УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 3.12.2014. Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. др Зорица Ковачевић, доцент (датум избора у звање доцента 27.11.2012.), ужа научна област Скандинавистика, предмет Скандинавистика, Филолошки факултет Универзитета у Београду 2. Др Слободан Грубачић, професор-емеритус (година избора у звање професора- емеритуса 2011.), ужа научна област Германистика, предмет Немачка књижевност, Универзитет у Београду 3. Др Миодраг Вукчевић, доцент (датум избора у звање доцента 21.1.2010.), ужа научна област Германистика, предмет Немачка књижевност, Универзитет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Софија, Бранислав, Тодић 2. Датум рођења, општина, република: 10.04.1984. Савски венац, Београд, Р Србија 3. Датум одбране, место и назив мастер рада: Осло (Норвешка), мај 2010. „Ibsen’s Piano; A Cultural and Literary Analysis of A Doll House, Hedda Gabler and John Gabriel Borkman from the Perspective of the Piano as a Visual and Auditory Element in the Plays” 4. Научна област из које је стечено академско звање мастера: Master of Philosophy in Ibsen Studies/Магистар у области студија о Ибзену III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: „Академска средина у норвешком роману“ IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација Софије Тодић, мастера, „Академска средина у норвешком роману“ има укупно 321 страницу и састоји се од једанаест целина: 1. Увод (с. 1-16), 2. Историја универзитета у Норвешкој (с. 17-28), 3. Академска средина у норвешкој књижевности током деветнаестог века (с. 29-40), 4. Арне Гарборг: Студенти са села (с. 41-110), 5. Романи који описују универзитетску заједницу од 1883. до 1970. године (с. 111-128), 6. Арил Аснес, 1970. Дага Сулстада – о неиздрживом бремену друштвене улоге студената (с. 129-180), 7. Универзитетски живот у романима друге половине двадесетог века (с. 181-195), 8. Ноћ професора Андерсена – о друштвеној позицији и могућности делања норвешког интелектуалца у последњој деценији двадесетог века (с. 196-240), 9. Универзитет у романима двадесет и првог века (с. 241-280), 10. Закључак (с. 281-300) и 11. Списак коришћене литературе (с. 304-321). V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У уводном поглављу се дефинишу предмет, хипотезе и циљеви истраживања, формулишу се план и метода анализе, а уз то се представља и грађа истраживања и диспозиција дисертације. Предмет овог рада је књижевна и културолошка анализа начина приказивања универзитета и академске средине у романима писаним на норвешком језику. У раду се анализира начин на који ова књижевна остварења из различитих књижевних и историјских раздобља представљају и тумаче универзитет у Норвешкој, као и активности норвешке академске заједнице. У циљу целовите анализе комплексних аспеката књижевних представа академског искуства, издвојила су се три кључна сегмента истраживања: анализа садржаја, форме и контекста романа. Конкретније, циљ рада је да: (а) утврди кључне тенденције у начину осликавања чланова академске заједнице, универзитета као институције са јасним идејним постулатима и системом функционисања, (б) размотри могућност жанровског одређивања текстова у оквиру интернационално прихваћеног жанра „универзитетски роман“, и (в) расветли садејство текстова са ванкњижевном стварношћу, при чему се једнака пажња посвећује утврђивању спреге између развоја литерарних представа академске средине и фактичких промена на норвешком универзитету, у друштву и култури, али и утврђивању како текстови комуницирају са читаоцем. Будући да се, у методолошком смислу, у раду наметнуо дијахрони приступ истраживању романа са заједничком тематиком, и поглавља према свом распореду прате хронологију објављивања романа. При томе се развој романескних представа универзитета у Норвешкој посматра као ток, али се истовремено истичу и нека значајнија дела која на неки начин представљају прекретнице или кулминацију извесних естетских одабира. У том смислу су издвојена четири текста: роман Арнеа Гарборга Студенти са села (Bondestudentar) из 1883. године, романи Дага Сулстада Арил Аснес, 1970. (Arild Asnes, 1970) из 1971. године и Ноћ професора Андерсена (Professor Andersens natt) из 1996. године, и, напослетку, роман Хелене Ури Најбољи међу нама (De beste blant oss) из 2006. године. Друго поглавље укратко представља историјски развој високог школства у Норвешкој, са посебним нагласком на Универзитету у Ослу, који се издваја као најчешћи амбијент одвијања радње романа. На овом месту у раду се издвајају и главни, односно, преломни догађаји и тренуци везани за Универзитет у Ослу и његов положај и улогу у култури Норвешке. Истовремено се прати развој и постепена смена идеолошких парадигми које су, поред осталих, одредиле функцију и организацију ове установе. У овом поглављу се прати преображај универзитета у главном граду Норвешке од његовог оснивања (1811), у времену док Норвешка још није била независна краљевина, и када је универзитет представљао важну националну институцију где се образовао управни кадар земље ограничене аутономије, преко постепене популаризације и секуларизације студија током 1870-их година, уписа прве студенткиње (1882) и запослења првог професора женског пола (1912). Истиче се како је ширење комплекса универзитетских зграда у форми кампуса које почиње двадесетих година 20. века, а које се наставља до данас, одговорило на последице изузетно великог прилива студената током шездесетих и почетка седамдесетих година. Укратко се описује бурни период студентских протеста око 1968. године, и ток сасвим савремене реформе Универзитета у Ослу у складу са болоњским процесом, који је имплементиран 1999. године. Пратећи поменуту динамику, треће поглавље је посвећено анализи најранијих представа универзитета у норвешкој књижевности из 18. и 19. века. У овом поглављу се истиче да је један од првих приказа академске заједнице могуће везати још за прву половину 18. века, односно, за комедију данско-норвешког мислиоца и писца Лудвига Холберга. Његово сатирично драмско дело Ерасмус Монтанус или Расмус Берг: Комедија у пет чинова написано око 1722. године издваја се као једно од првих обимнијих дела норвешке књижевности које тематизује универзитет и академску средину. Један од закључака овог дела дисертације је да Холбергова комедија посредно изражава радикалне захтеве просветитељског доба према универзитету као институцији: уместо схоластичких принципа универзитетског образовања, очекује се да академско знање служи просвећењу и обнови друштва. Четврто поглавље пружа анализу и критичко тумачење нарочито значајног и утицајног романа из деветнаестог века који тематизује академску средину. То је роман Студенти са села Арнеа Гарборга (1883) који задржава фокус на студентима из провинције, чиме се јасно надовезује на ликове књижевних дела обрађиваних у претходном поглављу. Гарборгово дело, пак, напушта сентименталност у приступу академској средини као теми, настојећи да у потпуности деромантизује књижевне описе универзитета, а онда и појам, значај и систем студирања, ликове професора и студената. Поред тога, закључено је да имплицитну позицију интелектуалних првака у норвешкој академској средини заузимају студенти, а не професори. У петом поглављу се, дакле, истиче како у овом периоду академска средина постаје све чешћи мотив у норвешкој књижевности, са изузетком ратних година и краћег периода након 1945. године. Заједничка одлика романа из овог периода остаје скептични однос према идеалима и постулатима универзитета који прожима и Гарборгово дело. Осим тога, у романима се већином задржава перспектива студента, који више није само неискусни скоројевић у градској средини, већ је јунак ових романа често урбаног порекла. У овом одељку дисертације се показује како романи у датом периоду настављају да приказују студента у улози критичког интелектуалца који преиспитује окоштале друштвене и егзистенцијалне моделе. Осим тога, износи се закључак да први модерни романи о универзитету настављају традицију романа из деветанестог века, будући да се сва дела посматрана у овом поглављу фокусирају на развој младог јунака и на промишљање успешности његовог развоја. Шесто поглавље је посвећено анализи романа Дага Сулстада Арил Аснес, 1970. из 1971. године. Ово дело се бави свешћу и поимањем друштвене улоге учесника антиауторитарних студентских протеста с краја шездесетих година у Норвешкој. За разлику од досадашњих тумачења овог романа која, са једне стране, наглашавају Сулстадов књижевни поступак на прелазу између модернизма и социјалног реализма, или, пак, истичу пропагандну, или догматску поруку романа, дисертација предлаже другачији приступ у интерпретацији овог значајног књижевног остварења. Концентришући се на развој, односно формирање младог јунака, што је централна тема романа, у дисертацији се закључује да прелаз протагонисте из групе независних, критичких интелектуалаца у комунистичку партију младих не представља хијатус, већ кретање унутар исте заједнице која је у основи остала академска. Оваква формација главног јунака, истиче се, књижевна је интерпретација процеса радикализације норвешке студентске заједнице од дифузних антиауторитарних скупина 1968. године, до организованог политичког покрета седамдесетих година. У овом, шестом поглављу, се из више углова испитује како Сулстадов роман тумачи студента у турбулентним годинама на прелазу између шесте и седме деценије 20. века, будући да и даље опстаје представа о студенту као интелектуалцу, члану интелектуалне елите у норвешком друштву. У дисертацији се истиче да идеја о академској заједници као извору слободне мисли у овом делу опстаје, при чему се универзитетској средини придаје и улога идејног мотора у жељеној трансформацији норвешког друштва у комунистички уређен систем. Седмо поглавље је посвећено даљем разматрању развоја представе академске средине у романима након Сулстадовог Арила Аснеса, 1970., а при томе је нешто детаљнија пажња усмерена на романе: Аматер Лаша Собија Кристенсена (1977), Уздизати се над водом Рагнара Ховланда (1982) и Нелагодност у култури (1995) заједничког подухвата двоје аутора – Арила Линеберга и Вигдис Јурт. Утврђено је да све до деведесетих година 20. века у романима који тематизују универзитетско искуство преовладава перспектива студента, још увек већином бруцоша, а фокус је на егзистенцијалним дилемама младог човека. У поглављу 8 анализира се роман Ноћ професора Андерсена Дага Сулстада (1996), још једно дело чији је протагониста професор књижевности. У роману се, са дистанце од близу тридесет година, разматрају последице антиауторитарних студентских протеста 1968. године, поново из перспективе учесника – сада признатог професора универзитета. Важан допринос дисертације представља целовито тумачење дела, односно, читавог спектра „кризе“ у савременој култури које постаје свестан фиктивни тумач књижевности с краја двадесетог века – протагониста романа, професор Андерсен. Осим тога, утврђује се да роман о професору Андерсену, али и о универзитетској заједници уопште, прати неке устаљене поступке који одликују раније норвешке романе у којима је тематизована академска средина, а то су: инсистирање на блискости садржаја романа са стварношћу, наглашена дијалошка природа романа, демитологизација академског идентитета, нејасна граница између фикције, биографије и документарних елемената. Поглавље 9 се бави сликом универзитета у савременим романима писаним након Ноћи професора Андерсена Дага Сулстада. При књижевној анализи изабраних романа методом компарације се упоређују начини интерпретације универзитетске средине у ранијим норвешким делима са онима које пружају романи из англо-америчке књижевности. У десетом поглављу кандидаткиња закључује, између осталог, и то да савремена књижевност показује пораст интересовања за универзитетску средину, али и да њени описи губе примесе егзотике и интригантности непознатог света постајући, све више, део заједничког искуства савремених Норвежана. Нарочито у романима са почетка 21. века примећена је тенденција описивања универзитета као релативно обичне институције у транзицији, која од елитне установе прераста у предузеће вођено интересима приватног капитала. Ипак, судећи по броју објављених романа у последње две деценије, и по њиховој читаности, закључује се да универзитет и академска средина још увек нису сасвим лишени необичности, будући да још увек изазивају машту књижевника и норвешке читалачке публике. У романима који се посматрају у последњем поглављу уочен је утицај културне глобализације. Истиче се, у том смислу, пример фарсично приказаног функционисања Универзитета у Ослу у роману Хелене Ури Најбољи међу нама (2006), које је директно инспирисано представама глобално прослављених англо-америчких бестселера. Рад се завршава списком референтне литературе, која укупно броји 289 библиографских јединица. Литературом су обухваћене публикације светских, скандинавских и домаћих аутора, односно публикације које се у ширем и ужем смислу односе на књижевну и културолошку анализу, то јест на којима се темељи веома подробан приступ истраживању романа са заједничком тематиком. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихвађени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији Тодић, Софија (2012) Ibsen’s Dance Macabre: The Importance of Auditory Еlements in Henrik Ibsen’s drama John Gabriel Borkman. Музикологија 13, стр. 163-180. Кристенсен (рођ. Тодић), Софија (2013) Универзитет у књижевности: Универзитетски роман у англоамеричкој и норвешкој књижевности. Култура. Часопис за теорију и социологију културе и културну политику бр. 138, стр. 102-116. VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Имајући у виду то да се универзитет и академска средина као мотиви у скандинавској књижевности јављају веома рано, кандидаткиња уочава и подробно разматра књижевне наративе примарно о скандинавским академским заједницама, конкертније наративе у вези с Норевешком, али секундарно и оне о академским ентитетима у земљама ван Скандинавије, на пример, у Великој Британији, Немачкој, Француској, Сједињеним Америчким Државама итд. Предмет дисертације обухвата, пре свега, норвешке романе о локалном академском искуству, те се укратко показује на који начин се мотиви универзитета обрађују у различитим књижевним врстама које, заузврат, стварају интерпретативни контекст на који се односе и романи којима се тематизује универзитет. Уз напомену у вези с поставком да тематско језгро студије чине романи који се баве питањима суштине универзитета, важно је напоменути и то да се у раду прави осврт и на романе који се према теми односе посредно, у том смислу што је припадност главних или споредних ликова академској заједници спољашња карактеристика, а академска средина врши функцију тек седишта радње. Надређени критеријум при одабиру романа који чине грађу дисертације била је корелација између делатности универзитетске заједнице и њених чланова. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. У норвешкој науци о књижевности се у досадашњим истраживањима релативно велика пажња посвећивала појединачним романима који чине грађу ове докторске дисертације. Међутим, релативно мали број стручних студија говори о контексту универзитетског романа, те до данас и даље не постоји публикација која из дијахронијске перспективе посматра норвешку књижевну интерпретацију универзитета и академске средине. Докторска дисертација Софије Тодић, мастера, је конзистентно, целовито и методолошки коректно дело. Кандидаткиња је у раду показала смисао за књижевно-теоријску и културно-историјску анализу, при чему је учињен јасан помак у научној зрелости у односу на поменута истраживања извршена у мастер раду. Резултати рада су презентовани јасно и прегледно, а богата референтна литература сведочи о теоријској утемељености истраживања. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: имајући у виду горенаведено, Комисија у саставу: доц. др Зорица Ковачевић, ментор, емеритус проф. др Слободан Грубачић, члан, доц. др Миодраг Вукчевић, члан, позитивно оцењује докторску дисертацију Софије Тодић, мастера, под називом „Академска средина у норвешком роману“, те предлаже Већу Филолошког факултета да кандидаткињу, након што извештај Комисије буде прихваћен од стране Наставно-научног већа Филолошког факултета и Већа друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, пред истом комисијом позове на одбрану. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. ______________________________________ Др Зорица Ковачевић, доцент, Филолошки факултет Универзитета у Београду 2. ______________________________________ Др Слободан Грубачић, професор-емеритус, Универзитет у Београду 3. ______________________________________ Др Миодраг Вукчевић, доцент, Филолошки факултет Универзитета у Београду