МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 1 од 3 МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ ФАКУЛТЕТУ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ БЕОГРАД ЗАВРШНИ РАД НА СТУДИЈАМА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА На основу одлуке Сената Универзитета од , пошто смо проучили урађену ДОКТОРСКУ ДИСЕРТАЦИЈУ под називом: Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета кандидата: магистра Кикић (Мишић) Татјане подносимо следећи: (звање, име и презиме кандидата) Р Е Ф Е Р А Т 1. Основни подаци о кандидату, докторској дисертацији/ уметничком пројекту (Елементарни подаци о кандидату, наслову рада, обиму и библиографским подацима) Татјана (Мишић) Кикић дипломирала је 1997. године на Филозофском факултету у Београду, Одељење за социологију с темом „Социлошка анализа начина живота избеглица у колективном прихватном центру у Крњачи“. Мастер рад на тему „Заштита документације високошколске установе Мегатренд универзитета“, одбранила је са оценом 10 и стекла звање- мастер културолог, одсек-Управљање у култури и медијима. Завршила међународну Архивску школу у Италији „IIAS“, у организацији Интернационалног института за архивске науке Марибор – Трст ( за 2007, 2008. и 2009. годину). У Архиву Србије запослена је од 1998. године. Стручни испит је положила 2001. године и добила звање – Архивист, а потом, 2011. стекла и стручно звање – Виши архивист. Од јуна 2010. Године изабрана је за председника Архивистичког друштва Србије. Од 2013. године постављена је за руководиоца Службе за заштиту документације и архивске грађе у регистратурама Архива Србије. Аутор је бројних научних и стручних публикација, приређивач и учесник научних и стручних скупова у земљи и иностранству. М53 „Комуникационе стратегије на афирмисању архивске грађе и архивске праксе“, Шумадијски анали 9 (у штампи). Приређивач је зборника радова „Летња школа архивистике“ у издању Архива Србије (2008). Приређивач је „Водича за регистратуре“ у издању Службеног гласника (2010), пројекта финансираног од стране Министарства културе и „Модернизација канцеларијског и архивског пословања у регистратурама, „Архивска грађа“ у издању Службеног гласника (2010), такође пројекта финансираног од стране Министарства културе, као и уредник речника архивске терминологије „Архиви и архивска грађа“. Коаутор је на изради међународног електронског речника архивске терминологије 2007 – 2009. године, постављеног на сајту: www.iias-trieste-maribor.eu МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 2 од 3 Докторска дисертација кандидаткиње Татјане (Мишић) Кикић под насловом „Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета“ урађена је на 243 страницe, по методологији примереној за ову врсту научног рада. Докторска дисертација садржи шест илустрација (5 фотографија и 1 графикон) и две табеле. 2. Предмет и циљ докторске дисертације/уметничког пројекта Предмет докторске тезе су концепти, теорије и методи путем којих се могу искористити ресурси архивских организација, које показују изузетне капацитете да уједињују јавно и приватно, државно и законско, како би се прилагодиле потребама институција и друштва. Рад се бави анализом образовања архивиста у Србији и општег стања архивистике са циљем да успостави курикулуме на нивоу основних, мастер и докторских студија, у складу са развијенијим архивским институцијама у свету. Научни циљ рада огледа се у истраживању развоја архивистике као науке, са нагласком на архивистику у Србији. Дат је општи преглед архивског фонда Републике Србије, као и појединачних архива, укључујући врсте фондова које поседују и њихов значај. Истражене су и законске регулативе, посебно примена Закона о заштити културних добара. Посебна пажња посвећена је правима, обавезама и надлежностима стваралаца архивске грађе, разграничењем појмова и надлежности, али и правима, обавезама и надлежностима архивских институција. Као резултат истраживања тренутног стања и кадра који у архивима ради, настали су курикулуми за различите нивое архивског образовања, од мастер, преко специјалистичких до докторских студија, с детаљним описима предмета који су неопходни српским архивистима да би одговорили на изазове новог доба. Извршена је систематизација архивске грађе и као предлог, на основу члана 38. Закона о културним добрима и Статута Мегатренд универзитета, дата је Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања примењена на архивску грађу и регистратурски материјал настао у раду Мегатренд Универзитета у Београду од оснивања па на даље. Друштвени циљ је усмерен у сагледавању: Како архиви доприносе изградњи идентитета код различитих заједница; Да ли је Србији потребан већи број архива, или њихово боље умрежавање; Каква је веза између физичких и виртуелних архива, као и питање да ли је образовни систем прилагођен потребама архивистике. 2. Основне хипотезе од којих се полазило у истраживању Из предмета и циља рада изведене су хипотезе које гласе: Генерална хипотеза: Што је архивистика развијeнија, то је лакше дефинисати и обогатити културну меморију у Србији. Основну хипотезу подржавају три помоћне хипотезе које гласе: Прва посебна хипотеза: Што су развијенији методи и концепти архивирања, то је лакше приступити националном наслеђу. Друга посебна хипотеза: Дигитализација и умрежавање доприносе доступности културног блага и МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 3 од 3 идентификацији ресурса за његово изучавање. Трећа посебна хипотеза: Што је образовни систем прилагођенији систематском делању на подручју архивистике, то су веће шансе за њен развој. Спроведеним истраживањем потврђене су помоћне хипотезе а тиме и основна хипотеза рада. 4. Кратак опис садржаја Докторска дисертација под насловом „Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета“, садржи седам издвојених и логички повезаних целина, након којих следе закључна разматрања, литература и прилози. У уводном делу указано је на значај који архиви имају за друштво и појединца у њему, као друштвене институције и носиоци националног памћења, као носиоци културе сећања. Подвучена је чињеница да растући број докумената и остале архивске грађе изискује редефинисање положаја ових институција у друштву, признавање архивистике као науке и велику потребу за стручним, архивистички образованим а не приученим кадровима. У првом поглављу указано је на појам и елементе националног идентитета у светлу глобализације и то на културни идентитет као на темељ националног идентитета, његове елементе и институције. Апострофирано је културно благо, документација и архивска грађа као културно добро, али и непресушан ресурс за научнике и истраживаче националног идентитета. Друго поглавље бави се архивистиком, њеном области деловања и законском регулативом, посебно применом Закона о заштити културних добара. Посебна пажња посвећена је правима, обавезама и надлежностима стваралаца архивске грађе, разграничењем појмова и надлежности, али и правима, обавезама и надлежностима архивских институција. У трећем поглављу говори се о моћи архива као стваралаца модерне културне меморије. У питању је, како се може из рада и закључити, друштвена моћ јер су архиви ти који одређују ток националне меморије држећу у својим депоима грађу од историјског значаја. Говори се, такође, и о установљењу архивистике и као науке и као праксе. Четврто поглавље представља архивски фонд Републике Србије, као и појединачне архиве укључујући врсте фондова које поседују и њихов значај. Пето поглавље истражује однос архивистике и културне меморије као неодвојивих сегмената културе сећања. Третман који архивска грађа има говори о степену развоја националне свести и припадност, па је она незаобилазан и пресудан део истраживања историје и историјског промишљања. И, што је можда најважније, неопходно је образовати и производити кадар који ће бити у стању да све ово испрати на најцелисходинији начин. У шестом поглављу говори се о архивистици у дигиталном добу и новом задатку који се поставља пред српску архивистику и чувању грађе у новим облицима. Поставља се и питање да ли су српски архиви спремни за изузетно велики прилив докумената. Седмо поглавље суштински је одговор на многа питања постављена у овом раду јер говори о неопходним променама у домаћој архивистици, пре свега у области едукације неопходних кадрова за ново, дигитално доба архива. Као резултат истраживања тренутног стања и кадра који у архивима ради, настали су курикулуми за различите нивое архивског образовања, од мастер, преко специјалистичких до докторских студија, МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 4 од 3 с детаљним описима предмета који су неопходни нашим архивистима да би одговорили на изазове новог доба. У закључним разматрањима, извршен је пресек најважних елемената теоријског истраживања, испитане главна и помоћне хипотезе и дата систематизација актуелних стања и изазова српске архивистике. 5. Остварени резултати и научни допринос Допринос научном сазнању огледа се у потврђивању улоге и развоја архивистике као науке, у смислу очувања националног идентитета, са нагласком на архивистику у Србији. Разматрана су и права, обавезе и надлежности стваралаца архивске грађе и институција и извршена је анализа трендова у формирању и коришћењу архивске грађе. Такође је утврђено да постојеће архивистичко образовање не одговара потребама струке и науке. Кроз анализу архивског фонда Србије указано је на улогу и важност очувања националног идентитета и културне меморије. Из резултата истраживања и студија случаја, такође, формирана је схема фактора који утичу на очување питања националног идентитета у процесу глобализације, са нагласком на одговорности архивиста у идентификацији, очувању, заштити и стављању на располагање записа и радова у свим облицима и информационих ресурса за које су одговорни. Подаци су прикупљани у периоду април 2013 – април 2014. године из више извора: библиотеке, архивски депои и центри за информације Архива Србије, појединачни архиви у Србији, регистратуре Архива Србије, Министарство просвете РС, Универзитет у Београду и други. У истраживању архивске праксе у свету и код нас, основни индикатори су документа организација, регистратурски материјал и архивска грађа, а коришћене су методе посматрања, анализа садржаја прикупљених докумената и студија случаја. Основни индикатори у истраживању су садржаји који се односе на заштиту архивског, националног блага. Заступљеност одређених видова коришћења архивског блага, доказана је емпиријским истраживањем, као и квантитативном и квалитативном анализом добијених података. Резултати истраживања приказани су у већини дескриптивно, делом табеларно. На основу резултата изведене су образовне потребе архива у Србији и предлог образовних програма из области архивистике на три нивоа: специјалистичке, академске и доктроске студије. Основна, прва и друга помоћна хипотеза тестиране су општенаучним методама анализе и синтезе у прикупљању и обради података, индукције и дедукције, класификације и генерализације. Трећа помоћна хипотеза тестирана је компарацијом података о потребама и расположивим ресурсима у области архивистике. Како истраживање ове теме захтева интердисциплинарни приступ и анализу предмета истраживања из углова различитих научних дисциплина (историографија, антропологија, социологија, информатика), резултати таквог истраживања у циљу извођења закључака су обрађени свеобухватном аналитичко‒синтетичком методом. У истраживању архивске праксе у свету и код нас, основни индикатори су документа организација, а коришћене су методе посматрања, анализа садржаја прикупљених докумената и студија случаја. Основни индикатори у истраживању су садржаји који се односе на заштиту архивског, националног блага. Заступљеност одређених видова коришћења архивског блага, доказана је емпиријским истраживањем, као и квантитативном и квалитативном анализом добијених података. МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 5 од 3 Докторска теза под насловом ,,Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета“ показала је да архиви имају изузетно широк варијетет употребе као и да помажу институцијама друштва да се ефикасно носе с изазовима комплексног модерног друштва, утемељују демократију и културу, као и друштвени и лични идентитет. Заступљеност одређених видова коришћења архивског блага, доказана је емпиријским истраживањем, као и квантитативном и квалитативном анализом добијених података. 6. Закључак (Навести да је докторска дисертација/уметнички пројекат урађена у свему према одобреној пријави, да је оригинално и самостално научно или уметничко дело и да су се стекли услови за његову јавну одбрану) Докторска дисертација магистра Татјане (Кикић) Мишић под насловом ,,Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета“ бави се анализом фактора који утичу на очување питања националног идентитета у процесу глобализације. Резултати добијени овим истраживањем приказани су у већини дескриптивно, делом табеларно. На основу резултата изведене су образовне потребе архива у Србији и предлог образовних програма из области архивистике на три нивоа: специјалистичке, академске и доктроске студије. Комисија сматра да је ова докторска дисертација у свим сегментима урађена према одобреној пријави, да представља самостално и оригинално научно-истраживачко, аналитичко и стручно дело примерено нивоу докторске дисертације. На основу претходно изложеног и образложења, и с обзиром на то да су се стекли услови за јавну одбрану докторске дисертације, Комисија предлаже Наставно-Научном већу Факултета за културу и медије да усвоји извештај и одобри одбрану докторске дисертације кандидаткиње мр Татјане (Кикић) Мишић под насловом ,,Улога архива у културној меморији: концепти, теорије и методи очувања националног идентитета“. Место и датум: Чланови Комисије за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације/уметничког пројекта 21.04.2015. др Виолета Цветковска Оцокољић, ванр. проф. ФКМ-а, Мегатренд универзитет, ментор др Миливоје Павловић, ред. проф. ФКМ-а, Мегатренд универзитет, члан МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ Гоце Делчева 8а, 11000 Београд Извештај комисије о оцени докторске дисертације Верзија: 2 Ознака: С.2.07-6 Страна 6 од 3 др Беба Ракић, ред. проф. ФПС-а Мегатренд универзитет, члан