 .4421 .3850 .2958 HR_N_2 .4813 1.0000 .3207 .2605 .4799 .5380 .6347 .4624 .9160 .2791 .1913 .3875 HR_R_2 .4517 .3207 1.0000 .6338 .3924 .3071 .4788 .4064 .2357 .8272 .5883 .3599 HR_G_2 .4584 .2605 .6338 1.0000 .4549 .3743 .4177 .4692 .1977 .6968 .7600 .3486 HR_S_2 .3278 .4799 .3924 .4549 1.0000 .4717 .4582 .3521 .4319 .3429 .3671 .7434 HR_B_IN_3 .5982 .5380 .3071 .3743 .4717 1.0000 .5354 .6806 .4821 .2864 .3813 .4122 HR_B_MAX_3 .5353 .6347 .4788 .4177 .4582 .5354 1.0000 .5034 .6096 .4197 .5160 .3826 HR_B_REL_3 .8952 .4624 .4064 .4692 .3521 .6806 .5034 1.0000 .3955 .3740 .4075 .3311 HR_N_3 .4230 .9160 .2357 .1977 .4319 .4821 .6096 .3955 1.0000 .2110 .1437 .3378 HR_R_3 .4421 .2791 .8272 .6968 .3429 .2864 .4197 .3740 .2110 1.0000 .6421 .2990 HR_G_3 .3850 .1913 .5883 .7600 .3671 .3813 .5160 .4075 .1437 .6421 1.0000 .4660 HR_S_3 .2958 .3875 .3599 .3486 .7434 .4122 .3826 .3311 .3378 .2990 .4660 1.0000 DANA_PR 0.0876 -0.185 0.1163 0.2514 -0.0004 0.0166 0.0653 0.2145 -0.1901 0.0783 0.1784 -0.07 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 239 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA BMI_DG 0 BMI_DG 1 BMI_DG 2 BMI_DG 3 NEDOST. RED TOTAL K 0 42 13 2 0 57 KOLONA % 0.00% 53.85% 65.00% 33.33% RED % 0.00% 73.68% 22.81% 3.51% 0.00% UKUP. % 0.00% 39.62% 12.26% 1.89% 0.00% 53.77% R 2 26 6 4 0 38 KOLONA % 100.00% 33.33% 30.00% 66.67% RED % 5.26% 68.42% 15.79% 10.53% 0.00% UKUP. % 1.89% 24.53% 5.66% 3.77% 0.00% 35.85% M 0 10 1 0 0 11 KOLONA % 0.00% 12.82% 5.00% 0.00% RED % 0.00% 90.91% 9.09% 0.00% 0.00% UKUP. % 0.00% 9.43% 0.94% 0.00% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 2 78 20 6 0 106 UKUP. % 1.89% 73.58% 18.87% 5.66% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x BMI_DG(4) HI-KVAD. SS p PEARSONOV HI-KVAD. 8.060647 SS=12 p=.78037 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA POL F POL M NEDOST. RED TOTAL K 34 23 0 57 KOLONA % 48.57% 63.89% RED % 59.65% 40.35% 0.00% UKUP. % 32.08% 21.70% 0.00% 53.77% R 29 9 0 38 KOLONA % 41.43% 25.00% RED % 76.32% 23.68% 0.00% UKUP. % 27.36% 8.49% 0.00% 35.85% M 7 4 0 11 KOLONA % 10.00% 11.11% RED % 63.64% 36.36% 0.00% UKUP. % 6.60% 3.77% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 70 36 0 106 UKUP. % 66.04% 33.96% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x POL(2) HI-KVAD. SS p Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 240 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA Hx_P NE Hx_P DA NEDOST. RED TOTAL K 50 7 0 57 KOLONA % 51.55% 77.78% RED % 87.72% 12.28% 0.00% UKUP. % 47.17% 6.60% 0.00% 53.77% R 36 2 0 38 KOLONA % 37.11% 22.22% RED % 94.74% 5.26% 0.00% UKUP. % 33.96% 1.89% 0.00% 35.85% M 11 0 0 11 KOLONA % 11.34% 0.00% RED % 100.00% 0.00% 0.00% UKUP. % 10.38% 0.00% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 97 9 0 106 UKUP. % 91.51% 8.49% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x Hx_P(2) HI-KVAD. SS p PEARSONOV HI-KVAD. 2.583911 SS=6 p=.85896 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA Hx_LM NE Hx_LM DA NEDOST. RED TOTAL K 42 15 0 57 KOLONA % 55.26% 50.00% RED % 73.68% 26.32% 0.00% UKUP. % 39.62% 14.15% 0.00% 53.77% R 27 11 0 38 KOLONA % 35.53% 36.67% RED % 71.05% 28.95% 0.00% UKUP. % 25.47% 10.38% 0.00% 35.85% M 7 4 0 11 KOLONA % 9.21% 13.33% RED % 63.64% 36.36% 0.00% UKUP. % 6.60% 3.77% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 76 30 0 106 UKUP. % 71.70% 28.30% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x Hx_LM(2) HI-KVAD. SS p PEARSONOV HI-KVAD. .4709183 SS=6 p=.99817 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 241 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA Hx_F NE Hx_F DA NEDOST. RED TOTAL K 54 3 0 57 KOLONA % 53.47% 60.00% RED % 94.74% 5.26% 0.00% UKUP. % 50.94% 2.83% 0.00% 53.77% R 36 2 0 38 KOLONA % 35.64% 40.00% RED % 94.74% 5.26% 0.00% UKUP. % 33.96% 1.89% 0.00% 35.85% M 11 0 0 11 KOLONA % 10.89% 0.00% RED % 100.00% 0.00% 0.00% UKUP. % 10.38% 0.00% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 101 5 0 106 UKUP. % 95.28% 4.72% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x Hx_F(2) HI-KVAD. SS p PEARSONOV HI-KVAD. .6076081 SS=6 p=.99627 GRUPA KONTIGENCIONA ANALIZA STATUS 0 STATUS 1 NEDOST. RED TOTAL K 41 16 0 57 KOLONA % 62.12% 40.00% RED % 71.93% 28.07% 0.00% UKUP. % 38.68% 15.09% 0.00% 53.77% R 17 21 0 38 KOLONA % 25.76% 52.50% RED % 44.74% 55.26% 0.00% UKUP. % 16.04% 19.81% 0.00% 35.85% M 8 3 0 11 KOLONA % 12.12% 7.50% RED % 72.73% 27.27% 0.00% UKUP. % 7.55% 2.83% 0.00% 10.38% NEDOST. 0 0 0 0 KOLONA % 0.00% 0.00% RED % UKUP. % 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% TOTAL 66 40 0 106 UKUP. % 62.26% 37.74% 0.00% 100.00% STATISTIK STATISTIKA: GRUPA(3) x STATUS(2) HI-KVAD. SS p PEARSONOV HI-KVAD. 7.747449 SS=6 p=.25720 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 242 STAROST KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; STAROST NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =30.17951 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 2965.000 52.01754 R 102 38 2589.000 68.13158 M 103 11 117.000 10.63636 TV KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; TV NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =1.402505 p =.4960 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3126.000 54.84211 R 102 38 1877.000 49.39474 M 103 11 668.000 60.72727 TM KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; TM NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =2.281330 p =.3196 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3280.500 57.55263 R 102 38 1887.000 49.65789 M 103 11 503.500 45.77273 BMI KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; BMI NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =3.699138 p =.1573 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3263.500 57.25439 R 102 38 1989.500 52.35526 M 103 11 418.000 38.00000 HR_B_IN_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_IN_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =19.90953 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3130.500 54.92105 R 102 38 2304.500 60.64474 M 103 10 130.000 13.00000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 243 HR_B_MAX_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_MAX_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =15.95134 p =.0003 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 2912.000 51.08772 R 102 38 2437.000 64.13158 M 103 10 216.000 21.60000 HR_B_REL_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_REL_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =10.98256 p =.0041 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3020.500 52.99123 R 102 38 2297.500 60.46053 M 103 10 247.000 24.70000 HR_N_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_N_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =14.42235 p =.0007 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3560.500 62.46491 R 102 38 1718.000 45.21053 M 103 10 286.500 28.65000 HR_R_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_R_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =21.53928 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 2753.000 48.29825 R 102 38 2594.500 68.27632 M 103 10 217.500 21.75000 HR_G_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_G_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =25.84511 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 2662.000 46.70175 R 102 38 2685.500 70.67105 M 103 10 217.500 21.75000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 244 HR_S_1 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_S_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =16.90211 p =.0002 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 3308.500 58.04386 R 102 38 2100.500 55.27632 M 103 10 156.000 15.60000 HR_B_IN_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_IN_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.04975 p =.0001 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2935.000 52.41071 R 102 38 2298.000 60.47368 M 103 9 123.000 13.66667 HR_B_MAX_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_MAX_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.37257 p =.0021 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2878.000 51.39286 R 102 38 2286.000 60.15789 M 103 9 192.000 21.33333 HR_B_REL_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_REL_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.24638 p =.0008 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2924.500 52.22321 R 102 38 2268.500 59.69737 M 103 9 163.000 18.11111 HR_N_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_N_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.78079 p =.0001 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 3492.000 62.35714 R 102 38 1667.500 43.88158 M 103 9 196.500 21.83333 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 245 HR_R_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_R_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.75077 p =.0002 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2690.000 48.03571 R 102 38 2462.500 64.80263 M 103 9 203.500 22.61111 HR_G_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_G_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =31.64092 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2439.500 43.56250 R 102 38 2732.000 71.89474 M 103 9 184.500 20.50000 HR_S_2 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_S_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =15.71975 p =.0004 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 3223.000 57.55357 R 102 38 1996.000 52.52632 M 103 9 137.000 15.22222 HR_B_IN_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_IN_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.74396 p =.0002 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 3128.500 55.86607 R 102 38 2107.500 55.46053 M 103 9 120.000 13.33333 HR_B_MAX_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_MAX_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =10.28223 p =.0059 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2866.000 51.17857 R 102 38 2270.000 59.73684 M 103 9 220.000 24.44444 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 246 HR_B_REL_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_B_REL_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =13.93996 p =.0009 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2895.500 51.70536 R 102 38 2288.500 60.22368 M 103 9 172.000 19.11111 HR_N_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_N_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.98003 p =.0006 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 3440.000 61.42857 R 102 38 1680.500 44.22368 M 103 9 235.500 26.16667 HR_R_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_R_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =22.51222 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2529.500 45.16964 R 102 38 2607.000 68.60526 M 103 9 219.500 24.38889 HR_G_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_G_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =37.51096 p =.0000 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 2303.500 41.13393 R 102 38 2836.500 74.64474 M 103 9 216.000 24.00000 HR_S_3 KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; HR_S_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.28873 p =.0021 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 56 3118.000 55.67857 R 102 38 2068.000 54.42105 M 103 9 170.000 18.88889 DANA_PR KRUSKAL-WALLISOVA ANOVA; DANA_PR NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =47.75595 p =.0000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 247 KOD N ZBIR RANGOVA SRED. RANG K 101 57 2086.500 36.60526 R 102 35 2809.500 80.27143 M 103 11 460.000 41.81818 STAROST VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; STAROST NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =30.17951 p =.0000 K R:52.018 R R:68.132 M R:10.636 K 2.502750 4.087220 R 2.502750 5.462200 M 4.087220 5.462200 STAROST POREDJENJE P VREDNOSTI; STAROST NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =30.17951 p =.0000 K R:52.018 R R:68.132 M R:10.636 K 0.036970 0.000131 R 0.036970 0.000000 M 0.000131 0.000000 TV VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; TV NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =1.402505 p =.4960 K R:54.842 R R:49.395 M R:60.727 K 0.846058 0.581278 R 0.846058 1.076621 M 0.581278 1.076621 TV POREDJENJE P VREDNOSTI; TV NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =1.402505 p =.4960 K R:54.842 R R:49.395 M R:60.727 K 1.000000 1.000000 R 1.000000 0.844948 M 1.000000 0.844948 TM VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; TM NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =2.281330 p =.3196 K R:57.553 R R:49.658 M R:45.773 K 1.226171 1.163501 R 1.226171 0.369101 M 1.163501 0.369101 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 248 TM POREDJENJE P VREDNOSTI; TM NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =2.281330 p =.3196 K R:57.553 R R:49.658 M R:45.773 K 0.660403 0.733878 R 0.660403 1.000000 M 0.733878 1.000000 BMI VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; BMI NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =3.699138 p =.1573 K R:57.254 R R:52.355 M R:38.000 K 0.760907 1.901756 R 0.760907 1.363789 M 1.901756 1.363789 BMI POREDJENJE P VREDNOSTI; BMI NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 106) =3.699138 p =.1573 K R:57.254 R R:52.355 M R:38.000 K 1.000000 0.171609 R 1.000000 0.517902 M 0.171609 0.517902 HR_B_IN_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_IN_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =19.90953 p =.0000 K R:54.921 R R:60.645 M R:13.000 K 0.897400 4.014905 R 0.897400 4.401788 M 4.014905 4.401788 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 249 HR_B_IN_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =19.90953 p =.0000 K R:54.921 R R:60.645 M R:13.000 K 1.000000 0.000178 R 1.000000 0.000032 M 0.000178 0.000032 HR_B_MAX_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_MAX_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =15.95134 p =.0003 K R:51.088 R R:64.132 M R:21.600 K 2.045110 2.824127 R 2.045110 3.929395 M 2.824127 3.929395 HR_B_MAX_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =15.95134 p =.0003 K R:51.088 R R:64.132 M R:21.600 K 0.122532 0.014223 R 0.122532 0.000255 M 0.014223 0.000255 HR_B_REL_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_REL_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =10.98256 p =.0041 K R:52.991 R R:60.461 M R:24.700 K 1.171090 2.709536 R 1.171090 3.303833 M 2.709536 3.303833 HR_B_REL_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =10.98256 p =.0041 K R:52.991 R R:60.461 M R:24.700 K 0.724688 0.020213 R 0.724688 0.002861 M 0.020213 0.002861 HR_N_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_N_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =14.42235 p =.0007 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 250 K R:62.465 R R:45.211 M R:28.650 K 2.705266 3.238555 R 2.705266 1.529989 M 3.238555 1.529989 HR_N_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =14.42235 p =.0007 K R:62.465 R R:45.211 M R:28.650 K 0.020475 0.003604 R 0.020475 0.378058 M 0.003604 0.378058 HR_R_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_R_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =21.53928 p =.0000 K R:48.298 R R:68.276 M R:21.750 K 3.132305 2.542605 R 3.132305 4.298460 M 2.542605 4.298460 HR_R_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =21.53928 p =.0000 K R:48.298 R R:68.276 M R:21.750 K 0.005203 0.033009 R 0.005203 0.000052 M 0.033009 0.000052 HR_G_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_G_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =25.84511 p =.0000 K R:46.702 R R:70.671 M R:21.750 K 3.758078 2.389704 R 3.758078 4.519704 M 2.389704 4.519704 HR_G_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =25.84511 p =.0000 K R:46.702 R R:70.671 M R:21.750 K 0.000514 0.050586 R 0.000514 0.000019 M 0.050586 0.000019 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 251 HR_S_1 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_S_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =16.90211 p =.0002 K R:58.044 R R:55.276 M R:15.600 K 0.433915 4.064976 R 0.433915 3.665604 M 4.064976 3.665604 HR_S_1 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_1 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 105) =16.90211 p =.0002 K R:58.044 R R:55.276 M R:15.600 K 1.000000 0.000144 R 1.000000 0.000740 M 0.000144 0.000740 HR_B_IN_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_IN_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.04975 p =.0001 K R:52.411 R R:60.474 M R:13.667 K 1.284021 3.610929 R 1.284021 4.226009 M 3.610929 4.226009 HR_B_IN_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.04975 p =.0001 K R:52.411 R R:60.474 M R:13.667 K 0.597403 0.000915 R 0.597403 0.000071 M 0.000915 0.000071 HR_B_MAX_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_MAX_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.37257 p =.0021 K R:51.393 R R:60.158 M R:21.333 K 1.395825 2.801535 R 1.395825 3.505307 M 2.801535 3.505307 HR_B_MAX_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.37257 p =.0021 K R:51.393 R R:60.158 M R:21.333 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 252 HR_B_MAX_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.37257 p =.0021 K R:51.393 R R:60.158 M R:21.333 K 0.488301 0.015258 R 0.488301 0.001368 M 0.015258 0.001368 HR_B_REL_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_REL_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.24638 p =.0008 K R:52.223 R R:59.697 M R:18.111 K 1.190253 3.179234 R 1.190253 3.754649 M 3.179234 3.754649 HR_B_REL_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.24638 p =.0008 K R:52.223 R R:59.697 M R:18.111 K 0.701841 0.004430 R 0.701841 0.000521 M 0.004430 0.000521 HR_N_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_N_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.78079 p =.0001 K R:62.357 R R:43.882 M R:21.833 K 2.942219 3.776802 R 2.942219 1.990644 M 3.776802 1.990644 HR_N_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =18.78079 p =.0001 K R:62.357 R R:43.882 M R:21.833 K 0.009776 0.000477 R 0.009776 0.139560 M 0.000477 0.139560 HR_R_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_R_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.75077 p =.0002 K R:48.036 R R:64.803 M R:22.611 K 2.670118 2.369562 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 253 HR_R_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_R_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.75077 p =.0002 K R:48.036 R R:64.803 M R:22.611 R 2.670118 3.809295 M 2.369562 3.809295 HR_R_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.75077 p =.0002 K R:48.036 R R:64.803 M R:22.611 K 0.022747 0.053427 R 0.022747 0.000418 M 0.053427 0.000418 HR_G_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_G_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =31.64092 p =.0000 K R:43.563 R R:71.895 M R:20.500 K 4.511886 2.149415 R 4.511886 4.640215 M 2.149415 4.640215 HR_G_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =31.64092 p =.0000 K R:43.563 R R:71.895 M R:20.500 K 0.000019 0.094805 R 0.000019 0.000010 M 0.094805 0.000010 HR_S_2 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_S_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =15.71975 p =.0004 K R:57.554 R R:52.526 M R:15.222 K 0.800586 3.945264 R 0.800586 3.368030 M 3.945264 3.368030 HR_S_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =15.71975 p =.0004 K R:57.554 R R:52.526 M R:15.222 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 254 HR_S_2 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_2 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =15.71975 p =.0004 K R:57.554 R R:52.526 M R:15.222 K 1.000000 0.000239 R 1.000000 0.002271 M 0.000239 0.002271 HR_B_IN_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_IN_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.74396 p =.0002 K R:55.866 R R:55.461 M R:13.333 K 0.064583 3.964033 R 0.064583 3.803487 M 3.964033 3.803487 HR_B_IN_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_IN_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =16.74396 p =.0002 K R:55.866 R R:55.461 M R:13.333 K 1.000000 0.000221 R 1.000000 0.000428 M 0.000221 0.000428 HR_B_MAX_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_MAX_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =10.28223 p =.0059 K R:51.179 R R:59.737 M R:24.444 K 1.362898 2.491609 R 1.362898 3.186402 M 2.491609 3.186402 HR_B_MAX_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_MAX_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =10.28223 p =.0059 K R:51.179 R R:59.737 M R:24.444 K 0.518744 0.038150 R 0.518744 0.004322 M 0.038150 0.004322 HR_B_REL_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_REL_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =13.93996 p =.0009 K R:51.705 R R:60.224 M R:19.111 K 1.356537 3.037770 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 255 HR_B_REL_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_B_REL_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =13.93996 p =.0009 K R:51.705 R R:60.224 M R:19.111 R 1.356537 3.711882 M 3.037770 3.711882 HR_B_REL_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_B_REL_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =13.93996 p =.0009 K R:51.705 R R:60.224 M R:19.111 K 0.524785 0.007150 R 0.524785 0.000617 M 0.007150 0.000617 HR_N_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_N_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.98003 p =.0006 K R:61.429 R R:44.224 M R:26.167 K 2.739864 3.286395 R 2.739864 1.630292 M 3.286395 1.630292 HR_N_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_N_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =14.98003 p =.0006 K R:61.429 R R:44.224 M R:26.167 K 0.018439 0.003044 R 0.018439 0.309119 M 0.003044 0.309119 HR_R_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_R_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =22.51222 p =.0000 K R:45.170 R R:68.605 M R:24.389 K 3.732103 1.936757 R 3.732103 3.992111 M 1.936757 3.992111 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 256 HR_R_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_R_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =22.51222 p =.0000 K R:45.170 R R:68.605 M R:24.389 K 0.000570 0.158325 R 0.000570 0.000196 M 0.158325 0.000196 HR_G_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_G_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =37.51096 p =.0000 K R:41.134 R R:74.645 M R:24.000 K 5.336569 1.596875 R 5.336569 4.572501 M 1.596875 4.572501 HR_G_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_G_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =37.51096 p =.0000 K R:41.134 R R:74.645 M R:24.000 K 0.000000 0.330881 R 0.000000 0.000014 M 0.330881 0.000014 HR_S_3 VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; HR_S_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.28873 p =.0021 K R:55.679 R R:54.421 M R:18.889 K 0.200259 3.428783 R 0.200259 3.208050 M 3.428783 3.208050 HR_S_3 POREDJENJE P VREDNOSTI; HR_S_3 NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =12.28873 p =.0021 K R:55.679 R R:54.421 M R:18.889 K 1.000000 0.001819 R 1.000000 0.004009 M 0.001819 0.004009 DANA_PR VIŠESTR. Comparisons z' VREDNOSTI; DANA_PR NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =47.75595 p =.0000 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 257 K R:36.605 R R:80.271 M R:41.818 K 6.805780 0.529804 R 6.805780 3.723401 M 0.529804 3.723401 DANA_PR POREDJENJE P VREDNOSTI; DANA_PR NEZAVISNA VARIJABLA: GRUPA KRUSKAL WALLISOV TEST: H ( 2, N= 103) =47.75595 p =.0000 K R:36.605 R R:80.271 M R:41.818 K 0.000000 1.000000 R 0.000000 0.000590 M 1.000000 0.000590 N=103 REZULTATI DISKRIMINACIONE ANALIZE BR. VAR.: 23; NEZAVISNA: GRUPA (3 GRUPE) WILKSOVO LAMBDA: .13977 PRIBL. F (46,156)=5.6799 p< .0000 WILKSOVO LAMBDA PARCIJAL. LAMBDA F (2,78) P TOLER. 1-TOLER. (R-KVAD.) STAROST 0.218574 0.639450 21.98987 0.000000 0.738853 0.261147 BMI 0.140602 0.994062 0.23298 0.792720 0.715980 0.284020 HR_B_IN_1 0.141194 0.989896 0.39806 0.672977 0.125950 0.874050 HR_B_MAX_1 0.147618 0.946818 2.19062 0.118683 0.088205 0.911795 HR_B_REL_1 0.151893 0.920167 3.38361 0.038976 0.078216 0.921784 HR_N_1 0.145972 0.957492 1.73141 0.183769 0.103831 0.896169 HR_R_1 0.139843 0.999456 0.02121 0.979020 0.230801 0.769199 HR_G_1 0.140917 0.991843 0.32076 0.726553 0.306842 0.693158 HR_S_1 0.140561 0.994354 0.22144 0.801863 0.228956 0.771044 HR_B_IN_2 0.149036 0.937806 2.58642 0.081735 0.057536 0.942464 HR_B_MAX_2 0.141378 0.988602 0.44965 0.639492 0.062790 0.937210 HR_B_REL_2 0.155706 0.897632 4.44764 0.014820 0.056737 0.943263 HR_N_2 0.151175 0.924539 3.18321 0.046889 0.053074 0.946925 HR_R_2 0.141167 0.990086 0.39053 0.678017 0.229039 0.770961 HR_G_2 0.145111 0.963174 1.49112 0.231466 0.327297 0.672703 HR_S_2 0.141652 0.986690 0.52610 0.592987 0.190322 0.809678 HR_B_IN_3 0.155544 0.898570 4.40229 0.015436 0.119254 0.880746 HR_B_MAX_3 0.141866 0.985204 0.58573 0.559129 0.125154 0.874846 HR_B_REL_3 0.143904 0.971253 1.15430 0.320605 0.144517 0.855483 HR_N_3 0.141006 0.991216 0.34562 0.708861 0.138824 0.861176 HR_R_3 0.141631 0.986840 0.52008 0.596518 0.268974 0.731026 HR_G_3 0.148414 0.941738 2.41279 0.096222 0.315396 0.684604 HR_S_3 0.141321 0.989006 0.43353 0.649772 0.330811 0.669189 GRUPA KVAD.d MAHALANOBISOVE UDALJ. K R M K 0.00000 9.14445 16.27800 R 9.14445 0.00000 22.39812 M 16.27800 22.39812 0.00000 GRUPA F-VREDNOSTI; SS = 23,78 K R M K 7.020500 4.280406 R 7.020500 5.527218 M 4.280406 5.527218 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 258 GRUPA Ps K R M K 0.000000 0.000001 R 0.000000 0.000000 M 0.000001 0.000000 KORENI UKLONJENI HI-KVAD. TESTOVI - KORENI UKLONJENI AIGEN- VREDNOST KANONIČKO R WILKSOVO LAMBDA HI -KVAD. SS P 0 2.178474 0.827879 0.139767 175.1323 46 0.000000 1 1.251007 0.745489 0.444246 72.2126 22 0.000000 VARIJABLA SIROVI KOEFICIJENTI ZA KANONIČKE VARIJABLE KOREN 1 KOREN 2 STAROST 0.04521 0.0777 BMI -0.02068 0.0305 HR_B_IN_1 -0.02610 0.0133 HR_B_MAX_1 0.06106 -0.0060 HR_B_REL_1 -0.05469 -0.0964 HR_N_1 -0.02243 -0.0685 HR_R_1 0.00299 0.0038 HR_G_1 0.01736 -0.0009 HR_S_1 -0.01024 0.0098 HR_B_IN_2 0.08995 -0.1131 HR_B_MAX_2 -0.03654 0.0246 HR_B_REL_2 0.04417 0.1933 HR_N_2 -0.08218 0.1362 HR_R_2 -0.00181 0.0237 HR_G_2 0.03601 0.0083 HR_S_2 0.00053 0.0346 HR_B_IN_3 -0.07856 0.1501 HR_B_MAX_3 0.00102 -0.0476 HR_B_REL_3 0.02476 -0.0723 HR_N_3 0.02663 -0.0333 HR_R_3 0.02563 -0.0132 HR_G_3 0.04122 -0.0487 HR_S_3 -0.01391 0.0185 KONSTANTA -5.51703 -15.4195 AIGEN 2.17847 1.2510 KUMUL.PROP. 0.63522 1.0000 VARIJABLA STANDARD. KOEFICIJENTI ZA KANONIČKE VARIJABLE KOREN 1 KOREN 2 STAROST 0.457960 0.78703 BMI -0.066183 0.09758 HR_B_IN_1 -0.310905 0.15854 HR_B_MAX_1 0.934326 -0.09126 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 259 VARIJABLA STANDARD. KOEFICIJENTI ZA KANONIČKE VARIJABLE KOREN 1 KOREN 2 HR_B_REL_1 -0.650584 -1.14655 HR_N_1 -0.264191 -0.80658 HR_R_1 0.038717 0.04888 HR_G_1 0.196741 -0.01003 HR_S_1 -0.143443 0.13783 HR_B_IN_2 0.831323 -1.04533 HR_B_MAX_2 -0.439948 0.29653 HR_B_REL_2 0.399139 1.74644 HR_N_2 -0.801652 1.32883 HR_R_2 -0.021277 0.27808 HR_G_2 0.396783 0.09108 HR_S_2 0.005457 0.35468 HR_B_IN_3 -0.559886 1.06950 HR_B_MAX_3 0.009846 -0.46110 HR_B_REL_3 0.191466 -0.55920 HR_N_3 0.201773 -0.25228 HR_R_3 0.242468 -0.12463 HR_G_3 0.355533 -0.42012 HR_S_3 -0.141080 0.18775 AIGEN 2.178474 1.25101 KUMUL.PROP. 0.635220 1.00000 VARIJABLA MATRICA FAKTORSKE STRUKTURE KORELACIJA VARIJABLA-KAN.KOREN KOREN 1 KOREN 2 STAROST 0.334492 0.427001 BMI 0.026498 0.110151 HR_B_IN_1 0.188952 0.348252 HR_B_MAX_1 0.245074 0.187125 HR_B_REL_1 0.127750 0.196581 HR_N_1 -0.115471 0.286487 HR_R_1 0.313266 0.160792 HR_G_1 0.332932 0.177083 HR_S_1 0.039112 0.349953 HR_B_IN_2 0.203588 0.356898 HR_B_MAX_2 0.171028 0.218657 HR_B_REL_2 0.149251 0.282403 HR_N_2 -0.141151 0.356289 HR_R_2 0.273265 0.157809 HR_G_2 0.453474 0.120787 HR_S_2 0.037349 0.389549 HR_B_IN_3 0.116296 0.435963 HR_B_MAX_3 0.157618 0.183641 HR_B_REL_3 0.177070 0.269463 HR_N_3 -0.133301 0.293413 HR_R_3 0.357426 0.128193 HR_G_3 0.549152 0.066945 HR_S_3 0.053007 0.282101 GRUPA SRED.KANON.VARIJABLI KOREN 1 KOREN 2 K -1.02474 0.64525 R 1.89057 -0.15814 M -1.60627 -3.34722 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 260 VARIJABLA KLASIFIKACIONA FUNKCIJA; NEZAVISNA: GRUPA K p=.54369 R p=.36893 M p=.08738 STAROST 1.116 1.185 0.779 BMI 3.270 3.185 3.160 HR_B_IN_1 -0.471 -0.557 -0.508 HR_B_MAX_1 -0.138 0.044 -0.150 HR_B_REL_1 -1.652 -1.734 -1.236 HR_N_1 -0.440 -0.450 -0.153 HR_R_1 0.528 0.534 0.511 HR_G_1 -0.536 -0.484 -0.542 HR_S_1 0.029 -0.008 -0.004 HR_B_IN_2 -2.785 -2.432 -2.386 HR_B_MAX_2 0.474 0.348 0.397 HR_B_REL_2 1.573 1.546 0.776 HR_N_2 -0.914 -1.263 -1.410 HR_R_2 -0.125 -0.149 -0.218 HR_G_2 0.058 0.156 0.004 HR_S_2 0.289 0.262 0.150 HR_B_IN_3 3.248 2.898 2.694 HR_B_MAX_3 0.011 0.052 0.200 HR_B_REL_3 1.404 1.535 1.679 HR_N_3 3.460 3.564 3.577 HR_R_3 0.730 0.815 0.767 HR_G_3 0.145 0.304 0.315 HR_S_3 0.705 0.649 0.639 KONSTANTA -356.247 -361.397 -299.464 GRUPA KLASIFIKACIONA MATRICA REDOVI: OPSERVIRANO KOLONE: PREDIKCIJA PROC. TAČNO K p=.54369 R p=.36893 M p=.08738 K 100.0000 56 0 0 R 94.7368 2 36 0 M 100.0000 0 0 9 UKUP. 98.0583 58 36 9 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 261 VREDNOST AIGEN VREDNOSTI METOD: GLAVNE KOMPONENTE VREDNOST % UKUP. VARIJANSA KUMUL. VREDNOST KUMUL. % 1 11.22393 44.89573 11.22393 44.89573 2 2.74391 10.97562 13.96784 55.87136 3 2.08863 8.35451 16.05647 64.22586 4 1.68385 6.73539 17.74031 70.96125 5 1.58537 6.34148 19.32568 77.30273 6 1.13341 4.53364 20.45909 81.83637 VARIJABLA KOMUNALITETI METOD: GLAVNE KOMPONENTE NORMALIZOVANA VARIMAKS.ROTACIJA IZ 1 FAKTOR IZ 2 FAKTORA IZ 3 FAKTORA IZ 4 FAKTORA IZ 5 FAKTORA IZ 6 FAKTORA VIŠESTR. R-KVAD. STAROST 0.006138 0.011398 0.023455 0.031571 0.034659 0.682366 0.330945 TV 0.000162 0.185651 0.188277 0.219664 0.239130 0.769776 0.990841 TM 0.000006 0.818986 0.819275 0.846026 0.857604 0.972122 0.996602 BMI 0.000394 0.842897 0.843433 0.849552 0.850217 0.868749 0.993427 HR_B_IN_1 0.054034 0.055488 0.572691 0.676263 0.750986 0.833887 0.900406 HR_B_MAX_1 0.358666 0.405593 0.531152 0.813233 0.822753 0.855981 0.919843 HR_B_REL_1 0.153711 0.164414 0.713058 0.749499 0.749509 0.788213 0.934756 HR_N_1 0.029011 0.033248 0.076843 0.789761 0.861083 0.861245 0.921057 HR_R_1 0.636328 0.647894 0.737270 0.773652 0.788553 0.793683 0.843990 HR_G_1 0.524938 0.527695 0.616201 0.687000 0.698110 0.705688 0.767898 HR_S_1 0.075908 0.124023 0.150770 0.215647 0.742835 0.742857 0.838013 HR_B_IN_2 0.033395 0.037459 0.592488 0.690517 0.771476 0.863878 0.952331 HR_B_MAX_2 0.296494 0.367429 0.460487 0.839280 0.849935 0.874277 0.949750 HR_B_REL_2 0.129450 0.129924 0.829141 0.873179 0.874363 0.896638 0.949625 HR_N_2 0.014947 0.020443 0.091856 0.885542 0.933578 0.935550 0.955858 HR_R_2 0.702123 0.705567 0.723631 0.749229 0.768988 0.784488 0.814493 HR_G_2 0.583427 0.585451 0.642055 0.642271 0.703733 0.720632 0.787437 HR_S_2 0.057146 0.059543 0.084728 0.153147 0.869107 0.872427 0.845017 HR_B_IN_3 0.012182 0.027798 0.548742 0.656391 0.758231 0.820008 0.901130 HR_B_MAX_3 0.214064 0.259280 0.363119 0.723087 0.734032 0.763081 0.888636 HR_B_REL_3 0.087856 0.093373 0.844091 0.868630 0.879281 0.879555 0.878883 HR_N_3 0.002409 0.004851 0.059143 0.825175 0.859318 0.860312 0.881253 HR_R_3 0.743556 0.752881 0.766304 0.776710 0.791302 0.792192 0.795751 HR_G_3 0.579872 0.579890 0.615336 0.615578 0.678720 0.736473 0.806892 HR_S_ 0.047562 0.048227 0.073687 0.102287 0.785005 0.785014 0.709630 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 262 VARIJABLA FAKTORSKA OPTEREĆENJA (NORMALIZOVANA VARIMAKS.ROTACIJA) METOD: GLAVNE KOMPONENTE FAKTOR 1 FAKTOR 2 FAKTOR 3 FAKTOR 4 FAKTOR 5 FAKTOR 6 STAROST 0.078348 -0.072522 0.109805 -0.090092 -0.055562 0.804802 TV -0.012717 -0.430685 0.051243 -0.177165 -0.139519 -0.728455 TM 0.002406 -0.904975 0.017002 -0.163556 -0.107602 -0.338404 BMI 0.019839 -0.917880 -0.023156 -0.078223 -0.025790 0.136132 HR_B_IN_1 0.232451 -0.038140 0.719168 0.321826 0.273356 0.287924 HR_B_MAX_1 0.598888 0.216626 0.354343 0.531113 0.097568 0.182287 HR_B_REL_1 0.392060 0.103455 0.740705 0.190894 -0.003187 -0.196734 HR_N_1 0.170327 0.065094 0.208794 0.844345 0.267061 -0.012738 HR_R_1 0.797702 0.107547 0.298959 0.190740 0.122069 -0.071625 HR_G_1 0.724526 0.052499 0.297499 0.266082 0.105404 0.087049 HR_S_1 0.275514 0.219351 0.163545 0.254710 0.726077 0.004676 HR_B_IN_2 0.182743 -0.063746 0.745003 0.313097 0.284532 0.303977 HR_B_MAX_2 0.544513 0.266336 0.305054 0.615461 0.103224 0.156020 HR_B_REL_2 0.359791 0.021781 0.836192 0.209851 0.034417 -0.149249 HR_N_2 0.122259 0.074131 0.267233 0.890890 0.219171 -0.044410 HR_R_2 0.837928 -0.058684 0.134403 0.159995 0.140567 -0.124500 HR_G_2 0.763824 -0.044992 0.237916 0.014691 0.247915 0.129997 HR_S_2 0.239052 0.048959 0.158700 0.261569 0.846144 0.057620 HR_B_IN_3 0.110370 -0.124965 0.721765 0.328098 0.319123 0.248551 HR_B_MAX_3 0.462670 0.212641 0.322241 0.599974 0.104616 0.170439 HR_B_REL_3 0.296405 0.074276 0.866440 0.156648 0.103204 -0.016554 HR_N_3 0.049078 0.049424 0.233005 0.875233 0.184778 -0.031526 HR_R_3 0.862297 -0.096565 0.115859 0.102008 0.120798 -0.029823 HR_G_3 0.761493 -0.004219 0.188272 -0.015565 0.251280 0.240318 HR_S_3 0.218088 -0.025776 0.159563 0.169116 0.826267 -0.003003 VALJ.VAR. 5.343778 2.145624 4.477833 4.085657 2.599615 1.806585 PROP.UKUPNO 0.213751 0.085825 0.179113 0.163426 0.103985 0.072263 FAKTOR KORELACIJE IZMEĐU OBLIQUE FAKTORA 1 2 3 4 5 6 1 1.000000 0.067829 0.624606 0.593685 0.529916 0.159736 2 0.067829 1.000000 0.055837 0.278914 0.188055 0.338418 3 0.624606 0.055837 1.000000 0.652570 0.493756 0.163290 4 0.593685 0.278914 0.652570 1.000000 0.557240 0.173278 5 0.529916 0.188055 0.493756 0.557240 1.000000 0.126966 6 0.159736 0.338418 0.163290 0.173278 0.126966 1.000000 PROŠIRENA MATRICA FAKTORSKIH OPTEREĆENJA KORELACIJE VARIJABLI SA OBLIQUE FAKTORIMA S-SEKUNDARNI, P-PRIMARNI FAKTORI Cluster 1 Cluster 2 Cluster 3 Cluster 4 Cluster 5 Cluster 6 S1 -0.738240 -0.248337 -0.760009 -0.802025 -0.663788 -0.250827 P1 0.674538 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 P2 0.000000 0.968674 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 P3 0.000000 0.000000 0.649912 0.000000 0.000000 0.000000 P4 0.000000 0.000000 0.000000 0.597290 0.000000 0.000000 P5 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 0.747921 0.000000 P6 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 0.000000 0.968032 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 263 FAKTOR SEKUNDARNA I PRIMARNA (UNIKNA) FAKTORSKA OPTEREĆENJA SEKUND. 1 PRIMAR. 1 PRIMAR. 2 PRIMAR. 3 PRIMAR. 4 PRIMAR. 5 PRIMAR. 6 STAROST 0.107565 0.051702 0.080826 0.082202 0.119606 0.079075 -0.796413 TV -0.265306 0.060978 0.408214 0.127762 0.094915 0.074903 0.705754 TM -0.265254 0.075572 0.882641 0.092962 0.081928 0.043430 0.315841 BMI -0.145679 0.059407 0.905771 0.017912 0.034115 -0.008939 -0.148365 HR_B_IN_1 0.733342 0.000453 0.107424 0.477774 -0.061124 -0.071135 -0.217928 HR_B_MAX_1 0.785318 0.348925 -0.142068 0.094222 -0.250102 0.120234 -0.106963 HR_B_REL_1 0.601278 0.197706 -0.045603 0.538412 0.027740 0.172440 0.255180 HR_N_1 0.711119 -0.062018 0.003899 -0.033106 -0.582746 -0.064870 0.082440 HR_R_1 0.637738 0.595869 -0.047255 0.088958 0.036039 0.053875 0.132536 HR_G_1 0.649927 0.518613 0.008990 0.083245 -0.034688 0.074077 -0.024928 HR_S_1 0.626047 0.083689 -0.161742 -0.035935 -0.039556 -0.558603 0.053524 HR_B_IN_2 0.721974 -0.045668 0.131959 0.507340 -0.056425 -0.085437 -0.235063 HR_B_MAX_2 0.786704 0.293362 -0.191468 0.043680 -0.333056 0.115576 -0.080382 HR_B_REL_2 0.651023 0.149267 0.040880 0.617068 0.026977 0.148914 0.212555 HR_N_2 0.720252 -0.114433 -0.003916 0.020783 -0.624311 -0.013255 0.115348 HR_R_2 0.543907 0.664692 0.110390 -0.045857 0.034702 0.010413 0.176738 HR_G_2 0.557346 0.591361 0.096717 0.058549 0.178824 -0.097400 -0.077740 HR_S_2 0.642030 0.042117 0.010180 -0.046094 -0.040683 -0.674212 0.002126 HR_B_IN_3 0.685825 -0.107620 0.190018 0.494929 -0.083077 -0.129152 -0.182830 HR_B_MAX_3 0.746467 0.223911 -0.141490 0.073754 -0.331473 0.103369 -0.098557 HR_B_REL_3 0.657953 0.086589 -0.011685 0.648103 0.079209 0.079626 0.079788 HR_N_3 0.649858 -0.165652 0.014215 0.009400 -0.633309 0.001980 0.095819 HR_R_3 0.515867 0.699068 0.145340 -0.053969 0.081372 0.021507 0.079099 HR_G_3 0.537369 0.597276 0.053574 0.017516 0.199701 -0.107877 -0.190457 HR_S_3 0.561958 0.046113 0.077450 -0.019263 0.023733 -0.676099 0.055208 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 264 VARIJABLE U JEDNAČINI 95.0% I.P.ZA Exp(B) B SE WALD SS P Exp(B) DONJI GORNJI Step 1 GRUPA 4.283 2 .117 GRUPA(1) 1.113 .631 3.107 1 .078 3.043 .883 10.490 GRUPA(2) -.354 1.233 .083 1 .774 .702 .063 7.857 STAROST -.010 .028 .135 1 .714 .990 .938 1.045 TV -.028 .182 .024 1 .876 .972 .681 1.388 TM .039 .193 .040 1 .841 1.039 .713 1.516 BMI -.034 .593 .003 1 .955 .967 .302 3.094 POL .006 .740 .000 1 .993 1.006 .236 4.289 Hx_P .782 .626 1.558 1 .212 2.185 .640 7.458 Hx_LM .873 .459 3.613 1 .057 2.394 .973 5.888 Hx_F 1.651 .824 4.021 1 .045 5.214 1.038 26.193 HR_B_IN_1 -.054 .022 6.114 1 .013 .948 .908 .989 HR_B_MAX_1 .052 .023 5.243 1 .022 1.053 1.008 1.101 HR_B_REL_1 -.037 .020 3.424 1 .064 .963 .926 1.002 HR_N_1 .009 .025 .146 1 .703 1.009 .962 1.060 HR_R_1 -.033 .024 1.908 1 .167 .967 .922 1.014 HR_G_1 .028 .025 1.214 1 .271 1.028 .978 1.081 HR_S_1 -.003 .018 .028 1 .868 .997 .962 1.033 Step 2 GRUPA 4.347 2 .114 GRUPA(1) 1.112 .628 3.139 1 .076 3.041 .888 10.411 GRUPA(2) -.354 1.233 .083 1 .774 .702 .063 7.859 STAROST -.010 .028 .135 1 .713 .990 .938 1.045 TV -.029 .174 .028 1 .868 .972 .691 1.366 TM .039 .191 .042 1 .838 1.040 .716 1.511 BMI -.034 .585 .003 1 .953 .966 .307 3.041 Hx_P .783 .610 1.646 1 .199 2.188 .662 7.236 Hx_LM .873 .458 3.629 1 .057 2.394 .975 5.879 Hx_F 1.651 .823 4.021 1 .045 5.213 1.038 26.183 HR_B_IN_1 -.054 .022 6.113 1 .013 .948 .908 .989 HR_B_MAX_1 .052 .023 5.241 1 .022 1.053 1.008 1.101 HR_B_REL_1 -.038 .020 3.689 1 .055 .963 .927 1.001 HR_N_1 .009 .025 .148 1 .700 1.009 .962 1.059 HR_R_1 -.033 .024 1.927 1 .165 .967 .923 1.014 HR_G_1 .028 .025 1.221 1 .269 1.028 .979 1.081 HR_S_1 -.003 .018 .028 1 .867 .997 .963 1.033 Step 3 GRUPA 4.378 2 .112 GRUPA(1) 1.114 .627 3.159 1 .076 3.046 .892 10.400 GRUPA(2) -.357 1.232 .084 1 .772 .700 .063 7.824 STAROST -.010 .027 .132 1 .717 .990 .939 1.045 TV -.019 .034 .300 1 .584 .981 .917 1.050 TM .028 .018 2.336 1 .126 1.028 .992 1.065 Hx_P .783 .610 1.648 1 .199 2.189 .662 7.237 Hx_LM .875 .457 3.675 1 .055 2.400 .981 5.874 Hx_F 1.648 .822 4.022 1 .045 5.197 1.038 26.017 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 265 HR_B_IN_1 -.054 .022 6.209 1 .013 .947 .908 .989 HR_B_MAX_1 .052 .022 5.610 1 .018 1.054 1.009 1.100 HR_B_REL_1 -.038 .019 3.743 1 .053 .963 .927 1.000 HR_N_1 .009 .024 .145 1 .703 1.009 .962 1.059 HR_R_1 -.033 .024 1.936 1 .164 .967 .923 1.014 HR_G_1 .028 .025 1.237 1 .266 1.028 .979 1.079 HR_S_1 -.003 .018 .027 1 .870 .997 .963 1.033 Step 4 GRUPA 4.740 2 .093 GRUPA(1) 1.098 .620 3.138 1 .076 2.999 .890 10.105 GRUPA(2) -.295 1.170 .063 1 .801 .745 .075 7.379 STAROST -.009 .026 .109 1 .741 .991 .942 1.044 TV -.017 .033 .273 1 .601 .983 .922 1.048 TM .028 .018 2.411 1 .121 1.028 .993 1.066 Hx_P .776 .609 1.623 1 .203 2.172 .659 7.163 Hx_LM .875 .455 3.695 1 .055 2.399 .983 5.857 Hx_F 1.629 .812 4.027 1 .045 5.101 1.039 25.052 HR_B_IN_1 -.053 .021 6.384 1 .012 .948 .910 .988 HR_B_MAX_1 .053 .022 5.751 1 .016 1.054 1.010 1.100 HR_B_REL_1 -.038 .019 3.760 1 .053 .963 .927 1.000 HR_N_1 .009 .024 .131 1 .717 1.009 .962 1.058 HR_R_1 -.035 .022 2.539 1 .111 .966 .925 1.008 HR_G_1 .027 .025 1.216 1 .270 1.028 .979 1.078 Step 5 GRUPA 4.663 2 .097 GRUPA(1) 1.148 .599 3.673 1 .055 3.152 .974 10.199 GRUPA(2) -.031 .855 .001 1 .971 .969 .182 5.174 TV -.014 .032 .211 1 .646 .986 .927 1.048 TM .029 .018 2.556 1 .110 1.029 .994 1.066 Hx_P .755 .603 1.568 1 .211 2.128 .652 6.942 Hx_LM .794 .381 4.349 1 .037 2.212 1.049 4.663 Hx_F 1.523 .740 4.233 1 .040 4.587 1.075 19.572 HR_B_IN_1 -.052 .021 6.267 1 .012 .949 .911 .989 HR_B_MAX_1 .053 .022 6.071 1 .014 1.055 1.011 1.101 HR_B_REL_1 -.039 .019 4.357 1 .037 .962 .927 .998 HR_N_1 .009 .024 .150 1 .698 1.009 .963 1.058 HR_R_1 -.033 .021 2.438 1 .118 .967 .928 1.009 HR_G_1 .026 .024 1.138 1 .286 1.026 .979 1.076 Step 6 GRUPA 6.734 2 .034 GRUPA(1) 1.266 .519 5.947 1 .015 3.546 1.282 9.809 GRUPA(2) .062 .822 .006 1 .940 1.064 .212 5.329 TV -.015 .031 .229 1 .633 .985 .926 1.048 TM .028 .018 2.483 1 .115 1.029 .993 1.065 Hx_P .679 .569 1.426 1 .232 1.972 .647 6.016 Hx_LM .800 .379 4.444 1 .035 2.225 1.058 4.681 Hx_F 1.483 .733 4.094 1 .043 4.406 1.048 18.535 HR_B_IN_1 -.050 .020 6.234 1 .013 .951 .915 .989 HR_B_MAX_1 .057 .019 8.674 1 .003 1.059 1.019 1.100 HR_B_REL_1 -.039 .019 4.405 1 .036 .962 .927 .997 HR_R_1 -.035 .021 2.691 1 .101 .966 .926 1.007 HR_G_1 .028 .024 1.347 1 .246 1.028 .981 1.078 Step 7 GRUPA 6.638 2 .036 GRUPA(1) 1.255 .520 5.820 1 .016 3.508 1.265 9.725 GRUPA(2) .033 .817 .002 1 .968 1.033 .209 5.121 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 266 TM .023 .014 2.780 1 .095 1.023 .996 1.050 Hx_P .666 .569 1.370 1 .242 1.946 .638 5.931 Hx_LM .837 .372 5.047 1 .025 2.308 1.113 4.789 Hx_F 1.557 .716 4.726 1 .030 4.745 1.166 19.320 HR_B_IN_1 -.048 .020 6.047 1 .014 .953 .917 .990 HR_B_MAX_1 .058 .019 8.912 1 .003 1.060 1.020 1.101 HR_B_REL_1 -.038 .019 4.265 1 .039 .962 .928 .998 HR_R_1 -.038 .020 3.595 1 .058 .962 .925 1.001 HR_G_1 .030 .024 1.599 1 .206 1.031 .984 1.080 Step 8 GRUPA 7.110 2 .029 GRUPA(1) 1.285 .514 6.238 1 .013 3.614 1.319 9.906 GRUPA(2) .056 .814 .005 1 .946 1.057 .214 5.214 TM .021 .014 2.491 1 .115 1.022 .995 1.049 Hx_LM .789 .367 4.620 1 .032 2.201 1.072 4.521 Hx_F 1.444 .705 4.192 1 .041 4.238 1.064 16.884 HR_B_IN_1 -.047 .019 5.975 1 .015 .954 .918 .991 HR_B_MAX_1 .056 .019 8.730 1 .003 1.058 1.019 1.098 HR_B_REL_1 -.036 .018 4.002 1 .045 .964 .930 .999 HR_R_1 -.035 .020 3.173 1 .075 .965 .929 1.004 HR_G_1 .030 .023 1.649 1 .199 1.030 .984 1.078 Step 9 GRUPA 6.981 2 .030 GRUPA(1) 1.238 .513 5.818 1 .016 3.448 1.261 9.428 GRUPA(2) -.101 .799 .016 1 .899 .904 .189 4.322 TM .021 .013 2.472 1 .116 1.021 .995 1.049 Hx_LM .782 .366 4.569 1 .033 2.185 1.067 4.476 Hx_F 1.381 .702 3.869 1 .049 3.979 1.005 15.756 HR_B_IN_1 -.050 .019 6.709 1 .010 .951 .916 .988 HR_B_MAX_1 .066 .018 13.558 1 .000 1.068 1.031 1.106 HR_B_REL_1 -.034 .018 3.826 1 .050 .966 .934 1.000 HR_R_1 -.023 .017 1.806 1 .179 .977 .945 1.011 Step 10 GRUPA 8.190 2 .017 GRUPA(1) 1.345 .505 7.095 1 .008 3.839 1.427 10.331 GRUPA(2) -.042 .805 .003 1 .958 .958 .198 4.643 TM .019 .013 2.097 1 .148 1.019 .993 1.046 Hx_LM .788 .370 4.530 1 .033 2.200 1.064 4.546 Hx_F 1.299 .703 3.413 1 .065 3.665 .924 14.542 HR_B_IN_1 -.049 .019 6.678 1 .010 .952 .917 .988 HR_B_MAX_1 .055 .016 11.218 1 .001 1.057 1.023 1.091 HR_B_REL_1 -.041 .018 5.381 1 .020 .960 .928 .994 Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 267 АНАМНЕЗА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ_____________________ ДАТУМ ПОЧЕТКА ________________ ДАТУМ РОЂЕЊА______________________ КОНТАКТ: ______________________ АДРЕСА СТАНОВАЊА: __________________________________________________________________ ЗАНИМАЊЕ:______________________ ИСКУСТО У КОРИШЋЕЊУ СЛИЧНИХ ПРОГРАМА: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ БАВИЛИ СТЕ СЕ СПОРТОМ ПРОФЕСИОНАЛНО/АМАТЕРСКИ _______________________________________ ЗДРАВСТВЕНА ОГРАНИЧЕЊА: о ПРОЛАЗНА о ХРОНИЧНА о НЕМА ОГРАНИЧЕЊА КОШТАНО ЗГЛОБНИ СИСТЕМ: ____________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________ КАРДИО ВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ: ____________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ: ____________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________ У ТОКУ ТЕРАПИЈА: ____________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________ ОПЕРАЦИЈА: ____________________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________ Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 268 КАРДИО И МОТОРИЧКИ ТЕСТ ИМЕ ДАТУМ ПРЕЗИМЕ БР. КАР. РЕАЛИЗАТОР ПУЛС ПУЛС Т МОТОРИЧКИ Т Б ЛЛ НИВО ПУЛС ТЕСТ: Р Г Н К Б ЛЛ НИВО ПУЛС ВЕЖБА СЕРИЈА БР. ПОН. 2 мин 2 мин 4 мин 4 мин 6 мин 6 мин 8 мин 8 мин 10 мин 10 мин ТЕЖИНА 12 мин 12 мин ПАУЗА ПУЛС ПУЛС ПАУЗА ПУЛС 1,5 МИН 1,5 МИН 4 МИН 4 МИН НАПОМЕНА СЕРИЈА БР.ПОН. С С С Л РЕЛАКС ПУЛС ПУЛС НАПОМЕНА: Алфа БК Универзитет, Факултет за менаџмент у спорту Докторска дисертација Светлана Петронијевић 269 МЕРЕ МОРФОЛОШКОГ СТАТУСА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ_____________________ ДАТУМ ПОЧЕТКА ________________ ДАТУМ РОЂЕЊА______________________ КОНТАКТ: ______________________ Урађен лекарски преглед- датум __________________ лекар __________________ датум __________________ лекар __________________ Мере I мерење датум мере II мерење датум мере III мерење датум мере ТМ ТВ БМИ Огк Ос Онл Опл Ок Онк Опк