UNIVERZITET U PRISTINI
FAKULTET ZAF]ZIEKU KULTURO U LEPOSAVIEU
NASTAVNO-NAUENOM VEEU
Odlukom Nastarrno-naudnog ve6a Fakultetaza fizidku kulturu u PriStini broj 580
od 03.09.2002. imenovani smo za dlanove Komisije za ocenu I odbranu doktorske
disertacije pod nazivom "MZLIKE U NIVOU NEKIH ANTROPOLOSKIH DIMENZTJA
KOD RUKOMETASA RAZUEITOG RANGA TAKMIEENJA'' kandidata mr Saie IIi6a.
RazmotrivSi prijavu sa prilozima, podnosimo dlanovima Nastarmo-naudnog ve6a
Fakulteta za fizidku kulturu slededi
IZVESTA-J O URADJENOJ DISERTACIJI
Kandidat lli6 Saia je predao uradenu doktorsku disertaciju uradenu na 210 stranica
teksta sa spiskom literature od 105 jedinice. Doktorsku disertaciju kandidat je
podelio na deset poglavlja slede6e strukture:
1. UVOD, u kojem se daju osnovne postavke istraZivanja, ukazuje se na njegovu
potrebu i korisnost, kako za teoriju tako iza praksu rukometnog sporta.
2. PRISTUPM RMMATRANJA, u kojima se daje geneza motoritke osnove doveka
kako u latentnim tako i u manifestnim strukturnim elementima. Dalje, iznosi se
geneza morfoloSkih karakteristika doveka kao jednog osnovnog i znadajnog faktora
za postizanje uspeha u rukometu. Sve ovo kandidat povezuje sa crtama lidnosti
sportiste kao izraza sportskog stila u tehnici rukometne igre. Kandidat u ovom
poglavlju razmatra i osnorrne teorije o morfoloikim karaktiristikama, konativnim
karakteristikama, motoridkim sposobnostima, kognitivnim sposobnostima i
situaciono motoridkim sposobnostima navode6i strul<turne modele ovih prostora.
3. DOSADASNJA lsrRAZvANJA, u kojima se dobrim poznavanjem daje pregled
rezultata istraZivanja pre svega na rukometaiima koja su relevantna za referentni
istraZivadki problem.
4. PREDMET, PROBLEM I CILJ ISTMZIVANJA, je poglavlje u kojem kandidat odredujeproblem wog istraZivanja zasnovan na zakonitostima kojima se podwgavaju
transformacioni procesi treninga i takmiienja u cilju postizanja efikasnog uprav[anla
rukometnom igrom. Zbog toga s pravom naglaiava neophodnosi saznavanla
strukture i relacija konstitutivnih elemenata sistema dovek - rukometna igra. Iz
navedenog je proizaiao cilj rada definisan kao utvrdivanje strukture nekihpsihosomatskih dimenzija rukometaia (morfoloikih, konativnih, motoridkih,
kognitivnih i situaciono-motoridkih) i utwdivanje razlika unapred definisanih grupa
ispitanika (rukometaia prve i druge savezne lige) u jednoj vremenskoj tadki u
odredenom broju mera analiziranih psihosomatskih dimenzija.
5. HIPOTEZE, u kom kandidat postavlja dve grupe alternativnih hipoteza koje uskladuje
sa istraZivadkim problemom na taj nadin lto'r,., hipoteze Prve gruPe formirane kao
;i;;^ za dehnisanje psihosomatske strukture rukometaSa razliditog ranga
takmidenja, a hipoteze druge gruPe kao hipoteze za definisanje razlika u ve6ini
tretiranih sposobnosti i karakteristika psihosomatskih dimenzija'
. METODE ISTRAZIVANJA, je poglavlje podeljeno u viSe celina kojima se obuhvatio:
uzorak ispitanika; uzorak vlrilabii; organizaciia i postupci merenja i metode obrade
rezultata. uzorak ispitanika definisan s obzirom na nivo takmidenja kao subuzorak
rukometaSa I savezne rukometne lige i subuzorak rukometaSa II savezne rukometne
lige. Velidinu uzorka dini 140 entiteta (po 70 za svaki subuzorak) kojima se
zadovoljavaju neophodni kriterijumi izbora namernog uzorka ispitanika' uzorak
varijabli sadrZi 2d varijabli antropometrije, merne instrumente za procenu 72
patoloSkih konativnih klrakteristika 20 virijabli motoridkih sposobnosti' 3 merna
instrumenta za Procenu kognitivnih sposobnosti i,15 varijabli situaciono-motoridke
sposobnosti,. Struktura variliabli pokaiuje da ju je kandidat veoma paZljivo izabrao i
koja je dala garanciju da 6" ," istraZ:ivadk pioblem uspeino realizovati' Metode
matematidko-statistidke obrade podataka (komponentna faktorska analiza i
kanonidka diskriminativna analiza) izabrane su tako da budu korektne' adelcratne
referentnom problemu i komparabilne i koje omoguduju ekstrakciju i transformaciju
dobijenih dimenzija. MetodoloSkim postupcima .obrade takode su se testirale
hipoteze o datim dimenzijama, utvrdile medusobne razlike i postavljale osnove
zakljudivanjauobjaSnjenjuzakonitostinaistraZivadkompodrudju.
7. REZULTATI RADA SA DISKUSIJOM'
AnalizafaktorskestrukturemorfoloSkihkarakteristikarukometaSaukazujedasu
dobijena detiri faktora. PM faktor predstavlja latentnu dimenziju odgovornu za
volumenimasutelailongitudinalnudimenzionalnostskeleta.Drugifaktor
predstavljalatentnudimenzijuodgouo,n.,zapotkoZno-masnotkivo.Tre6ifaKorse
moze definisati kao faktor transveralne i longitudinalne dimenzionalnosti skeleta'
Cetvrti faktor je singl faktor dijametra skodnot zgloba' Na osnovu iznetih rezultata
delimidno se prihvata hipoteza Ht'
Analiza faktorske strukture konativnih dimenzija kod rukometaSa ukazuje da se 
prvi
oblimin faktor najvede paralelne i ortogonaine projekcije ima sa test vektorima
agresirrnost, paranoidnost, opsesivno kompulzivne tendencije, hipohondrijom i
gastrointestinalnom konverzijom te prema tome predstilli" l?lltt Sirokog- opsega pa
se sa odredenim stepenom n""gurtorti moze definisati kao generalni faktor
konativnog funkcionisanja. Druga latentna dimenzija predstavlja takode faktor
Sirokog opsega. Njega najbolje definiSu depresivnost, hipersenzitivnost' anksioznost i
kardiovaskularna konverzija ona se sa odredenom nesigurnoSdu moZldefinisati 
kao
mehanizam oagouoru. za regulaciju i kontrolu odbrambenih reakcija' Tre6a latentna
dimenzija predstavlja singl faktor inhibitorne konverzije kojima 
- 
se procenjuje
efikasnost mehanizma za regulaciju i kontrolu organskih funkcija' on se ogleda u
hipo ili hiperfunkciji inhibitoinih mehanlzama u odredenim situacijama koje prati
kodenje nekih fiziotorkin procesa i pojadane-egotonidnosti' eetvrta latentna dimenzija
predstavlja dual faktor impulsivnorii i fobidttosti na negativnom polu' Fobidne
tendencijesudefinisanepatoloSkimreakcijamastrahaPremaodredenim
Jaktivnostima, predmetima ili situacijama. Ovaj faktor prvog reda pripada astetiinom
sindromu koji se karakteriSe sniZenjem ekscitacije u viSim centrima za regulaciju i
kontrolu. Odigledno je da on smanjuje adaptaciju u sportu jer dezalctivira upravo one
strukture nervnog sistema koje su za to odgovorne. Na osnovu ovako dobijenih
rezultata hipoteza H, se delimidno prihvata
Analiza faktorske strukture motoridkih sposobnosti rukometaSa ukazuje da je
dobijeno pet faktora: prvi faktor se na osnovu matrice projekcija varijabli na faktore
ponaia kao faktor repetitivne i eksplozivne snage (koordinacije i preciznosti), drugi se
moZe definisati kao faktor segmentarne brzine, treii je faktor fleksibilnosti, detvrti se
ponaSa kao mehanizam za sinergijsku regulaciju i regulaciju tonusa, peti je faktor
statidke snage. Na osnovu iznetih rezultata delimidno se prihvata hipoteza Hr.
Analiza faktorske strukture kognititivnih dimenzija kod rukometaSa ukazuje da se pM
oblimin faktor definiSe kao latentna sposobnost odgovotna za uodavanje relacija i
korelata odnosno procenu efikasnosti paralelnog procesora i efikasnosti serijalnog
Procesora koji odgovara Cattellovom faktoru kristalizovane i fluidne inteligencije.
Drugi oblimin faktor je jasno definisan testom IT1 koji procenjuje efikasnost input
procesora odnosno perceptivnog rezonovanja i odgovara Catellovom generalnom
perceptivnom faktoru, koji je odgovoran za proces prijema i dekodiranja informacija i
reSavanje onih problema diji su elementi neposredno dati u perceptivnom polju.
lzneti rezultati ukazuju da se hipotezaHomoZe delmidno prihvatiti.
Analiza faktorske strukture situaciono-motoridkih dimenzija kod rukome-taia ukazuje
da je dobijeno pet faktora: pM faktor se moZe definisati kao faktor situacione
preciznosti, drugi kao faktor kretanja bez lopte, tredi kao faktor baratanja loptom,
detvrti kao faktor kretanja sa loptom, peti kao faktor snage izbadaja lopte. Izneti
rezultati ukazuju da se hipoteza H, moZe u potpunosti prihvatiti.
Analizirajudi tabele kanonidke diskriminativne analize u morfoloSkom prostoru,
izolovana je jedna diskriminativna funkcija koja maksimalno separira grupe sportista
na osnovu diskriminativnih koeficijenata. Uvidom u koeficijente koji determiniSu
diskriminativnu funkciju zapaZeno je da ona diskriminiSe rukometaie razliditog ranga
takmidenja na osnovu varijabli koje se odnose pre svega na Sirinu i duZinu iake. Ove
mere su, ito je i iz prakse poznato, jedne od najvaZnijih preduslova za kvalitetnu
manipulaciju loptom koja predstavlja osnovu dobre tehnike sa loptom kao i svih
indMdualnih taktidkih elemenata igre u napadu. To su i osnovne varijable koje
diskriminiSu rukometaie prve savezne lige od rukometaia druge savezne lige, a
ostale znadajne varijable su dijametar kolena, obim nadlaktice, duZina ruke i duZina
noge. Ve6ina antropometrijskih varijabli nije statistiiki znadajno diskriminativna alije
uodena pravilnost diskriminacije grupa u korist rukometaia prve savezne lige. Na
osnovu dobijenih rezultata hipoteza Hu se u potpunosti prihvata.
Rezultati diskriminativne analize u konativnom prostoru prikazani su u tabelama2g.
30 i 31, na osnovu kojih se moZe zakljuditi da se rukometadi testiranih rangova
takmidenja statistidki znadajno razlikuju u nivou patolodkih konativnih karakteristika.
Rukometaii druge savezne lige imaju izraZene fobidne i anksiozne tendencije
opsesivno kompulzivne reakcije, agresivnost, hipohondriju, gastrointestinalnu i
inhibitornu konverzije.
Na osnovu velidine i predznaka centroida moZe se zakljuditi sledeie:
- Rukometaii druge savezne lige se karakteriSu sniZenom ekscitacijom u viSim
centrima za koordinaciju i kontrolu. Odigledno da je astenidni sindrom dimenzija
koja smanjuje adaptaciju uopite, pa prema tome, i adaptaciju u sportu, jer
4dezaktivira upravo one strukture nervnog sistema koje su odgovorne za
adaptacione reakcije. RukometaSi ovog ranga su preosetljivi, imaju uJi11tt tremu,teiko podnose napore i trenaZna sposobnost im jesmanjena.
- Rukometaii druge savezne lige se takode karalderi5u poreme6ajem mehanizma
za regulaciju funkcije vegetativnog nervnog sistema gde se primarni centralniporemedaj nervnosg sistema manifestuje poreme6ajem rada pojedinih organa ili
organskih funkcija.
- Rukometaii prve savezne lige imaju sposobnost da adekvatno modeliraju tonidno
uzbudenje i koordiniraju funkcionalno i hijerarhijski razlidite subsisteme i to kako
kognitivne tako i konativne i sposobni su da 
"fikurno naprave spregu izmedusubkortikalnih regulacionih funkcija orgasnskih sistema i kortikalnih sislema koje
vrSe njihovu regulaciju i kontrolu.
Postavljena hipoteza H, se na osnovu rezultata kanonidke diskriminativne analize upotpunosti prihvata.
Rezultati diskriminativne analize motoridkih sposobnosti pokazuju da se testirani
sportisti u odnosu na rang takmidenja znadajno razlikuju. Analiziraju6i vrednostitabele 32, zakljudeno je da je sraganje rezultata izmedu jedne i druge grupe
registrovanih pokazatelja visoko i iznosi (.92) Eto govori u prilog po.-vezanosti
diskriminativnih funkcija i glavni je pokazatelj kvantiiativne strukture. Znadajnost
razlika izmedu gruPa prezentovana je Wilksovom lambdom, koja je testirana prekoBartltetovog X2 testa (212.99). Na vrhu tabele sa znadajnim diskriminativnim
vrednostima (tabela 33) nalaze se testovi za procenu brzine, ekspolozivne snage,preciznosti, koordinacije, repetitivne istatidne snage. Na osnovu predznaka centroidagrupa moZe se zakljuditislede6e:
- Rukometaii prve savezne lige generalno imaju bolje motoriike sposobnosti od
rukometaSa druge savezne lige.
- Znadajne razlike narodito su izraZene u brzini (dobijene vrednosti na ovom testu ukorist rukometaia druge savezne lige predstuuSulu ustvari manju brzinu u
trdanju), eksplozivnoj snazi ruku i ramenog pojasa, preciznoiiu koordinacije celogtela, eksplozivnoj snazi nogu, repetitivnoj i statidkoj snazi trupa, repetitivnol i
statidkoj snazi ruku i ramenog pojasa i segmenatu,nojbrrini nogu.
Na osnovu dobijenih rezultata moZe se ruLryrditi da rukometaii prve savezne lige
imaju bolje izgradene mehanizme, pre svega, za energetsku i centralnu regulacijukretanja od rukometaia druge savezne lige, pa se postavljena hipoteza- H, upotpunosti prihvata.
Rezultati diskriminativne analize kognitivnih sposobnosti pokazuju da se testirani
sportisti u odnosu na rang takmidenja znadajno razlikuju. Kondenzacijom varijabli ukognitivnom prostoru izolovana je jedna statistidki znadaina diskriminitivna varilablakoja separira gruPe sportista na osnovu diskriminativnih koeficijenata dija kanonidka
korelacija iznosi '38. Znadajnost ove diskriminacije testirana je Wilksovim testom iBartlettovim 12 testom uz 4 stepena slobode. lzolovana diskiminativna funkcija
objainjava razlike sa 97,73 % intergrupnog varijabiliteta u kognitivnom prostoruprimenjenih diskriminativnih varijabli. Uvidom u tabelu 35 uodava se dadiskriminativna funkcija separiSe rukometaie razliditog ranga na osnovu testa S1 kojiu osnovnom predmetu merenja namenjen proceni efikainosti spacijalnih relacija.Ovim faktorom je, u stvari, nadreden mehanizam odgovoran za utvrdivanje relacija
medu elementima neke strukture i nuZnih karalderistika takvih struktura u redavan3u
onih problema kod kojih su procesi utvrdivanja i rekonstrukcije nezavisni od
5Prethodno stedene kolidine informacija (to je opite pomati mehanizam za paralelno
procesiranje). Na osnovu velidine i predmaka projekcija centroida na diskriminativnu
funkciju, moZe se zakljuditi da rukometaii Prve savezne lige imaju bolje sposobnosti
za utwdivanje relacija medu elementima neke strukture i nuZnih karakteristika talvih
struktura. Ovaj faktor odgovara Cattellovom faktoru fluidne inteligencije. Postavljena
alternativna hipoteza Hn na osnovu rezultata kanonidke diskriminativne analize u
kognitivnom prostoru se moZe u potpunosti prihvatiti.
Transformacijom i kondenzacijom varijabli u situaciono-motoridkom prostoru
izolovana je jedna diskriminativna varijabla koja maksimalno separira grupe
rukometaSa na osnovu diskriminativnih koeficijenata. Slaganje rezultata izmedu
ispitanika je umereno i iznosi (.49). osnorrno ito treba reii je da su grupe
rukometaia pod uticajem radiditih kinezioloikih tretmana koji koji je uslovljen:
- radiditim rangovima takrnidenja,
- razliditim sistematskim uticajem odigranih utakmica, ekipa i
- radiditim nesistematskim uticajem svih ostalih faldora.
U tabeli 39 prikazana je struktura diskiminatirrne funkcije situaciono-motoridkih
sposobnosti koja pokazuje doprinos svake varijable u generalnoj udaljenosti
centroida gruPa. Na whu tabele sa znadajnim dislniminatirrnim vrednostima nalaze se
testovi za Procenu brzine kretanja bez lopte, snage izbadaja lopte, baratanja sa
loptom i preciznost 5uta. Sve ovo govori da testovi kojima su procenjivane
situaciono-motoridke sposobnosti generalno dovode do znadajne udaljenosti
centroida.
Tabela 40 predstavlja centroide grupa na osnovu svih varijabli situaciono- motoriikih
sposobnosti koja iznosi (.56) i G.56). Znadajnost ovih centroida testirana je lrroz
znadajnost diskriminativne funkcije.
Na osnovu predznaka centroida moZe se zakljuditi slede6e:
- Rukometa5i prve savezne lige imaju bolje izraZen faktor laetanja bez lopte;
- Rukometaii prve savezne lige imaju bolje izraZen faktor snage izbadaja lopte,
narodito u padu i sa tla ipreciznost iuta sa 9 m i 7 m;
- Rukometaii druge savezne lige su postigli bolje rezultate u faktoru baratanja
loptom;
- RukometaSi prve i druge savezne lige se statistidki znadajno ne razlikuju u brzini
kretanja sa loptom.
Na osnovu dobijenih rezultata postavljena hipoteza H,o se moZe u potpunosti
prihvatiti.
8. PRAKTICM VREDNOST ISTRAZVANJA, koju kandidat usmerava na reiavanje
teorijskih problema koji se oslanjaju na potrebu prakse u izboru odgovaraju(ih tipova
sa specifidnim morfoloikim i konativnim karakteristikama, motoridkim, kognitivnim i
situaciono motoriikim sposobnostima za rukometnu iqru i za strukturne elemente
trenaZnog procesa.
9. ZAKLJUCAK, u kome je kandidat dao naudna objaSnjenja o prihvatanju ili
odbacivanju datih hipoteza.
10. LITERATUM, gde je dat pregled relevantne literature naiih i stranih istrafivaia sa
spiskom od 105 literarne jedinice.
! 6
PREDLOG
Uvidom u podnetu doktorskr.r disretaciju, Komisija konstatuje da je doktorska
disertacija pod nazivom "RAZLIKE O NIVOU NEKIH ANTROPOLOSKIH DIMENZIJA
KOD RUKOMETASA RAZLIEITOG RANGA TAKIVIIEENJA' Kandidata mr SaSe IIi6a sa
uspehom uradena i predlaZe Ve6u da zal<ale njenu javnu odbranu.