УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ КАНДИДАТА МАРКА РОДИЋА I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Природно-математичког факултета у Новом Саду на 39. седници одржаној 17.9.2015. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен:  Др Љиљана Јовановић, редовни професор, уже научне области: Физичка хемија и Аналитичка хемија (16.10.1997.), Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, председник  Др Вукадин Леовац, професор емеритус, ужа научна област: Неорганска хемија (12.2.2015), Универзитет у Новом Саду, ментор  Др Горан Богдановић, научни саветник, ужа научна област: Хемијска кристалографија и структурна хемија (11.7.2007), Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду, ментор  Др Каталин Месарош Сечењи, редовни професор, ужа научна област: Аналитичка хемија (1.4.2004.), Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, члан  Др Љиљана Војиновић Јешић, ванредни професор, ужа научна област: Неорганска хемија (9.11.2012.), Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, члан  Др Милан Јоксовић, ванредни професор, ужа научна област: Органска хемија (16.1.2014), Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, члан II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Марко, Владо, Родић 2. Датум рођења, општина, држава: 24.6.1987., Сремска Митровица, Република Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија – мастер и стечени стручни назив: Природно-математички факултет, Мастер академске студије хемије, Мастер хемичар 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија: 2011., Докторске академске студије хемије 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: — 6. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: — III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Комплекси Co(III), Ni(II) и Cu(II) са хидразонима неких 2-пиридил-кетона IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Дисертација припада научној области Неорганске хемије. Предмет истраживања ове докторске дисертације је синтеза, физичко-хемијска, структурна и биолошка карактеризација комплексних једињења кобалта(III), никла(II) и бакра(II) са хидразонима неких 2-пиридил-кетона. Написана је на српском језику (латиница), а извод је дат на српском и енглеском језику. Докторска дисертација је обима 149 странице куцаног текста и садржи 7 поглавља, 19 табела, 53 слике, 18 шема, 2 прилога и 190 библиографских јединица. Чине је следећих седам поглавља: (1) Увод, (2) Теоријски оквири, (3) Експериментални део, (4) Резултати и дискусија (5) Закључак, (6) Summary и (7) Литература; као и два прилога (30 страна). V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Наслов. Наслов докторске дисертације је јасно и прецизно формулисан и у складу је са тематиком и садржајем истраживања. Увод. У овом поглављу је у основним цртама дат преглед координационе хемије тиосемикарбазона и ацилхидразона и дефинисани су циљеви истраживања. Теоријски оквири. У овом поглављу детаљно су приказани сви теоријски оквири ре- левантни за проблем истраживања. Оно садржи преглед координационе хемије тиосемикарбазона 2-ацетилпиридина, 2,6-диацетилпиридина, као и ацилхидразона деривата 2-ацетилпиридина и ди(2-пиридил)-кетона. Осим тога, приказана је и координациона хемија изотиосемикарбазона, са акцентом на лиганде деривате 2-ацетилпиридина и 2,6- диацетилпиридина. Сумирани су начини координације лиганада, а структурни преглед комплекса је изложен према нуклеарности и дентатности лиганада. Приступ додатним структурним подацима је омогућен преко цитираних рефкодова из Кембричке банке структурних података, који су дати уз формуле структурно окарактерисаних комплекса. Дати литературни преглед је актуелан и пружа свеобухватни увид у проблем истраживања. Експериментални део. У овом поглављу су детаљно описани поступци синтезе лиганада и комплекса, као и њихова карактеризација микроанализом, електронским спектрима, моларном проводљивошћу и мерењима магнетне сусцептибилности. Посебно је описан поступак одређивања молекулских и кристалних структура методом дифракције рендгенског зрачења на монокристалу, који је примењен на готово све синтетисане комплексе. Такође, дате су експерименталне процедуре термичке и биолошке карактеризације одабраних једињења. Експериментални поступци су приказани јасно и са довољно детаља да омогуће њихово понављање. Резултати и дискусија. У овом поглављу су детаљно приказани и дискутовани резултати истраживања, који су груписани у четири целине:  Комплекси са S-метилизотиосемикарбазоном 2-ацетилпиридина  Комплекси са бис(S-метилизотиосемикарбазоном) 2,6-диацетилпиридина  Упоредна анализа координационих веза тио- и изотиосемикарбазона 2-ацетил- и 2,6-диацетилпиридина  Комплекси са 1-адамантоилхидразонима 2-ацетилпиридина и ди(2-пиридил)-кетона Редослед потпоглавља, структура изложеног материјала и начин приказа постигнутих научних резултата су сагласни са очекиваним резултатима датим у извештају о оцени подобности теме за израду докторске дисертације. Закључак. У овом поглављу дисертације су дата закључна разматрања, у којима су сажето, јасно и прецизно сумирани резултати докторске дисертације. Сви закључци су логично изведени из резултата истраживања. Поглавље Summary представља адекватан превод закључка на енглески језик. У поглављу Литература су наведене коришћене библиографске јединице, које су релевантне за испитивану тематику. Коришћена литература је актуелна и адекватно одабрана. У одељку Прилог I и Прилог II су приказани инфрацрвени спектри свих једињења, односно кристалографски подаци и подаци о утачњавању структура. Ово доприноси лакшем праћењу дела текста у поглављу Резултати и дискусија, и даје увид у квалитет и поузданост примењених експерименталних структурних модела. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ 1. V.M. Leovac, V.I. Češljević, Lj.S. Vojinović-Ješić, V. Divjaković, Lj.S. Jovanović, K. Mészáros Szécsényi, M.V. Rodić, "Transition metal complexes with thiosemicarbazide-based ligands. Part 56. Square-pyramidal complexes of copper(II) with 2-acetylpyridine S-methylisothiosemi- carbazone", Polyhedron 28 (2009) 3570–3576 (М21) 2. M.V. Rodić, V.M. Leovac, Lj.S. Jovanović, Lj.S. Vojinović-Ješić, V. Divjaković, V.I. Češljević, "Transition metal complexes with thiosemicarbazide-based ligands: Part 59. Synthesis, structures and electrochemical properties of cobalt(III) complexes with 2-acetylpyridine S-methyliso- thiosemicarbazone", Polyhedron 46 (2012) 124–132 (М22) 3. B. Holló, M.V. Rodić, Lj.S. Vojinović-Ješić, V. Živković-Radovanović, G. Vučković, V.M. Leovac, K. Mészáros Szécsényi, "Crystal structure, thermal behavior, and microbiological activity of a thiosemicarbazide-type ligand and its cobalt complexes" J. Therm. Anal. Calorim. 116 (2014) 655–662 (М22) 4. V.M. Leovac, M.V. Rodić, Lj.S. Jovanović, M.D. Joksović, T. Stanojković,M. Vujčić, D. Sladić, V. Marković, Lj.S. Vojinović-Ješić, "Transition metal complexes with 1-adamantoyl hydrazones— cytotoxic copper(II) complexes of tri- and tetra-dentate pyridine chelators containing an adamantane ring system", Eur. J. Inorg. Chem. (2015) 882–895 (М21) VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Основни циљ овог истраживања била је синтеза нових комплексних једињења са лигандима хидразонима 2-пиридил-кетонa, а затим одређивање њиховог хемијског састава и различитих физичко-хемијских карактеристика, термичке стабилности и биолошких својстава одабраних једињења. При томе је посебно планирана структурна карактеризација добијених лиганада и комплекса методом рендгенске дифракције на монокристалима. Као главни резултати ове дисертације се могу навести синтезе и физичко-хемијске карактеризације 32 комплекса кобалта(III), никла(II) и бакра(II) са лигандима S- метилизотиосемикарбазоном 2-ацетилпиридина (HL1), бис(S-метилизотиосемикарбазоном) 2,6-диацетилпиридина (H2L 2), тиосеми-S-метилизотиосемикарбазоном 2,6- диацетилпиридина (HL3), 1-адамантоилхидразоном 2-ацетилпиридина (HL4) и 1- адамантоилхидразоном ди(2-пиридил)-кетона (HL5). Како лиганди HL3, HL4 и HL5 до сада нису синтетисани, добијени резултати уједно представљају и прве из њихове координационе хемије. Иако је са HL1 познато неколико комплекса, до сада ни један од њих није структурно окарактерисан, тако да су резултати приказани у овој дисертацији, значајно проширили његову координациону хемију и дали јасну слику о начинима координације овог лиганда. Такође, како је са H2L 2 познат врло мали број комплекса, добијени резултати су дали значајан допринос разумевању координационе хемије овог лиганда. Као посебно важни резултати се могу издвојити синтезе комплекса 8, 14–16 у којима су нађени врло ретки начини координације изотиосемикарбазидних лиганада остварених тако да долази до изостанка координације изотиоамидног атома азота. Осим тога, у комплексу 17 је нађен и начин координације који укључује везу између метилованог атома сумпора и бакра(I), што представља први такав случај у координационој хемији изотиосемикарбазонских лиганада са 3d металима У овој тези су по први пут синтетисани и физичко-хемијски окарактерисани 1- адамантоилхидразон 2-ацетилпиридина (HL4) и 1-адамантоилхидразон ди(2-пиридил)- кетона (HL5), при чему је одређена и структура HL5. Са овим лигандима је у реакцијама са одговарајућим бакар(II) солима добијено укупно дванаест комплекса, од којих је десет окарактерисано рендгенском кристалографијом. Са структурне тачке гледишта, комплекси су разноврсни, а њихова структура се креће од мононуклеарних, динуклеарних до тетра- и полинуклеарних. Цитотоксичне карактеристике лиганада HL4 и HL5, као и осам одабраних комплекса бакра(II) (19, 21, 24–29) су испитане in vitro на ћелијским културама цервикалног аденокарцинома (HeLa), карцинома колона (LS174), хроничне мијелоидне леукемије (K562) и крупноћелијског карцинома плућа (А549), примењујући МТТ тест. Цитотоксична активност испитиваних једињења је упоредива са активношћу цисплатине. Сви испитивани комплекси бакра(II) су показали вишу активност у поређењу са слободним хидразонским лигандима, изузев за K562 ћелије код којих је HL5 показао бољу активност него комплекс 24. Уочене су мале разлике у цитотоксичној активности мононуклеарних и динуклеарних комплекса. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Кандидат је веома студиозно приступио обради и анализи прикупљених података, које је успешно систематизовао у логичке целине. Резултати истраживања су детаљно дискутовани и поређени са резултатима релевантне научне литературе. Изложени су јасно, добро илустровани помоћу табела, слика и шема, што умногоме доприноси лакшем и потпунијем праћењу објашњења и тумачења. На основу резултата и дискусије изведени су јасни и прецизни закључци, који дају одговоре на постављене задатке у овој докторској дисертацији. Стога, комисија позитивно оцењује начин приказа и тумачења резултата истраживања. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме? Докторска дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. Да ли дисертација садржи све битне елементе? Докторска дисертација садржи све битне елементе научно-истраживачког рада. По чему је дисертација оригиналан допринос науци? С обзиром на то да су главни резултати дисертације синтеза и изоловање нових лиганада (три) и њихових комплекса (укупно 32), као и њихова физичко-хемијска и структурна карактеризација (укупно 30 структура), они првенствено имају фундаментални и теоријски значај, имајући у виду интересантне структурне карактеристике које ови комплекси поседују. Као таква, они представљају оригинални научни допринос на пољу неорганске, односно координационе хемије. Међутим, како је извршена и биолошка карактеризација одабраних једињења (антимикробна и цитотоксична), резултати су од значаја и за даља истраживања на пољу медицинске хемије. На висок квалитет и оригиналност спроведених истраживања указује и чињеница да је део резултата публикован у четири научна рада (два М21 и два М22). На основу комплетног увида у докторску дисертацију кандидата Марка Родића, Комисија сматра да дисертација има све елементе оригиналног научног рада, да су у њој презентовани научни резултати који до сада нису били доступни научној литератури, те стога представљају важан и оригиналан допринос хемији. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања. Комисија није уочила недостатке дисертације кандидата Марка Родића који би утицали на резултате истраживања и мишљења је да су постављени циљеви у потпуности испуњени. X ПРЕДЛОГ: На основу свега наведеног, комисија предлаже да се прихвати позитивна оцена докторске дисертације под насловом „Комплекси Co(III), Ni(II) и Cu(II) са хидразонима неких 2-пиридил-кетона“ и да се кандидату Марку Родићу одобри одбрана. КОМИСИЈА: ____________________________________ Др Љиљана Јовановић, редовни професор, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, председник ____________________________________ Др Вукадин Леовац, професор емеритус, Универзитет у Новом Саду, ментор ____________________________________ Др Горан Богдановић, научни саветник, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Универзитет у Београду, ментор ____________________________________ Др Каталин Месарош Сечењи, редовни професор, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, члан ____________________________________ Др Љиљана Војиновић Јешић, ванредни професор, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, члан ____________________________________ Др Милан Јоксовић, ванредни професор, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, члан У Новом Саду, Београду и Крагујевцу: 28.9.2015.