1 СEКРETAРИJATУ ФИЛOЛOШKOГ ФAKУЛTETA Б E O Г Р A Д Прeдмeт: Извештај комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Маје Младеновић Научно-наставно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду на седници одржаној 16. јануара 2015. године изабрало је Комисију за преглед и оцену докторске ди- сертације коју је, под насловом Граматички статус и синтаксичке функције руских речи есть, нет и да и њихови српски еквиваленти, предала мр МАЈА МЛАДЕНОВИЋ , виши лек- тор на Департману за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у саставу: 1. др Радмило Маројевић, редовни професор (изабран 16. децембра 1988), научна област: руски језик, Филолошки факултет Универзитета у Београду; 2. др Ана Пеја- новић, ванредни професор (изабрана 13. јуна 2013), научна област: руски језик, Филозоф- ски факултет у Никшићу Универзитета Црне Горе; 2. др Драгана Мршевић-Радовић, редов- ни професор (изабрана 15. јула 2009), научна област: српски језик, Филолошки факултет Универзитета у Београду. Пoштo je проучила поднети рукопис, Koмисијa упућуje Вeћу слeдeћи Р E Ф E Р A T 1. Разматрани рукопис [Маја З. Младеновић. Граматички статус и синтаксичке функције руских речи есть, нет и да и њихови српски еквиваленти. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2014, с. 1–277] састоји се од Уво- да, шест централних поглавља, Закључка и Библиографије. На почетку рукописа су рези- меи, на српском и на енглеском језику, и садржај (с. I–IV), а на крају биографија аутора и изјаве (с. 273–277). Поред тога што има Увод (с. 1–4) и Закључак (с. 251–255), рад је структуриран према истраживаним проблемима и садржи следећих шест делова: 1. Нулте и крње пара- дигме у руском и српском граматичком систему (с. 5–38); 2. Граматички статус руских речи есть, нет и да (с. 39–129); 3. Синтаксичке функције руских речи есть, нет и да (с. 130–181); 4. Руске речи есть, нет и да са преводилачког аспекта (с. 182–229); 5. Руске речи есть, нет и да као компоненте фразеолошких јединица (с. 230–243); 6. Поредбена анализа (с. 244–250). Сваки део подељен је на главе које се, са своје стране, састоје од поглавља. Ради боље прегледности и веће прецизности, одређени проблеми се у оквиру неких поглавља разматрају у оквиру посебних тачака. На крају рада наводе се извори одакле је ексцерпирана грађа, лексикографска изда- ња и остала стручна литература која је у раду коришћена. 1.0. Увод (с. 1–4). ― Уводно поглавље обухвата следеће одељке: Предмет и задаци рада (0.1), Грађа (0.2), Методологија рада (0.3), Из историје питања (0.4). На крају уводног дела је представљена: Композиција рада (0.5). 2 Предмет анализе рада су руске речи есть, нет и да, тачније: њихов граматички статус и синтаксичке функције, као и српски еквиваленти наведених руских речи. Међу задацима овог рада кандидат је издвојио три основна које је назвао при- марним: 1) опис и разграничење типова руских простих реченица (потврдних и одричних) у којима се, најчешће, у садашњем времену користе облици есть, нет као и облици да, нет; задатак се може прецизније дефинисати: реченице се анализирају не само када стоје самостално већ и када представљају компоненте независно-сложених и зависно-сложених реченица; 2) одређење граматичког статуса облика есть, нет као и граматичког статуса об- лика да, нет; 3) опис и разграничење синтаксичких функција облика есть, нет и да у раз- ним типовима реченица. Остале задатке (секундарне, који проистичу из примарних или су у директној вези с њима) кандидат Маја Младеновић формулисала је на следећи начин: истражити и описа- ти нулте и крње парадигме у руском и српском граматичком систему; описати и разграни- чити облике хомонимичне руским речима есть, нет и да; описати и разграничити типове руских простих реченица (потврдних и одричних) са облицима есть, нет и да како у оквиру независно-сложених реченица тако и у оквиру зависно-сложених реченица; размот- рити ове руске речи са преводилачког аспекта како са аспекта руског оригинала и српских преводних еквивалената тако и са аспекта српског оригинала и рускиг превода; размотрити руске речи есть, нет и да као компоненте фразеолошких јединица; урадити поредбену анализу истраживаних проблема у оба словенска језика у циљу утврђивања сличности и разлика са формалнограматичког и логичко-семантичког становишта. Грађу при изради докторске дисертације чинили су руски књижевни текстови и њихови преводи на српски језик, као и књижевни текстови на српском језику и њихови руски преводи: роман Ф. М. Достојевског Подросток, преводи овог романа на српски језик (Дечко, превели Милена и Радмило Маројевић; Младић, превео Милош Ивковић), романи М. Црњанског Сеобе и Друга књига Сеоба и њихов превод на руски језик (оба романа преведена су на руски језик под једним заједничким насловом Переселение, перевод И. Дорбы), роман В. Драшковића Руски конзул и његов руски превод (Русский консул, перевод Ильи Числова), приче Ивана Буњина и њихови преводи Злате Коцић на српски језик, драме и приче А. П. Чехова и њихови српски преводи, Пушкинова Капитанская дочка и превод овог дела на српски језик (Капетанова кћи, превео Божидар Ковачевић), роман З. Приле- пина Санька и његов српски превод (Сањка, превела Радмила Мечанин), Андрићева На Дрини ћуприја и превод овог дела на руски језик (Мост на Дрине, перевод Т. Вирты), роман С. Довлатова Чемодан и српски превод романа (Кофер, превела Радмила Мечанин), роман В. Каверина Перед зеркалом и српски превод романа (Пред огледалом, превела Милица Николић), роман В. Пељевина Т и његов српски превод (Т, превела Наталија Ненезић). Примери узети из наведеног основног корпуса допуњени су примерима из опис- них речника савременог руског и српског језика. У раду су примењивани, у складу с одговарајућим посебним аспектима анализе, различити методи: метод синхроног описа, метод интерпретационе анализе, метод концеп- туалне анализе, метод конфронтативне анализе на лексичко-семантичком и синтаксичком плану, као и компаративно-историјски метод (кад је било потребно расветлити етимологи- ју појединих лексичких и фразеолошких јединица). У поглављу Из историје питања кандидат се позива на досадашња истраживања Р. Маројевића: „О граматичком статусу и синтаксичким функцијама руских речи есть, нет и да писано је, према нашем мишљењу, веома ретко и недовољно јасно. О српским еквива- лентима ових руских речи скоро да уопште није ни писано, или, прецизније, писано је још ређе и мање јасно. Разлози за ово налазе се у комплексној и мултидисциплинарној природи истраживања које би требало извршити како би се дошло до бар донекле задовољавајућих и пре свега тачних резултата. […] Једино озбиљно научно утемељено теоријско полазиште када је реч о врстама речи у руском језику, у српском језику, у словенским језицима нашли 3 смо у радовима Радмила Маројевића (Мароевич 20013, Маројевић 2010, Мaрoeвич 2011). У својим радовима Маројевић узима у разматрање, тачније: дотиче се и проблема који пред- ставља предмет нашег истраживања ― руских речи есть, нет и да, тј. самосталности њиховог граматичког статуса― (с. 3–4). Посебно место у раду има поредбена анализа истраживаних проблема у оба словен- ска језика у циљу утврђивања сличности и разлика са формалнограматичког и логичко-се- мантичког аспекта. 1.1. Нулте и крње парадигме у руском и српском граматичком систему (с. 5–38). ― Први део рада подељен је на четири главе: Нулте и крње парадигме у руском језику (1.1), Нулте и крње парадигме у српском језику (1.2), Именице нулте и крње деклинације (1.3) и Глаголи нулте и крње конјугације (1.4). Свака глава подељена је на два поглавља (укупно осам поглавља): Нулте парадигме у руском језику (1.1.1), Крње парадигме у руском језику (1.1.2.), Нулте парадигме у српском језику (1.2.1), Крње парадигме у српском језику (1.2.2), Именице нулте деклинације (1.3.1), Именице крње деклинације (1.3.2), Глаголи нулте конјугације (1.4.1) и Глаголи крње конјугације (1.4.2). 1.2. Граматички статус руских речи есть, нет и да (39–129). ― Други део рада такође је подељен на четири главе: Парови даI и нетI / есть и нетII (2.1), Припадност врстама речи (2.2), Граматичке категорије руских речи есть, нет и да (2.3) и Лексико- графске интерпретације облика есть, нет и да и њихових српских еквивалената (2.4). Свака глава подељена је на поглавља. У оквиру два поглавља прве главе описују се парови речи: у првом поглављу ― пар даI и нетI, у другом поглављу ― пар есть и нетII. Друга глава садржи пет поглавља у којима се руске речи есть, нет и да разматрају као речце, везници и глаголи нулте конјугације, а посебно су описани и хомонимични глагол есть као и копулативни облици глагола быть. У трећој глави другог дела у пет посебних поглавља разматрају се граматичке кате- горије руских глагола нулте конјугације есть, нет и да (категорија глаголског вида, кате- горија лица, категорија начина, категорија времена, категорија глаголског рода или катего- рија стања и категорија броја). Два поглавља четврте главе садрже посебна потпоглавља у којима се дају лексико- графске интерпретације руских речи есть, нет и да и њихових (најфреквентнијих) српских еквивалената (имати, немати, постојати, бити, да, не). 1.3. Синтаксичке функције руских речи есть, нет и да (с. 130–181). ― Трећи део дисертације састоји се од две главе: Синтаксичке функције руских глагола нулте конјуга- ције есть, нет и да у простој реченици (3.1) и Синтаксичке функције руских глагола нулте конјугације есть, нет и да у сложеној реченици (3.2). Прва глава се састоји од пет поглавља: Егзистенцијалне реченице, Локативне рече- нице, Посесивне реченице, Речи-реченице и Реченице фразеологизоване структуре са рус- ким речима есть, нет и да. Свако поглавље се дели на посебна потпоглавља. У другој глави издвојена су два поглавља: Руски глаголи нулте конјугације есть, нет и да у независно-сложеној реченици и Руски глаголи нулте конјугације есть, нет и да у зависно-сложеној реченици. 1.4. Руске речи есть, нет и да са преводилачког аспекта (с. 182–229). ― У чет- вртом делу се у оквиру две посебне главе руске речи есть, нет и да анализирају као оригинал и као превод. Обе главе састоје се од по шест поглавља (Егзистенцијалне реченице, Локативне реченице, Посесивне реченице, Речи-реченице, Облици есть, нет и да у независно-сложеној реченици, Облици есть, нет и да у зависно-сложеној реченици). 4 1.5. Руске речи есть, нет и да као компоненте фразеолошких јединица (с. 230– 243). ― У петом делу се речи есть, нет и да разматрају као компоненте фразеолошких јединица у оквиру три посебне главе: Фразеолошке јединице са компонентом есть (5.1), Фразеолошке јединице са компонентом нет (5.2) и Фразеолошке јединице са компонентом да (5.3). 1.6. Поредбена анализа (с. 244–250). ― Шести део посвећен је поредбеној анализи и садржи три главе (од којих је свака са по два поглавља): Српски еквиваленти руских ре- ченица са парним компонентама даI и нетI / есть и нетII (6.1), Граматичке категорије срп- ских еквивалената у поређењу са руским парним компонентама даI и нетI / есть и нетII (6.2) и Синтаксичке функције српских еквивалената у поређењу са руским парним компо- нентама даI и нетI / есть и нетII (6.3). 1.7. Закључак (с. 251–255). ― У завршнoм поглављу рада представљена су зак- ључна разматрања ― резултати истраживања до којих је кандидат дошао, и то управо према појединачним деловима односно аспектима рада, а на самом крају дат је и општи закључак а предочена су и нова поља истраживања до којих је кандидат дошао приликом израде рада: „На крају можемо закључити да су ипак остала многа неодговорена питања, тачније: приликом истраживања и анализе отворили су се многи нови проблеми који свака- ко из објективних разлога нису могли бити сагледани на овом месту и сада. Навешћемо само неке од њих: усаглашавање терминологије која се бави морфологијом и синтаксом како у руском тако и у српском језику, али и на конфронтационом плану; нова дес- криптивна истраживања из области србистичке славистике која би се с аспекта морфо- логије и синтаксе бавила српским речима да и не као могућим глаголима нулте конјугације и речима-реченицама; истраживање проблема и потенцијално ревидирање ставова о нултој конјугацији уопште, на општеславистичком плану као и у посебним славистикама; нова истраживања која би прецизније расветлила природу једног од најважнијих глагола у језичком систему — глагола бити и његове двоструке или чак вишеструке улоге у словенским језицима; ревидирање теорија о простој и сложеној реченици, пре свега у срби- стици, али и у осталим славистичким гранама; поновно испитивање вечитог питања о вр- стама речи и усклађивање теорија са резултатима развоја језика кроз историју, ажурирање постојећих научних ставова. / Анализом ексцерпиране грађе и систематизацијом бројних примера дошли смо, као што се види, до многих закључака од којих би један био нарочито вредан помена: посебна пажња вероватно би требало да буде посвећена неком следећем ис- траживању које би предмет нашег рада осветлило са стилистичког аспекта. За овакав закључак, надамо се, нису потребна додатна појашњења― (с. 254). 1.8. Библиографија (с. 256–272). ― Библиографски део рада подељен је на изворе (54 јединице), речнике (24 јединице) и литературу (95 јединица), на српском и руском јези- ку. За обрађивану тему литература је исцрпна и потпуна. Научни руководилац при изради докторске дисертације био је др Радмило Маро- јевић, редовни професор. 2. Комисија сматра да је кандидат успешно одговорио на постављени задатак и да је у довољној мери расветлио и исправио постојећу слику сложених односа који постоје из- међу три руске речи есть, нет и да и њихових бројних и разноврсних српских еквивале- ната уз помоћ шаролике спреге морфологије, синтаксе, фразеологије, лексикологије, науке о превођењу и историје језика, и тиме дао свој допринос русистици, србистици, а самим тим и славистици односно науци о језику уопште. Докторска дисертација која је била предмет овог извештаја урађена је, и са фак- тичког и са методолошког становишта, и са аспекта синтаксе и са морфологије, и као рад из русистике и као прилог србистици ― прегледно, с познавањем и предмета, и литерату- 5 ре, и научних дисциплина које се тим предметом баве, али и с несумњивим талентом, уз добар и прецизан стил излагања. Нека конкретна питања, међутим, захтевају даљу диску- сију и прецизирање, што ће се једним делом остварити на одбрани тезе, али и даља истра- живања на ширем корпусу, што ће кандидаткиња несумњиво наставити. За та даља ис- траживања, њена и свих других, овај рад ће бити свакако једно од полазишта. 3. На основу изнетог прегледа рада и ове оцене Комисија предлаже Већу да руко- пис под насловом Граматички статус и синтаксичке функције руских речи есть, нет и да и њихови српски еквиваленти кандидата МАЈЕ З. МЛАДЕНОВИЋ прихвати као докторску дисертацију и да кандидата позове на јавну одбрану рада. С поштовањем, К О М И С И Ј А : Др Радмило Маројевић, ред. проф., с. р. Др Ана Пејановић, ванр. проф. Филозофског факул- тета у Никшићу (Универзитет Црне Горе), с. р. Др Драгана Мршевић-Радовић, ред. проф., с. р.