УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Марија С. Ђинђић ТУРЦИЗМИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ (СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНА АНАЛИЗА) докторска дисертација Београд, 2013 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF FILOLOGY Marija S. Đinđić TURCISMS IN CONTEMPORARY SERBIAN LITERARY LANGUAGE (SEMANTIC-DERIVATIONAL ANALYSES) Doctoral Dissertation Belgrade, 2013 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ И ЧЛАНОВИМА КОМИСИЈЕ: Др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, ментор. Др Дарко Танасковић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Комисије. Др Првослав Радић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Комисије Др Снежана Петровић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, члан Комисије Датум одбране: ТУРЦИЗМИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ (СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНА АНАЛИЗА) РЕЗИМЕ Предмет овог истраживања је семантичко-деривациони опис турцизама у савременом српском књижевном језику, као и утврђивање њиховог статуса на синхронијској равни. Постављено је неколико циљева: испитивање семантичких разлика између турцизама и њихових еквивалената у турском језику на синхронијском нивоу, регистрација тематских група речи у којима се турцизми јављају, испитивање губљења турцизама и утврђивање статуса турцизама којим би се утврдило који су турцизми одомаћени и део су активног фонда, а који припадају пасивном лексичком фонду. Турцизми су систематски и свеобухватно описани у форми Семантичко- деривационог речника, да би се на основу оваквог речника извели закључци о семантичкој и деривационој адаптираности једне лексеме. Овако конципирана анализа омогућила је теоријски засновано лексичко нормирање турцизама, који представљају важан лексички слој у савременом српском језику. Семантичко- деривациони речник турцизма сачињава укупно 1131 семантичко-деривационo гнездo у којима је забележено 5272 деривата, затим 1479 лексема које се нису деривационо развијале, што укупно чини 7882 обрађенe речи. Основну грађу за формирање корпуса Семантичко-деривационог речника турцизама чини шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика. Семантичка и деривациона анализа турцизама показала је да семантички процеси у деривацији прате семантичке процесе у полисемији, односно да лексеме које имају највише значења имају и највише деривата. Извели смо закључак да ови турцизми припадају општем лексичком фонду, с обзиром на чињеницу да су показали највећу способност индуковања различитих семантичких процеса – и у полисемији и у деривацији (нпр. боја, чарапа, чорба, јастук, чесма, каиш, маказе, тестера, таван, креч, шећер, ракија, челик, кичма, џеп, дугме, кеса, кашика, ђубре, дуван, бадава и сл.). Анализа турцизама показала је да су турцизми у последњих педесетак година у великом броју застаревали и постајали део пасивног лексичког фонда. С друге стране, код одређеног броја турцизама унутрашње лексичке промене довеле су до стварања нових значења, нових деривата и фразеологизама, као и различитих употребних промена. У циљу одређивања статуса турцизама на синхронијском нивоу начинили смо фреквенцијску листу турцизама која је показала да најмање трећина од 854 анализиране лексеме представља одомаћене турцизме стабилног статуса, док чак једна четвртина спада у пасивни лексички фонд. Турцизми из тематских група кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти, одећа, обућа, тканине и јело, пиће и дуван најбројнији су међу фреквентним турцизмима. Своје место међу десет најфреквентнијих речи у српском језику нашле су именице сат, боја, пара, кафа, кревет, кутија, комшија, капија и две речце (чак, барем), од којих је речца чак на првом месту фреквенцијске листе. И у делима савремених српских писаца заступљени су у највећој мери одомаћени турцизми који су део активног лексичког фонда, док се у медијима одређени турцизми свесно користе због изразите експресивности која има одређену симболичку функцију. Потврдила се полазна претпоставка у нашем раду да се статус турцизама у великој мери променио у последњих педесет година. Резултати истраживања указују на то да данас има око 3000 турцизама у књижевном језику, што представља једну трећину од укупног броја турцизама забележених у Шкаљићевом речнику. Од 3000 турцизама више од 50% представља одомаћене и фреквентне турцизме. Кључне речи: турцизам, лексика, лексема, тематска група, семантичко- деривациони речник турцизама, активан и пасиван лексички фонд, губљење турцизама. Научна област: лингвистика. Ужа научна област: србистика. TURCISMS IN CONTEMPORARY SERBIAN LITERARY LANGUAGE (SEMANTIC-DERIVATIONAL ANALYSIS) ABSTRACT The subject of this research is semantic-derivational description of turcisms in contemporary Serbian literary language as well as determination of their status at the synchronic level. There were several following goals stated: a) studying semantic differences between turcisms and their equivalents in Turkish language at the synchronic level; b) registration of the thematic groups of word in which turcisms appear; c) studying disappearance of turcisms and determination of the status of turcisms which would determine which turcisms have started to be used frequently and a part of the active fund, and which ones belong to the passive lexical fund. Turcisms have been systematically and thoroughly described in the form of Semantic-derivational dictionary, so that, based on this dictionary, there were conclusions drawn about adaptation of a lexeme. The analysis formulated in this way enabled theoretically based lexical standardization of turcisms, which are a significant part of the lexical layer in contemporary Serbian. Semantic-derivational dictionary of turcisms consists of 1131 semantic-derivational nests in which 5272 derivative words were noted, then 1479 lexemes that were not derivationally developed, and this makes 7882-processed word. Basic material for forming the corpus of Semantic-derivational dictionary of turcisms is the six volumes Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language. Semantic and derivational analysis of turcism has shown that semantic processes in derivation follow the semantic processes in polysemy, i.e. lexemes that have the most meanings have the most derivative words as well. We have drawn the conclusion that these turcisms belong to the general lexical fund, considering the fact that they have shown the greatest ability of induction of different semantic processes – both in polysemy and derivation, (for example: boja, čarapa, jastuk, česma, kaiš, makaze, testera, tavan, kreč, šećer, rakija, čelik, kičma, džep, dugme, kesa, kašika, đubre, duvan, badava etc.). Analysis of turcisms has shown that turcisms in recent fifty years have become out-of-date and a part of the passive lexical fund. On the other hand, internal lexical changes of the other turcisms led to creation of new meanings, new derivates and phrases and different usage changes. With the aim of determining the status at the synchronic level, we have made a frequency list of turcisms, which showed that at least one third of 854 analysed lexemes represent regular turcisms of the stable status, and one fourth belongs to the passive lexical fund. Turcisms from the thematic groups house, household, house garden, buildings, clothes, shoes, fabrics and dishes, drinks and tobacco are the most frequent among the frequent turcisms. The ten most frequent words are the nouns sat, boja, para, kafa, krevet, kutija, komšija, kapija and the two particles (čak, barem), and the particle čak is in the first place of the frequency list of turcisms. In the work of contemporary Serbian writers, the most commonly present are frequently used turcisms that are the part of the active lexical fund, whereas in media certain turicisms are deliberately used because of the strong expressiveness which has a certain symbolic function. We have proved the starting point in our paper that the status of turcisms in great extent has changed in the last fifty years. The results have shown that there are about 3000 turcisms nowadays in literary language and this is one third from the whole number of turcisms noted in the Dictionary by Škaljić. From 3000 turicsms, 50% belong to received and frequent turcisms. Key words: turcism, lexis, lexeme, thematic group, semantic-derivational dictionary of turcisms, active and passive lexical fund, disappearance of turcisms. Scientific fields of interest: linguistics. Scientific fields of special interest: Serbian science of language. САДРЖАЈ I. УВОД ............................................................................................................. 1 УВОДНА РАЗМАТРАЊА ТЕМЕ: ЦИЉЕВИ И ГРАЂА ......................................... 1 ИСТОРИЈАТ ТЕМЕ ..................................................................................................... 7 СРПСКИ И ТУРСКИ − (НЕКАДАШЊИ) ЈЕЗИЦИ У КОНТАКТУ ....................... 9 О ТЕРМИНИМА ПОЗАЈМЉЕНИЦА И ТУРЦИЗАМ ........................................... 13 II. СТАТУС ТУРЦИЗАМА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ 15 III. СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ...................................................................... 52 ПОЛИСЕМАНТИЧНЕ ЛЕКСЕМЕ .......................................................................... 52 СЕМАНТИЧКА АДАПТАЦИЈА .............................................................................. 60 Нулта семантичка екстензија ............................................................................... 61 Сужење значења ................................................................................................... 63 Проширење броја значења ................................................................................... 67 Губљење семантичке везе између модела и реплике ........................................ 77 Семантичка промена кроз промену граматичке категорије ............................. 79 Застареле речи у турском језику ......................................................................... 80 ТЕМАТСКЕ ГРУПЕ .................................................................................................. 82 IV. ДЕРИВАЦИОНА АНАЛИЗА ................................................................ 99 ЛЕКСЕМЕ СА НАЈБОГАТИЈИМ ДЕРИВАЦИОНИМ ГНЕЗДИМА ................... 99 ЛЕКСЕМЕ БЕЗ ДЕРИВАЦИОНИХ ГНЕЗДА ...................................................... 103 Лексеме без полисемије и деривације .............................................................. 103 Лексеме са полисемијом, а без деривације ...................................................... 108 О ТУРСКИМ СУФИКСИМА ................................................................................. 113 Суфикс -чија/-џија .............................................................................................. 116 Суфикс -лук ......................................................................................................... 121 Суфикс -лија ........................................................................................................ 126 Суфикс -ана ......................................................................................................... 128 Суфикс -суз .......................................................................................................... 130 Суфикс -џик ......................................................................................................... 131 Суфикс -иле ......................................................................................................... 132 Суфикс -дар/-тар ............................................................................................... 133 Суфикс -ли ........................................................................................................... 133 Суфикс -баша ...................................................................................................... 135 ДОМАЋИ СУФИКСИ ............................................................................................. 136 Именички суфикси ............................................................................................. 137 Придевски суфикси ............................................................................................ 139 Глаголски суфикси ............................................................................................. 139 Прилошки суфикси ............................................................................................. 141 ПРЕФИКСАЛНА ТВОРБА ..................................................................................... 141 ИМЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ ................................................................................... 142 СЛОЖЕНИ ПРИЛОЗИ ............................................................................................ 147 ГЛАГОЛСКИ ИЗРАЗИ ........................................................................................... 148 V. УПОТРЕБА ТУРЦИЗАМА У КЊИЖЕВНОСТИ И МЕДИЈИМА ...... 150 ТУРЦИЗМИ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА ДАНАС ............................................. 150 ТУРЦИЗМИ У МЕДИЈИМА .................................................................................. 155 VI. МЕТОДОЛОГИЈА И КОНЦЕПЦИЈА ИЗРАДЕ СДР ТУРЦИЗАМА 158 VII. ЛЕГЕНДА И СКРАЋЕНИЦЕ .............................................................. 162 ЛЕГЕНДА ................................................................................................................. 162 СКРАЋЕНИЦЕ ........................................................................................................ 163 VIII. СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНИ РЕЧНИК ТУРЦИЗАМА .......... 165 IX. ЗАКЉУЧАК .......................................................................................... 546 X. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ..................................................................... 554 БИОГРАФИЈА ................................................................................................... 569 1 I. УВОД УВОДНА РАЗМАТРАЊА ТЕМЕ: ЦИЉЕВИ И ГРАЂА Основни циљ овога рада јесте опис свих турцизама у савременом српском књижевном језику из угла творбе речи и, посебно, семантике, јер је та перспектива занемаривана у опису турцизама у досадашњим радовима. Опис турцизама би обухватио детаљнију анализу специфичних семантичко- деривационих обележја турцизама, која би подразумевала: - утврђивање семантичких разлика између турцизама у српском језику и њихових еквивалената у турском језику на синхронијском нивоу, упоређивањем модела из савременог турског језика и реплике из савременог српског језика; - регистрацију турцизама и регистрацију тематских група речи (покућство, земљорадња, занатство, родбински односи, коњарство, војна терминологија, кулинарство, биљке, животиње, занимања, титуле и сл.) у којима се они јављају, а на основу њих да се види из којих тематских група лексеме имају најразвијенија гнезда; - испитивање губљења турцизама у књижевном језику, посебно у испитивању тематских група у којима долази до губљења турцизама; - утврђивање статуса турцизама којим би се показало који су турцизми одомаћени и активни у српском лексичком фонду на основу њихове фреквенције у релевантном рачунарском корпусу и заступљености у делима савремених српских писаца и медијима. Презентовање корпуса турцизама у савременом српском књижевном језику дато је у форми семантичко-деривационог речника. Ову форму смо изабрали као најпрегледнију за одређивање статуса, адаптираности, односно неадаптираности турцизама као основних речи и турцизама као деривата од тих основних речи. За семантичко-деривациони речник определили смо се из неколико разлога: - да би се видело из којих лексичко-семантичких група лексеме имају најразвијенија гнезда; 2 - да би се утврдило који творбени форманти учествују у градњи деривата од турских основа; - да би се потврдила претпоставка да адаптиране лексеме имају богатију полисемантичну структуру и богатија гнезда; - да би се потврдила претпоставка да неадаптиране лексеме углавном немају развијену полисемију и развијена гнезда; - да би се утврдило које лексеме су међу турцизмима више способне за формирање композита. Основну грађу за наше формирање корпуса Семантичко-деривационог речника турцизама1 чини шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика2. Из овог речника ексцерпиране су најпре лексеме које су квалификоване као турцизми. Овај речник бележи око 2500 хиљада лексема са турском етимолошком ознаком. Тај број је далеко већи и премашује цифру од 7500 када се узму у обзир сви деривати и фонетске варијанте одређених турцизама. Регистрован је и извесни број лексема, код којих се у Речнику МС не наводи њихово турско порекло. У Речнику МС следећи турцизми су наведени без етимолошке ознаке: абонос, адамлук, алапача, атлас, бамња, бар/барем, диринчити/диринџити, домазлук, инџирица, јарак2, јарма, јаруга, јасмин, кана, кичма, кошава, крџа, кутија, леш, лола, мајмун, мана, нана, наџак, ојнак, окагача, пајдаш, пелтек, пуфлак, разђелдисати, сантур, сојтарија, тарак, терлема/терлемача, топ, улан, хај, чагаљ, чалакати, чича/чика, чичак, шашав, шебој. У грађу су уврштене све лексеме турског порекла и оне које су квалификоване као турцизми и маркиране и као покрајинске, застареле, индивидуалне и сл., и оне које нису оквалификоване као турцизми, а турцизми јесу. Код сваке лексеме је извршено проверавање њеног статуса у стандардном језику, зато што се статус турцизама у великој мери променио од изласка Речника МС. Као контролни корпус послужио је, с једне стране, једнотомни Речник српскога језика3. Овај речник није укључио покрајинску лексику турскога 1 У даљем тексту СД речник турцизама. 2 У даљем тексту Речник МС. 3 У даљем тексту РСЈ. 3 порекла, као и већи број застарелих речи које бележи Речник МС. РСЈ бележи око 850 лексема означених као турцизми, а заједно са њиховим дериватима тај број износи око 2100 речи. Знатно мањи број забележених турцизама у РСЈ у односу на Речник МС је и очекиван, с обзиром на то да је у шестотомни речник ушао и известан број покрајинских речи које су постале део књижевног израза, а посебно зато што је РСЈ, да тако кажемо, пола века млађи од Речника МС. У РСЈ постоје турцизми који нису оквалификовани као речи турског порекла: абонос, алапача, анасон, ашиковати, балдисати, балван, бедуин, гајде, галама, губа, дежмек, диринчити, дугме, ја, јањичар, јарак, јаруга, јасмин, кабаст, калаштура, калити, кана, кеса, кестен, киоск, копиле, кревет, кошава, крџа, лем, намћор, наранџа, пајташ, папагај, папазјанија, пара, пекмез, пихтије, табла, таличан, титрати се, топ, трампа, туткати, улан, фрљити, хај, хапс, хорда, чика, чико, џилит, шашав. Речничка грађа је допуњена и извесним дериватима којих нема у Речнику МС, а који су забележени у РСЈ (нпр. газелин, дуванџијски, душечић, ђубретарски, ергелски, каишчић, канирати, шијитски).4 У Речнику МС навођено је порекло изворног језика из којег обрађивана реч води порекло (арапски, персијски, односно турски језик). Ми се тога нисмо придржавали, јер смо под турцизмима подразумевали речи које су пореклом турске или које су посредством турског језика дошле у српски језик. Приликом ексцерпције и стварања регистра турцизама, сусретали смо се са извесним недостацима у вези са етимолошким обележјима речи. Немогуће је на основу великих описних речника побројати све позајмљенице јер се уз деривате истога корена квалификатор о пореклу изоставља (Васић 1996: 89). Уз одређени број лексема изостаје етимолошка идентификација, што је и очекивано, будући да је Речник МС описни речник. С друге стране, код одређеног броја турцизама наведена је погрешна етимолошка ознака: нпр. киоск (француски), лем (немачки), пиринач (грчки) и сл. Треба, такође, условно гледати на начин нормативног представљања турцизама у консултованим описним речницима српскога језика ако се узме у 4 Све лексеме преузете из РСЈ означене су звездицом (*). 4 обзир лични суд лексикографа о одређеним лексемама5, као и чињеница да се описни речници раде дужи временски период, а то подразумева и интервенције и измене у концепцији израде и самим тим разлике у квалитету (Радовић-Тешић 1982: 262). Приликом формирања корпуса издвојио се велики број лексема које нису нашле своје место у Шкаљићевом речнику: авај, аван, авлајисати, ајнак, акар, акмак, аламан, анасана, арак, арап, Арапин, аршлама, балдисати, берија, беслемаћ, бијача, бимбер-грожђе/бимберово грожђе, битпазар, бојни, бурум, бурурет, галатан, геџа/геџо, гонџе, даљан, дамар, дара, дрангулија, дујисати, дулведу, ђезаплук, ђенђер, ђерам (ђерма), ђулашик/ђулашин, ђулиштак, ђунђибер, ђустек, егије, ејалат, ерлија, замет, занат, звекир, иђит, инди, инџирица, јал, јова, каган, канет, капамаџија, катун, кекез, келим, керајтана, копоран, кошава, кревет, кулаб, лобод, мавлута, мукада, мукевит, мунтав, муселам, натерсуме, паздаран, пењерлија, равак, рс, сакије, сан, сарф, сахара, серсам/серсан, сулајисати, ташли, телбиз, телеј, теминити, тузруфа/тузрух, ћерана, ћусла, улама, уланер, умајија, френга, хајдамак, хакан, халајка, хампа, хаф, цагрије, цар, циврија, чаме, чампраге, чамуља, чап, чаптија, чарлама, черевиз, чимбар, чукур/чукура, џиле, џулус, шаман, шемшета, шехри рамазан, шијити, шкемлија. Треба напоменути да нису све речи означене као турцизми у Речнику МС ушле у наш регистар; из њега су изостале оне за које постоји другачије етимолошко тумачење (нпр. аздија, алгебра, аџијазма, вата, каки, калавар, канура, карабин, копоран, ризма, табун, тигањ, тир) или оне чије је порекло недовољно јасно и чијом се етимологијом тек треба бавити, а то није наш примарни задатак (нпр. јал, кавада, каса, кепец, кинџал, кукма, макуп, понехари, реалгар, салаберисати, сукија, талпа, тиндирик, фуњара, циција, џомба). Затим, у складу са одабраном методологијом обраде овог лексичког слоја у нашем раду, поред турцизама који представљају основинске речи и носиоце семантичко-деривационих гнезда, у ову групу ћемо уврстити и анализирати све деривате са турским суфиксима, као и деривате са словенским суфиксима и 5 У РСЈ своје место нашле су лексеме попут: шкија, ћустек, шехер, шешана, које нису оквалификоване као застареле и код којих изостаје навођење било којег другог квалификатора, а резултати анкете показују да су оне непознате говорницима српског језика. 5 префиксима и бројне композите. Овакав приступ проучавању турцизама искључује у нашем раду бројне хибриде који представљају спојеве основа словенског порекла и турских суфикса. У сваком случају, подела на домаћи слој и слој турцизама у лексичком фонду српског језика није лако изводива, а усложњавању приликом одређивања граница доприносе бројни хибриди6 под којима се подразумевају: а. лексеме код којих је основински део турског порекла, а формантски домаћег (бадемов, бакаран, нишанити, ортакиња); б. лексеме код којих је основински део домаћег порекла, а формантски турског (безобразлук, дугајлија, бунџија, пумпаџија). Под хибридима се подразумевају и ређи примери у којима је основа турска, а формантски део је страног порекла (исламиста, исламизам, кубурација, бургијада). У исту групу спадају чести примери из наше грађе у којима су и основински и формантски део турскога порекла, а којима ће бити посвећена посебна пажња у одељку посвећеном турским суфиксима. Постоје аутори који се баве турцизмима и који су термин турцизам схватали на исти начин као и ми, искључујући из анализе хибриде са словенском основом и турским формантом. На овакав начин А. Пецо (1987) анализира турцизме у Вуковим рјечницима, не бавећи се описом хибридних речи насталих од домаће основе и турских суфикса. А. Шкаљић није у речник уврстио овакве хибридне речи од домаћих основа, већ само најуобичајеније и најфреквентније по употреби изведенице од основа турскога порекла, док је М. Носић (2005) у речнички инвентар укључио и бројна хибридна образовања. Разумљиво је да постоје и другачији приступи проистекли из потребе описа одређених појава у вези са турцизмима. П. Радић (2001) посебно обрађује хибридне речи као важну и веома распрострањену творбену категорију када су у питању турски суфикси. Х. Глибановић-Вајзовић (1990: 29) под турцизмима подразумева све речи које имају макар један елеменат оријенталног порекла: деривати чија је основа оријенталног порекла, затим речи неоријенталних основа са оријенталним суфиксима. СД речник турцизама обухвата укупно 1131 семантичко-деривационо гнездо у којима је забележено 5272 деривата, затим 1479 лексема које се нису деривационо развијале, што збирно чини укупно око 7882 обрађене речи. 6 Б. Ћорић (2008: 118) је указао на то да терминолошки проблеми приликом дефинисања речи страног порекла у србистици проистичу и из тога што није лако тачно одредити која су страна језичка средства више, а која мање адаптирана у српском језику. 6 За три године навршиће се тачно педесет година од изласка првог издања Шкаљићевог речника турцизама. Статус турцизама се за пола века у великој мери променио. И горе наведени списак турцизама који нису забележени у Шкаљићевом речнику указује на то да би било корисно направити нови речник турцизама у српском језику. Као прво, корпус Шкаљићевог речника ограничен је на територију Босне и Херцеговине. Грађу је ексцерпирао из народних говора и књижевних дела. Очекивано је да број турцизама у Босни и Херцеговини буде далеко већи него у Србији, с обзиром на то да је део живља примио ислам, што је резултирало отварањем верских школа, медреса и других институција у којима су се поред арапског језика учили и турски и персијски језик. Као друго, треба имати у виду и то да известан број турцизама из јужне Србије не постоји у Шкаљићевом речнику. С. Ђинђић (1974: 116–119) приликом тумачења турцизама у делима Боре Станковића издваја мањи број речи од којих се већина не налази у Шкаљићевом речнику или оне имају неко друго значење у односу на она наведена у речнику. Овакви резултати указују и на потребу да се турцизми у различитим говорима са територије целе Србије детаљно региструју и опишу. Уколико се пође од хипотезе да турцизми нестају из језика, неопходно их је побројати, али и описати их, видети за које су сфере друштвеног живота они највише везани. Број турцизама се смањио у односу на број турцизама из Шкаљићевог речника, којих је 8742, а у вези са тим важан задатак представља утврђивање колики је тај број у савременом српском језику. У последњим деценијама статус турцизама се знатно променио, доста лексике се повукло из активне употребе и турцизама је свакако мање него раније. Међутим, доста лексике турског порекла и даље је у употреби, а код неких лексема долази до потпуне семантичке адаптације, до развијања нових значења и нових деривата (исп. Ђинђић М. 2010: 59). Потребно је утврдити колики је број турцизама обрађених у Шкаљићевом речнику који се данас користи, односно колики је број лексема турског порекла у лексичком систему српског књижевног језика, јер сем претпоставки изнетих у неким радовима7, не постоје чињеницама поткрепљени 7 М. И. Лекомцева (1977) наводи податак да се сматра да у српском књижевном језику има нешто више од 2000 турцизама забележених у Шкаљићевом речнику. М. Ђинђић (2010) износи хипотезу да број турцизама у савременом српском књижевном језику не досеже до броја од 3000. 7 конкретни закључци који би могли да буду основа за доношење научног суда о актуелном статусу овог лексичког слоја. ИСТОРИЈАТ ТЕМЕ Интересовање за проучавање турцизама датира од Вуковог времена и оно је резултирало настанком великог броја студија, расправа, радова, збирки речи турцизама и речника. Од објављивања Вуковог Српског рјечника из 1818. године до 1993. године објављено је близу 250 радова и лексикографских приручника који се баве турцизмима у српско-хрватском језику, углавном у књижевном српско-хрватском језику8. У последњих двадесет година објављено је педесетак радова који се баве турцизмима што указује на то да и данас постоји живо интересовање за турцизме у српском језику. У овим радовима турцизми су обрађивани са етимолошког, творбеног, фонетског и семантичког аспекта на одређеним, углавном мањим корпусима. Од лексикографских приручника најважнији је свакако речник Турцизми у српскохрватском језику А. Шкаљића из 1957. године, чији корпус броји 8742 речи. И поред извесних регистрованих недоследности, Шкаљићев речник и после педесет година представља за турцизме један од основних извора при изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ9 и Етимолошког речника српског језика10, као и уопште при научном проучавању турцизама на свим језичким нивоима. Извор који би ваљало консултовати приликом проучавања турцизама представља и Rječnik posuđenica iz turskoga jezika професора М. Носића из 2005. године, који бележи богату грађу, која се састоји из троструко већег броја речничких одредница од броја одредница забележених у Шкаљићевом речнику.11 Када су у питању 8 Детаљне податке у вези са објављеним радовима и уопште о историјату проучавања турцизама до 1993. године в. Петровић (1993: 120–127). 9 У даљем тексу Речник САНУ. 10 У даљем тексту ЕРСЈ. 11 У овом речнику, који наводи 22 221 одредницу, под турцизмима се подразумевају речи преузете у целини директно или индиректно из турског језика, али и речи које у својој структури имају какав несамосталан турски творбени елеменат: творбену основу или творбени формант. Тако су нпр. у речнику обрађене речи преузете у целости: бадем, бедемли, бадемезма, али и речи бадемаст, бадемњак, бадемов, бадемовача, бадемовина, које су настале у творбеном процесу додавањем домаћег суфикса на турску творбену основу бадем-. У речник су ушли и бројни 8 проучавања турцизама у Републици Турској, треба поменути прво лексикографско дело овога типа, речник Türkçe Verintiler Sözlüğü (2008), аутора Г. Караагача, које представља резултат вишегодишњег бављења лексичким утицајима турског језика на све језике са којима је био у контакту.12 Постоје бројни радови и студије који анализирају турцизме у српско-хрватском језику са фонетског и морфолошког аспекта, а овом приликом поменућемо само најзначајније. Фонетским аспектом турцизама баве се М. Адамовић (1972–1973), Н. Дмитриев, А. Шмаус (1955), Г. Хазаи (1961), С. Стаховски (1973), С. Петровић (2000), А. Пецо (1967), Д. Танасковић (1975), А. Митровић (2012); морфолошким аспектом баве се Г. Хазаи (1964), Ф. Миклошић (1890), С. Стаховски (1961), A. Шмаус (1961–1962), Б. Марков (1957). Међу онима који представљају новије прилоге проучавању творбених елемената издвајају се П. Радић (2001) и Х. Глибановић-Вајзовић (1997). Издвајају се и значајни радови који проучавају турцизме са етимолошког аспекта (П. Скок 1937–1938, М. Адамовић 1970, С. Петровић 1996, М. Бјелетић 1995, С. Стаховски 1967, С. Петровић 2003). Као резултат проучавања турцизама у оквиру одређеног дијалекта настала је етимолошка студија С. Петровић (2012), која представља значајан допринос проучавању турцизама у дијалектима и пружа модел за слична истраживања, у циљу стварања и комплетирања корпуса турцизама у свим народним говорима. Већи део радова базира се на мањим корпусима турцизама, као они који се баве анализом лексике одређеног писца (писаца) (С. Ђинђић 1974, С. Ђинђић 1976, Х. Глибановић-Вајзовић 1999, С. Халиловић 1980, M. Ђинђић/Радоњић 2012) или лексемама ексцерпираним из одређених речника (А. Пецо 1987, М. Ђинђић 2009) и сл. хибриди, речи са домаћом основом и турским творбеним формантима, нпр. хришћанлук, дугајлија, проводаџија, филмаџија, кукавичлук, шаљивџија (Ђинђић М. 2010: 59). 12 У уводном делу речника под називом Türkçe ve Komşu Diller (Tурски и комшијски језици), прегледно су приказани турско-српско-хрватски међујезички односи, са освртом на историју односа, међусобне утицаје, као и најважније монографије које се баве овом тематиком. Такође, наведене су и турске морфолошке позајмљенице (суфикси за творбу речи), одређене сложенице, глаголски изрази и фразеолошке позајмљенице. Аутор даје један општи преглед базиран на Шкаљићевом речнику, без додатне анализе. У речнику, односно у оквиру оних речничких одредница које постоје и у српско-хрватском језику навођене су потврде из неколико етимолошких речника. На исти начин приказани су језички односи турског језика и свих осталих језика на које је турски вршио утицај, а то су кинески, персијски, урду, арапски, руски, украјински, јерменски, мађарски, фински, румунски, бугарски, пољски, чешки, италијански, албански, македонски и грчки језик. Г. Карарагач уводи и термин verinti којим се именује реч коју један језик даје другом језику. Детаљније о овој студији в. Ерџиласун (2008). 9 За разлику од веома плодних фонетских и морфолошких проучавања, семантичко проучавање турцизама готово да до сада није било предмет посебног научног интересовања. Прилози из ове области углавном су се базирали на давању статистичких прегледа турцизама који подразумевају поделу по семантичким групама, док су семантичке анализе изостајале (нпр. А. Шкаљић 1973, А. Кнежевић 1962, Т. Муфтић 1968–69) (исп. Петровић 1993: 109). Од новијих радова семантичким аспектом баве се М. Ђинђић (2010) и Х. Глибановић- Вајзовић (1996, 1999). Анализа семантичких разлика између турцизама и еквивалентних речи у турском језику представља неистражену област. СРПСКИ И ТУРСКИ − (НЕКАДАШЊИ) ЈЕЗИЦИ У КОНТАКТУ Историја језика, поред осталог, указује и на континуирано присуство позајмљеница, адаптираних речи преузетих из суседних или удаљенијих језичких система. Сазнање да не постоје језици који су лишени утицаја других језика, подстакло је научнике да почну да се интересују за језичке контакте. Упоредо са почетком развоја дијахронијског метода проучавања језика, предмет научних истраживања постаје и питање језичког посуђивања. Међутим, о оквиру за утемељење теорије језика у контакту не може се говорити пре педесетих година прошлога века, односно пре објављивања студије У. Вајнрајха (1953). Његово дело, као и дело Е. Хаугена (1953) и бројних других истраживача феномен позајмљивања анализира на различитим језичким нивоима. Из оваквих радова проистекла су и каснија социолингвистичка бављења различитим проблемима у оквирима контактне лингвистике.13 Термин језици у контакту (languages in contact) је од објављивања Вајнрахове књиге широко приваћен у научним круговима који се баве језичким контактима. Други термин који се користи до данас је термин лингвистичко позајмљивање (linguistic borrowing) који је представио Е. Хауген у својој књизи. Термин позајмљивање су пре Е. Хаугена у својим делима употребили и Е. Сапир (1921) и Л. Блумфилд (1933). Л. Блумфилд (1933: 444–475) разликује три типа позајмљивања: културно, интимно и 13 Детаљан преглед различитих дефиниција појма језички контакт, као и хронолошки преглед најважнијих студија из ове области даје Ј. Ајдуковић (2004). 10 дијалекатско позајмљивање и њима посвећује три поглавља своје монографије. Под појмом културног позајмљивања подразумева речи које су позајмљене у циљу именовања нових појмова, предмета и идеја, док интимно позајмљивање коегзистира у непосредном додиру двају језика у истом географском ареалу или истој политичкој заједници, где језик са слабијим социолингвистичким статусом позајмљује од доминантнијег језика. Л. Блумфилд сматра културно позајмљивање у већој или мањој мери двосмерним процесом. Постојање контакта између два језика је основни предуслов за лексичко позајмљивање. Сама природа међујезичког контакта (освајање територија, трговина, суседство, заједничко место настањивања и сл.) утиче на то која лексика ће бити позајмљена, у којој мери, затим на који начин ће бити адаптирана. Р. Филиповић је први лингвиста на јужнословенском простору који се бави проблемом међујезичких утицаја на примеру енглеско-српскохрватских језичких додира14. Он је допунио Хауген- Вајнрахову теорију увођењем поделе на примарну и секундарну адаптацију15, као и појмовима посредно и непосредно позајмљивање. Посредно позајмљивање заснива се на језику посреднику преко којега језик давалац долази у додир с језиком примаоцем, док се непосредно позајмљивање врши без језика посредника, у контакту говорника језика даваоца с говорницима језика примаоца (Филиповић 1986: 50). Досадашња истраживања указују на то да интезитет контакта између два језика утиче на то шта се и како позајмљује. Н. Борецки и Б. Игла (1994), С. Томасон (2001) и Џ. Милрој (2003) у својим студијама указују на важност екстралингвистичких, друштвених фактора као важних параметара за утврђивање степена језичког контакта и природе његовог лингвистичког исхода. С. Томасон и Т. Кауфман (1988: 74–76) предложили су пробну листу фактора који утичу на природу позајмљивања. Фактори су представљени у виду скале: 1) Повремени контакт 2) Нешто интензивнији контакт 3) Интензивнији контакт 4) Снажан културан притисак 14 Исп. Филиповић (1986, 1990). 15 О примарној и секундарној адаптацији на примеру турцизама в. одељак о семантичкој адаптацији на стр. 60–77. 11 5) Веома снажан културан притисак Према овој скали, што је већи степен контакта између два језика, очекивано је обимније позајмљивање16. То потврђује и ситуација у српском језику у вези са турцизмима. Екстралингвистички фактори (дужина трајања контакта, путеви уласка лексике: писмено, усмено; место настајања језичких контакта, културни престиж и сл.) су и у случају турцизама у српском језику утицали у великој мери на њихово усвајање и ширење, затим на њихову адаптацију и њихов статус у српскоме језику. Турски језик је извршио снажан утицај на српски језик, што је и разумљиво с обзиром на дужину трајања контакта. Оно што се показало у бројним међујезичким контактима, потврђују и турско-српски односи; турски језик као доминантни језик извориште је главног подстицаја за позајмљивање. Интезивни и директни језички контакти почињу у 14. веку када Турци Османлије освајају територије на Балкану на којима су живели јужнословенски народи. Из тих веза проистекла су и лексичка позајмљивања и велики прилив позајмљеница. Престиж који су у контактима имале Османлије, омогућио је брзо ширење културно- цивилизацијских тековина, а са њима, како нових појмова, тако и нових речи. Српскохрватски језик је усвојио из османског књижевног језика мали број речи, које се углавном односе на званичне називе Османског царства и на термине исламске религије. Већина турцизама вуче дијалекатско порекло, а доказивањем дијалекатског порекла турцизама изводи се закључак да је српскохрватски језик примио несразмерно више речи путем непосредних контаката говорника него путем писане речи (исп. Адамовић 1973: 236). Значајан део ових турцизама преузет је из турских анадолских народних говора. Турцизми су у великој мери заступљени у појединим народним говорима. Тако, Речник САНУ обухвата велики број лексема турскога порекла забележених у народним говорима и представља важан извор за испитивање турцизама.17 Само у првих 18. томова има преко 4400 одредница које су оквалификоване као турцизми. У 17. тому Речника САНУ забележено је око 230 речи турскога порекла од којих је више од половине 16 Крајем 20. века анализа фактора који утичу на позајмљивање били су чест предмет истраживања. Листу фактора дају и Борецки и Игла (1994: 118–119). 17 Дијалекатске збирке речи из којих је ексцерпирана грађа за Речник САНУ настале су у временском распону од краја 19. века до средине 20. века. Због тога овај речник уз новије дијалекатске речнике представља важан извор за проучавање дијалекатских турцизама у српском језику. О значају Речника САНУ за проучавање турцизама, као и значај дијалекатских речника из јужне и југоисточне Србије за комплетирање корпуса турцизама в. Петровић (1994: 428–431). 12 означено квалификатором покр. (Ђинђић М. 2009б: 110–114). Од анализираних 230 лексема, Речник МС бележи само десет лексема са квалификатором покр.: одзаманде, ојнак, окабулити, окагача, окарити, окречати, оксуз, окуисати, олукли, опапучити се. Ово је и очекивано с обзиром на то да је Речник МС речник књижевног језика, а у књижевном језику је далеко мање турцизама него у народним говорима. М. Ђинђић (2009б: 111) је у циљу стицања увида у стање ове лексике у народним говорима, консултовала постојеће дијалекатске речнике новијих датума и констатовала да је мали број турцизама забележен у тим речницима.18 У јужној Србији остали су незабележени бројни турцизми који се користе у врањском, нишком, топличком и лесковачком крају. Велики утицај који је извршио турски језик у овим крајевима заснива се на чињеници да је он у овом региону трајао све до ослобођења јужне Србије српско-турским ратом 1877–1878. Турцизми су у овим крајевима усвајани у директним језичким контактима и указују на блискост фонетског састава са изворном турском лексиком, чиме се чувају оригинални фонетски ликови (исп. Ђинђић 1974: 113-120). За свеобухватна истраживања турцизама и стварање речника турцизама који би обухватио све турцизме из књижевног и народног језика неопходна је њихова ексцерпција из свих новијих дијалекатских речника, затим Речника САНУ, као и бележење на терену оних турцизама који нису нашли своје место у речницима. И османски језик је био отворен за усвајање нових речи из језика с којима је долазио у додир, али је у овом двосмерном процесу, у поређењу са бројем речи које су доспеле у српски језик, што је и очекивано, знатно мањи број речи нашао своје место у њему. У савременом турском језику постоји укупно око стотинак речи пореклом из словенских језика. Већи број словенизама у турском језику данас се не користи често, јер појмови које ове лексеме именују нису више актуелни и спадају у домен лексике која се односи на јело, одевање, зeмљорадњу и сл. (semaver самовар, kuluçka квочка и сл.). Један број лексема припада општем лексичком фонду, као kral краљ, vişne вишња, şapka шапка, çete чета, mazot 18 Ауторка закључује да се на основу увида у један мањи сегмент анализиране лексике уочава и приметно губљење турцизама из народних говора. С друге стране, напомиње да се мала посведоченост турцизама може донекле објаснити и селективним приступом аутора приликом ексцерпције грађе, пошто аутори нису уносили општепознате турцизме како би избегли навођење лексике која постоји и у другим речницима. 13 мазот.19 Број речи словенског порекла већи је у дијалектима, односно у оним областима Републике Турске у којима живе досељеници чији је матерњи језик неки од словенских језика. И слоју народне лексике словенског порекла прети ишчезавање, те би за турске лингвисте био важан задатак њено пописавање и детаљна анализа. Интересантно је да савремени турски језик као еортоним (назив православног празника) православних хришћана чува изворно српску реч Божић (тур. Bocuk), која сведочи о реткој интерференцији српског језика на турски.20 Директни језички контакти турског и српског језика, као и фаза лексичког позајмљивања дијахронијски престају с окончањем османске епохе. Турцизми се могу посматрати у две фазе: 1) док су језички контакти трајали и 2) када су директни језички контакти окончани. Након престанка директних језичких контаката па све до данас турцизми су временом мењали свој статус. Њихова синхронијска посведоченост показује да је одређен број турцизама део стандарда, савременог језика. Анализом на синхронијском, хоризанталном пресеку покушаћемо да изнађемо одговоре који би водили ка опису овог слоја лексике, чиме би се увидели резултати процеса кроз вертикалну, дијахронијску раван. Фокусирање на синхронијском нивоу, никако не искључује временску раван, јер испитивања језичких контаката управо показују да синхронијска и дијахронијска димензија никако нису независне. Синхронијско стање турцизама утврђује њихов дијахронијски развој. О ТЕРМИНИМА ПОЗАЈМЉЕНИЦА И ТУРЦИЗАМ У српском језику најчешће коришћен и најадекватнији термин за именовање речи из страних језика представља термин позајмљеница.21 У вези са разматраним, осврнућемо се на термин alıntı22, који у турском језику представља 19 О историјату бављења овом прoблематиком у турском језику в. Ђинђић М. (2006: 281– 289). Преглед лексике словенског порекла у савременом турском језику по лексичко-семантичким групама в. на стр. 82. 20 Проблематично је утврдити када је и где лексема Божић тачно усвојена. Разматрања у вези са интердисциплинарним питањем начина и времена преузимања ове лексеме дају Н. Вуловић и М. Ђинђић (2012б: 735–736). 21 У нашој литератури јављају се и термини стране речи, речи страног порекла, туђица и варваризам (Бугарски 1996: 18). 22 исп. Коркмаз (2007: 16). 14 еквивалент српском термину позајмљеница, а који представља боље решење, уколико се узме у обзир и сагледа његова семантичка нијанса. Овај термин изведен је од пасивног глагола alınmak који има значење бити узет, примљен, чиме је семантички акценат стављен на акт примања речи, а не на акт позајмљивања. Лексички ниво је најрепрезентативнији показатељ језичких контаката, јер су лексичке позајмљенице далеко бројније у односу на позајмљенице на осталим језичким нивоима (фонетском, морфолошком, синтаксичком). Турцизми представљају значајан лексички слој у подсистему позајмљеница, јер спадају у најбројније позајмљенице у српском језику (исп. Ђинђић М. 2007: 45–46). Под термином турцизам у српском језику не подразумевају се само речи позајмљене из турског језика, већ и речи из других језика (арапског, персијског језика, грчког23 и др.), које су посредством турско-османског језика примљене у српски језик. Термин турцизам је, и поред извесне терминолошке неодређености, прихваћен и најчешће коришћен у научној литератури. Бројни су фактори који утичу на језичко позајмљивање, као што су најчешће културно-историјски, географски и политички. Управо овакви фактори утичу и на одређивање самог појма турцизам, јер, како се процес језичког позајмљивања базира на нелингвистичким факторима, тако се и појам турцизам не одређује лингвистичким критеријумом (исп. Танасковић 1983: 95–115). Поставља се питање да ли је упутно користити назив турцизам за најбројније позајмљенице, тј. оне које су усвајане у време Османског царства. Турски језик тога периода назива се османлијски или османски језик (Osmanlıca) и представља идиом у коме су се измешала три језика: турски, арапски и персијски. Д. Танасковић (1983, 2011) у вези са разматраном терминологијом раздаја термин османизам, који би се односио на позајмљенице примљене посредством османског језика током османске власти, где је једино релевантан језик преносник као носилац одређене културе, а не изворна етимологија. Турцизам би с друге стране, представљао позајмљеницу пореклом из турског језика. Термин турски језик данас представља званични, службени језик Републике Турске. У дијахронијском пресеку, процес 23 У литератури се индиректни грецизми, односно они грецизми који су посредством турског језика ушли у српски језик, називају турским грецизмима (Влајић–Поповић 2009: 391), као нпр. авлија, димије, ђугум/ђугун, ђунија, кревет, мазгал/мазгала, сунђер, ћуприја и сл. 15 лексичког позајмљивања завршен је с крајем османске владавине на нашим просторима. За тај слој лексике могао би се применити термин османизам. И после османске епохе забележена су, додуше, у далеко умањеним размерама, позајмљивања лексема из турског, арапског и персијског језика. Гледано из синхронијске перспективе, поставља се питање да ли и како треба именовати такве позајмљенице. У сваком случају термин османизам не може бити адекватан. Ми смо и такве, малобројне речи укључили у нашу грађу, руководећи се прихваћеним термином турцизам, иако су путеви њиховог уласка у српски језик различити и често неутврдиви. Турцизми би данас, методолошки гледано, биле само оне речи које су дошле директно из турског језика, док би оне из персијског и арапског могле бити назване оријентализмима. Дакле, под турцизмом подразумевамо реч која је пореклом турска или која је посредством турског језика дошла у наш језик из неког другог језика, најчешће арапског, персијског, грчког и сл. II. СТАТУС ТУРЦИЗАМА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ Сваки језик, као жив организам, подложан је променама. У оквиру тих промена незаобилазно је прихватање лексике из страних језика, јер језик не може увек да изнађе домаћу реч када се за тим укаже потреба. То никако не значи да страна лексика угрожава корпус језика примоаоца. Српском језичком корпусу не прети опасност од повлачења пред страним лексичким наносима, јер је српски језик природно укорењен код сваког свог говорника (Фекете 1996: 56). У последње време често се пише о надирању страних речи у српски језик. Тенденција увођења англицизама у јавни језик (политички говори, медији, популарни јавни дискурс и др.) последњих година говори о језичкој моди која се углавном јавља као пратилац друштвено-политичких промена. Управо динамичне промене у лексичком фонду језика, као и сталне промене у значењима речи, често одражавају друштвене промене. Лексички слој је највише склон променама од свих аспеката језика, лексика се богати, једне се речи замењују другима, долази до 16 промена у значењима и сл. У вези са тим, код англицизама је процес лексичког трансфера у току, док је код турцизама тај процес одавно окончан. Самим тим, турцизми, за разлику од англицизама, данас не представљају предмет пуристичких расправа међу лингвистима. У исто време, занемарује се питање ишчезавања одређених страних речи, између осталих и турцизама. Одласком Османлија са Балкана и снажењем државе и националне самосталности, објављен је рат турцизмима. Српска интелигенција је желела да из свог језика истера „лексичке уљезе” који су подсећали на дане робовања. Наравно, негде је лако било наћи замену у виду домаће речи (нпр. пећ за фуруну), а неретко је било немогуће извршити пуристички рез, јер постоје и такви турцизми који представљају „уникатне лексичке ознаке” чиме су заштићене од пуританских стремљења (Ивић 1996: 12–13). Данас, турцизми не представљају предмет нормативистичких спорова, будући да, хронолошки гледано, представљају позајмљенице чији је процес преузимања одавно окончан. Већ од почетка 20. века турцизми су ушли у процес повлачења на целокупном српскохрватском говорном подручју (Танасковић 1983: 104), и нашли су се на супротном крају у погледу актуелности, бројности у односу на англицизме.24 Неопходно је на синхронијском плану одредити статус турцизама у стандардном језику. У прегледу страних лексичких утицаја на српски језик истиче се отвореност српског језичког стандарда према лексичким утицајима са стране у послератном периоду. Турцизми у том смислу више нису актуелни. Иван Клајн (1996: 42) наводи да турцизме карактерише тенденција замењивања домаћим речима. У прву групу издваја турцизме који су дефинтивно застарели, као чирак (свећњак), пенџер (прозор), тефтер (бележница), адет (обичај), хасна (корист); затим наводи оне који су по употреби, по њему, знатно ређи у односу на домаће еквивалентне речи: авлија (двориште), дућан (продавница, трговина), бакшиш (напојница), оџак (димњак), оџачар (димничар), сајџија (часовничар). Када су у питању турцизми који поседују домаћи синоним, треба бити обазрив у доношењу закључака у вези са њиховом употребом. Неретко говорници српског језика 24 Са друге стране, након распада СФРЈ и стварања босанског језика, лексичке промене деведесетих година прошлога века карактерише динамика промена употребних карактеристика речи, која се у највећој мери огледа у уласку раније супстандардних турцизама (нпр. амиџа, даиџа, поселамити) у босанскомуслиманским срединама (Шипка 2004: 107). 17 познају и турцизам и његов домаћи синоним, а избор ће зависити од идиолекатских особина појединца, односно од језичких особина заједнице којој појединац припада (Глибановић-Вајзовић 1986: 143). То је случај и код синонимног пара оџачар-димничар, где су ове лексеме семантички равноправне и где им је и употреба у стандардном језику такође равноправна. Што се тиче лексеме бакшиш, не можемо се сложити с констатацијом да је домаћи синоним напојница фреквентнији по употреби. Најпре ћемо се осврнути на дефиниције лексеме бакшиш у Речнику МС и РСЈ. Речник МС дефинише бакшиш навођењем синонима: бакшиш м напојница; поклон; мито. С друге стране, РСЈ даје описну дефиницију: бакшиш м новац који се даје као награда за учињену услугу (преко утврђене цене), напојница; дар, поклон за услуге; мито. Оправданија је дефиниција дата у РСЈ, јер резултати спроведене анкете у вези са овом лексемом указују на две ствари. Као прво, лексема бакшиш је уобичајена, позната је свим анкетираним лицима, без обзира на узраст, место рођења, пол и степен образовања.25 У ресторану, кафићу свако ће конобару, конобарици дати бакшиш, а не напојницу. Овакав пример указује на релативност статуса лексема. Синонимски односи у које се укључују лексеме нису статична категорија, односи су подложни језичким и екстралингвистичким утицајима; у неким случајевима синонимски однос се губи, а у другим случајевима се успоставља, као на пример у различитим стилско-семантичким процесима. Стилска маркираност долази до изражаја код бројних турцизама за које постоји домаћи семантички еквивалент: нпр. дерт, душманин, сокак, барјак, севдах, механа, ћуприја, авлија, берићет, кавга и сл. Када се говори о страној лексици, према Д. Шипки треба разликовати категорије субјективне фреквенције од стварне фреквенције, где се под субјективном фркевенцијом подразумева представа говорника језика о фреквенцији одређених речи или лексичких слојева. Код англицизама посматраних на овај начин може се говорити о томе да имају вишу субјективну фреквенцију од фактичке (в. Шипка 2002: 44–45). У случају турцизама као 25 Анкетирано је 332 испитаника, од којих је само 54 навело као синоним напојницу. Међу одговорима 247 испитаника нашла су се различита објашњења за бакшиш, најчешће кусур, част, чашћавање, џепарац, награда, поклон, ситниш, сића, ситан новац, затим описни одговори као новац који дајемо неком, остављање новца конобару, новац као неки додатак, ситан новац који се оставља, неузимање кусура од стране муштерије, давање више него што је цена, остатак од пазара, награда у новцу због задвољства, остављање вишка новца и сл. Само један испитаник је навео мито, док 31 испитаник није навео одговор. 18 старијег лексичког слоја субјективна фреквенција би била знатно нижа у односу на фактичку, јер се турцизми који су потпуно одомаћени и стилски неутралне речи не препознају као стране речи26. Говорници српског језика их без обзира на факторе какви су године, старости, пол, припадност одређеном крају, одређеном друштвеном слоју и професији користе учестало: нпр. аждаја, бајат, баксуз, бакар, барут, бибер, боја, бубрег, будала, буђ, бунар, бургија, гајтан, галама, див, дуван, дугме, дурбин, душек, ђеврек, ђубре, инат, јастук, јорган, јоргован, јуриш, каиш, кајсија, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, кичма, коврџа, кревет, креч, кусур, кутија, лепеза, лимун, мајмун, маказе, марама, мердевине, минђуша, намћор, олук, памук, папуча, пара, парче, патлиџан, пекмез, пешкир, пиринач, пита, ракија, русвај, ршум, саксија, сандук, сарма, сат, сирће, скела, султан, сунђер, сурла, табан, таван, тарифа, тезга, тепсија, тестера, топ, торба, турпија, туршија, ћевап, ћумур, ћуп, фењер, фитиљ, хајдук, хир, чај, чарапа, чарка, чаршав, чекић, челик, чесма, чизма, чорба, џаба, џезва, џеп, џин, џумбус, шал, шамар, шатор, шах, шашав, шећер27. Поповић (1983: 50) је пишући о Српском рјечнику Вука Караџића пре тачно тридесет година анализирајући судбину народне лексике Душановог законика на основу грађе Српског рјечника извео закључак да „судећи по законику, српске речи, нарочито кључни правни и друштвено-политички термини, брже су изумирале у народу под Турцима него ли турцизми после ослобођења од Турака у српскохрватском књижевном језику”. А то у коликој су мери турцизми издржали пробу времена потврђује податак да је од око 1750 турцизама, колико је регистовано у Рјечнику из 1852. године, своје место у Речнику МС нашло око 1500 турцизама. На оваквом примеру се може увидети да су лексичке промене и њихов динамизам често непревидиве, јер би било очекивано да је процес губљења домаће лексике из лексичког фонда био знатно успоренији у односу на губљење турцизама као страног лексичког слоја у српском језику. Турцизми којима су се именовале реалије које нису до тада биле познате и који представљају делове различитих терминолошких система опстајали су у језику, није им претило 26 За бројне одомаћене турцизме највише би одговарао термин домаћа реч страног порекла (в. Бугарски 1996: 19). 27 Резултати анкете у којој су се нашли ови одомаћени турцизми показали су да деца узраста између шест и десет година у највећем броју случајева познају готово свих 106 понуђених лексема. Изузеци су најчешће биле следеће лексеме: ршум, чарка, хир, тарифа. 19 ишчезавање. Затим, Вук Караџић је у самом предговору Рјечника из 1818. године написао да не сматра да турске речи погане српски језик, чиме је показао својеврстан благонаклон став према турцизмима.28 У оквиру различитих процеса који су укључивали друштвено-економске промене, затим научно-техничке промене, рат, као и стварање нових држава и нових језика након распада СФРЈ утицали су на функционално раслојавање турцизама. Унутрашње лексичке промене код турцизама показале су у последњих педесетак година динамику која се огледала у стварању нових значења (маказе, џеп, боја, гајтан, дрангулија), нових деривата (амбарчић, бакровит, душечић, кајсијевача, кречав, кулучарски, мамузина), настајању нових фразеологизама (нпр. упала му кашика у мед), као и различитих употребних промена (конотације, контекстуалне рестрикције и сл.), као у случају лексеме талија29, која је данас готово део стандарда.30 Турцизми, као и остале лексеме, под утицајем оваквих промена не напуштају лексички систем, већ им се мења статус у активном, односно пасивном лексичком фонду: у највећем броју случајева турцизми су застаревали, ређе су бивали ревитализовани. Лексеме из пасивног фонда могу се поново активирати у одређеном функционалном стилу када се за тим укаже потреба. Најфрекветније речи су свакако најближе уласку у активни лексикон, док оне мање фреквентне остају на периферији. Како бисмо добили што јаснији увид у статус турцизама у савременом српском језику, односно утврдили који су турцизми активни и одомаћени, извршили смо проверу свих лексема које бележи РСЈ31 у Корпусу савременог српског језика32. Овај корпус је настао као резултат рада на пројекту Математичка и рачунарска лингвистика 1981. под вођством Душка Витаса. Проверу смо вршили на делу корпуса који броји 122 милиона речи и омогућава претрагу извора на интернету. Изворе чине текстови из домаћих књижевних дела, 28 Благонаклоност према турцизмима Вук је показао и у преводу Новог завјета са рускословенског на народни књижевни језик. У том преводу систематски је избацивао русизме, али је с друге стране употребио тридесетак турцизама: аждаха, долама, кеса, ленгер, неимар, соба, хајдук, бадава, креч, басамак, чаршија и сл. (Поповић 1983: 30). 30 О унутрашњој и спољној лексичкој динамици детаљно в. Шипка (2002: 39–47). 31 Нису све лексеме које су означене као турцизми у РСЈ нашле своје место у фреквенцијској листи; из ње су изостале оне за које постоји другачије етимолошко тумачење или оне чије је порекло недовољно јасно и чијом се етимологијом тек треба бавити, а то су: харати, доксат, ћувик, чабар, мушмула, чума, фермати, чантрати, џева, сурдук/сурдупина. 32 У даљем тексту Корпус. 20 преведених књижевних дела, штампе, научне прозе и разних упутстава, који су углавном настали после 1950. године (в. Витас и др. 2003, Крстев и др. 2008). Корпусни приступ се показао као примењив за анализу фреквентности, дистрибуцију и улогу овог лексичког слоја у српском језику. На основу провере сваке лексеме у Корпусу начињен је статистички преглед фреквенције турцизама базиран на учесталости јављања лексема, односно њиховог укупног броја појављивања33. У овом статистичком прегледу, какав је случај у највећем броју фреквенцијских речника, основне речи су дате са скупном фреквенцијом опадајућим редом: табела бр. 1 Фреквенцијска листа Редни број ЛЕКСЕМА БРОЈ ПОТВРДА 1. чак 68539 2. сат 38554 3. бар/барем 27314 4. боја 15296 5. пара 10348 6. кафа 5396 7. кревет 5304 8. кутија 5202 9. џеп 4816 10. комшија 4761 11. капија 4617 12. шећер 4516 13. кула 3558 14. дуван 3542 15. хајде 3381 16. башта 3115 33 Корпус није лематизован, што је онемогућило проналажење свих облика речи једним упитом. 21 17. ракија 3029 18. занат 2622 19. бакар 2554 20. мана 2422 21. хајдук 2300 22. челик 2299 23. ислам 2156 24. кеса 2121 25. џамија 2046 26. сандук 2040 27. торба 2000 28. табла 1964 29. топ 1909 30. леш 1860 31. таман 1797 32. газела 1639 33. муштерија 1617 34. талибан 1523 35. хаџи 1493 36. чарапа 1465 37. султан 1392 38. чизма 1374 39. парче 1371 40. шатор 1345 41. паша 1341 42. бре 1328 43. теразије 1321 44. aлат 1302 45. ама 1247 46. кадар 1209 47. муфтија 1177 22 48. јастук 1160 49. дућан 1158 50. чика 1124 51. будала 1122 52. кашика 1122 53. кичма 1078 54. марама 1061 55. бунар 1051 56. хан1 1046 57. тарифа 1045 58. чорба 1035 59. кавез 1027 60. ћошак 1010 61. конак 973 62. караван 973 63. капак 954 64. дугме 952 65. чесма 950 66. везир 946 67. одаја 928 68. бег 910 69. бедем 897 70. барут 838 71. мајмун 830 72. скела 820 73. табор 811 74. памук 791 75. чаршија 791 76. чекић 752 77. каиш 744 78. ћилим 730 23 79. ортак 728 80. мермер 722 81. киоск 722 82. лула 714 83. мегдан 700 84. кирија 689 85. ђубре 675 86. јуриш 674 87. делија 671 88. инат 634 89. кајмак 614 90. лепеза 614 91. шамар 608 92. јогурт 606 93. сирће 603 94. бибер 589 95. неимар 588 96. ћуприја 576 97. таван 569 98. вајда 540 99. Бајрам 540 100. сокак 532 101. чаршав 526 102. сој 518 103. ексер 515 104. улема 513 105. ћорсокак 512 106. папуча 509 107. џин 504 108. казан 494 109. пешкир 485 24 110. јарак 479 111. табак 469 112. нишан 464 113. џабе 460 114. ћебе 460 115. див 450 116. реис-ул-улема 444 117. раф 443 118. џелат 438 119. маказе 429 120. тестера 429 121. авај 426 122. џихад 425 123. мираз 424 124. галама 416 125. пита 412 126. калуп 411 127. диван 399 128. саксија 395 129. авлија 385 130. махала 380 131. минђуша 378 132. кошава 377 133. базар 373 134. ергела 372 135. еснаф 368 136. сијасет 368 137. чакшире 367 138. аршин 367 139. кестен 357 140. копча 352 25 141. барјак 352 142. Алах 351 143. бубрег 347 144. креч 342 145. механа 338 146. пашалук 337 147. ташмајдан 336 148. Куран 332 149. папагај 331 150. реза 326 151. авет 325 152. калдрма 324 153. бурек 317 154. шегрт 315 155. јаруга 313 156. аманет 301 157. ђон 300 158. зејтин 297 159. душек 291 160. сунђер 290 161. ем 289 162. мелем 286 163. касаба 285 164. јатак 283 165. кајсија 280 166. амбар 279 167. куршум 275 168. џигерица 273 169. бадем 270 170. дервиш 268 171. катран 268 26 172. кусур 261 173. пазар 260 174. мангуп 259 175. бут 258 176. кадија 258 177. спахија 257 178. јок 256 179. ага 253 180. вала 250 181. хашиш 250 182. лала 248 183. вилајет 247 184. калај 241 185. мумија 238 186. караула 237 187. трампа 235 188. дуд 232 189. мамурлук 232 190. ћуп 232 191. мердевине 232 192. џаба 231 193. кундак 228 194. нахија 227 195. амајлија 225 196. јоргован 224 197. кофа 221 198. хир 218 199. нана 218 200. оџак 215 201. лагум 214 202. олук 213 27 203. хорда 212 204. ајвар 211 205. тапија 210 206. кавијар 210 207. аждаја 208 208. дахија 207 209. медреса 202 210. кајгана 200 211. јорган 196 212. курбан 193 213. хоџа 193 214. јагма 191 215. ујдурма 191 216. гајтан 189 217. турбан 184 218. татар(ин) 184 219. сарма 181 220. харем 179 221. софа 179 222. ћевап 177 223. ефендија 174 224. сунит 174 225. чарка 173 226. мајдан 172 227. баштован 172 228. парампарче 170 229. јањичар 168 230. халабука 167 231. тараба 165 232. софра 164 233. лакрдија 162 28 234. раја 160 235. табан 159 236. боранија 158 237. балван 158 238. буџак 153 239. бадава 152 240. вересија 150 241. узенгија 149 242. реис 149 243. хамам 147 244. мула 145 245. ћилибар 145 246. дурбин 143 247. јавашлук 142 248. дизгин 142 249. корбач 139 250. шира 138 251. сачма 136 252. кубура 135 253. имам 134 254. тепсија 134 255. севдах 133 256. чобанин 133 257. ђерам 133 258. чардак 132 259. низам 131 260. ферман 130 261. натенане 130 262. еликсир 128 263. баталити 125 264. патлиџан 125 29 265. душманин 124 266. тас 124 267. бурма 123 268. јатаган 120 269. асура 119 270. каранфил 118 271. хаџија 117 272. алка 116 273. харач 115 274. дирек 114 275. туршија 114 276. кајас 113 277. чокот 112 278. бостан 111 279. чинија 111 280. калфа 110 281. кама 109 282. буђ 108 283. нар 108 284. кавга 108 285. зулум 107 286. барутана 105 287. пекмез 105 288. гунгула 104 289. аман 104 290. алев 103 291. фес 103 292. вајат 102 293. хаџилук 101 294. бајат 99 295. јелек 99 30 296. калиф 97 297. баксуз 97 298. амам 96 299. богаз 95 300. наранџа 95 301. шашав 95 302. коврџа 94 303. качамак 93 304. кулук 93 305. касапин 93 306. сурла 92 307. чик 92 308. магаза 91 309. рамазан 91 310. мамуза 90 311. ороз 90 312. прангија 89 313. ћумур 88 314. седеф 88 315. ђуле 87 316. харамбаша 86 317. кабаст 86 318. зумбул 85 319. сатара 85 320. мелез 84 321. тамбура 84 322. гајде 84 323. хатишериф 83 324. бургија 82 325. сахат-кула 82 326. бакалин 81 31 327. мезе 81 328. кантар 81 329. чибук 81 330. минаре 81 331. фуруна 80 332. алва 80 333. берберин 80 334. санџак 80 335. кадифа 79 336. чичак 79 337. тестија 79 338. бајаги 78 339. ћела 77 340. тазе 76 341. зубун 75 342. ћеф 75 343. сарај 74 344. турпија 74 345. будак 73 346. чекрк 73 347. буздован 72 348. топуз 72 349. шалваре 72 350. мамуран 72 351. марифетлук 71 352. ђердан 70 353. мемла 69 354. теревенка 69 355. ада 68 356. ала 68 357. шаман 68 32 358. сач 68 359. оклагија 67 360. читлук 67 361. безистан 67 362. ренде 66 363. шега 66 364. черга 65 365. барјактар 64 366. бурмут 64 367. долама 63 368. сакат 63 369. бабо 62 370. улар 62 371. мушема 62 372. бедуин 62 373. ортаклук 62 374. угурсуз 61 375. чадор 60 376. чалма 60 377. кириџија 60 378. ширит 60 379. фишек 60 380. мерак 60 381. срма 60 382. белај 59 383. дерт 59 384. џезва 59 385. пајташ 59 386. бусија 58 387. ћумез 58 388. копиле 57 33 389. намаз 56 390. ибрик 55 391. чутура 55 392. тефтер 55 393. зулуф 55 394. сердар 54 395. пихтије 54 396. долап 54 397. баклава 53 398. челебија 53 399. муселим 53 400. мангал 53 401. дувар 52 402. фукара 52 403. чанак 52 404. ђем 51 405. сејмен(ин) 51 406. ратлук 51 407. кидисати 51 408. перчин 51 409. дорат 50 410. бекрија 50 411. вакуф 50 412. нанула 49 413. ћепенак 49 414. чочек 49 415. шимшир 49 416. рабаџија 48 417. сахиб(ија) 48 418. русвај 48 419. тане 48 34 420. балчак 47 421. папазјанија 47 422. шећерлема 47 423. каваз 46 424. боза 46 425. дармар 45 426. мујезин 45 427. бећар 45 428. јорганџија 45 429. крнтија 45 430. буљук 45 431. бакрач 44 432. титрати се 44 433. чирак 44 434. шуга 44 435. берат 43 436. ћуфте 43 437. тимар 43 438. перваз 43 439. ћурак 41 440. ханџар 41 441. ђеврек 40 442. туткало 40 443. колан 40 444. зурла 40 445. заптија 39 446. бакшиш 38 447. димије 38 448. џада 38 449. турбе 38 450. калауз 37 35 451. намћор 37 452. факир 36 453. казанџија 36 454. тур 36 455. абонос 35 456. пилав 34 457. шап 34 458. губа 34 459. чоха 34 460. ћифта 34 461. ћаса 33 462. чатрља 33 463. кирајџија 32 464. шербет 32 465. леблебија 32 466. таламбас 32 467. аван 31 468. сутлијаш 31 469. џемат 31 470. зембил/зембиљ 31 471. буразер 31 472. субаша 31 473. валија 31 474. сабајле 31 475. сомун 31 476. лиман 31 477. тумбе 31 478. шајка 31 479. ђутуре 30 480. кајмакам 30 481. звекир 30 36 482. ајгир 29 483. мартолоз 29 484. мусака 29 485. букагије 29 486. хан2 29 487. јасмин 29 488. берићет 28 489. нишанџија 28 490. крџа 28 491. камиш 27 492. ћерпич 27 493. кујунџија 27 494. шербет 27 495. шебој 27 496. мудерис 27 497. фитиљ 26 498. зулумћар 25 499. џамбас 25 500. севап 25 501. кијамет 25 502. хај 25 503. нафака 25 504. калпак 24 505. учкур 24 506. бадаваџија 24 507. саргија 24 508. филџан 24 509. паздаран 23 510. алат 23 511. пеливан 23 512. зифт 23 37 513. кабадахија 23 514. мераклија 23 515. барабар 22 516. шаргија 22 517. ђувегија 22 518. јогунаст 22 519. була 22 520. амбра 21 521. кана 21 522. терзија 21 523. калити 21 524. буџа 21 525. ханума 21 526. сахат 21 527. тава 21 528. кадилук 21 529. ћускија 21 530. башка 20 531. дењак 20 532. ћемане 20 533. сулундар 20 534. даире 20 535. ока 20 536. инаџија 20 537. џума 20 538. канџија 20 539. каур 20 540. чивија 20 541. бакалук 19 542. дадиља 19 543. чам 19 38 544. пата 19 545. ибришим 19 546. хапс 19 547. сарач 19 548. качак 18 549. сепет 18 550. челенка 18 551. бамија/бамња 18 552. ункаш 18 553. чокањ 18 554. телал 18 555. таин 18 556. акреп 17 557. јаран 17 558. менгеле 17 559. бедевија 17 560. бимбаша 17 561. кече 17 562. зевзек 16 563. тока 16 564. суџук 16 565. ћевабџија 16 566. џеназа 16 567. суват 16 568. алапача 15 569. чауш 15 570. улан 15 571. фењер 15 572. џемадан 15 573. курталисати 15 574. мектеб 15 39 575. измећар 15 576. сантрач 15 577. шкембе 14 578. лола 14 579. теркија 14 580. теферич 14 581. хасна 14 582. текија 14 583. беглербег 13 584. башибозук 13 585. бехар 13 586. ђаур(ин) 13 587. чардаклија 13 588. тарана 13 589. сеиз 13 590. роспија 13 591. зорт 13 592. дибидус 12 593. наџак 12 594. дудук 12 595. беглербеглук 12 596. ћемер 12 597. пастрма 12 598. теслимити 12 599. макара 12 600. тарапана 12 601. таличан 12 602. салеп 12 603. ахмедија 11 604. ћурчија 11 605. сераскер 11 40 606. ленгер 11 607. јуфка 11 608. симит 11 609. тулум 11 610. шиш 11 611. гурабија 11 612. ђевђир 10 613. чивит 10 614. џиџа 10 615. езан 10 616. билмез 10 617. канат 10 618. сиктер 10 619. синија 10 620. черек 9 621. ћилер 9 622. бурунтија 9 623. калаштура 9 624. канџа 9 625. ђерђеф 9 626. самур 9 627. зар 9 628. пирјан 9 629. пресалдумити 9 630. пеш 9 631. муштулук 9 632. шехер 9 633. амалин 8 634. чешагија 8 635. арпаџик 8 636. тепелук 8 41 637. гримиз 8 638. харамија 8 639. бурегџија 8 640. наут 8 641. ћетен 8 642. анасон 8 643. диринчити 8 644. кавурма 8 645. кулаш 8 646. самум 8 647. сахан 8 648. ат 7 649. мандал 7 650. кавал 7 651. каћун 7 652. џимрија 7 653. нишадор 7 654. сабах 7 655. акшам 6 656. ђа 6 657. паламар 6 658. ченгел 6 659. капама 6 660. карабатак 6 661. локум 6 662. балдисати 6 663. пачавра 6 664. мукада 6 665. лем 6 666. сакагија 6 667. хасура 6 42 668. џида 6 669. мафиш 6 670. џанарика 6 671. самсар 6 672. калкан 5 673. ашиковати 5 674. шићар 5 675. дулум 5 676. сунет 5 677. ћитаб 5 678. чифчија 5 679. шенлук 5 680. муфљуз 5 681. јарма 5 682. ћутук 5 683. зарф 5 684. дембел 5 685. калкан 5 686. мезелук 5 687. бајати 4 688. шех 4 689. батлија 4 690. пенџе 4 691. дара 4 692. синџир 4 693. сефте 4 694. ћаге 4 695. дустабан 4 696. кускун 4 697. салаука 4 698. фајда 4 43 699. деф 4 700. долма 4 701. џефердар 4 702. шехит 4 703. џибра 4 704. ђогат 3 705. кат 3 706. дева 3 707. диздар 3 708. драм 3 709. тумбас 3 710. лимунтос 3 711. ћутек 3 712. хамајлија 3 713. скерлет 3 714. земан 3 715. хатиб 3 716. ћулах 3 717. џуџа 3 718. пексимит 3 719. авдес(т)/абдест 2 720. афион 2 721. кавгаџија 2 722. кадуна 2 723. калабалук 2 724. иман 2 725. јанџик 2 726. кесер 2 727. ћулбастија 2 728. тулуз/тулузина 2 729. токмак 2 44 730. коџабаша 2 731. крмез 2 732. салебџија 2 733. сенабија 2 734. оварисати 2 735. попишманити се 2 736. џилит 2 737. чибугџија 2 738. гуланфер 2 739. аршлама 1 740. бена 1 741. биљур 1 742. ђечерма 1 743. делибаша 1 744. зера 1 745. каља 1 746. карабоја 1 747. кубурлија 1 748. мосур 1 749. мукте 1 750. левента 1 751. пенџер 1 752. Мевлуд 1 753. ограјисати 1 754. пајанта 1 755. сајџија 1 756. талпа 1 757. скрлет 1 758. фереџа 1 759. џенет 1 760. џумбус 1 45 761. ђувеч 1 762. титиз 1 763. тоз 1 764. турћијат 1 765. ћорда 1 766. ћустек 1 767. баждар 1 768. џамахирија 1 769. ујдурисати 1 770. хак 1 771. чапраздиван 1 772. лала3 1 773. ћитаба 0 774. ћошак 0 775. палија 0 776. алајбег 0 777. атлас 0 778. бага 0 779. бамбадава 0 780. баџа/баџо 0 781. баџа 0 782. бозаџија 0 783. бостанџија 0 784. буљубаша 0 785. ђулабија 0 786. ђулбастија 0 787. загар 0 788. зират 0 789. зор 0 790. зумба 0 791. кна 0 46 792. кованлук 0 793. пуља 0 794. пусула 0 795. пуфлак 0 796. пушћул 0 797. раскалашити 0 798. рефена 0 799. рс 0 800. салта 0 801. сарук 0 802. терзијан 0 803. тетриван 0 804. тузга 0 805. тузла 0 806. тузлук 0 807. ћерамиџија 0 808. уварисати 0 809. уђутуре 0 810. уисати 0 811. шешана 0 812. шик 0 813. шкија 0 814. џега 0 815. јалијаш 0 816. поша 0 817. кушак 0 818. осевапити се 0 819. осунетити 0 820. хамалин 0 821. џамадан 0 822. урезилити 0 47 823. устра 0 824. маша 0 825. маскара 0 826. дада 0 827. маја 0 828. таслак 0 829. телуће 0 830. сахачија/сахаџија 0 831. кајда 0 832. чагаљ 0 833. сепија 0 834. скастити 0 835. јенђа/јенђибула 0 836. бунарџија 0 837. ђене-ђене 0 838. каришик 0 839. орендисати 0 840. кујунџилук 0 841. лагумџија 0 842. чапраздиванити 0 843. читлугџија 0 844. читлук-сахибија 0 845. чохаџија 0 846. ћемер1 0 847. хаброноша 0 848. ћарџија 0 849. хајвар 0 850. геџа 0 851. лала2 0 852. фрљити 0 853. дежмек 0 48 854. ја 0 Одређени закљуци могу се извести на основу фреквентности турцизама у Корпусу. Фреквенција језичких јединица представља основни параметар законитости у оквиру корпуса и омогућава статистичку анализу. Треба узети у обзир и чињеницу да сваки језички корпус представља мањи или већи пресек свеукупног дискурса, али је корпусни приступ свакако пружио увид у чињенице до којих би било тешко доћи на други начин. Статистичка анализа је послужила као основа за доношење закључака о статусу турцизама. Обрађено је укупно 854 лексема. На врху фреквенцијске листе налази се речца чак са убедљиво највише појављивања. Међу десет најфреквентнијих речи своје место је нашла још једна речца турскога порекла, речца бар/барем, која такође има велики број потврда. Далеко је најфреквентнија именица сат, а затим следе именице боја, пара, кафа, кревет, кутија, комшија, капија. Међу најфреквентнијима налази се 60 лексема које имају преко 1000 потврда у Корпусу. Ови турцизми се могу сматрати веома активним. У следећу групу би спадало 233 лексема које имају од 100 до 1000 потврда у Корпусу. Затим следи група од 479 лексема које имају од једне до 100 потврда. Најфрекветније лексеме јесу најуобичајеније, али и међу мање фреквентнима има оних које стабилно стоје у лексичком систему, као пекмез, сарма, табан, гајтан, кусур, коврџа и сл. Број појављивања није увек апсолутни параметар за уобичајеност. Тако историзми везир и бег имају високу фреквентност захваљујући томе што су у изворе ушла Андрићева дела и бројна историјска стручна литература. Турцизми за које се може са сигурношћу тврдити да припадају пасивном фонду јесу 82 турцизма који немају ниједну потврду у Корпусу. У ову групу укључили смо и лексеме каришик, кушак, лагумџија. Оне су потврђене само у презименима Каришик, односно Кушак и Лагумџија. Турцизам зумба нема ниједну потврду у корпусу, јер када се детаљно прегледају и ишчитају потврде јасно је да зумба означава искључиво модерни начин вежбања уз латино музику. За лексему алајбег 31 потврда односи се на презиме Алајбег и израз алајбегова слама. Глагол раскалашити није потврђен, али је забележено 244 потврда за 49 раскалашност и раскалашен. Забележено је још случајева да се основне речи не појављују, већ само њихови деривати: зиратни (← зират) и рефенски (← рефена). За непотврђене турцизме ђене-ђене, геџа, дежмек може се рећи да се често користе у разговорном језику. Ове лексеме које су нашле своје место у РСЈ свакако треба да буду у највећем броју случајева оквалификоване као застареле. Корпус је потврдио резултате спроведене анкете за лексеме шкија, ћустек, шехер, шешана (исп. фусноту бр. 5). Као ниско фрекевентне показале су се и 152 лексеме које имају од једне до десет потврда. Ове лексеме такође углавном припадају пасивном лексичком фонду. Код неких од њих, као што је то случај са лексемом баждар, одређени деривати се јављају чешће него основна реч. Лексема баждар је забележена са једном потврдом, док се глагол баждарити јавља 11 пута. Треба имати у виду и то да се многе од њих и даље користе активно у појединим народним говорима, као лексеме: пенџер, батлија, ћутук, џанарика и сл. Приликом провере наишли смо на извесна имена кафана и сл. локалитета која представљају турске називе, иако те турске речи више не живе у језику. Таква је лексема шехер или безистан. Шехер је у једном примеру коришћен у значењу град, варош, док се остале потврде односе на назив познате београдске кафане. Лексема безистан јавља се само у називу познатог београдског пролаза на Теразијама. С друге стране, неке лексеме бележе високу фреквенцију, јер се њима именују познати локалитети у Београду. Такав је случај код лексеме теразије34, која има преко 90 % потврда за Теразије, део Београда, као и код лексеме газела где се највећи број потврда односи на најпрометнији београдски мост изнад реке Саве. Лексема ташмајдан је потврђена само као Ташмајдан, део града Београда. Занимљиво је и то да корпус сведочи о томе да је јорганџија, занатлија који праве и продају јоргане све мање, али се јорганџијама називају навијачи познатог шпанског клуба Атлетико из Мадрида. Забележили смо и то да лала није само цвет, већ и назив за играче националног тима Холандије, као и назив за навијаче фудбалског клуба Ајакс из исте земље. 34 Иако је лексема теразије у значењу вага у малом проценту заступљена у Корпусу, резултати анкете показују да је она у високом проценту позната говорницима српског језика. Од 75 испитаника, само један испитаник није знао шта значи лексема теразије. 50 Деривати су у знатно мањој мери заступљени. Проверу смо извршили за деривате првих десет најфреквентнијих именица. Једини изузетак представља лексема кафана, која има 6418 потврда, док кафа, као основна реч бележи 5396 потврда. Деривати најфреквентније именице сат у корпусу бележе мали број потврда: сајџија (41), сајџијски (4). Преко хиљаду потврда имају деривати дувански (1015) и шећеран (1022). Корпусни приступ даје податке и о семантици анализираних турцизама, чиме се добија слика о тенденцијама у семантичким развојима појединих речи. Лексема акреп јавља се пет пута у основној семантичкој релизацији шкорпија, док се у осталих дванаест потврда јавља у значењу ружна особа. Извори потврђују резултате анкете спроведене у вези са овом лексемом (в. стр. 110–111), а то је да је основно значење мање фреквентно у односу на секундарно, као и то да се акрепом не именује искључиво или обично женска особа, већ и мушка: Jasno , koji je lud da šalje svoje slike jednoj takvoj ribi - zeza me Aca (извор: Đurđević, Mirjana. Treći sektor. Beograd : Zagor, 2002. UDK: 886.1-31). Predavao mi je jedan matori . „Nikada nisam išla na njegove časove” - reče Neobična Kornjača, uzdahnuvši (извор: Kerol, Luis. Alisa u zemlji čuda. ASPAC. UDK: 820(02.053.2)-31). Оно што је карактеристично јесте то да су турцизми под утицајем различитих нејезичких фактора утицали на различите делове српског лексичког фонда. У вези са тим може се направити дистинкција између „културног” вокабулара (нпр. називи за занимања, звања, титуле, институције, одећу, родбинске односе и сл.) и оног који остаје ван сфере утицаја материјалне културе (делови тела, природне појаве, модалне речи). М. Сведиш (1955: 125) сматра да свака реч може да има културну импликацију, али да је могуће упоредити интезитет утицаја и интеграције термина материјалне културе и оних који остају ван те сфере, наводећи да се термини материјалне културе у далеко већој мери и лакше позајмљују у односу на оне друге, јер се њима испуњава потреба за именовањем нових, дотад непозанатих реалија. Сличан закључак се доноси и у вези са турцизмима у српском језику. Међу најфреквентнијим турцизмима најбројнији су турцизми из следећих сфера живота, односно следећих тематских група: кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти, затим следе лексеме из 51 тематске групе одећа, обућа, тканине и тематске групе јело, пиће, дуван. Међутим, оно што је важно истаћи је то да се о дубини турског лексичког утицаја може доста закључити управо на основу не тако малог броја одомаћених назива за делове тела, узвика или везника, као и људских особина, о чему сведочи и њихова висока фреквентност. Поред већ истакнуте најфреквентније речце чак, на листи међу турцизмима високе фреквенције нашли су се и барем, бре и ама, затим будала и кичма. Фреквенцијска листа добијена сравњивањем грађе са електронским корпусом у сваком случају не представља верну презентацију стања у српском језику (посебно не у разговорном српском језику), али та статистика указује на фреквентну лексику и приближно стање турцизама у савременом стандардном језику. Квантитативном анализом тежиште је постављено на фреквентност турцизама и послужило је за проверу теоријских претпоставки о губљењу турцизама из српског језика. Око 25% анализираних турцизама спада у пасивни фонд35. С обзиром на то да нам је као полазиште послужио РСЈ, најрепрезентативнији речник савременог српског језика, овај проценат је изузетно висок. Што се тиче одомаћених турцизама тешко је подвући границу и утврдити тачан број. У сваком случају, најмање за трећину анализираних лексема може се рећи да веома активно живе у српском језику, да су одомаћене и да им је обезбеђен стабилан статус у лексичком фонду српскога језика. С обзиром на то да су се одређени турцизми изборили за своје место у оквиру основног лексичког фонда36, мало је вероватно да им прети ишчезавање из српског језика37. Уколико бисмо на основу фреквенцијских података направили 35 У пасивни фонд улазе бројни историзми, архаичне и застареле речи које се знају из литературе или од старијих рођака. 36 У основни лексички фонд улазе лексеме које означавају делове тела, боје, звуке, облике, сродство, емоције, особине, простор, време, нације, језике, политику, историју, националну културу, савремену науку, савремену технику, храну и пиће, а што се тиче њиховог порекла, највећи је број простих речи прасловенског порекла (Драгићевић 2007: 122, 130). У турском језику значајно место у основном лексичком фонду заузимају и глаголи којима се именују основне људске радње (Шахин 2006: 124). Илустрације ради, глагол gelmek доћи, долазити има 36 семантичких реализација; глагол gitmek ићи 22, док глагол vurmak ударити, ударати има 31 семантичку реализацију. 37 О. Башкан је, анализирајући динамику промена у оквиру општег лексичког фонда, у својој монографији под називом „Лингвистички метод” (Linguistik Metodu) дошао до закључка да за временски период од хиљаду година 19% општег лексичког фонда претрпи промене, а оне се огледају у губљењу лексике, затим семантичким и фонетским променама (Башкан 1967: 160–164). 52 поређење са Шкаљићевим речником, могли бисмо да изведемо закључак да се од укупно 8742 речи обрађених у Шкаљићевом речнику, данас веома активно користи око 1800 турцизама (основних речи и њихових деривата), односно око 20 процента турцизама. Даље, укупан број турцизама у српском језику износи нешто преко 3000 хиљаде. До тог броја смо дошли када смо укупном броју турцизама обрађених у фреквенцијској листи додали око 2200 изведеница које се често користе. На основу оваквих података, закључујемо да је активних, одомаћених турцизама свакако више у односу на турцизме који нису део активног фонда, јер њихов број премашује половину укупног броја турцизама у савременом српском књижевном говору. III. СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ПОЛИСЕМАНТИЧНЕ ЛЕКСЕМЕ Полисемија je способност једне лексеме да има више семантичких реализација, односно да има више значења. Сложен однос између речи и њиховог значења први су уочили стоици (Робинс 1967). Они су запазили да један појам може бити објашњен са неколико различитих речи (синонимија), али да, насупрот томе, једна реч може имати различита значења (полисемија). Бављење проблемом полисемије, односно вишезначошћу, има своју дугу историју у филозофији језика, лингвистици, филозофији и култури (Рејвин, Ликок 2000: 1). Овој појави у српском језику Д. Гортан-Премк (1997) посветила је целу монографију. Вишезначне речи су својствене свим језицима. Оне представљају важан део лексичког фонда сваког језика. Тако на пример, седмо издање речника енглеског језика Вебстер има 60000 одредница, од којих 21488 одредница или скоро 40 процената, имају два или више значења (Бирд и др. 1987). У циљу пружања што веродостојније слике у вези са местом полисемантичних речи у различитим језима статистички смо анализирали број полисемантичних речи и у турском 53 језику. Једнотомни речник савременог турског језика (Türkçe Sözlük)38 има 63818 одредница, лема. Од тога је 14051 реч која поседује два и више значења, што представља око 22 посто од укупног броја речи. На основу оваквог податка могао би се извести закључак да је у турском број вишезначних речи далеко мањи него у енглеском, али такве закључке треба узимати са резервом, јер је полисемија језичка универзалија. Пример турскога језика потврђује указивање Р. Драгићевић (2007: 128) на чињеницу да се неретко број вишезначних речи прецењује. Као потврду томе наводи податак руског лингвисте Ф. П. Фиљина да су у руском језику две трећине лексема једнозначне. Није познато колики би био њихов број у српском језику, али може се претпоставити да би резултат био сличан ономе који се односи на руски језик. Број моносемичних речи увећавају бројни деривати, у српском су то нпр. релациони, квалитативни, посесивни придеви (на -ев, -ов и сл.), настали у процесу граматичке деривације, даље, то су атрибутивне именице, затим термини. С друге стране, број моносемичних речи у турском језику уз друге деривате, повећавају и бројне глаголске именице (-ma/-me) од различитих глаголских ликова (фактитив-каузатив, рефлексив, пасив, реципрок). Глаголске именице (-ma/-me) фреквентне су и имају велики број синтаксичких функција. Велики је број и глаголских именица на (-ış) којима се означава начин вршења радње (нпр. cırlayış начин пиштања; начин скичања, цвилења). Међу турцизмима српскога језика има и моносемантичних и полисемантичних речи. Као што је и очекивано далеко је мање полисемичних речи. Навешћемо лексеме са богатијом полисемантичном структуром, односно оне које имају четири и више семантичких реализација: бадава, базар, барјак, башлук, боја, ђубре, јастук, кавез, казан, каиш, калуп, канат, кашика, кеса, маказе, мамузе, мосур, оџак, пазар, папуча, пармак, перваз, реза, сачма, срма, табор, таман, топ, хајдук, челик, чибук, џеп, шах. Полисемантичне структуре ових турцизама указују на то да су секундарна значења настала обично од основног значења, односно у процесу радијалне полисемије, а према универзалним принципима индукције (метонимијом, 38 У даљем тексту ТС (1998, 2005, 2010). 54 метафором и синегдохом)39. Као пример наводимо полисемантичне структуре лексема кавез и џеп. Примарно значење лексеме кавез је кућица за птице којој су стране од дрвених или металних решетака. Секундарна значења су: 2. јаким гвозденим решеткама ограђен простор у коме се држе дивље крволочне животиње. 3. соба у старих муслиманских кућа, затворена дрвеним решеткама на прозорима да се не би видела женска лица у соби. 4. строго контролисани простор у коме се ко креће и живи. Примарно значење лексеме џеп је прорез са кесицом, врећицом на одећи у којој се носе ситније ствари и новац. Секундарна значења су: 2. фиг. а. имовно стање. б. новац, готовина. 3. вој. простор на коме је део непријатељске војске опкољен са свих страна. 4. анат. простор који се ствара у ткиву и пуни нечим. Међу полисемичним турцизмима највише је примера радијалне полисемије. Ланчана полисемија коју карактерише настајање секундарног значења из примарног, а затим терцијарног из секундарног ретко се јавља у језику. Издваја се један пример који илуструје ланчану полисемију, а то је лексема оџак. Према Речнику МС, основно значење лексеме оџак је димњак. Од примарног значења настало је секундарно значење огњиште у зиду које је непосредно повезано с димњаком, камин. Од тог секундарног значења настало је значење кућа, дом, а од њега даље метонимијом значење род, породица (обично угледнија). Ова значења су настала ланчано. Ланчана полисемија се неретко укршта са радијалном, па тако настаје радијално-ланчана полисемија. Последње у речнику наведено значење јамица у земљи за сађење каквог семена, кућица настало је метафорички, од значења кућа, дом. Међу турцизмима који имају полисемантичне структуре највише је именица, тачније само две лексеме не припадају именичкој групи, а то су прилог бадава и речца таман. Код лексеме бадава, поред лексичке полисемије, јавља се и лексичко-граматичка полисемија, овај прилог прелази у другу граматичку категорију, у речцу: 39 О механизмима настајања секундарних значења лексема в. Драгићевић (2003: 221–229). 55 бадава прил. 1. а. бесплатно, без икакве награде. б. будзашто, у бесцење. 2. узалуд, без успеха. 3. без разлога. 4. бескорисно, без посла. 5. речца за појачавање: нема шта, није друкчије, мора се признати. Речца таман јавља се и у придевској служби: који је одговарајуће величине, мере (обично о одећи, обући), затим као узвик у служби реченице: никако, нипошто. У српској лигвистици о појави када једна врста речи прелази у другу врсту речи писала је И. Грицкат (1967: 226); она је ту појаву назвала граматикална полисемија. И. Грицкат увела је и нови термин ситуациона полисемија (И: 227), подразумевајући под тим случајеве отворене метафоричке индукције, када једна лексема метафорички мења значење према области радне праксе и интересовања. Међу полисемантичним турцизмима такве су лексеме папуча и кашика, које именују у секундарним семантичким реализацијама разне делове уређаја, машина, направа: папуча 2. направа у облику хоризонталне степенице на коју се стаје кад се улази у какво возило (вагон, трамвај, кочију и сл.) или кад се из њих излази. 3. а. коритаста кочница која се подмеће под точак. б. метална плоча која се причвршћује уз точкове локомобила да се точкови при вожњи не клижу. 4. шупља железна направа на широкој подлози у коју се утакне мотка да може усправно стајати; кашика 3. на воденичном колу удубљена даска у коју удара водени млаз те покреће коло. 4. на грађевинским машинама направа с оштрим кљуном која копа, граби и преноси земљу и др. 5. врста вештачке меке на пецаљки у облику кашике. Вишезначне лексеме временом су претрпеле промене: неке од њих се значењски богате, као што је то случај нпр, са лексемом маказе: у Речнику МС маказе имају следећа значења: маказе, маказа ж мн. 1. алатка, оруђе од два ножа причвршћена један за други завртњем а са дршкама подешеним за увлачење прстију којима се отварају и затварају при сечењу чега, ножице. 2. истовремена опасност са две супротне стране, безизлазан положај. 3. врста дечје игре. 4. спорт. врста захвата при рвању. Изр. упасти у маказе упасти у безизлазну ситуацију. 56 РСЈ бележи знатно богатију полисемантичну структуру код одреднице маказе: маказе, маказа ж мн. 1. метална алатка за резање материјала (тканина, папира, танког лима, жице и др.), косе, вуне, ноктију и др., коју чине две укрштене оштрице (спојене осовином) са дршкама на којима су отвори за прсте, ножице. 2. зоол. анат. двокраки орган код ракова сличан маказама (1), штипаљка, клешта. 3. фиг. (обично у устаљеним обртима: (у)пасти (ући) у маказе, наћи се (налазити се) у маказама и сл.) а. положај када возило при претицању доспе између два возила која се крећу у супротним смеровима, положај, стање када возилу које претиче у сусрет наилази друго возило пре него што је претицање сасвим завршено. б. вој. положај војних јединица стешњених са страна противничким трупама распоређеним у два крака који се сужавају у облику оштрица маказа (1); војне јединице распоређене са страна противника у два крака, клешта. в. тежак положају опште (обично с истовременом опасношћу с двеју страна), шкрипац. 4. спорт. а. ситуација при којој два играча непрописно затварају пут противничком играчу (у фудбалу). б. врста ударца у фудбалу који се изводи кад je лопта у ваздуху, као и обе ноге играча који je шутира, при чему праве угао као маказе (1) када се отварају, маказице. в. врста захвата у рвању. г. положај смучки на снегу када су њихови врхови растављени а задњи крајеви састављени. д. положај пешака у шаху који истовремено напада две противничке фигуре. Када су у питању спортска терминолошка значења лексеме маказе, запажамо видљиво семантичко богаћење у оквиру значењске структуре. Ова лексема из општег фонда искоришћена је у више спортских домена као термин. Пре педесетак година, маказе као спортски термин односиле су се само на рвање, односно рвачки захват, док су данас незаобилазне и у фудбалу, скијању, шаху. Сва значења заснивају се на асоцијативној вези између основног значења маказа и различитих спортских радњи које су описане у дефиницијама секундарних значења. Ова лексема из општег фонда искоришћена je као термин у више спортских домена. Маказе као фудбалски термин, представљају новији и општераширен термин у многим језицима (енг. Scissors, нем. Schere и сл.). На брзо ширење овог термина утиче велика популарност фудбала. ТС из 2005. 57 године не бележи овај фудбалски термин, док је он нашао своје место у последњем издању ТС из 2010. године: makas им. ар. 1. маказе. 2. скретница. 3. железничка укрсница. 4. федер, опруга. 5. део кровне конструкције или конструкције на мосту. 6. маказе, врста металног окова за намештај. 7. фиг. крађа, поткресивање. 8. архит. греда, носач, конзола; исп. dirsek. 9. пом. справа за подизање терета. 10. зоол. клешта. 11. спорт. маказе у фудбалу. У српском језику, ово секундарно метафоричко значење, као и сва друга секундарна заначења, остварује се у маркираној семантичкој позицији. Тако, у примеру: Митровићева стајна нога се нашла у „маказама”. Да ли су га оне „посекле” или је покушао да извуче „инвалиднину” то је ствар Мажићеве процене.40 предлошко-падешка конструкција у маказама представља детерминатор за идентификацију употребљеног значења. Једно од важних обележја терминолошких јединица је да се од њих, док су они у својим затвореним системима, не могу метафорички развити нова значења (Гортан-Премк 1997:124); нова се значења развијају тек онда када оне из преко публицистике пређу у општи лексички фонд. У турском језику се у вези са овим запажа једна појава, управо на примеру спортских термина. Карактеристично је то да поједини спортски термини, најчешће су то глаголски изрази, прелазе из терминолошког у општи лексички фонд и развијају метафором нова значења, врло фреквентна у свакодневном говору. Таквих је израза највише у вези са рвањем, што је и очекивано с обзиром на његову старину у Турској, али се јавља и у вези са новијим спортским дисциплинама, као што је бокс (Аксан 1996: 37). Глаголски израз havlu atmak је из основног, терминолошког значења спор. бацити, бацати пешкир, преда(ва)ти борбу у боксу, развио и секундарно значење прихватити, прихватати пораз. У другом случају долази до нестајања појединих значења, јер нестају појмови или појaве који су им у основи, тако на пример од три значења која бележи Речник МС за лексему софа: 1. широка, тапецирана клупа са наслоном, покривена тканином или кожом, канабе; 2. уздигнути простор пред џамијом уза зид на коме се клања; 3. леја, у РСЈ је забележено само прво значење ове лексеме. 4040 http://srbin.info/2013/04/gde-grese-srpski-fudbaleri-trenira-se-da-se-to-ne-bi-desavalo-analiza/ 58 Увидом у СД речник турцизама можемо закључити и то да је мало деривата који имају три и више значења: аветно, арапка, баждарина, бајалица, барјактар, обаталити, баџа/баџо, беглук, бећарац, обојен, обојити, бургијаш, губавица, делија, јастучак, јастучић, јуришати, калаузити, кашикар, коврчав, заковрчити, копилица, копчати, укопчати, окречити, оџаклија, папучар, пашалук, султана, торбар, турски, ћифтарисати, харамбаша, чардаклија, чаркати, ушећерити, шугавац, шугавица. Оно што им је заједничко је то да су у највећем броју случајева то деривати настали у процесу деривације од потпуно адаптираних турцизама, далеко је највише првостепених именичких деривата, неки од њих су префиксирани глаголи, затим следе трпни придеви од префиксираних глагола, првостепени придевски деривати и сл. Већи број ових полисемантичних деривата развио је своју полисемантичну структуру на сличан начин као и мотивна реч од које је настао: 0 торба ж 1. врећица, кеса која се обично носи о рамену или у руци: школска -~, војничка ~ , ручна ~. 2. кеса на трбуху код торбара, у којој женка носи младунце откад се роде док не ојачају, тоболац; 12<0 торб-ар м 1. онај који прави, израђује и продаје торбе. 2. онај који у торби или чему другом носи разну робу и продаје по кућама (обично по селима), покућарац. 3. мн. зоол. ред и подразред сисара чији се младунци развијају без постељице, а у већине врста женка их неко време по рођењу носи у нарочитој кеси на трбуху, тоболчари, Marsupialia. Иако је ово најчешћи начин на који деривати могу да развију полисемантичну структуру, међу турцизмима има и оних лексема које представљају изузетак на који је указао П. Радић (1997), а то је да одређени деминутиви развијају терминолошка значења која немају непосредне везе са мотивним речима: чобан-чица ж 1. дем. ← чобанка. 2. бот. покр. в. црвени глог (уз глог, изр.); каранфил-ић м 1. дем. ← каранфил. 2. бот. тропско дрво Eugenia caryophyllata из пор. смрча чији се осушени цветни пупољци употебљавају као зачин и лек и сл. Наша грађа показује да таква терминолошка значења не морају развити само деминутиви, већ и деривати који су изведени сложеним суфиксом -авица: 13<0 губ-авица ж 1. а. болесница од губе. б. фиг. дволична женска особа. 2. зоол. жаба краставица. 3. покр. запуштена земља на којој неће ни трава да расте. 22<11 шуг-авица ж 1. шугава женска особа. 2. пеј. бедница; неваљачица. 3. бот. срндак Lepiota procera. 59 Издвојили бисмо и полисемантичне деривате беглук и пашалук: 0 бег м муслимански племић, велики поседник у турском царству.; 12<0 бег- лук41 м 1. бегова земља, бегов посед. 2. крај, подручје којим управља бег. 3. обавезан рад на беговској земљи. 0 паша м ист. титула високих војних и цивилних достојанственика у османлијском царству, у Египту и неким другим муслиманским државама; особа која носи такву титулу; 12<0 паш-алук 42 м 1. а. највећа управно-територијална јединица у османлијском царству, чији је главар паша био непосредно подређен царској влади или Порти. б. област у којој се влада окрутно и самовољно. 2. покр. војска која се покупи у подручју једнога паше. 3. пашинство, пашина власт. Обе лексеме у СД речнику турцизама обрађене су као изведенице, јер није могуће, с обзиром на продуктивност турских творбених форманата у српском језику, тачно тврдити да ли су ове лексеме неизведенице, то јест фонетски и морфолошки адаптиране турске речи или су настале као резултат наших творбених процеса. Увидом у значењске структуре ових основних и изведених речи, примећује се да деривати имају више значења него основне речи, што би можда могло да укаже и на њихов независан семантички и деривациони развој. Анализирајући грађу, дошли смо до одређених закључака: 1. Међу полисемантичним речима највише је именица. 2. Највише значења имају стожери гнезда, просте речи, док је полисемија ређе заступљена код изведеница и сложеница. 3. Вишезначне речи углавном припадају семантичким пољима које се односе на човека и његов живот, покућство, одевне предмете, друштвени живот и сл. Турцизми потврђују закључак до кога је дошао М. Дешић (1990: 3–9) да су семантички најбогатије лексеме које се односе на човека. 4. Око 23% турцизама у нашој грађи спадају у полисемантичне речи. 41 тур. beylik. 42 тур. paşalık. 60 СЕМАНТИЧКА АДАПТАЦИЈА Важан аспект семантичког проучавања турцизама представља анализа њихове семантичке адаптације која пружа увид у начин формирања значења турцизама приликом интеграције у српски лексички систем, а у вези са тим и које се семантичке промене и какви се значењски односи јављају између турцизама и њихових еквивалената у турском језику. Овакве семантичке анализе углавном су се радиле на веома ограниченом корпусу, без дубљих семантичких поређења лексема у српском и турском језику43. Семантички аспект позајмљеница је у односу на фонолошки и морфолошки у знатно мањој мери био предмет истраживања у оквиру феномена лексичког позајмљивања. Корпус турцизама у српском језику је веома богат и семантички разнородан и његова анализа би захтевала посебну студију у којој би се свака реч понаособ подвргла анализи уз поштовање дијахронијског приступа, праћењa развоја значења како у турском, тако и у српском језику. У том смислу тешко је утврдити редослед преношења значења, јер развој значења у српском не мора нужно да прати развој значења одређене речи у турском језику. У нашем даљем раду ћемо се ограничити на репрезентативне примере у циљу давања увида у семантичку адаптацију турцизама, анализирајући турску реч (модел) и српску реч (реплику) на синхронијском нивоу. Р. Филиповић (1986: 161–178) разликује примарну и секундарну адаптацију на семантичком нивоу. Под примарном адаптацијом подразумевају се оне промене које настају приликом трансфера речи из језика даваоца у језик прималац, док се даље семантичке промене речи у процесу интеграције везују за секундарну адаптацију. У оквиру семантичке адаптације издваја следеће промене: 1. нулту семантичку екстензију; 2. сужење значења: а. сужење броја значења и б. сужење значењског поља; 3. проширење значења: а. проширење броја значења; б. проширење значењског поља. 43 В. Глибановић-Вајзовић (1990: 220–229); Шито (1988: 159–168). 61 Нулта семантичка екстензија Нулта семантичка екстензија јавља се када значење турцизма остаје непромењено и у потпуности одговара значењу модела, турске речи. У нашој грађи то се односи на бројне моносемaнтичне речи које припадају одређеним терминолошким системима: нпр. биљке: (Т) bamya = (С) бамња (Т) erguvan = (С) јоргован (T) nane = (С) нана (T) nar = (С) нар (Т) şebboy = (С) шебој јело и пиће: (Т) baklava = (С) баклава (Т) kadayıf = (С) кадаиф (Т) keşkek = (С) кешке (Т) külbastı = (С) ћулбастија (Т) helva = (С) алва занимања и занати: (T) hamal = (С) амал (T) balıkçı = (С) балугџија (T) kapamacı = (С) капамаџија (T) tercüman = (С) терџуман државна администрација, управа, титуле: 62 (T) binbaşı = (С) бимбаша (T) emin = (С) јемин (T) kaymakam = (С) кајмакам (T) kaptan paşa = (С) капуданпаша (T) kapukâhyası = (С) капућехаја (T) muallim = (С) муалим (T) müderris = (С) мудерис (T) müezzin = (С) мујезин (T) muhtar = (С) муктар (T) muhafız = (С) мухафиз мере: (T) şinik = (С) шиник (T) okka = (С) ока (T) ölçek = (С) улчек религија, веровања, митологија: (T) ikindi = (С) икиндија (T) cenaze = (С) џеназа (T) peygamber = (С) пејгамбер (T) ezan = (С) езан; новац: (T) mahmudiye = (С) махмудија (T) fındıklı = (С) фундаклија оружје: (T) lobut = (С) лобод 63 (T) harbi = (С) харбија (T) şişhane = (С) шешана обућа: (Т) nalın = (С) нанула кућа и покућство: (Т) pencere = (С) пенџер (Т) testere = (С) тестера (Т) satır = (С) сатара Код наведених лексема није дошло до даљег семантичког развитка, а увидом у њихов статус јасно је да до тога у највећем броју случајева неће ни доћи, јер већи део ове лексике припада или пасивном лексичком фонду или терминолошком фонду. Сужење значења Сужење значења представља најчешћу промену у процесу језичког посуђивања.44 Речи се позајмљују у циљу именовања новог појма или предмета специфичног за културу језика даваоца и тада долази до тога да се од свих значења модела преноси само оно које је у вези са специфичним контекстом. С обзиром на то да речи обично имају више од једног значења, најчешћа промена приликом лексичког посуђивања јесте сужење значења (Филиповић 1986: 164). Извршићемо семантичку анализу турцизама у српском језику на одабраном узорку, како би се стекао увид у ову врсту семантичке промене, односно увид на који начин долази до сужења значења, односно која значења се преносе у језик прималац. Као полазиште за анализу модела послужио нам је ТС, јер је он 44 У турском језику раширена је употреба термина сужење значења (anlam daralması) (исп. Аксан 1995: 537; Коркмаз 2007: 19; Хатибоглу 1972: 14; Топалоглу1989: 25). 64 најобухватнији речник савременог турског језика. Овај речник издаје Турско лингвистичко друштво од 1945. године. Крајем 2010. године изашло је и обновљено и обогаћено 11. издање. Поседује лексички фонд од 122.423 речи, термина, израза, афикса и значења. У њему се налази 92.292 лексичке јединице. Речи су поткрепљене са 34.672 примера ексцерпираних из књижевних дела. У тексту речника укупно има 1.454.903 речи.45 Број значења наведених у овом речнику представља полазиште за праћење значења која одређена реч има у српском језику. Код модела ће бити у загради наведен укупан број значења, док ће код реплике бити наведен редни број или словна ознака преузетог значења. Тиме се даје преглед односа значења модела и реплике: Нпр: (Т) sarma (6) (С) сарма (5. значење = кув. јело од пиринча и сецканог меса увијеног у лишће (киселог) купуса или у виново лишће)46 Турцизми који бележе само једно значење модела: (Т) mum (4) (С) мум (1. прво значење = покр. свећа) (Т) misafir (2) (С) мусафир (1. значење = покр. гост, путник- намерник) (Т) kurşun (2) (С) куршум (2. значење = пушчано или слично зрно, тане, метак) (Т) taze (5) (С) тазе (1. значење = прид. непром. свеж: ~ пециво, ~ вода) (Т) uzun (4) (С) узун (1. значење = заст. висок, дуг, велик) (Т) kısmet (5) (С) кисмет (1. значење = покр. судбина, удес) (Т) kaş (5) (С) каш (2. значење = покр. ункаш, облук) (Т) kuşluk (3) (С) кушлук (1. значење = покр. доручак, ручак) (Т) mülk (3) (С) мулк (1. значење = ист. покр. облик приватне земљишне својине у феудално доба; исп. милћ, милће, миљак) 45 У даљем тексту ТС. 46 При превођењу лексема из ТС користили смо Ђинђић/Теодосијевић/Танасковић 1997 и Ђинђић М. 2013б. 65 (Т) nimet (4) (С) нимет (1. значење = покр. божја благодат, божји дар) (Т) musandıra (2) (С) мусандер/мусандера/мусандра (1. значење = покр. велики ормар у зиду с преграцима, украшеним разбаријама (обично за смештај постељине) (Т) senet (2) (С) сенет (1. значење = покр. исправа, документ; потврда) (Т) paçalık (4) (С) пачалук (1. значење = покр. доњи део ногавице око чланака у турских чакшира или димија) (Т) meze (2) (С) мезе (1. значење = јестиво (салата, сир, месо и сл.) од кога се помало узима уз пиће, закуска уз пиће) Као што се види из наведених примера, најчешће је преузето основно значење. Један од изузетака представља лексема куршум, која у српском језику има оно значење које је секундарно значење у турском језику. Изгледа да језик прималац позајмљује секундарно значење неке лексеме у случају када сам поседује лексему за именовање онога појма који представља основно значење ове лексеме у турском језику: куршум м пушчано или слично зрно, тане, метак. Изр. омастиће ~ биће убијен. kurşun 1. isim, kimya Atom numarası 82, atom ağırlığı 207,21, yoğunluğu 11,3 olan, 327,4 °C'de eriyen, yumuşak ve bükülgen, mavimtırak esmer renkte bir element (simgesi Pb) = олово. 2. Tüfek, tabanca vb. hafif ateşli silahlarda kullanılan mermi = метак, зрно. Судећи по старини лексеме олово у српском језику и њеном прасловенском пореклу, (Скок 2: 554) могуће је да је из турског преузето само секундарно значење. Међутим, постоји и могућност за једно другачије тумачење, тумачење које би укључило могућност да је и примарно значење олово постојало у српском језику и да се у некој фази изгубило из језика, да га је потпуно потиснула домаћа лексема олово. У прилог томе иде застарела полусложеничка реч куршум-шећер, коју бележи Речник САНУ и чији први део означава олово: куршум-шећер м хем. заст. оловни ацетат чији се бели кристали растварају у води дајући раствор слатког укуса, оловно белило. 66 Управо овакав пример говори о томе да код семантичке адаптације турцизама треба опрезно користити термин сужење значења, јер они су, хронолошки гледано, старе позајмљенице, код којих се не може искључиво на основу стања на синхронијском пресеку донети поуздан закључак о свеукупном семантичком статусу. Међутим, може се говорити о посебном акту позајмљивања за свако значење, што резултира тиме да је одређена реч позајмљена у одређеним значењима. И. Клајн (1971: 174-175) указује на то да са опрезом треба схватати уврежени термин сужење значења „као да се једна реч позајмљује комплетно са свим својим значењима, па се накнадно диференцира и специјализује, одбацујући садржаје који су већ покривени домаћим изразима. То не би било могућно јер се реч не преноси из речника већ из одређених контекста у којима има само једно значење”. Постоје и турцизми који су задржали више од једног значења, нпр: (Т) horoz (4) (С) хороз (1. значење = петао) (2. значење = окидач на пушци и сл. оружју) (Т) iskele (7) (С) скела (2) (1. значење = брод, сплав или нарочито подешена лађа која се креће или дуж јаког ужета или помоћу мотора, а служи за превоз људи, стоке и др. на местима где нема моста, трајект; место (на реци, мореузу) где се врши такав превоз.) (5. значење = (обично мн.) грађ. помоћна конструкција која се привремено подиже при грађењу или рушењу објеката. (Т) sucuk (2) (С) суџук (2) (1. значење = кобасица од брављег (овчјег) или говеђег меса). (2. значење = слаткиш од брашна, шећера и згуснуте шире у облику кобасице). (Т) taban (14) (С) табан (1 . значење = доња страна стопала, потплат). (5. значење: дно). (Т) top (8) (С) топ (8. Значење: војн. врста артиљеријског оруђа, ватрено оружје сразмерно широке, у новије време редовно изолучене цеви којим се обично на веће даљине испаљују експлозивни хици (гранате): далекометни ~ , бестрзајни ~ , противавионски ~ , брдски ~ , брзометни ~). 67 (4. значење: труба тканине) Код другог преузетог значења (труба тканине) дошло је до сужења у значењском пољу, јер у турском језику топ означава било коју ролну, нпр. kâğıt topları, ролне папира, али и трубу тканинe: kumaş topu. Није ретка појава да одређени турцизми поред тога што имају мањи број значења у односу на одговарајућу реч у турском језику, бележе и сужење у преузетом пољу значења. Лексема ада у српском језику има само једно значење: ада ж речно острво, речни оток. Ово значење представља основно значење лексеме ada у турском језику, уз напомену да је у српском језику дошло до сужења у значењском пољу, јер ада означава само речно острво, а не острво уопште као у турском: Т ada (4) (С) ада (1. значење сужено = само речно острво). С друге стране, лексема чантра има, као и у турском језику, једно значење, али је у процесу семантичког прилагођавања дошло до сужења у значењском пољу: чантра ж заст. омања кожна торба која се обично носи обешена о раме, кеса, бисаге. çanta им. торба, ташна; кофер. Проширење броја значења47 Немали је број турцизама који су се у процесу секундарне адаптације семантички даље развијали и постали полисемантични: KAŞIK − КАШИКА Лексема кашика изведена је од турског модела kaşık и представља добро адаптирану лексему са богатом полисемантичном структуром. У Речнику МС забележене су следеће семантичке реализације ове лексеме: 47 У турском језику раширена је употреба термина проширење значења (anlam genişlemesi) (исп. Аксан 1995: 538; Коркмаз 2007: 20; Хатибоглу 1972:14; Топалоглу1989: 26). 68 кашика ж 1. предмет којим се захвата житко јело. 2. количина чега колико може стати у једну кашику. 3. на воденичном колу удубљена даска у коју удара водени млаз те покреће коло. 4. на грађевинским машинама направа с оштрим кљуном која копа, граби и преноси земљу и др. 5. врста вештачке меке на пецаљки у облику кашике. Реч kaşık забележена је у Divanü Lügati't-Türk (Зборник турског језика)48, чији је аутор К. Махмуд. Овај речник представља први писани речник турскога језика и прву турску граматику из 11. века и садржи 7500 речи и њихових арапских еквивалената. Забележеност у овом речнику сведочи о њеној старини, као и о томе да је ово изворно турска реч. У ТС ова лексема бележи следеће семантичке реализације: kaşık 1. isim Sulu veya bazı ufak taneli yiyecekleri ağza götürmeye yarayan saplı sofra aracı (= кашика) 2. Ucu iğneli kaşık biçimindeki olta (= пецаљка у облику кашике). Поређењем значења лексеме кашика у српском и турском језику, изводи се закључак да су прво и пето значење резултат примарне адаптације (оба значења модела су преузета у реплици), док друго, треће и четврто значење представљају проширење значења у процесу секундарне адаптације: (Т) kaşık (2) (С) кашика I (прво и пето значење) II ( + друго, треће и четврто значење) GÜBRE − ЂУБРЕ Лексема ђубре изведена је од турског модела gübre, бележи четири семантичке реализације и веома је фреквентна по употреби у српском језику: ђубре, -ета с 1. смеће, нечистоћа, отпаци: сандук за ~, избацити ~. 2. устајали и нагомилани сточни измет, балега, стајско гнојиво које служи за ђубрење земље: 48 Kaшгарли (1989: 383). 69 стајско ~, коњско ~. 3. → ђубриште: бацити на ~. 4. (и зб.) фиг. пеј. а. (зб. ђубрад) рђава, неморална особа, односно рђаве, неморалне особе, олош: белосветско ~, ђубрад једна! б. безначајна, безвредна ствар (нпр. лоша књига, слаба, неквалитетна храна и сл.). Ова лексема представља турцизам грчкога порекла (Скок 1: 482), а у самом турском језику није се даље семантички развијала, моносемантична је, поседује само једно значење.49 gübre isim Verimini artırmak için toprağa dökülen her türlü hayvan dışkısı, kimyasal veya bitkisel madde, kemre ( = устајали и нагомилани сточни измет, балега, стајско гнојиво које служи за ђубрење земље). Процес примарне и секундарне адаптације лексеме ђубре може се приказати на следећи начин: Примарна адаптација: (Т) gübre = (С) ђубре I (друго значење) Секундарна адптација: (Т) gübre (С) ђубре II ( + прво, треће и четврто значење) Четврто значење лексеме ђубре је пример пејоризације, семантичке промене до које долази у процесу секундарне семантичке адаптације. До развоја пејоративних значења долази када је реч интегрисана у језику примаоцу, а на развој оваквих значења утичу бројни лингвистички, а и екстралингвистички фактори. Једна од особина турцизама јесте развијање експресивних значења која 49 Ова лексема учествује у творби одређног броја сложеница: gübre böceği, gübre gazi, samanlı gübre, suni gübre, yapma gübre. 70 не постоје у турском језику.50 Лексема ђубре показује висок степен експресивности. Као прво, именује неморалну особу, а затим и ствари лоше по квалитету. Експресив ђубре показује континуитет на дијахронијском плану, део је наслеђене експресивне лексике, а уједно има стабилан статус фреквентног експресива на синхронијском плану.51 Лексички експресив ђубре често се среће у савременом књижевном дискурсу. Писци овај експресив, као и експресиве уопште, користе у циљу изражавања одређене емоције, чиме добијају одређене стилске ефекте: − Шта је ђубре? − поздравио је Дуплог Абага (Пиштало 2000: 50). Срам те било, ђубре балаво − чуо сам са свога прозора како јој говори Дагановић (Селенић 2002: 290). За Њемце, ђубре, голотрбо играло! (И: 365). KAZAN – КАЗАН Лексема казан добијена је од турског kazan. Бележи четири семантичке реализације: казан м 1. већи метални суд који служи за загревање, кување и сл., котао: бакарни ~, војнички ~. 2. а. уређај за печење ракије. б. техн. затворени котао у коме се загревањем вода претвара у пару. 3. фиг. заједничка масовна исхрана: ићи на казан. 4. фолкл. врста игре: играли се казана. 50Бројни су примери где се у процесу семантичке деривације развијају нова значења која због експресивности имају одређену стилску функцију. Турцизми са таквим значењима постају део жаргона: буђави (родитељи), буразер (брат), чобан(ин) (прост, примитиван човек), фурунџија (хомосексуалац), кеса (глупа особа), пекмез (размажена особа), пешкир (пешко) (хомосексуалац), прангијаш (музичар, свирач), сунђер (алкохоличар), топ (глува особа), туршија (досадна особа), тулипан (глупа, ограничена особа) и сл. О раширеној употреби погрдних речи турскога порекла у свакодневном говору, нарочито у сфери популарне културе уз позиционирање у језику кроз друштвени, културолошки, историјски и антрополошки контекст в. Ђинђић М. /Петровић (2013: 405–417). Учестала употреба пејоратива је позната особина жаргона. Љубазност није карактеристична за жаргон, јер га карактерише генерално одсуство поштовања за друге, услед чега се суптилне и нежне емоције вешто скривају (Де Клерк 1992: 281), док се негативне емоције неспутано испољавају. 51 С. Ристић (2004: 169–185) је извршила испоређење наслеђене и савремене експресивне лексике на основу списка из часописа Скоротеча из 1844. године и најновијег омладинског жаргона, где је као главни корпус послужио Речник ђачког жаргона из Вршца и спискова жаргонске лексике објављених у Петничким свескама. Грађа (историјска грађа стране, несловенске лексике српског књижевног језика у временском распону од 1660-1817) показује да турцизми доминирају у експресивној лексици тога времена (Ристић 2006: 150–151). 71 У турском језику ова лексема има два значења: kazan 1. isim Çok miktarda yemek pişirmeye veya bir şey kaynatmaya yarayan büyük, derin kap (= већи метални суд који служи за загревање, кување и сл., котао: бакарни ~, војнички) 2. Buhar makinelerinde, kalorifer tesisatında, suyun kaynatıldığı büyük derin kap ( = затворени котао у коме се загревањем вода претвара у пару). Резултати примарне и секундарне адаптације могу се приказати на следећи начин: Примарна адаптација: (Т) kazan = (С) казан I (прво и друго б) значење) Секундарна адптација: (Т) kazan (С) казан II (+ друго а) значење, треће и четврто значење) KAYIŞ – КАИШ Лексема каиш у српском језику има пет значења: каиш м 1. дуга трака од коже (ређе од чврсте тканине) која служи као појас или за везивање. 2. оно што има облик каиша. 3. пом. једна од дасака којима се покривају бокови лађе. 4. лихва, зеленашење, каишарлук. 5. превара, подвала. У турском језику лексема kayış поседује три значења. kayış 1. isim Bağlamak, tutmak veya sıkmak amacıyla kullanılan, dar ve uzun kösele dilimi (= каиш, ремен). 72 2. Kol saatinin bileğe bağlanmasını sağlayan, deriden yapılmış gereç (=каиш за ручни сат). 3. Ustura bilenen cilalı kösele (=каиш за оштрење). Поступак презентације полисемантичне структуре лексеме каиш друкчије је у српском и турском речнику. Значења добијена метафором, на основу облика, дата су као посебна значења у турском језику, док су у речнику српског језика она дата као отворен систем под једном дефиницијом (оно што има облик каиша). У процесу секундарне адаптације развијена су још три нова значења. TABUR − ТАБОР Лексема табор има у српском језику богату полисемантичну структуру: табор м 1. а. једна (било која) од двеју сукобљених војски, зараћених одн. непријатељских страна, сила. б. уопште једна од двеју сукобљених група, противничких страна. 2. а. место са разапетим шаторима, уређено за становање људства (обично војске), логор; улогорена војска, караван и сл. б. зб. људи који бораве на тако уређеном месту, логор: козачки ~, цигански ~. 3. а. већа војна јединица, батаљон. б. ист. усташка општинска организација у Независној Држави Хрватској у доба II светског рата. 4. групa истомишљеника, интересима, ставовима и сл. међусобно повезаних људи, савез. У турском језику лексема tabur бележи две семантичке реализације: tabur 1. isim, askerlik Dört bölükten kurulan, bir binbaşının komutasındaki asker birliği (= батаљон). 2. Küme, yığın, grup (= маса, светина; група). Лексема табор позајмљена је у примарном значењу које има у турском језику, у значењу веће војне јединице, батаљона; оно у савременом српском језику не представља основно значење: 73 Примарна адаптација: (Т) tabur = (С) табор I (треће значење) Секундарна адптација: (Т) tabur (С) табор II (+ прво а) и б) значење, друго а) и б) значење, треће б) значење и четврто значење) HAYDUT − ХАЈДУК Лексема хајдук је у српском језику у основној семантичкој реализацији историзам, док је друго значење оно значење које је преузето из турског језика. Као што се види на основу полисемантичне структуре, лексема хајдук семантички се богато развила: хајдук м (вок. хајдуче; мн. хајдуци) 1. ист. одметник од турске власти и члан дружина које су штитиле народ борећи се против турског насиља. 2. а. одметник уопште, разбојник. б. препредењак, превејанац; лопов, тат. 3. заст. покр. пандур. 4. покр. натега, направа за вађење течности из суда. 5. бот. назив за биљке црвеног, жутог, белог или шареног цвета који се ноћу развија, ноћурак. У турском речнику ова лексема је моносемантична: haydut –du isim Silahlı soygun yapan, yol kesen kimse (= одметник, разбојник). Примарна адаптација: (Т) haydut = (С) хајдук I (друго а) значење) Секундарна адаптација: (Т) haydut (С) хајдук II (+ прво, друго б) значење, треће и четврто и пето значење) 74 REZE – РЕЗА Српски језик је код лексеме реза из турскога језика позајмио само друго значење, односно позајмљена је само у значењу засуна, које у српском језику представља основно значење: реза ж 1. а. уска гвоздена плочица којом се затварају врата са унутрашње стране, заворница, преворница, засун. б. затварач на вратима железничких вагона који се диже и спушта приликом отварања и затварања. 2. језичак у брави којим се помоћу кључа закључавају врата. 3. бразда, усек, засек. 4. бот. в. хајдучка трава (под хајдук). reze 1. isim Menteşe (= шарка) 2. Kapıyı içeriden ve dışarıdan açıp kapamaya yarayan ve başparmakla basılarak işletilen düzen (= засун). Праћење семантичког развоја може да да различите резултате код различитих лексема. Резултати семантичких промена указују на то да често једна лексема у српском језику има потпуно другачији развој од одговарајуће лексеме у турском језику, да ширење семантичког поља и развитак нових значења немају међусобне везе. Као илустрацију навешћемо лексему чанак. чанак, -нка м 1. а. чинија, здела за јело (обично дрвена). б. здела или кутија у којој се држи ситан новац. 2. у старинској пушци кремењачи место где се сипа барут, прашник. 3. кориташце испод воденичког коша из којега жито пада на жрвањ. çanak, -ğı 1. isim Toprak, metal vb. bir maddeden yapılmış yayvan, çukurca kap (= чанак, чинија за јело (земљана, метална и сл.)). 2. bitki bilimi Çiçeğin en dışında bulunan yeşil yaprakların tümü (= бот. чашица цвета). 3. coğrafya Çevresine göre alçakta bulunan, derinliği genişliğinden az olan arazi (= геог. котлина, удолина). 4. Göz çukuru (= очна дупља). 75 У српском језику основно значење представља делимично сужење у односу на значење турског модела, јер је чанак обично дрвен. Нова значења лексеме чанак представљају резултат уопштавања, генерализације који почива на асоцијативним односима, односно на принципу метафоре, реализоване у одређеној семантичкој позицији. Из основног значења развила су се друга значења. По истом принципу су се развијала секундарна значења и у турском језику, с тим што се секундарна значења ни у једној реализацији значењски не поклапају у српском и турском језику. Сличан пример пружа нам и лексема џеп: џеп м 1. прорез са кесицом, врећицом на одећи у којој се носе ситније ствари и новац: ~ на капуту, ~ на хаљини, извући новчаник из џепа, ставити у ~. 2. фиг. а. имовно стање: угрозити нечији ~. б. новац, готовина: не жалити свој ~ за нешто. 3. војн. простор на коме је део непријатељске војске опкољен са свих страна: упасти у ~, извући се из џепа. 4. анат. простор који се ствара у ткиву и пуни нечим: парадентозни ~. cep, -bi im. ar. 1. Genellikle bir şey koymaya yarayan, giysinin belli bir yeri açılarak içine yerleştirilen astardan yapılmış parça (= џеп). 2. Trafiği kolaylaştırmak, araçların durabilmesine olanak sağlamak için yaya kaldırımları veya şehirler arası yolların kenarlarında bulunan taşıt yanaşma yeri (= проширење пута за краће паркирање, за краће задржавање аутомобила). 3. cep telefonu (= мобилни телефон). 4. askerlik Savaş alanının bir yerinde düşmanın geriletilmesiyle ortaya çıkan taktik durum, çökertme (= вој. уклињавање). 5. spor Otomobil yarışlarında arabalarının yarışa başladıkları nokta (= стартна линија аутомобила на аутомобилским тркама). Оно што је уочљиво у обема полисемним структурама наведених речи јесте то да се у српском и турском језику јавља иста продуктивна сема која даје различите семантичке садржаје. Продуктивна сема је она која се односи на облик џепа. Њеном продуктивношћу настала су нека од секундарних значења у српском (простор на коме је део непријатељске војске опкољен са свих страна; анат. простор који се ствара у ткиву и пуни нечим), као и у турском језику 76 (проширење пута за краће паркирање, за краће задржавање аутомобила; стартна линија аутомобила на аутомобилским тркама). Метафоричком индукцијом према семантичкој компоненти која се односи на намену могу се тумачити семантичке реализације у српском језику: фиг. а. имовно стање: угрозити нечији ~. б. новац, готовина: не жалити свој ~ за нешто. Лексема cep се у турској литератури наводи као аутентичан пример речи која различитим принципима развија нова значења. Б. Сав (2003: 160) издваја два значења лексеме cep, једно хронолошки гледано новије, настало елипсом (cep ← cep telefonu), којим се именује мобилни телефон, као и значење добијено метафоризацијом проширење пута за краће паркирање, за краће задржавање аутомобила, за које аутор сматра да је добијено метонимијом. Значење мобилни телефон први пут се јавља у 9. издању ТС из 1998. године: 5. kablosuz telefon (= бежични телефон). У најновијем, 11. издању Турског речника као синоним је наведен и mobil telefon (= mobilni telefon), који није фреквентан по употреби. Иако су се секундарна значења у оба језика развијала према углавном истим моделима, поставља се питање који су разлози настанка сасвим различитих значења у оквиру сваке полисемантичне структуре понаособ. Узроке за овакве семантичке разлике треба тражити и у лингвистичким и у нелингвистичким факторима, социолингвистичким, психолошким, културно-антрополошким, историјским и сл. Нова значења се формирају пратећи друштвени развој, постојеће речи се користе у новим контекстима, чиме се лексика стално прилагођава и мења у актуелним друштвено-политичким околностима, остављајући траг кроз време о економској, културној и социјалној историји двају народа, односно њихових говорника. Д. Шито (1988: 159–168) врши анализу семантичких померања у употреби турцизама у савременом говору узимајући за полазиште дефиниције из Шкаљићевог речника, што резултира тиме да се промене прате без контактолошког аспекта, односно без увида у стање у турском језику, али се пружа увид у развој и промене значења на домаћем терену. У раду се наводи да су само две лексеме из Шкаљићевог речника забележиле сужење у значењском пољу: буџа, сокак (И: 163). Лексема сокак је врло илустративан пример, јер гледано дијахронијски, код ове лексеме је у процесу адаптације дошло до сужења 77 у значењском пољу, јер је лексема sokak у турском значила било коју улицу. Лексема sokak је под утицајем временских и социјалних фактора променила, сузила значење и означава данас мању, уску улицу, док bulvar именује дугачку, широку улицу. Сличан развој имамо и у српском језику, данас се користе учестало лексеме улица, односно булевар. Нове реалије потискују старе, самим тим се због језичке економије статус сваке лексеме може посматрати као привремен. Семантички развоји су одвојиви у двама језицима, српски неретко чува и старо стање, стање које је имала лексема приликом преузимања. У српском језику данас сокак није фреквентна лексема, стилски је маркирана у књижевној употреби. Овакав пример управо показује колико су дијахронијски и синхронијски приступ међусобно повезани у доношењу закључака у семантичким анализама, као и то да статус лексеме варира. У циљу одређивања семантичког статуса, извршили смо анализу 60 најфреквентнијих турцизама у српском језику52 њиховим поређењем са турским моделом. На тај начин добили смо статистичке податке који показују да је процентуално највише лексема (38%) које имају мањи број значења у односу на еквивалентне речи у турском језику. Овакав резултат је и очекиван, јер се сужење значења најчешће јавља приликом адаптације значења. Оно што се издваја је висок, готово исти проценат лексема које имају исти број значења као у турском језику (37%), док чак 15% лексема има више значења у односу на турски модел. Добијени резултати су и очекивани, с обзиром на то да се ради о високо фреквентним турцизмима у савременом српском језику. Висока семантичка адаптираност анализираног узорка потврђује стабилност ових лексема, њихов чврст и веома активан статус. Губљење семантичке везе између модела и реплике Постоји известан број примера код којих се значење у реплици у потпуности разликује од значења које одређена реч има у језику моделу. Илустративан пример представља лексема сијасет. У Речнику МС дефинисана је као: 52 В. фреквецијску листу на стр. 20–24. 78 сијасет м 1. мноштво, велика множина, сила чега. 2. а. неприлика, беда, зло, напаст. б. бука галама. 3. казна. У савременом турском језику, ова реч арапског порекла дефинисана је на следећи начин: siyaset, -ti им. ар. 1. политика. 2. дипломатија. 53 У циљу проналажења евентуалног значењског еквивалента у арапском језику, као изворном за лексему сијасет, дошли смо до податка да у арапском језику именица Siyāsa има слично значење ономе значењу које има у турском језику лексема siyaset: Siyāsa – upravljanje, vođenje; konjušarstvo; politika; diplomacija (Муфтић 1973: 1614). Такође, семантички садржај лексеме девер не може се довести везу са турским етимоном devir: девер м покр. мука, нужда, кубурење. У турском језику лексема devir, пореклом из арапског језика, толико се семантички развила, што је резултирало стварањем хомонимних лексема, јер се семантички садржај не може довести у међусобни однос: devir, -vri 1 им. ар. период, доба, епоха. devir, -vri 2 им. ар. 1. окретање, обртање, кружно кретање, ротација. 2. преношење, пребацивање, транспорт. 3. уступање, пренос права или имовине. 4. предаја послова, дужности. 5. етапа, фаза, стадијум. 6. физ. фаза. 7. заст. обилазак. У арапском речнику сва значења су обједињена под истом речничком одредницом: Dawr – obrtaj, okretanje; obilazak; kretanje; krug; tura; turnus; runda; partija (šaha); ciklus, period, razdoblje, doba, epoha; etapa, faza, stadij(um); stupanj, stepen; red; kat, sprat; sjednica, zasedanje; kitica, strofa; pjesma; arija; tačka (programa); 53 Скок (3: 230) наводи и покрајинско значење беда, незгода, неприлика, напаст. Елезовић (II: 396) образлаже данас примарно значење ове лексеме „што се код извршења смртне казне купи свет”. 79 komad (muzički); uloga, rola; napad (groznice); mijena, izmjena; smjena; svijet; zavod; topionica (Муфтић 1973: 1081). Пример лексеме девир говори у прилог томе да испитивање етимологије није једини и најподеснији критеријум за утврђивање да ли су две лексеме у хомонимном односу или је у питању полисемија. Д. Гортан-Премк (1997: 151) у вези са тим износи следеће мишљење: „И полисемија и хомонимија факта су језичке синхроније; према томе, и критерији за њихово одређивање морају бити засновани на елементима који су евидентни у синхроничном стању (дијахронијски и компаративни елементи, посебно етимологија – помоћна су мерила).” Наводимо још један пример из наше грађе. Именица саганак дефинисана је на следећи начин у Речнику МС: саганак, -нка м покр. а. прекид, мах. б. поветарац. У савременом турском језику именица sağanak има једну семантичку реализацију: sağanak, -ğı им. провала облака, пљусак. Семантичка промена кроз промену граматичке категорије Известан број турцизама је другачијег значења у односу на модел зато што у српском језику ти турцизми имају другачију функцију, односно представљају другу врсту речи. Углавном турски придеви прелазе у категорију именичких речи у српском језику. Навешћемо неколико таквих примера: BÖN – БЕНА С бена ж будала, луда. Т bön sıfat saf, avanak, ahmak ( = глуп, тупав, блесав); TEMBEL – ДЕМБЕЛ/ДЕМБЕЛАН С дембел/ дембелан м лења особа, ленштина, лењивац, нерадник; готован. 80 Т tembel 1. sıfat İş görmeyi, çalışmayı sevmeyen, çaba göstermekten, sıkıntıdan kaçan (kimse), üşengeç (= лењ, тром, спор, инертан, индолентан, равнодушан). 2. tıp Fonksiyonunu yerine getirmede yavaşlık gösteren (organ) (= мед. успорен, који показује спорост у функционисању (о органу)). BATIL – БАТИЛ С батил м покр. покварењак, неваљалац. Т batıl 1. sıfat İnançlar bakımından gerçek olmayan ( = нестваран, неоснован, лажан, неодржив). 2. Çürük, temelsiz, asılsız ( = труо, гњио; слаб, ломан, крхак). 3. Boş, beyhude ( = бескористан, узалудан). 4. Geçersiz ( = који је ван снаге, неважећи, некурентан). SARHOŞ – САРОШ С сарош м покр. пијанац, бекрија. Т sarhoş I. 1. sıfat Alkollü içki veya keyif verici bir madde sebebiyle kendini bilmeyecek durumda olan (kimse), esrik, mest, sermest, başı dumanlı, kafası bulutlu, kafası iyi, kafası dumanlı, kafası kıyak (= пијан, напит). 2. Bir şeyden çok fazla mutluluk duyan (= опијен, занесен). II. zarf Hoşa giden bir etki ile kendinden geçmiş olarak, esrik (= опијено, занесено). Застареле речи у турском језику Интересантно је то да су се неке од речи које су део стандардног српског језика потпуно изгубиле из турскога језика, као што је реч дуван (тур. duhan), алаша (тур. alaşa), базулмет (тур. bazubend), чилаш54 (тур. çil at), чуст (тур. çüst). Њих не бележи Речник турског језика. Ово је и очекивано с обзиром на то да у језику даваоцу, у овом случају турском језику, речи могу и да се временом изгубе из употребе, док у српском језику, као језику примаоцу, оне задржавају првобито значење. Лексема дуван има стабилну употребу у српском језику (исп. СДГ дуван). Такође, лексема чилаш је и даље део активног речничког фонда српског 54 О тумачењу етимологије назива чилаш в. Ђинђић М. (2009: 242–243). 81 језика, док лексеме алаша, базулмет, чуст нису део станардне лексике и, разуме се, нису нашле своје место у РСЈ. Немали број речи припада застарелој лексици у турском језику: ајан (тур. âyan) шегрт (тур. şakirt), акар (тур. akar), базарђан (тур. bezirgân), баљемез (тур. balyemez) безистан (тур. bedesten), гунгула (тур. gulgule), дармар (тур. tarumar), диба (тур. diba), дундар (тур. dümdar), еспап (тур. esbap), зијанћер (тур. ziyankâr), канара (тур. kanara), мазбата (тур. mazbata), мангура (тур. mangır), мараз (тур. maraz), махмудија (тур. mahmudiye), миралај (тур. miralay), мирија (тур. mirî), мукадем (тур. mukaddem), мулазим (тур. mülazım), мурафа (тур. murafaa), муселез (тур. müselles), мутесариф (тур. mutasarrıf), мухасера (тур. muhasara), мухафиз (тур. muhafız), мушир (тур. müşir), нефер (тур. nefer), пешкеш (тур. peşkeş), редиф (тур. redif), риџал (тур. rical), руждија (тур. rüştiye), руфет (тур. hirfet), салта (тур. salta), сарф (тур. sarf), софта (тур. softa), суфара (тур. supara), тафтија (тур. sahtiyan), тевабија (тур. tevabi), тевдил (према тур. tebdil), тезгере (тур. teskere), текавуд (тур. tekaüdiye), телбиз (тур. telvis), темерут (тур. temerrüt), темре (тур. temren), тетриван (тур. tahtırevan), тећмил (тур. tekmil), теферич (тур. teferrüç), тувана (тур. tüvana), тугјан (тур. tuğyan), тумбећија/тумбећина (тур. tömbeki), тутија (тур. tutya), хара (тур. hare), харар (арар) (тур. harar), харба (тур. harbe), хатула (атула) (тур. hatıl), хашер (тур. haşir), џамадан (тур. camadan), џанфез (тур. canfes), џеба (тур. cebe), џелеп (тур. celep), џерида/џериде (тур. ceride), џерима (тур. cereme), шемшета (тур. şemse), шешана (тур. şişhane)55, шићар (тур. şıkâr). Наведене речи су махом арапског и персијског порекла, њихова етимологија може бити индикатор њиховог застарелог статуса, будући да је замена лексичког слоја из ова два језика била један од важних задатака Ататурковог језичког пуризма у оквиру спровођења језичке реформе.56 И поред интезивних пуристичких настојања, резултати на лексичком нивоу нису сматрани задовољавајућима. Данас савремени турски језик и даље бележи на хиљаде персијских и арапских речи. 55 Лексему шешана без квалификатора заст. бележи РСЈ. Анкета којом је испитано 52 студента Факултета политичких наука и Православног богословског факултета Универзитета у Београду показала је да нико од испитаника није знао да одговори на питање шта значи шешана. Лексема şişhane јавља се у турском језику још у једној варијанти, ближој изворном етимону şeşhane, и то само у изразу altı kaval, üstü şeşhane вук у јагњећој кожи. 56 О Ататурковом језичком пуризму и историјату рада Турског лингвистичког друштва в. Тан (2001: 1–18). 82 Овај мали сегмент лексике који смо приказали показује да су бројне лексеме део пасивног лексичког фонда, у речнику су дефинисане углавном навођењем турских синонима. ТЕМАТСКЕ ГРУПЕ Једно од подручја где је обављен мали број систематских истраживања је оно које се односи на лексичка семантичка поља у које долазе позајљенице у језик прималац, односно из којих долазе позајмљенице у језику даваоцу. Без обзира на то, јасно је да ту постоје многе правилности. На пример, освајачи ће позајмљивати имена места, имена за локалне биљне и животињске врсте, а језици покорених народа ће засигурно прихватати војне термине (исп. Венеман 2000)57. Турски језик, на пример, као језик освајачког народа, када је у питању лексика словенскога порекла бележи невелики број лексема које се могу сврстати у следеће лексичко-семантичке групе: 1) титуле и институције локалне власти: ban бан, Bolşevik бољшевик, boyar бојарин, çar цар (çareviç, çariçe), Duma (Дума), komita комитет, kral краљ (kraliçe), Menşevik мењшевик, sovhoz совхоз, soldat солдат, Sovyet совјет, voyvoda војвода; 2) јело, намирнице, пиће и предмети домаћинства: borç врста јела од цвекле и купуса, çuşka љута црвена паприка, ıştır блитва, kumpir кромпир печен у љусци, piruhi бурек, razmol крупно брашно, şaşlık врста јела од јагњећег меса, vişne вишња, votka вотка, semaver самовар, palaska пљоска; 3) сеоска превозна средства и земљорадничке алатке: briçka покривена коњска кола, çırnık врста бродића, kaleska коњска кола са четири точка, kosa коса, pulluk плуг, talika таљига, troyka тројка, zanka санке које вуку два коња; 4) одевни предмети: vatka нараменица, şapka шапка, gocuk кожух; 5) новчане јединице: zloti злот, ruble рубља, kopek копејка, dinar динар; 6) животиње: kuluçka квочка, som сом, soyka сојка, yarka велико пиле; 7) народне игре: mazurka мазурка, polka полка, kazaska врста народне игре; 8) географски појмови: step степа, tayga тајга, patika козја стаза.58 57 И у српском језику тематска група војска представља важан сегмент турцизама. 58 Детаљније о лексици словенскога порекла у турском језику в. Ђинђић М. (2006: 281–289). 83 Лексичко-семантичком анализом турцизама која се базира на формирању семантичких поља могу се извести закључци о месту овог лексичког слоја у српском језику. Семантичко поље представља комплексну функционалну јединицу лексичко-семантичког нивоа. Елементе семантичког поља чине речи са својом семантичком структуром. Речи у оквиру семантичког поља повезанe су заједничком концептуалном подлогом и њихове семантичке реализације чине основу релација у оквиру семантичког поља. Семантичка подела извршена је на сличан начин како је то рађено у радовима сличне тематике (исп. Пецо 1987, Петровић 2012, Шкаљић 1973, М. Ђинђић 2010 и сл.). Турцизми припадају низу семантичких категорија. Лексеме су условно подељене на тематске групе.59 Подела по групама се заснива на дељењу лексема са истом архисемом. У ову поделу уврштене су пунозначне, аутосемантичне речи: именице, придеви, глаголи, док су сви забележени прилози, којих је, разуме се, мањи број, издвојени у посебну групу. Подела је вршена на основу основне семантичке реализације сваке лексеме која представља стожер семантичко-деривационог гнезда. Овакав начин дељења би постао сложен уколико би се узимала у обзир и остала значења полисемантичних лексема, јер би то значило да такве лексеме припадају различитим семантичким групама. Одређене лексеме могле би да припадају и двeма различитим групама и на основу примарног значења. На пример, лексема гајтан структурално представља комад тканине, а функционално се односи на украшавање, али смо је ми сврстали у групу која се односи на тканине.60 С друге стране, трудили смо се да поделом буду обухваћене све лексеме, па су тако посебно издвојене по групама синсематичне речи: речце, везници, узвици61. Српски језик је позајмљивао и лексичке јединице овога типа чиме се није попуњавала лексичка празнина, већ су се њима богатила лексичка средства за исказивање различитих емотивних ставова 59 Тематске групе у граматичком смислу карактерише то да речи припадају истој граматичкој врсти, као и то да имају различиту или исту творбену основу (Драгићевић 1996: 99). У неким тематским групама било је нужно укључити и друге врсте речи (исп. тематску групу стања, радње, (активне и медијалне), понашања, осећања, околности). Детаљно о подели лексичких скупова према општости в. Драгићевић (2007: 234–241). 60 На овај начин стварају се такозване „замршене хијерархије” (tangled hierarchy) (Фалман 1979). 61 О семантичкој класификацији врста речи в. Гортан Премк (1997: 20–21). 84 појединаца према ономе о чему се говори, као и остваривање креативности у стилском изражају. У грађи постоје и такве лексеме које нису везане ни за једну тематску групу и које су дате као нераспоређене у одвојеном списку. Оваквом поделом лексема пружа се увид у којим терминолошким системима је највећи прилив лексичких јединица којима су се денотирале нове реалије и где је био највећи утицај турског језика као доминантног језика у друштвеним оквирима. Издвојили смо 47 тематских група: Религија, веровања, обичаји, митологија авдест, авет (авијез, авијест), аждаја (аждрахил), азраил, ала, алал, аламет, алах, амајлија, аман, бајати, Бајрам, бекташ, ваиз, вакуф, дервиш, див, дин, дова, ђаур(ин), ђунах, еблис, езан, емил, зећат, ибрет, икиндија, имам, иман, инџијел (инџил), ислам, јација, караконџула, каурин, кијамет, кисмет, китаб, ку(ј)исати, Куран, курбан, Мевлуд/Мевлуђ, мезар, мејит, мелећ, месела, мечет, минаре, мудериз/мудерис, мујезин, мукевит, мумија, мусаф, муселам, муслиман, налет, намаз, нафака, нимет, нур, ограјисати, окуисати/окујисати, пејгамбер, рамазан, рахмет, рећат, руја, салават, селам, селамет, сеџада/сеџаде, сихир, суна, сунет, сунит, табир, табирнама, табут, таксират, тандариха, текија, тенешир, теравија, теспих, тећбир, тилисум, тоба/тобе, турбе, ћаба, ћафир, ћефин, ћитаб, улема, умети-Мухамед, харам, хатиб, хатма, хафиз/хафис, хиџра, хоџа, худба, хурија, џамија, џемат, џеназа, џенет, џехенем, џин, џихад, џума/џумај/џумаја, шаман, шејтан, шеријат, шех, шехадет, шехит, шехри рамазан, џан, шијит. Јело, пиће, дуван ајвар, алва, алмасија, арак, базламача, баклава, башица, бенђелук, боза, булумаћ/булумач, бунгур, бурек, бурмут, гида, гурабија, долма, дуван, ђаврк, ђеврек, ђувеч, ђузлема/ђузлеме, екмек, заира, зејтин, зерде, зифт, јагла, јанија, јарма, јемек, јериште, јеџек, јогурт, јуфка, кавијар, кавурма, кадаиф, кајгана, кајмак, каља, капама, качамак, кешке, крџа, кушлук, лимунтос, локма, локум, маја, мафиш, маџун, мезе, мусака, муселез, нишеста /нишесте, нобе-шећер, 85 папазјанија, пастрма, паче, пекмез, пексимет, пендевиш, пењерлија, пилав, пирјан, пита, пихтије, раванија, ракија, ратлук, рецељ, сарма, симит/симита, сирће, сомун, султипита, супита, сутлија/сутилијаш, суџук, таин, тарана, таратор, тарчуг, тахан-халва, телфа, тирит, тузла, тулумба, тумбећија/тумбећина, туфахија, туршија, тутун, ћахија, ћеваб/ћевап, ћулбастија, ћуфта/ћуфте, ћуфтер, улутма, урда, хошаф, чај, червиш, через, чимбур, чолама, чорба, џибра, шарлаган, шербе/шербет, шећер, шећерлама/шећерлема, шира, шкембе, шкија, шуруп . Биљке абонос, авајлија/авајлика, анасон, ардал, арпаџик, аршлама, афион, бадем, бајам, балук/балукат/балукот, бамња (бамија/бамја/бамља), бехар, бибер, бимбер-грожђе/бимберово грожђе, боранија, бостан, буђ (буђа), васлеђен, веслиген/веслиђан/веслиђен, гонџе, дуд, дулек, ђезаплук, ђул, ђулабија, ђулашик/ђулашин, ђулиштак, ђунђибер, евенха/евењка замбак, зерделија, зерзеват, зерин /зерина/зеринкада, зумбул, игда, иђирот, инџирица, исиот, јапрак, јасмин, јерибасма, јоргован, кавак, кајсија, кана, карамут, каранфил, карпуз/карпуза, катмер, каћун, кафа, кестен, лала, леблебија, лимун, мајдонос, мелекша, нана, нар, наранџа, наут, памук, патлиџан, пиринач, саганлија, салеп, сарансак, селвија, сенабија, тарчин, терлема/терлемача, турунџа, ћетен, феслиген/феслиђан/феслиђен, фидан, хашиш, чалија, чам, чанибула, черевиз, чичак, чичек, чокот, џанарика, џанибула, шамдуд, шафран, шебој, шефтелија/шевтелија/шептелија, шимшир. Особине предмета, појмова уопште бајат, ексик, ерлав, кабаст, колај, максуз, мамур, паћ, рабатан, тавли, тазе, татли, ташли, темиз, турли, хасул. Људске особине, именовања према овим особинама, људи посебних особина абраш, аван, азгин, акмак, аламан, алапача, алчак, амза, асија, аџамија, баксуз, батил, бена, беслемаћ, билмез, биџа, бојни, будала, бутраст, гаип, 86 галатан, гариб, гуланфер, гурбет, дежмек, дели, дембел/дембелан, дикли, ђахил, ђиди, ђизла/ђизлија, ђузел, ђутурум, егав, ерав, зевзек, зенђил, зуђур, зулумћар, иђит, јарамаз, јогун, јолпаз, кадар, каил, калаш, калпозан, карађоз, караман, карли, катил, кекез, кркјалан, левента, лола, мазлум, мамуран, матух, махнит, муханат, мана, мангуп, матух, мурдар, муртат(ин), муфљуз, намћор, хаин, харамзада, палавра, пуфлак, пезевенк, пелтек, пишман, пушт, рази, роспија, сарош, севли, сојтарија, телбиз, темерут, тирјаћија, титиз, топал, торлак, туткун, ћескин, ћибар, ћос, ћусла/ћусло, угурсуз, узун, факир, фитмија/фитнија, хајђиди, хајлаз, хашарија, хезела, хорјат(ин), хрсуз, чакараст, чалишан, чолак, чулук, чуст, џенабет, џимрија, џуџа, шашав, шашкин, шебек, шен, шеремет, шерет, шишко. Стања, радње (активне и медијалне), понашања, осећања, околности авлајисати, анлајисати, ар, балдисати, бастисати, батерисати, батисати, батли, бахт, бeвут, белај, беслеисати, битисати, бонлук, варисати, вент, верак, гајрет, галама, гунгула, дармар, девер, дерт, диринчити/диринџити, докундисати, дослук/дослух, дранчити, дубара, дујисати се, ђебердисати, ђор, ејлук, ешак, зарар, за(х)мет, зевак, зијан, зијанћер, зор, зорт, зулум, инат, интачити се, инћар, ишарет, иштал, јагма, јазук, јал, јемин, јордам, кабајет, кабул, кајарити, калабалук, калити, калп, карар, карасевдах, кахар, кеисати/кехисати, кидисати, крдисати, кубура, кувет, курдисати, курисати, курталисати, куртариш, лакрдија, лаф, леш, маскара, мерак, мусаведа, муханет, нам, намуз/намус, нијет, осандисати (се)/осанисати се, пачариз/пачарис, пердашити, разђелдисати, рахат, резалет, резил, рз, рс, русвај, ршум, салдумити, салт, салтанет, сахтли, севап, севдах, севеп, сеир/сејир/сехир, сила/силе, сулајисати, сутурисати, табијат, талих, тамин, тарапана, таслаисати, тахмин, тедарућ, текмил, теминити, теоба, титрати, ћемал, ћеф, узур, уисати, ујдурма, утлеисати, фајда, фрљити, фурсат, хаир, хал, халабука, хасна, хатар, хашер, хелаћ, херити, хила, хир, хрз, хуја, чакнути, чалакати, чалекати се, чарлама, чектисати, чикарма, џеваб/џевап, џумбус, шамар, шан, шега, шер, шува/шухва. 87 Социјални односи, социјални статус ахбаб, аџуван, бећар, герз, дилбер, дост, душман/душманин, ђерз, ђувегија, ефендија, јаран, јауклија, јетим, јолдаш, јолџија, кавга, карахабер, кардаш, комшија, копиле, мегдан, мусафир, мухабет, муштулук, пајдаш, рефена, оксуз, садака, сахиб/сахибија, тевабија, тугјан, хабер, халајка, халк, ханума, хемшерија, чаме, челеби/челебија, шабан. Делови људског тела бен, бубрег, бут, далак, дамар, зулуфи/золуфи, кичма, коврча/коврџа, кркма, перчин, табан, ћела, чапра, шивета. Родбински односи адеш, акреба, амиџа, баба/бабо, баја, баџанак, буразер, дада, даиџа, евлад, нена, теза. Човек уопште адамлук, бијача, була, геџа/геџо, дуњалук, инсан, ихтијар, максум, мелез, милет, сибијан, сој, фукара, хадум ,чича. Одећа, обућа, тканине аба, антерија, арка, аспур/аспура, астар, асура, атлас, ахмедија, басма, башлик/башлика, без, бенсилах, бињиш, бошча, бурнус, бурунџук, бућма, вастан, гајтан, далаган, диба (дива), дизга, дизлуке, димије (димлије), дозлуци, долама, домбак, дувак, дугме, ђеисија, ђезија, ђечерма, ђозлуци, ђон, ђотлук, зар, зех, зобун (зубун), ибришим, илик/илика, ихрам, јаглук, јанкеса, јанџик, јапунџе, јашмак, јеменија, јеменије, јума-басма/јумбасма, кабаре, кадифа, каиш, калпак, калчине, катун, каук, кафтан, кече, колија, колчак, кондура, копоран, копча, крклама, кубруз, кумаш, кутнија, кушак, либаде, мавез, мавлута, марама, мества, минтан, мукадем, мутап/мутаф, папуча, пачалук, пашмаг/пашмага, пенџе, пеш, поша, пушћул, ракчин, рида, саја, салта, сандал, сандала, саргија, сарук, саџбаг, силах, 88 сипер/сиперак/сиперчић, скерлет (скрлет), талаган, тараболос/тарабулуз, тафт, теђел, терлидиба/терлидива, терлук, тира, тирше, тифтик, тозлуке/тозлуци, тока, топук, траболоз/траболос, тулбен, тунос/тунофес, тур, турбан, ћелепош/ћелепуш, ћерећа/ћереће, ћесма, ћулах, ћурак, ћурдија, улама, умајија, учкур, фереџа, фермен, фес, фирале, фистан, фута, хавлија, халат, халва, хампамук, хара, харванија, хаф, хрка, чакшире, чалма, чампраге, чамуља, чантра, чаптија, чарапа, чаруг, чатија/чаткија/чаткиња, чевра/чевре, чембер, ченар, чизма, чит, читма, чифтијане, чоха, џамадан/џемадан, џанфез, џеп, џока, џуба/џубе, џуздан, џуп, шајак, шал, шалвар, шалваре, шамалаџа, шамија, шемшета, ширит. Кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти аван, агршак, албашча, алка, амбар, аралук, ардија, ар-капија, атлукана, баглама, бадија, бакрач, балван, бардак, басамак, баскија, баџа, башта, беспара, бешика, бина, бој, боклук, бунар, вајат, ватан, дагара, дебе, деме, дењак, дивит, дирек, долија, домазлук, дувар, душек, душема, ђевђир, ђерам, ђердек, ђубре, ђугум/ђугун, ђустек, ексер, зарф, звекир, зембил/зембиљ, ибрик, ирам, јабана, јастук, јапија, јендек, јорган, казан, кавез, канат, капак, капија, кат, кашика, келим, кеса, кефа, киљер, кован, конак, кофа, кревет, крндија/крнтија, кутија, леген, лућум, макаре, мангал/мангала, мандал, матара, машала, машице, маштрафа, мердевине, мертек, милћ/милће, миљак, миндер, мум, мусандер/мусандера/мусандра, мутвак, мушебак, мушема, одаја, окагача, оклагија, олук, оранија, отлукана, оџак, пајанта/панта, паланга, пармак, пачавра/пачаура, пенџер, перда, пешкир, пештахта, пештемаљ, раф/рафа, реза, савак, сајван, сака, саксија, саланџак, сандук, сантрач, сарај, сатара, сахан, сач, саџак, сепет, серђен/серђер, сехара, силиџик, синија, синџир, скемлија, софа, софра, срча, сулдрма, сулундар, табла, тава, таван, талаш/талаша/талашика, тандара, тараба, тас, таслак, тахта, тебешир, текне, тенеф, тенџера, тепсија, теразије, тестија, топраг/топрак, трабозан/тробозан, тулум, ћаса, ћебе, ћемер, ћенифа, ћепенак, ћерт, ћерпич, ћерчиво, ћибрет/ћибрит, ћилер, ћилим, ћошак1, ћошак2, ћуп, ћутак/ ћутук, утија, уџера, фењер, филџан, фискија, фитиљ, фучија, хазбашча, хајат, хала, халват, халија, хамам, хан, харанија, 89 харар, харем, хатула, хуџера, чадор, чанак, чап, чардак, чаршав, чатал, чатма, чатра, чекма, чекмеџа, чекмеџе, черга, чесма, чивија, чинија, чирак, чокањ, чутура, џам, џезва, шатор, шедрван, шемсија, шиљте, шиш, шиша, шише, шише, шкемлија. Грађевине, објекти различитих намена амам, бедем, канара, караула, керајтана, кубе, кула, кауш, кулаб, мајдан, механа, табија, тараф(х)ана, тарих, ташмајдан, ћерана, ћуприја, хевзеџана. Вршиоци радње, занимања, занати амал(ин), аргатин, баждар, бакал, бербер(ин), дунђер(ин), ђувендија, ебејка, еснаф, занат, измет, јатак, казас, калуп, касап(ин), мемур, калфа, налбанта/налбантин, неимар, одабаша/одобаша, пеливан, руфет, самсар, сараор, сараф, сарач, сахија, сеиз/сејиз, сепија, суварија, табак, терзија, терџуман, ћатиб/ћатип, ћифта, хаким, хећим, улак, ченгија, чирак, чобан/чобанин, џелат, шегрт. Бројне су именице на –чија/-џија којима се именују различити занати: абаџија, авџија, алваџија, арабаџија, ашчија, базарђан, балугџија/балубџија, бардагџија, баруџија, бозаџија, бојаџија, бостанџибаша, бостанџија, бурегџија, бурмуџија, гајтанџија, дуванџија, духанџија, ђеврегџија, заирлија, зилџија, јазиџија, јорганџија, казанџија, каигџија, калајџија, калдрмџија, калпагџија, капамаџија, катранџија, каукчија, кестенџија, кованџија, кондурџија, кујунџија, кундурџија, лулеџија, мезилџија, мензулџија, мумџија, мутавџија, нанулџија, одаџија, пазарџија, пасманџија, патлиџанлија, пишерџија, рабаџија, ракиџија, сајџија, сакаџија, салебџија, симиџија, сомунџија, тамбурџија, таћаџија, терзибаша, тутунџија, туфегџија, ћарџија, ћахиџија, ћевабџија, ћебеџија, ћевабџија, ћурчија, фењерџија, фурунџија, халваџија, хапсанџија, хасурџија, хевзеџија, чајџија, чалгиџија, чамџија, чаругџија, чохаџија, чутурџија, џамџија, џелебџија, шербеџија, шећерлемџија, шећерџија. 90 Алати, прибор, справе, направе, предмети, лични предмети алат, барјак (бајрак), белегија, будак, бургија, данга, дилчик, долап, дурбин, ђерђев/ђерђеф, ђунија, зумба, јеге, јумак, кавра, казма, калауз, калем, камиш, качело, кесер, лепеза, лула, маказе, масат, менгеле, мосур, мумаказе, наргила/наргиле, параџик, пранге, ренде, сакије, сат, тарак, тезгере, темре, терак, терђај/терђах, тереџа, тестера, тетриван, томруке/томруци, торба, трпанџук, турпија, ћусегија, ћускија, урнек, устра, фалаге/фалаке, чакија, чакмак, чекић, чекрк, ченгел/ченгела, чибук, чимбар, чувалдуз. Државна администрација; управа; титуле ага, агалари, ајан, арзувал/арзухал, бег, беглербег, бедел/бедељ, беледија, берат, бешлија, бумбашир, бурунтија, валија, везир, већил, вилајет, дава, дахија, девлет, девширма, диван, диздар, ђумрук, ејалат, елчија, емер, емернама, емир, ешкија, забит, запт, зијамет, зиндан, изун/изум, испат, ићитуглија, ичага, ичоглан, јамак, јасак, јемин, јесаул, јесир, кабадахија, каваз, кавазбаша, каган, каза, кајд, кајмакам/кајмакан, калиф(а), капуданпаша, капућехаја, каракол, качак, кедив, кесим, кизлар-ага, крџалија, кулук, лала, мазбата, мамелук, мартолоз, мензил, меџлис, миралај, мудир, мукада, муктар, мула, мулазим, мулк, муселим, мутевелија, мутесариф, муфтија, мухасил, мухафиз, мухаџир, мухур, мушир, наиб, нахија, нефер, нобет, одалиска, падишах, паздаран, паша, пеик, пусула, раја, реис, рехим/рехум, риџал, саклет, сан, санџак, сејмен(ин), сенет, сердар, серхат, спахија, срклет, субаша, султан, сургун, суруџија, танзимат, татар(ин), тахт, таџ, тембих, темесук/темесућ, тескера, теслим, тестир, тефтиш, тура, ћефил, ћефш, ћехаја, учтуглија, фелах, ферман, фетва, хазна, хајдук, хакан, халиф/халифа, хан, хапс, хас, хатишериф, хућумет, церибаша, читлук, чифчија, џамахирија, шах. Коњарство ајам, ајгир, акар, алаша, арум, ат, ахар, бедевија, бејаз, билав, бињаџија, бињекташ, бињеџија, букагије, дизгин, дорат, ђебра, ђем, ђенђер, ђогат, ђола, егбе, ергела, јагрз, јарачити, једек, јова, јорга, кајас, катарма, каш, колан, кошија, кулаш, курада, кускун, мамуза, мензел, налча, обдуља, пајван, пуљат, 91 рахван, рахт, сејсана, серсам/серсан, тавла, теркија, тимар, туг, ћустек, узенгија/узенђија, улан, улар, ункаш, фушкија, фушкија, хампа, чампаре, чапкун, чешагија, чилаш, чифта, чул, џамбас, џелеп. Мере аршин, бучуг/бучук, дара, драм, дулум/дунум, ендезе, зурла, јунга/јуњга, кантар, ока, сијасет, табак, тесте, улчек, улчија, фира, черек/черег, шиник. Музика; музички инструменти борија, газела, гајде, дабулана/дабулхана, даире, даулбас, деф, дудук, зиле, кајда, каришик, нај, накара, терзијан, турћија, ћемане. Болести (људске и животињске) баг/бага, вренга, губа, дамла, дустабан, каракуш, мараз, сакага/сакагија, санџије, сараџа, френга, харарет, хаста, чиба, чурук, шап, шуга. Животиње акмаџа, акреп, арслан, багана, балабан, башуна, булбул, газела, дева, доган, домуз, ешек, загар, зердав, канџа, каплан, карабатак, каракул, кумра/кумрија/кумрикуша, курјук, лејлек, мајмун, нафа, панџа, папагај, равак, самур, сунђер, сурла, ћопек, фил, фурда, хајван, (х)ороз, циврија, чагаљ, чортан, чула, џингафа, шакал, шахин. Оружје балта, балчак, баљемез/ баљамез/баљумез, барут, бичкија, буздован, везма, демескиња/демешкиња, јалман, јатаган, кавал, калкан, кама, камза, канија, катије, кубуз, кубура, кумбара, кундак, куршум, лобод, миздрак, наџак, нишан, пала, паразлама, пафта, прангија, пусат, сагрија, салма, сачма, табанџе, тане, тетик, токмак, топ, топуз, туфек, ћила, ћорда, ћулум, фаља, фишек, хазна, 92 ханџар, харба, харбија, харешли, цагрије, чарак, џеба, џефердан/џефердар, џида, џилит, шешана. Метали, минерали, (драго) камење, хемијске супстанце и сл. алем, алмаз, амбра, бакар, биљур, варак, демир, ђумиш, катран, калај, креч, лем, мермер/мрамор, нишадор, пиринач, пируз, рубин, сават, седеф, срма, тел, тенећа/тенеће, томбак, тузруфа/тузрух, тутија, ћафурија, ћезап, ћилибар, ћумур, хакик, челик, џевер, џехенемташ, шап, шик. Накит; козметика; хигијена; украси адиђар, башлија, белензук/белензука, бурма, дрангулија, ђердан, ђулс, зећир, истифан, јуксук, мерџан, минђуша, миск, перваз, перишан, пирлит, пули, пулчаз, решма, сурма, такум, телеј, ћимлија, филдиш, халала, чекме, челенка, чембра, џиџа. Природа, околина ада, азур, баир, бент, богаз/богаза, бугија, бурум, далга, думан, ђердеп, јалија, јарак, јаруга, јендек, каја, кум, кумсал, лиман, мемла, мераја, орман, сахара, суват, тепе, тоз, ћувик, ћул, хава, чаир, чимен, чеврнтија, ђериз/џериз, џивар. Војска алај, аскер, башибозлук, бимбаша, делија, дундар, индат, јањичар, јарак, јузбаша, јуриш, лагум, мазгал/мазгала, метериз, мустафез, мухасера, низам, ограшје, ордија, паша, редиф, сераскер, табор, талум, тобџибаша, тобџија, топник, хорда, чарка, чауш, џењак. Друштвени живот, игре абер, аваз, адет, ајнак, акрам/акран, аманет, армаган, аџуван, бакшиш, барбут, башабаш, дернек, еглен, зијафет, јенђа, карађоз/карађол, каршилама, каршилук, кура, мат, мираз, мубарећ, нићах, ојнак, ормаган, пата, пекшеш, собет, тавла, теревенка, теферич, хедија, цар, чеиз, чочек, шеш-беш. 93 Боје боја, агазија, алдум, алев, бакам, гримиз, крмез, мор, пембав, чивит. Време; временске прилике акшам, буљук, вада, вакат, декика, земан, кијамет, кошава, саба, сабах, сабајле, самум. Трговина, место трговине алишвериш/алиш-вериш, базар, безистан/безистен, битпазар, вересија, гурема, дућан, еспап, караван, киоск, магаза, муштерија, ортак, пазар, сефте, смарлама, тарифа, тезга, тефтер, трампа, ћар, ушур, хесап, хисе, цифра. Новац акча, бешлук, игрмилук, каима, мангура, махмудија, меџедија/меџидија, пара, пуља, рубија, рушпа/рушпија, фундаклија. Расходи, дохоци, имовина ајлук, ирад, кирија, кусур, мал, пишерма, сермија, такрир, тапија, текавуд, ћелепир, улева/улефа, харч, хасаба, хашлук, џерима, шићар. Урбани живот дорћол, ерлија, илиџа, калдрма, касаба, махала, мерћез, сокак, чаршија, џерида/џериде (ђериде), џада, шехер. Образовање елиф, јазија, медреса, мејтеф, муалим, руждија, сарф, софта, сувал, суфара, талиб, тербије, џагара. Судство кадија, мешћем(а), мурасела, мурафа, синџилат, сиџил, хаким, шахит. 94 Порез, порески систем вергија, крсме, мирија, тарифа, туземин, хак, харач, џулус. Сеоски живот берићет, зират, муша, ћојлија, ћојлук, ћумез. Лекови мелем, еликсир, илач/илаџ, јакија, хап/хапа. Отрови зехер, сичан. Батине буџа, дегенек, канџија, корбач, сопа, ћутек, хајдамак. Рибарство даљан, сертме. Астрономија азимут, надир. Поморство, бродарство алајли, баш, думен, егије, елћен, казук, каик, ленгер, паламар, ђемија, паламар, пексин, скела, тумбас, харли, шајка. Прилози барабар, батал, башка, бели, белћим, бирдем/бирден, бумбарећ, бутумиле, дабетер, демек, ђа, ђаиз, ђене-ђене, ђоја, ђорђорице, ђутуре, ич, јаваш, јандал/јандан, јексик, јок, кастен/кастиле/кастилице, коџа, мазул, међер, мукте, 95 мутлак, муфте, натенане (натенани, натенану и натенахни) натерсуме, санћим, сербез/сербес, тахмина, тевдил, тувана, тумбе, ујмаз, усулане, чак, чок, џаба, џиле, џумле. Узвици aвај, анасана, аферим, бака, берија, билај/билахи,бисмилај/бисмилах, бре, бујрум, вај, дајана, дишер, дур/дура, ђела, ђерчек, ејвала, ефендум/ефендум бенум, ешкуна, јала(х), јурум/јурун, машала(х), медет, мерхаба, отур, пеке/пеки, сиктер, тандр, тоз, хазурала, хаирала, хај, хајде, хаша, хеј, чала, чик, шућур. Речце бар/барем, вала(ј), валах/валаха/валахи, елбет/елбете(на), еле, ја, таман, хич. Везници ама, бирдем/бирден, ем, инди, хеле. Појединачне негруписане лексеме бајдала, баква, буџак, ганилук, дера, дерман, диз /диза/дизија, зера, јафта, јерлија, каришик, кокија, мурећеп/мурећеф, пај, параћесик, парче, парампарче, реван, саганак, сент, сура, сурет, сурунтија, тафтија, текрар, тертиб, тећмил, техтерван, ћаге, ћенар, ћириш, чифт. Анализа тематских група у погледу њиховог статуса на плану савременог српског језика показује да највећи број лексема припада прошлости, историји језика или стилски обојеној лексици. Уз њих је нужно одређивање статуса лексичким нормирањем које подразумева навођење неког од квалификатора временске и стилске омеђености: историјски, архаично, а најчешће застарело. Поставља се онда питање у којим групама су се турцизми највише задржали и зашто. 96 Турски језик је извршио најснажнији утицај у следећим пољима: јело, пиће, биљке; вршиоци радње, занимања, занати; кућа, покућствто, окућница, грађевине, објекти; државна администрација, управа, титуле; војска; оружје; религија, веровања, обичаји, митологија, коњарство. Ове тематске групе бележе највећи број лексема62. Бројност чланова одређене групе у великој мери кореспондира са релевантношћу и важношћу лексичког утицаја у припадајућим пољима. Велики број турцизама је ишчезао из употребе заједно са реалијама које су означавале. Друштвеним и језичким развојем стварају се нове лексеме које потискују старе лексеме. На синхронијском плану може се условно говорити о губитку лексичких јединица или група речи, јер историја језика показује да се оне могу поново активирати кроз функционално-стилску употребу архаизма, историзама и сл.) (исп. Ристић 2006: 20). Међу побројаним групама репрезентативан је пример тематске групе државна администрација, управа, титуле, коју са аспекта лексичког нормирања чине историзми. Неке групе лексема припадају супстандарду данас, као, нпр., термини из тематске групе сродство који се нису у великој мери интегрисали у систем терминологије сродства, нити су истиснули домаће термине. Они представљају синониме за постојеће домаће називе. У жаргонској употреби је широко распрострањен назив буразер, који има статус нестандардне лексике. Из активне употребе ишчезле су читаве тематске групе турцизама: мере, новац, судство, природа, околина, порез, образовање, астрономија, бродарство и сл. Бројне нестандардне лексичке јединице мање фреквентне или ограничене употребе упућују се на стандардније и дефинишу се синонимима. Ограниченост њихове употребе исказује се навођењем неког од квалификатора. Оваквих је турцизама у готово свим тематским групама. Тематска група занати и занимања показује постојање великог броја лексема, што указује на то да је у терминолошком систему заната преовладавала лексика 62 Према подели оријентализaма по лексичко-семантичким групама у савременом бугарском језику коју је направила Бајрамова (2007: 36–117) изводи се закључак да је турски лексички утицај био доминантан у истим сферама као и у српском језику. Оријентализми су представљени у четрнаест лексичко-семантичких група: 1. соматизми, делови тела 2. здравље, болести, лекарство. 3. јело, пиће, продукти 4. написи 5. портрет човека 6. одело 7. украси, накит 8. музички инструменти, мелодије, песме 9. новац, расходи, дохоци, дуговања, отплата, таксе, порез 10. статус човека (социјални, адимистративно-друштвени, професионални, војни) 11. негативне људске особине 12. природа 13. биљке, дрвеће и плодови 14. фауна. 97 турског порекла.63 Са становишта савременог српског језика највећи број ових лексема може се окарактерисати као застарео. Управо су градске, а нарочито сеоске занатлије имале кључну улогу у продирању оријенталне културе и цивилизације на Балкан. Занатлије су, као и трговци, били главна спона између града и села и заслужни су за рушење барикада између хришћана сељака и муслимана у градским срединама, створених на основу религијских, класних, друштвених и сл. разлика. Сељаци занатлије су у своја села доносили разна занатска умећа из турских средина, а са њима и турске речи, као и бројне обичаје (Поповић 1983: 116). Лексика којом се именује поље коњарства била је у прошлости у општој употреби, док се данас већи део ове лексике не употребљава у свакодневном говору, јер појмови које именују дате речи више нису актуелни. Један мали део ове лексике припада општем фонду, док је међу њима много већи број стилски маркираних лексема.64 Увидом у статус и заступљеност стране лексике на дијахронијском плану, у књижевном језику предвуковског периода (од 1660–1817. године), дошло се до закључка да међу њима преовлађују турцизми чак у осам лексичко-семантичких 63 Илустрације ради, десетак година након Велике сеобе попис српског живља у Табану из 1704. године показује преовладавање занатске терминологије турског порекла. Знатан број лексема које означавају занате, занимања и звања представљају турцизми: абаџија, бакалин, балугџија, барјактар, бећар, бозаџија, бојаџија, дунђер, калајџија, капамаџија, кашикчија, кујунџија, лулеџија, симиџија, субаша, табак, таћаџија, телал, ћебеџија, ћурчија, хајдук, харамбаша, чобан, чорбаџија. И у каснијим пописима из 1737. и 1740. године јављају се одређени називи за занимања турскога порекла који нису забележени у попису из 1704. године: берберин, дуванџија, калфа, кафеџија, мумџија, ракиџија, сапунџија, терзија, торбар, чизмаџија, шегрт. Пописи из 1738. и 1740. године бележе одређени број презимена насталих од турских назива за занимања, као што су презимена Бузаџија, Табак, Терзија, Торбар и Ћурчија. Презимена којима је мотив номинације извесно занимање у попису из 1704. године представљала су надимке, односно занимање је навођено уз име у циљу ближег описа његовог носиоца, диференцирајући га од других истоимених особа. Издвајају се и презимена Топал, Топаловић и Чолаковић којима су као основ за патронимизацију на основу неког физичког недостатка послужили турцизми топал и чолак, који су данас застареле речи. На основу оваквих презимена којима је у основи апелативна лексика, односно надимак, може се говорити о релативно великој старини ових презимена, односно о раном установљавању презимена у овим крајевима у односу на неке друге области (исп. Ђинђић М. /Радоњић 2013). 64 Турцизми су најбројнији међу позајмљеницама у оквиру терминологије коњарства. Заступљени су са 28%, док су лексеме из других језика заступљене са 5%. У одређеним тематским групама преовлађују турцизми, као у тематској групи Називи предмета за тимарење, негу коња: гебре, ђебра, ђебрат, ђебре, кашагија, чешагија, затим у тематској групи Називи за коња одређене боје: агаз, дорат, ђогат, јагаз, јагрз, крхат (крат), кулаш, (х)алат, чилаш (ћилаш). Оно што карактерише ове лексеме јесте то да се оне користе искључиво за именовање коња према боји, за разлику од бројних домаћих лексема које се користе за и именовање других животиња: нпр. белац, белац, жутац, жућко и сл. Детаљније о турцизмима у терминологији коњарства в. Ђинђић М. (2009: 229–352). 98 група (занати, занимања, покућство, кулинарство, одећа и тканине, накит и украсни предмети, боје, аграрне културе и домаће животиње) од укупно једанаест анализираних група, као и то да их карактерише стабилност и висок степен адаптације. О високом степену семантичке адаптације сведоче и бројне лексеме којима се именује експресивно-емотивни садржаји у циљу постизања стилских ефеката, као средства за пејоративизацију, еуфемизацију и сл. (исп. Ристић 2006: 137–167). Управо ови турцизми, који припадају сфери која се односи на човека, задржали су свој статус и фреквентност у српском језику до данас65 (исп. Ђинђић М./Петровић 2013: 405–417). Данас, статус стандардне лексике у оквиру лексичког система српскога језика има углавном одређени број турцизама који припадају истим тематским групама, којима су припадали у предвуковском периоду: одећа, обућа, тканине; јело, пиће, дуван; биљке66; кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти; као и тематским групама алати, прибор, справе, направе, предмети, лични предмети; анатомија; метали, минерали, драго камење, хемијске супстанце и сл. У тематским групама ређе су заступљени прави термини чије се значење подудара са научним појмом; то су углавном ботанички термини, неколико хемијских и зоолошких. Чешћи су случајеви да турцизми имају и општа, нетерминолошка значења. Посебно бисмо издвојили тематску групу делови људског тела. Најчешће се делови људског тела именују домаћим лексемама, али српски језик бележи неколико именица турскога порекла за које, изузев лексема далак и дамар, не 65 Лексеме будала, намћор и баксуз добро су уклопљене у лексички систем и поседују семантичко- деривациона гнезда. Гнездо лексеме будала обухвата 21 дериват, гнездо лексеме баксуз 5 деривата, док гнездо лексеме намћор обухвата 4 деривата. Према фреквенцијској листи, управо се лексема будала налази међу најфреквентнијим лексемама, затим следе лексеме баксуз и намћор. Овакав статус у корелацији је са богатством семантичко-деривационих гнезда разматраних пежоративних речи. 66 Када је у питању лексика која се односи на жива бића, у српском језику биљни термини су показали далеко већи степен позајмљивања и адаптације у односу на зоолошке термине, што би се могло објаснити чињеницом да су Турци имали великог удела у унапређивању и ширењу воћарства, ратарства (Филиповић М. 1970: 111). Таква је ситуација у вези са овим тематским групама и у бугарском језику (Бајрамова 2007: 107–116). Друкчији резултати могу бити очекивани у другим језицима. С. Браун (1999) је направио листу од 77 појмова акултурације (ствари/концепата) који нису били познати америчким староседеоцима пре европске инвазије у 292 језика америчких домородаца. Резултати су показали, да су зоолошки термини знатно заступљенији у односу на ботаничке (И: 66). 99 постоје домаћи еквиваленти (бубрег, бут, далак, дамар, кичма, табан).67 Још раније је постављено питање како је могуће да су страни називи могли да истисну домаћу лексику у овако битној тематској групи која се односи на човечије тело68. У српском језику значајан је слој усвојене лексике која остаје ван домена лексике која се односи на материјалну културу и историју (делови тела, природне појаве, везници, узвици, речце, особине)69, а основни услов за овакву врсту утицаја јесте дужина међујезичког контакта. Сигурно је да постоји више разлога за овакву језичку појаву и потребно је и значајно у даљим истраживањима наћи неопходне одговоре. IV. ДЕРИВАЦИОНА АНАЛИЗА ЛЕКСЕМЕ СА НАЈБОГАТИЈИМ ДЕРИВАЦИОНИМ ГНЕЗДИМА Грађа СД речника турцизама броји 1130 гнезда. Анализом нису обухваћена она микрогнезда која укључују само придевске деривате (посесивни, квалитативни и релациони придеви), настале граматичком полисемијом од именичке творбене основе: нпр. јањичар (јањичарев, јањичаров, јањичарски); сарај (сарајски); ћафир (ћафирски). Такође, анализом нису обухваћена ни она гнезда чији деривати углавном представљају именице субјективне оцене: нпр. јелек (јелече, јелечић); долама (доламетина, доламица, доламчина); шалваре (шалваретине, шалварице, шалварчине), иако носиоци гнезда могу представљати једине номинационе јединице у лексичком систему којима се именује одређени појам. 67 Насупрот стању у српском језику, турски језик у свом инвентару назива за људске органе бележи само домаће називе, углавном старе и заједничке за све туркијске језике (Башдаш 2004: 53). 68 У вези са овим феноменом тешко је и објаснити чињеницу да се као покрајинске речи у Вуковом Рјечнику јављају домаће речи јетра и плућа, док је основни облик турцизам џигерица (црна и бела) (исп. Дешић 1990: 71). 69 Поред поменутог Блумфилдовог културног и интимног позајмљивања (исп. стр. 10 у Уводу), у литератури се овакве лексеме називају и етно-историјским позајмљеницама, док се лексеме којима се именују нове реалије називају културно-историјским позајмљеницама (в. Десницкая 1988: 134–136). 100 Гнезда која укључују придевске деривате и именице субјективне оцене јесу најбројнија у СД речнику турцизама и она указују на то да се граматичко варирање полазног семантичког садржаја по правилу изражава деривационим средствима70; у тим микрогнездима деривација се развија закључно са другостепеним именичким и придевским дериватима: нпр. диздар (11<0 диздар- ац; 12<0 диздар-ев; 21<12 диздарев-ица; 13<0 диздар-ка; 14<0 диздар-ов; 22<14 диздаров-ица; 15<0 диздар-ски); мајдан (11<0 мајдан-ски; 12<0 мајдан-чић); дорат (11<0 дорат-аст; 12<0 дорат-ина; 13<0 дорат-ић; 14<0 дорат-ов; 15<0 дора-че; 16<0 дора-чић). Најбројнији су међу њима првостепени суфиксални деривати, који у себи носе цео семантички садржај творбене основе (и архисеме и семе нижег ранга). Нашом анализом обухваћена су она гнезда која су састављена од пет и више деривата, и то она гнезда која немају само граматичку деривацију, већ код којих се јавља и семантичка деривација71: аба, абонос, авдест, авет, авлија, ага, ајгир, ајлук, акшам, ала, алак, алат, Арапин, аргат/аргатар, ашик, ашчија, баба/бабо, баг/бага, бадава, бадем, баждар, бајати, Бајрам, бакал/бакалин, бакар, баксуз, балкан, барјак, барут, башта, бег, бекрија, бена, бербер/берберина, бећар, бехар, бибер, боја, бостан, бубрег, будала, бунар, бургија, бурек, вересија, гајтан, геџа/геџо, губа, гурбет, даиџа, дели, дембел/дембелан, диван, дуван, дугме, дуд, дунђер, дућан, душман, ђогат, ђубре, ђумрук, ђутуре, ефенди, занат, зевзек, зејтин, измет, инат, ислам, јаваш, јаран, јаруга, јастук, јогун, јорган, јуриш, кафа(кава), кавга, кадија, кадифа, казан, каиш, кајсија, калај, калауз, калдрма, калем, калити, калуп, калфа, кантар, капија, касаба, касап/касапин, катран, каћун, каур/каурин, кашика, кеса, кестен, кирија, кичма, кован, коврча (коврџа), комшија, конак, копиле, копча, кревет, креч, кубура, кујунџија, кулаш, кулук, кундак, лагум, лакрдија, лепеза, лимун, лула, магаза, мајмун, мамуза, мамуран, мангуп, мезе, мелез, мелем, мерак, механа, мираз, Мисир, мукте, мула, мумија, мурдар, муслим, Мухамед, нишан, ортак, оџак, пазар, пајташ, памук, папуча, парче, паша, пекмез, пексин, пенџер, 70 Изузетак представља конверзија придева у прилог, прилога у речцу и сл. 71 Под семантичком деривацијом подразумева се семантичко варирање између двеју лексема из истог деривационог система и то оних од којих је друга дериват прве, изведеница од прве (Гортан- Премк 1997:137). 101 пешкир, пишман, рабаџија, раја, ракија, рахат, ренде, сакат, самсар, сандук, сарач, сат, севдах, седеф, сепет, сердар, симит, сирће, скела, скрлет, сокак, спахија, султан, сунђер, сунет, табак2, табан, табор, таван, тамбура, тандр/тандрк, татар, тезга, телал, терзија, тестера, теферич, тефтер, тимар, титрати, топ, торба, трампа, тулум, турпија, Турчин, ћар, ћатиб, ћевап, ћела, ћеф, ћилим, ћифта, ћор, ћос, ћошак, ћумур, ћуп, ћурак, узур, фитиљ, фрљити, фукара, фуруна, хаир, хајдук, хан, хапс, харам, харач, хасна, хаџ, чај, чам, чанак, чапкун, чарапа, чардак, чарка, чаршија, чекић, челик, черга, черек, чибук, чивија, чивит, Чивут/Чивутин (Чифут/Чифурин), чизма, читлук, чифта, чобан, чокањ, чорба, чоха, џаба, џамбас, џеп, џигера, џилит, џимрисати, џин, џумбус, шајак, шамар, шатор, шафран, шах, шашав, шега, шегрт, шен, шерет, шећер, шићар, шуга. С обзиром на то да деривати могу да дају важне информације о статусу турцизама од којих су настали, издвојићемо у посебну групу турцизме који имају богато развијену деривацију и на основу њих покушаћемо да донесемо извесне закључке у вези са њиховим статусом, местом које заузимају у оквиру лексичког система. С веома богатим гнездима издвајају се следећи турцизми: бакар, боја, будала, вересија, дуд, ђубре, каиш, кашика, кеса, кестен, креч, ортак, ракија, султан, таван, торба, ћилим, ћурак, хајдук, чарапа, чизма, чобан, чорба, џеп, шегрт, шећер72. Деривациони критеријум потврдио је и на примеру турцизама претпоставку о зависности између броја и типа деривата у једноме гнезду и семантичког потенцијала основне лексеме: 0 каиш м 1. дуга трака од коже (ређе од чврсте тканине) која служи као појас или за везивање. 2. оно што има облик каиша. 3. пом. једна од дасака којима се покривају бокови лађе. 4. лихва, зеленашење, каишарлук. 5. превара, подвала. Изр. стезати ~ скромније живети; ударити коме ~ преварити кога; 21<12 каиша- ње с гл. им. ← каишати (се); 11<0 каиш-ар м 1. онај који прави каише. 2. онај који се при пословању служи преваром, подвалом; лихвар, зеленаш, каматник; 22<11 каишар-ев, -а, -о = каишаров који припада каишару; 31<23 каишаре-ње с гл. им. ← каишарити; 23<11 каишар-ити, -им импф. бавити се каишарским пословима, 72 Исп. СД речник турцизама. 102 каматовати, варати; поступати као каишар (2); 24<11 каишар-лук м каишарски поступак, превара, подвала; лихварство, зеленаштво, каишарство; 25<11 каишар- ов, -а, -о = каишарев; 26<11 каишар-ски, -а, -о који се односи на каишаре и на каишарство: ~ интерес; 32<26 каишарски прил. попут каишара; 27<11 каишар- ство с каишарлук; 12<0 каиш-ати, -ам импф. I. 1. резати на каише (нпр. кожу, сланину). 2. браздити. II.~ се 1. кидати се. 2. вијугати се; 13<0 каиш-ац, -шца м дем. ← каиш, каишић; 14<0 каиш-ити, -им импф. → каишати; 15<0 каиш-ић м дем. ← каиш; 16<0 каиш-лија (у атрибутској служби) м направљен од каиша; 17<0 каиш-ни, -а, -о који се односи на каише; 18<0 каиш-чић* м дем. и хип. ← каиш; ПР11<23 ис-каишарити, -им пф. стећи каишарењем, преваром, заваравањем измамити (нпр. новце); ПР12<12 ис-каишати, -ам пф. 1. исећи на каише, на траке, раскомадати, распарати, поцепати. 2. изударати каишем; ПР13<14 рас-каишити, -им пф. необ. расећи на каишеве, поцепати, исцепати, раздерати; ПР14<23 у-каишарити, -им пф. преварити (на мери, у плаћању), закинути. Гнездо лексеме каиш показује значајан утицај творбене основе на значење деривата. Семантички садржај мотивне именице углавном се потпуно прелива у деривате или се развија по општим законима полисемантичног ширења.73 Такође, форманти утичу својим значењем на семантику деривата. Творбени форманти у овом гнезду су домаћег порекла, са изузетком форманта -лук код именице каишарлук. Овим формантом се појачава пејоративност основе, односно наглашава се негативно значење основинске речи. У прилог томе иде и именица каишарство, изведена помоћу конкурентног суфикса -ство, која се упућује на каишарлук, што указује на изразитију експресивну вредност суфикса -лук. У гнездима је, што је и очекивано, највећи број првостепених деривата, деривата насталих од простих речи. Присутни су у значајном броју и другостепени деривати, а они су углавном настали као резултат граматичке трансформације (нпр. чизм-ар → чизмер-ев; чизмар-ија; чизмар-ити; чизмар-ица; чизмар-ка; чизмар-ов; чизмар-ски; чизмар-ство). Трећестепени деривати се ретко појављују (исп. гнезда бакар, боја, каиш, креч, торба, чизма, чорба) и они су резултат радијалне граматичке деривације, с 73 О томе на који начин се остварује семантички однос деривата према творбеној основи в. Гортан-Премк (1987: 101–107). 103 обзиром на то да у творбеној основи носе најчешће цео садржај лексеме која је стожер гнезда. Деривати добијени ланчаном деривацијом су више резултат граматичке него семантичке деривације, јер у својој у творбеној основи имају цео, или готово цео, семантички садржај иницијалне лексeме (торбар-торбарка); ланчаном деривацијом настају и деминутиви од деминутива (торбица-торбичица). Закључујемо да ови турцизми припадају општем лексичком фонду. Такође, закључујемо да имају централно место у лексичком систему из два разлога: као прво, поседују богата деривациона гнезда; као друго, показали су највећу способност индуковања семантичких процеса у деривацији74. ЛЕКСЕМЕ БЕЗ ДЕРИВАЦИОНИХ ГНЕЗДА Лексеме без полисемије и деривације Уобичајено је да лексеме које имају богату полисемију имају и богату деривацију. Ово правило генерално важи и за турцизме, јер досадашња анализа турцизама показује да семантички процеси у деривацији прате семантичке процесе у полисемији. Највише деривата имају они турцизми које имају и највише значења. Око 43 процента турцизама из нашег корпуса има деривацију, док се око 57 процената турцизама није даље творбено развијало. Најпре смо издвојили из СД речника турцизама све лексеме које немају ни полисемију ни деривацију: 74 Важно је напоменути и то да се код одређеног броја лексема са широком полисемантичном структуром уочава слаб деривациони потенцијал. Нпр. перваз м 1. оно чиме је нешто опточено или обрубљено, обруб, опток, опшав, поруб. 2. украсни венац. 3. руб, ивица као граница нечега. 4. наслон на прозору, прозорска даска. 5. ограда, прсобран. Деривати: первазити, опервазити. Међу турцизмима знатан број лексема има богату деривацију, а само једно забележено значење: такве су лексеме бибер, кестен, креч, кутија, ракија, сокак, чарапа, пешкир, чорба. Разлог за то лежи у чињеници да су ови турцизми део одређеног терминолошког система и да за њих не постоји синоним домаћег порекла. Нпр. бибер м бот. тропска биљка чији се зрнасти плод употребљава као зачин Piper; плод те биљке. Деривати: биберача, биберисати, биберити, биберли, биберни, биберник, биберница, биберњак, биберњача, биберов, забиберавати, забиберити, набиберисати, обиберити, побиберити. 104 авлајисати, адамлук, адет, адеш, азраил, ајан, ајнак, акар, акмак, акмаџа, акреба, алајли, албашча, алдум, алев, алим, алишвериш/алиш-вериш, алмасија, амајлија, амал/амалин, амза, анасана/ана сана, анлајисати, арак, аралук, ардија, арзувал/арзухал, арка, ар-капија, армаган, арпаџик, аспур/аспура, астар, асура, атлукана, афион, ахмедија, аџуван, баг, бадија, базламача, базулмет, бака, баклава, бакшиш, балдисати, балугџија/балубџија, балчак, баљемез/ баљамез/баљумез, бамња, бар/барем, барбут, бастисати, батил, башабаш, башица, башлија, башуна, беледија, бели, белћим, бен, бенсилах, беслеисати се, беслемаћ, беспара, бешлија, бешлук, бијача, билав, билај/ билах(и), бињаџија, бињекташ, бињиш, бирдем/бирден, бирземан, бисмилај/бисмилах, битисати, битпазар, бичкија, бојни, боклук, бонлук, борија, бош, бујрум, букагије, булумаћ/булумач, бумбашир, бурнус, бурум, бурунтија, бурурет, бутраст, бутумиле, бућма, вада, ваиз, вај, вала(ј), ваља, васлеђен, вастан, вент, верак, веслиген/веслиђан/веслиђен, већил, газела2, гаип, гајрет, галатан, ганилук, гариб, герз, дабетер, дабулана/дабулхана, дагара, даире, далаган, далга, даљан, демескиња/демешкиња, данга, дармар, даулбас, дебе, девендел, девширма, декика, деме, демек, дерман, деф, дибидуз/дибидус, дивит, диз/диза/дизија, дизга, дизлуке/дизлуци, дирек, диринчити/диринџити, дова, доган, дозлуци, докундисати, домбак, дослук/дослух, дост, дранчити, дувак, дујисати се, дулведу, дулум, думан, дундар, дур/дура, душема, ђа, ђаврк, ђаиз, ђахил, ђебердисати, ђевђир, ђеисија, ђезаплук, ђезија, ђел(а), ђем, ђенђер, ђене-ђене, ђерз, ђериде, ђериз, ђерчек, ђизла/ђизлија, ђозлуци, ђоја, ђола, ђорђорице, ђотлук, ђугум/ђугун, ђузлема/ђузлеме, ђулабија, ђулашик/ђулашин, ђулиштак, ђунах, ђунђибер, ђунија, ђустек, евенха/евењка, евлад, егав, егбе, егије, езан, ејалат, ејвала, ејлук, елиф, елћен, елчија, емер, емернама, емил, ендезе, ерав, ерлав, ерлија, еспап, ефендум/ефендум бенум, ешак, ешкуна, забит, загар, замбак, звекир, зембил/зембиљ, зердав, зерде, зерин/зерина/зеринкада, зећат, зех, зехер, зијафет, зиндан, зуђур, зулуфи/золуфи, игда, игрмилук, измет, иђирот, иђит, илач/илаџ, иман, индат, инди, инсан, инџијел/инџил, инџирица, ирад, ирам/ирама, исиот, испат, истифан, ићитуглија, ихрам, ихтијар, ич, ичага, ичоглан, ишарет, иштал, јакија, јал, јалман, јанија, јанџик, јапунџе, јарак1, јатаган, јауклија, јафта, Јахудија, јашмак, јеге, јексик, јемин, јерибасма, јериште, јерлија, јесаул, јесир, 105 јетим, Јехудија, јеџек, јова, јогурт, јок, јоктур, јолдаш, јолпаз, јолџија, јорга, јузбаша, јуксук, јумак, јума-басма/јумбасма, јунга/јуњга, јурум/јурун, јуфка, кабајет, кавак, кавијар, кавурма, каган, кадаиф, кадар, каза, казма, казук, каил, каима, каја, кајарити, кајмакам/кајмакан, калабалук, калп, калчине, каља, камза, канара, канија, капама, капамаџија, каплан, капуданпаша, капућехаја, кара-, карабатак, карађоз1, каракол, караконџа/караконџула, каракуш, карамут, карасевдах, карахабер, карли, карпуз/карпуза, каршилама, каршилук, катарма, катије, качак, качамак, качело, каш, кедив, кеисати, кекез, келим, керајтана, кече, кешке, кизлар-ага, кисмет, китаб, кокија, колија, комитаџија, кофа, кошава, крдисати, кркјалан, крначичак/крначић, крсме, кубе, кубуз, кулаб, кум, кумсал, курада, курисати, куртариш, кутнија, кушлук, лала, леген, лејлек, либаде, лимунтос, лобод, лућум, мавез, мавлута, мазбата, мазлум, мазул, мајдонос, мамур, мангал/мангала, мангура, мани, мараз, мартолоз, матара, матух, мафиш, махмудија, машала, машала(х), маштрафа, медет, мејит, мелекша, мелећ, мемлећет, мемур, менгеле, мераја, мерћез, мерхаба, месела, мества, мечет, меџедија/меџидија, мешћем/мешћема, милћ/милће, миљак, минаре/минарет, минтан, миск, муалим, мудериз/мудерис, мујезин, мукада, мукадем, мукевит, муктар, мулазим, мулк, мумаказе, мурафа, мусака, мусандер /мусандера/мусандра, мусаф, муселам, муселез, мустафез, мутвак, мутевeлија, мутесариф, мутлак, муханат, муханет, муханит, мухасера, мухафиз, муџахедин, муша, мушебак, мушема, мушир, надир, наиб, нај, налет, налча, нам, намаз, намуз/намус. нана, нар, наргила/наргиле, натенане (натенани, натенану и натенахни), натерсуме, нафа, невакат, нефер, нимет, нишеста/нишесте, нобе- шећер, ограшје, одалиска, ојнак, оклагија, оксуз, окуисати/окујисати, оранија, ормаган, орман, осандисати (се)/осанисати се, отлукана, отур, паздаран, пазија, пај, пајван, пала, палавра, папазјанија, паразлама, параћесик, параџик, пасманџија, паћ, пачалук, пачариз/пачарис, паче, пејгамбер, пеке/пеки, пексимет, пембав, пендевиш, пењерлија, перишан, пешкун, пештахта, пештемаљ, пируз, пита, пранге, пулчаз, пуља, пуљат, пусула, пушћул, рабатан, раванија, разђелдисати, ракчин, раф/рафа, рахван, рахт, реван, резалет, рећат, рехим, рецељ, рз, риџал, рс, рубија, руја, рушпа/рушпија, савак, саганлија, сагрија, садака, саз, сајван, сакије, саклет, салават, саланџак, салма, салта, салтанет, самум, 106 сандал, сантур, санћим, санџије, сарансак, саргија, сарма, сарф, саћим/саћин, сахија, сахтли, саџак, саџбаг, сејсана, селамет, селвија, сенабија, сенет, серђен/серђер, серсам/серсан, сертме, сехара, сеџада/сеџаде, сибијан, сила, силиџик, сипер/сиперак/сиперчић, сичан, сиџил, скемлија, смарлама, сопа, сулајисати, сулдрма, султипита, сулундар, суна, сунит, супита, сурет, сурма, сурунтија, суруџија, сутлија/сутлијаш, сутурисати, суфара, табанџе, табија, табијат, табирнама, табут, тавла, тазе, такрир, таксират, талаган, талаш/талаша/талашика, талибан, тамин, тандариха, тане, танзимат, тапија, тараболос/тарабулуз, тарана, тарапана1, таратор, тараф(х)ана, тарих, тарчин, таћаџија, тафтија, тахан-халва, тахмин, тахмина, тахт, тахта, таџ, ташмајдан, тебешир, тевдил, теза, тезгере, текавуд, телбиз, телфа, тембих, темесук/темесућ, темиз, темре, тенеф, теоба, тепа, теравија, терак, терзијан, терлема/терлемача, терлидиба/терлидива, терџуман, тескера, теспих, тетриван, тећбир, тећмил, техтерван, тилисум, тира, тирит, тифтик, тоба/тобе, томбак, траболоз/траболос, трпанџук, тувана, тугјан, туземин, тузруфа/тузрух, тукмак, туфахија, тумбећија/тумбећина, тунос/тунофес, турбе, турунџа, тутија, туткун, ћезап, ћемане, ћенифа, ћерт, ћерчиво, ћескин, ћефин, ћефш, ћибар, ћибрет/ћибрит, ћила, ћилит, ћимлија, ћојлија, ћојлук, ћошак2, ћувик, ћул, ћулах, ћулбастија, ћусегија, ћустек, ћутак, ћутек, ћуфтер, узун, уисати, ујмаз, улак, улама, улева/улефа, улутма, улчек, умајија, умети- Мухамед, ункаш, урнек, устра, усулане, учтуглија, фалаге/фалаке, фереџа, ферман, фермен, феслиген/феслиђан/феслиђен, фетва, фидан, фил, филдиш, фира, фирале, фискија, фистан, фундаклија, фута, фушкија, хава, хавлија, хазбашча, хазурала, хаирала, хакан, хаким, хал, хала, халајка, халала, халат, халва2, халија, халк, хампа, хан, хара, харамзада, харанија, харарет, харба, харбија, харванија, харешли, харли, хас, хасаба, хатиб, хатишериф, хатма, хаф, хафиз/хафис, хашер, хевзеџана, хевзеџија, хедија, хезела, хелаћ, хефта, хизмет, хила, хиса/хисе, хич, хиџра, хошаф, хрз, худба, хуја, хућумет, хуџера, цар, чагаљ, чаир, чакараст, чакија, чакнути, чала, чалгиџија, чалекати се, чалија, чалишан, чаме, чампраге, чамуља, чанибула, чап, чаптија, чатија/чаткија/чаткиња, чеврнтија, чеиз, чекме, чектисати, чембра, ченар, ченгел/ченгела, червиш, черевиз, через, чешагија, чикарма, чимбар, чимбур, чит1, чифтијане, чок, чолак, чолама, чувалдуз, чуст, 107 џагара, џада, џамадан, џамахирија, џан, џанарика, џанибула, џанум, џеба/џебе, џебана/џебехана, џенабет, џењак, џерида/џериде, џериз, џерима, џехенемташ, џивар, џиле, џингафа, џихад, џока, џуздан, џулус, џума/џумај/џумаја, џумле, шалвар, шамалаџа, шамдуд, шан, шап, шарлаган, шахит, шебек, шебој, шедрван, шеик/шеих, шемсија, шемшета, шептелија, шерефа/шерефе, шехадет, шехит, шехри рамазан, шешана, шеш-беш, шивета, шиљте, шиник, шира, ширит, шиша1, шиша2, шише, шишко, шкемлија, шкија, шуруп. Међу турцизмима који немају развијена деривациона гнезда најбројније су једнозначне, односно моносемантичне речи. Турцизми који немају полисемију и деривацију далеко су бројнија група у односу на полисемичне турцизме који немају развијену деривацију. Моносемантичност је једно од битних својстава позајмљеница. Д. Гортан-Премк (1997: 41) наглашава да позајмљенице имају смањену способност полисемантичне и деривационе дисперзије, јер оне улазе у језик као номинационе јединице са семантичким садржајем у коме је изражена појмовна вредност, док остали елементи значења углавном изостају. Турцизми као важан слој стране лексике у српском језику ово и потврђују: међу турцизмима који не поседују деривацију највећи је број оних који се нису семантички адаптирали, који не поседују богатство семантичких елемената у своме семантичком садржају. Њих карактерише одсуство антонимичности и, често, одсуство синонимичности, неспособност развијања деривације и неуклопљеност у семантичку структуру лексичког система. Међу моносемантичним турцизмима доста је и термина, који припадају одређеним терминолошким системима и њих карактерише ограничена способност даље семантичке дисперзије: нпр. јатаган, оклагија, узенгија, фереџа. Будући да су ови термини у највећем броју случајева застарели и да не припадају активном фонду, они се ни као термини ни као застареле речи не могу анализирати семски, нити се могу метафорички ширити. С друге стране, термини могу да припадају специфичном лексичком фонду и у исто време да буду део општег лексичког фонда. Такви термини међу турцизмима су они који именују биљке, животиње, јела и они у својим основним 108 реализацијама бивају уједно и термини и речи општег фонда: акреп, наут, шебој, леблебија, нар, баклава, јогурт, сутлијаш. Ови термини као и сви остали термини могу се донекле развијати, добијати секундарна значења метонимијом и синегдохом, како у српском, тако и у турском језику: nohut, -du им. перс. бот. а. наут, леблебија (Cicer arietinum). б. семе, семенка те биљке. nar им. перс. бот. а. нар (Punica granatum). б. јестиви плод те биљке. Лексеме са полисемијом, а без деривације С обзиром на то да се приликом анализе издвојио један број турцизама који бележе више од једног значења, у посебну групу издвојили смо све турцизме који имају полисемију, а немају деривацију, јер то није уобичајена појава: ајам, акреп, аламет, ама, аман, амбар/амбер, ардал, аршлама, асли, ачик, баир, балабан, басамак, батисати, башлук, башлик/башлика, бе, бедел/бедељ, безбели, безистан/безистен, бејаз, белензук/белензука, бент, билмез, бимбаша, бимбер-грожђе/бимберово грожђе, биџа, боранија, бре, будак, бумбарећ, буразер, бутум/бутун, везма, гида, гонџе, гунгула, гурема, дагма, дара, девлет, дера, дикли, дилчик, довлет, домуз, дорћол, дрангулија, дубара, ђердек, ђутурум, ебејка, елбет и елбете(на), еле, еликсир, ем, ешкија, зар, зарф, зерделија, зерзеват, зећир, икиндија, илик/илика, ја, јазук, јамак, јандал/јандан, јапрак, јарак2, једек, јемек, кајас/кајаса, калаштура, карађоз2, каришик, кауш/кауша, киоск, колан, колчак, копоран, кошија, крндија/крнтија, кура, кушак, леблебија, лиман, мазгал/мазгала, маја, мана, маскара, маџун, машице, Мевлуд/Мевлуђ, медреса, међер, мензeл, мертек, миздрак, милет, мирија, мурасела, мурећеп/мурећеф, мутап, муштерија, наут, нафака, нена, нићах/ниће, одабаша/одобаша, ордија, паламар, паланга, пата, пачавра/пачаура, пеик, перда/перде, пеш, равак, ратлук, реза, рида, ршум, саганак, сантрач, сач, сепија, сермија, сијасет, собет, софа, срклет, сура, такум, тевабија, текија, текмил, текне, текрар, тенeшир, терђај/терђах, тереџа, теркија, терлук, тестир, тетик, тирше, тоз, топук, трабозан/тробозан, тулумба, турћија, турћијат, ћаге, ћафурија, ћелепош/ћелепуш, ћемал, ћенар, 109 ћерана, ћехаја, ћириш, ћумез, ћутук, узенгија/узенђија, улема, улчија, урда, ушур, фурда, фурсат, хај, хајдамак, хајђиди, хампамук, хатула, хеј, хрка, циврија, чак, чакмак, чампаре, чарак, чарлама, чекма, челенка, чембер, чукур/чукура, чулук, чурук, џеназа, џуба/џубе, шашкин, шебој, шер, шеремет, шех. Од укупног броја лексема које немају деривацију, око 13 процената је оних које имају полисемију, док око 87 процената припада онима које су једнозначне. Анализом вишезначних лексема установили смо да ове лексеме углавном имају слабије развијене полисемантичне структуре, у којима су најчешће у питању нијасне блиске по значењу даване у лексикографском опису под тачкама (а, б), а не под засебним тачкама: крндија/крнтија ж а. стара, дотрајала и од дуге употребе и дотрајалости неупотребљива или готово неупотребљива ствар, машина и др. (нпр. стари, покварени аутомобил и сл.). б. експр. човек оронуо и онемоћао од старости или болести. Ретке су лексеме које имају три и више значења: нпр. муштерија, акреп, челенка. Издвојићемо пример лексеме колан. За њу се са сигурношћу може тврдити да је изашла из оквира затвореног терминолошког система коњарства. Уколико се узме у обзир чињеница да термини не могу да остварују секундарна метафоричка, затим експресивна и фигуративна значења, лексема колан управо својим значењима указује и на своје место које заузима у лексичком фонду: као прво, својим основним значењем представља термин коњарства; као друго, секундарним значењима указује на некадашњу одомаћеност у систему српскога језика, посебно ако се узме у обзир да је лексема колан учествовала и у творби фразеологизма: колан м 1. појас који држи седло и самар чврсто уз коња, попруг. 2. заст. појас на оделу. 3. заст. фиг. веза. Изр. попуцали му сви колани све је код њега рђаво, све су га наде издале, постао је беспомоћан. О томе како је у ранијој фази језика ова реч била жива и продуктивна сведоче њени деривати који више нису у употреби: коланина, коланити, коланкиња, Колановић, колански, колансуз, коланче, коланчић, коланџија (исп. Ђинђић М. 2010: 262). 110 Међу турцизмима који немају деривациона гнезда забележени су и случајеви у којима су неке реализације терминолошке у оквиру полисемантичне структуре. У оваквим случајевима општа значења претходе терминолошким, што је и оправдано, јер се из термина не могу развијати друге семантичке јединице (исп. Гортан-Премк 1997: 124). Као пример наводимо лексему реза која има богату полисемантичну структуру: реза ж 1. а. уска гвоздена плочица којом се затварају врата са унутрашње стране, заворница, преворница, засун. б. затварач на вратима железничких вагона који се диже и спушта приликом отварања и затварања. 2. језичак у брави којим се помоћу кључа закључавају врата. 3. бразда, усек, засек. 4. бот. в. хајдучка трава (под хајдук). Изр. метнути (коме) резу на уста не допустити (коме) да говори; не говорити, ћутати. Навешћемо и полисемантичну структуру лексеме акреп: акреп м 1. покр. шкорпија, штипавац. 2. (Акреп) астр. сазвежђе Скорпиону зодијаку. 3. мршава, ружна особа (обично жена). Мислимо да је у случају лексеме акреп требало поступити на начин како је то учињено у РСЈ: акреп м тур. 1. нар. а. скорпија, штипавац. б. експр. ружна, мршава особа (обично жена). 2. (Акреп) астр. сазвежђе Скорпион у Зодијаку. Терминолошко значење свакако треба да буде наведено на крају, док значење настало метафоризацијом ружна, мршава особа (обично жена) треба да стоји иза основног значења, које је и терминолошко и опште, јер је од њега и развијено. Овде се запажа још једна битна појава: метафоричко значење је, што се тиче употребе речи, и најфреквентије. Основно значење лексеме скорпија, штипавац говорницима савременог српскога језика ретко је познато. На основу анкете спроведене међу испитаницима у Крагујевцу и околини (село Горња Сабанта), Младеновцу, Прокупљу и Грачаници75 добијени су интересантни одговори у вези са питањем шта значи реч акреп? Само је тринаест испитаника одговорило да лексема акреп значи шкорпија; свега шест испитаника није дало одговор; највећем броју испитаника је ова лексема позната у значењу ружна особа. Оно што је заједничко свим одговорима је то да нико није прецизирао да је 75 Анкетом је обухваћено 117 испитаника (Младеновац 34, Грачаница 19, Прокупље 43, Крагујевац и Горња Сабанта 21). 111 то искључиво ружна женска особа. Уколико погледамо дефиниције у наведеним дескриптивним речницима, оне наводе као квалификацију и мршава особа. Само један одговор нам је потврдио ово значење. Било је и оних ретких, другачијих одговора, а свима је заједничко да су негативно конотирани: нпр. неваљала особа, будала, баксуз, створење хорор природе, дебил, сноб, змија, ђаво, звер, пацов, даждевњак, лош човек, инсект, штакор, наопак човек, човек који није цењен у друштву, неурачунљива особа, габор, ругоба, наказа, авет, страшило. Поред пунозначних речи (именица, глагола, придева, прилога) забележене су и непунозначне речи. Међу турцизмима има и оних непунозначних речи које означавају релацију, а то су нпр. везници: ама, бирдем/бирден, ем, инди, ја. С друге стране, забележене су оне непунозначне, модалне речи које означавају став лица према ономе о чему се говори: речце: ама, бар/барем, валај, елбет/елбете(на), еле, ја, хич, као и узвици: анасана (ана сана), бака, бе, бре, билај/бијах, бисмилај/бисмилах, бујрум, дур/дура, ђел(а), ђерчек, еле, ефендум (ефендум бенум), ешкуна, машала(х), медет, мерхаба, отур, хазурала, хаирала, хај, хеј, чала. Неке од ових непунозначних речи се јављају у две, па чак и три функције: ја 1. покр. речца за потврђивање (у одговору изриче слагање, сагласност, пристанак на што) јест, да. 2. раставни везник: или … или. 3. узвик у чуђењу или дивљењу. ама 1. везн. а. за истицање супротности; али, већ, а. б. а појачавање: баш, управо. в. бар, барем. 2. речца за појачавање а. неког тврђења или одрицања. б. питања, чуђења, заповедања. Како бисмо стекли увид у то које су од ових лексема и даље активне данас, ексцерпирали смо из РСЈ турцизме који немају деривацију. РСЈ, као речник савременог српског језика, бележи само одређен број турцизама који немају деривацију: алев, акреп, ама, амајлија, амал/амалин, аман, амбар/амбер, арпаџик, аршлама, асура, афион, ахмедија, баклава, бакшиш, балдисати, балчак, бамња, бар/барем, безистан/безистен, билмез, бимбаша, битисати, боранија, бре, будак, букагије, буразер, бурунтија, вај, алај, гунгула, даире, дара, дармар, дебе, деф, дибидуз/дибидус, дирек, диринчити/диринџити, дослух, дрангулија, дулум, ђа, 112 ђевђир, ђем, ђене-ђене, ђулабија, езан, еликсир, ем, загар, зар, зарф, звекир, зембил/зембиљ, зулуфи/золуфи, иман, исиот, ја, јанџик, јарак2, јатаган, јогурт, јок, јуфка, кавијар, кавурма, каган, кајас/кајаса, кајмакам/кајмакан, калабалук, калаштура, каља, капама, карабатак, каришик, качак, качамак, кече, киоск, колан, копоран, кофа, кошава, крндија/крнтија, кубе, кушак, леблебија, либаде, лиман, лимунтос, маја, мана, мангал/мангала, мартолоз, маскара, мафиш, машице, мевлуд/мевлуђ, медреса, менгеле, минаре/минарет, мудериз/мудерис, мујезин, мукада, мусака, мушема, муштерија, надир, намаз, нар, натенане, наут, нафака, ока, оклагија, паздаран, паламар, папазјанија, пата, пачавра/пачаура, пексимет, перда/перде, пеш, пита, пуља, пусула, пушћул, рабатан, ратлук, раф/рафа, реза, рс, салта, самум, сантрач, саргија, сарма, сач, сенабија, сепија, сијасет, софа, сулундар, сунит, сутлија/сутлијаш, тазе, тане, тапија, тарана, тарапана, таџ, ташмајдан, текија, терзијан, теркија, тетриван, тоз, турбе, турћијат, ћаге, ћемане, ћошак2, ћувик, ћулах, ћулбастија, ћумез, ћустек, ћутак, ћутек, ћутук, узенгија/узенђија, уисати, улема, умајија, ункаш, устра, ушур, фереџа, ферман, хај, хан2, хатиб, хатишериф, хеј, чагаљ, чак, челенка, ченгел/ченгела, чешагија, џада, џамадан, џамахирија, џанарика, џеназа, џихад, џума/џумај/џумаја, шебој, шеик/шеих, шех, шехит, шешана, шира, ширит, шкија. У РСЈ нашло се само 14 процената оних лексема које немају своја гнезда у СД речнику турцизама. Ове лексеме углавном припадају активном лексичком фонду, а међу њима су ретке, али уједно и веома фреквентне лексеме са више значења: нпр. папазјанија, боранија, дрангулија. Код активних лексема постоји могућност даљег метафоричког ширења, какав је случај код лексеме боранија: 2. експр. (обично са атрибутом ситна) а. безначајни људи. б. безначајна ствар, ситница. Код других неретко долази до смањења броја значења: нпр. сијасет се данас користи само у значењу мноштво, велика множина, сила чега, док РСЈ не бележи секундарна значења ове лексеме забележена у Речнику МС: неприлика, беда, зло, напаст; бука галама; казна; текија се користи у значењу зграда, муслимански манастир у коме дервиши обављају верске обреде, док значења капелица, маузолеј, гробница неког свеца и значење извор, врело, студенац више нису актуелна. Код лексеме ћумез примарно значење живинарник за кокоши, 113 кокошињац потиснуто је секундарним значењем запуштен, влажан и прљав стан или крчма; Увидом у овај сегмент, односно турцизме у РСЈ који немају развијену деривациону способност, може се одредити статус свих забележених турцизама без деривационе способности у СД речнику турцизама: - велики број речи више није део стандарда, оне углавном припадају пасивном фонду и губе се из језика; - међу њима је највише застарелих речи: алишвериш, везма, вент, довлет, дост, ђахил, качак, курада, кум, куртариш, кутнија, кушак, кушлук, мавез, хевзеџана и сл. Затим следе термини попут: кадаиф, каља, капама, карамут, качамак, медреса, нана, нар, тулумба, туфахија, хан. Забележени су и историзми: јемин, јузбаша, каза, кајмакам, капуданпаша, коџабаша; - међу речима које су и даље део активног фонда највећи је број стручних термина који припадају терминолошким групама: јело, пиће, одевање, биљке, покућство, религија, док термини из области науке нису заступљени; - одређен број непунозначних речи турскога порекла има стабилно место у савременом српском језику: ама, ем, јок, чак и сл.; - мали број је вишезначних лексема, које ретко бележе више од три значења; - уколико нису термини, оне нису довољно адаптиране, бар не семантички, с обзиром на то да немају деривацију и развијену полисемију. Анализирани сегмент потрвђује тврдњу да ако нека позајмљена реч има много деривата, она је уврежена и прихваћена у српском језику, а ако има сиромашну полисемију и деривацију, она није довољно адаптирана (Драгићевић 2007: 189). О ТУРСКИМ СУФИКСИМА Временом се из великог броја лексема турског порекла издвојио известан број суфикса који су се осамосталили и који учествују у формирању врло продуктивних творбених модела. Турски језик као аглутинативни језик поседује велики број суфикса који служе за творбу нових речи. За њега је карактеристична суфиксална творба речи код које се суфикси додају на корен или на основу речи 114 (Чаушевић 1996: 436–437). На тај начин изводе се од именица нове именице, придеви, глаголи, од глагола се изводе именице и сл. (Хенгирмен 1999: 415). Ми се у нашем раду нећемо бавити детаљном анализом турских суфикса. Као прво, турски суфикси су детаљно обрађени у српском језику у новије време (Радић 2001) 76. Најважнији међу њима су суфикси -чија/-џија, -лија, -лук,-ана, који су због своје добре адаптираности и старине у неким изворима сврстани и међу домаће суфиксе (Клајн 2003: 218)77, а који ће бити предмет одређене анализе уз све остале забележене суфиксе турског порекла. Као друго, наша анализа не обухвата сва хибридна образовања78, већ искључиво образовања у коме су оба елемента турскога порекла, што утиче на обим и домете анализе. Оно што ћемо у даљем разматрању код сваког суфикса понаособ истаћи, односи се на суфиксни творбени начин у којем су турски суфикси послужили и за грађење нових именица с турском основом на основу аналогије, а које као такве не постоје данас у турском књижевном језику, нпр. тухафли, (tur. tuhaf+li)= tuhaf; занатлија (zanaat+li) = zanaatçı и сл. (Ђинђић М. 2013а: 236). Овде свакако не треба доносити коначан суд, јер се наше поређење своди на савремени, синхронијски пресек, што не искључује могућност да су неке од тих изведеница постојале у некој фази у турском језику, у неком од турских дијалеката, јер смо турцизме преузимали и из турских дијалеката. Такође, осврнућемо се и на све оне суфиксе који су остварили мањи утицај, као што су именички суфикси -баша (уколико творенице са елементом -баша схватамо као изведенице), -дар/-тар, -суз и -џик, придевски и прилошки суфикси попут -ли, -иле. Данас је, гледано из синхронијске перспективе, тешко утврдити обим позајмљивања лексема изведених турским суфиксима, али се извесни закључци могу изводити руководећи се двема претпоставкама: 1. У првој фази, преузимане су и турске основинске речи, као и одређени деривати, који су за овдашње говорнике представљали немотивисане речи. 76 О овој студији в. Радовић-Тешић (2001); Петровић (2002). 77 Детаљном анализом најфреквентнијих суфикса П. Радић (2001:109–115) издваја суфиксне деривате: -џија (-аџија, -анџија, -еџија, -енџија, -иџија), -лија (-алија, -анлија, -ајлија, -елија), -лук (- алук, -анлук, -енлук, -илук, -инлук). 78 Комбинацијом ових суфикса са домаћом основом настао је велики број хибридних речи (рачунџија, клопаџија, интережџија, факултетлија, пубертетлија, дугајлија, кукавичлук, простаклук, цицијашлук, куглана, оружана, топлана), чиме они постају средство стилистичке деривације (Ћорић 2008: 224). 115 2. У другој фази, турски творбени форманти су се након адаптације у турским дериватима могли рано издвојити као посебне творбене јединице у односу на немотивисане турске речи79. Постоји известан број лексема за које се са сигурношћу може тврдити да су немотивисани турцизми, односно да су као такве и преузете, да нису настале као резултат домаћих твоrрбених процеса од осамостаљених турских суфикса. Потврду томе налазимо у чињеници да код таквих речи први, основински део никад није као такав посведочен у српском језику: а. суфикс -лук: ајлук (тур. ← ay, месец); аралук (тур. aralık ← ara, растојање, размак); бенђелук/бенџелук (тур. bengilik ← bengi, бесмртан, вечан); дизлуке/дизлуци (тур. dizlik ← diz, колено); домазлук (тур. damızlık ← damız, штала); ејлук (тур. iyilik ← iyi, добар); игрмилук (тур. yirmilik ← yirmi, двадесет); калабалук (тур. kalabalık ← kalaba, мноштво); каршилук (тур. karşılık ← karşı, супротан, наспраман); кушлук (тур. kuşluk ← kuş, птица); муштулук (тур. muştuluk ← muştu, радосна вест); терлук (тур. terlik ← ter, зној); ћојлук (тур. köylük ← köy, село); читлук/чифлук (тур. çiftlik ← çift, орање); б. суфикс -џија: авџија м (тур. avcı ← av, лов); бињаџија (тур. binici ← bini пењање; узјахивање); кујунџија (тур. kuyumcu ← kuyum, накит, златарска роба; накит са драгим камењем); суруџија (тур. sürücü ← sürü, стадо, крдо); в. суфикс -лија: ђизла/ђизлија (тур. gizli ← giz, тајна); јауклија (тур. yavuklu ← yavuk, веридба); (ј)ерлија (тур. yerli ← yer, место); пењерлија (тур. peynirli ← peynir, сир); ћојлија (тур. köylu ← köy, село); г. суфикс -ли: тавли (тур. tavlı ← tav, влажност); харешли (тур. hareli ← hare, таласаста шара); турли (тур. türlü ← tür, врста, тип); д. суфикс -ана: отлукана (тур. otlukhane ← otluk, пласт сена); шешана (тур. şişhane ← şeş, шест); тараф(х)ана (тур. darphane ← darp, ковање новца). Као што смо већ напоменули, у даљој анализи акценат ћемо ставити на суфиксни творбени начин у којем су турски суфикси послужили и за грађење 79 Конкретно, Ћорић (2008: 66) изводи закључак да се суфикс -џија рано могао осамосталити као творбена јединица у односу на основинске (немотивисане) турске речи. Потврду налази у грађи из Сремчевих дела, наводећи примере који не постоје у Шкаљићевом речнику, нпр. бућмеџија, гајтанџија, ћеманеџија, напомињући да основинске речи бућма, гајтан и ћемане бележи Шкаљић. Овакви закључци се могу применити и на све остале суфиксе који представљају отворене и продуктивне творбене типове. 116 нових речи с турском основом на основу аналогије, а које као такве не постоје у турском књижевном језику. Такође, предмет наше анализе биће пружање увида у статус изведеница за турским суфиксима, а у вези са тим и компаративни преглед стања разматраних суфикса у турском језику. Суфикс -чија/-џија Суфикс -чија/-џија у турском језику има облике -ci, -cı, -cu, -cü/-çi, -çı, -çu, - çü; њима се изводе именице углавном од именичких, ређе придевских основа које означавају: а. имена особа одређеног занимања: tarihçi историчар, gazeteci новинар, isçi радник; б. имена особа са склоношћу ка нечему: inatçi инаџија, yalancı лажов, şakacı шаљивџија; в. имена особа одређене идеолошке припадности, политичке припадности: solcu, левичар, sağcı десничар; г. особе са привременим статусом или својством: davacı тужилац, şikayetçi жалилац, yolcu путник (исп.Чаушевић 1996: 438; Бангуоглу 2011: 164–165: Ђинђић 2012: 171–172). У српском језику овај суфикс спада у најпродуктивније међу турским суфиксима. У фонду Речника МС налазе се бројне именице изведене помоћу суфикса -џија80: абаџија, авџија, алваџија, арџија, арабаџија, ашигџија (ашикчија), бадаваџија, балугџија, бардагџија, басмаџија, баштованџија, бињаџија, бињаџија, бојаџија, бунарџија, бурмуџија, гајтанџија, галамџија, гурбеџија, диванџија, дуванџија, дућанџија, ђеврегџија, егленџија, екмеџија, занаџија, зулумџија, зурлаџија, инаџија, јабанџија, јанкесеџија, јолџија, јорганџија, каваџија, кавеџија, кавгаџија, каигџија, калдрмџија, калпагџија, камаџија, кантарџија, канџија, капамаџија, капиџија, кафеџија, кесеџија, кестенџија, кирајџија, кириџија, 80 Највећи број именица изводи се од именичке основинске речи. Од глагола се суфиском - џија изводе стилски маркиране именице којима се именују особе, најчешће зато што је и основна реч негативно маркирана: нпр. галамџија, инаџија (исп. Бабић 2002: 222). Стилски су обележене и именице изведене од прилога: бадаваџија и мукетеџија. 117 кованџија, конагџија, конаџија, кујунџија, кумбараџија, кундурџија, лагумџија, магазаџија, мезилџија, мегданџија, мерагџија, механџија, миражџија, муктаџија, мумџија, мутабџија, мутавџија, муфтаџија, муштулугџија, нанулџија, одаџија, пазарџија, параџија, пасманџија, сакаџија, салебџија, салтаџија, сајџија, сахаџија, сеирџија, сефтеџија, сехирџија, сомунџија, сунеџија, суруџија, табирџија, таинџија, тамбурџија, таћаџија, телалџија, тенећеџија, тобџија, тутунџија, туфегџија, ћахиџија, ћебабџија, ћириџија, фењерџија, хаберџија, хаирџија, халваџија, хамамџија, ханџија, хапсанџија, хасурџија, хевзеџија, чалгиџија, чамџија, чаркаџија, чаругџија, чекргџија, четеџија, чизмеџија, чоканџија, чорбаџија, чутурџија, џелебџија, шербеџија, шећерлемџија, шићарџија. Суфикс -чија представља дијалекатску варијанту од суфикса -џија (Клајн 2003: 208). Изведенице у којима се налази углавном представљају синониме за уобичајеније изведенице са -џија:81 ашикчија → ашигџија, екмекчија/екмешчија → екмеџија, мирашчија → миражџија, салепчија → салебџија, џелепчија → џелебџија. Одређене лексеме са суфиксима -чија/-џија се у лексикографској пракси у Речнику МС представљају као дублети у једнакој употреби: калпакчија = калпагџија, муштулукчија = муштулугџија, туфекчија = туфегџија, чибукчија = чибугџија. Као дублетни представљене су и истокоренске изведенице са суфиксима - чија и -лија: џумбушчија = џумбушлија. Неколико је турцизама који се јављају само са суфиксом -чија: ајлукчија, ашчија, каукчија, нобечија, севапчија, ћурчија82, чифчија. Многе од ових именица се данас не употребљавају, припадају пасивном лексичком фонду и у највећем броју случајева маркиране су неким од квалификатора којим се ове лексеме обележавају као застареле, покрајинске, индивидуалне и сл. П. Радић (2001:17–22) изведенице овога творбеног модела 81 С. Стаховски (1961) истиче да је варијанта -џија далеко фреквентнија у односу на -чија, чак и у случајевима када јој не би било место у самој турској речи: нпр. бурегџија од тур. börekçi, где долази до озвучавања претходног консонанта. 82 Ћорић (2008: 44–45) наводи да се именица ћурчија може посматрати као неизведена, фонетски и морфолошки адаптирана од тур. kürkçü, али и да се може говорити и о суфиксу -ија са аломорфном основом ћурчија (← ћурак). 118 издваја у три семантичке категорије: 1) изведенице које именују вршиоца радње, пре свега занимање (дућанџија, тобџија); 2) изведенице које именују „особу са каквом доминантном особином” (бадаваџија, галамџија); 3) изведенице које именују особу са израженом цртом припадања, односно учествовања у нечему (патролџија). Бројна су образовања са турском основинском речју и суфиксом -џија, које не бележи савремени турски књижевни језик: аршинџија (← тур. arşın) м а. онај који мери аршином. б. фиг. онај који се не сналази у ономе што је ново; онај који не схвата ново доба; ашигџија (ашикчија) (← тур. âşık) м онај који ашикује, који води љубав, љубавник; буздованџија (← тур. bozdoğan) м → буздован; бунар-џија (← тур. pınar) м стручњак за копање бунара; гајтан-џија (← тур. kaytan) м занатлија који израђује гајтане; галамџија (← тур. ağlama) м онај који галами, лармаџија; разметљивац; диванџија (← тур. divan) м 1. онај који суделује, учествује у дивану (2). 2. разговоран човек; дуванџија (духанџија) (← тур. duhan) м 1. продавац дувана. 2. страстан пушач дувана; егленџија (← тур. eğlen) м говорник, забављач; зилџија (← тур. zil) м занатлија који израђује зиле и друге предмете; зулумџија (← тур. zulüm) м → зулумћар; јордамџија (← тур. yordam) м онај који јордами, охол, умишљен човек; кесеџија (← тур. kese) м друмски разбојник, човек који вреба и напада путнике на друмовима, насилник, силовит човек; кованџија (← тур. kovan) м пчелар; мерагџија (← тур. merak) м → мераклија; муктаџија (← тур. müft) м → мукташ; мутавџија (← тур. mutaf) м занатлија који израђује мутапе, покровце или простирке од козје длаке, струнар, мутабџија; муфтаџија (← тур. müft) м → муктаџија; 119 муштулугџија (← тур. muştuluk) м = муштулукчија особа која прва донесе, јави радосну вест, добар глас; пишерџија (← тур. pişirme) м заст. пећар, хлебар који и јело готови и продаје; сакаџија (← тур. saka) м онај који у сакама развози и продаје воду; салтаџија (← тур. salta) м возач који вози само људе (а не робу или пртљаг); сефтеџија (← тур. siftah) м први купац; скелеџија (← тур. iskele) м скелар; сомунџија (← тур. somun) м пекар који пече и продаје сомуне; сувалџија (← тур. sual) м испитивалац, судија; табирџија (← тур. tabir) м покр. тумач снова; таинџија (← тур. tayın) м војни интендант за храну; таћаџија (← тур. takke) м заст. мајстор који израђује кожне капе; телалџија (← тур. telal) м → телал; ћарџија (← тур. kâr) м 1. онај који је лаком на добитак, зараду. 2. заст. трговац; хаирџија (← тур. hayır) м покр. добротвор, дародавац; хапсанџија (← тур. hapis) м чувар хапса, затвора; хатарџија (← тур. hatır) м онај који ради према наклоности, пристрастан човек; чутурџија (← тур. çotra) м занатлија који израђује чутуре; џелебџија (← тур. celep) м трговац стоком; шићарџија (← тур. şikâr) м безобзиран човек увек спреман да извуче шићар, лакомац на добит без труда; пљачкаш, гуликожа. За одређене творбене типове са суфиксом -џија постоје конкурентни, продуктивнији нетурски форманти исте творбене категорије83: -ар: баруџија/барутар, бојаџија/бојар, гајтанџија/гајтанар, дућанар/дућанџија, калдрмар/калдрмџија, кестенџија/кестенар, папуџија/папучар, 83 Детаљан попис свих конкурентних суфикса даје Радић (2001: 141–144). 120 скелеџија/скелар, чаркаџија/чаркар, чизмеџија/чизмар, читлугџија/читлучар, чохаџија/чохар84; -ач: кавгаџија/кавгач; -аш: зурлаџија/зурлаш, кириџија/киријаш, муктаџија/мукташ, ћумурџија/ћумураш; -ник: хаберџија/хаберник. Такође, јавља се као конкурентан и суфикс -лија: мерагџија/мераклија; сунетлија/сунеџија; занаџија/занатлија. У неким случајевим суфикс -џија одговара нултом суфиксу (-ø), образовања на -џија упућују се на она која се завршавају нултим суфиксом (-ø): телалџија м → телал. Суфикс -ci је веома продуктиван суфикс у турском језику и покрива више творбених и семантичких категорија. Овај суфикс се јавља као конкурентан за одређени број персијских и арапских суфикса у турском језику (Бангуоглу 2011: 163). Пре свега конкурентност се односи на персијски суфикс -dar (исп. поглавље Суфикс -дар): türbedar > türbeci = чувар турбета; veznedar > vezneci = благајник; kindar > kinci = злурад, злобан, пакостан. Затим конкурентски однос гради и са персијским суфиксом -kâr85 bestekar > besteci = композитор; sahtekar > sahteci = преварант, варалица. 84 У Речнику МС лексема чохаџија није упућена на лексему чохар, већ се обе дефинишу. Савремено стање у вези са овим лексемама је измењено, што потврђује РСЈ, у коме се лексема чохаџија упућује на лексему чохар. 85 Српски књижевни језик бележи суфикс -ћар/-ћер у именицама зулумћар и хизмећар. Овај суфикс има значење вршиоца радње или носиоца особине и забележен је још у неколико именица у народним говорима (исп. Радић 2001:107, у фусноти). И. Клајн (2003) не наводи овај суфикс, док га С. Бабић (2002: 129) наводи дајући пример зулумћар, али без етимолошке ознаке. Без обзира на неодомаћеност суфикса -ћар/-ћер у српском језику, истокоренски облици зулумџија и зулумац нису успели да потисну лексему зулумћар, која је највероватније због своје стилске употребе очувала свој статус. Српски језик чува и облик тенећкар који данас не бележе турски речници, јер га је временом вероватно потиснуло образовање са домаћим суфиксом -ci: tenekeci лимар. У Речнику МС лексема тенећар је упућена на стандардније облике тенећар и тенећеџија. У српском језику забележена је једна хибрдна лексема, а то је лексема поганћер коју наводи Шкаљић (1973). 121 Такође, придевским образовањима са арапским суфиксом -i као конкурентска и примарнија јављају се образовања са суфиксом -ci: hesabi > hesapçı = економичан, штедљив. Суфикс -и је део одређеног броја придевских образовања у српским народним говорима (нпр. крмези, куршуми, лимуни), док грађа Речника МС не бележи ниједан непроменљив придев оваквог порекла.86 У процесу секундарне адаптације лексеме деривиране суфиксом -џија87, као и свим осталим суфиксима турскога порекла учествују у процесу даље деривације, те имамо примере другостепених и трећестепених деривата: баштованџијски, бостанџијски, бунарџијски, бурегџијски, дућанџијски, ђумрукчијски, еснафлијски, јавашлијски, јуришлијски, спахилучки, беглучки, дуњалучки, кречански и сл. Суфикс -лук У савременом турском језику суфикс -лук јавља се у четири аломорфна лика (-lik, -lık -luk, -lük), док се у српском књижевном језику јавља само варијанта -лук. У корпусу су забележени следећи примери са суфиксом -лук. То су углавном застареле лексеме, најчешће зато јер реалије које се њима именују нису више актуелне88: абаџилук, агалук, адамлук, ајлук, акшамлук, алчаклук, аралук, аргатлук, аскерлук, ахаралук, ашиклук, бадаваџилук, бајатлук, бајрамлук, бакалук, 86 Детаљније о суфиску -и в. Радић (2001: 101–102). 87 Анализом СД речника турцизама стиче се увид у то да су међу дериватима најзаступљенија образовања са суфиксом -џија. 88 Међу њима има оних који су носиоци гнезда, као и оних који су приказани у гнездима као деривати одређених турцизама. Именице се најчешће јављају у улози основинске речи. Известан је број именица које имају придевску основу: јогунлук, мамурлук, пексинлук. У нашем корпусу издвајају се и две именице у чијим је основама прилошка реч: башкалук, јавашлук. У турском језику ове две изведенице имају на плану садржаја сасвим очекиван мотивациони однос са основинском речју: başka други, другачији, посебан, својеврстан → başkalık својеврсност, особеност; yavaş споро → yavaşlık спорост, тромост. У српском језику ситуација је другачија, семантички однос између основинске речи и изведенице је ослабљен: башка 1. прил. напосе, одвојено, посебно. 2. прид. непром. друкчији → башкалук м оно што је одвојено; засебна просторија или кућа; одвојен живот, одвојеност; јаваш прил. покр. полако, лакше, без журбе; немарно → јаваш-лук лењост, немар, неуредност (у послу). 122 баксузлук, башалук, башибозлук, башкалук, башлук, баштованлук. баштованџилук, башчелук, беглук, беглербеглук, бекрилук, бенђелук, бешлук, боклук, бокчалук, бонлук, бостанлук, бошчалук, ганилук, грсузлук, гурбетлук, дахилук, дизлук(е), димијалук, домазлук, дослук, дуњалук, душеклук, ђезаплук, ђотлук, ејлук, ексиклук, ешеклук, зулумћарлук, игрмилук, јавашлук, јаглук, јарамазлук, јеминлук, јенђилук, јогунлук, јорганлук, кабадахилук, кадилук, казанлук, казанџилук, каишарлук, калабалук, каршилук, каурлук, кириџилук, кованџилук, колајлук, кујунџилук, кулук, кушлук, мајмунлук, мамелук, мамурлук, мангуплук, марифетлук, мегданлук, мезарлук, мезелук, механџилук, миндерлук, мудирлук, мурдарлук, муртатлук, мутавџилук, муфталук, мухаџирлук, муштулук, ортаклук, пазарлук, папучлук, папуџилук, пачалук, пексинлук, пеливанлук, пишманлук, рабаџилук, раванлук, ратлук, резилук, рахатлук, роспилук, сарафлук, сарачлук, селамлук, спахилук, султанлук, табаклук, тепелук, терлук, титизлук, тобџилук, тозлук(е), тутунлук, ћојлук, ћопеклук, ћурчилук, угурсузлук, учкурлук, фираунлук, хаирлук, хајванлук, хајдуклук, халвалук, харемлук, хасталук, хаџилук, хашлук, хрсузлук, чапкунлук, чибуклук, чивилук, читлук (чифлук), чорбалук, џабалук, џепашлук, шегртлук, шејтанлук, шенлук, шеретлук, ширетлук, шићарлук. Суфикс -лук се укључио у творбени систем српског књижевног језика. Бројне су изведенице од домаћих именичких, придевских и ређе глаголских основа које припадају различитим семантичким категоријама: изведенице различитих апстрактних значења (несташлук, бахатлук); изведенице које значе место (војводалук, министарлук); изведенице које значе збир особа (својатлук, хришћанлук); изведенице у значењу предмета (бравалук, цигаралук) (Радић 2001: 64–78). Оваква образовања семантички се у највећем броју случајева поклапају са таквим образовањима у турском језику. Семантичка категорија изведеница које значе збир особа знатно је чешћа у српском језику него у турском.89 Тако пашалук припада семантичкој категорији изведеница које значе место и уједно, метонимијски збир особа: пашалук: 1. највећа управно-територијална јединица у османлијском царству, чији је главар паша био непосредно подређен царској влади или Порти. 2. покр. војска која се покупи у подручју једнога паше. 89 Бангуоглу (2011: 195) наводи да је ова семантичка категорија ретка. 123 У турском језику, с друге стране, семантички се није развило значење збира особа. paşalık: 1. чин, достојанство паше, пашинство. 2. ист. највећа административна јединица под управом паше пашалук. Belgrad –ı Београдски пашалук. Исту ситуацију имамо рецимо и код именица комшилук: комшилук м тур. а. суседне, оближње куће, суседство: отићи у комшилук, доћи из комшилука. б. комшије, суседи; komşuluk, -ğu им. 1. суседство, комшилук; околина, близина. 2. добросуседски односи. У турском језику овај суфикс служи за извођење именица и придева различитих семантичких категорија: 1. апстрактни појмови: güzellik лепота, kahramanlık јунаштво. 2. а. место или предмет у којем се нешто налази: zeytinlik, маслињак, tuzluk, сланик. б. употребни предмет одређене намене: yağmurluk, кишна кабаница. 3. временски период: haftalık, период од недељу дана. 4. занимање, служба; звање: doktorluk, лекарска професија, askerlik, војна служба, asistanlik, асистентура. 5. идеолошки правац: ırkçılık, расизам. 6. збир особа: gençlik, омладина, младеж. 7. монета onluk, десетица (Чаушевић 1996: 437–438; Ергин 1989: 146; Бангуоглу 193–196). У турском језику суфикс -lik може у процесу даље суфиксалне творбе да се везује за деривате изведене помоћу суфикса -siz, -li, -ci.90 Као примере готових позајмљеница оваквог сложеног образовања у српском наводимо следеће примере у следећим значењима: начин понашања: бадаваџилук (тур. bedavacılık); занат или занимање: баштованџилук (тур. bahçecilik) кириџилук (тур. kiracılık), механџилук (тур. meyhanecilik), папуџилук (тур. pabuççuluk); карактерна особина: угурсузлук (тур. uğursuzluk). Издвајамо и аналогно изведене следеће лексеме кованџилук, мутавџилук, изведене од кованџије и мутавџије као резултат наших творбених процеса. 90 Исп. Ђинђић (2012: 179). Основу за даљу деривацију представља она реч која је и сама изведеница: meyhaneci+lik = мејханџилук. 124 Посебно ћемо издвојити изведенице од турске (углавном именичке) основе и суфикса -лук, које као такве не постоје у турском књижевном језику, односно које представљају резултат наших творбених процеса: ахаралук (← тур. ahır) м → ахар (2); башалук (← тур. başа) м достојанство баше; владавина, моћ баше; подручје, посед којим баша управља; беглербеглук (← тур. beylerbey) м ист. турска област или покрајина којом је управљао беглербег; бошчалук/бокчалук (← тур. bohça) м дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада; димијалук (← тур. dimi) м платно од којега се праве димије; комад тог платна; душеклук (← тур. döşek) м орман у којем се дању држе душеци; јеминлук ( ← тур. emin) м подручје, низ села под јеминовом влашћу; јорганлук (← тур. yorgan) м платно које служи као лице у јоргана; казанлук (← тур. kazan) м → казаница; марифетлук (← тур. marifet) м вештина, мајсторија, лукавштина, лукавост; подвала, шала, обешењаштво; миндерлук (← тур. minder) м покр. а. диван, софа, канабе. б. платно које се употребљава за миндер; муселимлук (← müsellim) м 1. муселимска служба, муселимско звање, муселимство. 2. област, подручје којим је управљао муселим; муфталук ( ← тур. müft) м оно што је муфте, мукте, бесплатно; севдалук (← тур. sevda) м заљубљеност, љубавна чежња; хаирлук (← тур. hayır) м покр. радост, задовољство; џабалук91 (← тур. caba) м а. јефтиноћа. б. оно што је добивено џаба; шегртлук (← тур. şakirt) м 1. а. време учења заната, обрта, шегртско доба; учење заната, шегртовање. б. в. шегртство. 2. шегртски поступак; шегртска неуглађеност, непристојност; шићарлук (← тур. şikâr) м шићарџијско, безобзирно, лакомо стицање имовине; имовина стечена шићарењем. 91 Ово је једини пример да је од прилошке основе изведена именица (исп. Клајн 2002: 154). 125 Као што се може видети из наведених примера, уз изведенице се наводе описне дефиниције или се дефинишу навођењем синонима. Суфикс -лук у малом броју образовања са турском основом има конкурентне домаће суфиксе, а у већини случајева таква образовања су често стилски неутралнија92: -ство: шегртлук/шегртство, мангуплук/мангупство, зулумћарлук/зулумћарство, јогунлук/јогунство; -ица: казанлук/казаница; -ње: ашиклук/ашиковање, бекрилук / бекријање; -ат: султанлук/султанат, беглербеглук / беглербегат93; -иште: бостанлук/бостаниште; -ост: јогунлук/јогуност, бајатлук/бајатост. Често суфикс -лук одговара нултом суфиксу (-ø), односно у лексикографској пракси образовања на -лук упућују се на она која се завршавају нултим суфиксом (-ø): мезелук м → мезе; пазарлук м → пазар; харемлук м → харем; раванлук м → рахван. Овакве изведенице представљају резултат отворених и врло продуктивних творбених процеса у којима учествује суфикс -лук и указују на то да није лако утврдити њихово порекло када су у питању турске основе. Еквивалентна образовања mezelik (оно што се једе као мезе), pazarlık (погађање, цењкање приликом куповине), haremlik (обавезе, положај супруге) имају у мањој или већој мери другачији семантички статус у турском језику. 92 Детаљно о конкурентним суфиксима в. Радић (2001: 46–148). Изведенице које имају конкурентна образовања са домаћим суфиксима данас су њима и потиснута, а РСЈ их не бележи. Управо захваљујући синонимним образовањима настављају семантички да постоје у српском језику. 93 У Речнику МС лексема беглербегат упућује се на беглербеглук. 126 Суфикс -лија Именички суфикс -лија представља поименичену форму придевског суфикса -ли и у односу на њега знатно је фреквентнији. Радић (2001: 35–39) образовања са суфиском -лија сврстава у четири семантичке категорије: изведенице које именују особу са каквом израженом духовном или психичком особином (патлиџанлија, ћефлија); изведенице које именују особе на основу каквог спољног квалитета (дустабанлија, перчинлија); изведенице које именују особу на основу припадања каквом насељу, области (вилајетлија, чаршилија); изведенице које именују вршиоца радње (занатлија).94 Највећи број оваквих образовања представљају углавном немотивисане турцизме, који су данас застареле речи, историзми или покрајнизми95: aвајлија, анасонлија, араплија, аргатлија, атлија, ашиклија, бакарлија, бакрачлија, Башлија, бератлија, бешлија, бојлија, бурунџуклија, буџаклија, вилајетлија, вишеклија, демирлија, драмлија, дрангулија, дустабанлија, ђизлија (џизлија), ђувеглија, ђувезлија (ђулвезија, ђулвезлија), ђумишлија, ерлија, еснафлија, заирлија, занатлија, зијаметлија, ићитуглија, јабанлија, јавашлија, јалија, јауклија, јерлија, јуришлија, кадифлија, каишлија, кајмаклија, калајлија, касабалија (касаблија), крџалија, кубурлија, куран-хамајлија, куршумлија, мезелија, мераклија, мисирлија, мутевeлија, низамлија, оџаклија, павталија, пазарлија, памуклија, папучлија, парајлија96, патлиџанлија, пафталија (павталија), пашајлија/пашалија, пенџерлија, пењерлија, перчинлија, рахметлија, редифлија, решмалија/решманлија, руфетлија, саганлија, сајалија, самурлија, Санџаклија97, севаплија, севдалија/севдахлија, севделија, седефлија, серхатлија (сераклија, сератлија, серахтлија), синџирлија, сојлија, срмалија, срмајлија, сунетлија, сургунлија, сурдулија, тавлија, тепсија демирлија, токалија, топузлија, туглија, турбанлија, турлија, ћемерлија, ћерећелија, ћефлија, ћимлија, 94 Лексеме могу бити мушког рода уколико означавају човека или женског рода уколико имају неживо значење (предмет или просторно одређење) (исп. Клајн 2003: 145; Глибановић- Вајзовић 1990: 203). 95 Б. Марков (1957: 162) наводи да суфикс -лија није у потпуности изгубио своју продуктивност, поготово на стилском плану. 96 Лексема парајлија је у живој употреби. 97 Суфиксом -лија граде се изведенице у значењу становника. Санџаклија не бележи дублет у српским правописним речницима. За нормативистичка решења за изведенице овога типа в. Радић (2001: 54–55). 127 ћојлија, узурлија, учтуглија, фишеклија/вишеклија, фундаклија/фундуклија, хаирлија, харачлија, харчалија, чардаклија, чаршилија, чаршинлија, чаршлија, чекрклија, чокалија, џеверлија, џематлија, џехенемлија, џумбуслија (џумбушлија), шамајлија, шербетлија, шећерлија, шехерлија. У одређеним случајевима суфикс -лија се везује за турске основе изводећи именице које као такве не постоје у турском језику, односно у турском књижевном језику се суфикс -li не везује за те именице: аргатлија (← тур. ırgat) м → аргатин; бератлија (← тур. berat) м онај који је постављен бератом, који је добио неке повластице бератом; вилајетлија (← тур. vilayet) м човек из истога вилајета, земљак; дустабанлија (← тур. düztaban) м онај који има дустабан; еснафлија (← тур. esnaf) м члан еснафа, занатлија; заирлија (← тур. zahire) м покр. човек који води бригу о заири, храни; занатлија (← тур. zanaat) м 1. онај који се бави неким занатом, обртник. 2. човек од струке, звања, професије;98 јабанлија (← тур. yaban) м = јабанџија; в. јабанац; јавашлија (← тур. yavaş) м онај који ради јаваш, лен, немаран човек; кадифлија (← тур. kadife) (у атрибутској служби) ж која је од кадифе; каишлија (← тур. kayış) (у атрибутској служби) м направљен од каиша; кубурлија (← тур. kubur) ж 1. → кубура1 (1). 2. → кубура1 (2а); куршумлија (← тур. kurşun) ж зграда која је покривена оловом (џамија, медреса, хамам и др.); решмалија (← тур. reşme) ж (у атрибутској служби) украшена решмом, сва у решмама; руфетлија (← тур. hirfet) м припадник руфета, еснафлија; сајалија (← тур. saya) ж а. → саја. б. (у атрибутској служби) сајали; севаплија (← тур. sevap) м = севапчија онај који чини севапе, добра дела, добротвор; сургунлија (← тур. sürgün) м прогнаник, изгнаник; 98 Лексема занатлија је један од ретких примера образовања са -лија које није застарело. Лексемом zanaatçı именује се занатлија у турском језику. 128 турбанлија (← тур. türban) ж бот. врста тикве Cucurbita melopepo; џехенемлија (← тур. cehennem) м онај који ће у џехенем, који заслужује џехенем; грешник. Суфикс -лија у комбинацији са турском основом у малом броју примера има конкурентне домаће суфиксе: -(а)ц јабанлија/јабанац; -ник јуришлија/јуришник; -ар папучлија/папучар; топузлија/топузар; -(ов)ић оџаклија/оџаковић ; -(ев)ић сојлија/сојевић; У одређеним примерима као конкурентни суфикси могу се јавити два турска суфикса: севаплија/севапчија; сунетлија/сунеџија; јабанлија/јабанџија. Суфикс -ана Суфикс -ана води порекло од персијске речи hanē кућа. У турском језику реч hane има богату полисемантичну структуру, означава: кућу, дом; укућане; просторију, одељење куће; мат. место; муз. део. Најчешће се јавља као други део сложенице, у значењу места где се обавља, ради оно што означава први део сложенице: balıkhane (balık риба + hane) рибарница. У Турском обратном речнику (ТСТД: 122–123) регистровано је око 160 сложеница.99 У корпусу се издвајају следеће лексеме: 99 У турском језику бројни су примери сложеница у којима први део представља турски, арапски или други страни елемент. Таква је сложеница kuluçkahane инкубатор, чији први део представља реч словенског порекла: kuluçka квочка. На примеру ове сложенице види се тенденција пробијања конкурентног суфикса -lik што потврђује речничко представљање упућивањем на облик са конкурентнијим, домаћим суфиксом: kuluçkahane им. буг. + перс. заст. в. kuluçkalık. Што се тиче самог статуса ових сложеница у турском језику, издвајају се, као њима конкурентне, сложенице са лексемом ev, кућа. Лексичким нормирањем често се сложенице са hane упућују на њих, нарочито уколико оне именују и данас актуелне реалије, нпр. doğumhane им. тур. + перс. в. doğumevi (= породилиште); misafirhane им. ар. + перс. в. konukevi (= гостионица); kesimhane им. тур. + перс. в. kesimevi (= кланица); çayhane им. тур. + перс. заст. в. çayevi (= чајџиница). 129 авдесана (авдестхана, авдесхана), барутана, дабулана/дабулхана, дамбулхана, дембелана, диванана (диванхана), дихвана/дихванана, ђумрукана, ексерана, кавана/кафана, кречана, мезилана, мезулана, мезулхана, мејана, мензулана, механа, мусафирхана, отлукана, ракијана, сарачана, сирћетана, табакана, табакхана, тамбулана, тарафхана, томрукхана, топхана, ћерана, ћумурана, хапсана, хевзеџана, чајана, челичана, џебана, шећерана, шешана. Највећи број именица које бележи наша грађа припадају данас застарелој лексици, потиснуте су из употребе синонимима, табакана је потиснута лексемом кожара, топхана је замењена тополивницом, хевзеџана је данас апотека, отлукана је сеник, ђумрукхана је замењена царинарницом. Оне углавном представљају готове позајмљенице, мада се и међу њима издвајају и оне које су настале као резултат творбе именица од турских основа и суфикса -ана: ђумрукана ж царинарница, трошаринска станица (= тур. gümrük); ексерана ж радионица за израду ексера; кречана ж 1. јама за гашење креча. 2. пећ у којој се пали креч, вапненица.100 (= тур. kireç ocağı) ракијана ж ракијашница (= тур. rakı fabrikası); шећерана ж фабрика шећера ( = тур. şeker fabrikası). Речник МС бележи и три именице, које су у турском језику потиснуте именицама са истом основом и нултим суфиксом -ø: мензулана ж турска поштанска станица, где су се мењали коњи (тур. menzil ← menzilhane); томрукхана ж тамница, затвор у који се стављају они који су осуђени на казну да буду у томруцима (tomruk ← tomrukhane); кафана ж гостионица (kahve ← kahvehane)101. Именички суфикс -х(ана) у српском језику везује се за известан број домаћих основа: електрана, пилана, сумпорана, уљана и сл. (Радић 2001: 80). Ретки су конкурентни домаћи суфикси. Конкурентне суфиксе готово да не познају ни бројна новија, хибридна образовања у српском језику (И: 148). Издваја се мали број изведеница које имају конкурентне именичке суфиксе међу разматраним образовањима, нпр: -ара: кречана/кречара; -ашница: ракијана/ракијашница. 100 Лексема кречана је примарна у односу на кречара; исп. СДГ креч. 101 Лексема kahvehane упућује се на стандарднију лексему kahve у ТС. 130 О продуктивности овог суфикса у српском језику говори и развијање семантичке категорије која је ретка у турском језику102, која „се развила из категорије места, померањем семантичког тежишта према категорији средства” Овој семантичкој категорији припадају именице које означају какав предмет, односно средство за одређену намену (нпр. дробилана, циглана, ледана) (Радић 2001: 82). Суфикс -суз Ова творбена морфема бележи четири аломорфна облика у савременом турском језику: -siz/-sız/-suz/-süz и представља деноминални суфикс који служи за грађење именица и придева. У највећем броју случајева везује се за именичке основе и гради придеве привативног, одричног значења103: borçsuz који је без дуга, незадужен; boysuz низак, здепаст; bulutsuz ведар, који је без облака; huzursuz неспокојан, немиран; konforsuz некомфоран, неудобан; korkusuz 1. смео, неустрашив, срчан, храбар. 2. безопасан, без ризика, сигуран; namussuz непоштен, нечастан; onursuz бешчастан, недостојанствен; непоштован; sorumsuz неодговоран и сл. Ређе се везује за придевске основе (Бангуоглу 2011: 202) и у том случају семантичка функција се своди на исказивање супротности онога што означава придев за који се везује: uygunsuz 1. неприкладан, неодговарајући; нескладан. 2. непристојан, недоличан; yetersiz 1. неспособан, немеродаван. 2. недовољан. 3. некомпетентан, неквалификован. 4. неодговарајући, неадекватан; tekinsiz I. 1. несрећан, злослутан. 2. непоуздан, неподесан, неповољан, несигуран (о особи, о месту). II. табу; hoşnutsuz незадовољан.104 102 Таква је рецимо персијска позајмљеница şişhane (= шешана, врста пушке). 103 Неке турске граматике новијег датума, као и већина припремног материјала за полагање пријемних испита из турског језика на универзитетима у Републици Турској, неоправдано приписују овом суфиксу негативно значење. Ертен (2007: 1168–1173) даје преглед начина дефинисања суфикса -суз од Ататурковог времена до данас, закључујући да је погрешно овај суфикс називати негативним (olumsuzluk eki), јер се њиме исказује одсуство, непостојање онога што је исказано основинском речи или супротност у односу на оно што је исказано основинском речи. 104 У османском турском језику оваква употреба суфикса -суз је била веома раширена (И: 202). 131 У српском језику јавља се у варијанти -суз. Суфикс -суз није показао већу продуктивност у српском језику. У грађи је забележено свега неколико примера: баксуз, оксуз, угурсуз (грсуз), хаирсуз, хрсуз (рсуз, хрзуз).105 Лексеме баксуз и угурсуз су и даље фрекветне по употреби, док су лексеме оксуз, хаирсуз и хрсуз застареле, не бележи их РСЈ. Једино се лексема хрсуз значењски поклапа са еквивалентном лексемом hırsız. У оба језика у питању је именица која означава лопова, крадљивца. До померања у значењу дошло је код именице оксуз којим се именује нежења, самац, док у турском језику öksüz именује сироче. Код осталих лексема долази или до промена значења или промене категорије речи, а неретко је у питању комбинација обе промене: С: баксуз м 1. онај који нема успеха, који доноси несрећу себи и другоме; супр. батлија. 2. несрећа, невоља, неуспех. 3. прид. непром. → баксузан; Т: bahtsız прид. несрећан, злосрећан; С: угурсуз м а. неваљалац; зао, опак човек. б. хип. обешењак, мангуп, лола, враголан, спадало; Т: uğursuz прид. злослутан; несрећан. С: хаирсуз м покр. 1. онај који нема среће, несрећник. 2. (у атрибутској служби) злосрећан, несрећан; Т: hayırsız прид. 1. бескористан, безвредан, лош. – evlat лоше дете. 2. неверан. Суфикс -џик Творбена морфема -џик у савременом турском језику бележи четири варијанте: -cik/-cık/-cuk/-cük, док се су српском јавља само у варијанти -џик. Овај суфукс у турском језику служи најчешће за извођење деминутива: bağcık везица, врпца; пертла; kanalcık 1. мањи канал, прокоп. 2. каналчић (у организму); körfezcik геог. мали залив, заливчић; odacık собица; pusulacık 1. 105 Оваква образовања су првобитно својствена народним говорима и ретко се јављају у хибридним образовањима (Радић 2001: 106). 132 мала цедуља, писамце, белешка. 2. самолепљив папирић за писање белешки, порука или подсетника; tanecik 1. зрнце, комадић. 2. физ. честица и сл. Од њега се изводе и придевске умањенице (исп. Чаушевић 1996: 439, Бангуоглу 2011: 164–165): minicik мајушан, малецки, daracık веома узан, тесан. incecik веома танак, танушан; ufacık веома мали, минијатуран, мајушан. Овај суфикс продуктиван је и у извођењу именица које означавају биљке (bardacık врста смокве из околине Измира; meşecik дубачац (Teucrium)); анатомске термине (bademcik крајник; beyincik мали мозак; damarcık жилица; elmacık јагодица; kemircik хрскавица (ушне шкољке, носа); kırbacık мешчић, мали мех, утрикулус: memecik брадавица), зоолошке термине (emircik водомар, зимород; iplicik плућни паразит (код говеда) (Dictyocaulus viviparus)), топониме (Kalecik, Ovacik, Ayvacik) и сл. Српски књижевни језик бележи неколико именица са овим суфиксом: арпаџик, јанџик, капиџик, параџик, хамамџик Ове именице су настале као резултат турских творбених процеса и као готова образовања су и усвојене. Суфикс -џик се није творбено осамосталио у српском језику. Забележен је у моционој форми -џика (Радић 2001: 107), код именица кадунџика и миражџика. Именица арпаџик води порекло од турске именице arpacık106 soğanı (ЕРСЈ 1: 213). Савремени турски књижевни језик не бележи kapıcık у деминутивном значењу које има у српском језику: мала врата на огради између суседних кућа, већ само терминолошко значење до кога је, вероватно, дошло преко деминутивног: отвор на јајним опнама неких животиња (шкољки, инсеката и сл.) који служи за оплођавање, дисање и храњење, микропила. Суфикс -иле Суфикс -иле представља турску постпозицију за инструментал ile (са), којом се означава средство, оруђе, или заједништво, друштво. У турском језику може се писати састављено са речју на коју се односи или одвојено (arkadaşla или arkadaş 106 У турском језику лексема arpacık има следећа значења: 1. мед. чмичак. 2. мушица, предњи нишан. 133 ile са пријатељем). Додавањем суфикса -иле најчешће на именичку основу добијају се изведенице са прилошким значењем. У нашој грађи забележено је неколико примера, који представљају готова турска образовања: aвазиле (гласно), бутумиле (листом, све, уједно), земанле (некада), кастиле (намерно), сабахиле (рано јутро, зором), џематиле (заједно, скупно). Суфикс -дар/-тар Суфикс -дар/-тар спада у ређе суфиксе у српском језику. Суфикс -дар/-тар јавља се у највећем броју случајева у изведеницама од именичких основа, са значењем вршиоца радње, а ретко и наменских предмета (средстава) (исп. Радић 2001:104): барјактар (бајрактар) (тур. bayraktar), мухурдар (тур. mühürdar), силахдар (тур. silahtar) тефтедар (тефтердар) (тур. defterdar), фишектар107, хабердар (тур. haberdar), хазнадар (азнадар) (тур. hazinedar), џефердар (тур. cevherdar). У народним говорима број оваквих обаразовања је већи (Радић 2002: 104).108 Овај суфикс персијског порекла није фреквентан ни у турском језику, али се укључио у турски деривациони систем извођењем невеликог броја речи у чијој се основи налази турска реч: нпр. bayraktar (тур. bayrak+перс. dār); emektar (тур. emek+ перс. dār)109 Суфикс -ли Суфикс -ли је један од најважнијих деноминалних суфикса у турском језику. Придеви изведени овим суфиксом у турском језику означавају: 1. присвојност (посесивност): bahçeli који је са баштом, који има башту; damlı који има кров, који је са кровом. 2. својство: tozlu прашњав, запрашен; tuzlu слан. Овим 107 Овај облик не бележи савремени турски језик. 108 И. Клајн (2003) не региструје овај суфикс. С. Бабић (2002: 130) га наводи у варијанти - тар, дајући потврду само у барјактар. Постоји и одређени број образовања од домаћих основа, у којима се јављају, поред именица, и друге врсте речи (в. Радић 2001: 105). 109 О творбеним моделима у којима учествују фарсизми у турском језику в. Дурсуноглу (2009: 131–142). 134 суфиксом изводе се и именице које именују житеља, држављанство и сл.: şehirli грађанин. Он се у српском језику углавном задржао као морфолошка адаптација -лија, али одређени народни говори и даље чувају изворни облик на -ли (Радић 2001: 95). 110 Речник МС бележи знатан број примера: агазли, аирли (хаирли), алали, алајли, алмазли, атласли, бадемли, батли, бахтли, биберли, бурунџукли, варакли, гајтанли, дибетли, дикли, ђузли, ђумишли, зејтунли, зорли, јагрзли, јордамли, кадивли (кадифли), кадифели, карли, катмерли, кахарли, ковчали, крмезли, кумашли, крушумли, меракли, мермерли, памукли, пиринчали, пули, рахметли, сајали, самурли, сахтли, седефли, сирћетли, скрли, срмали, срчајли, срчали, тавли, ташли, тедарућли, тербијели, тербијетли, теферичли, турли, тухафли, ћемерли, ћерећели, ћефли, хаирли, хакикли, харешли, чатали, чекркли, челикли, чивитли, чојали, чохали, џанфезли, шајакли, шенли, шећерли, шехерли, шикли, шимширли, шувели/шухвели. Посебно ћемо издвојити придеве који су творени од турске основе и суфикса -ли111, а које не региструје (ТС): агазли, алали, атласли, јагрзли, јордамли, кадивли (кадифли), кадифели, сајали, самурли, срчали, теферичли, тухафли, хакикли, џанфезли, шајакли, шенли, шехерли, шикли, шимширли. Ови су придеви изведени од именица и непроменљиви су.112 Ове изведенице семантички се могу поделити у две групе: 1. придеви који означавају присвојност: биберли, катмерли; 2. придеви који означавају одређено својство, квалитативност: тербијели/тербијетли, меракли, рахметли. Неки од њих могу двојако да се окарактеришу, као присвојни и квалитативни придеви, нпр. бадемли, шећерли, мермерли и сл. Придеви на -ли су најбројнији међу непроменљивим придевским речима странога порекла у српском језику (Николић 1996: 37). С обзиром на њихово 110 С. Бабић (2002) не региструје суфикс -ли, већ само именички суфикс -лија. 111 Оваква образовања постала су модел по којем су се творили бројни придеви не само са турском и српском основом (исп. Радић 2001: 95–98; Ивић 1966: 133), већ и са другим страним основама (исп. Николић 1996: 39). 112 У турском језику придеви представљају непроменљиву врсту речи, не поседују род, број ни падеж, нити конгруирају у било чему са именицом уз коју стоје. 135 обележје непромењивости, овај суфикс није развио значајнију продуктивност у творбеном систему српског језика. Изведенице са суфиксом -ли су са синхронијског становишта застареле, стилски обојене лексеме. Уколико се њихове мотивне речи и даље активно употребљавају у језику, временом су се развила конкурентна образовања са домаћим суфиксима, што потврђује начин дефинисања у Речнику МС: кадифли прид. непром. → кадифан; памукли заст. → памучан; седефли прид. непром. → седефан; сирћет-ли прид. непром. → сирћетав. Придев шећерли се не упућује на конкурентан облик шећеран у Речнику МС, већ се посебно сваки дефинише, док РСЈ не бележи шећерли, као ни остале придеве образоване суфиксом -ли. Суфикс -баша У турском језику баша не представља суфикс, већ лексему (тур. baş) 113 која често учествује и у творби сложеница: 1. у функцији управног члана (именица) у именичким фразама: yüzbaşı, јузбаша114. У Обратном речнику турскога језика (ТСТД: 174–175) регистровано је 76 именичких фраза. Највећи број има значење главног вршиоца радње, као што је случај и у српском језику (Радић 2001: 99). Значење оваквих именица одређено је секундарним значењем лексеме baş старешина, руководилац; предводник у друштву; глава. 113 Значења су следећа: baş I. им. 1. анат. глава (човека, животиње). 2. старешина, руководилац; предводник у друштву; глава. 3. почетак. ay –ı почетак месеца. satır –ı почетак реда. yılbaş –ı почетак године. 4. основ, основица, темељ, постоље; база, фундамент. 5. врх, вис, слеме. dağın –ı планински вис. tepenin –ı врх брда. 6. округласт врх, глава, главица, главић (игле, ексера, шпенадле). toplu iğne –ı глава шпенадле. 7. врх, вршак (нечега). 8. глава, грло, брав (стоке); глава, главица (лука, купуса и сл.), глава, грумен (шећера). on – sığır десет грла говеда. üç – soğan tri три главице црног лука. 9. заст. апсцес, чир. 10. провизија, мењачка такса, вишак. 11. oно што се налази уз нешто, поред нечега. 12. пом. прамац брода. II. прид. старији; главни, водећи. 114 Овакве именичке фразе представљају неодређени изафет (другу генитивну везу) којом се изражава категоријално значење. Први члан ове генитивне везе стоји у апсолутном падежу, а други именички члан добија посвојни суфикс трећег лица: yüz+baş+ı. 136 2. у функцији детерминатора (придев), као први део именичких сложеница означава да је оно што је исказано другим делом главно, важно: нпр. başhekim главни лекар; başkent главни град; başrol главна улога. У српском књижевном језику постоје следећа образовања овога типа: базарђанбаша (базерђанбаша, базрђанбаша), бербер-баша, бимбаша (бинбаша), бостанџибаша, буљубаша (буљугбаша, буљумбаша), делибаша, долибаша, ђидибаша, јузбаша, кавазбаша, капиџибаша, каурбаша, коџабаша, одабаша/одобаша, сеизбаша (сејизбаша), субаша, терзибаша, тестебаша, тобџибаша, тобџибаша (топчибаша), тулумбаша, ћурчибаша, харамбаша (арамбаша), церибаша, чобанбаша, џемадбаша, шахинџибаша. Баша се јавља и као именица: баш (тур. baş) у значењу предњи крај лађе, које бележи турски језик као једно од секундарних значења115; баша (тур. başa) у значењу старешина, поглавар, глава и покрајинском значењу свекар.116 У домаћој литератури сложенички део баша сврстава се у суфиксе, јер се од самосталне речи развио у творбени морфем (Радић 2001: 99–101)117. У прилог овоме иду образовања која су настала од турских основа и баша, које не постоје у турском језику118: базарђанбаша (базерђанбаша, базрђанбаша), бербер-баша, бостанџибаша, делибаша, долибаша, ђидибаша, кавазбаша, капиџибаша, каурбаша, сеизбаша (сејизбаша), терзибаша, тестебаша, тулумбаша, ћурчибаша, харамбаша (арамбаша), чобанбаша, шахинџибаша. ДОМАЋИ СУФИКСИ Турске речи су постале основе за извођење бројних именица, придева, глагола и прилога што указује на њихову интегрисаност у српском језику. 115 Лексема баш јавља се и у придевској функцији у полусложеницама у значењу главни, најстарији: баш-чаршија, баш-чауш. 116 Детаљније о етимологији лексеме баша в. ЕРСЈ (2: 276–277). 117 И. Клајн (2003) и С. Бабић (2002) не сврставају баша у суфиксе. 118 Постоји и одређен број образовања изведених од домаће основе, као вукобаша, дивбаша, чистибаша и сл. (Радић 2001: 100–101). 137 Посебно смо издвојили све домаће именичке, придевске, глаголске и прилошке суфиксе који се јављају у СД речнику турцизама. Међу њима је поред простих и један број сложених суфикса, као и један број страних суфикса. Неки од њих јављају се само у једној речи, али смо се определили да и такве суфиксе наведемо. Разнородност и богатство издвојених суфикса указују на то да су у процесу секундарне адаптације домаћом суфиксацијом извођене бројне речи. Именички суфикси -а (лимун-а); -ав(а)ц (ал-авац); -авина (буђ-авина); -авица (креч-авица); -ад (мајмунч-ад); -ада (накар-ада); -āј (ограјис-ај); -ајко (баб-ајко); -āк (дудињ-ак); - аковић (будал-аковић); -ал(а)ц (бај-алац); -алица (бај-алица); -ало (бај-ало); -āљ (губ-аљ); -āљка (коврч-аљка); -ан (копил-ан); -ан(а)ц (мухамед-анац); -аница (ђубр-аница); -анер (авлиј-анер); -аник (ок-аник); -анин (Арабљ-анин); -аница (ђубр-аница); -анка (кајд-анка); -анство (мухамед-анство); -ант (кубур-ант); -анче (паш-анче); -аоница (кашик-аоница); -āр (кашик-ар); -ара (кашик-ара); -ар(а)ц (џеп-арац); -арија (шегрт-арија); -арина (ђерм-арина); -арица (зумб-арица); -āрка (чекић-арка); -āрош (чорб-арош); -āт (шејх-ат); -аћ (бен-аћ); -ах (темен-ах); -ац (бен-ац); -ација (кубур-ација); -āч (торб-ач); -ача (фитиљ-ача); -ачина (шег-ачина); -ачица (бадав-ачица); -ачница (бојадисачница); -аџа (торб-аџа)119; -āш (фитиљ- аш); -аша (сунђер-аша); -ашица (фукар-ашица); -ашница (ракиј-ашница); -аштина (будал-аштина); -ашче (шатр-ашче); -бина (ортаџ-бина); -га (врењ-га); -дан (џевер- дан); -дак (хабер-дак)120; -евац (наранч-евац); -евача (кајсиј-евача); -евина (камиш- евина); -евић (сој-евић); -еике (титр-еике); -екања (лул-екања); -елак (теп-елак); - елета (џуп-елета); -еник (тавл-еник); -еница (потурч-еница); -енка (чизм-енка); - еног (паш-еног); -еност (убевућ-еност); -енце (дугм-енце); -ењāк (ђубр-ењак); - ењача (сачм-ењача); -ер (улан-ер); -есина (Турк-есина); -есиња (Турк-есиња); - есница (Турк-есница); -етин (рај-етин); -етина (ракиј-етина); -ећина (мул-ећина); - еша (ћор-еша); -ешања (Турк-ешања); -ешевина (мукт-ешевина); -ешина (ракиј- ешина); -ешка (ђубр-ешка); -ешце (дугм-ешце); -иво (ђубр-иво); -из(а)м (ислам- 119 Клајн (2003: 206) наводи да суфикс -џа спада у новије појаве у српском језику, као део жаргонске лексике: динџа, пивџа, слаџа и сл. Сматрамо да се овде ипак ради о суфиксу -аџа. 120 Овај творбени формант није забележен у консултованој литератури, али смо се одлучили да га творбено прикажемо. 138 изам); -ија (јенђ-ија); -ије (бехар-ије); -ијада (балкан-ијада); -ијāн (пекс-ијан); - ијанка (шамл-ијанка); -ијаш (мав-ијаш); -ика (сараџ-ика); -илица (ђубр-илица); - ило (ћор-ило); -иља (дад-иља); -ик (јаран-ик); -ин (кул-ин); -ина (мамуз-ина); - инак (турч-инак); -ин(а)ц (паш-инац); -иница (салебџ-иница); -инка (севдал-инка); -иња (Турк-иња); -ињāк (чив-ињак); -ионица (кал-ионица); -иот (тимар-иот); - ист(а) (ислам-ист(а)); -истика (ислам-истика); -ић (кавез-ић); -ица (кадив-ица); - ичāр (кес-ичар); -ичина (торб-ичина); -иш (мукт-иш); -иште (пазар-иште); -ја (аба- ја); -је (азур-је); -јо (ба-јо); -ка (бадаваџиј-ка); -кан (ћор-кан); -киња (хорјат-киња); -ко (шашав-ко); -ле (чата-ле); -лић (ороз-лић); -лица (терзи-лица); -ло (ренде-ло); - љанин (шехер-љанин); -љика (алат-љика); -ник (аманет-ник); -ница (баждар- ница); -ња (чатр-ња); -ње (челебија-ње); -њāк (чивит-њак); -њача (џигер-њача); -о (шкемб-о); -ов(а)ц (бајам-овац); -овача (дуд-овача); -овина (кав-овина); -овић (оџак-овић); -овица (бадем-овица); -овље (дуд-овље); -овник (ђубр-овник); -оница (бојадиса-оница); -оња (торб-оња); -ос (пајт-ос); -ост (сакат-ост); -оћа (бенаст- оћа); -оч (турк-оч); -ош (тезгар-ош); -ство (туркофил-ство); -та (тулбен-та); -тан (чул-тан); -тво (тулумаш-тво); -тина (аргаш-тина); -уља (турк-уља); -уљāк (чорб- уљак); -уљина (чорб-уљина); -уна (бат-уна); -урина (чорб-урина); -уша (џевер- уша); -ушка (тарчуг-ушка); -ца (тестиј-ца); -ча (ћел-ча); -чар (јапи-чар); -че (ћилер- че); -чина (чарап-чина); -чић (чобан-чић); -ша (лу-ша); шки (гурсу-шки); -штина (мајмун-штина). Највећи је број именичких суфикса у корпусу, односно највећи је број именица изведених од турске основе различитим домаћим творбеним суфиксима. Најфрекветнији именички суфикси су: -ица, -ка, -ин, -аш, -ац. Убедљиво најфреквентији је суфикс -ица, а изведенице од турских основа потврђују тврдњу Стевановића (1964: 551) да овај наставак спада међу најпродуктивније наставке у српскохрватском језику. Велики је број именица субјективне оцене, нарочито деминутива и аугментатива изведених следећим суфиксима: -ак, -ац, -енце, -етина, -ина, -ица, - че, -чић. 139 Придевски суфикси -ав (ал-ав); -амит коџ-амит; -ан (берићет-ан); -ани (пиринч-ани); -āнски (руждиј-ански); -аст (сунђер-аст); -ат (ћос-ат); -атаст (пул-атаст); -ачки (аг-ачки); - ашки (шах-ашки)121; -ев (барјактар-ев); -евит (ђубр-евит); -ен (бој-ен); -ени (сачм- ени); -енски (ћаб-енски); -ећи (баган-ећи); -ив (мемљ-ив); -ијски (аждах-ијски); - ински (будал-ински); -ин (аждај-ин); -ит (ајвар-ит); -ичав (губав-ичав); -ич(а)н (тал-ичан); -ичаст (кес-ичаст); -ички (шахист-ички); -иш(а)н (тал-ишан); -ки (киријаш-ки); -љав (барут-љав); -љив (барут-љив); -ни (барут-ни); -нут ђор-нут; - њаст (креч-њаст); -ов (кулучар-ов); -овски (мухамед-овски); -овни (ашик-овни); - овит (креч-овит); -ски (крџалиј-ски). Бројни су придеви добијени у процесу секундарне адаптације од турских именица, придева, глагола и прилога. Далеко најпродуктивнији суфикс јесте суфикс -ски којим се изводе многи придеви од именичких основа. Затим, веома продуктивнн су и суфикси -ин и -ов/-ев за грађење посвојних придева. Глаголски суфикси -авати (нађубр-авати); -адисати (бој-адисати); -акати (хајд-акати); -аисати (џаб-аисати); -акнути (фрљ-акнути); -арисати (ћифт-арисати); -арити (парчет- арити); -ати (парчет-ати); -ачити (фрљ-ачити); -ацати (фрљ-ацати); ацити (фрљ- ацити); -еисати (кркл-еисати); -екати (будал-екати); -есати (тумб-есати); -етати (чифт-етати се); -ети (мав-ети се); -ивати (пазар-ивати); -изирати (араб-изирати); - изовати (араб-изовати); -икати (aлал-икати); -ињати (буг-ињати); -исати (будал- исати); -ити (будал-ити); -кати (диван-кати); -лаисати (варак-лаисати); -леисати (варак-леисати)122; -нути (дудук-нути); -овати (јатак-овати). Глаголски турцизми у српском језику који воде порекло од турских глагола најчешће су извођени од турске инфинитивне основе основног глагола или одређеног секундарног глагола и суфикса -исати. Основа глагола добија се елиминисањем инфинитивног наставка -mak/-mek: 121 Oвде имамо дериват који је добијен прескакањем једног степена у деривацији, претпостављеног шахаш. 122 Сложени суфикс -лаисати/-леисати настао је од тур. суфикса -la/-le којим се изводи инфинитивна основа деноминалних глагола и нашег глаголског суфикса -исати. 140 тур. okumak читати → oku = основа основног глагола, која није проширена неким од суфикса за грађење глаголског лика. На глаголску основу оку- додаје се суфикс -исати: оку+исати = окуисати позивати с мунаре на молитву; 2) тур. uydurmak подесити → uydur основа секундарног глагола, проширена суфиксом за изражавање каузативног лика. На глаголску основу ујдур- додаје се суфикс -исати: ујдур+исати = ујдурисати направити; удесити, свршити У нашем корпусу оваквог образовања су и глаголи: бегенисати, егленисати, уисати, курталисати и сл. Известан број глагола изведен је од турске перфекатске основе и суфикса - исати: бегендисати, бојадисати, чектисати, еглендисати, кидисати. Перфекатска основа се добија када се елимише инфинитивни наставак -mak/-mek и дода морфем -di/-ti: boyamak → boya+dı = перфекатска основа boyadı → бојадисати. Далеко је већи број глагола који су извођени од именица или придева турскога порекла. Најчешћи суфикс за извођење оваквих глагола је суфикс -ити, затим следе суфикси -исати, -овати и -ати, док су остали суфикси знатно ређе заступљени. Издваја се суфикс -исати који служи како за грађење глагола од инфинитивне и перфекатске основе, тако и за грађење глагола изведених од бројних именица турскога порекла. Овај суфикс спада у веома старе суфиксе и карактерише га употреба у многим страним глаголским основама, између осталог и у старим турцизмима (Клајн 2003: 339). Код глагола изведених од турских именица евидентно је да се ради о старим образовањима, јер се такви глаголи неретко у лексикографској пракси упућују на новија и фреквентнија образовања са конкурентним суфиксима: -ати или -ити: шамар-исати, -ишем импф. → шамарати. бербер-исати, -ишем импф. → берберити. У корпусу има свега неколико посведочених глагола са дуплом префиксацијом: 141 обезбојити, поначичкати, поузјогунити се. Прилошки суфикси -ице (мукт-ице); -ом (земан-ом); -имице (џилит-имице); -имичке (џилит- имичке), -o (јогунасто). Најфреквентији вид творбе прилога јесте конверзијом од придева на -ски, који су изведени од именица. Прилози се често граде суфиксом -о који се додаје на основу адаптираних придева: ћошкаст → ћошкасто. ПРЕФИКСАЛНА ТВОРБА Знатан број префиксалних изведеница представља индикатор интегрисаности турцизама у српском језику (на пример кречити→ докречити, закречити, искречити, накречити, окречити, покречити, скречити). Док се суфиксална творба најчешће јавља код именица, префиксална творба најмање је продуктивна код ове категорије речи. Мали број префиксираних именица у нашем корпусу произилази из чињенице да је овај творбени тип мање плодан када је реч и о домаћим основама (Стевановић 1964: 444). Интересантно је истаћи пример лексеме небахт као негиране именице у којој се префикс не јавља са модификаторском функцијом изузимања, искључивања садржаја исказаних основном речју: „Гдје је срећа, и несрећа дође; вид' небахта тога Алибега”. У литератури је разматрана ограниченост употребе негираних твореница овог типа у ранијим периодима развоја српског језика (овакве именице називају се и композиционим варваризмом, сложеницама насталим под страним утицајем) (Грицкат 1961–1962: 120–121), али је истакнута и продуктивност овог творбеног модела у савременом српском језику (Ристић 2009: 158–159). Префиксална творба је ретка појава и код придева и прилога (проћелав, надбубрежни, прешећерен, безбојан; забамбадава, назор, потаман, уђутуре). Глаголи су најбројнија врста речи изведена префиксацијом, што је и очекивано, с 142 обзиром на то да префиксација глагола представља веома продуктиван вид творбе у српском језику. Најфреквентнији су следећи префикси: до- (докречити); из- (изрендисати); за- (забургијати); на- (нашећерити); о- (ошугавити); од- (одуларити); по- (побакрити); пре- (преконачити); при- (прикопчати); про- (прочаркати); раз- (разбаталити); с- (сјогунити се); у- (укалајисати се); уз- (узјогунити се), за- (зајуришати). О богатству деривата, закључује се на основу њиховог броја у СД речнику турцизама. Изворних, немотивисаних речи турскога порекла које су стожери семантичко-деривационих гнезда има 1130. У њиховим гнездима налази се 5272 изведенице. О изузетном творбеном развоју и продуктивности турцизама може се говорити и на основу поређења садашњег стања са стањем турцизама у Вуковим рјечницима. М. Поповић (1983: 49) наводи податак да се у Рјечнику из 1818. године налази 1259 речи турцизама и 950 изведеница. Данас број изведеница, који неколико пута надмашује број основинских речи показује високу уклопљеност турцизама у творбене обрасце у српском језику. ИМЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ Сложенице типа именица+именица без спојног вокала углавном су страног порекла у српском језику. Међу њима значајно место заузимају оне турскога порекла које су данас најчешће застареле, или је значење бар једног дела непознато данашњим говорницима (Клајн 2002: 44)123. Именице су у овом типу сложеница јукстапониране, што представља суштинску разлику у односу на традиционални индоевропски тип који нужно захтева везивни елемент (И: 26).124 Стварање сложеница је, поред морфолошког, врло продуктиван вид творбе у турском језику. Сложенице се састоје углавном од два члана, одредбеног и 123 И. Клајн сложенице састављене од две именице, где прва именица детерминише другу назива двоименичким сложеницама. Други аутори их називају и полусложеницама (Станојчић/Поповић 2004: 148–150). 124 М. Сурдучки (1981:190) јукстапозитивне сложенице дефинише као „оне сложенице у чијој су основи двочлане синтагме састављене из једног атрибута (маргиналног саставног елемента сложенице) и једне управне речи (нуклеарног саставног елемента сложенице), и то увек и искључиво у том редоследу, тј. оне двочлане именичке сложенице у којима је прва именица увек, синтаксички говорећи, атрибут друге именице и у којима прва именица остаје увек у номинативу једнине, док се друга именица понаша по свим правилима српскохрватске флексије”. 143 управног. Главно обележје им је да немају спојни морфем.125 Углавном се пишу састављено, мада има случајева када се пишу и одвојено.126 У турском језику честе су сложенице у којима су оба члана именице (нпр. demir+baş инвентар, çatma+kaş састављене обрве, serçe+parmak мали прст). Наша грађа бележи велики број сложеница и полусложеница овог типа. Сложенице овог типа су и преузимане у виду сложеница из турског језика, а у описним речницима српског језика оквалификоване су као застареле, у неким случајевима и као покрајинске и могу се разврстати у две групе. а. У прву групу спадају оне које су остале сложенице, код којих сваки део има значење и задржава га. У консултованим речницима није уједначено њихово графијско навођење, третиране су као сложенице и полусложенице, навођене су двојако, са цртицом или без цртице. алајбег (алај-бег), алај-барјак, алај-барјактар, алајчауш (алај-чауш), бабаземан, бина-емин (бина-јемин), ђул-башта, ђул-бехар, ђул-баклава, ђул имбришим/ђул ибришим (јулимбришим), дин-душман, духанкеса, ђувеч-кардаш, ђул-пита, изун-тескера, јума-басма/јумбасма, кајмак-баклава, капуданпаша, караван-сарај (серај), катил-ферман, куран-хамајлија, мави-пируз, махан- башибозук (маханбашибозук), мисирбаба, мухур-сахибија, нобе-шећер, рахат- локум, санџак-барјак, санџак-барјактар, сахат-кула, сија-јелек, тутун-кеса, факир-фукара, фишек-ћеса, хаир-дова (аир-дова), чекмек-ћуприја, чекрк-челенка, чибук-кеса, чифлук-сахибија, читлук-сахибија, шахинага, шехер-ћехаја, шиш- џеваб/шиш-џевап и сл. б. У другу групу спадају оне код којих се изгубио композитни карактер, јер су се изгубили саставни делови, или бар један део: битпазар, дорат, ђогат, иђирот, кулаш, лимунтос, папазјанија, саџбаг, ташмајдан, чилаш, џанарика, шамдуд, чапраздиван и сл. 125 У српском језику најчешће су сложенице у чијој се структури јавља граматичка морфема, интерфикс као везивни елемент самосталних јединица или творбених основа које стварају нову лексичку јединицу (Гортан-Премк 1997: 14). 126 За правила писања турских сложеница исп. Правопис турског језика (2012: 18–25), Коркмаз (2007: 47). 126 У турској литератури подељена су мишљења у вези са третирањем именичких конструкција код којих саставни делови нису срасли у један облик. З. Коркмаз (2007: 47) их све подводи под категорију сложеница, највероватније због семантичког критеријума, јер представљају један појам, док има аутора који их називају полусложеницама, дајући као аргумент њихово одвојено графијско приказивање: нпр. çamaşır makinesi веш машина (Акчаташ 2010: 706). У многим другим изворима (Ергин 1989, Бангуоглу 2011, Хатибоглу 1964, Карахан 2008, Озчелик 2000 и др.) сложене именице које не представљају праве сраслице називају се изразима. 144 Доста је оваквих примера у српском језику који су преузети и адаптирани као сложенице изведене помоћу друге генитивне везе (неодређеног изафета) у турском језику: бенсилах (тур. belsilâhı), беспара (тур. bespâresi), бињекташ (тур. binek taşı), битпазар (тур. bitpazarı), иђирот (тур. eğir otu), ичага (тур. iç ağası), кизлар-ага (тур. kızlar ağası), лимунтос (тур. limon tozu), мумаказе (тур. mum makası), папазјанија (тур. papaz yahnisi), саџбаг (тур. saç bağı), тахан-халва (тур. tahin helvası), ташмајдан (тур. taş madeni), џанарика (тур. can eriği), џехенемташ (тур. cehennem taşı), шамдуд (тур. şam dudu). Само неке од ових сложеница се осећају као сложенице и то оне које се наводе као полусложенице: кизлар-ага, тахан- халва. Најчешћи тип творбе сложеница у турском језику јесте творба сложеница помоћу друге генитивне везе (неодређеног изафета). У овој генитивној вези атрибутивни члан, детерминанс стоји у апсолутном падежу, а други члан има посвојни суфикс за треће лице којим се успоставља семантички однос између чланова (исп. Ђинђић 2012: 90–91; Чаушевић 1997: 115–116): EV (кућа) KAPI (врата) + SI = кућна врата Овом врстом генитивне везе изражава се категоријално значење. Оно што карактерише ове сложенице јесте да се оне не осећају као сложенице, већ као просте речи. Једна од њих је лексема лимунтос. Лексема лимунтос није забележена у Речнику МС, док је Речник САНУ и РСЈ наводе као турцизам: лимунтос м тур. лимунска киселина (Acidum citricum) у чврстом стању, у виду ситних кристала, која се употребљава у домаћинству, фармацији и др. У савременом турском језику limon tozu је оквалификован као народни назив и упућује се на стандардни термин: limon tozu isim halk ağzında Sitrik asit. Ова турска сложеница: limon tozu → limon (лимун) toz (прах) + u, на српски би могла да се преведе као лимунов прах, с обзиром на то да именица limon има функцију релативног придева. Навешћемо још и пример лексеме папазјанија, која представља турску сложеницу: 145 papaz yahnisi → papaz (свештеник) yahni (јанија) + si = свештеникова јанија. Лексема грчког порекла papaz је творбено богата (исп. Вуловић/Ђинђић М. 2012б: 737), док лексема yahni постоји у српском језику у истом значењу: јанија ж покр. врста јела од меса с различном зелени. Лексема yahni по истом моделу учествује у извођењу и других кулинарских терминолошких сложеница: düğün yahnisi, incik yahnisi, soğan yahnisi, tavuk yahnisi (исп. Ђинђић М. 2013б). Сложеница papaz yahnisi представља у турском језику ендоцентричну сложеницу; њено значење једнако је значењу управног дела (врста је јаније, јела), суженом према значењу одредбеног дела (свештеникова). У српском језику лексема папазјанија има две семантичке реализације: папазјанија ж а. чорбасто јело од меса и различитог поврћа. б. експр. збрка, дармар. Основно значење се готово изгубило, док је експресивно значење фреквентно по употреби. Тешко би било папазјанију окарактерисати као ендоцентричну сложеницу у српском, као језику реплици, јер се њена ендоцентричност губи удаљавањем од модела. Чак и на основу анализе значења првог и другог дела сложенице, не може се реконструисати њено значење, зато што је први део папаз немотивисан, а други део јанија је маргинализован губљењем из употребе првог значења лексеме папазјанија. Другачијег образовања су у српском дустабан (тур. düztaban), ћорсокак (тур. kör sokak), ћорбаџа (тур. kör baca) за које И. Клајн (2002: 45) сматра да се могу уврстити у двоименичке сложенице, с обзиром на то да су придевски елементи дуз- и ћор- немотивисани за наше језичко осећање, док је други део јасно мотивисан.127 127 Ређи су обрнути случајеви, где после мотивисаног првог дела долази други део нејасног значења. И. Клајн (2002: 31) као потврду наводи нпр. лексеме врдаЛАМА, шећерЛЕМА (и шећерЛАМА), назначујући да је други део потекао од турских суфикса. Дискутабилно је, поготово у случају лексеме шећерлема, донети сигуран суд да ли се ради о сложеници и да ли је тако треба и третирати. Разлог за недоумицу ствара њен етимон şekerleme, који представља глаголску именицу изведену од турског глагола şekerlemek, што указује на то да се у турском не ради о сложеници, већ о глаголској именици, чије је лексикализовано значење врста посластице са шећером, зашећерено воће, зашећерени колачић, слаткиш, посластица, бомбона пренето и у српски језик. 146 Ова образовања спадају у посебну групу према природи одредбеног и управног члана, у њима је одредбени члан придев, а управни именица у турском језику128: нпр. son ek суфикс (према тур. son задњи + ek наставак, афикс) akciğer плућа (према тур. ak бео + ciğer џигерица) dikdörtgen правоугаоник (према тур. dik прав, вертикалан + dörtgen четвороугаоник). Само одређени спојеви овога типа су лексикализовани. Међу њима се издвајају лексеме које именују коња одређене боје. Оне се и не осећају као сложенице и свака од њих поседује деривационо гнездо: дорат (тур. doru који је мрке боје, доратаст + at коњ): доратаст, доратина, доратић, доратов, дораче, дорачић. ђогат (тур. gök небескоплав, светлоплав + at коњ): ђога, ђоган, ђогатаст, ђогатов, ђогин, ђогин, ђого, ђогов, ђогуша, ђогушин.129 У српском језику бројне су и сложенице са турским придевом кара (црн), који је показао висок степен адаптираности када је у питању творбени процес композиције. Њихов број износи око две стотине лексема, а готово половина су презимена130. Известан број именица преузет је директно из турског језика, као карабибер (тур. kara biber), карабоја (тур. kara boya), карадуд (тур. kara dut), карасевдах (тур. kara sevda), карахабер (тур. kara haber) и сл. У процесу адаптације изведене су такође бројне именичке сложенице, код којих је други део домаћа лексема: карадоба, карамрак, каракос, карабаба, карадим и сл. Ове лексеме су са становишта стандардног језика углавном застареле, са изузетком 129 Детаљније о овим називима и другим називима као што су кулаш, алат и сл. исп. Ђинђић М. 2009: 239–243. 130 Презимена се могу сврстати у две групе. У прву групу би спадала малобројнија презимена у чијем се другом делу налазе основе турског порекла, као: Карабаш, Карабатак, Карађоз и др., док би другу групу чинила бројна презимена код којих је основа домаћег порекла: Карагаћа, Карарадовановић, Карапетровић, Карамарковић, Карабогдан и др. Поред презимена, јављају се и имена, надимци, етноними и топоними (исп. Вуловић/Ђинђић М. 2012а: 411–418). Највећи број лексема са придевом кара и у турском језику представљају различити ономастички називи (381 топоним, 108 антропонима, 3 оронима и 5 хидронима). Укупан број лексема у чијем се саставу налази придев кара износи 957 речи (исп. Барјактар 2003: 74). 147 лексеме карабатак, караконџула и надимка Карађорђе, али се у њима више не осећа значење црн.131 Према И. Клајну (2002: 45), мали је број хибридних сложеница (турско- српских): алем-камен и наџак-баба (или наџагбаба; и Речник МС наџак-чељаде). Наша грађа бележи бележи још неколико сложеница у којима је први детерминативни део турски, а други део је српски: фишек-цвет (фишек-цвијет), бимбер грожђе (бимберово грожђе), ђул девојка, кијамет-дан.132 Од анализираних (полу)сложеница ретко која је и данас у употреби; издвајају се папазјанија, сахат-кула, ћетен-(х)алва, чапраз-диван (и изведеница чапраздиванити), шиш-ћевап. Нашом анализом смо обухватили сложенице које су преузете из турског језика133, али у СД речнику турцизама уврштене су и бројне сложенице настале као резултат наших творбених процеса, од турског и српског елемента: сложенице с нултим суфиксом: бакрорез, чанколиз; императивне сложенице: лижисахан, испичутура, сецикеса; сложенице са именицом у првом делу са спојним вокалом: тополивница, џепокрадица, мајмуночовек и сл.134 У формирању сложеница највише су се показале способне добро адаптиране именице: нпр. бакар, боја, кеса, чанак, чарапа, челик. Издваја се и прилог џаба у чијем гнезду се налазе четири сложенице, од којих су две новија образовања: џабалебар и џабалебарити. СЛОЖЕНИ ПРИЛОЗИ Међу сложеницама известан је број сложених прилога који су пореклом из турског језика. У српском језику одређен број прилога саграђен је помоћу 131 Н. Вуловић и М. Ђинђић (2012а: 416) су у вези са адаптираношћу придева кара у српском језику изнеле неколико чињеница: 1) овај придев је фонолошки адаптиран; 2) овај придев није морфолошки адаптиран, нема трородност и деклинацију и не поседује могућност исказивања одређеног и неодређеног вида, као ни могућност компарације; 3) адаптиран је семантички када је у питању полисемија, а неадаптиран је када је у питању деривација; 4) адаптиран је када је у питању творбени процес композиције. 132 Оваквих формација са првом страном компонентом у сложеницама у српском језику има много у последње време под утицајем енглеског језика (исп. Ћорић 2008: 117–152). 133 Од одређених сложеница у даљем процесу творбе изведени су придеви (нпр. дустабански, алајбарјактарски, алајбегов, алајбеговски, читлуксахибијски) и глаголи (нпр. чапраздиванити, карабојати, долибашити). 134 У анализу нисмо уврстили сложенице (полусложенице) са -баша, јер смо -баша третирали као творбени елемент са суфиксном вредношћу (исп. Радић 2001: 99). 148 редупликације. Међу њима има и оних турског порекла, које представљају експресивне, фоносимболичке редупликације (Клајн 2002: 134): ђене-ђене, џабџабе, бамбадава, дибидуз/дибидус. Они су апсолутни суперлативи од турских основинских речи: ђене-ђене од тур. yine прил. 1. опет, поново, изнова. 2. ипак, и поред тога, упркос; џабџабе од тур. caba прил. 1. бесплатно, џабе, бадава. 2. још, поврх тога; бамбадава од тур. bedava I. прид. 1. бесплатан. 2. јако јефтин. II. бесплатно, бадава; дибидуз/дибидус од тур. düz прид. раван, гладак. Ови прилози прелазе у жаргонску лексику и експресиве и веома се често употребљавају.135 ГЛАГОЛСКИ ИЗРАЗИ Издвајају се глаголски изрази, полукалкови пореклом из турског језика, у којима је именица очувана као позајмљеница, а глагол је преведен. У српском језику у оваквим глаголским изразима један део чине глаголи општег, непотпуног значења (чинити, правити и сл.) који означавају радњу без конкретизације, а турска је допуна: а. именичко-глаголски спојеви: тербије учинити (тур. terbiye etmek) васпитати, одгојити, уљудити; тертиб учинити (тур. tertip etmek) направити редослед, распоредити; тећмил учинити (тур. tekmil etmek?) изравнати, намирити, накнадити; рахат се учинити (тур. rahat etmek) раскомотити се; расположити се, постати безбрижан; резил (у)чинити (тур. rezil etmek) (о)срамотити, (о)брукати; доћи теобе (тур. tövbe etmek) покајати се; сејир (у)чинити, сејир (по)гледати (тур. seyretmek) (по)гледати, посмотрити, посматрати; селам назвати, послати (тур. selam söylemek/selam yollamak).136 б. глаголско-именички спојеви: учинити се гаип (тур. kaybolmak) нестати, изгубити се; давати чифте (çifte atmak) чифтати се, ритати се; терати (правити) 135 Занимљиво је и то да говорници српског језика као синоним за бадава углавном и најчешће користе џабе (в. фусноту бр.207). 136 Композитни глаголи са etmek и olmak понекад се сврставају и у фразеологизме у турском језику, мада праве фразеологизме представљају пунозначни глаголи са именицима и придевима као лексичким допунама у одговарајућем падежу (исп Чаушевић 1996: 211–212). У ту групу спадају наведени глаголи selam söylemek и selam yollamak. 149 шегу (şaka yapmak) грубо се шалити (с киме или на чији рачун)137. У циљу утврђивања да ли овакве глаголске изразе бележи турски језик, проверу смо извршили консултујући ТС и модерну интернет речничку базу Турског лингвистичког друштва, чиме се добио синхронијски увид у статус ових глаголских израза. У турском језику ови изрази представљају турске састављене глаголе. Састављени глаголи се образују од именица и помоћних глагола, најчешће глагола etmek и olmak (Ђинђић 2012: 94): нпр. yardım etmek помоћи, pişman olmak покајати се. Анализирани глаголи су и даље уобичајени у стандардном турском језику. Изузетак представљају три глаголска израза. Два су образована од именице хашер (тур. haşir). Ова именица је оквалификована као застарела у ТС и уз њу нису забележени изрази који би представљали еквиваленте нашим изразима: хашер бити страдати, пропасти; хашер учинити упропастити, уништити, разорити. То свакако не искључује могућност да су у ранијим фазама постојали у турском језику. С друге стране, могуће је да су по моделу постојећих турских глаголских израза они настали у српском језику, као што би могао да буде случај и са трећим глаголским изразом шућур учинити захвалити Богу, за који не постоји еквивалентан глаголски израз у ТС уз одредницу şükür која означава захвалност. За утврђивање статуса ових глаголских израза у стандардном српском језику, консултовали смо РСЈ, који не бележи већи део именичких турцизама који су део анализираних глаголских израза: тербије, тертиб, тећмил, рахат, резил, теоба, сејир, селам, шућур, хашер. Једино је израз терати шегу још увек део стандарда и уобичајен у употреби. У РСЈ забележен је изведени глагол чифтати се, док именица чифте изостаје. Глагол чифтати се представљао би једнолексемски еквивалент који преноси исти концепт глаголског израза давати чифте. 137 Глаголски полукалкови су у већој мери заступљени у народним говорима, в. Петровић (2012: 358–359). 150 V. УПОТРЕБА ТУРЦИЗАМА У КЊИЖЕВНОСТИ И МЕДИЈИМА ТУРЦИЗМИ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА ДАНАС Грађа из књижевних дела савремених писаца представља важан извор за утврђивање места и распрострањености турцизама у савременом српском језику. Корпус је прилагођен намени овог рада и обухватио је избор писаца, односно њихових дела који на најрепрезентативнији начин дају увид у овај слој лексике и њен статус. У даљем раду биће анализирани турцизми екцерпирани из дела савремених српских писаца у дефинисаном временском раздобљу. У корпус су уврштени романи написани у последњих двадесетак година: Тимор мортис Слободана Селенића, Миленијум у Београду Владимира Пиштала, Ситничарница код срећне руке Горана Петровића, Власници бивше среће Данила Николића, Пијавице Давида Албахарија, и Лагум Светлане Велмар-Јанковић. Изабрани романи су се показали одговарајућим довољним да прикажу карактер турцизама које користе савремени књижевници, односно пруже увид у њихову синхронијску перспективу. На почетку анализе указаћемо на статистичку заступљеност турцизама у назначеним романима. Ексцерпцијом грађе утврђено је да је број турцизама у свим романима приближно једнак, ако се узме у обзир број страна сваког романа понаособ. Тај број не достиже 200 речи, без обзира на тематику и величину романа. Поређења ради, у Дервишу и смрти Меше Селимовића само у првом делу романа забележено је 260 турцизама (Халиловић 1980: 25), што је и за очекивати с обзиром на време у коме се одвија радња романа (17. век), као и саму тематику која осликава међуљудске односе за време турске владавине у Босни. Међу ексцерпираним турцизмима највише су заступљени и најфреквентији су одомаћени турцизми попут: алва, бадем, бакар, баклава, боза, бубрег, бурек, дуван, дугме, ђубре, занат, инат, каиш, кусур, капија, кајсија, комшија, кафана, кеса, кестен, креч, кревет, леш, марама, мермер, маказе, мезе, мираз, јорган, кафа, кајмак, калдрма, кутија, одаја, оклагија, пара, пешкир, папуче, пекмез, папуче, ракија, саксија, сандук, сунђер, суџук, таван, тапија, тестера, торба, 151 тулумба, туршија, ћела, ћебе, ћошак, чесма, чаша, чорба, чаршав, чарапа, чекић, џамија, џеп, џин, шамар, шећер и сл. Ови турцизми припадају групи потпуно одомаћених речи које се не осећају као позајмљенице и за које не постоје потпуни синоними, а за многе од њих и не постоји адекватан синоним. Они заузимају значајно место у лексичком систему српскога језика, јер имају развијену полисемију и деривацију и самим тим висок степен адаптираности. Поређењем спискова турцизама свих анализираних романа, издваја се као заједничко то да писци користе у највећем броју случајева исте одомаћене турцизме. Увидом у фреквенцијски статус турцизама које употребљавају писци, може се закључити да су то високофрекветне лексеме. Проверили смо учесталост појављивања десет најфреквентнијих именица са фреквенцијске листе: сат, боја, пара, кафа, кревет, кутија, џеп, комшија, капија и шећер. Као што је и очекивано, у свим романима ове именице се јављају више пута. У другу далеко малобројнију групу спадају данас застарели турцизми који имају стилску функцију и дочаравају одређено време (нпр. калпак, ширит, кириџија, сакаџија, шефтелија, спахија, камџија, ћелепуш, акча, аша, басамак, чивчија, џада, тефтер, сокак, дућан, долама, амалин и сл). Ови турцизми према критеријуму употребе спадају у пасивну лексику (застареле речи, архаизми). У сваком анализираном роману, турцизми из пасивног фонда јављају се у малом броју, који не достиже ни пет процената од укупног броја ексцерпираних турцизама. Управо овај лексички слој у романима представља оно по чему се разликују романи, односно представљају специфичности употребе турцизама у сваком роману понаособ. Тако, на пример, Д. Албахари употребљава само једну реч коју не бележи РСЈ, као ни Корпус српскога језика, а то је лексема Чивутин: Нема међу нама оних који би се сажалили на чивутску багру ... И дужност свакога коме су позната злодела чивутског народа ... Јесте да уништи сваког Чивутина (Албахари 2005: 263). И у осталим романима ретки су турцизми које не бележи РСЈ. С. Селенић користи свега две такве лексеме: камџија и ћелепуш, В. Пиштало лексему амиџа, С. Велмар Јанковић лексеме абер и дамар, Г. Петровић лексеме акча, аша, ич, абаџијски и Д. Николић лексеме чивчија и басамак. Употреба турцизама условљена је и самом темом романа, као и временом у коме се радња одгирава. Сам писац се опредељује за један од синонима (домаћа 152 реч – позајмљеница) из стилских разлога. Неретко реч страног порекла има предност зато што услед слабије фреквенције у окружењу познатих речи постиже већи ефекат на читаоца, скреће му пажњу и сл. С друге стране, стилска изражајност опада што је турцизам више адаптиран. Тако, на пример, писац Г. Петровић у своме делу Ситничарница код срећне руке врло сликовито дочарава атмосферу која је владала на улицама Београда у време Балканских ратова на следећи начин: Кретао се (један младић) кроз ... метеж ... калпака са белим перима, ... ширита ... плавих мундира ... чакшира ... аша .... билава .... високих чизама у узенгијама (Петровић Г. 2001: 125) Узмицале су ... механџије, ... абаџијске калфе ... берберски шегрти, једва писмене кириџије и сакаџије (И: 128). Будући да су турцизми често стилски обележени, у књижевним делима много пута се могу срести и у фигуративној употреби: Бранећи у почетку малу бедевију изазовних облина ... ја сам веровао да је браним од Старчевог гнева (Селенић 2002: 74). Неретко се писци за потребе стилског нијансирања и поред постојања адекватног синонима у домаћој речи, опредељују управо за турцизам: Пристајала унапред да учини све што желим, само да не кваримо то вече ... – али, јок! (Селенић 2002: 298). – Таске, побогу, зашто тако наружи девојку! – Љиљу! Ма јок! Зна она да је зову Ђубре (И: 346). Чупао сам косу ... Оптуживао цео свет. Бадава. Није одлазила туга из душе (Пиштало 2000: 142). Реч бадава илуструје интересантну појаву. И поред постојања домаћег синонима узалуд, најчешће коришћен синоним за бадава јесте турцизам џаба, који писци често користе: – Џаба му било – рече тихо и покуњено (Селенић 2002: 205). Не каже се за џабе да су у страху велике очи (Албахари 2005: 172). Имам један, одавно ми стоји за џабе (Николић Д. 1997: 248). Зашто онда мог тату за џабе да одведу (И: 298). У следећем примеру синоним за џаба јесте турцизам муфте: Хтео је муфте, а код мене нема џабе (Николић Д. 1997: 200). 153 У ексцерпираној грађи ретку појаву представља напоредна употреба турцизма са домаћим синонима као нпр.: Моја кћи, професор српскохрватског језика, догматичар и чистунац, ако би узела да чита овај текст, тражила би да се џакови исправе у вреће, а бакалница у продавница (Велмар-Јанковић 1995: 12). Продавница није подразумевала власника; бакалница јесте (И: 8). У овом примеру писац настоји да истакне семантичке нијансе међу непотпуним синонимима како би прецизирао значење. Уколико писац сматра да значење неке лексеме није довољно познато просечном читаоцу, такву лексему дефинише у самом тексту, као што је случај са лексемом лагум, која се нашла и у наслову једног романа: Лагум је турска реч и означава мрачан подземни ходник, тунел без светлости (Велмар-Јанковић 1995: 9). Некадашње првобитно значење, које је лагум одређивало и као минирани поткоп испод утврђења и као саму мину, све мање се памти (И: 9). Ретко употреба напоредних синонима (турцизам–домаћа реч) може се објаснити чињеницом да писци користе турцизме који су општепознати говорницима српског језика и адаптирани у граматички и семантички систем српског језика, а самим тим су способни и за семантичко варирање. Код турцизама из ове категорије показује се сувишном напоредна употреба синонима у циљу истицања семантичких нијанси и прецизирања значења. С друге стране, ретки су примери који илуструју стилско-семантички процес који би подразумевао напоредну употребу два синонимна турцизма у реченици. У следећем примеру турцизам матрак са избледелим значењем ђаво, враг употребљен је да опише емоционални обрт љутње, погрде: Али, јест, хоћеш! Матрак!... Давали су нам само по чашу млека (Николић Д. 1997: 27). У складу са тим, турцизми добијају одређене стилизације, као обележја ироничног, сатиричног, подругљивог и сл.: Дупли се сећао неког винковачког мангупа, који је у апсани почео да чита библију (Пиштало 2000: 51). Један београдски мангуп је покушао да га испали за паре (И: 137). Она се забављала са потпуним будалама (И: 31). Те „потпуне 154 будале” били су старији типови (И: 31). Удруживање две будале може створити нешто што се назива породицом (И: 42). Што потуљенији муфљуз, то су га на двору Тарквинија охолог Више ценили (И: 74). Само се осмехнуо будалама (Николић Д. 1997: 94). Зато што сте људи. То јест, ништа мање будале од нас (И: 172). Будало, каже, то су празне чизме (И: 200).138 Занимљива је употреба именице баксуз139 у виду полусложенице у атрибутској функцији у следећим примерима: Опет један седамнаести септембар и опет никако срећан него баксуз-дан (Велмар-Јанковић 1995: 218). Била је недеља и трећи седамнаести септембар који се показао као баксуз-дан (И: 256). Издваја се као интересантна лексема сурунтија на коју је скренуо пажњу Ђинђић (1974: 119) анализирајући лексику Боре Станковића, наводећи да је ова реч једнострано објашњена у свим нашим већим лексикографским изворима као нешто старо, похабано, а да је уствари ова лексема преузета директно из турског народног говора (тур. sürüntü) и да се њоме именује скитница, бедан, несрећан. У томе значењу употребљавао је Бора Станковић: Син Трајка сурунтије што имаше жену турску помећарку. Слободан Селенић неколико деценија касније употребљава ову именицу у истом значењу: Сав је трептао говорећи полугласом о ... Опасности од „комунистичких сурунтија” (Селенић 2002: 320). Истраживање показује да су турцизми у малом броју заступљени у литерарном тексту. Ексцерпирана грађа показује да се турцизми који су одомаћени у српском језику употребљаву као и сваки други фонд домаћих речи. Кад је реч о овом лексичком типу, писци често употребљавају турцизме који су део стандардне лексике, општег лексичког фонда, док су ређи турцизми као 138 Код писаца преовлађују јединице са негативном експресивношћу, док је јединица са позитивном експресивношћу далеко мање, како код писаца, тако и у језику уопште. Међу позитивним експресивима које користи С. Сремац у Ивковој слави издваја се један број турцизама: јолдаш, челебија, бињеџија, тиријаћија, мераклија, ашик, карађозлија (Ристић 2004: 138). Изузев лексеме мераклија, сви остали експресиви су данас застарели. 139 У српском језику забележен је известан број именица које су окарактерисане као именице и непромењиви придеви, нпр. абаија, алем, бурунџук, халват, чурук. Чешће се дефинишу као именице у атрибутској служби у Речнику МС: авдест, адиђар, баксуз, бејаз, биљур, демир, дилбер, ђаур(ин), ђумишлија, ђутурум, мангуп, мат, намћор, резил, самур, хаин(ин), челеби, челик, џевер, шер или ређе као непромењиви придеви у полусложеницама: нпр. баш, шимшир. 155 стилски маркирана лексика који дочаравају колорит епохе и сл.140 У литерарном корпусу између два рата на српскохрватском говорном подручју турцизама је било далеко више, а посебно је битно то да су се једним делом јављали као лексеме које припадају општем фонду, а знатно чешће као стилски маркирана лексика. Чак 54% турцизама, који се јављају у делима босанскохерцеговачких писаца припада онима које карактерише стилска обојеност и који су са становишта данашње норме застарела, архаична или покрајинска лексика. Издваја се и 18% стилски маркираних турцизама које користе писци са ширег српскохрватског подручја, а који нису забележени у делима босанскохерцеговачких писаца (исп. Глибановић-Вајзовић 1990: 80–81; 271–272). Некада су на крају одређеног књижевног дела били неопходни глосари, као у делима Ива Андрића141, Меше Селимовића, Борисава Станковића, Петра Кочића, Лазе Лазаревића, Јована Радуловића, јер ова лексика није подједнако била заступљена у језичком знању свих читалаца. Међутим, данас у делима савремених српских писаца за глосарима нема потребе, јер писци, како показује наша грађа, углавном користе одомаћене турцизме, односно турцизме који припадају активном лексичком фонду. ТУРЦИЗМИ У МЕДИЈИМА Турцизми се често користе у медијима као стилска средства којима се преноси одређени емотивно-експресивни набој. Данас се одређени слој турцизама контекстуализује у актуелним друштвено-политичким околностима које 140 У Андрићевим приповеткама (1925–1941) поједини фреквентни турцизми су значајни за сликање пресудних дешавања, за судбину појединих ликова, њихов унутрашњи живот, психолошка стања. Турцизми често симболизују њихов удес, као лексеме кутија, мусандра, казан, дућан и сл (в. примере у Ђинђић М. /Радоњић 2012: 463–466). 141 Анализа турцизама из Андрићевих приповедака (1925–1941) указује на то да је употреба овог лексичког слоја само донекле била у вези са тематиком дела. Турцизми се јављају у говору ликова муслиманске средине, али и у говору ликова хришћанске средине и у говору приповедача (Ђинђић М./Радоњић 2012: 462–463). Турцизми који су најфреквентнији у анализираним приповеткама јесу називи за занимања, звања, титуле; називи турске админстрације, социјалних и верских институција; називи за трговинске и угоститељске радње; називи за кућу, окућницу и покућство; називи за храну и пиће; називи за одећу и обућу; називи за појмове из области грађевине и архитектуре; називи за апстрактне појмове; називи за свештеничке чинове и припаднике верског реда муслиманске конфесије и називи верских институција; називи за коњску опрему, погрдни називи за људе (И., 462). 156 подразумевају да их новинари, као и политичари и бројне јавне личности свесно употребљавају због експресивности која има одређену симболичку функцију у датом тренутку142: Crnogorski premijer Milo Đukanović kazao je danas da je ta država spremna da, kad Hrvatska 1. jula uđe u Evropsku uniju, preuzme barjak evropskih integracija u regionu. (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/385581/Djukanovic-Spremni-da-preuzmemo- barjak-evropskih-integracija 31. maj). Severina i dalje ćuti što publiku baca u trans. Tada, gotovo u suzama, izgovara poruku koncerta. Budući da je sve posetioce već nekoliko puta prošetala od patnje do radosti, od derta do veselja, pevačica šalje poruku ženama. Svim ženama koje su napuštene, same, ostavljene ili prevarene (http://www.nadlanu.com/pocetna/zabava/celebrity/Severinina-poruka-zenama.a- 174552.305.html 31. mart 2013) Чедомир Антић одржао је беседу на Крушедолском сабору 25. маја где је говорио о постојању Србије и Срба ... Душманин није само крволочнии завојевач или разбрат што служи крвнику … Душманин је и сваки који заборави на истину и правду. Свако ко прода веру и изневери брата… Свако ко не види Звезду ни када је сјајнија од Сунца. (http://srbin.info/2013/05/cedomir-antic-dusmanin-je-svako-ko-proda-veru-i- izneveri-brata/) Међу изворима за поједине експресивно употребљене турцизме у Корпусу предњаче управо текстови из Политике. Такав је случај на пример са лексемама јаран, зулум, кајмак, кичма, чизма: Onda se njegov romanijski Holbruk dosetio ko je zvanični biograf „ čelične ledi” , te tako Magični uđe poput dima ... (Politika (08.10.2007.). Beograd (Makedonska 29) : Politika, 1904-. UDK: 32+659(497.11)"52"). Želim da ovom narodu psihološki olakšam i da mu dam nadu da se može civilizovano otkloniti (Politika (11.01.2001.). Beograd (Makedonska 29) : Politika, 1904-. UDK: 32+659(497.11)"52"). 142 Турцизми су се интезивно користили у опозиционим медијима у време Милошевића за исказивање негативног емотивног односа према политичким дешавањима. Илустаративне примере наводи П. Радић (2001: 11). 157 Stari užički rival Čačak u ovim događajima skinuo medijski (Politika (23.11.2000.). Beograd (Makedonska 29) : Politika, 1904-. UDK: 32+659(497.11)"52"). Međutim , ne treba zaboraviti da je malo toga urađeno oko privatizacije iako je poznato da je ona tranzicije (Politika (23.07.2001.). Beograd (Makedonska 29) : Politika, 1904-. UDK: 32+659(497.11)"52"). Ko ga je naseljavao , a ko rušio . Čija <čizma> se najduže zadržala (Politika (03.07.2006.). Beograd (Makedonska 29) : Politika, 1904-. UDK: 32+659(497.11)"52"). Посебно ћемо издојити као врло илустративан пример колумну Фамозно писца Светислава Басаре у листу Данас, у којој свакодневно пише о актуелним темама код нас и у свету. Басарини текстови су веома богати турцизмима. Готово у свакој колумни користи турцизме са врло негативним конотацијама и експресивним набојем, којима исказује жељени негативни став на одређену тему. Као прво, текстови обилују застарелим, архаичним турцизмима: вактиле, мутфак, харамија, ибретити, терџуман, сахибија, силахдар, муселим, кајмакам, шенлучити, (хашке) кадије, (белосветски) кадилуци и сл. Као друго, често изводи полусложенице са турцизмима: нпр. хаџија-попечитељ, cyber-хаџија, чапраз- ефендија и сл. Затим Басара ствара и нове „турцизме”, попут речи будалистан, која иако је непостојећа у српском језику, јасно указује на то шта се њом именује. У устаљене изразе уводи турцизме уместо домаће речи, па се договори праве по мутфацима, а не кухињама. Да ли читаоци његове колумне познају све ове већ заборављене турцизме? Ретки су сигурно такви читаоци, али сигурно је то да ће их бити све више међу читаоцима ове колумне, наравно уколико колумна настави дужи период да се објављује. Научиће и неке нове речи из турскога језика којима писац именује представнике власти: башкан (тур. başkan), џумхурбашкан (тур. cumhurbaşkan). У таквим случајевима не оставља читаоце збуњеним пред непознатим речима, већ се потруди да појасни значење новоуведене речи: Ideju mi je dao jedan lucidni komentator koji me je drugarski kritikovao što sam budućeg premijera (ma ko to bio) nazvao „kancelar”. Kritičar-komentator je zapazio da ja u hagiografskim opisima naših vladara uglavnom posežem za jezičkim fundusima crkvenoslovenskog i turskog jezika i da nema smisla da stvar proširujem na nemački. Sa čime sam duboko saglasan. Premijer će se od sledeće hefte, to jest ako ga izaberu, na ovoj strani zvati „bašbakan”, što - ako Google prevodilac ne laže (a hoće ponekad) - na 158 turskom znači „predsednik vlade”. (http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/baskan_i_basbakan.881.html?news_id=24143 5). VI. МЕТОДОЛОГИЈА И КОНЦЕПЦИЈА ИЗРАДЕ СДР ТУРЦИЗАМА Методологија и концепција израде СД речника турцизама слична је методологији и концепцији примењеној у Семантичко-деривационом речнику (СДР 2003 и СДР 2006).143 У првој свесци СДР семантички и деривационо обрађене су лексеме којима се именују и означавају делови људског тела, док су у другој свесци СДР обрађене лексеме из тематског круга човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство. Овако концепцијски и методолошки осмишљен СДР омогућио је да се изведу бројни закључци у вези са анализираним тематски повезаним лексемама, њиховим семантичким и деривационим статусом, зависношћу семантичких и деривационих модификација од категорије речи у иницијалном положају, различитим типовима морфолошко-семантичког варирања и др. Даље, овако конципирана анализа лексема омогућила је боље сагледавање организације целокупног лексичког система српског језика, чиме је омогућено и теоријски засновано и лексичко нормирање при анализи турцизама, као важном лексичком слоју у савременом српском језику. СД речник турцизама у српскоме језику представља важан инструмент за морфолошко-семантичка истраживања овог слоја лексичког фонда српскога језика. Овај речник обухвата све лексеме. Просте речи и њихови деривати дати су у облику деривационих гнезда у којима је приказан код деривата и деривациони степен и семантичка трансформација. Уз сваку просту реч наводе се све речи које 143 За подробне информације у вези са концепцијом и методологијом СД гнезда, упућујемо на Предговор у СДР 2003; Поговор у СДР 2006; Коњик 2006 (97–102). У даљем тексту биће скренута пажња на разлике у односу на методологију израде СДР. Резултати добијени у две свеске Семантичко деривационог речника послужили су као темељ за даље семантичке и творбене анализе и закључивања (в. Драгићевић 2001; Дражић 2002; Гочанин 2005; Лазић-Коњик/Вуловић 2007; Штасни 2011; Ајџановић 2011). 159 су од ње постале у процесу деривације – суфиксацијом, префиксацијом, комбинованом творбом, слагањем и творбом претварањем. С друге стране, у циљу стицања што реалније слике у вези са коришћењем турцизама данас, послужиле су и анкете спроведене међу испитаницима из различитих места, различитих годишта, пола и професија. Код великог броја лексема додавани су квалификатори, најчешће заст., покр. као и ист.144 (нпр. код диздар). Могуће је да су се поткрале и извесне грешке, с обзиром на то да није увек било јасно да ли је лексема застарела или је покрајинска, или је и једно и друго. Код извесног броја турцизама којима је извор само Шкаљић (1973), Српски рјечник (1818), Речник ЈАЗУ (1881–1975), покрајинска збирка речи или збирка народних приповедака или песама, углавном је навођен само квалификатор покр. у Речнику МС (исп. Васић 1996: 91). Таква лексика обично припада специјализованим терминолошким системима, али и у тим случајевима смо додавали ознаке заст. или ист. у циљу што прецизнијег одређивања њеног места у савременом лексичком фонду. У складу са савременим схватањем фигуративности, брисан је квалификатор фиг. (као код једног од значења лексеме чаршија: становници чаршије, где је у питању метонимија).145 Код метафоричког модела где, нпр, зооморфизми означавају лице одређене особине, које се у експресији или колективној свести приписују основном значењу појма, додавали смо квалификатор експр.: бедевија → незграпна а нерадна жена. Такође, брисан је и квалификатор индив. тамо где је творбени модел уобичајен (в. авлијар, под СДГ авлија).146 У нашу грађу укључене су и фразеолошке јединице у ширем смислу, у које спадају изрази, изреке, пословице и сл. зато што су међу њима бројне оне које у себи садрже застареле турцизме као компоненте израза у српском језику. Фразеологизми који садрже овакве лексеме су неретко и сами застарели и припадају категорији такозваних фразеолошких архаизама. Застарели фразеологизми у српском језику често препуштају место другима, као нпр. знати 144 У застарелом лексичком фонду турцизама издвајају се историзми, који служе за именовање појмова који се односе на титуле, звања, дужности актуелне у одређеном историјском периоду (Радовић-Тешић 1982: 258). 145 О маркираности/немаркираности употребне вредности лексема в. Гортан-Премк (2011: 27–39). 146 О лексици која је квалификована као индивидуална у српским дескриптивним речницима в. Драгићевић (2011: 47–59). 160 сто зерзевата (тур. zerzevat) све умети → знати сваког ђавола; ударити коме чарламу (тур. çarlama) подвалити коме, изиграти кога → продати рог за свећу; попуцали му сви колани (тур. kolan) све је код њега рђаво, све су га наде издале, постао је беспомоћан → као да су му све лађе потонуле; живи на тедарућу (тур. tedarik) живи добро, уредно, пријатно, све има припремљено → живети као паша; живети као бубрег у лоју. Настанак фразеологизма са турцизмом као главном компонентом указује на његов некадашњи активни статус у српском језику, јер је за настанак фразеологизма потребно да реч буде фреквентна по употреби. Такође, указује и на чињеницу да је турски језик био доминантан у контактима двају језика. С друге стране, сама семантика фразеолошких јединица у којима се јавља одређена лексема могу да помогну у потврђивању и оповргавању неких хипотеза, нпр., да ли активне семантичке компоненте омогућавају у исто време развој секундарних значења и њихово активно учешће у фразелогизмима (исп. Драгићевић 2007: 25). Леме су акцентоване само у случајевима када акценат представља елеменат идентификације, док су парадигматски облици регистровани код променљивих лексема уколико је потребна идентификација типа промене или обличке основе (ћурак, -рка). Дефиниције су углавном преузимане из Речника МС. У неким, неопходним случајевима уношене су измене у дефиниције. Те измене се углавном односе на оне лексеме које су дефинисане помоћу синонима домаћег порекла, а где се такав поступак показао недовољним (исп. СДГ томруке). Дефиниције су усклађиване са променама у значењима до којих је дошло код појединих лексема у РСЈ, код њихових примарних значења, секундарних значења и сл. (исп. гајтан, дрангулија, зар). У ретким случајевима оне су мењане када је неки појам погрешно описан у Речнику МС, као што је то случај код одреднице шаргија. У случајевима када је у Речнику МС наведен дериват лексеме чије је навођење изостало, таква лексема је преузимана из Речника САНУ (исп. СДГ аван). У Речнику МС турцизми без етимолошког х на почетку речи упућиване су на речи са х (алва в. халва). Код оваквих одредница руководили смо се тиме који је облик уобичајенији по употреби данас, једној од фонетских варијанти која се издвојила давала се предност, па се у том смислу одустајало од неких решења 161 датих у Речнику МС (нпр. алву смо дефинисали, уз навођење у загради облика халва, док је халва упућена на алву; исп. СДГ алва и халва). Грађа СД речника турцизама укључује поред именица, придева и глагола и остале врсте речи као носиоце гнезда (исп. СДГ бадава). У регистар су укључене и лексеме без СДГ у циљу приказања целог инвентара турцизама у савременом српском језику (схватано као језик у периоду од Вука до данас). Уз сваку лексему, носиоца гнезда навођен је одговарајући турски етимон. Један од главних недостатака приликом досадашњих проучавања турцизама представља неадекватност турских етимона из савременог турског језика (Петровић 2012: 24). С обзиром на то да наше истраживање није превасходно етимолошко, наводили смо одговарајуће етимоне из савременог турског језика, а уколико је и кад је то било потребно, навођен је одговарајући турски дијалекатски етимон или транскрибован арапски етимон. За утврђивање адекватних етимона консултовали смо релеватне етимолошке приручнике (ЕРСЈ, Скок 1971-1974, Шкаљић 1973, Тице 2002, Ерен 1999, Носић 2005). Постојећи турски етимони су навођени у фуснотама и код одређених деривата са турским суфиксима у циљу стицања начелног прегледа о томе које су то речи у српском језику настале као резултат домаће творбе од осамостаљених турских творбених морфема, а које су као такве преузимане из турског језика. Неретки су случајеви у нашој грађи лексема које су могле двојако да буду третиране: као деривати или као неизведенице, то јест фонетски и морфолошки адаптиране турске речи. Тешко је утврдити за сваку реч понаособ њен пут уласка и развоја у српском језику, будући да су турски суфикси као творбени елементи веома заступљени у српском језику. Определили смо се да их представљамо као деривате (в. СДГ дерт). У СД речнику турцизама у фуснотама су дати коментари који се односе на етимолошке обраде лексема, евентуалне пропусте у обради или навођењу. То свакако не исцрљује етимолошка разматрања, већ само даје извесне смернице које би се могле уважити у каснијим обрадама ове лексике, првенствено у дескриптивним речницима. У фуснотама су поред етимолошких напомена своје место нашли и разни други коментари који се односе на сегментације појединих лексема, њихове семантичке особености и сл. 162 VII. ЛЕГЕНДА И СКРАЋЕНИЦЕ ЛЕГЕНДА 0 – основна лексема 1(2,3...) – степени дериват 1 (2,3 ...) редни број деривата датог степена < - од 0 кичма = основна лексема 22<12 кичмен-ост = други по реду 2-степени дериват од другог по реду 1-степеног деривата ТО – творбена основа ПР – префиксална твореница прПР – префиксирана префиксална твореница ПРс – префиксално-суфиксална твореница прПРс – префиксирана префиксално-суфиксална твореница С – сложеница прПР11<15 о-без-бојити се = први по реду 1-степени префиксирани префиксално-суфиксални дериват од петог по реду 1-степеног деривата. V. C – морфофонолошка промена алч-ица; раш-черечити Ø – нулта творбена морфема 163 бакр-о-пис-Ø ← од/према раскопчава-ње с гл. им. ← [од] раскопчавати (се). раскопч-авати (се), -ам се импф. и уч. ← [према] раскопчати (се). → види абраш-љив, -а, -о → абрашаст. СКРАЋЕНИЦЕ агр. – агрономски анат. – анатомски арх. – архаично археол. – археолошки аугм. – аугментатив башт. – баштованство бот. – ботанички варв. – варваризам везн. – везник војн. – војно вулг. – вулгарно дем. – деминутив дијал. – дијалекатски, дијалект експр. – експресивно етн. – етнолошки ж – женски род заст. – застарело зап. кр. – западни крајеви зб. – збирно зб. имен. – збирна именица зоол. – зоолошки изр. – израз импф. – имперфективни глагол индив. – индивидуално ир. – иронично исп. – испореди ист. – историјски карт. – карташки књиж. – књижевно, књижевност ков. – кованица кув. – кулинартсво; куварски лингв. – лингвистички лов. – лов 164 локал. – локално м – мушки род мед. – медицински мин. – минералогија мит. – митолошки мн. – множина муз. – музика нар. – народски необ. – необично непром. – непроменљив нестанд. – нестандардно пеј. – пејоративно песн. – песнички погрд. – погрдно подр. – подругљиво поз. – позориште, позоришни покр. – покрајински пом. – поморски презр. – презриво прид. – придев прил. – прилог пф. – перфективни глагол разг. – разговорни језик рлг. – религија с – средњи род слик. – сликарство спорт. – спортски терм. – терминолошки технол. – технологија, технолошки трг. – трговачки трп. прид. – трпни глаголски придев тур. – турски узв. – узвик физ. – физички хип. – хипокористик шаљ. – шаљиво шатр. – шатровачки шах. – шаховски 165 VIII. СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНИ РЕЧНИК ТУРЦИЗАМА СЛОВО А СДГ: АБА (хаба) (тур. aba) ТО: аба-, аб- 0 аба ж заст. 1. а. груба вунена тканина, сукно. б. горњи део мушке одеће од такве тканине или чохе. 2. (обично мн.) изношено, подерано одело, дроњци. 11<0 аба-ија (баја, хабаија) = абахија 1. м покривач од абе, сукнени коњски покривач. 2. прид. непром. који је од овог сукна; исп. хаша.147 12<0 аба-ја ж = абахија → абаија. 13<0 аб-аџија 148 м кројач који израђује одела од абе. 21<13 абаџиј-ин, -а, -о који припада абаџији. 22<13 абаџиј-ски, -а, -о који се односи на абаџије: ~ занат, ~ радња. 23<13 абаџи-ка ж абаџијина жена; женска особа абаџија. 24<13 абаџи-лук 149 м абаџијски занат; абаџијска радња. 25<13 абаџи-ница ж 1. абаџијска радионица. 2. абаџијина жена. 26<13 абаџ-инка ж 1. → абаџика. 2. повећа игла којом шију абаџије. 27<13 абаџ-ински → абаџијски. 14<0 аб-ен, -а, -о који је од абе (1а). 15<0 аб-ењак м капа од абе (1а). 16<0 аб-ењача ж (у атрибутској служби) → абен: капа ~ . БЕЗ СДГ: АБАР абар м → хабар. БЕЗ СДГ: АБАХИЈА абахија ж = абаија. СДГ: АБДЕСТ ТО: абдест- 0 абдест → авдест. 11<0 абдест-лук → авдесана (под авдест). СДГ: АБЕР 147 У грађи је поред лексеме абаија забележен и известан број именица које су окарактерисане као именице и непромењиви придеви, нпр. абаија, алем, бурунџук, халват. Чешће се дефинишу као именице у атрибутској служби у Речнику МС: абонос, авдест, адиђар, баксуз, бејаз, биљур, демир, дилбер, ђаур(ин), ђумишлија, ђутурум, мангуп, мат, мелем, мермер, намћор, резил, самур, хаин(ин), хаирсуз, хаста, челеби, челик, чурук, џевер, шер. 148 тур. abacı. Абаџија је прва лексема у низу која је могла да буде третирана као дериват или фонетски и морфолошки адаптиран турцизам. Определили смо се да овакве лексеме представљамо у готово свим случајевима као деривате, тако да се код абаџије као суфиксни наставак јавља - аџија, који представља један у низу творбених форманата који ће се издвојити приликом сегментације сличних лексема, а које се везују и за бројне нетурске основе (в. Радић 2001: 109– 130). 149 тур. abacılık. 166 ТО: абр- 0 абер → хабер. С11<0 абр-о-ноша → хаброноша. СДГ: АБОНОС (тур. abanoz)150 ТО: абонос- (абанос-) 0 абонос м 1. бот. дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и црној боји Diospyros ebenum; исп. ебановина. 2. (у атрибутској служби у полусложеницама) абоносан. 11<0 абонос-ан, -сна, -сно који је од абоноса, који је као абонос. 12<0 абонос-ати се, -ошем се пф. и импф. постати, постајати као абонос. 13<0 абонос-ов, -а, -о који је од абоноса. 21<13 абоносов-ина ж абоносово дрво. ПРс11<02 у-абанос-ити се, -им се пф. → уабоносити се. ПРс12<0 у-абонос-ити се, -им се пф. а. постати тврд или црн као абонос, отврднути (обично о дрвету кад се стави у воду). б. експр. постати постојан, отпоран, не изменити се. СДГ: АБРАШ (тур. abraş) ТО: абраш- 0 абраш м а. човек пегава лица. б. коњ који има беле пеге на губици или испод репа. 11<0 абраш-аст, -а, -о пегав. 12<0 абраш-љив, -а, -о → абрашаст. СДГ: АВАЗ (тур. avaz) ТО: аваз- 0 аваз м заст. глас; вест. 11<0 аваз-иле 151 прил. гласно. БЕЗ СДГ: АВАЈ (авах) (тур. vay)152 авај 1. узвик за изражавање бола, патње, очајања, жаљења и сл.: јао; исп. вај. 2. (у именичкој служби) м јаук, вапај. БЕЗ СДГ: АВАЈЛИЈА/АВАЈЛИКА153 (према тур. ayvali, сличан дуњи) авајлија/авајлика ж агр. покр. врста јабуке укуса сличног дуњи. БЕЗ СДГ: АВАЛ авал → алев. БЕЗ СДГ: АВАН1 (хаван) (тур. havan) 150 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 151 Ово је турски прилог на -ile, као такав је можда и преузет. Овде вероватно није реч о нашој творби. 152 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 153 Како би се у потпуности приказао постојећи инвентар турцизама у српском језику СД речник турцизама бележи и оне турцизме који нису развили деривациона гнезда. 167 аван м посуда за туцање, ситњење чега. СДГ: АВАН2 (ар. hawwan) 154 0 аван м заст. невера, издајник.155 11<0 аван-ица м и ж 1. зликовац, нитков. 2. покр. охол човек. БЕЗ СДГ: АВАХ авах узв.→ авај. СДГ: АВДЕСТ (абдест) (тур. abdest) ТО: авдест- 0 авдест м 1. (обично у изразу: узети, узимати ~) обредно умивање муслимана пред молитву. 2. (у атрибутској служби) непром. → авдесни. 11<0 авдес-ана ж место у кући где се узима авдес, умиваоница. 12<0 авдес-ни, -а, о који се односи на авдес, који се употребљава приликом авдеса. 13<0 авдес-ница ж убрус којим се брише после узимања авдеса. 14<0 авдес-овати, -ујем импф. узимати авдес. 15<0 авдест-хана 156 → авдесана. 16<0 авдес-хана → авдесана. БЕЗ СДГ: АВЕРИМ аверим узв. нар. → аферим. СДГ: АВЕТ (тур. âfet) ТО: авет- 0 авет ж празн. 1. покојник или натприродио биће које се у језивом облику привиђа сујеверним људима, сабласт, утвара, привиђење, приказа; зао дух. 2. а. јако исцрпена и ислабела особа. б. покр. будаласта особа. 3. зоол. ноћна животиња из реда полумајмуна Tarsius tarsius. 11<0 авет-ан, -тна, -тно 1. сабластан. 2. будаласт. 12<0 авет-аст, -а, -о → аветан. 13<0 авет-ати, -ам импф. покр. говорити глупости, лупетати. 14<0 авет-ина ж → аветиња. 15<0 авет-ински, -а, -о → аветињски. 16<0 авет-иња ж авет. 21<16 аветињ-ак м покр. будала, сметањак. 22<16 аветињ-аст, -а, -о који изгледа као авет. 23<16 аветињ-ски, -а, -о који се односи на аветиње, који је као аветиња или као у аветиње; сабластан, језив. 31<23 аветињски прил. као аветиња, као у аветиње, сабласно, језиво. 17<0 авет-ни, -а, -о → аветски. 24<17 аветно прил. 1. као авет, као у авети, сабласно, језиво. 2. покр. рђаво. 3. покр. будаласто. 18<0 авет-њак м → авет (3). 19<0 авет-ски, -а, -о = аветан. 154 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 155 Лексему аван преузели смо из Речника САНУ, јер је њен дериват аваница забележен у Речнику МС. 156 тур. abdesthane. 168 БЕЗ СДГ: АВИЈЕЗ/АВИЈЕСТ авијез/авијест ж (ијек.) покр. → авет. БЕЗ СДГ; АВЛАЈИСАТИ157 (тур. anlamak) авлајисати, -ишем пф. и импф. заст. разуме(ва)ти, схватити, схватати. СДГ: АВЛИЈА (тур. avlu) ТО: авлиј-, авл- 0 авлија ж покр. 1. двориште. 2. ограда, зид око куће. 3. а. сви станови (обично приземни) у једном дворишту (авлији). б. сви станари из тих станова. 11<0 авлиј-анер м разг. пас који није расан, обично пас луталица. 12<0 авлиј-ар м онај који води бригу о авлији. 13<0 авлиј-аш м један од оних који станују у становима истог дворишта. 21<13 авлијаш-ки, -а, -о који се односи на авлијаше. 14<0 авлиј-ица ж дем. ← авлија. 15<0 авлиј-ски, -а, -о који се односи иа авлију: ~ врата, ~ ограда. 16<0 авл-ински, -а, -о → авлијски: ~ врата, ~ зид. СДГ: АВЏИЈА (тур. avcı) ТО: авџ- 0 авџија м заст. ловац. 11<0 авџ-ити, -им (хавџити) импф. заст. ловити. СДГ: АГА (тур. ağa) ТО: аг- 0 ага м 1. а. власник земље (у некадашњој Турској) коју је други обрађивао. б. титула код муслимана: господин, газда, понекад ир. (додаје се и иза имена). 2. војни старешина у Турској. 11<0 ага (вок. аго) = аго м 1. хип. ← ага. 2. назив одмила за старијег мушкарца у родбини. 12<0 аг-алук 158 м 1. звање, достојанство аге. 2. посед, имање које припада аги. 3. део прихода који се давао аги с његова поседа. 13<0 аг-ан м хип. ← ага. 21<13 аган-ски, -а, -о → агински. 14<0 аг-ачки, -а, -о покр. → агински. 22<11 аг-ин, -а, -о који припада аги. 15<0 аг-ин, -а, -о који припада аги: ~ кућа. 23<15 агин-ица ж агина жена. 16<0 аг-ински, -а, -о који се односи на аге. 17<0 аг-ица м дем. и хип. ← ага. 24<11 аг-ица м хип. ← ага. 31<24 агич-ин, -а, -о који припада агици. 18<0 аг-о → ага11. 25<19 агова-ње с гл. им. ← аговати. 19<0 аг-овати, -ујем пф. 1. бити ага. 2. живети као ага, уживати. ~ и благовати лепо живети, уживати. 110<0 аговски 159 прил. као ага. 157 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973), већ само анлајисати. Глагол анлајисати бележи Речник МС. 158 тур. ağalık. 159 Прилог настао конверзијом од незабележеног придева аговски. 169 СДГ: АГАЗИЈА (тур. yağız) ТО: агаз- 0 агазија м заст. (у атрибутској служби) мрк, вран; исп. агазли. 11<0 агаз-ли заст. непром. мрк, вран. СДГ: АГАЛАРИ (тур. ağalar) ТО: агалар- 0 агалари м мн. аге.160 11<0 агалар-ски, -а, -о који се односи на агаларе, који припада агаларима: ~ земља. 21<11 агаларски прил. као агалари. 12<0 агалар-ство с заст. → агалук. СДГ: АГРШАК (тур. ağırsak) ТО: агршк- 0 агршак, -шка м а. колутић од кости или рога који се ставља на вретено да буде теже. б. дрвени колутић са свећицом у кандилу, пловак. 11<0 агршч-ић м дем. ← агршак. СДГ: АДА (тур. ada) ТО: ад-1 (ађ-2) 0 ада ж речно острво, речни оток. 11<0 ад-ица ж дем. ← ада. 12<0 ађ-ански, -а, -о који се односи на аду. БЕЗ СДГ: АДАМЛУК161 (тур. adamlık) адамлук м заст. човечност. БЕЗ СДГ: АДЕТ (хадет) (тур. âdet) адет м заст. обичај, навика. БЕЗ СДГ: АДЕШ (тур. adaş) адеш м заст. брат. СДГ: АДИЂАР (одиђар) (тур. yadigâr) ТО: адиђар- 160 Овај облик занимљив је с обзиром на то да се ради о речи преузетој у облику турског плурала. Корпус књижевног језика засад бележи само ову лексему. Ова појава забележена је у појединим српским дијалектима, као нпр. у призренском говору који бележи: агалари, атлари, аџилари, бабалари, оцалари, пашалари, чаушлари (исп. Петровић 2012: 350). 161 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Не бележи је ни Шкаљић (1973), док бележи лексему адам, човек, људско биће. 170 0 адиђар м 1. скупоцен украс, драгуљ, накит; драгоценост. 2. (у атрибутској служби) непром. диван, красан. 11<0 адиђар-ница ж заст. продавница адиђара, јувелирска, драгуљарска радња. 12<0 адиђар-ски, -а, -о који се односи на адиђаре, који потиче од адиђара: ~ украс, ~ сјај. СДГ: АЖДАЈА (аждаха) (тур. ejderha) ТО: аждај- 0 аждаја ж 1. празн. огромна прождрљива неман, змај. 2. фиг. а. оно што је прождрљиво и грабљиво; оно што мори свет. б. погрд. зла, опака жена. 11<0 аждај-ин, -а, о који припада аждаји. 12<0 аждај-исати, -ишем импф. уништавати, пустошити (као аждаја). 13<0 аждај-ица* 162 ж дем. ← аждаја. 14<0 аждај-ски, -а, -о који се односи на аждаје, који је као у аждаја. С11<0 аждај-о-лик, -а, -о који личи на аждају. СДГ: АЖДАХА ТО: аждах- 0 аждаха ж → аждаја. 11<0 аждах-ин, -а, -о који припада аждахи. 12<0 аждах-ијски, -а, -о који је као у аждахе. БЕЗ СДГ: АЖДРАХИЛ аждрахил м покр. → аждаја. СДГ: АЗГИН (тур. azgın) ТО: азгин- 0 азгин покр. непром. пун живота, бујан, силовит, помаман. 11<0 азгин-лук 163 м покр. бујност, силовитост. БЕЗ СДГ: АЗИЈА азија ж → јазија. СДГ: АЗИМУТ (ар. äs-sumüt) ТО: азимут- 0 азимут м 1. астр. угао, кут на кругу хоризонта између меридијана и висинског круга неке звезде. 2. пом. угао, кут између меридијана и правца кретања брода. 11<0 азимут-ни*, -а, -о који се односи на азимут. СДГ: АЗНА ТО: азна- 0 азна ж → хазна. 11<0 азна-дар м→ хазнадар. 162 Звездицом су означене лексеме преузете из РСЈ. 163 тур. azgınlık. 171 21<11 азнадар-ев, -а, -о → хазнадарев. 22<11 азнадар-ов, -а, -о → хазнадарев. БЕЗ СДГ: АЗРАИЛ (тур. Azrail) азраил м рлг. анђео смрти. СДГ: АЗУР (перс. läżwerd) ТО: азур- 0 азур м небеско плаветнило. 11<0 азур-ан, -рна, -рно који је боје азура, светлоплав. 21<11 азурно прил. као азур. СДГ: АЗУР ТО: азур- 0 азур прид. непром. → хазур. 11<0 азур-авати (се), -ам се → хазуравати (се). 12<0 азур-ати се, -ам се → хазурати (се). 13<0 азур-је с → азур. БЕЗ СДГ: АЗУРАЛА(Ј) азурала(ј) узв. → хазурала(ј). БЕЗ СДГ: АИНИН аин(ин) м → хаин(ин). СДГ: АИР ТО: аир- 0 аир м → хаир. 11<0 аир-ли → хаирли. С11<0 аир-дова → хаир-дова; исп. дова. БЕЗ СДГ: АИРАЛА аирала узв. → хаирала. БЕЗ СДГ: АЈАМ (тур. oyum?164) ајам, ајма (мн. ајмови) м покр. 1. огрлина, огрљак, оковратник на хаму. 2. → хам. БЕЗ СДГ: АЈАН (тур. âyan) ајан м заст. старешина; првак, угледан човек. БЕЗ СДГ: АЈАТ ајат м → хајат. 164 Овај етимон наводи само Речник САНУ. 172 БЕЗ СДГ: АЈВАН ајван м → хајван. СДГ: АЈВАР (хајвар) (тур. hayvar) ТО: ајвар- 0 ајвар м а. врста салате од самлевених печених или куваних паприка и модрих патлиџана. б. усољена рибља икра, кавијар. 11<0 ајвар-ит (хајварит), -а, -о богат хајваром (икром), пун икре. 12<0 ајвар-овит (хајваровит), -а, -о богат хајваром (икром), пун икре. СДГ: АЈГИР (ангир) (тур. aygir) ТО: ајгир- 0 ајгир м неуштројен, неушкопљен коњ, пастух; експр. похотљив, путен човек. 11<0 ајгир-ача ж → ајгируша (експр.). 12<0 ајгир-ица ж → ајгируша. 13<0 ајгир-овит, -а, -о неуштројен, неушкопљен (о коњу); експр. похотљив, путен (о човеку). 21<13 ајгировит-ост с особина онога који је ајгировит. 14<0 ајгир-ски, -а, -о који се односи на ајгире, који је као у ајгира. 15<0 ајгир-ство с особина ајгира; експр. похотливост, путеност. 16<0 ајгир-уша ж млада кобила, омица; експр. похотљива, путена женска особа. БЕЗ СДГ: АЈД ајд → хајд. БЕЗ СДГ: АЈДА ајда → хајда. СДГ: АЈДЕ ТО: ајд(е)- 0 ајде узв. → хајде. 11<0 ајд-акати → хајдакати (под хајде). 12<0 ајд-ац → хајдац (под хајде). БЕЗ СДГ: АЈДУК ајдук- → хајдук-. БЕЗ СДГ: АЈДУЧ ајдуч- → хајдуч-. БЕЗ СДГ: АЈКА ајка → хајка. СДГ: АЈЛАЗ 173 ТО: ајлаз- 0 ајлаз м → хајлаз. 11<0 ајлаз-ити, -им импф. → хајлазити. СДГ: АЈЛУК (тур. aylık) ТО: ајлук- 0 ајлук м заст. плата, зарада. 11<0 ајлук-чија 165 м → ајлучар. 12<0 ајлуч-ар м онај који ради за ајлук; најамни радник. 21<12 ајлучар-ство с најамни рад, ајлучење. 22<13 ајлуче-ње с гл. им. ← ајлучити. 13<0 ајлуч-ити, -им импф. радити за ајлук, бити најамни радник. 14<0 ајлуч-ки, -а, -о који се односи на ајлук. СДГ: АЈМАН/АЈМАНА (тур. haymana) ТО: ајман- 0 ајман м/ајмана ж 1. → хајван. 2. фиг. нерадник, готован, битанга, скитница. 11<0 ајман-ство с својство ајмане (2). ПРс11<0 по-ајман-ити се, -им се пф. покр. постати ајмана. БЕЗ СДГ: АЈНАК (хајнак)166 ајнак м заст. покр. шала, зановетање. БЕЗ СДГ: АЈТАР ајтар м → хајтар. БЕЗ СДГ: АК ак м → хак. БЕЗ СДГ: АКАР167 (тур. akar) акар м заст. покр. кућа с окућницом и споредним зградама.168 БЕЗ СДГ: АКМАК169 (тур. ahmak) акмак м заст. покр. будала, глупак. БЕЗ СДГ: АКМАЏА (тур. atmaca) акмаџа ж заст. млад соко или кобац. 165 тур. aylıkçı. 166 ЕРСЈ (1: 82) наводи два могућа етимона: ahenk слога, хармонија или oynak непоуздан човек. 167 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 168 Лексема akar је застарела у савременом турском језику и означава земљиште, посед, некретнине, непокретну имовину. 169 Овај облик не бележи Шкаљић (1973), већ облик ахмак. 174 СДГ: АКРАМ (тур. akran) ТО: акрам(н)- 0 акрам/акран м онај који је са неким једнак у чему, парњак, вршњак. 11<0 акран-ити се, -им се импф. изједначавати се (с ким). БЕЗ СДГ: АКРЕБА (тур. akraba) акреба м покр. породица, родбина, својта. БЕЗ СДГ: АКРЕП (јакреп) (тур. akrep) акреп м 1. покр. шкорпија, штипавац. 2. (Акреп) астр. сазвежђе Скорпиону зодијаку. 3. мршава, ружна особа (обично жена). БЕЗ СДГ: АКЧА (тур. akçe) акча ж → аспра. СДГ: АКШАМ (тур. akşam) ТО: акшам- 0 акшам м 1. први вечерњи мрак, сумрак. 2. вечерња молитва код муслимана. 11<0 акшам-лук 170 м вечерња седељка уз пиће. 31<22 акшамлуч-ар м онај који акшамлучи. 41<31 акшамлучар-ски, -а, -о који се односи на акшамлучаре. 32<22 акшамлуче-ње с гл. им. ← акшамлучити. 22<11 акшамлуч-ити, -им импф. покр. проводити акшамлук. 12<0 акшам-ски, -а, -о који се односи на акшам. 13<0 акшам-џиница 171 ж кафана у којој се акшамлучи. ПР11<22 на-акшамлучити се, -ишем се пф. покр. уздовољити се акшамлучећи. БЕЗ СДГ: АЛ ал м → хал. СДГ: АЛ (тур. al) ТО: ал- 0 ал прид. непром. → алев. 11<0 aл-али 172 прид. непром. → аласт. 12<0 ал-аст, -а, -о ружичаст. С11<0 ал-башча ж ружичњак, цветњак; исп. башча. С12<0 ал-катмер м црвенкаст каранфил, клинчац. С13<0 ал-невен м црвени невен. 170 тур. akşamlık. У турском језику ово је придев у значењу: који је за вече, намењен за вече (одело и сл.). 171 У случајевима у којима имамо такозвани прескок у деривационом ланцу сегментацију смо вршили на тај начин као да је прескочени творбени формант део актуелног творбеног форманта. 172 Шкаљић (1973).изводи закључак да је алали наша кованица од тур. al и суфикса -ли, јер овај облик не постоји у турском језику. 175 СДГ: АЛА (хала) (тур. ala) ТО: ал- 0 ала ж 1. а. прождрљиво митско биће, неман; исп. аждаја. б. прождрљиво, ненасито биће. в. биће или предмет огромне, несавладљиве снаге. 2. а. олуја с градом, непогода. б. покр. рђа од које страдају усеви. 3. посуда за цеђење поврћа и воћа. Изр. борити се као ~ с берићетом водити тешку борбу; и ~ и врана сви одреда. 11<0 ал-ав (халав), -а, -о који је као ала, који много једе, прождрљив. 12<0 ал-авац, -вца м алав човек, прождрљивац. 13<0 ал-авица ж алава женска особа, прождрљивица. 21<11 алав-ко м → алавац. 22<11 алаво прил. као алавац, прождрљиво. 23<11 алав-ост ж особина онога који је алав, прождрљивост. 14<0 ал-овит (халовит), -а, -о плаховит, силан, помаман. 24<14 аловито прил. као ала; силно, помамно. 25<14 аловит-ост* особина онога који је аловит. 15<0 ал-овић м онај који је пореклом од але. СДГ: АЛАЈ1 (халај) (тур. alay) ТО: алај- 0 алај м 1. пук. 2. гомила, скуп, група (чега). С11<0 алај-барјак м заст. 1. барјак, застава једног алаја, пука; главни барјак. 2. одред од 1.000 војника; исп. барјак. С12<0 алај-барјактар м заст. 1. пуковски заставник. 2. ист. државни заставник у Црној Гори; исп барјактар (под барјак). С21<С12 алај-барјактар-ски, -а, -о који се односи на алај-барјактаре. С13<0 алај-бег/алајбег 173 м војн. ист. заповедник алаја, пуковник; исп. бег. С22<С13 алајбег-ов, -а, -о 1. који припада алајбегу. 2. што је као ничије, што се може без питања узети. Изр. ~ слама оно што нема власника, нешто о чему нико не води рачуна. С32< С22 алајбегов-ина ж покр. → алајбегова слама (под алајбегов изр.). С33< С22 алајбегов-ица ж алајбегова жена. С34< С22 алајбегов-ка ж алајбегова жена. С35< С22 алајбегов-ски, -а, -о који се односи на алајбегове. С23< С13 алајбек-ство с достојанство и звање алајбега. С14<0 алајчауш/алај-чауш м ист. а. подофицир у турској војсци. б. коњаник на задњем крају алкарске поворке; исп. чауш. БЕЗ СДГ: АЛАЈ2 алај м → халал. БЕЗ СДГ: АЛАЈКА алајка ж → халајка. БЕЗ СДГ: АЛАЈЛИ (тур. alaylı) алајли прид. непром. заст. покр. сјајан, раскошан. СДГ: АЛАК (према тур. Allah); исп. Алах 173 тур. alay beyi. 176 ТО: алак- 0 алак (халак) м = халак урнебесна вика, ларма, граја. 21<12 алака-ње с гл. им. ← алакати. 11<0 алак-аст, -а, -о немиран; неозбиљан; луцкаст. 12<0 алак-ати, -ам, алакати (халакати), -алачем импф. I. а. викати „ала-а” или „алах”; исп. алах. б. викати, лармати. в. прел. терати, гонити вичући. II. ~ се лудирати се.174 13<0 алак-ача ж погрд. → алапача. 22<12 алак-нути (халакнути), алакнем пф. ← алакати. СДГ: АЛАЛ (халал) ТО: алал- 0 алал м 1. благослов; опроштај; супр. харам. 2 (у прилошкој служби) са срећом, благословено, просто. Изр. ~ ти (му итд.) вера, пушка, ~ ти ћуфте, ~ ти залогај, ~ ти качамак, ~ ти мајчино млеко нека ти (му, вам, им) је срећно, свака ти (му, јој итд.) част, браво, честитам; нека ти је просто. 21<11 алалика-ње с гл. им. ← алаликати. 11<0 aлал-икати, алаличем импф. → алакати (1в), 12<0 алал-ити, -им (халалити) пф. и импф. да(ва)ти благослов, благословити, благосиљати; опростити, опраштати: ~ живот. 22<12 aлаљ-ивати (халаљивати) импф. ← алалити се. БЕЗ СДГ: АЛАЛА aлала → халала. СДГ: АЛАМАН175 (тур. ala(k)man) ТО: аламан- 0 аламан м погрд. прождрљивац, гладница, ждероња; фиг. пустахија, необуздан човек. 11<0 аламан-ски, -а, -о који се односи на аламане. БЕЗ СДГ: АЛАМЕТ (еламет) (тур. alâmet) аламет м покр. 1. проклетство. 2. (у прилошкој служби) проклето. Изр. ~ му било проклето му било. СДГ: АЛАПАЧА176 ТО: алапач- 0 алапача ж погрд. женска особа која много прича и оговара, торокуша. 11<0 алапач-аст, -а, -о који је као алапача. СДГ: АЛАТ (халат) (тур. al-at) 174 заалакати. У нашем раду забележили смо и све префиксиране глаголе из Речника САНУ које не бележи Речник МС. Речник МС је по концепцији ограничен на 150.000 речи, тако да је и очекивано да нису сви префиксирани глаголи могли да нађу своје место у њему. 175 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Могуће је да се ради о предосманском турцизму, али је тренутно најизвесније да му је порекло ипак нејасно (в. ЕРСЈ 1:108–109). 176 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Тренутно је најизвесније да је порекло ипак нејасно, иако на турско порекло указују и Скок (1: 24) и Шкаљић (1973) (в. ЕРСЈ 1:111). 177 ТО: алат- 0 алат м коњ жуториђе длаке. 11<0 алат-аст, -а, -о риђаст, риђастожут (о коњу). 12<0 алат-ов, -а, -о који припада алату; који се односи на aлата. 13<0 алат-уша ж алатаста кобила. СДГ: АЛАТ (халат) (тур. alât) ТО. алат- 0 aлат м мн. оруђа, справе које служе у каквом послу; фиг. средство, прибор, техника. 11<0 алат-ка ж поједин комад алата; исп. алат, алатљика. 12<0 алат-љика ж алатка. Изр. строј, машина ~ строј, машина састављена од више алата у циљу постизања нарочите обраде материјала. 13<0 алат-ни, -а, -о који се односи на алат. Изр. ~ машина, ~ строј → уз алатљика (изр.). 14<0 алат-ница ж просторија где се држи или израђује алат. 21<14 алатнич-ар м онај који се бави израдом алата и алатљика. 31<21 алатничар-ски, -а, -о који се односи на алатничаре. 32<21 алатничар-ство с израђивање алата и машина алатљика. 15<0 алат-ски, -а, -о који се односи на алат. 16<0 алач-ица ж дем. ← алатка. СДГ: АЛАХ (тур. Allah) ТО: алах- 0 алах м бог. 21<11 алаха-ње с гл. им. ← алахати. 11<0 алах-ати, -ам импф. → алакати. 12<0 алах-ов, -а, о који припада алаху. СДГ: АЛАША (тур. alaşa)177 ТО: алаш- 0 алаша ж заст. 1. мноштво младих коња. 2. експр. руља, гомила. 11<0 алаш-че, -ета с ждребе из алаше; исп. алаша. БЕЗ СДГ: АЛБАШЧА (тур. al bahçe) албашча ж заст. покр. ружињак, цветњак; исп. башча. СДГ: АЛВА (халва) (тур. helva) ТО: алв- 0 алва ж источњачки слаткиш од пшеничног брашна, масла и меда (шећера). Изр. бела ~ алва од шећера и ораха; ћетен ~ → уз ћетен (изр.); као ~ уз највећу потражњу, на јагму. 11<0 алв-аџија* (вар. халваџија) м (мн. ж) посластичар који прави и продаје алву. 21<11 алваџиј-ски*, -а, -о (вар. халваџијски) који се односи на халваџије: ~ радња. 22<11 алваџ-иница* (вар. халваџиница) ж радња у којој се справља и продаје алва. 177 ТС не бележи ову лексему. Некада је ова именица у турском језику означавала младог, необузданог, јогунастог коња. Временом је ова лексема истиснута из употребе у српском језику, али није замењена домаћом лексемом (Ђинђић М. 2009а: 246). 178 СДГ: АЛВАТ ТО. алват- 0 алват м → халват. 11<0 алват-ан, -тна, -тно 1. широк; простран. 2. аљкав, нехатан, немаран. 21<11 алватно прил. надуго и нашироко, натанко, натенане. 22<11 алватн-ост ж особина онога који је алватан; немарност, нехатност, комотност. БЕЗ СДГ: АЛДУМ178 (тур. altın) алдум заст. прид. непром. златан. БЕЗ СДГ: АЛЕВ (авал, алов) (тур. alev) алев, -а, -о који има боју пламена, црвен, румен: ~ паприка. СДГ: АЛЕМ (тур. alem) ТО: алем- 0 алем м 1. драги камен, брилијант, дијамант. 2. фиг. а. драгоценост, изузетна вредност. б. прид. непром. сјајан, блистав, диван. 11<0 алем-ан, -мна, -мно од алема, украшен алемом. 12<0 алем-анка ж → аламанка. 13<0 алем-ов, -а, -о који је од алема, у коме има алема. 14<0 алем-ски, -а, -о → алемов. С11<0 алем-камен и покр. алем-кам м → алем (1). С21< С11 алем-камење с зб. им. ← алем-камен. БЕЗ СДГ: АЛИМ (тур. âlim) алим м покр. учењак, учен човек. БЕЗ СДГ: АЛИШВЕРИШ (тур. alışveriş) алишвериш и алиш-вериш м заст. трговина, пазар, зарада у трговини. СДГ: АЛКА (халка) (тур. halka) ТО: алк- 0 алка ж (дат. алци) 1. а. беочуг, карика. б. метална направа у облику беочуга којом се куца о врата, звекир. 2. зоол. врста галеба, њорка. 11<0 алк-ар (халкар) м учесник у такмичењу у игри алке. 21<11 алкар-ски, -а, -о који се односи на алкаре и на алку: коњ, одело. 12<0 алч-ица (халчица) ж дем. ← алка. ПРс11<0 у-алч-ити, -им пф. покр. свезати халком, засужњити. СДГ: АЛМАЗ (тур. elmas) ТО: алмаз- 0 алмаз м → алем. 178 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 179 11<0 алмаз-ан, -зна, -зно који је од алмаза; у ком има алмаза, који је као алмаз. 12<0 алмаз-ли 179 прид. непром. → алмазан. 21<11 алмазно прил. као алмаз. 13<0 алмаз-ов, -а, -о → алмазан. БЕЗ СДГ: АЛМАСИЈА (тур. elmasiye) алмасија ж покр. врста слатког желатина. БЕЗ СДГ: АЛОВ алов, -а, -е → алев. СДГ: АЛЧАК (тур. alçak) ТО: алчак- 0 алчак м 1. лопов, варалица, крадљивац. 2. хип. враголан, обешењак, мангуп. 11<0 алчак-лук 180 м обешењаштво, враголанство. БЕЗ СДГ: АМА (хама) (тур. amma) ама 1. везн. а. за истицање супротности; али, већ, а. б. а појачавање: баш, управо. в. бар, барем. 2. речца за појачавање а. неког тврђења или одрицања. б. питања, чуђења, заповедања. БЕЗ СДГ: АМАЈЛИЈА (хамајлија) (тур. hamaliye) амајлија ж запис или мали предмет који празноверни људи носе уза се верујући да ће их штитити од зла, несреће, талисман; омот у коме се он носи. БЕЗ СДГ: АМАЛ/АМАЛИН (хамал/хамалин) (тур. hamal) амал/амалин (мн. -али) м заст. носач. СДГ: АМАМ (хамам) (тур. hamam) ТО: амам- 0 амам м јавно парно купатило. 11<0 амам-ски* (хамамски), -а, -о који се односи на амам (хамам): ~ послуга. СДГ: АМАН (хаман) (тур. aman) ТО: аман- 0 аман м 1. милост. 2. вера; задата реч. 3. (у служби узвика) а. за преклињање, за тражење милости, опроштаја, помоћи: забога, милост. б. за заклињање, за уверавање: бога ми, вере ми. 11<0 аман-исати, -ишем → аманити. 12<0 аман-ити, -им пф. и импф. преклињући (за)тражити милост. 181 С11<0 аман-заман 182 узв. разг. забога и побогу; исп. аман (3). БЕЗ СДГ: АМАН (тур. hemen)183 179 тур. elmaslı. 180 тур. alçaklık. 181 заманити. 182 тур. aman zaman. 180 аман прил. покр. таман, баш, управо. БЕЗ СДГ: АМАНАТ аманат м → аманет. СДГ: АМАНЕТ (аманат) (тур. emanet) ТО: аманет- 0 аманет м 1. завет, порука, нека врста усменог тестамента који се оставља другом на извршење, на чување. 2. предмет дат у аманет, на чување. 3. поштанска пошиљка с назначеном вредношћу. 4. веренички дар (прстен или сл.). 5. → амајлија. 11<0 аманет-ни, -а, -о који се тиче аманета. Изр. ~ писмо новчано писмо. 12<0 аманет-ник м књига у коју се заводе поштанске пошиљке, административни протокол о дознакама. 13<0 аманет-ски, -а, -о → аманетни. СДГ: АМБАР (хамбар) (тур. ambar) ТО: амбар- 0 амбар м 1. остава за зрнасту храну. 2. нарочито ограђено место у води за хватање рибе. 11<0 амбар-ић м дем. ← амбар. 12<0 амбар-ски, -а, -о који се односи на амбар, који припада амбару. 13<0 амбар-чић* м дем. ← амбар. БЕЗ СДГ: АМБАР/АМБЕР (хамбер) амбар, -бра/амбер (хамбер) м → амбра. Изр. амбер-дрво бот. дрво тропских крајева од кога се добија амбра Styrax officinalis; амбер-душа мирисна душа. СДГ: АМБРА (хамбра) (тур. amber) ТО: амбр- 0 амбра ж мирисна смоласта материја, слична воску, ћилибар, јантар. 11<0 амбр-аст, -а, -о који је као амбра. 12<0 амбр-ин, -а, -о који припада амбри; који је као у амбре. БЕЗ СДГ: АМЗА184 амза м покр. погрд. будала, клипан. СДГ: АМИЏА (тур. amca) ТО: амиџ- 0 амиџа м 1. стриц. 2. старији човек, чика, чича. 11<0 амиџ-ин, -а, -о који припада амиџи; који се односи на амиџу. 12<0 амиџ-ић м амиџин син, брат од стрица, стричевић. БЕЗ СДГ: АНАСАНА185 (тур. vay anasına) 183 Застарели и дијалекатски облик: (h)aman (ЕРСЈ 1: 142). 184 Могуће је да се ради о предосманском турцизму, али је тренутно најизвесније да му је порекло ипак нејасно (в. ЕРСЈ 1:150). Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 181 анасана и ана сана узв. заст. покр. бестрага, дођавола. СДГ: АНАСОН (тур. anason) ТО: анасон- 0 анасон м бот. једногодишња биљка која се употребљава у медицинске сврхе и као зачин Pimpenella anisum. 11<0 анасон-ка ж ракија која се ради ароме зачињава анасоном. 12<0 анасон-лија 186 ж ракија која се ради ароме зачињава анасоном. 13<0 анасон-ски, -а, -о који се односи на анасон; који мирише на анасон. СДГ: АНГИР ТО: ангир- 0 ангир м покр. → ајгир. 11<0 ангир-ача ж покр. врста слатке крушке. 12<0 ангир-ити, -им импф. покр. I. узбуђивати. II. ~ се владати се као ангир, пастув. ПРс11<0 по-ангир-ити се, -им се пф. постати жесток, бесан као ангир. БЕЗ СДГ: АНЛАЈИСАТИ (тур. anlamak) анлајисати, -ишем пф. и импф. заст. покр. разуме(ва)ти, схватити, схватати. СДГ: АНТЕРИЈА (хантерија) (тур. entari) ТО: антериј- 0 антерија м врста горње (мушке и женске) хаљине с дугачким рукавима. 11<0 антериј-ица ж дем. ← антерија. БЕЗ СДГ: АНЏИЈА анџија м → ханџија. СДГ: АПС/АПСА ТО: апс- 0 апс/апса → хапс/хапса. 11<0 апс-ити → хапсити. ПР11<11 по-апсити → похапсити (под хапс/хапса). ПР12<11 у-апсити → ухапсити (под хапс/хапса). СДГ: АР ТО: ар- 185 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). У консултованим етимолошким речницима ова лексема није била предмет етимолошке анализе. Вероватно је у питању етимон vay anasına који је сличног значења у турском језику. 186 тур. anasonlu. У турском језику ово је придев у значењу: који је са анисом, зачињен анисом. 182 0 ар м → ахар (1 и 2). 11<0 ар-џија (харџија) м слуга, коњушар. СДГ: АР (хар) (тур. âr) ТО: ар- 0 ар м осећање части, достојанство, понос. 11<0 ар-ан → харан (под хар). 12<0 ар-џија м онај који има ара, поноса. СДГ: АРАБА (тур. araba) ТО: араб- 0 араба ж 1. наткривена путничка кола; простија запрежна, полутеретна кола. 2. коњ арапске расе. 11<0 араб-аџија 187 м 1. кириџија (који тера арабу), рабаџија. 2. занатлија који израђује арабе. СДГ: АРАПИН ТО: арап- 0 Арапин м (мн. Арапи) припадник семитских народа који насељавају полуострво Арабију, југозападну Азију и северну Африку; уп. Арабљанин. 01 арапин м (мн. арапи) 1. коњ арапске пасмине. 2. нар. припадник црне расе, црнац. 11<0 араб-изам*, -зма м лингв. арапска реч или израз употребљен у неком другом језику. 21<11 арабиз-ација* ж арабизовање, арабизирање. 12<0 араб-изирати, -изирам пф. и импф. I. (у)чинити да неко или нешто добије арапске особине. II. ~ се доби(ја)ти арапске особине. 13<0 араб-изовати*, -ујем пф. и импф. I. (у)чинити да неко или нешто добије арапске особине. II. ~ се доби(ја)ти арапске особине. 14<0 араб-ика* ж врста кафе. 15<0 араб-ист(а) м (мн. -сти) стручњак у области арабистике. 16<0 араб-истика* ж наука о арапском језику, арапској књижевности и арапској култури уопште. 22<16 арабистич-ки*, -а, -о који се односи на арабистику и арабисте. 17<0 араб-ица ж арапска азбука; арапско писмо прилагођено неком неарапском језику. 18<0 Арабљ-анин м (мн. -љани) припадник народа који живи на полуострву Арабији; уп. Арапин. 23<18 Арабљан-ка* ж припадница народа који живи на полуострву Арабији. 24<18 арабљан-ски*, -а, -о који се односи на Арабљане. 19<0 арап-ити се, -им се пф. повр. постајати Арапин, примати арапску народност. 110<0 Арап-ка ж = Арапкиња припадница арапског народа. 111<0 арап-ка ж 1. кобила арапске пасмине. 2. нар. припадница црне расе, црнкиња. 3. агр. врста крушке. 112<0 Арап-киња ж = Арапка. 113<0 арап-лија ж → арапин. 114<0 арап-ски, -а, -о који се односи на Арапе: ~ народ, ~ књижевност, ~ језик. арапски прил. на арапски начин; арапским језиком: говорити ~. 25<115 Арапч-ад ж зб. им. ← Арапче. 115<0 Арап-че, -ета с арапско дете; млад Арапин. 116<0 арап-штина ж оно што је својствено Арапима (арапски језик, арапска култура и др.). БЕЗ СДГ: АРАК (тур. arak)188 187 тур. arabacı. 183 арак м покр. врста јаке ракије од пиринча, риже. БЕЗ СДГ: АРАЛУК (тур. aralık) аралук м заст. покр. кућни међупростор, предсобље. СДГ: АРАМ ТО: арам- 0 арам м → харам. 11<0 арам-баша м→ харамбаша. 12<0 арам-ија м → харамија. 13<0 арам-ити, -им пф. и импф. → харамити. БЕЗ СДГ: АРАМЗАДА арамзада м и ж → харамзада. БЕЗ СДГ: АРАНИЈА аранија ж → харанија. БЕЗ СДГ: АРАР арар м → харар. СДГ: АРАЧ ТО: арач- 0 арач м → харач. ПРс11<0 у-арач-ити → ухарачити (под харач). СДГ: АРГАТ (тур. ırgat) ТО: аргат-, аргатар, аргаш-189 0 аргат/01 аргатар м → аргатин. 11<01 аргатар-ка ж → аргаткиња. 12<0 аргат-ати, -ам импф. → аргатовати. 13<0 аргат-ин м (мн. аргати) заст. надничар, радник, кулучар. 14<0 аргат-ка ж → аргаткиња. 15<0 аргат-киња ж надничарка, радница. 16<0 аргат-лија м → аргатин. 17<0 аргат-лук м аргатски посао, надничење, кулук. 18<0 аргат-ник м → аргатин. 21<19 аргатова-ње с гл. им. ← аргатовати. 19<0 аргат-овати, -ујем импф. надничити, радити тешке физичке послове, кулучити. 110<0 аргат-ски, -а, -о који се односи на аргате, надничарски. 111<0 аргаш-тина ж аргатовање, надничење. 188 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). У савременом турском ово је застарела реч пореклом из арапског. 189 ш се не може фонетски објаснити. 184 ПР11<19 од-аргатовати, -ујем пф. одрадити уз велике напоре, радећи као аргат. 190 БЕЗ СДГ: АРДАЛ (тур. hardal) ардал м покр. 1. бот. горушица Sinapis arvensis. 2. јело или пиће зачињено ардалом. БЕЗ СДГ: АРДИЈА (тур. ardiye) ардија ж заст. покр. одељење иза дућана, магаза. БЕЗ СДГ: АРЕМ арем м → харем. БЕЗ СДГ: АРЗУВАЛ/АРЗУХАЛ (тур. arzuhal) арзувал/арзухал м заст. писмена молба; представка. БЕЗ СДГ: АРКА (тур. arka) арка ж заст. леђа (на оделу). БЕЗ СДГ: АР КАПИЈА (тур. art kapı ) ар-капија ж заст. споредна кућна врата, споредан улаз; исп. капија. БЕЗ СДГ: АРМАГАН (тур. armağan) армаган м заст. покр. дар, поклон. БЕЗ СДГ: АРПАЏИК (тур. arpacık) арпаџик м ситан црни лук за сађење; лук сејанац. СДГ: АРСЛАН (тур. arslan) ТО: арслан- 0 арслан м заст. а. лав. б. експр. љут човек, насилник. 11<0 арслан-ски, -а, -о који се односи на арслане. СДГ: АРУМ (харум) (тур. harın) ТО: арум- 0 арум191 прид. непром. јогунаст, ћудљив; тврдоглав (обично о коњу). 11<0 арумски прил. као арум, јогунасто, ћудљиво. ПРс11<0 у-арум-ити се, -им се пф. не хтети кренути с места, постати јогунаст, ћудљив, узјогунити се (о коњу). ПРс12<0 уз-арум-ити се, -им се пф. покр. узјогунити се. 190 изаргатовати, одаргатати. 191 У Речнику МС код одреднице арум и још извесног броја речи навођен је етимон изворног језика из којега та реч води порекло (арапски или персијски). У нашем речнику уз све одреднице наводи се етимолошки квалификатор тур., без обзира на то из ког језика изворно она води порекло. Једино се од овога принципа одступало у изузетним случајевима када је било неопходно навести арапски или персијски етимон. 185 СДГ: АРЧ ТО: арч- 0 арч м → харч. 11<0 арч-ити, -им импф. → харчити. ПР11<11 по-арчити, -им пф. → похарчити (под харч). ПР12<11 про-арчити, -им пф. → прохарчити (под харч). СДГ: АРШИН (тур. arşın) ТО: аршин- 0 аршин м стара мера за дужину, између 65 и 75 см. Изр. мерити једним (истим) аршином једнако о свему судити, једнако оцењивати. 11<0 аршин-џија м а. онај који мери аршином. б. онај који се не сналази у ономе што је ново; онај који не схвата ново доба. БЕЗ СДГ: АРШЛАМА192 (ашлама) (тур. aşılama) аршлама ж 1. агр. покр. врста трешње. 2. бот. врста зимског црног лука дугуљастих главица Allium fistulosum. Изр. црна ~ агр. подврста аршламе, хруштавац. БЕЗ СДГ: АРШЛУК аршлук м → хашлук. СДГ: АСИЈА193 (хасија) (тур. asi) ТО: ас- 0 асија м и ж обесна особа; силеџија, одметник. 11<0 ас-ичина м и ж аугм. и пеј. ← асија. ПРс11<0 по-ас-ити се, -им се пф. осилити се, узохолити се. СДГ: АСКЕР (тур. asker) ТО: аскер- 0 аскер м а. турски војник. б. зб. војска. 11<0 аскер-лук 194 м војска; војнички позив. 12<0 аскер-ски, -а, -о који се односи на аскере, на аскер. БЕЗ СДГ: АСЛИ (тур. aslı) асли заст. 1. прил. сасвим, потпуно. 2. прид. непром. прави, истински. СДГ: АСНА ТО: асн- 192 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 193 тур. asi. У турском језику овај придев има следећа значења: 1. бунтован непомирљив, непокоран. 2. тврдоглав, својеглав, јогунаст. 194 тур. askerlik. 186 асна ж → хасна. ПРс11<0 у-асн-ити се пф. →. ухаснити се. БЕЗ СДГ: АСПУР/АСПУРА (тур. aspur) 195 аспур м/аспура ж заст. врста црвеног ланеног платна; танка црвена марама. БЕЗ СДГ: АСТА аста прид. непром. → хаста. БЕЗ СДГ: АСТАР (тур. astar) астар м заст. памучно платно, постава. БЕЗ СДГ: АСУРА (хасура) (тур. hasır) асура ж простирка исплетена од рогозине, рогозина. СДГ: АТ (хат) (тур. at) ТО: ат- 0 ат м арх. коњ (oбично племените пасмине). 11<0 ат-лија 196 м арх. коњаник. 12<0 ат-киња ж кобила. БЕЗ СДГ: АТАР атар м → хатар. БЕЗ СДГ: АТЕР атер м → хатар. СДГ: АТЛАЗ ТО: атлаз- 0 атлаз → атлас. 11<0 атлаз-ни, -а, -о → атласни. СДГ: АТЛАС197 (атлаз) (тур. atlas) ТО: атлас- 0 атлас м сјајна свилена тканина; фиг. сјај. 11<0 атлас-ки, -а, -о = атласни који је од атласа: ~ хаљина, ~ прслук. 12<0 атлас-киња ж покр. кошуља украшена листићима и цветовима од плавог атласа. 13<0 атлас-ли прил. непром. → атласни. 195 Лексема арапског порекла aspur (asfur) у турском језику означава биљку шафранику, дивљи шафран (Carthamus tinctorius). Од ове биљке се прави црвена боја, о овој лексеми в. Тице (2002: 208). 196 тур. atlı. 197 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС, док РСЈ бележи турско порекло. 187 14<0 атлас-ни (атлазни), -а, -о = атласки. БЕЗ СДГ: АТЛУКАНА198 (тур. otlukhane) атлукана ж покр. таван у шупи и у сенари, отлукана. БЕЗ СДГ: АТОР атор м → хатор. БЕЗ СДГ: АТУЛА атула ж → хатула. БЕЗ СДГ: АФ аф м → хаф. СДГ: АФЕРИМ (аверим) (тур. aferim) ТО: аферим-, аферем- 0 аферим 1. узвик за похвалу и одобравање: тако и треба, баш добро, честитам. 2. (у именичкој служби) м одобравање, честитање. 3. (у атрибутској служби) ваљан, честит. 11<0 аферим-исати, -ишем пф. и импф. = аферемисати, говорити „аферим”, одобравати. 12<0 аферем-исати, -ишем пф. и импф. = аферимисати честитати. БЕЗ СДГ: АФИОН (тур. afyon) афион м бот. покр. мак; беличаст сок из зелених чахура мака, опијум. СДГ: АХАР (ар, јар, хар) (тур. ahır) ТО: ахар- 0 ахар м арх. 1. коњушница, штала. 2. чардак за пријем гостију, одаја; двор. 11<0 ахар-алук м → ахар (2). СДГ: АХБАБ (тур. ahbap) ТО: ахбаб- 0 ахбаб м покр. друг. 11<0 ахбаб-лук 199 м покр. пријатељство. БЕЗ СДГ: АХМЕДИЈА (тур. ahmediye) ахмедија ж заст. бели платнени шал којим се обавија фес, чалма, турбан. БЕЗ СДГ: АЧИК (тур. açık) ачик покр. 1. прид. обично непром. отворен, јасан, 2. (у прилошкој служби) отворено. БЕЗ СДГ: АЏА 198 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 199 тур. ahbaplık. 188 аџа м → хаџа; под хаџ. СДГ: АЏАМИЈА (тур. acemi)200 ТО: аџамиј- 0 аџамија м покр. неискусна, неука, млада особа. 11<0 аџамиј-ски, -а, -о који се односи на аџамије. 21<11 аџамијски прил. као аџамије, лудо. БЕЗ СДГ: АЏИ аџи непром. → хаџи. БЕЗ СДГ: АЏИЈА аџија → хаџија. БЕЗ СДГ: АЏО аџо м → хаџо; под хаџ. БЕЗ СДГ: АЏУВАН201 аџуван м заст. љубимац, мољеник. СДГ: АША ТО: аш- 0 аша ж→ хаша. ПРс11<0 у-аш-ити, -им пф. покр. не признати, (о)порећи. БЕЗ СДГ: АШАРИЈА ашарија м и ж → хашарија. БЕЗ СДГ: АШАТИ ашати, -ам импф. → хашати; под хаша. СДГ: АШИК (јашик) (тур. âşık) ТО: ашик- 0 ашик м 1. → ашигџија. 2. љубав, ашиковање. 11<0 ашиг-џија м онај који ашикује, који води љубав, љубавник. 12<0 ашик-лија 202 м и ж љубавник, драги; љубавница, драга, исп. ашик (1). 21<12 ашиклиј-ски, -а, -о који се односи на ашиклију. 13<0 ашик-лук 203 м ашиковање, вођење љубави. 200 Шкаљић (1973) наводи као етимон: acami. 201 За ову лексему предложена су различита тумачења. Шкаљић (1973) наводи да је од тур. ercuvan јоргован, без појашњавања семантичког развоја. Речник САНУ наводи тур. civan леп младић, Скок даје персијску етимологију güwān младић. Нејасно је порекло ове лексеме према ЕРСЈ (1: 249). Тице (2002: 451) за турско civan наводи персијско cavān у истом значењу. 202 тур. âşıklı. 189 22<14 ашикова-ње с гл. им. ← ашиковати. 14<0 ашик-овати, -ујем импф. 1. водити љубав (с ким); удварати се (коме). 2. шуровати, пријатељевати. 15<0 ашик-овни, -а, -о индив. који се односи на ашиковање, који је за ашиковање. 16<0 ашик-чија м → ашигџија. ПР11<14 на-ашиковати се, -ујем се пф. науживати се ашикујући. ПР12<14 по-ашиковати, -ујем пф. забавити се ашикујући. ПР13<14 про-ашиковати, -ујем пф. провести време ашикујући. БЕЗ СДГ: АШЛАМА ашлама ж → аршлама. СДГ: АШЛУК ТО: ашлук- 0 ашлук м → хашлук. 11<0 ашлуч-ити, -им импф. → хашлучити. СДГ: АШЧИЈА (тур. aşçı) ТО: ашчиј-, ашч- 0 ашчија м (ж) кувар(ица), гостионичар(ка). 11<0 ашчиј-ин, -а, -о који припада ашчији. 12<0 ашчиј-ски, -а, -о који се односи на ашчију или на ашчиницу. 13<0 ашчи-ка ж женска особа ашчија; ашчијина жена. 14<0 ашчи-лук 204 м куварска вештина, куварски занат. 15<0 ашчи-ница ж гостионица, кухиња. СЛОВО Б СДГ: БАБА (тур. baba) ТО: баб-, ба- 0 баба м = бабо а. отац; поочим; дед. б. свекар; таст. 11<0 баб-аја м хип. ← баба. 21<11 бабај-ин, -а, -о који припада бабаји. 12<0 баб-ајко м хип. 1. баба, бабо. 2. свекар или који други старији мушкарац (за младу). 22<12 бабајк-ов, -а, -о који припада бабајку. 13<0 баб-алук 205 м покр. 1. а. таст, пунац. б. тазбина. 2. очевина. 14<0 баб-о, -а и -е м → баба. 15<0 баб-ов, -а, -о који припада бабу. 23<15 бабов-ина ж 1. наслеђе од бабе, очевина. 2. завичај, постојбина. 24<15 бабов-ић м покр. бабов, очев син, онај који личи на оца (обично по јунаштву). 16<0 ба-ја м = бајо 1. хип. ← баба, отац. 2. покр. старији човек уопште, чича. 17<0 ба-јо, -а, и -е = баја. С11<0 бабаземан м прастаро време; син. бирземан; исп. земан. БЕЗ СДГ: БАГ (тур. bağ) 203 тур. âşıklık. 204 тур. aşçılık. 205 тур. babalık. 190 баг м покр. ланац, ланчић, верижица. СДГ: БАГ/БАГА (тур. bağa)206 ТО: баг-, банг- 0 баг м/бага ж 1. вет. жуљевит оток на коњској нози због хроничне болести зглобова. 2. покр. буба. 11<0 баг-ав, -а, -о бангав. 21<11 багав-ост ж → бангавост. 12<0 баг-љив, -а, -о 1. који болује од бага. 2. → бангав. 13<0 банг-ав, -а, -о који је дебелих стопала, који је оболелих ногу; који храма. 22<13 бангав-ко м бангав човек. 23<13 бангав-ост ж особина и стање онога који је бангав. 24<13 бангав-че, -ета с бангаво дете. СДГ: БАГАНА (тур. bağan) ТО: баган- 0 багана ж јагњећа кожица. 11<0 баган-ац, -анца м → багана. 12<0 баган-е, -ета м 1. покр. сасвим младо јагње или јаре. 2. дете. 13<0 баган-ећи, -а, -е који припада баганету. 14<0 баган-че, -ета с дем. ← багане. СДГ: БАГЛАМА (тур. bağlama) ТО: багл-, (багљ-) 0 баглама ж 1. шарка на вратима, прозорима и сл. 2. тамбурица са три жице. ПРс11<0 за-багл-ати, -ам пф. завући, ставити унутра. ПРс12<0 за-багљ-ати, -ам пф. завући, ставити унутра. ПРс21<ПРс11, ПРс12 забагљ-ивати, -ујем импф. и уч. ← забаглати и забагљати. СДГ: БАДАВА (бадавад, бадаваде, бадијава, бадјава, бадјавад, бадјаваде) (тур. bedava) ТО: бадав-, бадавад- 0 бадава (покр. заст. бадавад, бадаваде и бадаве) прил. 1. а. бесплатно, без икакве награде. б. будзашто, у бесцење. 2. узалуд, без успеха. 3. без разлога. 4. бескорисно, без посла. 5. речца за појачавање: нема шта, није друкчије, мора се признати.207 11<0 бадавад-исати, -ишем импф. → бадаваџисати. 12<0 бадавад-ити, -им импф. покр. → бадаваџисати. 13<0 бадав-ачица ж беспосличарка. 14<0 бадав-аџија 208 м беспосличар, нерадник; готован. 21<14 бадаваџиј-ати, -ам импф. бадаваџисати, беспосличити, проводити време у нераду. 22<14 бадаваџиј-ка* ж разг. жена бадаваџија. 206 Придев бангав сврстали смо у гнездо турцизма бага будући да је овај придев највероватније настао назализацијом речи бага (в. о овоме Петровић 1998: 180; Скок 1: 89). 207 Анкета спроведена у Прокупљу међу средњошколцима показује да је од 43 испитаника 23 дефинисало бадава навођењем лексеме џабе. Затим следећи најчешћи одговор је узалуд (6), онда следе одговори: не вреди, безвезе, јефтино, није скупо, бесплатно. Само два средњошколца нису дала одговор. 208 тур. bedavacı. 191 23<14 бадаваџиј-ски, -а, -о који се односи на бадаваџију, залудан, нерадан; готовански. 24<14 бадаваџ-ика ж беспосличарка. 25<14 бадаваџи-лук 209 м 1. беспосличење. 2. оно што се добије бадава (бесплатно или врло јевтино). 31<26 бадаваџиса-ње с гл. им. ← бадаваџисати. 26<14 бадаваџ-исати, -ишем импф. — бадаваџијати. 15<0 бадав-исати, -ишем импф.→ бадаваџисати. ПР11<0 за-бадава прил. → бадава. ПР12<11 про-бадавадисати, -ишем пф. провести време узалуд. 210 СДГ: БАМБАДАВА (тур. bambedava)211 ТО: бамбадава 0 бамбадава прил. (најчешће с предлогом за) сасвим бадава, низашта, узалуд. ПР11<0 за-бамбадава прил. → бадава. СДГ: БАДАВАД/БАДАВАДЕ ТО: бадавад- 0 бадавад/бадаваде прил. покр. → бадава. ПР11<0 за-бадавад прил. покр. → забадава (под бадава). СДГ: БАДЕМ (тур. badem) ТО: бадем- 0 бадем м 1. бот. дрво коштуњава плода које се гаји у топлијим крајевима Prunus amygdalus, исп. бајам. 2. анат. крајник. Изр. на бадеме са шарама у облику бадема. 11<0 бадем-аст, -а, -о који је облика бадема, који је као у бадема. 12<0 бадем-ли 212 прид. непром. 1. → бадемаст: ~ очи. 2. који садржи бадема, умешен с бадемом: ~ пита. 13<0 бадем-њак м колач са бадемом. 14<0 бадем-ов, -а, -о који припада бадему, који се добива од бадема: ~ цвет, ~ уље. 21<14 бадемов-ача ж торта са бадемом. 22<14 бадемов-ина ж бадемово дрво. 23<14 бадемов-ица ж бадемово млеко. 15<0 бадем-ски, -а, -о 1. → бадемов: ~ уље. 2. → бадемаст: ~ укус. БЕЗ СДГ: БАДИЈА213 (тур. badya?) бадија ж покр. дрвени суд, чабрица; исп. бадањ (2). БЕЗ СДГ: БАДИЈАВА бадијава прил. покр. → бадава. 209 тур. bedavacılık. 210 избадависати. 211 Ова реч је преузета у овом облику из турског, зато смо је одвојили у посебно гнездо. У питању је апсолутни суперлатив од badava. 212 тур. bademli. 213 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 192 СДГ: БАДЈАВА/БАДЈАВАД/БАДЈАВАДЕ ТO: бадјав-, бађав- 0 бадјава/бадјавад/бадјаваде прил. покр. → бадава. 11<0 бађав-исати, -ишем импф. покр. → бадавадисати. БЕЗ СДГ: БАЕР баер м покр. → баир. СДГ: БАЖДАР (тур. bajdar)214 ТО: баждар- 0 баждар м заст. 1. мерач; контролор мера. 2. онај што наплаћује баждарину. 3. службено проверен кантар. 11<0 баждар-ев, -а, -о = баждаров који припада баждару; који се односи на баждара. 21<13 баждаре-ње с гл. им. ← баждарити. 12<0 баждар-ина ж 1. такса за проверу мера. 2. такса за мерење, кантарина. 3. царина; скеларина; мостарина. 13<0 баждар-ити, -им пф. и импф. 1. проверити, проверавати меру, ставити, стављати жиг на судовима којих је проверена мера. 2. а. (из) мерити на јавном кантару. б. наплатити, наплаћивати баждарину. 14<0 баждар-ица ж (само уз реч вила) она која узима баждарину. 15<0 баждар-киња ж (само уз реч вила) она која узима баждарину. 16<0 баждар-ница ж заст. установа или зграда где се баждари роба и наплаћује баждарина. 17<0 баждар-ов, -а, -о = баждарев. 18<0 баждар-ски, -а, -о који се односи на баждаре: ~ службеник, ~ уред, ~ мера. 19<0 баждар-ство с баждарски послови; занимање баждара. 110<0 баждар-џија м → баждар (1 и 2). СДГ: БАЗАР (тур. bazar) ТО: базар- 0 базар м 1. источњачко покривено тржиште, пијаца. 2. ситничарска трговачка радња, ситничарија. 3. павиљон разноврсне робе. 4. модни лист. Изр. као из базара дотеран, помодно обучен. 11<0 базар-ски, -а, -о који се односи на базар: ~ роба. СДГ: БАЗАРЂАН (базерђан, базрђан) (тур. bezirgân) ТО: базарђан- 0 базарђан м заст. трговац, продавац. 11<0 базарђан-баша (базерђан-баша, базрђан-баша) м заст. старешина трговаца; шеф царинарнице. СДГ: БАЗЕРЂАН ТО: базерђан- 0 базерђан м → базарђан. 11<0 базерђан-баша м → базарђан-баша (под базарђан). 214 Ову лексему не бележе савремени турски речници. 193 21<11 базерђанбаш-ин, -а, -о који припада базерђан-баши. СДГ: БАЗРЂАН ТО: базрђан- 0 базрђан м → базарђан. 11<0 базрђан-баша м → базарђан-баша. 12<0 базрђан-ити, -им импф. водити трговину, трговати. БЕЗ СДГ: БАЗЛАМАЧА (тур. bazlamaç) базламача ж покр. пита од сира, јаја и брашна, уљевуша. БЕЗ СДГ: БАЗУЛМЕТ (тур. bazubent) базулмет м заст. кутија у којој се држе записи од урока, хамајлија. БЕЗ СДГ: БАИР (баер, бајер) (тур. bayır) баир м покр. 1. брег. 2. обала, страна. БЕЗ СДГ: БАЈА баја ж → абаија. СДГ: БАЈАГЕ (тур. bayağı) ТО: бајаге, бајаги 0 бајаге, бајаги а. прил. (често са као са истим значењем) тобоже, као да. б. прид. тобожњи. С11<0 ко-бајаге/ко-бајаги прил. бајаги, тобоже. СДГ: БАЈАМ ТО: бајам- 0 бајам м бот. → бадем. 11<0 бајам-аст, -а, -о као у бајама, боје бајама, бадемаст. 12<0 бајам-ов, -а, -о који припада бајаму, бадемов. 13<0 бајам-овац, -овца м → бадемњак. 21<12 бајамов-ина ж бајамово дрво. 14<0 бајам-овски, -а, -о који се односи на бајаме. 15<0 бајам-чић м дем. ← бајам. СДГ: БАЈАТ (тур. bayat) ТО: бајат- 0 бајат, -а, -о који није свеж, који је устајао, стар. фиг. увео, сасушен; изанђао. 11<0 бајат-лук 215 м 1. бајата храна. 2. → бајатост. 12<0 бајат-ост ж особина онога што је бајато. ПРс11<0 у-бајат-ити се, -им се пф. постати бајат, покварити се, устајати (се). 216 215 тур. bayatlık. 216 обајатити. 194 СДГ: БАЈАТИ (тур. baymak) ТО: бај- 0 бајати, -јем импф. 1. а. према народном празноверју, говорењем тајанствених речи и обављањем неких радњи отклањати или наносити на кога болести, уроке и друге невоље. б. причати, мрмљати, мумлати. 2. а. причати што занимљиво ради придобијања, удварати се. б. трудити се да се нешто уреди. 3. причати бајке или нешто нетачно.217 11<0 бај-алац, -аоца м → бајалица. 21<11 бајалач-ки,-а, -о који се односи на бајаоце. 12<0 бај-алица ж и м 1. особа која баје. 2. празноверица. 3. → басма. 22<12 бајалич-ки, -а, -о који се односи на бајалицу. 13<0 бај-ало м → бајалица. 14<0 баја-ње с гл. им. ← бајати. 15<0 бај-ар м → бајалица. 16<0 бај-ара ж→ бајалица. 17<0 бај-арица ж→ бајалица. 18<0 бај-ач м бајалица, онај који баје. 19<0 бај-ачица ж она која баје, жена бајалица. ПР11<0 за-бајати, -јем пф. зачарати, опчарати, опчинити; опсенити, заварати. ПР12<0 на-бајати, -јем пф. напричати китећи, претерујући, измишљајући. ПР21< ПР12 набај-ивати, -ујем и -ајивам пф. заподевати, заметати разговор. ПР13<0 о-бајати, -јем пф. а. извршити над нечим бајање, врачање (ради тобожњег отклањања болести, несреће и сл.). б. чаролијама тобоже везати кога за себе, зачарати, опчинити. ПР14<0 по-бајати, -јем пф. провести мало времена бајући. СДГ: БАЈДАЛА ТО: бајдал- 0 бајдала ж покр. оно што се добија бадава, џабалук. 11<0 бајдал-аш м покр. беспосличар, готован, бадаваџија. 12<0 бајдал-е прил. → бадава. БЕЗ СДГ: БАЈЕР бајер м → баир. СДГ: БАЈРАК ТО: бајрак-, бајр- 0 бајрак м → барјак. 11<0 бајрак-тар м → барјактар. 12<0 бајр-о м хип. ← бајрактар. СДГ: БАЈРАМ (барјам) (тур. bayram) ТО: бајрам- 0 Бајрам највећи муслимански верски празник: рамазански (после поста рамазана) и хаџијски или курбан (70 дана после рамазанског). 11<0 бајрам-лук 218 м поклон којим се муслимани међусобно даривају о Бајраму. 217 добајати, избајати, обајати, одбајати, пребајати, пробајати, разбајати. 218 тур. bayramlık. 195 21<12 бајрамова-ње с гл. им. ← бајрамовати. 12<0 бајрам-овати, -ујем импф. прослављати, празновати Бајрам. 13<0 бајрам-ски , -а, -о који се односи на Бајрам. БЕЗ СДГ: БАКА (тур. bak) бака узв. покр. гле, види, нуто, ено. СДГ: БАКАЛ/БАКАЛИН (тур. bakkal) ТО: бакал-, бакалин- 0 бакал м/01 бакалин м трговац колонијалном робом и намирницама на мало. 11<01 бакалин-ка → бакалка. 12<01 бакалин-ов, -а, -о који припада бакалину. 13<0 бакал-исати, -ишем импф. → бакалити. 14<0 бакал-ити, -им импф. држати бакалницу, бавити се бакалским послом, трговати бакалским артиклима. 15<0 бакал-ка ж женска особа бакалин; бакалинова жена. 16<0 бакал-ница ж бакалска радња. 17<0 бакал-ов, -а, -о који припада бакалу. 18<0 бакал-ски, -а, -о који се односи на бакале и на робу којом они тргују; фиг. простачки; малограђански, ситничарски. 19<0 бака-лук 219 м трговање бакалском робом; бакалска роба. 110<0 бакал-чић м дем. ← бакал. 21<14 бакаље-ње с гл. им. ← бакалити. СДГ: БАКАМ (тур. bakam)220 ТО: бакам- 0 бакам врста боје која се употребљава у козметици, руменило; варзило. 11<0 бакам-ити се, -им се импф. употребљавати бакам, бојити се бакамом, руменити се. ПР11<0 на-бакамити, -им пф. покр. I. ставити бакам, намазати црвеном бојом, наруменити, нацрвенити. II. ~ се повр. СДГ: БАКАР (тур. bakır) ТО: бакар-, бакр- 0 бакар, -кра м 1. метал тамноцрвене боје, мед. 2. новац или неки други предмет од бакра. 3. бакарно црвенило. 4. бакарна боја, румен. 11<0 бакар-ан, -рна, -рно → бакарни. 12<0 бакар-аст, -а, -о = бакренаст сличан бакру. 13<0 бакар-исати, -ишем 1. пф. и импф. превући, превлачити бакром, (о)бојити бакарном бојом. 2. импф. оксидисати. 14<0 бакар-ли 221 прид. непром. → бакарни. 15<0 бакар-лија → бакрачлија. 16<0 бакар-ни, -а, -о = бакрен 1. који је од бакра. 2. тамноцрвен као бакар. 17<0 бакар-уша ж 1. бакарно звоно што се веже волу или другој животињи око врата. 2. бакарни новац мале вредности, бакрењак. 18<0 бакр-ар м = бакрачар онај који израђује предмете од бакра, казанџија, котлар. 19<0 бакр-ен, -а, -о = бакарни. 219 тур. bakkallık. 220 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон: bakkam. 221 тур. bakırlı. 196 21<19 бакрен-аст, -а, -о = бакараст. 22<19 бакрен-ац, -нца м мин. камен у коме има бакра. 23<19 бакрен-ост* ж бакрена, бакарна боја коже (обично од сунчања). 24<19 бакрењ-ак м 1. новац од бакра; бакар (2), бакаруша (2). 2. други какав предмет од бакра, нпр. котао. 25<19 бакрењ-ар м 1. новац од бакра; бакар (2), бакаруша (2). 2. други какав предмет од бакра, нпр. котао. 26<19 бакрењ-ара ж погрд. предмет од бакра. 27<19 бакрењ-ача ж погрд. предмет од бакра. 110<0 бакр-ли прид. непром. → бакрен. 111<0 бакр-овит, -а, -о* који садржи бакра: ~ руда. ПР11<13 по-бакарисати, -ишем пф. побакрити. 222 ПР31< ПР21 побакрива-ње с гл. им. ← побакривати. ПР21< ПРс11 побакр-ивати, -ујем импф. и уч. ← побакрити. ПРс11<0 по-бакр-ити, -им пф. обложити бакром. ПРс12<0 пре-бакр-ити, -им пф. превући бакром. С11<0 бакр-о-носан-о*, -сна, -о који у себи садржи бакра. С12<0 бакр-е-носан, -сна, -сно који у себи садржи бакра. С13<16 бакарн-о-црвен, -ена, -ено = бакреноцрвен. С14<19 бакрен-о-црвен, -ена, -ено бакарно-црвен. С15<0 бакр-о-пис-Ø вештина цртања на бакарној плочи помоћу нагризања киселином; тако добијен цртеж. С21<С15 бакропис-ац, -сца м уметник или занатлија који се бави бакрописом. С22< С15 бакропис-ни, -а, -о који се односи на бакропис. С16<0 бакр-о-рез уметност цртања урезивањем у бакар; тако добијен цртеж. С23< С16 бакрорез-ац, -есца онај који се бави бакрорезом. С24<С23 бакрорезач-ки, -а, -о који се односи на бакроресце. С17<0 бакр-о-резбарство бакрорезачки занат. С25< С16 бакр-о-резни, -а, -о који се односи на бакрорез. С18<0 бакр-о-тисак, -ска м врста штампарске технике; штампање бакрописа и бакрорез. СДГ: БАКВА (тур. baki?) 223 ТО: бакв- 0 баква ж 1. обележено место од којега што почиње, место где се стане ногом у бацању камена с рамена или на коме стоје противници кад деле мегдан и сл; исп. бакта. 2. наковањ за откивање косе. 11<0 бакв-ица ж 1. дем. ← баква (2). 2. дрвен суд за воду. БЕЗ СДГ: БАКЛАВА (тур. baklava) баклава ж кув. лисната слатка пита од ораха, бадема или лешника, преливена растопљеним шећером или медом. СДГ: БАКРАЧ (тур. bakraç) ТО: бакрач- 0 бакрач м котао од бакра. Изр. какви бакрачи какве трице, ситнице. 11<0 бакрач-ар м = бакрар. 12<0 бакрач-е, -ета с дем. ← бакрач. 222 набакарисати. 223 Ову лексему не бележе Шкаљић (1973) и ЕРСЈ. Наведени етимон бележи само Речник САНУ. 197 13<0 бакрач-ија ж → бакрачлија. 14<0 бакрач-ић м дем. ← бакрач. 15<0 бакрач-лија ж стремен, узенгија. СДГ: БАКСУЗ (тур. bahtsız) ТО: баксуз- 0 баксуз м 1. онај који нема успеха, који доноси несрећу себи и другоме; супр. батлија. 2. несрећа, невоља, неуспех. 3. прид. непром. → баксузан. 11<0 баксуз-ан, -зна, -зно несрећан; који доноси несрећу. 12<0 баксуз-ирати, -ам пф. и импф. донети, доносити (некоме) несрећу. 224 13<0 баксуз-лук 225 м → баксуз (2). 14<0 баксус-ки, -а, -о → баксузан. 15<0 баксуш-чина ж аугм. и пеј. ← баксуз. БЕЗ СДГ: БАКТА бакта ж → баква (1). БЕЗ СДГ: БАКШИШ (тур. bahşiş) бакшиш м напојница; поклон; мито. БЕЗ СДГ: БАЛАБАН (тур. balaban) балабан м покр. 1. дресиран медвед. 2. огроман човек; крупна животиња, нпр. петао. 3. штап којим се удара у бубањ. БЕЗ СДГ: БАЛДИСАТИ (тур. bayıldı)226 балдисати, -ишем пф. малаксати, изнемоћи, много се уморити. СДГ: БАЛВАН (тур. balaban)227 ТО: балван- 0 балван м 1. стабло или дебео неотесан комад стабла, трупац, греда. 2. експр. незграпан, прост и приглуп човек, глупан, букван. 11<0 балван-аш м онај који сече балване. 12<0 балван-ски, -а, -о који се односи на балване. 13<0 балван-чић м дем. ← балван. С11<0 балван-ага м ир. → балван (2). СДГ: БАЛКАН (тур. balkan) ТО: балкан 0 Балкан м 1. планински систем веначних планина у источној Србији и Бугарској. 2. Балканско полуострво (које се налази у југоисточној Европи између Црног, Мраморног, Егејског, Јонског и Јадранског мора). 224 Чудно је да ниједан речник не бележи избаксузирати и набаксузирати. 225 тур. bahtsızlık. 226 Овај облик не бележи Шкаљић (1973). Забележен је облик бајил(д)исати се. 227 О различитим тумачењима лексеме балван в. ЕРСЈ (2: 123–125). 198 11<0 Балкан-ац, -нца м 1. становник Балканског полуострва. 2. (балканац) пеј. сиров, прост, нецивилизован, примитиван човек. 12<0 балкан-изам, -зма м 1. (обично пеј.) оно што је својствено балканцима, карактеристична својства, дух балканаца; некултурно, нецивилизовано понашање својствено балканцима; недовољна културна развијеност. 2. лингв. реч или језичка особина из балканских, пре свега старих балканских језика (нпр. употреба постпозитивног члана). 31<21 балканиз-ација ж 1. увођење и примена балканских метода, особина, балканског начина, стила живота и сл., примање особина карактеристичних за живот, обичаје, културу и језик балканских народа. 2. пол. пеј. цепкање, фрагментација неког мање-више целовитог подручја на више међусобно завађених државица: ~ Африке, ~ Европе. 21<13 балканиз-ирати, -изирам пф. и импф. I. спровести, спроводити балканизацију. II ~ се доби(ја)ти, попримити, примати балканско обележје. 22<13 балканиз-овати, -зујем пф. и импф. I. спровести, спроводити балканизацију. II ~ се доби(ја)ти, попримити, примати балканско обележје. 13<0 Балкан-ија ж Балкан; Балканци. 14<0 балкан-ијада ж спортске игре балканских народа. 15<0 балкан-ист(а) м (мн. -сти) научник који се бави балканистиком, балканолог. 16<0 балкан-истика ж наука која проучава духовну и материјалну културу. савремених и старих балканских народа (језике, живот, културу), балканологија. 23<16 балканистич-ки, -а, -о који се односи на балканистику: ~ студије. 17<0 Балкан-ка ж (дат. -ки, ген. мн. -ки) 1. становница Балканског полуострва. 2. (балканка) пеј. сирова, примитивна женска особа. 18<0 балкан-ски, -а, -о који се односи на Балкан: Балканско полуострво, ~ клима, ~ народи. 24<18 балкански прил. у балканском духу, стилу, као Балканци. 19<0 балкан-ство с (обично пеј.) → балканизам (1). 110<0 балкан-штина ж (обично пеј.) → балканизам (1). С11<0 балкан-о-лог м научник који се бави балканологијом, балканиста. С12<0 балкан-о-логија ж → балканистика. С21< С12 балканолош-ки, -а, -о који се односи на балканологију: ~ одсек. СДГ: БАЛТА (тур. balta) ТО: балт- 0 балта заст. секира као хладно оружје. 11<0 балт-ица дем. ← балта. БЕЗ СДГ: БАЛУГЏИЈА/БАЛУБЏИЈА (тур. balıkçı) балугџија/балубџија м заст. рибар. СДГ: БАЛУК/БАЛУКАТ/БАЛУКОТ (тур. balık otu) ТО: балукот- 0 балук/балукат/балукот м плод индијске биљке којом се трују рибе Anamirta cocculus. 11<0 балукот-ан, -тна, -тно неиспаван после пијанке. БЕЗ СДГ: БАЛЧАК (тур. balçak) балчак м дршка мача, сабље, буздована, копља, гусала; исп. збалач. Изр. дотерати до ~ доћи, дотерати до краја; упропастити све. БЕЗ СДГ: БАЉЕМЕЗ/БАЉАМЕЗ/БАЉУМЕЗ (тур. balyemez) баљемез/ баљамез/баљумез м заст. покр. велики старински топ. 199 БЕЗ СДГ: БАМИЈА/БАМЈА/БАМЉА бамија/бамја/бамља ж бот. покр. → бамња. БЕЗ СДГ: БАМЊА228 (бамија, бамја, бамља) (тур. bamya) бамња ж бот. зељаста биљка чије се зелене махуне једу као поврће Hibiscus esculentus. БЕЗ СДГ: БАНБАДАВА банбадава → бамбадава. БЕЗ СДГ: БАР/БАРЕМ229 бар/барем речца за изузимање и ограничавање, за истицање речи уз које стоји: у најмању руку; ако не што друго; исп. барем. СДГ: БАРАБАР (тур. beraber) ТО: барабар- 0 барабар 1. прил. упоредо, заједно, равно, на равној нози. 2. прид. непром. једнак, раван. 11<0 барабар-ити, -им импф. чинити једнаким,равним, изједначавати. ПР11<11 из-барабарити, -им пф. наћи једнаким, равним, изједначити. ПР12<11 у-барабарити, -им пф. покр I. → убарабарити се. II. ~ се постати с киме барабар, једнак, изједначити се. БЕЗ СДГ: БАРБУТ (тур. barbut) барбут м заст. врста игре коцкама. СДГ: БАРДАК (вардак) (тур. bardak) ТО: бардак- 0 бардак м покр. 1. а. крчаг, врч. б. бео суд од мајолике са шарама. 2. мера за пиће. 11<0 бардаг-џија 230 м занатлија који прави бардаке. 12<0 бардач-е, -ета с дем. ← бардак. 13<0 бардач-ина аугм. ← бардак. 14<0 бардач-ић м дем. ← бардак. СДГ: БАРЈАК (тур. bayrak) ТО: барјак 0 барјак (бајрак) м 1. застава. 2. песн. прамен, облак (дима, прашине и сл.). 3. одред (војске) који има своју заставу. 4. покр. племе или део племена (који се бори под једним барјаком). 5. покр. носилац барјака у сватовима. Изр. носити ~ бити на челу, предњачити; под барјаком у војсци; развити (дићи, подићи, побости) ~ повести борбу, позвати у борбу; фиг. одати се блуду, разврату (за жену). 228 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 229 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 230 тур. bardakçı. 200 11<0 барјак-тар 231 (бајрак-тар) м (вок. барјактару и -аре) м 1. онај који носи барјак, заставник. 2. старешина барјака (2 и 3). 3. фиг. вођа, предводник. 21<11 барјактар-ев, -а, -о = барјактаров који припада барјактару. 22<11 барјактар-ити, -им импф. заповедати, командовати; бити на челу, предњачити (у чему). 23<11 барјактар-ка* ж жена барјактар. 24<11 барјактар-ов, -а, -о = барјактарев. 25<11 барјактар-ски, -а, -о који се односи на барјактаре: ~ звање. 26<11 барјактар-ство с звање и достојанство барјактара. 27<11 барјактар-уша ж женска особа која предњачи у чему, коловођа. 12<0 барјач-е, -ета с дем. ← барјак. Изр. црвено ~ ист. назив за прве радничке демонстрације у Крагујевцу 1876. год. 13<0 барјач-ити, -им импф. I. предњачити у чему недоличном. II. ~ се охоло се истицати, шепурити се. 14<0 барјач-ић м дем. ← барјак. ПР11<13 за-барјачити, -им пф. залепршати као барјак, појавити се у виду барјака. ПР12<13 у-барјачити се, -им се пф. заузети истакнуто, прво место, истаћи се; стати гордо, поносито, усправити се, устурити се. БЕЗ СДГ: БАРЈАМ барјам м → бајрам. СДГ: БАРУТ (тур. barut) ТО: барут- 0 барут м експлозив за избацивање зрна из ватреног оружја, пушчани прах. Изр. бездимни ~ барут који сагорева скоро без дима; буре барута опасно место где лако долази до оружаног сукоба; добити ~ и олово бити стрељан; измислити ~ ир. пронаћи нешто, досетити се; мирисати на ~, по баруту безл. изгледати на рат; омирисати ~ бити у борби, стећи борбено искуство; осећати ~ у ваздуху предвиђати рат; седети на баруту бити на опасном месту; узалуд трошити ~ узалуд се трудити, настојати око нечега. 11<0 барут-ана 232 ж зграда у којој се прави или чува барут; фабрика, творница барута; барутни магацин. 12<0 барут-ар м човек који израђује барут. 13<0 барут-љав, -а, -о који има мирис и укус барута (o води). 14<0 барут-љив, -а, -о који има мирис и укус барута: ~ вода. 15<0 барут-ни, -а, -о који се односи на барут: ~ дим, ~ магацин. Изр. ~ пуњење количина барута у чахури метка. 16<0 бару-џија 233 м → барутар. 17<0 барут-њача* 234 ж оно у чему се носи барут (кеса, кутија, рог, тиква и др.). БЕЗ СДГ: БАСАМАК (тур. basamak) басамак, -а (ређе -мка) м покр. 1. а. степеница. б. фиг. мн. редови косе (на лоше ошишаној глави). 2. а. (само мн.) лестве. б. пречага на лествама. 3. хоризонтална или лако нагнута раван на некој узвишици, тераса. Изр. на басамаке неравно, степенасто (нпр. шишати). СДГ: БАСКИЈА (тур. baskı)235 231 тур. bayraktar. 232 тур. baruthane. 233 тур. barutçu. 234 Творбени формант -њача представља суфиксни дериват од -ача. 235 Лексема baskı нема значење даска у савременом турском језику, већ ово значење има у неким анадолским дијалектима (исп. ЕРСЈ 2: 224). 201 ТО: баскиј- 0 баскија ж покр. грубо отесано танко стабло; исп. жиока, врљика. 11<0 баскиј-ати, -ам импф. покр. прибијати баскије, жиочити. 12<0 баскиј-аш м онај који израђује баскије. ПР11<11 по-баскијати, -ам пф. пожиочити, прибити баскије. 236 СДГ: БАСМА (тур. basma) ТО: басм- 0 басма ж 1. памучна тканина с утиснутим шарама, циц. 2. посудица од рога за пушчани прах. 3. штампа, штанпање. 11<0 басм-аџија 237 м трговац басмом. БЕЗ СДГ: БАСТИСАТИ (тур. bastı) бастисати, -ишем пф. покр. покварити, погазити, уништити. СДГ: БАТАЛ (тур. battal) ТО: батал- 0 батал прид. непром. и прил. покварен(о), разваљен(о); лош(е), слаб(о). 2. превелик. 11<0 батал-ан, -лна, -лно → батал. 12<0 батал-ија ж заст. покварена ствар. 13<0 батал-ити, -им пф. I. 1. оставити, напустити, оканити се; запустити, занемарити. 2. покварити, срушити. II. ~ се покварити се, запустити се, занемарити се.238 31<21 батаљива-ње с гл. им. ← батаљивати. 21<13 батаљ-ивати (се), -ујем се импф. и уч ← баталити (се). ПР11<13 за-баталити, -им пф. запустити, занемарити, напустити. 239 ПР21<ПР11 забатаљен-ост ж стање и особина онога који је забатаљен, онога што је забатаљено, запуштеност. ПР31<ПР22 забатаљива-ње с гл. им. ← забатаљивати (се). ПР22< ПР11 забатаљ-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← забаталити (се). ПР12<13 о-баталити, -им пф. I. 1. покварити, иштетити; фиг. размазити, распустити. 2. запустити, занемарити. 3. опустошити. 4. учинити малодушним, обесхрабрити. II. ~ се 1. покварити се, иштетити се. 2. обесхрабрити се, клонути духом. ПР22<ПР12 обатаљ-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← обаталити (се). ПР13<13 по-баталити се, -им се пф. занемарити се, запустити се. ПР14<13 раз-баталити, -им пф. покр. I. омести, онемогућити извршење, покварити. II. ~ се покварити се, разбити се, растурити се. ПР15<13 у-баталити, -им пф. I. занемарити, напустити, забаталити. II. ~ се разг. унередити се. СДГ: БАТЕРИСАТИ (тур. batırmak) 236 добаскијати, забаскијати, обаскијати. 237 тур. basmacı. 238 У ТС придев battal има два значења: 1. гломазан, крупан, кабаст. 2. фиг. безвредан, неупотребљив. Значење покварен, које је примарно у српском језику, чува се у глаголима battal edilmek (по)кварити се и battal olmak поста(ја)ти неупотребљив, (по)кварити се. Основном значењу глагола баталити одговарао би глагол battal etmek избаци(ва)ти из употребе. 239 избаталити. 202 ТО: батерис- 0 батерисати, -ишем пф. упропастити, потрошити. 11<0 батерис-авати, -ам импф. и уч. ← батерисати. БЕЗ СДГ: БАТИЛ (тур. batıl) батил м покр. покварењак, неваљалац. БЕЗ СДГ: БАТИСАТИ (тур. batmak) батисати, -ишем пф. покр. 1. упропастити, погазити, покварити. 2. липсати, цркнути. СДГ: БАТЛИ (тур. bahtlı) ТО: батл- 0 батли прид. непром. срећан. 11<0 батли-ја м 1. срећан човек, срећник. 2. онај који доноси срећу. СДГ: БАХТ (тур. baht)240 ТО: бахт-, бат- 0 бахт м срећа. 11<0 бахт-ли прид. непром. батли. 12<0 бат-уна ж покр. срећа. ПР11<0 не-бахт м несрећа, зао удес. СДГ: БАЏА (тур. baca) ТО: баџ- 0 баџа ж 1. отвор на крову кроз који излази дим (на кућама са огњиштем). 2. мали прозор на крову, подруму; рупа за пролаз или пребацивање нечега. 11<0 баџ-аст, -а, -о који је као баџа, мали, закржљао, патуљаст. С11<0 баџ-о-мет м покр. димничар. 241 СДГ: БАЏАНАК (тур. bacanak) ТО: баџ- 0 баџ-анак, -нка и -а м пашеног, пашанац. 11<0 баџ-а м/баџ-о, -а и -е м 1. мали, закржљао човек. 2. хип. ← баџанак. 3. разг. крупан, развијен мушкарац. 4. разг. силеџија, насилник. СДГ: БАШ (тур. baş) ТО: баш- 240 Могло би се са историјског становишта претпоставити да је батлија изведено од бахт, али са становишта представника језика који употребљавају батлију, а не знају за бахт, сматрали смо да треба ове лексеме да прикажемо у одвојеним гнездима. 241 Ову реч нисмо нашли у етимолошким речницима, претпостављамо да је у питању сложеница у којој је други део једна од основа глагола мести чистити. 203 0 баш м 1. предњи крај лађе. 2. прид. непром. у полусложеницама: главни, најстарији: баш- кнез, баш-чаршија, баш-чауш. 11<0 баш-а ж → баш (1). 12<0 баш-уна ж покр. јагњећа глава; експр. главуча, главурда. СДГ: БАША (тур. başa)242 ТО: баш- 0 баша м 1. старешина, поглавар, глава. 2. покр. свекар. 11<0 баш-алук м достојанство баше; владавина, моћ баше; подручје, посед којим баша управља. 12<0 баш-ин, -а, -о који припада баши. 13<0 баш-ити се 243 , -им се импф. понашати се као баша, правити се важан, разметати се. ПРс11<0 по-баш-ити, -им пф. I. учинити кога башом. II. ~ се постати баша. ПР12<13 раз-башити се, -им се пф. комотно се наместити, раширити се; предати се разузданости, распојасати се. БЕЗ СДГ: БАШАБАШ244 (тур. başabaş) башабаш м заст. покр. вођа, старешина у игри. СДГ: БАШИБОЗ(Л)УК (тур. başıbozuk)245 ТО: башибозлук- 0 башибозлук м ист. нередовна, недисциплинована (турска) војска. 11<0 башибозлуч-ки, -а, -о који се односи на башибоз(л)ук. БЕЗ СДГ: БАШИЦА (према тур. baş, почетак)246 башица ж покр. прва ракија из казана кад се пече, првенац. СДГ: БАШКА (тур. başka) ТО: башк- 0 башка 1. прил. напосе, одвојено, посебно. 2. прид. непром. друкчији. Изр. башка … башка једно … друго, на једној страни … на другој страни. 11<0 башк-алук 247 м оно што је одвојено; засебна просторија или кућа; одвојен живот, одвојеност. 21<11 башкалуч-ити, -им импф. 1. делити, одвајати. 2. живети одвојено. 22<12 башкаре-ње с гл. им. ← башкарити се. 12<0 башк-арити се, -им се импф. 1. уживати у удобности; излежавати се. 2. правити се важан, шепурити се. ПР11<0 о-башка прил. 1. → башка (1). 2. разг. не узимајући у обзир, на страну. 242 У питању је застарела турска дијалекатска реч başa. 243 Овај глагол смо уврстили у гнездо без обзира на његово нејасно порекло према ЕРСЈ (2: 279). П. Скок (1: 117) доводи у везу овај глагол са баша. 244 А. Шкаљић (1973) наводи значење глава за главу, једно за друго (када се нешто трампи, мења без прида). Потврда само код Л. Лазаревића. Семантика не дозвољава да се за непосредни етимон узме тур. başa baş сасвим, потпуно; равноправно, подједнако (исп. ЕРСЈ 2: 277). 245 РСЈ бележи облике башибозук и башибозучки. 246 ЕРСЈ (2: 279) наводи да је порекло ове речи вероватно од baş, почетак. 247 тур. başkalık. 204 ПР12<0 по-башка прил. напосе, оделито, обашка. ПР13<12 раз-башкарити се, -им се пф. комотно се наместити, раширити се; предати се разузданости, распојасати се. БЕЗ СДГ: БАШЛИЈА (тур. başlı) башлија ж покр. украсна игла прибадача. БЕЗ СДГ: БАШЛУК/БАШЛИК/БАШЛИКА248 (тур. başlık) башлук м 1. муслимански надгробни камен, нишан. 2. оглав(ник), улар. 3. башлик (1). 4. горњи део преслице. башлик м/башлика ж 1. ж капуљача с дугачким крајевима који се омотавају око врата. 2. → башлук (1). СДГ: БАШТА (башча) (тур. bahçe) ТО: башт- 0 башта (башча) ж 1. земљиште (рбично поред куће) на коме се гаји поврће, воће, цвеће и др., врт; исп. градина. 2. отворени простор са столовима неког ресторана или кафане. Изр. ботаничка ~ место где се гаје биљке из разних крајева света ради наставе и научног испитивања; зоолошка ~ место приступно публици у коме се држе домаће и стране животиње; ићи (поћи) у башту (у игри домина) узимати нов камен ради даљег учествовања; стаклена (зимска) ~ просторија од стакла где се зими гаје биљке. 11<0 башт-ени (башчени), -а, -о → баштенски. 12<0 башт-енски, -а, -о који се односи на баште: ~ капија, ~ јагода, ~ поврће. 13<0 башт-ин, -а, -о који припада башти. 14<0 башт-ица ж дем. ← башта. 15<0 башт-ован (башчован) 249 м онај који се бави баштованством. 21<15 баштован-исати, -ишем импф. бавити се баштованством; чувати баште. 22<15 баштован-ити, -им импф. бавити се баштованством; чувати баште. 23<15 баштован-ка (башчованка) ж женска особа баштован. 24<15 баштован-лук м → баштованство. 25<15 баштован-ски (башчовански), -а, -о који се односи на баштоване и баштованство: ~ посао. 26<15 баштован-ство (башчованство) с баштовански посао. 27<15 баштован-џија 250 м → баштован. 31<27 баштованџиј-ски, -а, -о који се односи на баштованџије: ~ долап, ~ посао и др. 32<27 баштованџи-лук 251 м → баштованство. 33<27 баштованџ-иница ж баштенско земљиште. ПРс11<0 за-башт-ати, -ам пф. шатр. ухапсити, затворити. СДГ: БАШЧА ТО: башч- 0 башча ж → башта. 11<0 башч-елук м земљиште са башчама, башча. 248 Шкаљић (1973) бележи само башлук. У турском başlık има следећа значења: 1. клобук, капа, повезача. 2. кукуљача, капуљача. 3. капител стуба, облук на стубу. 4. заглавље (на коверти, име и адреса). 5. наслов, заглавље. 6. откупнина невесте (обичај који се задржао у неким крајевима). 7. кацига, шлем. 8. капак, поклопац. 249 тур. bahçıvan. „Облици на -еван и -аван тачније одражавају тур. предложак, онај најраспрострањенији на -ован наслонио се на турцизме буздован, јоргован” (ЕРСЈ 2: 285). 250 тур. bahçeci. 251 тур. bahçecilik. 205 11<0 башч-ени, -а, -о → баштени. 13<0 башч-ина ж аугм. ← башча. 14<0 башч-ица ж дем. ← башча. 15<0 башч-ован м → баштован. 16<0 башч-ованка ж → баштованка. 21<15 башчован-ски, -а, -о → баштовански. 22<15 башчован-ство с → баштованство. БЕЗ СДГ: БЕ (тур. be)252 бе узв. а. за одобравање (обично са „аферим”). б. за појачавање: „та, е”. СДГ: БЕВУТ (беут) (тур. bihud) ТО: бевут- 0 бeвут м несвест; стање помућене свести. ПРс11<0 о-бевут-ити, -им пф. покр. ошамутити, онесвестити. ПРс12<0 у-бевут-ити се (убаутити), -им се пф. покр. пасти у несвест, онесвестити се, обезнанити се; доспети у полусвесво стање, ошамутити се.253 ПРс21<ПРс12 убевућ-еност ж стање онога који је убевућен, онесвешћеност, обезнањеност, ошамућеност. БЕЗ СДГ: УБАУТИТИ убаутити, -им пф. покр. → убевутити се (под бевут). СДГ: БЕГ (беј) (тур. bey) ТО: бег- 0 бег м муслимански племић, велики поседник у турском царству. 11<0 бег-иница ж жена и кћи бегова; исп. беговица. 12<0 бег-лук 254 м 1. бегова земља, бегов посед. 2. крај, подручје којим управља бег. 3. обавезан рад на беговској земљи. 21<12 беглуч-ити, -им импф. радити на беглуку, обрађивати беговску земљу; кулучити бегу. 22<12 беглуч-ки, -а, -о који се односи на беглук: ~ земља. 13<0 бег-о м хип. ← бег. 14<0 бег-ов, -а, -о који припада бегу. 23<15 бегова-ње с гл. им. ← беговати. 24<14 бегов-ат м 1. зб. бегови. 2. беговска власт. 15<0 бег-овати, -ујем импф. бити бег; фиг. уживати. 255 25<14 бегов-ац, -вца м беговски човек, човек који служи бега. 26<14 бегов-ина ж бегово имање, посед; област под влашћу једног бега; исп. беглук (1 и 2). 27<14 бегов-ић м бегов син; човек беговског порекла, из беговске породице. 31<27 беговић-ки, -а, -о који се односи на беговиће. 32<27 беговић-ски, -а, -о → беговићки. 28<14 бегов-ица ж бегова жена. 29<14 бегов-ски, -а, -о који се односи на бегове. 33<29 беговски* прил. на беговски начин, као бег, као у бега; богато; изврсно: живети ~, провести се ~ ; ручати ~. 252 Вероватно је од тур. be. У турском је нејасног порекла (Tietze 1:299-300). Детаљно о пореклу в. ЕРСЈ (3: 17). 253 избевутити. 254 тур. beylik. 255 забеговати. 206 210<14 бегов-ство с звање и достојанство бега; земља и област једног бега, беговина, беглук. СДГ: БЕГЕНАТИ (тур. beğenmek) ТО: беген- 0 беген-ати, -ам импф. покр. → бегенисати (1). 21<12 бегенис-авати, -ам импф. → бегенисати. 22<12 бегениса-ње с гл. им. ← бегенисати (се). 12<0 беген-исати, -ишем пф. и импф. I. 1. (за)волети, изабрати, бирати по свом укусу; свидети се, свиђати се. 2. одобрити, одобравати. II. ~ се уз. повр. (за)волети се. ПР11<12 о-бегенисати, -ишем пф. одабрати по свом укусу, заволети. 256 ПР12<0 по-бегенати, -ам пф. покр. с одобравањем се сложити, похвалити, одобрити. СДГ: БЕГЛЕРБЕГ (тур. beylerbeyi) ТО: беглербег- 0 беглербег м војни и грађански заповедник неке веће области или покрајине. 11<0 беглербег-ат м → беглербеглук. 12<0 беглербег-лук м ист. турска област или покрајина којом је управљао беглербег. СДГ: БЕДЕВИЈА (тур. bedevî) ТО: бедевиј- 0 бедевија ж арх. кобила арапске пасмине; експр. вулг. незграпна а нерадна жена. 11<0 бедевиј-ица ж дем. ← бедевија. БЕЗ СДГ: БЕДЕЛ/БЕДЕЉ (тур. bedel) бедел/бедељ м заст. а. плаћени заменик за службу у војсци. б. заменик уопште. СДГ: БЕДЕМ (тур. beden) ТО: бедем- 0 бедем м 1. а. градски, тврђавски зид. б. фиг. заштита, одбрана, брана. 2. а. оно што има облик бедема. б. насип. 11<0 бедем-ски*, -a, -o који се односи на бедем. 12<0 бедем-чић* м дем. ← бедем. БЕЗ СДГ: БЕДЕН беден м → бедем. СДГ: БЕДУИН (тур. bedevi) ТО: бедуин- 0 бедуин м 1. арапски номад у пустињи Арабије, 2. арапски коњ. 11<0 бедуин-ка ж 1. женска особа бедуин. 2. врста дугачке пушке. 12<0 бедуин-ски, -а, -о који се односи на бедуине. СДГ: БЕЗ (тур. bez) 256 забегенисати, збегенисати. 207 TO: без- 0 без м нар. покр. памучно платно. 11<0 без-ан, -зна, -зно (ређе -зана, -зао) који је од беза. 12<0 без-ар м трговац безом. 13<0 без-арица ж покр. марамица од беза. БЕЗ СДГ: БЕЗБЕЛИ (тур. besbelli) безбели покр. 1. сигурно, заиста, дакако, наравно. 2. мирно. БЕЗ СДГ: БЕЗИСТАН/БЕЗИСТЕН (тур. bedesten)257 безистан/безистен м покр. 1. покривена трговачка улица са дућанима. 2. дућан у коме се продају тканине и разне ситнице. БЕЗ СДГ: БЕЈ беј м → бег. БЕЗ СДГ: БЕЈАЗ (бехаз) (тур. beyaz)258 бејаз м покр. 1. а. бео коњ, белац. б. бео голуб. 2. (у атрибутској служби) непром. бео. БЕЗ СДГ: БЕЈАР бејар м → бехар. СДГ: БЕКРИ/БЕКРИЈА (тур. bekri) ТО: бекр- 0 бекри м непром. (у атрибутској служби) → бекрија. 11<0 бекр-ија м и ж пијаница; лола; мангуп, пропалица. 21<11 бекриј-ан м необ. → бекрија. 22<11 бекриј-анка ж бекријска песма. 31<24 бекрија-ње с гл. им. ← бекријати. 23<11 бекриј-ати, -ам импф. пијанчити, лумповати. 24<11 бекриј-аш м → бекрија. 32<24 бекријаш-ки, -а, -о → бекријски. 41<32 бекријашки* прил. на бекријашки начин, бекријски. 25<11 бекриј-ски, -а, -о који се односи на бекрије и бекријање. 33<25 бекријски прил. као бекрија. 26<11 бекри-лук 259 м → бекријање. 12<0 бекр-исати, -ишем импф. заст. → бекријати. ПР11<23 за-бекријати, -ам пф. одати се бекријању. ПР12<23 про-бекријати се, -ам се пф. постати бекрија, одати се бекријском животу. СДГ: БЕКТАШ (тур. Bektaş) ТО: бекташ- 257 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон: bezistan. 258 У турском језику лексемом beyaz не именују се животиње, већ човек беле расе, белац. 259 тур. bekrilik. 208 0 бекташ м покр. члан једног од дервишких редова, дервиш. 11<0 бекташ-ки, -а, -о који се односи на бекташе. СДГ: БЕЛАЈ (тур. belâ) ТО: белај- 0 белај м 1. а. несрећа, невоља, мука, беда. б. русвај, чудо. в. гадно, ружно време. 2. ђаво, враг. Изр. споља калај, а изнутра ~ на изглед добро, а у суштини најгоре. 11<0 белај-исати, -ишем импф. 1. злостављати, мучити. 2. а. мучити се, патити се. б. петљати, радити било шта. ПР11<11 на-белајисати, -ишем пф. наићи на белај, доспети у велику невољу; настрадати. 260 ПРс11<0 на-белај-ити, -им пф. → набелајисати. СДГ: БЕЛЕГИЈА (тур. bileği) ТО: белегиј- 0 белегија ж покр. камен за оштрење, брус, гладилица, оштрилица. 21<11 белегија-ње с гл. им. ← белегијати. 11<0 белегиј-ати, -ам импф. покр. 1. оштрити белегијом. 2. експр. гладити, бити љубазан, предусретљив (с одређеним циљем); ласкати, подилазити.261 БЕЗ СДГ: БЕЛЕДИЈА (тур. belediye) беледија ж заст. покр. општина. БЕЗ СДГ: БЕЛЕНЗУК/БЕЛЕНЗУКА (тур. bilezik) белензук м/белензука ж 1. покр. наруквица, гривна. 2. мн. покр. окови (за руке), лисице. 3. нар. песн. карика, украс на пушци или на јатагану. БЕЗ СДГ: БЕЛИ (тур. belli) бели прил. заст. покр. заиста, одиста. БЕЗ СДГ: БЕЛЋИМ (тур. belki) белћим прил. заст. покр. ваљда, можда, по свој прилици. БЕЗ СДГ: БЕН262 (тур. ben) бен м заст. младеж. СДГ: БЕНА/БЕНЕ (тур. bön) ТО: бен- 0 бена ж/бене, -ета с будала, луда. 11<0 бен-ав, -а, -о = бенаст глупав. 21<11 бенав-ац, -авца м онај који је бенав, бена. 22<11 бенав-ија ж оно што је бенаво, будалаштпина. 23<11 бенав-ило с стање онога који је бенав, бенавост, глупавост. 260 обелајисати. 261 забелегијати. 262 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 209 24<11 бенав-ити, -им импф. I. а. говорити глупости. б. правити, чинити глупости. II. ~ се правити се бенаст, лудачити се. 25<11 бенав-ко* м разг. → бенавац. 31<24 бенавље-ње с гл. им. ← бенавити (се). 26<11 бенаво прил. као бена, глупо. 27<11 бенав-ост ж особина и стање онога који је бенав, глупавост. 12<0 бен-ак м покр. → бена. 13<0 бен-аст, -а, -о → бенав. 28<13 бенасто прил. као бена, као будала. 29<13 бенаст-оћа ж бенавост. 14<0 бен-аћ м → бена. 15<0 бен-ац, -нца м (вок. бенче) → бена. 16<0 бен-аш м покр. → бена. ПР11<24 з-бенавити се, -им се пф. претерано се збунити. ПР12<24 о-бенавити, -им пф. постати бенав, оглупавити. ПР13<24 по-бенавити, -им пф. изгубити моћ расуђивања, постати сулуд, бенав. 263 СДГ: БЕНЂЕЛУК/ БЕНЏЕЛУК/ БЕНЂИЈА (тур. bengilik) ТО: бенђелук- 0 бенђелук м (бенџелук м/бенђија ж) покр. опојна трава, опојни напитак; омама. 11<0 бенђелуч-ан, -чна, -чно који опија, успављује, омамљује. БЕЗ СДГ: БЕНСИЛАХ264 (тур. belsilâhı) бенсилах м покр. широк појас са преградама (обично од коже). БЕЗ СДГ: БЕНТ (тур. bent) бент м (лок. бенту) покр. 1. а. брана (на води), устава, насип; преграда. б. јарак, јаз. 2. фиг. покр. параграф. СДГ: БЕРАТ (тур. berat) ТО: берат- 0 берат м диплома, повеља, султанов указ. 11<0 берат-лија м онај који је постављен бератом, који је добио неке повластице бератом. 21<11 бератлиј-ски, -а, -о који се односи на бератлије. 22<11 бератл-ински, -а, -о → бератлијски. СДГ: БЕРБЕР/БЕРБЕРИН (тур. berber) ТО: бербер- 0 бербер/берберин м (мн. бербери) 1. онај који брије и шиша, бријач. 2. заст. зубар и видар. 11<0 бербер-баша м старешина бербера. 21<14 бербере-ње с. гл. им. ← берберити. 12<0 бербер-ина ж заст. награда берберину; нар. награда ономе који је лечио, видарина. 13<0 бербер-исати, -ишем импф. → берберити. 14<0 бербер-ити, -им импф. бавити се берберским послом; бријати, шишати. 15<0 бербер-ка ж женска особа која се бави берберским занатом. 16<0 бербер-ница ж радња у којој се брије и шиша, бријачница. 263 забенавити. 264 Ова лексема није обележена као тур. у Речнику МС. 210 17<0 бербер-ски, -а, -о који се односи на бербере: ~ калфа, ~ радња. 18<0 бербер-че, -ета с дем и хип. ← берберин. СДГ: БЕРИЈА265 (тур. beriye) ТО: бериј-. берј- 0 берија узв. покр. у помоћ. 11<0 бериј-акати, -чем и -ам импф. покр. викати „берија”, дозивати у помоћ. 12<0 бериј-ати, -ам импф.→ беријакати. 13<0 берј-акати, -чем и -ам импф. → беријакати. 21<13 берјак-нути, -нем пф. покр. викнути „берија”, викнути „у помоћ”. СДГ: БЕРИЋЕТ (тур. bereket) ТО: берићет- 0 берићет м а. добар принос плодова; род; плод; родна година. б. изобиље, благо. в. успех, срећа. 11<0 берићет-ан, -тна, -тно а. плодан, родан. б. срећан, који доноси срећу. 21<11 берићетно прил. плодно, напредно; обилно; срећно. 22<11 берићетн-ост* ж својство онога што је берићетно. а. родност, плодност; плодоносност. б. изобиље, богатство; срећа. БЕЗ СДГ: БЕСЛЕИСАТИ СЕ (тур. beslemek) беслеисати се, -ишем се импф. покр. издржавати се, хранити се, трошкарити се. БЕЗ СДГ: БЕСЛЕМАЋ266 (тур. besleme) беслемаћ м покр. будала, блесан, суклата. БЕЗ СДГ: БЕСПАРА (тур. bespâresi) беспара ж заст. покр. крпа за прање судова, судопера, пачавра. СДГ: БЕЋАР (тур. bekâr) ТО: бећар- 0 бећар м 1. неожењен човек, момак. 2. весељак, лола, бекрија. 3. ист. војник најамник, добровољац у првом српском устанку. 11<0 бећар-ац, -рца м 1. а. мелодија која прати веселу или љубавну песмицу. б. сама та песмица, бећарска песма (у Војводини). 2. коло (у Славонији). 3. разг. јело од паприка, парадајза, обично и са јајима. 21<15 бећаре-ње с гл. им. ← бећарити (се). 12<0 бећар-ија ж зб. бећари. 13<0 бећар-ина м аугм. и пеј. ← бећар. 14<0 бећар-исати, -ишем импф. бећаровати. 15<0 бећар-ити (се), -им (се) импф. = бећаровати живети као бећар. 267 16<0 бећар-ка* ж нар. → бећаруша. 17<0 бећар-лук 268 м → бећарство. 265 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 266 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 267 обећарити. 268 тур. bekârlık. 211 18<0 бећар-овати, -ујем импф. = бећарити (се) а. проводити бећарски живот; бити бећар (1). б. живети бећарски, као бекрија. 19<0 бећар-ски, -а, -о који се односи на бећаре. Изр. ~ вече момачко вече, весеље момка уочи венчања. 22<19 бећарски прил. на бећарски начин, као бећар. 110<0 бећар-ство с стање онога који је бећар; бећарски живот. 111<0 бећар-уша ж 1. она која живи бећарским животом; женска особа весељак. 2. лоша ракија. 112<0 бећар-чина* ж и м аугм. и пеј. ← бећар. ПР11<15 про-бећарити се, -им се пф. остати бећар, одати се бећарском животу. БЕЗ СДГ: БЕУТ беут м покр. → бевут. БЕЗ СДГ: БЕХАЗ бехаз прид. непром. → бејаз (2). СДГ: БЕХАР (бејар) (тур. behar) ТО: бехар- 0 бехар м цвет(ови) на воћкама. 11<0 бехар-ан, -рна, -рно који је у бехару, расцветан (о воћкама). 21<12 бехара-ње с гл. им. ← бехарати. 12<0 бехар-ати, -ам импф. → цветати (о воћкама). 13<0 бехар-ије ж мн. песме о цвећу. 14<0 бехар-ити, -им импф. цветати (о воћкама); фиг. белети, седети (о коси). 15<0 бехар-ски*, -а, -о који се односи на бехар. ПР11<12 о-бехарати, -ам пф. осути се бехаром, цветом (о воћки), расцветати се. ПР12<14 о-бехарити, -им пф. осути се бехаром, цветом (о воћки), расцветати се. ПР13<12 про-бехарати, -ам пф. процветати, процвасти. 269 СДГ: БЕШИКА (тур. beşik ) ТО: бешик- 0 бешика ж колевка. 11<0 бешич-ица ж дем. ← бешика. 12<0 бешич-ни, -а, -о који се односи на бешику. БЕЗ СДГ: БЕШЛАК бешлак м → бешлук. БЕЗ СДГ: БЕШЛИЈА (тур. beşli) бешлија м ист. најамни турски војник. БЕЗ СДГ: БЕШЛУК (бешлак) (тур. beşlik) бешлук м ист. стари сребрни турски новац од пет гроша. 269 избехарати, обехарити. 212 СДГ: БИБЕР (тур. biber) ТО: бибер- 0 бибер м бот. тропска биљка чији се зрнасти плод употребљава као зачин Piper; плод те биљке. Изр. бити ~ по пилаву бити на врху, први (у друштву). 11<0 бибер-ача ж ракија зачињена бибером. 12<0 бибер-исати, -ишем импф. → биберити. 13<0 бибер-ити, -им импф. стављати бибер, зачињавати бибером, посипати бибером. 14<0 бибер-ли 270 прид. непром. у којем има бибера, забиберен. 15<0 бибер-ни, -а, -о = биберов који је од бибера. 16<0 бибер-ник м = биберњак → биберњача. 17<0 бибер-ница ж → биберњача. 18<0 бибер-њак м = биберник. 19<0 бибер-њача ж судић за држање бибера. 110<0 бибер-ов, -а, -о = биберни. ПР21<ПР11 забибер-авати, -еравам импф. и уч. ← забиберити. ПР11<13 за-биберити, -им пф. 1. зачинити бибером. 2. експр. а. проткати причање одвећ слободним изразима. б. нанети (коме) непријатност; учинити зло некоме. ПР12<12 на-биберисати, -ишем пф. зачинити бибером. ПР13<13 о-биберити, -им пф. посути, зачинити бибером. ПР14<13 по-биберити, -им пф. посути бибером. 271 БЕЗ СДГ: БИЈАЧА272 (тур. büyükanne) бијача ж покр. стара жена, старица, баба. БЕЗ СДГ: БИЛАВ (тур. bilan) билав м заст. трокраки каиш који, намештен преко коњских груди, причвршћује седло. БЕЗ СДГ: БИЛАЈ/БИЛАХ(И) (тур. billahi) билај/билах(и) узв. покр. (обично појачано са "вала(ј)"/ "валах(и)") тако ми бога, заиста. БЕЗ СДГ: БИЛМЕЗ (тур. bilmez) билмез м 1. глупак, будала. 2. ленштина, нерадник. СДГ: БИЉУР (тур. billûr) ТО: биљур- 0 биљур м мин. 1. мин. горски кристал, сјајни кварцни кристал; кристално стакло: купа од биљура, чаша од биљура, игла од биљура, огледало од биљура и сл.; фиг. чаша од биљура. 2. (у атрибутској служби) кристалан. 11<0 биљур-ни, -а, -о који се односи на биљур; који је од биљура, који је као биљур: биљурне звезде, ~ чистота, ~ прозирност, ~ огледало, ~ стакло. 12<0 биљур-ски, -а, -о биљурни. БЕЗ СДГ: БИМБАША (бинбаша) (тур. binbaşı) 270 тур. biberli. 271 набиберити, обиберисати. 272 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Етимологија је преузета из Речника САНУ. 213 бимбаша м ист. а. војни заповедник над хиљаду људи. б. војни и административни старешина за време дахија и за време првог српског устанка. БЕЗ СДГ: БИМБЕР ГРОЖЂЕ/БИМБЕРОВО ГРОЖЂЕ273 бимбер-грожђе/бимберово грожђе с 1. бот. рибизла. 2. агр. врста миришљавог грожђа, исп. бибер. СДГ: БИНА (тур. bina) ТО: бина- 0 бина ж заст. зграда. С11<0 бина-емин/бина-јемин м ист. надзорник јавних грађевинских радова (у време Турака). БЕЗ СДГ: БИНБАША бинбаша м → бимбаша. БЕЗ СДГ: БИНИШ биниш м → бињиш. БЕЗ СДГ: БИЊАКТАШ бињакташ м → бињекташ. БЕЗ СДГ: БИЊАТАШ бињаташ м → бињекташ. БЕЗ СДГ: БИЊАЏИЈА (бињеџија) (тур. binici) бињаџија м заст. добар коњаник. БЕЗ СДГ: БИЊЕКТАШ (бињакташ, бињаташ, бињектеш, бињикташ) (тур. binek taşı) бињекташ м заст. камен с кога се узјахује на коња. БЕЗ СДГ: БИЊЕКТЕШ бињектеш м → бињекташ. СДГ: БИЊЕЏИЈА ТО: бињеџиј- 0 бињеџија м → бињаџија. 11<0 бињеџиј-ски, -а, -о који припада бињеџији. БЕЗ СДГ: БИЊИКТАШ 273 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). ЕРСЈ (3: 266) наводи да је порекло нејасно. Речник САНУ наводи бимбер који је упућен на бибер. Вероватно се може довести у везу са бибер, са уметнутим -м. 214 бињикташ м → бињекташ. БЕЗ СДГ: БИЊИШ (биниш) (тур. biniş) бињиш м заст. огртач, плашт. БЕЗ СДГ: БИРДЕМ/БИРДЕН (тур. bırden) бирдем/бирден прил. и везн. нар. песн. одмах; тек што, чим, истом. БЕЗ СДГ: БИРЗЕМАН (тур. bir zaman) бирземан м (обично у изразу од бирземана) заст. старо, некадашње време, давнина; исп. земан. СДГ: БИРИНЏИ (тур. birinci) ТО: биринџ- 0 биринџи прид. непром. покр. први, најбољи. 11<0 биринџ-ија м покр. најбољи човек, првак. БЕЗ СДГ: БИСМИЛАЈ/БИСМИЛАХ (тур. bismillah) бисмилај/бисмилах узв. рлг. у име бож(и)је. БЕЗ СДГ: БИТИСАТИ (према тур. bitti)274 битисати, -ишем пф. проћи, нестати; умрети; пропасти. Изр. било и битисало било па прошло. БЕЗ СДГ: БИТПАЗАР275 (тур. bitpazarı) битпазар м покр. пијаца, трг где се продају старе ствари. БЕЗ СДГ: БИЧКИЈА (тур. biçki) бичкија ж заст. нож са полукружним сечивом. БЕЗ СДГ: БИЏА (тур. bücür) биџа м разг. 1. човечуљак, мали закржљао човек; кепец; исп. баџа. 2. мали коњ, коњић. СДГ: БОГАЗ/БОГАЗА (тур. boğaz) ТО: богаз- 0 богаз м/богаза ж 1. кланац, ждрело, узак пролаз. 2. покр. пређа за хватање рибе. Изр. знати (познавати) стазе и богазе знати (умети водити кроз) тешко пролазне путеве; стазе и богазе, гази и богази пролази. 11<0 богаз-ина ж аугм. ← богаз. СДГ: БОЗА (тур. boza) ТО: боз- 274 Овај глагол је од тур. bitti, 3. л. синг. перфекта глагола bitmek. 275 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 215 0 боза ж врста пића од кукурузног брашна и шећера. 11<0 боз-аџија 276 м онај који прави и продаје бозу. 21<11 бозаџиј-иница* ж бозаџијина жена. 277 22<11 бозаџиј-ски, -а, -о који припада бозаџији: ~ радња. 23<11 бозаџи-ница ж радња у којој се прави и продаје боза. СДГ: БОЈ (тур. boy) ТО: бој- 0 бој м 1. спрат, кат. 2. раст, висина (човечјег) узраста. 11<0 бој-лија м стасита особа. 12<0 бој-ни, -а, -о покр. виђен, на гласу. СДГ: БОЈА (тур. boya) ТО: бој- 0 боја ж 1. физ. утисак који на око чине осветљени предмети (бело, црно, жуто итд.): светла ~, тамна ~, мирна ~, мртва ~, жива ~ и сл. 2. материја која служи за бојење, фарба. 3. а. мн. застава (као симбол државе). б. репрезентација , тим клуб. 4. спорт. дрес, одећа такмичара одређене боје. 5. карт. свака посебна од четири врсте карата за играње. 6. а. руменило коже, нарочито у лицу. б. изглед, спољашњост. 7. физ. утисак који на слух чине споредни тонови; израз који се у гласу показује, карактеристика гласа. 8. а. политичко и класно обележје; идејни став, убеђење, уверење, мишљење; врста. б. изразитост; уметничко средство; књижевно обележје. в. обележје, карактеристика. г. нијанса, примеса. Изр. анилинска ~ вештачка (индустријски добивена) органска боја; ~ ми (ти, му итд.) се (не) прима покр. има (нема) успеха; водена ~ слик. боја за сликање која се раствара у води; добити боју поруменети; дречећа, кричава ~ сувише упадљива боја; заштитна ~ зоол. боја животиња слична околини; изићи, излазити с бојом на среду отворено изнети, износити своје мишљење; комплементарне боје боје спектра које, оптички помешане, дају белу боју; локална ~ карактеристичне особености неког краја; масна (уљана) ~ боја помешана с уљем; показ(ив)ати се у правој боји откри(ва)ти своју праву природу; променити боју а) побледети или поцрвенети (обично у љутини); б) фиг. прећи у другу политичку партију, странку; приказ(ив)ати, представити, представљати и сл. а) у правој боји онако како јесте; б) у ружичастој боји оптимистички, улепшано; в) у црној (ружној, тамној) боји рђаво, песимистички. 21<11 бојадиса-ње с гл. им. ← бојадисати (се). 22<11 бојадиса-оница ж радионица у којој се бојадишу разни предмети. 23<11 бојадис-ар м онај који боји, који бојадише, личилац, бојаџија, фарбар. 31<23 бојадисар-ски, -а, -о који се односи на бојадисаре: ~ занат. 32<23 бојадисар-ство с покр. занат бојадисара. 11<0 бој-адисати, -ишем 278 импф. I. 1. → бојити. 2. фиг. а. давати стварима други изглед. б. уносити израз и расположење у уметничко дело. улепшавати. II. ~ се мазати се, шминкати се.279 24<11 бојадис-ачница ж радионица у којој се бојадишу разни предмети. 12<0 бој-али песн. обојен, шарен. 276 тур. bozacı. 277 Поред суфикса -иница, сегментација је могла да буде извршена и суфиксом -ица према незабележеном придеву бозаџијин: бозаџијин-ица. Речник МС не бележи ову именицу. Занимљиво је да је бележи РСЈ, с обризом на то да је бозаџија стара позајмљеница и образовања са суфиксом - иница најчешће се јављају у старијим стилски обележеним изразима: ћатиница, хоџиница, агиница и сл. (исп. Клајн 2003: 122). 278 И. Клајн (2003: 342) наводи глаголски суфикс -адисати, уз напомену да се јавља само у бојадисати, уз ретко бадавадисати, које је вероватно само варијанта од бадаваџисати. 279 Из турског морфолошког система ушло је у балканске језике и претеритално -di /ti, у глаголска образовања са претежно турским основама: бојадисати, севдисати и сл. (Stachowski 1961: 67–81). 216 13<0 бој-ан, -јна, -јно → бојен. 25<15 бој-ар м 1. занатлија који се бави бојењем тканина, бојаџија. 2. трговац бојама. 26<15 бој-ара ж радионица у којој се боји. 33<25 бојар-ев, -а, -о = бојаров који припада бојару. 34<25 бојар-ица ж женска особа бојар. 35<25 бојар-ка ж женска особа бојар. 36<25 бојар-ов, -а, -о → бојарев. 37<25 бојар-ски, -а, -о који се односи на бојаре, бојаџијски. 38<25 бојар-ство с бојаџијски занат. 14<0 бој-ати, -ам покр. → бојити. 27<14, 15 бој-ачница ж радионица у којој се боје разни предмети. 280 28<14 бој-аџија 281 м заст. → бојар. 39<28 бојаџиј-ски, -а, -о који се односи на бојаџије. 310<28 бојаџи-ница ж радионица у којој се врши бојење (нпр. пређе). 29<15 бој-ен, -а, -о који је у боји, обојен: ~ окно. 210<15 боје-ње с гл. им. ← бојити. 211<15 боји-ло с 1. боја (2). 2. индив. свежина, сјај боје. 15<0 бој-ити, -им импф. I. премазивати бојом, потапати у боју; остављати обојен траг по нечему. Изр. ~ крвљу песн. проливати крв (за нешто), ратовати, давати жртве. II. ~ се мазати бојом лице, косу и др. 212<15 бој-ица ж а. округли чврсти комадић у води растворљиве боје за рад у школи. б. писаљка у боји. ПРс11<0 282 без-бој-ан, -јна, -јно 1. а. који је без боје, који нема боје. б. блед. 2. фиг. а. неизразит, безличан. б. једнолик, досадан. ПР21< ПР11 безбојно прил. без боје; једнолико, досадно; безлично, неизразито. ПР22< ПР11 безбојн-ост ж стање онога који је безбојан, онога што је безбојно; једноличност; неизразитост. ПР12<14 из-бојати, -им пф. обојити, измалати. ПР13<11 на-бојадисати, -ишем пф. обојити. прПР11<15 о-без-бојити се, -им се пф. необ. лишити се боје, изгубити боју. ПР14<11 о-бојадисати, -ишем пф. → обојити. ПР15<11 од-бојадисати, -ишем пф. необ. I. лишити боје, учинити безбојним. II. ~ се изгубити боју, постати безбојан. ПР23< ПР16 обој-ен, -а, -о 1. трп. прид. ← обојити. 2. који припада људским расама које нису беле. 3. који припада некој политичкој партији, струји (обично Комунистичкој). Изр. обојена металургија технол. грана тешке индустије која се бави добивањем обојених метала; обојени метали збирни назив за метале осим гвожђа и лаких метала (бакар, олово, калај, бизмут итд.). ПР31<ПР23 обојен-ост ж 1. својство онога што је обојено; разнобојност, шаренило. 2. посебни израз, специфичност, карактеристичност, особеност. ПР24< ПР15 обоје-ње с гл. им. ← обојити (се). ПР16<15 о-бојити, -им пф. I. 1. а. премазати бојом, натопити, прожети бојом. б. бацити светлост извесне боје. 2. фиг. дати нарочити тон, изразиту нијансу нечему. 3. фиг. додати у приповедању, причању (ради изазивања јачег ефекта, веће занимљивости). II. ~ се 1. добити неку боју, прожети се бојом. 2. необ. нашминкати се, намазати се.283 ПР17<11 пре-бојадисати, -ишем пф. → пребојити. ПР18<15 пре-бојити, -им пф. изнова обојити, покрити другом бојом. ПР19<11 про-бојадисати, -ишем пф. премазати бојом. 284 С12<0 исто-бој-ан, -јна, -јно који је исте, једнаке боје. С13<0 дуг-о-бојан, -јна, -јно који има боје као дуга. С14<0 дво-бојан, -јна, -јно који је од две боје. 280 Сегментација би могла да се изведе и преко незабележене именице бојач: бојач-ница. 281 тур. boyacı. 282 Могло би се сегментирати и на следећи начин: ПР11<13. 283 двобојити, забојити, набојити, карабојити. 284 избојадисати, новобојадисати. 217 С23< С14 двобој-ка ж необ. врпца или застава у две боје. С24< С14 двобојн-ост ж својство онога што има две боје. С15<0 разн-о-бој-ан, -јна, -јно који је разних, различитих боја. С25< С15 разнобојно прил. у разним бојама; различити, разнолико. С26< С15 разнобојн-ост ж особина онога што је разнобојно. С16<0 тро-бојан, -јна, -јно који је у три боје, састављен од три боје: ~ застава. С27< С16 тробој-ка/тробој-ница ж тробојна застава. С28< С16 тробојн-ост ж особина онога што је тробојно, што је у три боје. С17< 13 четвер-о-бојан, -јна, -јно = четворобојан који је у четири боје: ~ тканина. С18< 13 четвор-о-бојан, -јна, -јно = четверобојан. БЕЗ СДГ: БОКЛУК (тур. bokluk) боклук м заст. покр. неред, прљавштина, ђубре, смеће, нечистоћа. БЕЗ СДГ: БОКЧАЛУК бокчалук м нар. → бошчалук. БЕЗ СДГ: БОНЛУК (тур. bolluk) бонлук м покр. благостање. БЕЗ СДГ: БОРАНИЈА (тур. burani) боранија ж 1. недозрео пасуљ, грах у махуни, употребљава се као поврће, махуне. 2. експр. а. (често уз прид. ситан) мали безначајни људи. б. безначајна ствар, ситница. БЕЗ СДГ: БОРИЈА (тур. boru) борија ж заст. врста трубе. СДГ: БОСТАН (тур. bostan) ТО: бостан- 0 бостан м 1. а. заједнички назив за лубенице и диње. б. бостаниште. 2. покр. врт, цветњак. Изр. обрати (зелен) ~ пропасти, настрадати. 11<0 бостан-иште с земљиште на коме се гаји бостан; њива на којој је био бостан. 12<0 бостан-лук 285 м покр. → бостаниште. 13<0 бостан-ски*, -а, -о који се односи на бостан: ~ лишће. 14<0 бостан-чић м дем. ← бостан. 21<15 бостанџи-баша м старешина бостанџија. 15<0 бостан-џија 286 м онај који гаји бостан; чувар бостана; продавац бостана. Изр. бостанџији краставце продавати учити нечему некога који то много боље зна. 22<15 бостанџиј-ски*, -а, -о који се односи на бостанџије. БЕЗ СДГ: БОШ (тур. boş) бош прил. заст. бадава, узалуд. Изр. ~ посла, ~ труд узалудно је, не вреди. СДГ: БОШЧА (тур. bohça) ТО: бошч- 285 тур. bostanlık. 286 тур. bostancı. 218 0 бошча ж 1. а. већа марама којом се муслиманке огрћу и крију лице. б. прекривач. в. завежљај. г. кецеља. 2. бот. врста турског финог дувана Nicotiana latissima. 11<0 бошч-алук (бокчалук) м дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада.287 12<0 бошч-ица ж дем. ← бошча. БЕЗ СДГ: БРЕ (тур. bre)288 бре узв. а. за скретање пажње (на оно што се каже) често уз претњу; чујеш. б. у чуђењу. СДГ: БУБРЕГ (тур. böbrek)289 ТО: бубрег, бубр- 0 бубрег м терм. анат. један од два унутрашња органа који луче мокраћу. 11<0 бубреж-ак, -шка м дем. ← бубрег. 12<0 бубреж-аст, -а, -о а. који има облик бубрега. б. сличан бубрегу, набубрио. 13<0 бубреж-ић* м дем. ← бубрег. 14<0 бубреж-је с зб. имен. ← бубрежњак (а). 15<0 бубреж-ни, -а, -о који се односи на бубреге. 16<0 бубреж-ница ж анат. бубрежна опна. 17<0 бубреж-њак м а. месо око бубрега са бубрегом. б. печење од тога меса. 18<0 бубреш-чић м дем ← бубрег. 19<0 бубр-ити, -им импф. I. повећавати свој обим (упијајући воду), нарастати, отицати, надимати се, дебљати. II. ~ се а. гојити се, дебљати. б. отицати, пупчити се. ПР11<19 на-бубрити, -им пф. а. увећати обим, нарасти, проширити се; настати као израштај, испупчење; набрекнути. б. размекшати се од упијене влаге. ПРс11<0 над-бубреж-ни, -а, -о који је изнад бубрега. СДГ: БУГИЈА (тур. buğu) ТО: буг- 0 бугија ж заст. пара, дим. 11<0 буг-ињати, -ам импф. заст. пламтети, горети. БЕЗ СДГ: БУДАК (тур. budak) будак м 1. једнокрака или двокрака алатка за копање земље, трнокоп, пијук. 2. погрд. глупак. Изр. будаком у ледину почети нешто радити, отпочети негде живети; кад пукне ~ више главе кад дође смрт. СДГ: БУДАЛА (тур. budala) ТО: будал- 0 будала ж и м (вок. будало; ген. мн. будала) луд човек, лудак, луда. Изр. дворска ~ ист. дворски лакрдијаш; правити кога будалом хтети преварити неког; правити се ~ правити се невешт, претварати се; правити себе будалом правити себе смешним; шерет ~ човек који се претвара да је будала. 11<0 будал-аковић м индив. будала. 287 Према И. Клајну (2003: 152) основа речи бошчалук задржава вокал -а. 288 Турски језик bre третира као позајмљеницу из грчког језика. 289 Скок (1: 224) наводи Миклошићeво тумачење по коме је бубрег турскога порекла. Будући да се бубрег јавља и у руском језику, он је мишљења да је ова реч посуђена у старијем периоду, можда из аварског језика. 219 12<0 будал-аст, -а, -о који је помало будала, луцкаст, ћакнут; глупав, неразборит. 21<12 будаласто прил. као будала, глупаво, непаметно. 13<0 будал-ачити, -им импф. будалити. 14<0 будал-аш м (вок. будалашу) будала. 22<14 будалаш-ити, -им импф. будалити. 23<14 будалаш-ки, -а, -о који се односи на будалаше. 15<0 будал-аштина ж глуп, непромишљен поступак, лудост, глупост. 16<0 будал-екати, -алешем импф. → будалити. 17<0 будал-етина м и ж → будалина. 18<0 будал-ина ж и м аугм. ← будала. 24<18 будал-ински, -а, -о индив. који се односи на будалине. 25<19 будалиса-ње с гл. им. ← будалисати. 19<0 будал-исати, -ишем импф. → будалити. 110<0 будал-ити, -им импф. говорити или чинити лудости, глупости. 111<0 будал-ица ж и м дем. и хип. ← будала. 112<0 будал-чина ж и м → будалина. 113<0 будаљ-акати, -аљакам импф. → будалити. 26<110 будаље-ње с гл. им. ← будалити. ПРс11<110 за-будал-асати, -ам пф. побудалити, преко мере се занети ким или чим, залудети. ПР11<0 по-будалити, -им пф. 1. постати будала, полудети. 2. учинити будалом. 290 СДГ: БУЂ (тур. büğe, büğelek/büve, büvelek)291 ТО: буђ- 0 буђ/буђа ж бот. врста гљивице која се појављује на органским материјама у распадању, плесан Mucor mucedo. 11<0 буђ-ав, -а, -о 1. а. који има буђи, плеснив: ~ хлеб, ~ сир, ~ дуван, ~ кожа. б. који потиче од буђи. 2. фиг. безвредан, ништаван. 12<0 буђ-авина ж аугм. ← буђ(а). 21<11 буђав-ити (се), -им (се) импф. = буђати (се) постајати буђав, плеснивити (се). 31<21 буђавље-ње с гл. им. ← буђавити (се). 22<11 буђав-ост ж стање оног што је буђаво, плеснивост; фиг. заосталост, учмалост. 23<13 буђа-ње с гл. им. ← буђати (се). 13<0 буђ-ати (се), -ам (се) импф. = буђавити (се). ПР11<13 за-буђати (се), -ам (се) пф. 1. постати буђав, убуђати (се). 2. запустити (се). ПР12<21 по-буђавити, -им = побуђати пф. постати буђав, плеснив, поплеснивити. ПР13<13 по-буђати, -ам пф. = побуђавити. ПР14<21 у-буђавити се, -им се пф. постати буђав, уплеснивити се. 292 ПР21< ПР15 у-буђан, -а, -о буђав. ПР15<13 у-буђати се пф. постати буђав, уплеснивити се. СДГ: БУЗДОВАН (буздохан) (тур. bozdoğan) ТО: буздован- 0 буздован м 1. а. нар. песн. средњовековно оружје, гвоздена кугла са дршком (подесно и за бацање); фиг. одбрана. б. велики штап који у сватовима носи гласник. 2. експр. глупак, простак. Изр. перни ~ буздован са шиљцима. 11<0 буздован-ар м слуга који носи буздован. 290 забудалити, избудалити. 291 Наведени етимони су преузети од Шкаљића (1973). Једино облик büve бележи савремени турски језик у значењу обад. Скок наводи као могућу етимологију Даничићево извођење речи буђ од перс. buj воњ, задах, мирис, смрад. У турском језику лексема küf означава буђ. 292 забуђавити, обуђавити. 220 12<0 буздован-ски, -а, -о који се односи на буздован; експр. глупачки, клипански. 13<0 буздован-чина ж и м аугм. и пеј. ← буздован; експр. велики глупак. 14<0 буздован-џија м → буздован. БЕЗ СДГ: БУЗДОХАН буздохан м → буздован. БЕЗ СДГ: БУЈРУЛДИЈА бујрулдија ж → бурунтија. БЕЗ СДГ: БУЈРУМ (тур. buyurun) бујрум узв. покр. изволи(те), заповедај(те). БЕЗ СДГ: БУЈРУНТИЈА бујрунтија ж → бурунтија. БЕЗ СДГ: БУКАГИЈЕ (тур. bukağı) букагије ж мн. окови за ноге, негве, пупго. Изр. носити ~ бити на робији. СДГ: БУЛА (тур. bula) ТО: бул- була ж муслиманска жена293. Изр. вреди му као були гаће не помаже му то, не вреди му то ништа; као ~ (грлом) у јагоде неспреман, неприпремљен. ПРс11<0 по-бул-ити, -им пф. I. покрити главу шамијом или шалом да се крајеви вежу под брадом и само лице остане непокривено. II. ~ се постати була; покрити се шамијом или шалом на начин као што се була покрива. СДГ: БУЛБУЛ (бумбул) (тур. bülbül) ТО: булбул- 0 булбул м славуј. 11<0 булбул-че, -ета с дем. ← булбул. БЕЗ СДГ: БУЛУМАЋ/БУЛУМАЧ (тур. bulamaç) булумаћ/булумач м густа чорба од брашна и сира; брашно смешано с водом, чиме пекари мажу хлеб пре печења. СДГ: БУЉУК (тур. bölük) ТО: буљук-, буљум- 0 буљук м 1. ист. одред војске, чета. 2. гомила. 3. стадо, чопор. 11<0 буљу-баша 294 м ист. старешина једног буљука (чете) у некадашњој турској војсци. 21<11 буљубаш-ин, -а, -о који припада буљубаши. 293 РСЈ даје проширену дефиницију: муслиманска жена у традицоналној оријенталној одећи. 294 тур. bölükbaşı. 221 22<11 буљубаш-иница ж дем. ← буљубаша; ир. мали безначајан буљубаша. 23<11 буљубаш-ица ж дем. ← буљубаша; ир. мaли, безначајан буљубаша. 24<11 буљубаш-овати, -ујем импф. бити буљубаша. 12<0 буљуг-баша м → буљубаша. 13<0 буљум-баша м покр. → буљубаша. 14<0 буључ-ић* м дем. ← буљук. БЕЗ СДГ: БУМБАРЕЋ (тур. mübarek) бумбарећ 1. (у функцији речце као поздрав) срећно, честитам. 2. м (и бумбареће с) честитање. БЕЗ СДГ: БУМБАШИР (тур. mübaşir) бумбашир м изасланик. БЕЗ СДГ: БУМБУЛ бумбул м нар. песн. → булбул. СДГ: БУНАР295 (тур. pınar)296 ТО: бунар- 0 бунар м ископана уска, дубока јама за скупљање подземне воде, студенац. Изр. артески и артешки ~ бунар који се добија дубинским бушењем земље (по Француској покрајини Artois, где су израђени први такви бунари). 11<0 бунар-аст*, -a, -o који има облик бунара. 12<0 бунар-ати, -ам импф.→ бунцати (2). 13<0 бунар-ић м дем. ← бунар. 14<0 бунар-ски, -а, -о који се односи на бунар, који је из бунара: ~ точак, ~ вода. 15<0 бунар-чина* ж аугм. и пеј. ← бунар. 16<0 бунар-чић м дем. ← бунар. 17<0 бунар-џија м стручњак за копање бунара. 21<17 бунарџиј-ски, -а, -о који се односи на бунарџије. СДГ: БУНГУР (тур. bulgur) ТО: бунгур- 0 бунгур м прекрупа. 21<11 бунгура-ње с гл. им. ← бунгурати. 11<0 бунгур-ати, -ам импф. млети бунгур. 297 БЕЗ СДГ: БУРАЗЕР (тур. birader) буразер м нар. 1. брат. 2. фам. друг, пријатељ. СДГ: БУРГИЈА (тур. burgu) ТО: бургиј- 295 Интересантно је да ниједан речник савременог српскога језика не бележи глаголе бунарити, избунарити. 296 Шкаљић (1973) наводи погрешне етимоне: bunar, punar. 297 избунгурати. 222 0 бургија ж (ген. мн. бургија) 1. алатка за бушење, мали сврдао. 2. експр. бесмислица, будалаштина, глупава шала; подвала. 11<0 бургиј-ада ж вулг. лакрдија; исп. бургија (2). 21<12 бургија-ње с гл. им. ← бургијати. 12<0 бургиј-ати, -ам импф. 1. бушити бургијом. 2. експр. говорити бесмислице, збијати шалу. 13<0 бургиј-аш м 1. покр. човек који прави и продаје бургије. 2. експр. oнај који прави глупе шале, лакрдијаш. 3. онај који буни, подбада на неред, смутљивац; исп. букач. 4. а. човек који жели да се свугде нађе. б. трговачки посредник. 31<22 бургијаше-ње с гл. им. ← бургијашити. 22<13 бургијаш-ити, -им импф. → бургијати (3). 23<13 бургијаш-ица* ж 1. она која прави неслане, глупе шале, лакрдијашица. 2. смутљивица, сплеткашица. 24<13 бургијаш-ки*, -а, -о који се односи на бургијаше: ~ сплетка, ~ шала. 14<0 бургиј-ица ж дем. ← бургија. ПР11<12 за-бургијати, -ам пф. почети бургијати; експр. покренути у ковитлац, усковитлати. ПР12<12 про-бургијати, -ам пф. 1. пробушити бургијом. 2. експр. пробити се, успети, остварити свој циљ. 298 ПР13<12 уз-бургијати, -ам пф. необ. довести у неред, испреметати, испретурати, испревртати. СДГ: БУРЕК (тур. börek) ТО: бурек-- 0 бурек м пита с месом, сиром, јабукама и сл. 11<0 бурег-џија 299 м онај који прави и продаје бурек. 21<11 бурегџиј-ин, -а, -о који припада бурегџији. 22<11 бурегџиј-ски, -а, -о који се односи на бурегџије. 23<11 бурегџ-иница ж бурегџијска радња. 12<0 бурек-њача ж експр. проста жена, масна од бурека. СДГ: БУРМА (тур. burma) ТО: бурм- 0 бурма ж 1. венчани прстен без камена. 2. заст. а. завртањ, вијак. б. увојак косе, витица. ПР21< ПРс11 забурм-авати, -ам импф. ← забурмати. ПРс11<0 за-бурм-ати, -ам пф. затворити бурмом, завити, зашарафити. ПР22< ПРс12 разбурм-авати, -ам импф. и уч. ← разбурмати. ПРс12<0 раз-бурм-ати, -ам пф. заст. одвијати, одвртати; исп. разбурмавати. СДГ: БУРМУТ (тур. burun otu) ТО: бурмут- 0 бурмут м у прах самлевено дуванско лишће за шмркање. 11<0 бурмут-аш м шмркач бурмута. 12<0 бурмут-ити, -им импф. индив. шмркати бурмут. 13<0 бурмут-ица ж кутија за бурмут. 14<0 бурмут-ница ж → бурмутица. 298 избургијашити, избургијати. 299 тур. börekçi. Други лик ове лексеме и уједно најближи изворном облику је бурекчија, а њега бележи само Српски рјечник 1818. На оваквом примеру могу се пратити творбени процеси турских речи у српском језику (више о овоме в. Пецо 1987: 220). 223 15<0 бурмут-ски*, -а, -о који се односи на бурмут. 16<0 бурму-џија м а. онај који прави и продаје бурмут. б. → бурмуташ. ПР11<12 за-бурмутити, -им пф. испрљати бурмутом, оставити трагове бурмута на нечему. ПР12<12 на-бурмутити, -им пф. ставити бурмута (у нос). БЕЗ СДГ: БУРНУС (тур. bornоz)300 бурнус м заст. бео арапски огртач без рукава с капуљачом. БЕЗ СДГ: БУРУМ301 (тур. burun) бурум м покр. рт, гребен. БЕЗ СДГ: БУРУНТИЈА (бујрулдија, бујрунтија) (тур. buyrultu) бурунтија ж ист. писмена заповест, наредба, одобрење, указ. СДГ: БУРУНЏУК (тур. bürümcük) ТО: бурунџук- 0 бурунџук м заст. 1. танка свилена тканина; копрена од прозирне тканине. 2. прид. непром. који је од такве тканине: ~ кошуља, ~ јаглук. 11<0 бурунџук-ли прид. непром. који је од бурунџука. 12<0 бурунџук-лија ж кошуља од бурунџука. БЕЗ СДГ: БУРУРЕТ (тур. bürüdet)302 бурурет м заст. несвестица, пометња. СДГ: БУСИЈА (тур. pusu) ТО: бусиј- 0 бусија ж скровито место подесно за изненадан напад, заседа, заклон. Изр. из бусије (напасти и сл.) потајно, подмукло (напасти). 11<0 бусиј-аш м онај који се за напад служи бусијом. 21<11 бусијаш-ки, -а, -о који се односи на бусијаше. 12<0 бусиј-ски, -а, -о који се односи на бусију, који је као из бусије, изненадан: ~ напад. 22<12 бусијски прил. потајно. СДГ: БУТ (тур. but) ТО: бут- 0 бут м 1. анат. део задње ноге изнад колена код животиња. 2. а. → бутина (1). б. покр. лист на човечјој нози. 11<0 бут-ина ж 1. анат. део човечје ноге изнад колена, стегно. 2. а. аугм. ← бут. б. бут, шунка. 21<11 бутин-ица ж дем. ← бутина. 12<0 бут-ић м дем. ← бут. 300 У савременом турском језику ова лексема означава баде-мантил. 301 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 302 Шкаљић (1973) наводи два значења код одреднице бурурет: 1. поремећај, пометња. 2. свађа, узбуна. У Речнику САНУ су наведена следећа значења: 1. ларма, неред, свађа. 2. фиг. вртоглавица, несвест. 224 13<0 бут-ка ж → бутина. 14<0 бут-ни, -а, -о који се односи на бут. 22<14 бутњ-ача ж анат. бутна кост, бедрењача. БЕЗ СДГ: БУТРАСТ (према тур. bodur)303 бутраст, -а, -о покр. буцмаст. БЕЗ СДГ: БУТУМ/БУТУН (тур. bütün) бутум/бутун а. прид. непром. покр. сав, цео. б. прил. покр. редом, листом, потпуно. БЕЗ СДГ: БУТУМИЛЕ (према тур. bütün и -ile, са) бутумиле прил. покр. листом, све, уједно. БЕЗ СДГ: БУЋМА (тур. bükme) бућма ж покр. усукан и оплетен конац за вез. СДГ: БУЧУГ/БУЧУК (тур. buçuk) ТО: бучук- 0 бучуг/бучук м покр. мера за жито, мерица, шиник. 11<0 бучуч-е, -ета с дем. ← бучук. СДГ: БУЏА (тур. cübb?)304 ТО: буџ- 0 буџа ж 1. а. батина са главом, кијача. б. окраће дебело дрво које се штаповима тера у чобанској игри „крмача”; исп. крмача. 2. покр. рупа. 3. фиг. ир. човек на важном положају, функционер, главешина. 11<0 буџ-аст, -а, -о који је као буџа, који личи на буџу. 12<0 буџ-ати се, -ам се импф. играти се буџе, крмаче. СДГ: БУЏАК (тур. bucak) ТО: буџак- 0 буџак м 1. а. угао, кут. б. забачен, неуређен и прљав простор, ћумез. 2. забачено место. Изр. бабин ~ страна одакле обично долази киша. по буџацима (радити, причати и сл.) тајно, кришом. 11<0 буџак-лија м ир. човек који се бави ситним адвокатским пословима, дрвени адвокат. 21<11 буџаклиј-ски, -а, -о који се односи на буџаклије. 12<0 буџач-ић м дем. ← буџак. СЛОВО В БЕЗ СДГ: ВАДА (тур. vâde) 303 Етимон badur који наводи Шкаљић (1973) није потврђен у турским речницима. У ТС придев bodur има следећа значења: кратак, кратконог, који је ниског раста; патуљаст, закржљао (о биљкама). 304 По П. Скоку (1: 227) доводи се у питање Даничићево извођење од тур. büğül коцка < тур. buga бик. 225 вада ж заст. рок, време. БЕЗ СДГ: ВАИЗ (тур. vaiz) ваиз м муслимански верски проповедник. БЕЗ СДГ: ВАЈ305 (тур. vay) вај узвик за изражавање туге: јао; исп. авај. СДГ: ВАЈАТ (тур. hayat) ТО: вајат- 0 вајат м исп. хајат а. засебна зградица уз сеоску кућу (обично намењена младенцима). б. просторија поред кухиње у којој се држе потребне ствари за кухињу, остава. в. трем, доксат, заклон. 11<0 вајат-ина ж аугм. ← вајат. 12<0 вајат-ић м дем. ← вајат. 13<0 вајат-ски, -а, -о који се односи на вајат. СДГ: ВАЈДА (тур. fayda) ТО: вајд- 0 вајда ж нар. корист, добит; исп. фајда. Изр. која вајда шта вреди; није вајде мора се признати. 21<11 вајдиса-ње с гл. им. ← вајдисати. 11<0 вајд-исати, -ишем пф. и импф. → фајдисати. 12<0 вајд-ити, -им импф. → фајдити. 13<0 вајд-ица ж дем. ← вајда. ПР11<12 о-вајдити се, -им се пф. окористити се, добити какву корист. ПР12<12 у-вајдити се, -им се пф. извући неку корист, вајду, окористити се. СДГ: ВАКАТ (вахат, факат) (тур. vakit) ТО: вакт- 0 вакат, -кта м заст. време, доба. ПРс11<0 пре-вакт-ити, -им пф. локал. прећи вакат, престарити. С11<0 вакт-и-сахат м самртни сат, час. СДГ: ВАКУФ (тур. vakıf) ТО: вакуф- 0 вакуф м муслиманско задужбинско и црквено имање. 11<0 вакуф-ски, -а, -о који се односи на вакуф, који припада вакуфу. ПРс11<0 у-вакуф-ити, -им пф. начинити вакуф, задужбину, завештати. БЕЗ СДГ: ВАЛАЈ (тур. vallahi) 305 Ова лексема није обележена као тур. у Речнику МС. 226 вала(ј) речца за потврђивање заиста, доиста, богме. БЕЗ СДГ: ВАЛАКЕ валаке ж мн. → фалаке. БЕЗ СДГ: ВАЛАХ/ВАЛАХА/ВАЛАХИ валах/валаха/валахи речца за потврђивање → вала(ј). СДГ: ВАЛИЈА (тур. vali) ТО: валиј- 0 валија м ист. султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини. 11<0 валиј-ат м покрајина којом је управљао валија. 12<0 валиј-ин, -а, -о који припада валији. 13<0 валиј-ски*, -а, -о који припада валији, који се односи на валију: ~ конак. БЕЗ СДГ: ВАЉА (тур. falya) ваља ж → фаља306, рупица на пушци или старинском топу где се врши паљење. СДГ: ВАРАК (тур. varak) ТО: варак- 0 варак, -рка м покр. 1. танак листић злата или сребра који се употребљава за украс. 2. лажни сјај. 11<0 варак-лаисати 307 , -ишем пф. и импф. превући, превлачити варком (1). 12<0 варак-леисати, -ишем пф. и импф. превући, превлачити варком (1). 13<0 варак-ли 308 прид. непром. обложен вараком. ПР11<11 о-вараклаисати, -ишем пф. превући, облепити варком. 309 БЕЗ СДГ: ВАРДАК вардак м → бардак. СДГ: ВАРИСАТИ310 (тур. varmak) ТО: варисати 0 варисати, -ишем пф. и импф. покр. напасти, нападати. ПР11<0 о-варисати, -ишем пф. а. погодити, потрефити. б. снаћи се, схватити бар унеколико, упутити се у чему. ПР12<0 у-варисати, -ишем пф. погодити, оварисати. БЕЗ СДГ: ВАСЛЕЂЕН (тур. fesleğen) 306 У Речнику МС под фаља наведена итал. етимологија. 307 О овом сложеном суфиксу в. објашњење уз гл. мубарећлеисати (под мубарећ). 308 тур. varaklı. 309 навараклаисати. 310 Овај глагол не наводе Речник МС и РСЈ. Ми смо га навели и успоставили гнездо с обзиром на то да у нашој грађи постоји оварисати и уварисати у Речнику МС. 227 васлеђен м бот. покр. босиљак. БЕЗ СДГ: ВАСТАН311 (тур. fistan) вастан м покр. мушка ланена кошуља до колена, у струку јако наборана. СДГ: ВАТАН (тур. vatan) ТО: ватан- 0 ватан м заст. домовина, завичај. ПРс11<0 о-ватан-ити се, -им се пф. настанити се. БЕЗ СДГ: ВАХАТ вахат, -хта м покр. → вакат. СДГ: ВЕЗИР (тур. vezir) ТО: везир- 0 везир м ист. високи државни чиновник у бившој турској царевини, министар; гувернер једне покрајине. 11<0 везир-ат м ист. = везирство везирска служба и власт; област којом управља везир. 12<0 везир-ев, -а, -о → везиров. 21<12 везирев-ица ж → везировица. 13<0 везир-ов, -а, -о који припада везиру. 14<0 везир-овати 312 , -ујем импф. вршити везирску власт, бити везир. 22<13 везиров-ица 313 ж везирова жена. 15<0 везир-ски, -а, -о који се односи на везире. 16<0 везир-ство с = везират. БЕЗ СДГ: ВЕЗМА (тур. vezne) везма ж покр. 1. барутњача, спремница за пушчани прах. 2. мала троугласта кутија од сребра у којој се држи запис. БЕЗ СДГ: ВЕНТ314 вент м покр. изговор, излика; претварање. Изр. вента ради тобоже, привидно. БЕЗ СДГ: ВЕРАК315 верак, -рка м нарав; расположење. СДГ: ВЕРГИЈА (тур. vergi) 311 Шкаљић (1973) не бележи овај облик, већ фистан и вистан. 312 Глагол везировати бележи само Речник САНУ. 313 Лексема везировица на два се начина може сегментирати: везиров-ица и везир-овица. Први начин претпоставља придевску творбену основу и творбени формант -ица; други начин претпоставља именичку творбену основу и творбени формант -овица. Одлучили смо се за први начин сегментације, зато што је преко присвојног придева могло бити развијено значење. 314 Шкаљић (1973) не бележи ову лексему. Могло би бити изведено од тур. fent подвала, превара. 315 Шкаљић не бележи ову лексему. Речник САНУ наводи етимон fark разлика, одлика. Постоји и могућност да је од вера. 228 ТО: вергиј- 0 вергија ж заст. порез, данак. 11<0 вергиј-аш м онај који је дужан давати вергију. СДГ: ВЕРЕСИЈА (тур. veresi) ТО: вересиј- 0 вересија ж 1. давање робе на дуг, почек, кредит. 2. новац дат на одређено време уз камате. Изр. на бож(и)ју вересију несигурно, насумце, непоуздано; да(ва)ти готово за вересију да(ва)ти боље за горе. 11<0 вереж-џија м онај који радо узима на вересију. 12<0 вересиј-ати, -ам импф. узимати, куповати што на вересију. 13<0 вересиј-аш м 1. онај који често узима робу на вересију. 2. заст. онај који наплаћује дуг за рачун неке велике трговине. 14<0 вересиј-ски, -а, -о који се односи на вересију. ПР11<12 по-вересијати, -ам пф. дати на вересију, узајмити. ПР12<12 у-вересијати, -ам пф. покр. (кога) дати (коме) што на вересију, на кредит. БЕЗ СДГ: ВЕРЕЏА вереџа ж покр. → фереџа. БЕЗ СДГ: ВЕС вес м нар → фес. БЕЗ СДГ: ВЕСЛИГЕН/ВЕСЛИЂАН/ВЕСЛИЂЕН316 (тур. fesleğen) веслиген/веслиђан/веслиђен м бот. покр. босиљак; исп. феслиген, феслиђан, феслиђен. БЕЗ СДГ: ВЕЋИЛ (тур. vekil) већил м заст. заступник, намесник, заменик владара. СДГ: ВИЈАЛЕТ (тур. vilayet) ТО: вилајет- 0 вилајет м ист. 1. турска највећа административна јединица, покрајина, област. 2. фиг. домовина, завичај. Изр. тамни ~ мит. крај где је увек тама; ударити намет на вилајет оптеретити народ тешким наметима. 11<0 вилајет-лија м човек из истога вилајета, земљак. 12<0 вилајет-ски, -а, -о који се односи на вилајет, који припада вилајету. БЕЗ СДГ: ВИСТАН вистан м нар. → фистан. СДГ: ВИШЕК ТО: вишек- 316 Шкаљић (1973) не наводи ове облике, већ феслиђан, феслиђен и феслиген. 229 0 вишек м → фишек. 11<0 вишек-лија ж покр. → фишеклија. СДГ: ВРЕНГА/ВРЕЊГА (тур. frengi)317 ТО: вренг- 0 вренга/врењга ж нар. сифилис; исп. френга. 11<0 вренг-ав, -а, -о болестан од вренге. 12<0 врењ-ак, -њка м покр. → вренга. СДГ: ВРЉИТИ ТО: врљити 0 врљити, -им пф. → фрљити. 21<11 врља-ње с гл. им. ← врљати. 11<0 врљ-ати, -ам импф. ← врљити. БЕЗ СДГ: ВУРДА вурда ж → урда. БЕЗ СДГ: ВУРСАТ вурсат м → фурсат (2). БЕЗ СДГ: ВУРУНА вуруна ж покр. → фуруна. БЕЗ СДГ: ВУЧИЈА вучија ж → фучија. БЕЗ СДГ: ВУШКИЈА вушкија ж покр. → фушкија. СЛОВО Г СДГ: ГАЗЕЛА1 (тур. gazal)318 ТО: газел- 0 газела ж зоол. врста антилопе Gazella dorcas. 11<0 газел-ин*, -а, -о који припада газели (1); који је као у газеле: ~ ход. 12<0 газел-ски*, -а, -о који је као у газеле, газелин: ~ корак. БЕЗ СДГ: ГАЗЕЛА2 (тур. gazel) газела ж књиж. метричка врста лирске песме. СДГ: ГАЗИ (тур. gazi) 317 Шкаљић (1973) наводи фрењак (frenk illeti) сифилис. 318 У Речнику МС газела1 и газела 2 обрађене су под истом одредницом. Ми смо их обрадили као посебне одреднице, јер су им етимологије различите. 230 ТО: газ- 0 гази прид. непром. (као саставни део имена) → газијски: ~ Осман. 21<12 газиј-ски, -а, -о који се односи на газије. 11<0 гази-лук 319 м јунаштво; обест. 12<0 газ-ија м покр. победник; јунак; насилник. БЕЗ СДГ: ГАИП (тур. gaip)320 гаип прид. непром. покр. невидљив, одсутан; сакривен. Изр. учинити се ~ нестати, изгубити се. СДГ: ГАЈДЕ (тур. gayda) ТО: гајд- 0 гајде ж мн. и ретко с јд. народни музички инструменат са мехом (мешином) и двојном фрулом. Изр. налик ~ на музику ни налик, није ни принети (говори се подругљиво ономе ко пореди две сасвим различите ствари); од те ~ нема вајде покр. не вреди, нема користи; сложити ~ сложити се. 11<0 гајд-аш м свирач у гајде. 21<11 гајдаш-ев, -а, -о који припада гајдашу. 22<11 гајдаш-ки, -а, -о који се односи на гајдаше. 321 ПРс11<0 за-гајдаш-ити, -им пф. почети свирати у гајде. БЕЗ СДГ: ГАЈРЕТ (тур. gayret) гајрет м заст. покр. потпора, помоћ; помагање, услужност. СДГ: ГАЈТАН (тур. kaytan) ТО: гајтан- 0 гајтан м 1. а. памучна или свилена упредена врпца која служи као украс на одећи, ознака чина на војничкој униформи и сл. б. ист. средство за дављење и вешање на Истоку. 2. две или више изолованих жица за спровођење електричне струје уплетених у виду врпце или увучених у изолациони омотач, изоловани вод за електричну мрежу: електрични ~, продужни ~. 3. фиг. танак млаз. 11<0 гајтан-ар м → гајтанџија. 21<11 гајтанар-ев, -а, -о који припада гајтанару. 12<0 гајтан-аст, -а, -о који се пружа у облику гајтана, траке. 22<12 гајтанасто прил. у облику гајтана, траке, као гајтан. 13<0 гајтан-ити, -им импф. пришивати гајтане. 14<0 гајтан-ли 322 прид. непром. покр. украшен гајтанима: ~ чакшире, ~ фермен. 15<0 гајтан-ски, -а, -о који је направљен од гајтана: ~ појасић. 16<0 гајтан-чић м дем. ← гајтан. 17<0 гајтан-џија м занатлија који израђује гајтане. 319 тур. gazilik. Постоји могућност и да је ова именица, као и бројне друге, неизведена и немотивисана турска реч. 320 Шкаљић (1973) наводи гаиб. 321 Речник САНУ бележи и следеће речи: гајданица, гајдар, гајдара, гајдарин, гајдарица, гајдарски, гајдарче, гајдарџија, гајдати. 322 тур. kaytanlı. 231 ПР11<13 о-гајтанити, -им пф. I. опшити, украсити, извести гајтаном; исп. гајтан (1). II. ~ се индив. ставити на себе, добити гајтане као знак одликовања, службе и сл.323 СДГ: ГАЛАМА324 (тур. ağlama) ТО: галам- 0 галама ж а. вика, граја, бука. б. гужва; врева, гомила која ларма. 11<0 галам-ити, -им импф. а. дизати галаму, грају; протестовати. б. разметати се, хвалисати се. 21<11 галамљ-ење с гл. им. ← галамити. 12<0 галам-ни, -а, -о који виче, бучан, сувише гласан. 22<12 галамно прил. бучно, гласно; упадљиво. 23<11 галам-џија м онај који галами, лармаџија; разметљивац. ПР11<11 до-галамити, -им пф. доћи, доспети галамећи. ПР12<11 за-галамити, -им пф. стати галамити, почети галамити. ПР13<11 из-галамити, -им пф. необ. I. изаћи галамећи. II. ~ се извикати се. ПР14<11 про-галамити, -им пф. 1. почети галамити. 2. проћи галамећи. 325 БЕЗ СДГ: ГАЛАТАН326 галатан, -тна, -тно заст. покр. непристојан. БЕЗ СДГ: ГАНИЛУК (тур. ganilik) ганилук м заст. покр. богатство, изобиље. БЕЗ СДГ: ГАРИБ (тур. garip) гариб м покр. странац; сиромах, по спољашњем изгледу бедна особа. БЕЗ СДГ: ГЕРДАН гердан м покр. → ђердан. БЕЗ СДГ: ГЕРЗ (према тур. gürbüz) герз м покр. момак; ђида, делија; исп. ђерз. СДГ: ГЕЏА/ГЕЏО327 (тур. gece?)328 ТО: геџ- 0 геџа/геџо, -а и -е м м 1. подр. сељак (обично из Централне Србије); геак, прост човек. 2. покр. а. патуљак, кржљав човек. б. закржљало прасе. 11<0 геџ-ав, -а, -о закржљао, сићушан, мален. 21<11 геџав-ити, -им импф. постајати геџав, кржљавити. 323 загајтанити. 324 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 325 одгаламити. 326 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). П. Скок (1: 546) наводи да је галатан балкански турцизам арапског порекла: ар. › тур. ghalat просташтво. Изведеница од овог придева има много у јужним српским дијалектима. Можда би се могла довести и у везу са тур. galat: 1. грешка у говору. 2. грешка, заблуда. 327 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 328 Сумњива етимологија. П. Скок (1: 558) наводи потенцијалну турску етимологију. 232 22<11 геџав-ост ж закржљалост. 12<0 геџ-ов, -ова м → геџа. ПР11<21 за-геџавити, -им пф. покр. закржљати. ПРс11<0 з-геџ-ати се, -ам пф. постати геџав, закржљати. БЕЗ СДГ: ГИДА (тур. gıda) гида ж заст. покр. 1. мера, порција, оброк. 2. време, рок. БЕЗ СДГ: ГОНЏЕ329 (тур. gonca) гонџе, -ета с заст. и нар. а. (ружин) пупољак. б. фиг. (у тепању) дете, девојче. СДГ: ГРИМИЗ (тур. kırmız) ТО: гримиз- 0 гримиз љубичастоцрвена боја; тканина те боје, пурпур. 11<0 гримиз-ан, -зна, -зно који има боју гримиза, љубичастоцрвен, пурпуран. 21<11 гримизно прил. као гримиз. ПРс11<0 о-гримиз-ити, -им пф. учинити гримизиним, јако црвеним, пурпурним. СДГ: ГРСУЗ ТО: грсуз- 0 грсуз м покр. → угурсуз. 11<0 грсуз-лук м покр. → угурсузлук. 12<0 гурсу-ски, -а, -о покр. → угурсуски. 13<0 гурсу-шки, -а, -о покр. → угурсуски. СДГ: ГУБА (тур. kuba) ТО: губ- 0 губа ж 1. а. мед. тешка хронична заразна кожна болест изазвана бацилом Mycobacterium leprae, при којој се јављају чиреви, чворићи на кожи и пропадање ткива, лепра. б. фиг. 1) зло, пакост, поквареност: човек пун губе; 2) пеј. лош, зао, покварен човек, гад, неваљалац. 2. а. бот. род гљива Fomes, с трајним дрвенастим плодиштима, које обично паразитирају на дрвећу. б. врста букове гљиве Polyporas (Fomes) fomentarius, од које се добија труд за кресање ватре; труд за кресање ватре. 3. вет. шуга (на домаћим животињама). 11<0 губ-ав, -а, -о 1. а. који је болестан од губе, лепрозан. б. фиг. покварен; неваљао; лукав. 2. а. шугав (за овцу). б. труо, оболео (о биљци). 21<11 губав-ац, -авца м а. болесник од губе. б. фиг. неваљалац; дволичан човек. 22<11 губав-ица ж 1. а. болесница од губе. б. фиг. дволична женска особа. 2. зоол. жаба краставица. 3. покр. запуштена земља на којој неће ни трава да расте. 23<11 губав-ичав, -а, -о → губав. 24<11 губав-ило с погрд. лаж, поквареност. 25<11 губав-ко м губавац. 26<11 губав-ост ж стање онога који је губав. 12<0 губ-аљ м покр. 1. шугав коњ. 2. пеј. неваљалац, дволичњак. 26<14 губа-ње с гл. им. ← губати (се). 13<0 губ-аст, -а, -о који је сличан губи, гљиви на дрвету. 329 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 233 14<0 губ-ати, -ам импф. I. 1. чинити да што буде губаво, да добије губу (обично у клетви). 2. фиг. са задовољством, с пасијом оговарати. II. ~ се 1. (у клетви) добивати губу, постајати губав. 2. пеј. чешати се, драпати се. ПР11<14 из-губати се, -ам се пф. постати губав, огубати се. ПР12<14 о-губати, -ам пф. I. учинити губавим. II. ~ се 1. постати губав. 2. постати снетљив (о житима). ПР21< ПР12 огуб-авити (се), -им (се) пф. постати губав, огубати се. 330 ПР13<14 раз-губати, -ам пф. I. разјести, разгристи, оштетити (о губи), огубати; са избледелим значењем у клетвама: уништити, упропастити. II. ~ се а. оболети од губе. б. у експресивном изражавању, са избледелим значењем: распасти се, пропасти, нестати. БЕЗ СДГ: ГУЛАВЕР гулавер м покр. → гуланфер. СДГ: ГУЛАНФЕР (гулавер) (тур. gulâmpare, педераст, хомосексуалац) ТО: гуланфер- 0 гуланфер м варв. гоља и изелица, беспосличар; скитница. 11<0 гуланфер-ски, -а, -о који се односи на гуланфере. БЕЗ СДГ: ГУНГУЛА (тур. gulgule) гунгула ж а. мноштво, гомила света који се тиска, комеша; врева, гужва, метеж. б. неред. СДГ: ГУРАБИЈА (тур. kurabiye) ТО: гурабиј- 0 гурабија ж 1. колачић од брашна, јаја, шећера или меда и масла. 2. фиг. ситан поклон учињен из љубави. Изр. месити гурабије слатко причати. 11<0 гурабиј-ица* ж дем. и хип. ← гурабија. СДГ: ГУРБЕТ (тур. gurbet) ТО: гурбет- 0 гурбет м заст. 1. Циганин, чергаш, скитач, скитница; неваљалац. 2. → гурбетлук. 11<0 гурбет-аш м пеј. → гурбет (1). 12<0 гурбет-ин м → гурбет (1). 13<0 гурбет-ка ж пеј. жена грубет, чергашица. 14<0 гурбет-киња ж пеј. жена грубет, чергашица. 15<0 гурбет-лук м пеј. 1. а. печалба; скитња ради посла. б. сељакање, скитање по свету. в. прошња, просјачење. 2. гурбетска нарав и гурбетски поступци. 16<0 гурбет-ски, -а, -о пеј. цигански, скитачки, скитнички. 21<17 гурбеч-ад ж зб. им. ← гурбече. 17<0 гурбе-че, -ета с дем. ← гурбет. 18<0 гурбе-џија 331 м печалбар. БЕЗ СДГ: ГУРЕМА (тур. gurema, gurama) 330 загубати, загубавити. 331 тур. gurbetçi. 234 гурема ж заст. покр. 1. пропорционална сразмерна подела трошкова између дужника и повериоца. 2. они који имају потраживања из оставштине умрлога. 3. велика количина; гомила, гужва. Изр. платити по гуреми платити подједнако, колико на кога падне. СЛОВО Д БЕЗ СДГ: ДАБЕТЕР (тур. daha beter) дабетер прил. покр. још горе; још веће зло. БЕЗ СДГ: ДАБУЛАНА/ДАБУЛХАНА (дамбулхана, тамбулана) (тур. davulhane) дабулана/дабулхана ж заст. покр. војна музика у Турака. СДГ: ДАВА (тур. dava) ТО: дав- 0 дава ж покр. тужба, жалба; парница. 11<0 дав-ија ж → дава. 21<11 давиј-ати се, -ам се импф. тужити се, судити се. 12<0 дав-уџија 332 м онај који чини даву, који оптужује, тужилац. ПР11<21 из-давијати се, -ам се пф. покр. завршити парничење. 333 БЕЗ СДГ: ДАГАРА (тур. dağar) дагара ж покр. заст. посуда у коју се ставља жеравица да се греје соба, мангал. БЕЗ СДГ: ДАГМА (тур. damga) дагма ж заст. 1. → данга. 2. ожиљак. СДГ: ДАДА (тур. dada) ТО: дад- 0 дада ж хип. 1. а. мајка. б. назив за старију сестру. 2. дадиља. 11<0 дад-иља ж женска особа која се брине о туђој деци и одгаја их, неговатељица. 21<11 дадиљ-ин, -а, -о који припада дадиљи. 22<11 дадиљ-ити, -им импф. вршити дадиљске послове: дете. 23<11 дадиљ-ски, -а, -о који се односи на дадиље. 24<11 дадиљ-ство* с одгајање, неговање туђе деце. 12<0 дад-ин, -а, -о који припада дади. 13<0 дад-ица* ж хип. ← дада. БЕЗ СДГ: ДАИЈА даија м → дахија. БЕЗ СДГ: ДАИНИЦА даиница ж → даиџиница (под даиџа). 332 Консултована литература не бележи овај сложени суфикс. 333 задавијати, здавијати, одавијати. 235 БЕЗ СДГ: ДАИРЕ1 (дахире) (тур. daire) даире, -а ж мн. бубњић с прапорцима у који се уз певање и плес удара руком, тамбурин. БЕЗ СДГ: ДАИРЕ2 даире, -ета с → даире. СДГ: ДАИЏА (тур. dayı) ТО: даиџ-, дај- 0 даиџа м покр. ујак. 11<0 даиџ-ин, -а, -о који припада даиџи. 21<11 даиџин-ица (даиница) ж даиџина жена, ујна. 12<0 даиџ-ић м даиџин син, брат од ујака. 22<12 даиџић-ка ж даиџина кћи, сестра од ујака. 13<0 дај-а м = дајко и дајо хип. ← даиџа. 14<0 дај-ко м = даја. 15<0 дај-о, -а и -е м = даја. СДГ: ДАЈАНА (тур. dayan!) ТО: дајан- 0 дајана узв. покр. држи се, не дај. 11<0 дајан-исати, -ишем импф. моћи излазити накрај с неким и нечим, издржавати. 12<0 дајан-ити, -им импф. → дајанисати. 334 БЕЗ СДГ: ДАЛАГАН (тур. talagan) далаган м покр. кратак чупав огртач, талаган. СДГ: ДАЛАК (тур. dalak) ТО: далак- 01 далак, далка м слезина. 02 далак, -а м нар. мед. болест слезине при којој је она повећана, подраст megalosplenia. 11<02 далак-љив, -а, -о који болује од далка, слезине. 21<11 далакљив-ица ж бот. трава којом се лечи далак, противак Lysimachia vulgaris. БЕЗ СДГ: ДАЛГА (тур. dalga) далга ж покр. вал, талас; бура (на мору). БЕЗ СДГ: ДАЉАН335 (тур. dalyan) даљан м покр. преграда у води од стубова, између којих се наместе мреже за хватање риба. СДГ: ДАМАР336 (тур. damar) ТО: дамар- 334 издајанити, надајанити, надајанисати. 335 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 336 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 236 0 дамар м арх. 1. крвни суд, жила куцавица, било. 2. подземни пут воде до извора на површину земље; жица, жила (руде). 11<0 дамар-ати, -ам импф. куцати (о дамару). 12<0 дамар-ић м дем. ← дамар. БЕЗ СДГ: ДАМАСКИЈА И ДАМАСКИЊА дамаскија и дамаскиња ж → демескиња. БЕЗ СДГ: ДЕМЕСКИЊА/ДЕМЕШКИЊА (дамаскија, дамаскиња, димишкиња) (тур. dimişki) демескиња/демешкиња ж ист. врста тешке, криве сабље какве су се ковале некад у граду Дамаску. БЕЗ СДГ: ДАМБУЛХАНА дамбулхана ж → дабулана. СДГ: ДАМЛА (тур. damla) ТО: дамла- 0 дамла ж мед. покр. срчана или мождана кап, апоплексија. 11<0 дамла-исати се, -ишем се пф. и импф. парализирати се, парализовати се, бити ударен срчаном капи. БЕЗ СДГ: ДАНГА (дагма) (тур. damga) данга ж заст. справа којом се жигоше; жиг. БЕЗ СДГ: ДАРА337 (тур. dara) дара ж 1. разлика у тежини између чисте робе и суда или амбалаже у којој се роба налази, тара. 2. оно у шта је роба запакована, амбалажа. Изр. одбити коме што на дару одбити му на лудост, опростити; превршила (превагнула, претерала, прешла) ~ меру претерало се (у чему); скупља ~ него масло (мера) већи трошак него корист. БЕЗ СДГ: ДАРМАР (тур. tarumar) дармар м велики неред; збрка, метеж; несклад. БЕЗ СДГ: ДАУЛБАС (тур. davulbaz) даулбас м муз. заст. омањи бубањ, таламбас. СДГ: ДАХИЈА (даија) (тур. dayı) ТО: дахиј- 0 дахија м (ген. мн. дахија) ист. један од четири јаничарске старешине који су у Србији 1801. год. приграбили власт; насилник. 11<0 дахиј-ски, -а, -о који се односи на дахије: ~ време. 21<11 дахијски* прил. као дахија, насилнички, сурово: ~ поступати. 12<0 дахи-лук 338 м ист. дахијска власт; дахијска област. фиг. насиље, тиранија. 337 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 338 тур. dayılık. 237 13<0 дахи-нски, -а, -о → дахијски. БЕЗ СДГ: ДАХИРЕ дахире ж мн. → даире. БЕЗ СДГ: ДЕБЕ (тур. debe) дебе, -ета с покр. пљоснат дрвен суд с поклопцем, начињен од једног комада. СДГ: ДЕВА (тур. deve) ТО: дев- 0 дева ж зоол. камила. Изр. једногрба ~ Camelus dromedarius; двогрба ~ Camelus bactrianus. 11<0 дев-че, -ета с младунче деве. 12<0 дев-чић м младунче деве. БЕЗ СДГ: ДЕВЕНДЕЛ (тур. devam)339 девендел м покр. у изразу: од девендела одвајкада, од Кулина бана. СДГ: ДЕВЕР (тур. devir) ТО: девер- 0 девер м покр. мука, нужда, кубурење. 11<0 девер-ати, -ам импф. живети тешким животом, кубурити: радити с муком. 340 БЕЗ СДГ: ДЕВЛЕТ (довлет) (тур. devlet) девлет м 1. ист. царство, држава; царска власт, султанова власт. 2. покр. срећа, благостање. БЕЗ СДГ: ДЕВШИРМА341 (тур. devşirme) девширма ж ист. данак у крви. СДГ: ДЕГЕНЕК (тур. değnek) ТО: дегенек- 0 дегенек м заст. батина, шиба; ударац батином. 11<0 дегенеч-ити, -им импф. ударати дегенеком, батинати, тући. 342 СДГ: ДЕЖМЕК (тур. deşmek) ТО: дежмек- 0 дежмек м онизак а здепаст човек. 11<0 дежмек-ав, -а, -о који је омален а дебео, здепаст, дежмекаст. 339 П. Скок (1: 397) наводи да је од тур. develden „од среће” али ова реч није забележена у турским речницима. М. Носић (2005) је доводи у везу са devam, трајање. Мишљења смо да би се могло довести у везу са тур. evvelden, некад, раније, давно, пошто у српском језику постоји и евендел у истом значењу. 340 издеверати. 341 Историзам девширма забележен је само код Носића (2005). 342 издегенечити. 238 21<11 дежмекав-ко м дежмек, дежмекаст човек. 22<11 дежмекав-ост ж особина онога који је дежмекав. 12<0 дежмек-аст, -а, -о → дежмекав. БЕЗ СДГ: ДЕКИКА (тур. dakika) декика ж покр. часак, тренутак, минут(а). СДГ: ДЕЛИ343 (тур. deli) ТО: дел- 0 дели прид. непром. храбар, смео, силовит; у нар. песмама употребљава се као саставни део имена: дели-Марко; дели-Радивоје. 11<0 дел-ија м и ж (ген. мн. делија) 1. војник у турској војсци. 2. фиг. јунак. 3. здрава, једра и наочита особа. 31<21 делија-ње с гл. им. ← делијати. 21<11 делиј-ати, -ам импф. показивати се као делија. 22<11 делиј-ин, -а, -о који припада делији. 31<22 делијин-ски, -а, -о заст. → делијски. 23<11 делиј-ски, -а, -о који се односи на делије. 32<23 делијски* прил. на делијски начин, као делија: ~ јахати. 12<0 дели-баша м заповедник делија. 24<12 делибаш-ин, -а, -о који припада делибаши. СДГ: ДЕМБЕЛ (тур. tembel) ТО: дембел-, дембелан 0 дембел/01 дембелан м лења особа, ленштина, лењивац, нерадник; готован. 11<0 дембел-ана ж често у изразу: земља ~ измишљена земља у којој тече мед и млеко, у којој се не мора ништа радити. 12<01 дембелан-ски*, -а, -о који се односи на дембелане, дембелски. 13<0 дембел-ија ж често у изразу: земља ~ измишљена земља у којој тече мед и млеко, у којој се не мора ништа радити. 21<14 дембелиса-ње с гл. им. ← дембелисати. 14<0 дембел-исати, -ишем импф. живети као дембел, ленчарити. 344 15<0 дембел-ити, -им импф. → дембелисати. 16<0 дембел-ски, -а, -о који се односи на дембеле. 22<16 дембелски* прил. на дембелски начин, као дембел, готовански: ~ живети. 17<0 дембел-ство с својство дембела, леност; дембелисање. БЕЗ СДГ: ДЕМЕ (тур. demet) деме, -ета с покр. нарамак, сноп, свежањ, бреме. БЕЗ СДГ: ДЕМЕК (тур. demek) демек прил. покр. дакле, што се каже. СДГ: ДЕМИР (тур. demir) 343 У турском језику дели има следећа значења: deli 1. луд, умоболан, умно поремећен, безуман. 2. разјарен; буран, узбуркан, жесток (о животињи, о осећањима и сл.). 3. луд за киме, чиме, претерано склон коме, чему, који је изгубио главу за ким, за чим. 344 издембелисати. 239 ТО: демир- 0 демир м покр. 1. гвожђе, железо. 2. гвоздена, железна или дрвена прозорска решетка. 3. (у атрибутској служби) гвозден, железан. 11<0 демир-ли 345 прид. непром. 1. гвозден, железан. 2. који је обложен решеткама: ~ пенџер. 12<0 демир-лија у изразу: тепсија ~ метална тепсија, тава. С11<0 демир-трава ж бот. врста биљке из породице жабљака, очобајка Thalictrum, T. minus. СДГ: ДЕЊАК (тур. denk) ТО: денк-, дењ- 0 дењак, -њка м омот, завежљај, свежањ, бала. 11<0 денч-ани, -а, -о који се односи на дењке, који је у дењковима, свежњима, балама: ~ роба. 12<0 дењ-чић/дењч-ић м дем. ← дењак. БЕЗ СДГ: ДЕРА346 дера ж покр. 1. а. рупа. б. проваљено место у огради, плоту, струга. 2. тор за овце. СДГ: ДЕРВИШ (тур. derviş) ТО: дервиш- 0 дервиш м 1. муслимански редовник, калуђер. 2. заст. направа од железа, гвожђа у облику шила који употребљавају чизмари, опанчари и крзнари. 11<0 дервиш-ев, -а, -о који припада дервишу. 12<0 дервиш-ина м аугм. и пеј. ← дервиш. 13<0 дервиш-ки, -а, -о који се односи на дервише. 14<0 дервиш-тво* с дервишко верско учење, дервишка религија. БЕЗ СДГ: ДЕРМАН (тур. derman) дерман м покр. лек, спас, помоћ. СДГ: ДЕРНЕК (тур. dernek) ТО: дернек- 0 дернек м покр. сајам, вашар, сабор. 11<0 дернеч-ки, -а, -о који се односи на дернек: ~ бука. СДГ: ДЕРТ (тур. dert) ТО: дерт- 0 дерт м јад, туга, брига. 11<0 дерт-ли 347 прид. непром. брижан, жалостан. БЕЗ СДГ: ДЕФ (тур. def) 345 тур. demirli. 346 Шкаљић (1973) наводи дера у значењу потока, што и одговара значењу турског етимона dere, док дера коју наводи Речник МС као турцизам вероватно има везе са глаголом дерати. 347 тур. dertli. 240 деф м музички инструмент с напетом кожом само с једне стране по којој се удара дланом, даире, тамбурин. СДГ: ДИБА (тур. diba) ТО: диб- 0 диба ж покр. = дива свилена тканина, проткана златним и сребрним жицама, брокат. 11<0 диб-етли прид. непром. начињен од дибе. БЕЗ СДГ: ДИБИДУЗ/ДИБИДУС (тур. dibidüz)348 дибидуз/дибидус прил. разг. сасвим, потпуно. СДГ: ДИВ (тур. dev) ТО: див- 0 див м (мн. дивови и диви) 1. мит. биће људског обличја и наднаравне, натприродне величине и снаге, горостас, џин. 2. а. човек врло великог узраста и снаге, људина. б. фиг. онај који се истиче над другима својим особинама или делима. 3. објекат големих размера, изузетно великог потенцијала и значења. 11<0 див-ов, -а, -о који припада диву. 12<0 див-овски, -а, -о = дивски који је попут дива, необично велик, голем. 21<12 дивовски прил. = дивски на дивовски, дивски начин, као див. 13<0 див-ски, -а, -о = дивовски. СДГ: ДИВАН (тур. divan)349 ТО: диван- 0 диван м 1. ист. царско или везирско веће (у некадашњој Турској и другим источним земљама), већница; скупштинска сала, двор владара, великог везира; царски престо. 2. а. разговор. б. село момака и девојака. 3. почиваљка налик на канабе, кауч, софа, отоман. 11<0 диван-а (дихвана) ж 1. диван (2а). 2. = диванхана. 12<0 диван-ана (дихванана) ж = диванхана. 13<0 диван-ија ж и м сулуд, блесав човек, блесан. 14<0 диван-ити, -им импф. говорити, разговарати; ћаскати. 15<0 диван-кати, -ам импф. дем. ← диванити. 16<0 диван-ски, -а, -о који се односи на диван (1). 17<0 диван-хана 350 ж = дивана, диванана а. пространа просторија на кату, спрату, у старим босанским кућама, намењена састанцима, договорима и пушењу. б. доксат, трем, затворен дрвеним решеткама. 18<0 диван-чић м дем. ← диван. 19<0 диван-џија м 1. онај који суделује, учествује у дивану (2). 2. разговоран човек. 21<14 дивање-ње с гл. им. ← диванити. ПР11<14 за-диванити се, -им се пф. покр. запричати се. ПР12<14 из-диванити, -им пф. I. изрећи, изговорити. II. ~ се диванећи изговорити се. 348 У питању је апсолутни суперлатив од тур. düz (в. Петровић 2012: 112–113). С. Ђинђић (1974: 115) истиче како је погрешно код тумачења етимологије давати по сваку цену данашњи фонетски лик као што је то учинио Шкаљић (1973) (тур. dübedüz), jer je oва лексема усвојена из турског са истим фонетским ликом (dibidüz) какав и данас постоји у говорима Анадолије. 349 Постојећа значења у стандардном турском језику: divan 1. ист. министарско веће, државни савет. 2. књиж. диван (сабрани стихови једног песника), збирка песама. 3. диван, софа, кауч. 4. фиг. скупштина, парламент. 350 тур. divanhane. 241 ПР13<14 на-диванити се, -им се пф. издовољити се, наситити се диванећи, напричати се. ПР14<14 про-диванити, -им пф. I. провести неко време у разговору, поразговарати. II. ~ се уз повр. међусобно се поразговарати. ПР15<14 по-диванити (се), -им (се) пф. поразговорити се. С11<0 диван-кабаница ж заст. дугачка, пространа кабаница. БЕЗ СДГ: ДИВА дива ж покр. = диба. БЕЗ СДГ: ДИВИТ (тур. divit) дивит м заст. кутија са стварима за писање; мастионица, писаћи прибор. БЕЗ СДГ: ДИЗ/ДИЗА/ДИЗИЈА (тур. dizi) диз м/диза/дизија ж покр. оно што је повезано у једанред, низ(а), ниска. БЕЗ СДГ: ДИЗГА (тур. dizge) дизга ж покр. окрајак, одрезак чохе или сукна. СДГ: ДИЗГИН (диздум) (тур. dizgin) ТО: дизгин- 0 дизгин м каиш, узде које се држе у рукама кад се управља коњима, поводац, вођица. Изр. држати дизгине у (својим) рукама управљати нечим, имати власт, контролу над нечим; (ис)пустити, пуштати дизгине (из руку) (из)губити власт, утицај; попустити, попуштати у строгости, стези; притегнути, притезати, стегнути, стезати дизгине строго, оштро поступити, поступати према некоме, завести, заводити строгу дисциплину; узети дизгине (у своје руке) узети управу, завладати. 11<0 дизгин-ати, -ам импф. управљати држећи дизгине; фиг. управљати, владати чим грубо, самовољно, наметати своју вољу (коме). СДГ: ДИЗДАР (тур. dizdar) ТО: диздар- 0 диздар м ист. заповедник тврђаве, чувар тврђавских врата. 11<0 диздар-ац, -рца м дем. ← диздар. 12<0 диздар-ев, -а, -о = диздаров који припада диздару. 21<12 диздарев-ица ж = диздаровица жена диздарева. 13<0 диздар-ка ж = диздаровица жена диздарева. 14<0 диздар-ов, -а, -о = диздарев. 22<14 диздаров-ица ж = диздаревица. 15<0 диздар-ски, -а, -о који се односи на диздаре. БЕЗ СДГ: ДИЗДУМ диздум м покр. → дизгин. БЕЗ СДГ: ДИЗ/ДИЗА/ДИЗИЈА (тур. dizi) диз м/диза ж/дизија ж покр. оно што је повезано у један ред, низ(а), ниска. 242 БЕЗ СДГ: ДИЗЛУКЕ/ДИЗЛУЦИ (тур. dizlik) дизлуке, дизлука ж мн. и дизлуци, дизлука м мн. покр. доколенице од сукна. БЕЗ СДГ: ДИКЛИ (тур. dikili) дикли покр. 1. прид. непром. поносит, дичан, пркосан. 2. прил. дично. СДГ: ДИЛБЕР (тур. dilber) ТО: дилбер- 0 дилбер м разг. 1. драган, љубавник. 2. (у атрибутској служби уз именице ж. рода) непром. лепа: дилбер-девојка, дилбер-Злата, дилбер-Фата. 11<0 дилбер-ика ж нар. песн. дилберка. 12<0 дилбер-ка ж драгана, љубавница. 13<0 дилбер-че, -ета с дем. и хип. ← дилбер (мушко и женско). 14<0 дилбер-чић м дем. и хип. ← дилбер (мушко и женско). БЕЗ СДГ: ДИЛЧИК (тур. dilcik) дилчик м покр. 1. држак на преслици. 2. полуга на кантару. СДГ: ДИМИЈЕ (тур. dimi) ТО: димиј-, димлиј- 0 димије/01 димлије ж мн. 1. део муслиманске женске одеће, сличне шалварама набраним и стегнутим око чланака. 2. део мушке народне одеће, сукнене панталоне са широким ногавицама суженим испод колена. 11<0 димиј-алук м платно од којега се праве димије; комад тог платна. 12<0 димиј-ице ж мн. дем. ← димије. 13<01 димлиј-аш м заст. онај који носи димлије, димије; фиг. онај који живи у граду. БЕЗ СДГ: ДИМИШКИЊА димишкиња ж → демескиња. СДГ: ДИН (тур. din) ТО: дин- 0 дин м покр. вера (најчешће исламска). 11<0 дин-ов, -а, -о који припада дину, вери. 12<0 дин-ски, -а, -о који се односи на дин, на веру, ислам. С11<0 дин-душман(ин) м непријатељ вере; главни противник и крвни, смртни непријатељ; исп душман(ин). БЕЗ СДГ: ДИРЕК (тур. direk) дирек м стуб, ступац. БЕЗ СДГ: ДИРИНЧИТИ/ДИРИНЏИТИ351 (тур. didinmek)352 351 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 352 Шкаљић (1973) наводи чини се сумњиву етимологију, тур. der renc. Мислимо да је пре од didinmek тешко радити, напрезати се, мучити се, диринчити, црнчити. 243 диринчити/диринџити, -им импф. вршити тешке послове, напорно радити. БЕЗ СДГ: ДИХВАНА/ДИХВАНАНА дихвана/дихванана ж → дивана, диванана (под диван). СДГ: ДИШЕР (тур. dışarı) ТО: дишер- 0 дишер узв. покр. ван, напоље. 11<0 дишер-исати, -ишем пф. и импф. (ис)терати кога напоље рекавши му „дишер”. БЕЗ СДГ: ДОВА (тур. dua) дова ж молитва. БЕЗ СДГ: ДОВЛЕТ353 (тур. devlet) довлет м 1. → девлет. 2. част, поштовање. БЕЗ СДГ: ДОГАН (тур. doğan) доган м покр. врста сокола којим се некад ловило. БЕЗ СДГ: ДОЗЛУЦИ (тур. dizlik) дозлуци, дозлука м мн. покр. доколенице; исп. тозлуци. БЕЗ СДГ: ДОКУНДИСАТИ (тур. dokunmak) докундисати, -ишем пф. покр. додијати, досадити. СДГ: ДОЛАМА (тур. dolama) ТО: долам- 0 354 долама ж мушка или женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена. 11<0 долам-етина ж = доламчина аугм. и пеј. ← долама. 12<0 долам-ица ж дем. ← долама. 13<0 долам-чина ж = доламетина. СДГ: ДОЛАП (долаф) (тур. dolap) ТО: долап- 0 долап м 1. врста уређаја за наводњавање земљишта који се састоји од већег дрвеног точка (по чијем су ободу окачене ведрице) који окреће нека домаћа запрежна животиња, обично коњ. 2. заст. покр. орман (обично узидан), шкриња. 11<0 долап-ак, -пка м дем. ← долап. 12<0 долап-ић м дем. ← долап. 13<0 долап-ски, -а, -о који се односи на долапе, који припада долапу: ~ врата. 14<0 долап-чић* м дем. и хип. ← долап. 353 Шкаљић (1973) бележи само облик девлет. 354 Аугментативи и деминутиви су део секундарног лексичког фонда и њихово постојање указује да је долама била жива реч. 244 БЕЗ СДГ: ДОЛАФ долаф м → долап. СДГ: ДОЛИЈА (тур. dolu) ТО: доли- 0 долија ж покр. чаша којом се напија здравица. 11<0 доли-баша м покр. човек који на свечаним гозбама седи у прочељу стола и управља здравицама. 21<11 долибаш-ин, -а, -о који припада долибаши. 22<11 долибаш-ити, -им импф. бити долибаша. СДГ: ДОЛМА (тур. dolma) ТО: долм- 0 долма ж 1. а. кув. покр. надев од исецкана меса и риже, пиринча за пуњење поврћа (паприка, тиквица, парадајза и сл.) и јело начињено с таквим надевом. б. врста бундеве за кување. в. бабура паприка. 2. насип. 3. археол. келтски надгробни споменик, долмен. 11<0 долм-ача ж покр. крупна паприка, бабура (за пуњење месом). 12<0 долм-ити, -им пф. справљати и надевати долму (1в). ПРс11<0 за-долм-ити, -им пф. подићи долму, насип, загатити. ПР11<12 на-долмити, -им пф. покр. 1. напунити надевом ; исп. долма (1а). фиг. задовољити кога дајући му што, надавати.355 БЕЗ СДГ: ДОМАЗЛУК356 (тур. damızlık)357 домазлук м покр. 1. домаћинство, домаће господарство. 2. испасиште где се пушта стока, благо. 3. део стоке који се не продаје, који остаје за запат. БЕЗ СДГ: ДОМБАК (тур. don bağı) домбак м покр. свитњак, учкур од гаћа, шалвара и др. БЕЗ СДГ: ДОМУЗ (тур. domuz) домуз м покр. 1. свиња, прасац, крмак. 2. коњска болест на слезини, бедреница antrax.358 СДГ: ДОРАН ТО: дор- 0 доран м → дорат. 11<0 дор-аст, -а, -о → доратаст. СДГ: ДОРАТ (доран) (тур. doru at) 355 издолмити. 356 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 357 Основну реч damız не бележи турски језик. 358 Шкаљић (1973) не бележи друго значење лексеме домуз. Речник МС их раздваја и даје у виду хомонимних лексема. Интересантно је и то да Речник САНУ бележи и погрдно значење тврдоглава и неуљудна особа, грубијан.У овом погрдном значењу користи се и у савременом турском језику. 245 ТО: дорат- 0 дорат м коњ тамнориђе боје.359 11<0 дорат-аст (дораст), -а, -о тамнориђ (о коњу). 12<0 дорат-ина м аугм. и пеј. ← дорат. 13<0 дорат-ић* м дем. и хип. ← дорат. 14<0 дорат-ов, -а, -о који припада дорату. 15<0 дора-че, -ета с млад доратаст коњ. 16<0 дора-чић м дем. ← дорат. БЕЗ СДГ: ДОРЋОЛ360 (тур. dört yol, место где се састају четири пута нема) дорћол м 1. раскрсница, раскршће. 2. (Дорћол) стари део Београда близу Дунава. БЕЗ СДГ: ДОСЛУК (тур. dostluk) дослук м дослух. 361 дослух м тајни договор, скривена повезаност, веза уопште, пријатељство. БЕЗ СДГ: ДОСТ (тур. dost) дост и дост, доста м покр. пријатељ. СДГ: ДРАМ (тур. dirhem) ТО: драм- 0 драм м заст. а. некадашња турска мера за тежину (четиристоти део оке, око 3 g). б. фиг. врло мала количина нечега, мрвица, трун: немати ни драма соли. Изр. измерити на ~ врло тачно измерити; мерити (нешто) на драмове шкртарити; цепидлачити; хранити се на драмове хранити се врло оскудно.362 11<0 драм-лија 363 ж врста сачме. 12<0 драм-њак м → драмлија. БЕЗ СДГ: ДРАНГУЛИЈА364 (тур. dirhemli gururlu) дрангулија ж (обично у мн.) 1. предмет (обично мали) без вредности, ситна безвредна ствар; ситница, која обично служи као украс; јефтини накит, ђинђува: вашарске дрангулије. 2. безначајна ствар, тричарија, глупост: преклапати о дрангулијама. БЕЗ СДГ: ДРАНЧИТИ (тур. dilenmek) дранчити, -им импф. покр. просјачити. 359 Известан је број презимена творбено мотивисаних овом бојом коња: Доран, Дорат, Дорина, Дорота, Дорчић (Ђинђић М. 2009а: 244–245). 360 Ову лексему не бележи Речник САНУ. Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). 361 Интересантно је да Речник САНУ упућује дослух на дослук: дослух м 1. в. дослук. 2. (обично пеј.) тајне везе, тајна сарадња, шуровање. Дослук је у Речнику САНУ дефинисан као: дослук м (тур. dostluk) 1. пријатељски односи, пријатељство. 2. договор, саветовање; споразум. 3. в. дослух (2). 362 Изрази се могу сматрати домаћим фразеологизмима, јер их не бележи турски језик. ТС бележи само један фразеологизам под одредницом dirhem: dirhemle söylemek/konuşmak говорити јако мало или споро. Лексема dirhem оквалификована је као застарела. 363 тур. dirhemli. 364 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 246 БЕЗ СДГ: ДУБАРА (тур. dubara) дубара ж покр. 1. подвала, варка. 2. двоструко два (израз у игри табле и домина).365 БЕЗ СДГ: ДУБЛЕК дублек м покр. → дулек. БЕЗ СДГ: ДУВАК (тур. duvak) дувак, -а и -вка етн. м копрена којом се невеста при свадби покрива преко лица, вео. СДГ: ДУВАН (духан) (тур. duhan)366 ТО: дуван- 0 дуван (духан) м а. биљка из пор. помоћница у чијем лишћу има никотина Nicotiana tabacum. б. исушено и танко изрезано у исецкано лишће исте биљке које се употребљава за пушење, жвакање или шмркање. Изр. не вреди ни луле дувана не вреди ништа. 11<0 дуван-ити, -им (духанити) импф. I. 1. пушити дуван. 2. снабдевати кога дуваном. II. ~ се = духанити се снабдевати се дуваном. 12<0 дуван-иште (духаниште) с место где је био посађен дуван. 13<0 дуван-ски, -а, -о који се односи на дуван. 14<0 дуван-чина ж аугм. и пеj. ← дуван. 15<0 дуван-џија (духанџија) м 1. продавац дувана. 2. страстан пушач дувана. 21<15 дуванџиј-ка (духанџијка) ж 1. продавачица дувана. 2. жена дуванџије (1). 22<15 дуванџиј-ски*(духанџијски) -а, -о који се односи на дуванџије, на духанџије. 23<15 дуванџ-ика ж → дуванџијка. 24<15 дуванџ-иница (духанџиница) ж дућан, радња где се продаје дуван. 16<0 дувањ-ара (духањара) ж врећица или кутија за дуван. 25<11 дување-ње с гл. им. ← дуванити. ПР11<11 за-дуванити (задуханити), -им пф. 1. почети дуванити, почети пушити, одати се пушењу. 2. испунити дуванским мирисом или димом од дувана: ~ собу.367 С11<0 дуван-кеса (духанкеса) ж кеса за дуван. СДГ: ДУВАР (тур. duvar) ТО: дувар- 0 дувар м покр.368 зид. Изр. дотерати, догурати кога (цара) до дувара369 довести некога у безизлазан положај; ударити главом о ~ силом хтети учинити оно што је немогуће, узалудно се напрезати. 365 У ТС лексема dubara има иста значења као и у српском, с тим што је примарно значење у турском оно које је у српском секундарно. 366 Арабизам duhan одавно је потиснута лексемом tütün из турског језика. А. Тице (2000: 658) наводи извор из 16. века као потврду. 367 издуванити, надуванити. 368 У РСЈ код одреднице дувар изостаје навођење квалификатора. 369 Овај фразеологизам се врло учестало користи, док је турцизам дувар као главна компонента израза застарео, односно припада пасивном лексичком фонду. Захваљујући фразеологизму овај и слични турцизми настављају да живе у језику. Изрази не мењају своју структуру, а значење се открива уз помоћ контекста. На примеру овог израза види се како значење може да буде преобликовано, да се не остварује преко појединачних значења. На основу анкете спроведене међу студентима прве године Учитељског факултета у Београду добијени су интересантни одговори у вези са питањем шта значи реч дувар? Издвојили смо интересантне 247 11<0 дувар-ина ж покр. аугм. и пеј. ← дувар. 12<0 дувар-ски, -а, -о који се односи на дувар: ~ сат. СДГ: ДУГМЕ (тур. düğme) ТО: дугм-, дугмет- 0 дугме, -ета с (мн. дугмета) 1. предмет (обично округао) од кости, метала и сл. који служи за закопчавање одеће и др., пуце. 2. направа слична дугмету на разним електричним апаратима и инсталацијама (на звонцету, аутоматима), на хармоници и сл. Изр. кум није ~ кумство треба ценити, поштовати. 11<0 дугм-ад ж зб. им. ← дугме. 12<0 дугм-аст, -а, -о који је налик на дугме. 13<0 дугм-енце, -енца и -енцета с дем. ← дугме. 14<0 дугмет-ар м онај који прави дугмета. 15<0 дугмет-ара ж хармоника на дугмета. 16<0 дугм-ешце, -ешца и -ешцета с дем. ← дугме. 17<0 дугм-ић м а. дем. ← дугме. б. мн. врста дечје игре. СДГ; ДУД (тур. dut) ТО: дуд- 0 дуд, дуда м (мн. дудови, ген. дудова) бот. листопадно дрво и његов плод, мурва Могав: бели ~ , црни ~ , јапански ~ . Изр. на дуд каже се кад се нешто потпуно занемарује: ни бриге, ништа. 11<0 дуд-а ж покр. → дуд. 12<0 дуд-ар м онај који гаји дудове. 13<0 дуд-ара ж 1. → дудињак. 2. = дудовача ракија од дудовог плода. 14<0 дуд-аст, -а, -о који је као дуд, који има одлике дуда. 15<0 дуд-аш м = дудар. 16<0 дуд-ика ж бот. кукута. 17<0 дуд-иња ж = дудињка плод од дуда, мурве. 21<17 дудињ-ак м место где су посађени дудови, дудов гај. 22<17 дудињ-ар м место где су посађени дудови, дудов гај. 23<17 дудињ-аст, -а, -о који има облик дудиње. 24<17 дудињ-и, -а, -е који је боје дудиња. 25<17 дудињ-ка ж = дудиња. 18<0 дуд-ић м дем. ← дуд; млади дуд. 19<0 дуд-ов, -а, -о који припада дуду; који је од дудова дрвета: ~ лист, ~ дуга. 110<0 дуд-овац, -вца м врста мирисавог грожђа. 111<0 дуд-овача ж = дудара (2). 26<19 дудов-ина ж дудово дрво. 112<0 дуд-овље зб. им. ← дуд. 27<19 дудов-њак м дудињак. С1<0 дуд-о-ред м ред, алеја дудова. СДГ; ДУДУК (тур. düdük) ТО: дудук- одговоре који указују на то да су испитаници асоцијативно повезивали ову лексему искључиво са изразом дотерати, догурати кога (цара) до дувара, као вишелексемном споју целовитог значења, али без знања о изолованом значењу лексеме дувар. Наводимо неке од одговора: крај, до краја, дно, ћошак, кревет, ивица, крај пута, прозор, до дна, праг, друм, кревет, ветар, сиромаштво, пањ. 248 0 дудук м 1. врста пастирске свирале. 2. дудукање, свирање. 3. подр. глуп, ограничен човек, глупак. Изр. глуп као ~ јако глуп. дувати у један (исти) ~ исто, једнако мислити као и неко други; спавати као ~ спавати мирно, тврдо. 21<11 дудука-ње с гл. им. ← дудукати. 11<0 дудук-ати, дудучем импф. свирати у дудук. 12<0 дудук-аш м онај који свира у дудук. 13<0 дудук-нути*, -нем пф. свирнути у дудук. ПР11<11 за-дудукати, -удучем пф. почети дудукати, почети свирати уз дудук. 370 ПРс11<0 у-дудуч-ити се, -им се пф. постати, бити као дудук; укочити се, укипити се. БЕЗ СДГ: ДУЈИСАТИ371 (према тур. duymak) сазнавати; осетити; приметити, опажати) дујисати се, -ишем се пф. покр. досетити се, сетити се. БЕЗ СДГ: ДУЛВЕДУ372 дулведу у изразу: ни у дулведу кад ко не слуша што му се говори. СДГ: ДУЛЕК (дублек) (тур. dölek) ТО: дулек- 0 дулек м бот. бундева, тиква. 11<0 дулек-аст, -а, -о који је као дулек. 12<0 дулеч-њак м пита од дулека, од бундева, бундевара. БЕЗ СДГ: ДУЛУМ (тур. dönüm) дулум м = дунум заст. мера за површину земљишта (10 ари). БЕЗ СДГ: ДУМАН (тур. duman) думан м покр. дим, магла, прашина. СДГ: ДУМЕН (тур. dümen) ТО: думен- 0 думен м покр. кормило. 11<0 думен-исати, -ишем импф. покр. управљати лађом, корманити. 12<0 думен-џија 373 м покр. кормилар, крмар. БЕЗ СДГ: ДУНДАР (тур. dümdar) дундар м заст. гомила људи, чета војске. СДГ: ДУНЂЕР/ДУНЂЕРИН (тур. dülger) ТО: дунђер-, дунђерин- 370 надудукати. 371 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Могуће је да је од тур. duymak сазнавати; осетити; приметити, опажати. 372 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). П. Скок (1: 455) наводи као известан само део речи, тур. ve, у значењу и. 373 тур. dümenci. 249 0 дунђер /01 дунђерин м заст. дрводеља, тесар. 11<01 дунђерин-ов, -а, -о који припада дунђерину. 21<12 дунђериса-ње с гл. им. ← дунђерисати. 12<0 дунђер-исати, -ишем импф. заст. радити дунђерски посао. 374 13<0 дунђер-лук 375м заст. дунђерски посао, дрводељски занат. 14<0 дунђер-ов, -а, -о који припада дунђеру. 15<0 дунђер-ски, -а, -о који се односи на дунђере. БЕЗ СДГ: ДУНУМ дунум м покр. = дулум. СДГ: ДУЊАЛУК (тур. dünyalık) ТО: дуњалук 0 дуњалук м покр. 1. а. овај свет, људи на земаљској кугли. б. људи једнога места, краја. 2. перина за покривање, дуња. 11<0 дуњалуч-ки, -а, -о који се односи на дуњалук. БЕЗ СДГ: ДУР/ДУРА (тур. dur/dura) дур/дура узв. покр. стани (узвикује се обично коњу да буде миран). СДГ: ДУРБИН (тур. dürbün) ТО: дурбин- 0 дурбин м справа за гледање, посматрање удаљених предмета који се простим оком виде слабо или никако, далекозор, доглед; телескоп. Изр. спустити дурбин попустити у захтевима; постати много скромнији. 11<0 дурбин-ски*, -а, -о који се односи на дурбин. СДГ: ДУСТАБАН (тур. düztaban) ТО: дустабан- 0 дустабан м мед. раван табан, равно стопало, pes planus. 11<0 дустабан-лија м онај који има дустабан. 12<0 дустабан-ски*, -а, -о који се односи на дустабане. СДГ: ДУЋАН (dükkân) ТО: дућан- 0 дућан м место или просторија где се што продаје или израђује, трговачка или занатска радња. Изр. отворити ~ почети трговати; затворити ~ престати трговати; оставити неки неуспели посао; моја роба мој ~ свако слободно располаже својим. 11<0 дућан-ар м → дућанџија. 12<0 дућан-ац, -нца м мали дућан. 13<0 дућан-ић м дем. ← дућан. 14<0 дућан-ски, -а, -о који се односи на дућан(е), који припада дућану или дућанима: ~ момак, ~ роба. 15<0 дућан-че, -ета с дем. ← дућан. 374 издунђерисати. 375 тур. dülgerlik. 250 16<0 дућан-чић м дем. ← дућан. 17<0 дућан-џија 376 м трговац у дућану, господар дућана. 21<17 дућанџиј-ин, -а, -о који припада дућанџији. 22<17 дућанџиј-ица м дем. и пеј. ← дућанџија. 23<17 дућанџиј-ка ж а. трговкиња у дућану, господарица дућана. 6. дућанџијина жена. 24<17 дућанџиј-ски, -а, -о који се односи на дућанџије. ПРс11<0 за-дућан-ити се, -им се пф. стећи дућан. СДГ: ДУХАН 377 ТО: духан- 0 духан м → дуван. 11<0 духан-ити, -им импф. → I. дуванити. II. ~ се → дуванити се. 12<0 духан-иште с → дуваниште. 13<0 духан-ски, -а, -о који се односи на духан. 14<0 духан-џија м → дуванџија. 21<14 духанџиј-ка ж → дуванџијка. 22<14 духанџи-ка ж → духанџијка. 23<14 духанџ-иница ж → дуванџиница. 15<0 духањ-ара ж → дувањара. 24<11 духање-ње с гл. им ←духанити (се). ПР11<11 за-духанити, -им пф. → задуванити. 378 ПР12<11 по-духанити, -им пф. опскрбити, снабдети кога духаном. С11<0 духан-кеса ж → дуванкеса. СДГ: ДУШЕК (тур. döşek) ТО: душек- 0 душек м а. дебља мека прошивена простирка за лежај испуњена различитим материјалом, еластичним опругама и др. б. (обично у нар. песмама) јастук на којем се седи. в. лежај у облику душека (а) (обично од гуме или импрегнираног платна) испуњен ваздухом, на коме се лежи на плажи или на води: гумени ~. 11<0 душек-лук м орман у којем се дању држе душеци. 12<0 душеч-ић* м дем. и хип. ← душек. БЕЗ СДГ: ДУШЕМА (тур. döşeme) душема ж покр. простирка; дрвени лежај. СДГ: ДУШМАН/ДУШМАНИН (тур. düşman) ТО: душман- 0 душман/01 душманин, -а (мн. -ани) м онај који је с киме у завади, у непријатељству, онај који ради да некога упропасти, велики непријатељ. 11<01 душманин-ов, -а, -о који припада душманину. 12<0 душман-ица ж жена душман(ин). 376 тур. dükkâncı. 377 Наши речници изједначују духан и дуван. Ово је имало смисла на територији бивше државе, на схј говорном подручју. Данас се фонема х губи. Ми смо гнезда одвојили, а анкета је показала да је дуван једини облик у употреби и његово гнездо је пуније у односу на духан. 378 издуханити. 251 13<0 душман-ка ж жена душман(ин). 14<0 душман-лук 379 м 1. непријатељство. 2. зб. непријатељи. 15<0 душман-ов, -а, -о који припада душману. 16<0 душман-ски, -а, -о који се односи на душмане, непријатељски, злочиначки, зликовачки. 21<16 душмански прил. на душмански начин, као душманин, крвнички. 17<0 душман-ство* м → душманлук. ПРс11<0 за-душман-ити се, -им се пф. уз повр. постати један другом душманин. СЛОВО Ђ БЕЗ СДГ: ЂА (ђах) (тур. gâh) ђа (удвојено ђа … ђа) прил. час … час, сад … сад. БЕЗ СДГ: ЂАВРК (тур. gevrek) ђаврк м (мн. -врци) покр. велики комад хлеба. БЕЗ СДГ: ЂАВУРИН ђавурин м → ђаурин. БЕЗ СДГ: ЂАИЗ (тур. caiz) ђаиз прил. покр. слободно, допуштено. СДГ: ЂАУР/ЂАУРИН (ђавурин) (тур. gâvur) ТО: ђаур- 0 ђаур/ђаурин (мн. ђаури, ген. ђаура) м пеј. 1. име, назив који муслимани дају ономе који не припада муслиманској вери, неверник, хришћанин. 2. (у атрибутској служби) ђаурски. 11<0 ђаур-ити, -им импф. чинити ђауром. 12<0 ђаур-ка ж (дат. -ки) женска особа немуслиманске вере (за муслимане), хришћанка. 13<0 ђаур-киња* ж женска особа немуслиманске вере, неверница (за муслимане), хришћанка, каурка. 14<0 ђаур-ски, -а, -о који се односи на ђауре. 21<14 ђаурски прил. на ђаурски начин, као ђаур(ин). 22<15 ђаурч-ад ж зб. им. ← ђаурче. 15<0 ђаур-че, -ета с дем. ← ђаур; млад ђаур(ин); ђаурско дете. БЕЗ СДГ: ЂАХ (тур. gâh) ђах прил. покр. → ђа. БЕЗ СДГ: ЂАХИЛ (тур. cahil)380 ђахил м покр. незналица. БЕЗ СДГ: ЂЕБЕРДИСАТИ (тур. gebermek) ђебердисати, -ишем пф. и импф. покр. липса(ва)ти, крепа(ва)ти. 379 тур. düşmanlık. 380 Шкаљић (1973) бележи само облик џахил. 252 СДГ: ЂЕБРА (тур. gebre) ТО: ђебр- 0 ђебра ж покр. врећица од козје длаке или каквог другог грубог ткања којом се чисти коњ; комад ткања од кострети. 11<0 ђебр-ати, -ам импф. 1. чистити ђебром. 2. фиг. приговарати, корити, псовати. ПР11<11 о-ђебрати, -ам пф. очистити ђебром. 381 БЕЗ СДГ: ЂЕВЂИР (тур. kevgir) ђевђир м покр. кухињска посуда за цеђење, цедило, цедиљка. СДГ: ЂЕВРЕК (тур. gevrek) ТО: ђеврек- 0 ђеврек м 1. врста пекарског пецива у облику венчића. 2. покр. свитак од мараме или крпа који се ставља кад се на глави носи терет. 11<0 ђеврег-џија 382 м онај који прави или продаје ђевреке. 12<0 ђевреч-ић* м дем. и хип. ← ђеврек. БЕЗ СДГ: ЂЕИСИЈА (тур. giysi) ђеисија ж покр. одећа, особито празничка, свечана. БЕЗ СДГ: ЂЕЗАПЛУК383 ђезаплук м бот. покр. биљка из пор. главочика Сrepis foetida. БЕЗ СДГ: ЂЕЗВА ђезва ж → џезва. БЕЗ СДГ: ЂЕЗИЈА (тур. gezi) ђезија ж покр. врста свилене тканине. БЕЗ СДГ: ЂЕЛ(А) (тур. gel) ђел(а) узв. покр. хајде, дођи. БЕЗ СДГ: ЂЕМ (тур. gem) ђем м гвоздена жвала која се ставља коњу у уста, а за коју је с оба краја причвршћена узда. Изр. скинути ~ са зуба ослободити се, рећи слободно своје мишљење; узети ~ на зуб озбиљно се прихватити посла (попут коња који вуче, иако га узде стежу). СДГ: ЂЕМИЈА (тур. gemi) ТО: ђемиј- 381 ижђебрати. 382 тур. gevrekçi. 383 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). М. Носић (2005) је етимолошки доводи у везу са ћезап (тур. kezzap), азотна киселина. 253 0 ђемија ж заст. већи трговачки или ратни брод, лађа. 11<0 ђемиј-ица ж дем. ← ђемија. 12<0 ђеми-џија 384 м покр. бродар, лађар. БЕЗ СДГ: ЂЕНЂЕР (тур. genger?)385 ђенђер м покр. путо, сапон (што се ставља коњу на паши). БЕЗ СДГ: ЂЕНЕ ЂЕНЕ (тур. gene gene) ђене-ђене прил. разг.386 још-још, још и којекако, колико-толико, може се поднети. СДГ: ЂЕРАМ387 (тур. germe) ТО: ђерм- 0 ђерам, -рма м 1. полуга за коју се веже кабао, канта за извлачење воде из бунара; бунар с таквом полугом. 2. а. полуга на ваги, теразијама. б. полуга код великих дизалица у лукама, пристаништима. 3. брана, брља, пречница преко друма пред улазом у град где се плаћа трошарина, рампа. Изр. платити ~ платити трошарину при улазу у град на градској митници, малти. 11<0. ђерм-ац, -мца м дем. ← ђерам. СДГ: ЂЕРДАН (гердан) (тур. gerdan) ТО: ђердан- 0 ђердан м огрлица од зрнаца (стаклених, бисерних и сл.), (полу)драгог камења и др. 11<0 ђердан-ац, -анца м дем. ← ђердан: девојкин ~. 12<0 ђердан-ић м дем. ← ђердан. 13<0 ђердан-ски*, -а, -о који се односи на ђердан: ~ ниска. 14<0 ђердан-чић м дем. ← ђердан. СДГ: ЂЕРДАП (тур. girdap) ТО: ђердап- 0 ђердап м брзица, брзак. 11<0 ђердап-ски, -а, -о који припада ђердапу или се на њега односи. БЕЗ СДГ: ЂЕРДЕК (тур. gerdek) ђердек м покр. 1. ложница у којој спавају младенци прве брачне ноћи, брачна ложница уопште. 2. прва брачна ноћ. СДГ: ЂЕРЂЕВ/ЂЕРЂЕФ (тур. gergef) ТО: ђерђеф- 0 ђерђев/ђерђеф м оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то платно с оквиром заједно. 11<0 ђерђеф-ић м дем. ← ђерђеф. 12<0 ђерђеф-чић м дем. ← ђерђеф. 384 тур. gemici. 385 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). М. Носић (2005) наводи сумњиви етимон genger. 386 Уз прилог ђене-ђене навели смо квалификатор разг., јер у Корпусу нe постоји потврда за ову лексему. 387 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 254 БЕЗ СДГ: ЂЕРЗ (тур. gürz) ђерз м (мн. ђерзи, ген. ђерза) покр. момак, младић; исп. герз. БЕЗ СДГ: ЂЕРИДЕ ђериде ж мн. покр. → џериде, новине, часопис. БЕЗ СДГ: ЂЕРИЗ (тур. geriz) ђериз м покр. = џериз поточић који тече кроз дворишта и испира нужнике. СДГ: ЂЕРМА388 ТО: ђерм- 0 ђерма ж 1. → ђерам (1). 2. → ђерам (3). 11<0 ђерм-арина ж трошарина која се плаћа, царина. 12<0 ђерм-ин, -а, -о који припада ђерми. БЕЗ СДГ: ЂЕРЧЕК (тур. gerçek) ђерчек узв. покр. заиста, збиља, доиста (кад се ко сети чега што је у вези с оним о чему се говори). СДГ: ЂЕЧЕРМА (тур. geçirme) ТО: ђечерм- 0 ђечерма м део старинске мушке и женске народне ношње, прслук, јелек. 11<0 ђечерм-ица ж дем. ← ђечерма. БЕЗ СДГ: ЂИБРА ђибра ж → џибра. СДГ: ЂИДИ (тур. gidi) ТО: ђид-, ђиди- 0 ђиди прид. непром. заст. диван, красан, ваљан. 11<0 ђид-ија м 1. делија, јунак. 2. мангуп. 21<11 ђид-а м (вок. ђидо) = ђидо хип. ← ђидија; снажан и храбар млад човек. 12<0 ђиди-баша м глава ђидијама. 13<0 ђид-ић м дем. и хип. ← ђидо. 22 < 11 ђид-о, -а и -е м = ђида. БЕЗ СДГ: ЂИЗЛА/ЂИЗЛИЈА (џизлија) (тур. gizli) ђизла/ђизлија ж пеј. покр. неморална жена, блудница. СДГ: ЂОГАТ (тур. gök at) ТО: ђогат, - ђог- 388 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 255 0 ђогат м = ђогин 1. коњ белац.389 2. експр. незналица, умно ограничен човек. 11<0 ђог-а м (дат. -ги, вок. ђого) = ђого хип. ← ђогат. 12<0 ђог-ан* м хип. ← ђогат. 13<0 ђогат-аст, -а, -о који је длаке као у ђогата. 14<0 ђогат-ов, -а, -о који припада ђогату. 21<11 ђог-ин, -а, -о који припада ђоги. 15<0 ђог-ин м = ђогат. 16<0 ђог-о, -а и -е м (вок. ђого) = ђога. 17<0 ђог-ов, -а, -о који припада ђогу. 18<0 ђог-уша ж ђогатаста кобила. 22<18 ђогуш-ин, -а, -о који припада ђогуши. БЕЗ СДГ: ЂОЗЛУЦИ (тур. gözlük) ђозлуци, ђозлука м мн. разг. наочари, наочале. БЕЗ СДГ: ЂОЈА (тур. güya) ђоја прил. покр. као да, тобоже. БЕЗ СДГ: ЂОЛА390 ђола ж покр. кљусина. СДГ: ЂОН (тур. gön) ТО: ђон- 0 ђон м (мн. ђонови) 1. уштављена говеђа или коњска кожа; доњи део обуће израђен од овакве коже, гуме и сл., потплата: кожни ~, гумени ~. 2. спорт. разг. прекршај у фудбалу, ударац ђоном противничког играча. Изр. има образ као ~, образ му je дебео као ~ и сл. каже се за непоштеног, бескарактерног, бестидног човека; ићи ђоном (на нешто) нападати брутално, безобзирно, сурово. 11<0 ђон-ити, -им импф. прибијати, стављати ђон на обући. 12<0 ђон-ка 391 ж ракија. ПР11<11 по-ђонити, -им пф. ставити ђон на обућу. С11<0 ђон-пара ж комад ђона, пенџета. СДГ: ЂОР1 (тур. görmece) ТО: ђор- 0 ђор м покр. несвесно стање од алкохола. 11<0 ђор-нут, -а, -о 1. напит. 2. умно ограничен, ћакнут. 12<0 ђор-нути се, -нем се пф. напити се, наљоскати се. СДГ: ЂОР2 (тур. görmece)392 389 Назив ђогат је доста заступљен у народној књижевности и односи се на коња беле длаке, али и на коње сиве длаке, односно сивце (исп. Ђинђић М. 2009а: 241–242). Ова боја коња послужила је као мотив за творбу следећих презимена: Ђогат, Ђогатовић, Ћогина, Ћогић, Ћого (И.: 244–245). 390 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 391 Овде се можда ради о метафоризацији, да је ова реч од турцизма ђон, а мотивисано значењем „тврда”ракија (супротно од „мека”), дакле, ракија тврда као ђон > ђонка. 256 0 ђор м разг. замена. 11<0 ђор-ати, -ам импф. разг. мењати, замењивати. БЕЗ СДГ: ЂОРДА ђорда ж заст. → ћорда. БЕЗ СДГ: ЂОРЂОРИЦЕ (тур. zor ile) ђорђорице прил. покр. једва једвице, на једвите јаде, с великом муком. БЕЗ СДГ: ЂОТЛУК (тур. götlük) ђотлук м покр. стражња страна гаћа или чакшира, тур на гаћама, димијама. СДГ: ЂУБРЕ (тур. gübre) ТО: ђуб-, ђубр-, 0 ђубре, -ета с 1. смеће, нечистоћа, отпаци: сандук за ~, избацити ~. 2. устајали и нагомилани сточни измет, балега, стајско гнојиво које служи за ђубрење земље: стајско ~, коњско ~. 3. → ђубриште: бацити на ~. 4. (и зб.) експр. а. (зб. ђубрад) рђава, неморална особа, односно рђаве, неморалне особе, олош: белосветско ~, ђубрад једна! б. безначајна, безвредна ствар (нпр. лоша књига, слаба, неквалитетна храна и сл.). Изр. вештачко (умјетно) ~ хемијско средство за ђубрење обрадиве земље, чији су главни састојци минералне материје (азот, фосфор и др.), неопходне за живот биљака. 11<0 ђуб-ар, -бра м ђубре, гнојиво. 12<0 ђубр-а ж неуредна, прљава женска особа. 13<0 ђубр-ав, -а, -о који у себи има ђубрета, који служи као ђубре. 21<13 ђубрав-ник м 1. лопатица за скупљање ђубрета. 2. ђубриште, гнојиште; исп. ђубреник, ђубрењак. 14<0 ђубр-ад ж зб. им. ← ђубре. 15<0 ђубр-аница ж покр. хрпица ђубрета. 16<0 ђубр-ара ж зоол. мува која живи на ђубришту Eristalis tenax. 17<0 ђубр-евит, -а, -о нагнојен, нађубрен. 22<17 ђубревит-ост* ж засићеност ђубретом, ђубривом, нађубреност: ~ земљишта. 18<0 ђубр-еник м = ђубрењак ђубриште, гнојиште. 19<0 ђубр-еница ж покр. вода што се слива и скупља на ђубришту. 110<0 ђубр-ењак м = ђубреник. 23<119 ђубре-ње с гл. им. ← ђубрити. 111<0 ђубрет-ар м 1. онај који скупља или вози ђубре. 2. морално прљав човек. 112<0 ђубрет-ара ж 1. прљава, неуредна женска особа. 2. покварена женска особа. 113<0 ђубрет-арац*, -рца м врста спортског капута који сеже до изнад колена. 24<111 ђубретар-ка ж ђубретара (1). 25<111 ђубретар-ски*, -а, -о који се односи на ђубретаре. 114<0 ђубрет-њак м 1. ђубреник. 2. кошара, сепет у коме се ђубре износи на ниву. 115<0 ђубр-ешка ж покр. → ђубра. 116<0 ђубр-иво с средство за ђубрење, гнојиво. 117<0 ђубр-илица* ж пољопривредна машина за растурање стајског ђубрета по њиви. 118<0 ђубр-ина ж пођубрена земља. 119<0 ђубр-ити, -им импф. додавати земљи ђубрета. 120<0 ђубр-иш м ђубре, гној. 392 Лексеме ђор1 и ђор2 дате су у Речнику МС под истом одредницом. Има оправдања за овакав поступак, с обзиром на то да им је иста етимологија. Има оправдања и за поступак какав смо ми применили, тј. поступак раздвајања у хомониме, јер су им значења таква да се не могу међусобно довести у асоцијативну везу због семантичке раслојености. 257 26<120 ђубриш-ни*, -а, -о који се односи на ђубре, који потиче од ђубрета: ~ воњ. 121<0 ђубр-иште с место на које се баца ђубре и смеће, буњиште, сметиште. 122<0 ђубр-овник м лопата или лопатица за ђубре, смеће, сметљара. ПР11<119 за-ђубрити, -им пф. I. засути ђубретом. II. ~ се постати нечист, упрљати се, напунити се ђубретом. ПР21< ПР12 нађубр-авати, -убравам импф. и уч. ← нађубрити. ПР12<119 на-ђубрити, -им пф. посути ђубретом, нагнојити. 393 СДГ: ЂУВЕГИЈА (тур. güveyi) ТО: ђувегиј-, ђувег- 0 ђувегија м 1. заручник, вереник; младожења. 2. покр. муж, супруг. 3. љубавник. 11<0 ђувегиј-ин, -а, -о који припада ђувегији. 12<0 ђувегиј-ски, -а, -о који се односи на ђувегије. 21<12 ђувегијски прил. као ђувегија. 13<0 ђувег-лија м → ђувегија. 22<13 ђувеглиј-ин, -а, -о који припада ђувеглији. СДГ: ЂУВЕЗ (тур. güvez) ТО: ђувез- 0 ђувез прид. непром. покр. румен, љубичаст, ружичаст. 11<0 ђувез-лија 394(ђулвезија, ђулвезлија) ж врста ружичасте свиле за женске хаљине. СДГ: ЂУВЕНДИЈА (тур. güvende) ТО: ђувендиј- 0 ђувендија ж играчица, плесачица; раскалашна женска особа. 11<0 ђувендиј-ски, -а, -о који се односи на ђувендије. 12<0 ђувенди-нски, -а, -о који се односи на ђувендије. СДГ: ЂУВЕЧ (тур. güveç) ТО: ђувеч- 0 ђувеч м 1. јело од разног поврћа (парадајза, зелене пaпpuке, црног лука и др.) и пиринча, обично с месом. 2. плића посуда, здела, обично земљана, овалног, елипсастог облика за печење ђувеча (1) и других јела. 11<0 ђувеч-ара* 395 ж посуда (обично керамичка) која служи за печење поврћа (припремање ђувеча и сл. јела). 12<0 ђувеч-е, -ча и -чета с ђувеч. С11<0 ђувеч-кардаш м покр. друг при јелу. БЕЗ СДГ: ЂУГУМ/ЂУГУН (тур. güğüm)396 393 дођубрити, ижђубрити, нађубреност. 394 А. Шкаљић (1973) и М. Носић (2005) наводе као етимологију тур. güvezli. С обзиром на то да ова реч није потврђена у турском језику, може се претпоставити да је настала, као и бројне друге речи у нашој грађи, као резултат наших творбених процеса. 395 Ову лексему не бележе Речник МС, као ни РСЈ. Уврстили смо је у гнездо, с обзиром на то да се користи. 396 Шкаљић (1973) бележи ову лексему, али не наводи етимон. 258 ђугум/ђугун м покр. велики бакрени суд за воду са пошироким грлићем. СДГ: ЂУЗЕЛ (тур. güzel) ТО: ђуз- 0 ђузел прид. непром. покр. леп, красан. 11<0 ђуз-ли прид. непром. → ђузел. 397 БЕЗ СДГ: ЂУЗЛЕМА (тур. gözleme) ђузлема ж и ђузлеме, -ета с кув. покр. врста домаће слатке пите. СДГ: ЂУЛ1 (тур. gül) ТО: ђул- 0 ђул м (мн. ђулови, песн. ђули) ружа, ружица. 11<0 ђул-а ж крупна јабука са зеленкастом кором и белим пегицама. 12<0 ђул-истан 398 м врт с ружама, ружичњак. 13<0 ђул-ић м дем. ← ђул. 14<0 ђул-ка ж → ђулабија. 15<0 ђул-ов, -а, -о ружин: ~ водица. С11<0 ђул-баклава 399 ж баклава која је изрезана „на ђулове” (у средини тепсије изрезан је један круг са полумесецом). С12<0 ђул-башта/ђул-башча ж врт, башта засађена ружама, ружичњак; исп. ђулисган. С13<0 ђул-бехар м ружин цвет, ружица. С14<0 ђул-девојка/ђул-дјевојка, ж румена, лепа девојка. С15<0 ђул-пита ж → ђулбаклава. ђулбешећер400 м слатко од ружа. ђул имбришим/ ђул ибришим (јулимбришим)401 м бот. украсна биљка, кинеска акација Aloizzia julibrissim. СДГ: ЂУЛ2 (тур. gülle) ТО: ђул- 0 ђул м → ђуле. 11<0 ђул-ад ж зб. им ← ђуле. 397 Oвај придев не постоји у овом облику у турском језику. У питању је вероватно реч која је резултат наше творбе. 398 тур. gülistan. Суфикс -истан не бележе П. Радић (2001), као ни И. Клајн (2003). У питању је персијски творбени формант -(i)stan, место где се нешто одвија, где је неко настањен и место вршења радње и сл. Одатле је и Газиместан. Николић (2000) наводи имена држава (Пакистан земља верски чистих људи, Туркменистан и сл.) и лексему ђулистан. Речник САНУ бележи и покрајинску реч мезаристан. која је упућена на мезарлук, гробље. У српском језику забележена је још једна лексема у чијем саставу се налази творбени формант -истан: бостан, од перс. bo (варијанта од bu, мирис) + stan, башта (исп. СДГ бостан). 399 Неуједначено писање ових сложеница, нпр. ђулбаклава пише се у Речнику МС заједно, док ђул-бахар са цртицом. Интересантно је да су ове сложенице углавном у целини турске, други део сложенице је такође турска реч, док су изузетак ђул девојка и ђулпита. 400 тур. gülbeşeker. Ову лексему нисмо сегментирали, јер је евидентно да није настала као резултат наших творбених процеса. 401 тур. gülibrişim. Ову лексему нисмо сегментирали, јер је евидентно да није настала као резултат наших творбених процеса. 259 12<0 ђул-е, -ета с 1. кугла, метак, топовско зрно. 2. утег, тег а. на ваги. б. на зидном сату. 3. груда. ПРс11<0 у-ђул-ати, -ам пф. I. бацити ђуле, куглу. II. ~ се стати се ђулати, бацати ђуле, куглати се.402 БЕЗ СДГ: ЂУЛАБИЈА (тур. gülâbi) ђулабија ж агр. покр. врста сочне и слатке јабуке дугуљастог облика, при врху сужене; исп. ђулавка. БЕЗ СДГ: ЂУЛАВКА ђулавка ж → ђулабија. БЕЗ СДГ: ЂУЛАШИК/ЂУЛАШИН403 ђулашик/ђулашин м покр. биљка лепог цвета, огњац Lychnis chalcedonica. БЕЗ СДГ: ЂУЛБАСТИЈА ђулбастија ж → ћулбастија. БЕЗ СДГ: ЂУЛВЕЗИЈА/ЂУЛВЕЗЛИЈА ђулвезија/ђулвезлија ж → ђувезлија (под ђувез). БЕЗ СДГ: ЂУЛИШТАК404 ђулиштак м бот. покр. картоп. СДГ: ЂУЛС (тур. gül suyu) ТО: ђулс- 0 ђулс м заст. ружина водица: мисирски ~ . 11<0 ђулс-а ж → ђулс. 12<0 ђулс-ија ж → ђулс. СДГ: ЂУМИШ (тур. gümüş) ТО: ђумиш- 0 ђумиш м заст. сребро. 11<0 ђумиш-ли 405 прид. непром. сребрн. 12<0 ђумиш-лија ж а. предмет од сребра. б. (у атрибутској служби) непром. сребрн. СДГ: ЂУМРУК (тур. gümrük) ТО: ђумрук- 402 нађулати. 403 Ова лексему не бележи Шкаљић (1973). Она је оквалификована као турцизам у Речнику МС и изведена је у српском језику, јер је турски језик не бележи. Настала је према тур. gül+ aşık, док је ђулашин пресемантизована нашим суфиксом. 404 Ова лексему не бележи Шкаљић (1973). Вероватно има везе са турцизмом ђул, али је творба нестандардна. 405 тур. gümüşlü, посребрен. 260 0 ђумрук м (мн. -ци) заст. 1. царина, трошарина; такса, порез. 2. царинарница, ђумрукана. 3. царинска служба. 11<0 ђумруг-џија 406 м цариник, трошаринац. 21<11 ђумругџиј-ин, -а, -о који припада ђумругџији. 22<11 ђумругџи-ка ж ђумругџијина жена. 12<0 ђумрук-ана ж арх. царинарница, трошаринска станица. 13<0 ђумрук-чија м → ђумругџија. 23<13 ђумрукчиј-ски, -а, -о који се односи на ђумрукчије. 14<0 ђумруч-ина ж џарина; исп. ђумрук (1). 15<0 ђумруч-ки, -а, -о који се односи на ђумрук, који убира ђумрук, царину. БЕЗ СДГ: ЂУНАХ (тур. günah) ђунах м покр. грех, погрешка. БЕЗ СДГ: ЂУНЂИБЕР407 ђунђибер м бот. покр. рибиз(ла) Ribes rubrum. БЕЗ СДГ: ЂУНИЈА (тур. gönye) ђунија ж покр. угломер (који употребљавају зидари и дрводеље за прављење углова). Изр. доћи коме на ђунију доћи коме под руку; дотерати што на своју ђунију удесити што по својој вољи. БЕЗ СДГ: ЂУСТЕК408 ђустек м заст. кожни јастучић. СДГ: ЂУТУРЕ (тур. götürü) ТО: ђутур- 0 ђутуре прил. разг. а. узимајући неку робу или nocao у целини, све заједно (без појединачног бројања или вагања, односно одмеравања): продати робу ~, погодити посао ~. б. одока, отприлике; приближно, паушално: ~ уписати приходе, рачунати нешто ~. в. за појачавање израза: сви, све и сл. Изр. све у ~ трг. куповина или npoдаја робе све заједно, без обзира на количину и врсту; паушално. 11<0 ђутур-аш м = ђутуричар онај који ради ђутуре, на акорд. 12<0 ђутур-ица ж рад ђутуре, на акорд. 13<0 ђутур-ице прил. → ђутуре. 14<0 ђутур-ичар м = ђутураш. 21<14 ђутуричар-ев, -а, -о = ђутуричаров који припада ђутуричару. 22<14 ђутуричар-ка ж 1. она која ради ђутуре. 2. ђутуричарева жена. 31<22 ђутуричарк-ин, -а, -о који припада ђутуричарки. 23<14 ђутуричар-ов, -а, -о = ђутуричарев. ПР11<0 у-ђутуре прил. ђутуре, све скупа, укупно, у целини. БЕЗ СДГ: ЂУТУРУМ (тур. götürüm) 406 тур. gümrükçü. 407 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973), док је Носић (2005) наводи без етимологије. Забележен је и ђинђибер (Скок 1: 480), али није баш јасно да ли је грецизам или турцизам. 408 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973), док је Носић (2005) наводи без етимологије. У Речнику САНУ је наведена потенцијална турска етимологија, али изостаје етимон. 261 ђутурум покр. 1. прид. (обично непром.) који је изнемогао, оронуо (због болести или старости), узет, непокретан; неспособан за рад. 2. м онај који је ђутурум. СЛОВО Е БЕЗ СДГ: ЕБЕЈКА (тур. ebe) ебејка ж покр. а. бабица, примаља. б. помајка. БЕЗ СДГ: ЕБЛИС409 (тур. iblis) еблис м покр. 1. ђаво. 2. пакао. БЕЗ СДГ: ЕВАЛА(Ј) евала(ј) узв. → ејвала. БЕЗ СДГ: ЕВЕНХА/ЕВЕЊКА (тур. hevenk) евенха/евењка ж покр. кита сплетених гроздова или клипова кукуруза, обешених да се очувају или осуше. БЕЗ СДГ: ЕВЛАД (тур. evlâd) евлад м покр. пород, деца. БЕЗ СДГ: ЕГАВ (тур. eğri) егав, -а, -о крив, искривљен (о ногама); исп. херав. БЕЗ СДГ: ЕГБЕ/ЕГБЕТА (хегбе) (тур. heybe) егбе, егба ж мн. и егбета, егбета с мн. заст. бисаге. БЕЗ СДГ: ЕГИЈЕ (јегије) (тур. eğiç, грбина)410 егије, егија ж мн. заст. ребра у лађе или чамца. СДГ: ЕГЛЕН (јеглен) (тур. eğlen) ТО. еглен(д)-, енгл- 0 еглен м покр. разговор, беседа; забава, разонода. 11<0 егленд-исати, -ишем импф. покр. → егленисати. 21<12 еглениса-ње с гл. им. ← егленисати. 12<0 еглен-исати, -ишем импф. разговарати (се), причати. 13<0 еглен-џија м говорник, забављач. ПР11<12 по-егленисати, -енишем пф. поразговарати се. ПР12<12 про-егленисати, -ишем пф. I. провести време егленишући, забавити се разговором. II. ~ се уз. повр.411 ПР13<11 по-енгледисати 412 , -ишем пф. → поегленисати. 409 Шкаљић (1973) бележи облик иблис. 410 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Етимон је преузет из Речника САНУ. 411 заегленисати, јеглендисати, јегленисати. 412 Фонетска адаптација некад је ишла и неуобичајеним током, па се од еглен у нашем језику добило енглен. 262 ПР14<12 по-енгленисати, -ишем пф. → поегленисати. БЕЗ СДГ: ЕЗАН (језан) (тур. ezan) езан м рлг. муслимански позив на молитву. БЕЗ СДГ: ЕЈАЛАТ413 (тур. eyalat) ејалат м заст. покрајина. БЕЗ СДГ: ЕЈВАЛА (евајал) (тур. eyvallah) ејвала узвик за похваљивање: честитам, браво; хвала. БЕЗ СДГ: ЕЈЛУК (тур. iyilik) ејлук м покр. добро дело, доброчинство, доброта, племенитост. СДГ: ЕКМЕК (тур. ekmek) ТО: екме(к)-, екмеџ- 0 екмек м варв. хлеб. 11<0 екме(к)-чија м → екмеџија. 21<11 екме(к)чи-ница ж → екмеџиница. 13<0 екме-џија 414 м пекар. 21<13 екмеџиј-ски, -а, -о пекарски. 14<0 екмеџи-лук м пекарски занат. 15<0 екмеџи-ница ж пекара, пекарница. 22<13 екмеџи-нски, -а, -о → екмеџијски. 16<0 екмеш-чија м → екмеџија. СДГ: ЕКСЕР (тур. ekser) ТО: ексер- 0 ексер м гвозден клин, чавао. 11<0 ексер-ана ж радионица за израду ексера. 12<0 ексер-чић м дем. ← ексер. СДГ: ЕКСИК (тур. eksik) ТО: ексик- 0 ексик прид. непром. покр. непотпун, недовољан, нетачан. 11<0 ексик-лук 415 м 1. непотпуност. 2. несрећа, коб. БЕЗ СДГ: ЕЛАМЕТ416 еламет м → аламет. БЕЗ СДГ: ЕЛБЕТ/ЕЛБЕТЕ(НА) (хелбет, хелбетена) (тур. elbette) 413 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 414 тур. ekmekçi. 415 тур. eksiklik. 416 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 263 елбет и елбете(на) покр. 1. речца за могућност, претпоставку: можда. 2. (у именичкој служби) м угодан, леп живот, уживање. БЕЗ СДГ: ЕЛЕ (хеле) (тур. hele) еле покр. 1. речца за закључивање; дакле, било шта било, али тек. 2. узв. (обично удвојено). 2. узв. (обично удвојено) гле! види! БЕЗ СДГ: ЕЛИКСИР (ар. äl-iksir) еликсир м 1. најфинији састојци извучени из биљних материја (употребљавају се у медицини, козметици и сл.), екстракт, есенција. 2. лек у течном, текућем стању. 3. → еликсир живота. Изр. ~ живота, животни ~, ~ младости чудотворни напитак који су покушавали да произведу алхемичари да би продужили живот и постигли вечиту младост. БЕЗ СДГ: ЕЛИФ (тур. elif) елиф м назив за прво слово арапског алфабета. Изр. покр. на ~ у облику танке црте; не знати даље од елифа не знати ништа. БЕЗ СДГ: ЕЛЋЕН (тур. yelken) елћен м покр. заст. једро. БЕЗ СДГ: ЕЛЧИЈА (тур. elçi) елчија м заст. посланик на страни, амбасадор, изасланих. БЕЗ СДГ: ЕМ (тур. hem) ем 1. везн. (обично удвојено: ем . . . ем) и . . . и опет; куд . . . ту и. 2. прил. покр. још. БЕЗ СДГ: ЕМЕР (тур. emir) емер м покр. заповест, наредба; одредба. БЕЗ СДГ: ЕМЕРНАМА (тур. emirname) емернама ж ист. писмена заповест.417 БЕЗ СДГ: ЕМИЛ418 (према тур. emir) емил м заст. покр. задата реч; заклетва. БЕЗ СДГ: ЕМИН419 417 У турском језику су и даље присутне сложенице типа емернама. У тим сложеницама први део чини арапска именица, а други део персијска реч name у значењу писмо. Речник САНУ бележи следеће речи које се завршавају на нама: јилдузнама, табирнама, васијатнама, иџазетнама, васијетнама, изунама, канунама, вакуфнама, док је у нашој грађи забележена само још једна реч: табирнама. Реч name (нама) у турском језику учествује у грађењу следећих твореница: ahitname ар. + перс. заст. уговор, конвенција; пакт; beyanname ар. + перс. 1. саопштење, проглас, објава. 2. царинска декларација; emirname ар. + перс. заст. писмена наредба, указ; kanunname ар. + перс. заст. зборник закона, законик, збирка закона, кодекс; kararname ар. + перс. 1. декрет (о постављењу). 2. решење (писмено). 3. судско решење, пресуда и сл. 418 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 419 Варијанту емин бележи само Речник САНУ. 264 емин м → јемин. СДГ: ЕМИР (тур. emir) ТО: емир- 0 емир м титула племенских старешина, кнезова и високих државних достојанственика у неким исламским земљама. 11<0 емир-ат м област под влашћу емира. БЕЗ СДГ: ЕНДЕЗЕ (тур. endaze) ендезе, -ета с заст. мера за дужину, нешто краћа од аршина (0,65 м). БЕЗ СДГ: ЕНДЕК ендек м → јендек. БЕЗ СДГ: ЕРАВ ерав, -а, -о врљав, разрок; исп. херав (под херити). СДГ: ЕРГЕЛА (тур. hergele) ТО: ергел- ергела ж 1. сточарско предузеће или установа за узгајање расних коња, одгајалиште коња, првенствено расплодних грла, фарма коња. 2. велики број, чопор, крдо, стадо (обично коња): ~ коња. 11<0 ергел-аш м 1. коњ из ергеле (1). 2. чувар ергела (1), радник на ергели (2). 12<0 ергел-ски*, -а, -о који се односи на ергелу: ~ коњ, ~ управа. БЕЗ СДГ: ЕРГЕЛА ергела ж → наргила. СДГ: ЕРЕЗА ТО: ерез- ереза ж покр. → реза. ПР11<0 за-ерез-ити, -им пф. покр. ставити, спустити (е)резу на врата. БЕЗ СДГ: ЕРЕНДЕ еренде с → ренде420. СДГ: ЕРИТИ (СЕ) ТО: ерити 0 ерити (се), -им (се) импф. → херити се. ПР11<0 из-ерити се → исхерити се. 420 ерендисати. 265 БЕЗ СДГ: ЕРЛАВ (тур. eğri) ерлав, -а, -о покр. крив, искривљен; исп. херав. БЕЗ СДГ: ЕРЛИЈА421 ерлија м заст. градски становник, грађанин. СДГ: ЕСАП ТО: есап- 0 есап м → хесап. 11<0 есап-ити, -им импф. → хесапити. 422 ПР11<11 про-есапити, -им пф. прорачунати, промерити. СДГ: ЕСНАФ (тур. esnaf) ТО: еснаф- 0 еснаф м а. сталешка организација занатлија исте струке, занат; исп. цех. б. еснафлија. 11<0 еснаф-лија м члан еснафа, занатлија. 21<11 еснафлиј-ски, -а, -о који се односи на еснафлије. 12<0 еснаф-ски, -а, -о који се односи на еснаф: ~ писмо, ~ радник и сл. БЕЗ СДГ: ЕСПАП (тур. esbap) еспап м покр. предмети, роба за трговину. СДГ: ЕФЕНДИ (тур. efendi) ТО: ефенд- 0 ефенди м непром. → ефендија. 11<0 ефенд-ија м господин, господар. 21<11 eфендиј-ин, -а, -о који припада ефендији. 31<21 ефендијин-ица* ж ефендијина жена. 22<11 eфендиј-ски, -а, -о који се односи на ефендије, господски. 32<22 ефендијски* прил. на ефендијски начин, као ефендије, господски: ~ угостити. 33<21 ефендин-ица ж ефендијина жена. БЕЗ СДГ: ЕФЕНДУМ (тур. efendim (benim)) ефендум/ефендум бенум узв. покр. узречица у значењу: господине мој. БЕЗ СДГ: ЕШАК (тур. aşk) ешак, -шка м покр. узбуђење, занос, усхићење. СДГ: ЕШЕК (тур. eşek) ТО: ешек- 421 Овај облик не бележи Шкаљић (1973), али бележи облик јерлија, који има исту етимологију, а другачије значење (исп. БЕЗ СДГ: јерлија). 422 доесапити, изесапити, надесапити, одесапити, проесапити. 266 0 ешек м покр. магарац. 11<0 ешек-лук м глупост, будалаштина; несташлук. БЕЗ СДГ: ЕШКИЈА (тур. eşkiya) ешкија заст. 1. м зб. одметници, хајдуци, одметништво. 2. ж кријумчарена роба (обично дуван). БЕЗ СДГ: ЕШКУНА423 (тур. aşkına) ешкуна узв. покр. (при наздрављању) уздравље, живели. СЛОВО З БЕЗ СДГ: ЗАБИТ (тур. zâbit) забит м ист. управник административне области за турске власти. БЕЗ СДГ: ЗАГАР (тур. zağar) загар м врста ловачког пса. СДГ: ЗАИРА (тур. zahire) ТО: заир- 0 заира ж покр. храна, намирнице. 11<0 заир-лија м покр. човек који води бригу о заири, храни. БЕЗ СДГ: ЗАЛФ залф м покр. → зарф. СДГ: ЗАМАН ТО: заман- 0 заман м → земан. ПР11<0 у-заман прил. узалуд, бадава. ПРс11<0 од-заман-де прил. одавно, одискона, од памтивека. БЕЗ СДГ: ЗАМБАК (тур. zambak) замбак м бот. покр. љиљан, бели крин. БЕЗ СДГ: ЗАМЕДИЈА замедија ж → захмедија (под захмет). СДГ: ЗАМЕТ (zahmet) ТО: замет- 0 замет м варв. незгода, тегоба, дангуба; труд, напор. 11<0 замет-ан, -а, -о који чини замет; напоран, тежак, тегобан, неугодан. 423 Шкаљић (1973) не бележи овај облик, већ ашкуна. 267 12<0 замет-љив, -а, -о → заметан. 21<12 заметљив-ост ж → заметност. 22<11 заметно прил. са заметом, тегобно, тешко. 13<0 заметн-ост ж својство онога што је заметно. СДГ: ЗАНАТ (zanaat)424 ТО: занат- 0 занат м 1. специјално усавршена израда или noправка предмета руком или простијим алатом, обрт; бављење тиме: обућарски ~, столарски ~. 2. врста посла уопште, струка, професија. 3. вештина, умешност, знање, мајсторија. Изр. дати на занат дати на учење заната, одредити занимање; испећи занат научити одлично свој пocao; од заната 1) извежбан, вешт, стручан (у послу); 2) активан у послу (као професионалац). 11<0 занат-ак, -тка м (мн. занаци, ген. занатака) дем. ← занат. 12<0 занат-лија м 1. онај који се бави неким занатом, обртник. 2. човек од струке, звања, професије.425 21<12 занатлиј-ка ж женска особа занатлија. 22<12 занатлиј-ски, -а, -о који се односи на занатлије. 23<12 занатлиј-ство с занатлијски сталеж. 13<0 занат-ник м заст. → занатлија. 24<13 занатнич-ки, -а, -о који се односи на занатнике. 25<14 занатн-ост 426 ж индив. занатска рутина, увежбаност. 14<0 занат-ски, -а, -о који се односи на занат. 26<14 занатски прил. на занатски начин, као занат, као (што се ради) у занату. 15<0 занат-ство с занати, занатска радиност. 16<0 зана-џија 427 м покр. → занатлија. 27<16 занаџиј-ски, -а, -о покр. → занатлијски. ПРс11<0 про-занат-ити, -им пф. извршити што као свој занат, своје занимање, поступити по навици. СДГ: ЗАПТ (тур. zapt) ТО: запт- 0 запт м варв. строго утврђен ред, стега, дисциплина. 11<0 запт-ија (зафтија) м покр. жандар, стражар. 21<11 заптиј-ански, -а, -о → заптијски. 22<11 заптиј-ски, -а, -о који се односи на заптије, жандарски. 12<0 запт-ити, -им импф. држати у запту, држати под стегом. ПР11<12 по-заптити, -им пф. ставити у запт све, узаптити, позатварати. ПР12<12 у-заптити, -им пф. 1. силом власти одузети, запленити. 2. ухапсити, затворити. 428 ПР21< ПР12 узапћ-еник м онај који је узапћен, ухапшеник. ПР31 < ПР22 узапћива-ње с гл. им. ← узапћивати. ПР22< ПР12 узапћ-ивати, -ујем импф. и уч. ← узаптити. БЕЗ СДГ: ЗАР (тур. zar) 424 Шкаљић (1973) наводи погрешни етимон sanat. 425 Именица занатлија је пример за то да су турски суфикси послужили и за грађење нових именица с турском основом на основу аналогије, а које као такве не постоје у турском језику: занатлија (zanaat+li) = zanaatçı и сл. 426 Непотврђеност прид. занатни; дакле, наведено је којег је степена дериват, а не од чега је. 427 тур. zanaatçı. 428 зазаптити. 268 зар м 1. вео, копрена коју жене у неким муслиманским државама и крајевима носе преко лица. 2. завеса, застор. СДГ: ЗАРАР (тур. zarar) ТО: зарар- 0 зарар м покр. губитак, штета. 21<11 зарар-ивати, -ујем импф. ← зарарити. 11<0 зарар-ити, -им пф. покр. претрпети штету, штетовати. БЕЗ СДГ: ЗАРФ (залф) (тур. zarf) зарф м покр. 1. украшена метална посудица или чашица у којој стоји филџан. 2. корице, оклоп неког предмета. БЕЗ СДГ: ЗАФТИЈА зафтија м → заптија (под запт). СДГ: ЗАХМЕТ (тур. zahmet) ТО: захмет-, захмед-429 0 захмет м покр. труд, мука; исп. замет. Изр. ~ ти је потруди се, молим те. 11<0 захмед-ија (замедија) ж покр. награда за рад. БЕЗ СДГ: ЗБАЛАЧ збалач, збаоча м заст. → балчак. БЕЗ СДГ: ЗВЕКИР (тур. zekir) звекир м метална направа на улазним вратима у облику прстена, алке, којим се куца. СДГ: ЗЕВАК (тур. zevk) ТО: зевк- 0 зевак, -вка м покр. погодне прилике, мир, уживање, благостање. 11<0 зевк-арити, -им импф. живети у зевку, уживати, доколичити, проводити се. СДГ: ЗЕВЗЕК (тур. zevzek) ТО. зевзек- 0 зевзек м глуп, туп човек, глупак, звекан. 11<0 зевзек-аст, -а, -о ограничен, тупав, ћакнут. 12<0 зевзек-ати, -ам импф. изводити којекакве будалаштине. 21<14 зевзече-ње с гл. им. ← зевзечити се. 13<0 зевзеч-ина м аугм. и пеј. ← зевзек. 14<0 зевзеч-ити се, -им се импф. натезати се (с ким, чим); правити глупости, понашати се као зевзек. СДГ: ЗЕЈТИН (тур. zeytin) 429 Вероватно изведено према незабележеној лексеми захмед. 269 ТО: зејтин, (зејтун-) 0 зејтин м мастан сок исцеђен из зрелих маслина или плодова индустријског биља (сунцокрета, лана итд.), ређе животињског порекла, уље: маслинов ~ , ланени ~ , рибљи. Изр. очи му играју као на зејтину немирне су му очи, баца поглед сад овамо сад онамо. 11<0 зејтин-аст, -а, -о = зејтињав сличан зејтину, уљу (по боји, сјају, густини и др.). 21<11 зејтинасто прил. као зејтин, као уље, слично зејтину; сладуњаво, љигаво. 12<0 зeјтин-ити, -им импф. зачињати, преливати зејтином, уљем. 13<0 зејтин-ица ж посуда у којој се држи зејтин, уљаница. 14<0 зејтињ-ав, -а, -о = зејтинаст. 15<0 зејтињ-ача м нар. лампа на зејтин. 16<0 зејтун-ли 430 прид. непром. маслинаст.431 ПР11<12 за-зеитинити, -им и за-зејтинити, -им пф. зачинити, полити зејтином, зауљити. ПР12<12 по-зејтинити, -им пф. полити зејтином, поуљити. 432 СДГ: ЗЕМАН (заман) (тур. zaman) ТО: земан- 0 земан м варв. 1. а. време. б. век, године. 2. индив. боравиште. 11<0 земан-ле прил. заст. некада. 12<0 земан-ом прил. заст. некада. БЕЗ СДГ: ЗЕМБИЛ/ЗЕМБИЉ (тур. zembil) зембил/зембиљ м торба или мрежа за ношење мање количине намирница, цегер. БЕЗ СДГ: ЗЕНГИЈА/ЗЕНЂИЈА зенгија/зенђија ж → узенгија. СДГ: ЗЕНЂИЛ (тур. zengin) ТО: зенђил- 0 зенђил, -а, -о (и непром.) заст. богат. 11<0 зенђи-лук 433 м богатство. СДГ: ЗЕРА (зехра) (тур. zerre)434 ТО: зер- 0 зера ж покр. (у прилошкој служби) сасвим мало, трунчица, мрв(иц)а. 11<0 зер-ица ж дем. ← зера. 12<0 зерич-ак, -чка м дем. ← зера, зерица. БЕЗ СДГ: ЗЕРДАВ (тур. zerdeva) зердав м зоол. покр. врста куне златице, хермелин, самур; крзно те животиње. 430 тур. zeytinli. 431 Речник САНУ бележи и зејтинли. 432 озејтинити. 433 тур. zenginlik. 434 Ово је индоевропеизам, интернационализам који смо у овом облику, највероватније, преузели из турског језика. 270 БЕЗ СДГ: ЗЕРДЕ (тур. zerde) зерде, -ета с покр. гушће варени пиринач, заслађен шећером и зачињен шафраном. БЕЗ СДГ: ЗЕРДЕЛИЈА (тур. zerdalı) зерделија ж агр. покр. а. кајсија Prunus armeniaca. б. врста ране шљиве Prunus pseudoarmeniaca. БЕЗ СДГ: ЗЕРЗЕВАТ (тур. zerzevat) зерзеват м покр. 1. поврће, зелен. 2. ђаконија, фина ствар. Изр. знати сто зерзевата435 све умети. БЕЗ СДГ: ЗЕРИН/ЗЕРИНА/ЗЕРИНКАДА (тур. zerrin; zerrin kadeh) зерин м/зерина/зеринкада ж бот. нарцис, зеленкада.436 БЕЗ СДГ: ЗЕЋАТ (тур. zekât) зећат м рлг. милостиња коју је сваки имућнији муслиман обавезан давати сваке године. БЕЗ СДГ: ЗЕЋИР (тур. zekir)437 зећир м а. нар. песн. прстен с каменом. б. четврти прст на руци на који се обично метне прстен. БЕЗ СДГ: ЗЕХ (тур. zıh) зех м покр. гајтан, ширит, врпца (од усукане свиле). БЕЗ СДГ: ЗЕХЕР (тур. zehir) зехер м покр. врста отрова. БЕЗ СДГ: ЗЕХРА зехра ж → зера. СДГ: ЗИЈАМЕТ (тур. zeamet) ТО: зијамет- 0 зијамет м ист. велико имање, спахилук. 11<0 зијамет-лија м онај који поседује зијамет. СДГ: ЗИЈАН (тур. ziyan) 435Овај израз је пример фразеолошке јединице која у себи садржи застарео турцизам као компоненту израза у српском језику. Фразеологизми који садрже овакве лексеме су неретко и сами застарели и припадају категорији такозваних фразеолошких архаизама. 436 Зеленкада је пример како је овај турцизам персијског порекла изменио свој облик путем пучке етимологије, удаљио се од етимона zerrin, тако да се њен први део тумачи као наш придев зелен, а други део као скраћени облик од кадифица. У народним говорима забележени су и следећи облици: зерамкаде, зерекада, зулумкада (Петровић 2001: 76). 437 Шкаљић (1973) наводи ову етимологију, нема потврде у турском речнику. 271 ТО: зијан- 0 зијан м заст. штета. 11<0 зијан-ити, -им импф. бити на губитку, губити, штетовати. СДГ: ЗИЈАНЋЕР (тур. ziyankâr) ТО: зијанћер- 0 зијанћер438 м покр. штеточина. 11<0 зијанћер-ски, -а, -о који се односи на зијанћере. БЕЗ СДГ: ЗИЈАФЕТ (тур. ziyafet) зијафет ж заст. покр. гозба, част. СДГ: ЗИЛЕ (тур. zil) ТО: зил- 0 зиле ж мн. заст. пар металних округлих плочица које звече ударањем једне о другу а употребљавају се као музички инструмен(а)т. 11<0 зил-џија м занатлија који израђује зиле и друге предмете од бронзе. БЕЗ СДГ: ЗИНДАН (тур, zindan) зиндан м заст. тамница. СДГ: ЗИРАТ (тур. ziraat) ТО: зират- 0 зират м покр. обрадива земља. 11<0 зират-ан, -тна, -тно обрадив (о земљи). 12<0 зират-ити, -им импф. обрађивати (земљу). 439 21<11 зиратн-ост ж особина онога што је зиратно. СДГ: ЗИФТ (тур. zift) ТО: зифт- 0 зифт м 1. никотински талог који настаје при пушењу. 2. → катран: црн(о) као ~. ПРс11<0 на-зифт-ати, -ам пф. необ. обојити зифтом; натопити, напунити зифтом. СДГ: ЗОБУН (тур. zıbın) ТО: зобун- 0 зобун м = зубун заст. врста капута, део мушке и женске горње одеће од сукна разне дужине, с кратким рукавима или без рукава. 438 У питању је творбена морфема персијског порекла којом се у турском углавном граде квалитативни придеви: ziyankâr перс. који наноси штету, који је склон да наноси штету, штети (о човеку, животињи); azimkâr ар. + перс. заст. одлучан, решен. cefakâr ар. + перс. 1. окрутан, немилосрдан; мучилачки. 2. нар. који трпи муку, мучење. cilvekâr перс. заст. кокетан. cüretkâr ар. + перс. 1. храбар, смео, одважан. 2. непромишљен, лакомислен. 439 обзиратити. 272 11<0 зобун-ац, -нца м → зобун. 12<0 зобун-ић м дем. ← зобун. 13<0 зобун-че, -ета с дем. ← зобун. 14<0 зобун-чић м дем. ← зобун. СДГ: ЗОР (тур. zor) ТО: зор- 0 зор м 1. снага, сила, моћ. 2. притисак; насиље. 3. невоља, тешкоћа. 4. напор, труд. 5. нар. (у атриб. служби) леп, диван, красан: зор делија, зор цура. 11<0 зор-ан, -рна, -рно силан, силовит, жесток; угледан. 12<0 зор-ли 1. прид. непром. → зоран. 2. прил. → зорно. 21<11 зор-но прил. 1. силно, јако, снажно. 2. очигледно, да се види, видно. 22<11 зорн-ост ж очигледност; јасноћа. ПР11<0 на-зор прил. на силу, силом, с муком. СДГ: ЗОРТ (тур. zort) ТО: зорт- 0 зорт м страх, зебња. 11<0 зорт-аћ м плашљивац. 12<0 зорт-ити се, -им се импф. покр. плашити се. 13<0 зорт-љаш 440 м плашљивац. 14<0 зорт-љашица ж плашљивица. ПР11<12 при-зортити, -им пф. 1. (кога) учинити да ко осети зорт, страх, довести кога у тежак положај, у шкрипац, притиснути. 2, наћи се у тешком, опасном положају. БЕЗ СДГ: ЗОФА зофа ж → софа. СДГ: ЗУБУН (тур. zıbın) ТО: зубун- 0 зубун м = зобун. 11<0 зубун-ић м дем. ← зубун. 12<0 зубун-че с дем. ← зубун. 13<0 зубун-чина ж аугм. и пеј. ← зубун. 14<0 зубун-чић м дем. ← зубун. БЕЗ СДГ: ЗУЂУР (тур. züğürt) зуђур прид. непром. покр. који нема новаца, сиромашан, бедан. БЕЗ СДГ: ЗУЛОВИ зулови, -ова м мн. покр. → золуфи. СДГ: ЗУЛУМ (тур. zulüm) 440 Клајн не бележи овај творбени формант: зорт-љаш, зорт-љашица. Сегментирали смо на овај начин, иако се вероватно ради о међустепену у деривацији. Претпостављамо да је овако образовање настало од незабележеног придева зортли. 273 ТО: зулум- 0 зулум м насиље; безакоње; неправда. 11<0 зулум-ац, -мца м покр. → зулумћар. 12<0 зулум-џија м → зулумћар. СДГ: ЗУЛУМЋАР (од тур. zulüm и суфикса перс. порекла -kâr, који чини) ТО: зулумћар- 0 зулумћар м онај који чини зулум, насилник. 21<11 зулумћаре-ње с гл. им. ← зулумћарити. 11<0 зулумћар-ити, -им импф. чинити зулум, насиље, тиранисати. 12<0 зулумћар-лук м → зулумћарство. 13<0 зулумћар-ски, -а, -о који се односи на зулумћаре. 14<0 зулумћар-ство с чињење зулума, насиље, тиранство, тлачење, угњетавање. БЕЗ СДГ: ЗУЛУФИ/ЗОЛУФИ (тур. zülüf) зулуфи, зулуфа/золуфи, зулуфа м мн. залисци косе, пружени низ лице покрај ува; исп. зулови, солуфи. СДГ: ЗУМБА (тур. zımba) ТО: зумб- 0 зумба ж 1. а. справа за поништавање марака; метална справа за бушење рупица у кожи. б. справа којом се удара сухи жиг. 2. реч без значења у певању. 11<0 зумб-арица ж песма у којој се понавља реч „зумба”. 12<0 зумб-ати, -ам импф. бушити зумбом или чим другим. 441 СДГ: ЗУМБУЛ (сумбул) (тур. sümbül) ТО: зумбул- 0 зумбул м бот. врста украсне биљке из пор. љилана Нуасinthus orientalis. 11<0 зумбул-ни, -а, -о који се односи на зумбул. СДГ: ЗУРЛА (тур. zurna) ТО: зурл- 0 зурла ж (обично у мн.) = зурна врста народног дувачког инструмента с јаким звуком. 11<0 зурл-ати, -aм импф. свирати у зурлу. 12<0 зурл-аџија 442 м → зурлаш. 13<0 зурл-аш м онај који свира у зурлу, зурлаџија. БЕЗ СДГ: ЗУРНА зурна ж = зурла. СЛОВО И СДГ: ИБРЕТ (тур. ibret) 441 назумбати. 442 тур. zurnacı. 274 ТО: ибрет-, ибрећ- 0 ибрет м покр. 1. чудовиште, чудо. 2. морална и физичка ругоба, наказа, особа за поругу. Изр. узимати ~ (с ким) чудити се (коме); бити презрен и служити за поругу. 11<0 ибрет-ан, -тна, -тно ружан; наказан, чудовишан. 12<0 ибрет-ити се, -им се импф. а. чудити се, изненађивати се. б. угледати се на кога. в. изругивати се (с ким). 21<12 ибреће-ње с гл. им. ← ибретити се. СДГ: ИБРИК (имбрик) (тур. ibrik) ТО: ибрич- 0 ибрик м а. бакарни суд с уским грлом, дршком и поклопцем сличан врчу. б. џезва за кафу. 11<0 ибрич-ић м дем. ← ибрик. СДГ: ИБРИШИМ (тур. ibrişim) ТО: ибришим- 0 ибришим м свилен конац. 11<0 ибришим-ка ж бот. врста каранфила. БЕЗ СДГ: ИГДА (тур. iğde) игда ж бот. дрво слично маслини, дафина Elae agnus angustifolia. БЕЗ СДГ: ИГРМИЛУК443 (тур. yirmilik) игрмилук м покр. врста турског дуката. БЕЗ СДГ: ИЂИРОТ (тур. eğir otu) иђирот м бот. лековита биљка ароматичног листа из пор. козлаца Acorus calamus. БЕЗ СДГ: ИЂИТ444 (тур. yiğit) иђит м покр. онај који измиче борби, кукавица. ИЗМЕТ (хизмет) (тур. hizmet) измет м заст. служба, послуживање. СДГ: ИЗМЕЋАР (тур. hizmetkâr) ТО: измећ- 0 измећар (хизмећар) м а. слуга, помоћник. б. пеј. подлац, улизица. 21<11 измећаре-ње с гл. им. ← измећарити. 11<0 измећар-ити, -им импф. служити коме, код кога; бити коме слуга. 12<0 измећар-ица ж = измећарка служавка, слушкиња. 13<0 измећар-ка (хизмећарка) ж = измећарица. 443 грмилук, јигрмилук, јермилук. 444 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Речник МС даје погрешну дефиницију. Речник САНУ је дефинише на следећи начин: а. неустрашив човек, делија, јунак. б. својеглав, пргав, напрасит човек. 275 14<0 измећар-ство с = служба, посао измећара. БЕЗ СДГ: ИЗУМ изум м → изун. СДГ: ИЗУН (изум) (тур. izin) ТО: изун- 0 изун (изум) м заст. допуштење, одобрење, привола, пристанак; исп. изум. С11<0 изун-тескера ж писмено допуштење, одобрење; исп. тескера. БЕЗ СДГ: ИКИНДИЈА (тур. ikindi) икиндија ж = ићиндија а. трећа муслиманска молитва која се клања између поднева и залаза Сунца. б. време кад се та молитва врши. БЕЗ СДГ: ИКСАН (тур. insan) иксан м → инсан. БЕЗ СДГ: ИЛАЧ/ИЛАЏ (тур. ilaç) илач/илаџ м заст. лек. БЕЗ СДГ: ИЛИК/ИЛИКА (тур. ilik) илик м/илика ж покр. а. сребрно или коситрено, калајно дугме. б. рупица или петља за закопчавање. СДГ: ИЛИЏА (тур. ılıca) ТО: илиџ- 0 илиџа ж топлице, бања; купатило. 11<0 илиџ-ар м 1. власник илиџе; намештеник у илиџи. 2. учитељ пливања. 21<11 илиџар-ев, -а, -о који припада илиџару. 22<11 илиџар-ов, -а, -о који припада илиџару. СДГ: ИМАМ (тур. imam) ТО: имам- 0 имам м 1. муслимански свештеник. 2. горњи део чибука који се држи у устима кад се пуши. 11<0 имам-ов, -а, -о који припада имаму. БЕЗ СДГ: ИМАН (тур. iman) иман м вера, закон. БЕЗ СДГ: ИМБРИК имбрик м → ибрик. СДГ: ИНАТ (тур. inat) 276 ТО: инат-, инад- 0 инат м намерно, изазивачко поступање против чије воље, пркос; свађа, завада. 11<0 инат-ити се, -им се импф. 1. спроводити инат, пркосити, каприцирати се. 2. свађати се, препирати се. 12<0 инат-љив, -а, -о склон инату, пркосан. 21<11 инаће-ње с гл. им. ← инатити се. 22<11 ина-џија 445 м човек који се воли инатити, свадљивац, кавгаџија. 31<22 инаџиј-ка ж она која је инаџија. 32<22 инаџиј-ски, -а, -о који се односи на инаџије. ПРс11<0 за-инад-ити се, им се пф. → заинатити се. ПР11<11 за-инатити (се), -им (се) пф. 1. почети радити упркос, за инат; испољити инат, бити тврдоглав, устврдоглавити се. 2. уз повр. посвађати се. ПРс12<0 из-инад-ити се, -им се пф. до воље се наинадити. ПР12<11 над-инатити, -им пф. инатом надвладати. ПР21< ПР12 надинаћ-ивати, -ујем импф. и уч ← надинатити. ПРс13<0 по-инад-ити се, -им се пф. ступити с ким у инат, у свађу, посвадити се. ПР13<11 по-инатити се, -им се пф. ступити с ким у инат, у свађу, посвадити се. 446 БЕЗ СДГ: ИНДАТ (тур. imdad) индат м заст. помоћне чете; помоћ уопште, нарочито ратна. БЕЗ СДГ: ИНДИ (тур. indi)447 инди везн. покр. дакле. БЕЗ СДГ: ИНСАН (иксан, исан) (тур. insan) инсан м покр. човек, чељаде, људски створ. СДГ: ИНТАЧИТИ (према тур. intak etmek) ТО: интачити 0 интачити (се), -им се импф. упорно и стално говорити исто, инатити се. ПР11<0 за-интачити, -им пф. I. почети чинити или говорити све једно те исто, заокупити, заопуцати. II. ~ се заинатити се.448 СДГ: ИНЋАР (тур. inkâr) ТО: инћар- 0 инћар м покр. 1. порицање, одрицање. 2. онај који инћари. Изр. ударити у ~ порицати, одрицати. 21<11 инћаре-ње с гл. им. ← инћарити. 11<0 инћар-ити, -им импф. покр. одрицати, порицати. 449 БЕЗ СДГ: ИНЏИЈЕЛ/ИНЏИЛ (тур. incil) 445 тур. inatçı. 446 отхинатити. 447 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 448 изинтачити, обинтачити. 449 заинћарити, нинћарити. 277 инџијел/инџил м рлг. света књига у муслимана, Коран. БЕЗ СДГ: ИНЏИРИЦА450 (према тур. incir, смоква) инџирица ж покр. врста крушке. БЕЗ СДГ: ИРАД (тур. irad) ирад м покр. непокретно имање, доходак од имања. БЕЗ СДГ: ИРАМ/ИРАМА451 (тур. ihram) ирам м/ирама ж покр. врста ћилима. БЕЗ СДГ: ИСАН (тур. insan) исан м → инсан. БЕЗ СДГ: ИСЕ исе, -ета с заст. → хисе. БЕЗ СДГ: ИСИОТ (тур. ısıot) исиот м бот. назив за нeке тропске биљке из пор. Zingiberaceae (Curcuma zedoaria i Zingiber officinale) и за зачин који се добива из тих биљака. СДГ: ИСЛАМ (тур. islam) ТО: ислам- 0 ислам м вера у коју је у 7. ст. у Арабији основао проповедник Мухамед, муслиманска вера, мухамеданство. 11<0 ислам-ац, -ца м необ. припадник исламске, муслиманске странке. 12<0 ислам-изам 452 , -зма м → покрет који тежи потпуној исламизацији друштва; исп. ислам. 13<0 исламиз-ација м исламизирање, превођење у ислам. 21<13 исламиз-ирати, -ам пф. привести исламској вери, учинити муслиманом. 14<0 ислам-изовати, -ујем пф. и импф. превести, преводити у исламску веру, у муслиманство. 15<0 ислам-ист(а) 453 м онај који се бави исламистиком. 16<0 ислам-истика ж наука која проучава ислам и(ли) исламски свет (историју, језик, културу исламских народа).454 17<0 ислам-ица ж необ. арапско писмо. 450 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973) и она није означена као турцизам у Речнику МС. Шкаљић (1973) бележи лексему инџир смоква. 451 Шкаљић (1973) бележи облик ихрам. 452 Термин исламизам је почео да добија своје данашње значење у француским академским круговима између касних седамдесетих и осамдесетих година прошлога века. Из француског је овај термин преузет у енглески језик средином осамдесетих година двадесетог века, а последњих година у академским круговима у великој мери је заменио термин исламски фундаментализам (исп. Историја ислама 2002: 600, 603, 724). 453 Лексеме исламист и исламистика не бележе Речник МС и РСЈ. Преузете су из Клајн- Шипка (2006). 454 Исламистика би се могла тумачити да је изведена суфиксом -ика од именице исламист(а). Одлучили смо се да га наведемо као посебан суфикс (исп. Клајн 2003: 240). 278 18<0 ислам-ски, -а, -о који се односи на ислам, муслимански, мухамедански. ПР11<12 пан-исламизам, -зма м покрет за уједињење свих муслиманских народа и држава у складу с начелима Курана. ПР12<15 пан-исламист(а) 455 ж присталица, заговорник панисламизма. ПР13<17 пан-исламски, -а, -о који се односи на панисламизам, панисламство и панисламисте. ПРс11<0 пан-ислам-ство с → панисламизам. 456 ПР14<17 про-исламски, -а, -о који је присталица Ислама, који брани и заступа интересе исламских држава. 457 БЕЗ СДГ: ИСПАТ (тур. ispat) испат м покр. доказ; сведок. БЕЗ СДГ: ИСТИФАН (тур. istifan) истифан м покр. женски накит на глави. БЕЗ СДГ: ИЋИНДИЈА ићиндија ж = икиндија. БЕЗ СДГ: ИЋИТУГЛИЈА (тур. iki tuğlu) ићитуглија м ист. паша са два туга (одликовања). БЕЗ СДГ: ИХРАМ (тур. ihram) ихрам м покр. бели огртач муслиманских хаџија. БЕЗ СДГ: ИХТИЈАР (тур. ihtiyar) ихтијар м покр. старац. БЕЗ СДГ: ИЧ (тур. hiç )458 ич прил. покр. ништа. БЕЗ СДГ: ИЧАГА (тур. iç ağası) ичага м ист. високи службеник на турском двору, дворски маршал. БЕЗ СДГ: ИЧОГЛАН (тур. içoğlan) ичоглан м заст. дворанин, паж. БЕЗ СДГ: ИШАРЕТ (тур. işaret) ишарет м миг, слутња. 455 Лексеме пансламист, панисламски, панисламство не бележе Речник МС и РСЈ. Преузете су из Клајн-Шипка (2006). 456 панисламист, панисламски, панисламство. 457 Овај придев не бележе постојећи речници српскога језика. Сматрали смо да га треба регистровати, с обзиром на то да је у последње време због актуелних друштвено-политичких дешавања често у употреби. 458 Шкаљић (1973) бележи само хич. 279 БЕЗ СДГ: ИШТАЛ (тур. iştah) иштал м заст. тек, апетит. СЛОВО Ј БЕЗ СДГ: ЈА459 (јах) (тур. ya) ја 1. покр. речца за потврђивање (у одговору изриче слагање, сагласност, пристанак на што) јест, да. 2. раставни везник: или … или. 3. узвик у чуђењу или дивљењу. СДГ: ЈАБАНА (тур. yaban) ТО: јабан- 0 јабана ж покр. 1. туђа земља, туђи крај, туђина. 2. ж и м а. туђинац, странац. б. (зб.) туђи људи, туђи свет. Изр. говорити на јабану говорити свашта без смисла. 11<0 јабан-ац, -нца м странац, туђинац. 12<0 јабан-лија м = јабанџија; → јабанац. 13<0 јабан-ски, -а, -о који се односи на јабану и јабанце, туђински. 14<0 јабан-џија 460 м = јабанлија. СДГ: ЈАВАШ (тур. yavaş)461 ТО: јаваш- 0 јаваш прил. покр. полако, лакше, без журбе; немарно. 11<0 јаваш-ати, -ам пф. попустити, ослабити. 12<0 јаваш-ити, -им пф. попустити, ослабити. 462 13<0 јаваш-лија м онај који ради јаваш, лен, немаран човек. 21<13 јавашлиј-ски, -а, -о који се односи на јавашлије. 31<21 јавашлијски прил. као јавашлија, лењо, немарно. 14<0 јаваш-лук 463 м лењост, немар, неуредност (у послу). 15<0 јаваш-нути, -нем пф. постати лењ, немаран. 464 СДГ: ЈАГЛА (тур. yağlı) ТО: јагл- 0 јагла465 ж покр. цицвара. 459 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. У турском језику ово је речца следећих значења: ya2 перс. речца 1. потврдна: за исказивање потврдног одговора на постављено питање: да, ја, јесте: Annemi cağırayım mı? Ya çağır. Да позовем мајку? Да, позови је. 2. за изражавање чуђења, збуњености: па, та: Ya bu adam kim? Па ко је овај човек? 3. упитна: шта ако …? Yetişirim diyorsun, ya yetişemezsen?Кажеш да стижем, шта ако не стигнем? 4. јасно, наравно: Biz de gelelim mi? -Gelin ya. Да пођемо и ми? Пођите, наравно. 5. за потврђивање исказа: истина, свакако. 6. за појачавање тврдње, за изражавање чуђења: Yediydin ya. Јео си забога. 460 тур. yabancı. 461 РСЈ бележи само јавашлук. 462 ојавашити. 463 тур. yavaşlık. 464 зјавашати. 465 С обзиром на то да Речник МС бележи глагол разјаглити, успоставили смо гнездо чији је стожер лексема јагла. Њена дефиниција и етимон преузети су из Шкаљића (1973). 280 ПРс11<0 раз-јагл-ити, -им свр. покр. I. (ватру) добро наложити, распалити, подстаћи. II. ~ се 1. узети маха, распалити се, распламтети се. 2. натопити се, омекшати (као јагла, цицвара). СДГ: ЈАГЛУК (тур. yağlık) ТО: јаглук- 0 јаглук м рубац, марама. 11<0 јаглуч-ић м дем. ← јаглук. СДГ: ЈАГМА (тур. yağma) ТО: јагм- 0 јагма ж живо настојање око чега, тежња да се до чега дође први или међу првима, отимање или грабљење око чега. 11<0 јагм-ити, -им импф. I. 1. отимати, грабити. 2. журити се, хрлити. II. ~ се (око чега, за чим) отимати се да се што уграби или постигне, настојати око чега. 21<11 јагмље-ње с гл. им. ← јагмити (се). ПР11<11 по-јагмити, -им пф. I. у јагми ухватити, разграбити. II. ~ се (за чим) навалити на што да се брзо све поузима, разграби. ПР12<11 раз-јагмити, -им пф. поузимати као јагму, разграбити, разнети. ПР13<11 у-јагмити, -им пф. 1. уграбити, зграбити; отети. 2. стићи што пре. 466 СДГ: ЈАГРЗ (тур. yağız) ТО: јагрз- 0 јагрз м коњ светлосмеђе боје. 11<0 јагрз-аст, -а, -о који је боје као јагрз. 12<0 јагрз-ли прид. непром. → јагрзаст. СДГ: ЈАЗИЈА (азија) (тур. yazı) ТО: јазиј- 0 јазија ж покр. писмо, оно што је написано на нечем. 11<0 јази-џија 467 м покр. писар. БЕЗ СДГ: ЈАЗУК (тур. yazık) јазук м 1. штета, шкода. 2. (у служби узвика) на срамоту, на штету. БЕЗ СДГ: ЈАКИЈА (тур. yakı) јакија ж покр. мелем од сапуна, ракије и јаја за лечење рана на леђима коња. БЕЗ СДГ: ЈАКРЕП јакреп м нар. → акреп. БЕЗ СДГ: ЈАКУТ (тур. yakut) јакут м покр. рубин. 466 зајагмити, најагмити. 467 тур. yazıcı. 281 БЕЗ СДГ: ЈАЛ (тур. yal)468 јал м покр. невоља, несрећа. БЕЗ СДГ: ЈАЛАК јалак, -ака и -лка м покр. → јарак2. СДГ: ЈАЛА(Х) (тур. yallah) ТО: јалах- 0 јала(х) узв. покр. дед(ер), хајде. 11<0 јалак-ати, -ам и -ачем импф. викати јала(х). 21<11 јалак-нути, -кнем пф. ← повикати јала(х). СДГ: ЈАЛИЈА (тур. yalı) ТО: јалиј- 0 јалија ж покр. обала; празан простор, ледина. 11<0 јалиј-аш м покр. беспосличар, скитница, неодгојен дечак. БЕЗ СДГ: ЈАЛМАН (тур. yalman) јалман м заст. кундак на пушци. БЕЗ СДГ: ЈАМАК (тур. yamak) јамак м ист. 1. барјактарев заменик. 2. регрут у јаничара. 3. помоћник мајстора, калфа. БЕЗ СДГ: ЈАНДАЛ/ЈАНДАН (тур. yandan) јандал/јандан прил. покр. а. на страни, по страни, са стране, одвојено. б. на страну. БЕЗ СДГ: ЈАНИЈА (тур. yahni) јанија ж покр. врста јела од меса с различном зелени. БЕЗ СДГ: ЈАНИЧАР јаничар м → јањичар. СДГ: ЈАНКЕСА (тур. yan kesesi) ТО: јанкес- 0 јанкеса покр. ж кожна торба која се носи са стране, преко рамена и груди. 11<0 јанкес-еџија м џепокрадица, џепарош, крадљивац, лопов. БЕЗ СДГ: ЈАНЏИК (тур. yancık) јанџик м покр. кожна торба која виси о рамену. СДГ: ЈАЊИЧАР (јаничар, јеничар) (тур. yeniçeri) 468 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Наведену етимологију даје Носић (2005). 282 ТО: јањичар- 0 јањичар м ист. војник регуларне турске војске, пешадије, која је састављена од заробљених и потурчених младића. 11<0 јањичар-ев, -а, -о који припада јањичару. 12<0 јањичар-ов, -а, -о који припада јањичару. 13<0 јањичар-ски, -а, -о који се односи на јањичаре. СДГ: ЈАПИЈА (тур. yapı) ТО: јапиј- 0 јапија ж покр. грађевинско дрво, дрвена грађа. 11<0 јапи-чар м покр. човек који означује дрвеће погодно за грађевински материјал; исп. јапија.469 БЕЗ СДГ: ЈАПРАК (тур. yaprak) јапрак м покр. а. лист; лист од винове лозе. б. врста јела (млевено месо у листу винове лозе). БЕЗ СДГ: ЈАПУНЏЕ (тур. yapınca, yapunca) јапунџе, -ета с покр. врста кабанице, огртач. Изр. послије кише ~ (не треба) касно је после свршеног чина предузимати мере да се оно што се догодило спречи. БЕЗ СДГ: ЈАР јар м заст. → ахар. БЕЗ СДГ: ЈАРАК1 (тур. yarak) јарак м покр. оружје. БЕЗ СДГ: ЈАРАК2 (тур. arık) 470 јарак, -рка м 1. дугачак прокоп, ров, ископан у земљи за одвођење воде. 2. војн. ров у првој борбеној линији за заштиту војницима при пуцању на непријатеља; исп. јалак. СДГ: ЈАРАМАЗ (тур. yaramaz) ТО: јарамаз- 0 јарамаз м заст. зликовац, неваљалац. 11<0 јарамаз-лук м злочинство. СДГ: ЈАРАН (тур. yâran) ТО: јаран- 0 јаран м 1. друг, пријатељ. 2. драган. 11<0 јаран-ик м → јаран (1). 21<11 јараник-а ж → јараница. 469 Клајн (2003) не потврђује овај творбени формант. 470 Шкаљић (1973) наводи погрешну етимологију ark, а Речник МС не означава ову реч као турцизам. 283 12<0 јаран-ити, -им импф. покр. I. пријатељевати, друговати, дружити се; миловати се, волети се. II. ~ се јаранити. 13<0 јаран-ица ж 1. другарица, пријатељица. 2. драгана. 14<0 јаран-ство с другарство, пријатељство. 22<12 јарање-ње с гл. им. ← јаранити (се). ПР11<12 с-јаранити се, -им се пф. ступити у блиску везу, постати јаран с неким, спријатељити се. ПР12<12 у-јаранити се, -им се пф. постати јаран, пријатељ с ким, спријатељити се. СДГ: ЈАРАЧИТИ (тур. yaraklamak?) 471 ТО: јарачити 0 јарачити, -им импф. покр. вежбати, припремати коње за трку. ПР11<0 у-јарачити, -им пф. I. увежбати, припремити коња за трку. II. ~ се постати ћудљив, тврдоглав, узјогунити се, уарумити се (о коњу). СДГ: ЈАРМА472 (тур. yarma) ТО: јарм- 0 јарма ж крупно млевено брашно које се даје стоци, прекрупа. 11<0 јарм-ити, -им импф. 1. хранити јармом. 2. млети јарму, дробити, ситнити, сецкати. ПР11<11 на-јармити, -им пф. нахранити јармом, прекрупом. ПР12<11 у-јармити, -им пф. начинити јарму, прекрупу. ПР31<ПР21 ујармљива-ње с гл. им. ← ујармљивати. ПР21<ПР12 ујармљ-ивати, -ујем импф. и уч. ← ујармити. СДГ: ЈАРУГА473 (тур. yarık) ТО: јаруг- 0 јаруга ж (дат. јарузи; ген. мн. јаруга) 1. дубоко, уско и дугачко удубљење са стрмим странама на површини земље, провалија, увала. 2. покр. јарак којим вода протиче, јаз. 11<0 јаруг-аст, -а, -о = јаружаст који је пун јаруга, који је као јаруга. 12<0 јаружа-ло 474 с = јаружило машина за чишћење лука, канала и река од муља и наноса, багер; брод уређен за такво чишћење. 13<0 јаруж-ар м јаружало. 14<0 јаруж-ара ж аугм. и пеј. ← јаруга. 15<0 јаруж-аст, -а, -о = јаругаст. 21<17 јаружи-ло с = јаружало. 16<0 јаруж-ина ж аугм. и пеј. ← јаруга. 17<0 јаруж-ити,-им импф. чистити јаружилом, вадити муљ, багеровати; копати јарак ради отицања воде. 18<0 јаруж-ица ж дем. ← јаруга. СДГ: ЈАСАК (тур. yasak) ТО: јасак- 471 Овај етимон наводи Шкаљић (1973). Међутим, овај глагол не бележе консултовани речници турскога језика. 472 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 473 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 474 Ова именица је настала преко незабележеног глагола јаружати. 284 0 јасак, -ска м заст. забрана. 11<0 јасак-чија 475 м заст. чувар, заштитник, пратилац, телохранитељ. СДГ: ЈАСМИН476 (тур. yasemin) ТО: јасмин- 0 јасмин м бот. украсна биљка из породице маслина с белим мирисним цветићима, скупљеним у ктице или гроздове Jasminum officinale. 11<0 јасмин-ов, -а, -о који припада јасмину, који је од дрвета јасмина: ~ цвет, ~ чибук. СДГ: ЈАСТУК (тур. yastık) ТО: јастук- 0 јастук м 1. а. четвороугласта платнена кеса напуњена перјем (вуном, длаком и сл.) са навлаком, на коју се наслања глава при спавању, узглавник. б. оно што служи као јастук за наслањање руку, за седење, за прибадање игала, за украс и сл. 2. оно што је налик на јастук, што подсећа на јастук. 3. покр. јастучак (3). 4. дрво које стоји по осовини (на колима). 11<0 јастуч-ак, -чка м = јастучац 1. дем. ← јастук; исп. јастучић. 2. јагодица на вршцима прстију. 3. заст. врста друштвене игре, плеса, кола. 12<0 јастуч-аст, -а, -о који је као јастук. 14<0 јастуч-ац, -чца м = јастучак. 15<0 јастуч-е, -ета с дем. ← јастук. 16<0 јастуч-ић м 1. дем. ← јастук. 2. оно што је налик на јастучић. 3. мн. заст. јастучак (5). 17<0 јастуч-је с индив. зб. им. ← јастук. 18<0 јастуч-ни, -а, -о који припада јастуку, који се односи на јастук: ~ навлака. 19<0 јастуч-ница ж јастучна навлака. БЕЗ СДГ: ЈАТАГАН (тур. yatağan) јатаган м дуг савијен и оштар нож са великим дршком на два уха, који се носио за појасом. Изр. говорити на јатагану осорно, оштро говорити. СДГ: ЈАТАК (тур. yatak) ТО: јатак- 0 јатак м 1. онај који скрива људе прогоњене од власти, односи им храну и обавештава их о опасности. 2. заст. јатаковање. 21<11 јатакова-ње с гл. им. ← јатаковати. 11<0 јатак-овати, -ујем импф. 1. бити јатак. 2. бити у дослуху с ким. 12<0 јатач-ки, -а, -о који припада јатацима, који се односи на јатаке: ~ обичај. 13<0 јаташ-тво с јатаковање. БЕЗ СДГ: ЈАУКЛИЈА (тур. yavuklu) јауклија ж заст. вереница, заручница, драга. БЕЗ СДГ: ЈАФТА (тур. yafta) јафта ж покр. део. БЕЗ СДГ: ЈАХ 475 тур. yasakçı. 476 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 285 јах узв. покр. → ја. БЕЗ СДГ: ЈАХУДИЈА (тур. Yahudi) Јахудија м Жидов. СДГ: ЈАЦИЈА (тур. yatsı) ТО: јациј- 0 јација ж пета или последња дневна молитва муслимана. 11<0 јациј-ски, -а, -о који се односи на јацију. БЕЗ СДГ: ЈАЧЕРМА јачерма ж → јечерма. СДГ: ЈАШИК ТО: јашик- 0 јашик м → ашик. 11<0 јашик-овати, -ујем импф. покр. → ашиковати. БЕЗ СДГ: ЈАШМАК (тур. yaşmak) јашмак м покр. марама, вео којим су муслиманке покривале главу и лице, женска повезача. БЕЗ СДГ: ЈЕГЕ (тур. eğe) јеге, -ета с покр. турпија. БЕЗ СДГ: ЈЕГИЈЕ477 јегије, јегија ж мн. покр. → егије. БЕЗ СДГ: ЈЕГЛЕН jеглен м → eглен. БЕЗ СДГ: ЈЕДЕК (тур. yedek) једек м покр. 1. конопац, уже. 2. нар. песн. коњ у поводу, парадни коњ. 3. скуп предмета намењених за какву сврху, прибор (обично за јело); једик.478 БЕЗ СДГ: ЈЕДИК479 једик м → једек (3). БЕЗ СДГ: ЈЕЗАН језан м → езан. 477 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 478 У Речнику МС треће значење лексеме једек упућено је на једик. 479 Шкаљић (1973) не бележи ову лексему. 286 БЕЗ СДГ: ЈЕКСИК (тур. eksik) јексик прил. покр. нетачно, криво. СДГ: ЈЕЛЕК (тур. yelek) ТО: јелек- 0 јелек м тур. 1. у мушкој и женској народној ношњи: прслук од чохе, сукна, сомота, свиле украшен везом, гајтанима и сл. 2. у народној ношњи: бела вунена хаљина без рукава. 11<0 јелеч-е, -ета с дем. ← јелек. 12<0 јелеч-ић м дем. ← јелек. БЕЗ СДГ: ЈЕМЕК (тур. yemek) јемек м покр. а. јело, храна. б. обед, гозба. БЕЗ СДГ: ЈЕМЕЛИЈЕ јемелије ж мн. → јеменије (под јемен). СДГ: ЈЕМЕНИЈА480 (тур. yemeni) ТО: јемен- 0 Јемен м држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији.481 11<0 јемен-ија ж (по имену земље Јемен) рубац, марама од танке шарене тканине којон муслиманке повезују главу. 12<0 јемен-ије (јемелије, јеменлије) ж мн. врста плитке обуће попут папуча у боји (јеменске израде). 21<11 јемениј-ице ж мн. дем ← јеменије. БЕЗ СДГ: ЈЕМЕНЛИЈЕ јеменлије ж мн. → јеменије (под јемен). БЕЗ СДГ: ЈЕМИН (тур. yemin) јемин м покр. присега, заклетва. СДГ: ЈЕМИН (емин) (тур. emin) ТО: јемин- 0 јемин м ист. управник, надзорник. Изр. замислио се као јемин о марту много се замислио (јер су се јемини обично у марту мењали). 11<0 јемин-лук м подручје, низ села под јеминовом влашћу. 12<0 јемин-овац, -вца м јеминов човек. 13<0 јемин-ски, -а, -о који припада јеминима. 480 Лексеме јеменија и јеменије су дате у Речнику МС као хомоними. Има оправдања за овакав поступак, јер су им значења таква да се могу међусобно довести у асоцијативну везу. Имао би оправдања и поступак какав смо ми применили, тј. обједињавање у једно гнездо, с обзиром на то да им је иста турска етимологија: yemeni ар. 1. јеменија, платнена марама за повезивање главе. 2. заст. врста лаких, плитких ципела. 481 Уведено према јеменија. 287 БЕЗ СДГ: ЈЕНГИЈА јенгија ж → јенђија. СДГ ЈЕНДЕК (ендек, хендек) (тур. hendek) ТО: јендеч- 0 јендек м покр. јарак, ров. 11<0 јендеч-ина м аугм. и пеј. ← јендек. 12<0 јендеч-ић м дем. ← јендек. СДГ: ЈЕНЂА (тур. yenge) ТО: јенђ- 0 јенђа ж нар. жена која у сватовима иде по младу и води је, деверуша, сватица. 11<0 јенђ-ија (јенгија) ж → јенђа. 21<11 јенђиј-ица ж дем. ← јенђија. 22<11 јенђи-лук м част или служба јенђије. С11<11 јенђи-була ж → јенђа. БЕЗ СДГ: ЈЕНИЧАР јеничар м → јањичар. БЕЗ СДГ: ЈЕРБАСМА јербасма ж → јерибасма. БЕЗ СДГ: ЈЕРИБАСМА (јербасма) (тур. yere basmaz) јерибасма ж агр. покр. врста сочне крупне крушке, бљузгача, водењача. БЕЗ СДГ: ЈЕРИШТЕ (тур. erişte) јериште с покр. домаћи резанци, танки и дугачки, од којих се прави пилав. БЕЗ СДГ: ЈЕРЛИЈА (тур. yerli) јерлија м покр. назив за Турчина који се од давнина населио у неком нашем крају. БЕЗ СДГ: ЈЕСАП јесап м → хесап. БЕЗ СДГ: ЈЕСАУЛ (тур. yesaul)482 јесаул м ист. туркменистански официрски чин у некадашњим козачким војним јединицама, капетан. БЕЗ СДГ: ЈЕСИР (тур. esir) јесир м покр. заробљеник, сужањ. 482 Ову лексему не бележи Шакљић. 288 БЕЗ СДГ: ЈЕТИМ (тур. yetim) јетим м покр. дете без једног или без оба родитеља, сироче. БЕЗ СДГ: ЈЕЋИМ јећим м покр. → хећим. БЕЗ СДГ: ЈЕХУДИЈА (тур. Yahudi) Јехудија м Жидов. СДГ: ЈЕЧЕРМА (јачерма) ТО: јечерм- 0 јечерма ж → ђечерма. 11<0 јечерм-ица ж дем. ← јечерма. БЕЗ СДГ: ЈЕЏЕК (тур. yiyecek)483 јеџек м заст. јело, храна. БЕЗ СДГ: ЈОВА484 (перс. yảvе) јова ж покр. кљусе, коњ без господара. СДГ: ЈОГУН (тур. yoğun) ТО: јогун- 0 јогун, -а, -о покр. → јогунаст. 11<0 јогун-аст, -а, -о који неће да се туђој вољи покори, него по својој ради, тврдоглав, самовољан, обестан; који се често јогуни. 21<11 јогунасто прил. на јогунаст начин. 12<0 јогун-ити се, -им се импф. бити јогунаст, показивати своје јогунство, опирати се тврдоглаво и обесно. 13<0 јогун-ица м и ж јогунаста особа. 14<0 јогун-лук 485 м јогуност, јогунство. 15<0 јогун-љив, -а, -о јогунаст. 16<0 јогун-ост ж → јогунство. 17<0 јогун-ство с особина онога који је јогунаст, обест. ПР11<12 за-јогунити се, -им се пф. постати јогунаст, узјогунити се. ПР12<12 по-јогунити се, -им се пф. 1. постати јогунаст, тврдоглав. 2. фиг. дићи главу, узохолити се. прПР21<ПР15 по-узјогунити се, -им се пф. мало се узјогунити. ПР13<12 раз-јогунити се, -им се пф. необ. постати веома јогунаст, упоран, тврдоглав у својим настојањима, узјогунити се. ПР14<12 с-јогунити се, -им се пф. тврдоглаво се успротивити, остати непопустљив, узјогунити се. ПР15<12 уз-јогунити се, -им се пф. постати јогунаст, јогунасто, тврдоглаво остати при своме ставу, заинатити се, запети. 483 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон yeyecek. 484 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Доводи се у питању етимологија ове речи ( в. Скок 1: 784). 485 тур. yoğunluk. 289 ПР16<12 у-јогунити се, -им се пф. → узјогунити се. 486 БЕЗ СДГ: ЈОГУРТ (тур. yoğurt) јогурт м млеко укисељено помоћу нарочитог фермента. БЕЗ СДГ: ЈОК (тур. yok) јок прил. не, није, никако. Изр. ~ вала(ј), ~ хаша покр. не, боже сачувај! БЕЗ СДГ: ЈОКТУР (тур. yoktur) јоктур м у изразу: ударио ~ у кесу нема ништа. БЕЗ СДГ: ЈОЛДАШ (тур. yoldaş) јолдаш м покр. друг, другар. БЕЗ СДГ: ЈОЛПАЗ (тур. yolpaz) јолпаз м покр. скитница, клатеж. БЕЗ СДГ: ЈОЛЏИЈА (тур. yolcu) јолџија покр. путник; исп. јолдаш. БЕЗ СДГ: ЈОРГА (тур. yorga) јорга м и ж заст. коњ касач који у један мах диже обе десне или леве ноге. СДГ: ЈОРГАН (тур. yorgan) ТО: јорган- 0 јорган м креветски покривач, напуњен памуком или вуном и прошивен: атласни ~. 11<0 јорган-лук м платно које служи као лице у јоргана. 12<0 јорган-ски*, -а, -о који се односи на јорган: ~ чаршав. 13<0 јорган-че, -ета с дем. ← јорган. 14<0 јорган-чић м дем. ← јорган. 15<0 јорган-џија 487 м онај који прави и продаје јоргане. СДГ: ЈОРГОВАН (тур. erguvan) ТО: јоргован- 0 јоргован м бот. грмолика биљка с лепим гроздастим мирисним цветовима, обично плаве или беле боје. 11<0 јоргован-ов, -а, -о који припада јорговану: ~ цвет. СДГ: ЈОРДАМ488 (тур. yordam) ТО: јордам- 486 изјогунити се, одјогунити се, ојогунити се. 487 тур. yorgancı. 488 У савременом турском ово значење је застарело: yordam им. 1. способност, вештина, вичност. 2. нар. помоћник; исп. yardımcı. 3. заст. разметање, хвалисање; исп. çalım. 4. заст. спретност, умешност. 290 0 јордам м заст. охолост, поноситост, умишљеност, уображеност. 11<0 јордам-ити, -им импф. = јорданити I. охолити се, шепурити се. II. ~ се јордамити. 489 12<0 јордам-ли 490 прил. охоло, поносито, упето. 21<11 јордамље-ње с гл. им. ← јордамити (се). 13<0 јордам-џија м онај који јордами, охол, умишљен човек. БЕЗ СДГ: ЈОРДАНИТИ јорданити, -им импф. = јордамити. БЕЗ СДГ: ЈУЗБАША (тур. yüzbaşı) јузбаша м ист. заповедник над стотином војника; капетан. БЕЗ СДГ: ЈУКСУК (тур. yüksük) јуксук м покр. напрстак, напршњак. БЕЗ СДГ: ЈУЛАР јулар м покр. → улар.491 БЕЗ СДГ: ЈУЛИМБРИШИМ јулимбришим м бот. покр. → ђул-имбришим (под ђул). БЕЗ СДГ: ЈУМАК (тур. yumak) јумак м покр. клупко, мали мосур, калем на који се намотава свила, златни или сребрни конац. БЕЗ СДГ: ЈУМБАСМА (тур. yün basma) јума-басма/јумбасма ж покр. врста тканине која се обично употребљава за прављење душека; исп. басма. БЕЗ СДГ: ЈУНГА/ЈУЊГА (тур. yonga) јунга/јуњга ж покр. стара мера за масло (подруг оке, ока и по). БЕЗ СДГ: ЈУРДИСАТИ јурдисати, -ишем импф. → јуришати (под јуриш). СДГ: ЈУРИШ (тур. yürüyüş) ТО: јуриш- 0 јуриш м 1. брз напад, навала војске у трку на непријатеља: ~ учинити, јуришом заузети положај. 2. (у служби узвика) као команда за напад на непријатеља: викнути ~. Изр. на јуриш брзо, на брзину. 489 зајордамити. 490 тур. yordamlı. Многи турски придеви који нису облички адаптирани у српском језику прихваћени су као прилози, а не као придеви. Разлог овоме видимо у немогућности разликовања рода. Овај тип турских придева прихваћен је као прилог у српском језику, 491 зајуларити, одјуларити. 291 21<11 јуриш-авати, -ам импф. ← јуришати. 22<11 јуриша-ње с гл. им. ← јуришати. 11<0 јуриш-ати, -ам импф. 1. чинити јуриш, ићи на јуриш. 2. упорно наваљивати на кога речима. 3. спорт. оштро наваљивати; исп. јурдисати. 12<0 јуриш-ач м → јуришник. 13<0 јуриш-ити, -им пф. учинити јуриш, навалити. 14<0 јуриш-лија м → јуришник. 23<14 јуришлиј-ски, -а, -о који се односи на јуришлије: ~ капа. 15<0 јуриш-ни, -а, -о који се односи на јуриш: ~ батаљон, ~ чета, ~ колона, ~ авијација. 16<0 јуриш-ник м онај који јуриша, који иде на јуриш. 24<15 јуришно прил. као на јуриш. 17<0 јуриш-нути, -нем пф. полетети на јуриш, учинити јуриш. ПР11<11 за-јуришати, -ам пф. почети јуришати. ПР12<11 про-јуришати, -ам пф. јуришајући проћи, продрети. С11<0 против-јуриш м јуриш као непосредни одговор на извршен јуриш од стране противника. БЕЗ СДГ: ЈУРУМ/ЈУРУН492 (тур. yürüyün) јурум/јурун покр. узвик за по(дс)тицање: навали! удри! БЕЗ СДГ: ЈУФКА (тур. yufka) јуфка ж танак лист развијеног теста за питу и сл., кора. СЛОВО К СДГ: КАБАДАХИЈА (тур. kabadayı) ТО: кабадахиј- 0 кабадахија м 1. ист. заменик дахије. 2. насилник. 11<0 кабадахиј-ски, -а, -о који се односи на кабадахије. 12<0 кабадахи-лук 493 м насиље. БЕЗ СДГ: КАБАЈЕТ (тур. kabahat) кабајет м покр. кривица. СДГ: КАБАРЕ (тур. kabara) ТО: кабар- 0 кабаре ж мн. покр. а. врста женског појаса од кадифе с металним токама. б. → токе. 11<0 кабар-ице ж мн. дем. ← кабаре. СДГ: КАБАСТ (према тур. kaba) ТО: кабаст- 0 кабаст, -а, -о који заузима много места, сувише велик, крупан, гломазан, незграпан. 11<0 кабасто прил. гломазно, крупно, големо. 492 2. лице инфин. од гл. yürümek. Шкаљић (1973) даје погрешан облик yürün. 493 тур. kabadayılık. 292 ПРс11<0 о-кабаст-ити, -им пф. постати кабаст; одебљати. СДГ: КАБУЛ (тур. kabul) ТО: кабул- 0 кабул м покр. пристанак, дозвола; добра воља према некоме, наклоност, толеранција. 11<0 кабул-ити, -им импф. а. одобравати, прихватати, усвајати. б. мислити, претпостављати. ПР11<11 о-кабулити, -им пф. покр. пристати на нешто, усвојити, одобрити. ПР12<11 пре-кабулити, -им пф. прихватити што, пристати на што, помирити се с чим. ПР13<11 у-кабулити, -им пф. покр. одлучити, решити се; одобрити, пристати, усвојити. 494 СДГ: КАВА (тур. kahve) ТО: кав- 0 кава ж → кафа. 11<0 кав-ана ж → кафана. 21<11 каван-ар м → кафанар. 31<21 каванар-ев, -а, -о = каванаров који припада каванару. 32<21 каванар-ица ж женска особа каванар. 33<21 каванар-ов, -а, -о = каванарев. 34<21 каванар-ски, -а, -о који се односи на каванаре: ~ занимање. 22<11 каван-ирати, -ам импф. посећивати кавану. 23<11 каван-исати, -ишем импф. бити каванар, држати кавану, бавити се каванарским послом или занимањем. 24<11 каван-ица ж дем. ← кавана. 25<11 каван-ски, -а, -о који се односи на каване: ~ дим, ~ прозор, ~ живот, ~ ћаскало, ~ политика, ~ публика. Изр. ~ политика плитка политика, политика која се води у разговорима по каванама; ~ човек човек који већину слободног времена проводи у кавани; ~ политичар политичар који агилује по каванама, обећавајући немогуће ствари, озбиљан политичар. 26<11 каван-џија м → каванар (1). 12<0 кав-ен, -а, -о 1. који је од каве: ~ талог, ~ зрно, ~ конзерва. 2. који служи за спремање и пијење каве: ~ филџан, ~ млин, ~ прибор. 3. који је боје као кава. 35<27 кавениса-ње с. гл. им. ← кавенисати. 27<12 кавен-исати 495 , -ишем импф. пијуцкати кафу, забављати се уз кафу. 28<12 кавен-ка ж шољица каве. 13<0 кав-ењак м 1. суд у коме се кува, пече кава. 2. кавени млин. 14<0 кав-еџија м → кафеџија. 29<14 кавеџиј-ин, -а, -о који припада кавеџији. 210<14 кавеџиј-ски, -а, -о који се односи на кавеџије. 15<0 кав-ин, -а, -о 1. који је од каве: ~ талог, ~ конзерва. 2. који је боје као кава. 16<0 кав-ица ж дем. и хип. ← кава. 17<0 кав-овац, -овца м бот. кавино дрво Coffea Arabica. 18<0 кав-овина ж сурогат каве. 19<0 кав-ски, -а, -о који се односи на каву: кавске кашичице. ПРс11<0 за-кав-ити се, -им се пф. попити мало каве. С11<0 кав-о-пија м и ж мушка или женска особа која радо пије каву. С12<0 кав-о-точ-је с неол. место где се продаје и пије кава. С13<0 кавен-о-смеђ, -а, -е смеђ као кава. 494 закабулити. 495 Могућа је и следећа сегментација: кав-енисати. 293 СДГ: КАВАЗ (кафаз) (тур. kavas) ТО: каваз- 0 каваз м ист. оружник, стражар, жандар; почасни стражар, наоружани пратилац. 11<0 каваз-баша м заповедник каваза. 12<0 кавас-ки, -а, -о који се односи на кавазе: ~ особа. БЕЗ СДГ: КАВАК (тур. kavak) кавак м бот. покр. топола. СДГ: КАВАЛ (тур. kaval) ТО: кавал- 0 кавал м покр. 1. врста кратке пушке; исп. кавалија. 2. свирала. 11<0 кавал-ија м врста топа: топ ~. СДГ: КАВГА (тур. kavga) ТО: кавг- 0 кавга ж (дат. -ги и -зи; ген. мн. кавга и кавги) 1. свађа, препирка. 2. бој, туча. 21<11 кавга-ње с гл. им. ← кавгати се. 11<0 кавг-ати се, -ам се импф. кавжити се. 22<11 кавг-ач м = кавгаџија и кавгаш онај који замеће кавгу. 23<11 кавг-аџија 496 м и ж = кавгач. 31<23 кавгаџиј-ски, -а, -о који се односи на кавгаџије: ~ начин. 32<23 кавгаџ-ити се, -им се импф. свађати се, препирати се, тући се. 24<11 кавг-аш м = кавгач. 25<16 кавже-ње с гл. им. ← кавжити се. 12<0 кавж-ити се, -им се импф. (око чега, за што, с ким) имати међу собом кавгу, свађати се. 13<0 кавж-ица ж дем. ← кавга. ПР11<12 за-кавжити (се), -им се пф. заметнути кавгу, посвађати се. ПР12<15 за-кавџити (се), -им се пф. → закавжити се. ПР13<11 про-кавгати се, -ам се пф. мало се посвађати. ПР14<11 по-кавгати се, -ам се пф. заметнути кавгу, посвађати се. С11<0 кавга-чичак 497 м бот. врста биљке из пор. љутића, жаворњак Delphinium consolida. БЕЗ СДГ: СДГ: КАВЏАТИ СЕ/КАВЏИТИ СЕ кавџати се, -ам се импф. уз. повр. → кавжити се. кавџити се, -им се импф. → кавжити се. СДГ: КАВЕЗ (кафез) (тур. kafes) ТО: кавез- 0 кавез м крлетка 1. кућица за птице којој су стране од дрвених или металних решетака. 2. јаким гвозденим решеткама ограђен простор у коме се држе дивље крволочне животиње: циркуски 496 тур. kavgacı. 497 Творбено је интересантна ова сложеница, настала је од кавга + чичак (од тур. çiçek, у значењу цвет). С друге стране, ову реч не бележe консултовани турски речници. 294 ~, лављи ~ . 3. соба у старих муслиманских кућа, затворена дрвеним решеткама на прозорима да се не би видела женска лица у соби. 4. строго контролисани простор у коме се ко креће и живи. 11<0 кавез-ић м дем. ← кавез. БЕЗ СДГ: КАВИЈАР (тур. hayvar) кавијар м усољена рибља икра (нарочито од моруне), ајвар. СДГ: КАВРА (тур. kavra) ТО: кавра- 0 кавра ж покр. спона, петља, заковница. 11<0 кавра-исати, -ишем пф. причврстити, углавити спонама, заглавити: ~ чавао, клинац. СДГ: КАВУР/КАВУРИН ТО: кавур- 0 кавур/кавурин м покр. → каур. 11<0 кавур-ити → каурити. 12<0 кавур-ка → каурка. 13<0 кавур-ски, -а, -о → каурски. БЕЗ СДГ: КАВУРМА (каурма) (тур. kavurma) кавурма ж кув. врста јела од исецканог дроба (овчјег, свињског и др.). БЕЗ СДГ: КАВЧИНЕ кавчине, кавчика ж мн. → калчине. БЕЗ СДГ: КАГАН498 (тур. kağan) каган м ист. титула аварског вође. БЕЗ СДГ: КАДАИФ (тур. kadayıf) кадаиф м кув. посластица од финих тестених влакана, шећера и масла. БЕЗ СДГ: КАДАНЏИКА каданџика ж → кадунџика (под кадуна). БЕЗ СДГ: КАДАР (тур. kadir) кадар, -дра, -дро способан, који може нешто учинити. СДГ: КАДИВА (тур. kadife) ТО: кадив- 0 кадива ж → кадифа. 11<0 кадив-аст, -а, -о → кадифаст. 12<0 кадив-ели 499 прид. непром. → кадифели. 498 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 295 13<0 кадив-ен, -а, -о → кадифен. 14<0 кадив-ица ж → кадифица. 15<0 кадив-ли прид. непром. → кадифли. СДГ: КАДИЈА (тур. kadı) ТО: кадиј-, кад- 0 кадија м ист. у доба турске власти, судија који суди no Курану. 11<0 кадиј-ин, -а, -о који припада кадији. 21<11 кадијин-ица ж = кадиница кадијина жена. 22<11 кадијин-ски, -а, -о = кадински који се односи на кадије. 12<0 кади-лук 500 м ист. 1. управна јединица, подручје једног кадије. 2. кадијско звање. 13<0 кад-ин, -а, -о → кадијин. 14<0 кад-инац, -нца м кадијин службеник. 15<0 кад-иница ж кадијиница. 16<0 кад-ински, -а, -о кадијински. ПРс11<0 за-кадиј-ати се, -ам се пф. постати кадија. СДГ: КАДИФА (тур. kadife; kadife çiçeği) ТО: кадиф- 0 кадифа ж 1. врста меке свилене баршунасте тканине; сам(е)т, баршун. 2. бот. = кадифица биљка с кадифастим цветом Tagetes erectus. 11<0 кадиф-ан, -а, -о и кадифан, -фна, -фно = кадифен 1. који је од кадифе (1). 2. кадифаст. 12<0 кадиф-аст, -а, -о који је као кадифа; исп. кадифан (2). 13<0 кадиф-ели заст. прид. непром. кадифан. 14<0 кадиф-ен, -а, -о = кадифан. 21<14 кадифено прил. попут кадифе. 15<0 кадиф-ица ж бот. = кадифа (2). 16<0 кадиф-ли прид. непром. → кадифан. 17<0 кадиф-лија (у атрибутској служби) ж која је од кадифе. СДГ: КАДУНА (тур. kadın) ТО: кадун- 0 кадуна ж угледна жена; госпођа. 11<0 кадун-ин, -а, -о који припада кадуни. 12<0 кадун-ица ж дем. ← кадуна. 13<0 кадун-ски, -а, -о који се односи на кадуне. 14<0 кадун-џика 501 ж → кадуница. БЕЗ СДГ: КАЕЛ каел прид. непром. → каил. БЕЗ СДГ: КАЗА (тур. kaza) каза ж ист. управна јединица мања од округа, котар, срез, кадилук. 499 Клајн не региструје придевски творбени формант -ели. У Речнику МС наведена је монголска етимологија. 500 тур. kadılık. 501 тур. kadıncık. 296 БЕЗ СДГ: КАЗАЗ казаз м → казас. СДГ: КАЗАН (тур. kazan) ТО: казан- 0 казан м 1. већи метални суд који служи за загревање, кување и сл., котао: бакарни ~, војнички ~. 2. а. уређај за печење ракије. б. техн. затворени котао у коме се загревањем вода претвара у пару. 3. фиг. заједничка масовна исхрана: ићи на казан. 4. фолкл. врста игре: играли се казана. Изр. ићи на ~, спасти на ~ јести на казану, заједнички се хранити; кад ~ пође кад ракија почне цурити; осећати се као у казану бити у непрестаним и тешким бригама; пити на казану пити ракију код ракијског казана. 11<0 казан-ија ж део или количина ракије што се даје ономе који посуди, позајми казан за печење ракије. 12<0 казан-ица ж просторија у којој се налази казан. 13<0 казан-лук м → казаница. 14<0 казан-ски, -а, -о који се односи на казане: ~ ватра, ~ храна. 15<0 казан-че, -ета с дем. ← казан. 16<0 казан-чина м аугм. ← казан. 17<0 казан-чић м дем. ← казан. 18<0 казан-џија 502 м занатлија који прави казане и уопште бакрено посуђе, котлар. 21<18 казанџиј-ин, -а, -о који припада казанџији. 22<18 казанџиј-ски, -а, -о који се односи на казанџије: ~ занат. 23<18 казанџи-лук 503 м 1. котларски занат. 2. место у чаршији где раде казанџије. 24<18 казанџи-ница 504 ж казанџијска радионица. СДГ: КАЗАС (казаз) (тур. kazaz) ТО: казас- 0 казас м заст. покр. онај који прави дугмета, ројте, врпце и сл. од свиле, свилар; исп. казаз. 11<0 казас-ки, -а, -о који се односи на казасе и казазе: ~ еснаф. БЕЗ СДГ: КАЗМА (тур. kazma) казма ж покр. трнокоп, будак, крамп. БЕЗ СДГ: КАЗУК (тур. kazık) казук м покр. колац усађен или учвршћен у земљу за који се веже лађа. СДГ: КАИК (тур. kayık) ТО: каик- 0 каик м чамац. 11<0 каиг-џија 505 м онај који тера каик, чамчар. С11<0 чет-о-каик м заст. оружана шајка. 502 тур. kazancı. 503 тур. kazancılık. 504 Сегментирали смо на овај начин, јер је ово реч са значењем локала, као што су и чајџиница, ашчиница. 505 тур. kayıkçı. 297 БЕЗ СДГ: КАИЛ (тур. kail) каил, -а, -о покр. расположен за нешто, рад, вољан. БЕЗ СДГ: КАИМА (тур. kaime) каима ж ист. турски папирни новац. СДГ: КАИШ (каиш) (тур. kayış) ТО: каиш- 0 каиш м 1. дуга трака од коже (ређе од чврсте тканине) која служи као појас или за везивање. 2. оно што има облик каиша. 3. пом. једна од дасака којима се покривају бокови лађе. 4. лихва, зеленашење, каишарлук. 5. превара, подвала. Изр. стезати ~ скромније живети; ударити коме ~ преварити кога. 21<12 каиша-ње с гл. им. ← каишати (се). 11<0 каиш-ар м (вок. каишару и -аре) 1. онај који прави каише. 2. онај који се при пословању служи преваром, подвалом; лихвар, зеленаш, каматник. 22<11 каишар-ев, -а, -о = каишаров који припада каишару. 31<23 каишаре-ње с гл. им. ← каишарити. 23<11 каишар-ити, -им импф. бавити се каишарским пословима, каматовати, варати; поступати као каишар (2). 24<11 каишар-лук м каишарски поступак, превара, подвала; лихварство, зеленаштво, каишарство. 25<11 каишар-ов, -а, -о = каишарев. 26<11 каишар-ски, -а, -о који се односи на каишаре и на каишарство: ~ интерес. 32<26 каишарски прил. попут каишара. 27<11 каишар-ство с каишарлук. 12<0 каиш-ати, -ам импф. I. 1. резати на каише (нпр. кожу, сланину). 2. браздити. II.~ се 1. кидати се. 2. вијугати се. 13<0 каиш-ац, -шца м дем. ← каиш, каишић. 14<0 каиш-ити, -им импф. → каишати. 15<0 каиш-ић м дем. ← каиш. 16<0 каиш-лија (у атрибутској служби) м направљен од каиша. 17<0 каиш-ни, -а, -о који се односи на каише. 18<0 каиш-чић* м дем. и хип. ← каиш. ПР11<23 ис-каишарити, -им пф. стећи каишарењем, преваром, заваравањем измамити (нпр. новце). ПР12<12 ис-каишати, -ам пф. 1. исећи на каише, на траке, раскомадати, распарати, поцепати. 2. изударати каишем. ПР13<14 рас-каишити, -им пф. необ. расећи на каишеве, поцепати, исцепати, радерати. ПР14<23 у-каишарити, -им пф. преварити (на мери, у плаћању), закинути. 506 БЕЗ СДГ: КАЈА (тур. kaya)507 каја ж покр. 1. грумен. 2. цемент. БЕЗ СДГ: КАЈАРИТИ (према тур. ayar, подешавање, регулисање) кајарити, -им импф. покр. проверавати меру, баждарити. БЕЗ СДГ: КАЈАС/КАЈАСА (тур. kayasa) 506 закаишарити, окаишати. 507 Шкаљић (1973) наводи значење литица, стена, клисура, уз навођење етимона kaya клисура. Кaya значи стена. 298 кајас м/кајаса ж 1. (обично мн.) каиш којим се управља коњем, узда. 2. каиш којим се причвршћује сабља, седло и сл. СДГ: КАЈГАНА (тур. kaygana) ТО: кајган- 0 кајгана ж кув. јело од пржених јаја. Изр. као светог Петра ~ прескупо. 11<0 кајган-ица ж дем. ← кајгана. СДГ: КАЈД508 (тур. kayıt) ТО: кајд- 0 кајд ж покр. заст. 1. запис, акт; досије. 2. упис у земљишне књиге, којим се врши пренос права власништва. ПРс11<0 за-кајт-ити, -им пф. покр. убележити, уписати, записати. ПРс12<0 пот-кајт-ити (пот-каитити), -им пф. потписати, потврдити. ПРс13<0 у-кајт-ити, -им пф. 1. записати, забележити. 2. уписати у земљишне књиге право својине. СДГ: КАЈДА (тур. kaide) ТО: кајд- 0 кајда ж покр. 1. знак којим се бележи висина и трајање гласа у музици, нота. 2. напев, арија. 3. мн. свезак или књига са штампаним или уписаним нотама неког музичког састава. Изр. од те кајде нема фајде посл. од тога што ти говориш не може бити ништа.509 11<0 кајд-анка ж свеска с кајдама, бележница. ПРс11<0 у-кајд-ити, -им пф. заст. сложити у кајде, ноте, забележити ноте, компоновати. БЕЗ СДГ: КАЈИШ кајиш м → каиш. СДГ: КАЈМАК (тур. kaymak) ТО: кајмак- 0 кајмак м 1. а. масни слој који се ствара на охлађеном куваном млеку, скоруп. 2. пена на површини црне кафе. 3. експр. а. оно што стоји на врху, на површини, што је најбоље. б. горњи друштвени слој, крем. Изр. скинути, побрати кајмак узети оно што je најбоље. 11<0 кајмак-лија 510 ж скувана црна кава која има доста пене. ПРс11<0 за-кајмач-ити, -им пф. зачинити кајмаком, ставити кајмака у нешто, премазати кајмаком. 508 Незабележена лексема кајд је уврштена у грађу, с обзиром на то да Речник МС бележи њена два глаголска деривата. 509 Пословице које садрже именичку компоненту турског порекла малобројне су у ексцерпираној грађи. Такве су и празна кеса не дивани, као и два пеливана на једном конопу, ужету играти не могу. Истраживање показује да ове пословице не бележи турски језик, нити за њих постоје истозначни еквиваленти у турском језику. Именичке компоненте турскога порекла (кајда, пеливан), као и глагол диванити имају веома експресивну функцију. 510 тур. kaymaklı. 299 ПРс12<0 о-кајмач-ити, -им пф. скинути кајмак; фиг. узети оно што је најбоље. ПРс13<0 по-кајмач-ити, -им пф. прелити какво јело кајмаком. С11<0 кајмак-баклава ж врста баклаве са надевом од кајмака. БЕЗ СДГ: КАЈМАКАМ/КАЈМАКАН (кајмекам/кајмекан) (тур. kaymakam) кајмакам/кајмакан м ист. заменик великог везира; окружни главар; котарски, срески главар. БЕЗ СДГ: КАЈМЕКАМ/КАЈМЕКАН кајмекам/кајмекан м → кајмакам. СДГ: КАЈСИЈА (тур. kayısı) ТО: кајсиј- 0 кајсија ж бот. дрво из пор. ружа жуто-црвенога плода с великом коштицом Prunus armeniaca; плод тога дрвета. 11<0 кајсиј-ача ж агр. врста гљиве Cantharellus cibarius. 12<0 кајсиј-ин, -а, -о који припада кајсији. 13<0 кајсиј-ица ж дем. ← кајсија. 14<0 кајсиј-евача* ж ракија од кајсија. 15<0 кајсиј-овача ж ракија од кајсија. БЕЗ СДГ: КАЛАБАЛУК (тур. kalabalık) калабалук м заст. мноштво, множина; гужва, метеж, неред: ~ света; ~ по улици, прошао je ~. СДГ: КАЛАЈ (тур. kalay) ТО: калај- 0 калај м врста метала, коситер. 21<11 калајиса-ње с гл. им. ← калајисати. 11<0 калај-исати, -ишем пф. и импф. превући, превлачити, обложити, облагати калајем. Изр. небо (сунце) ти (вам) калајисано блажа псовка. 12<0 калај-ли 511 прид. непром. покр. као од калаја, попут калаја, калајни. 13<0 калај-лија ж 1. калајни тањир, здела. 2. ситан накит од калаја у облику звончића који се уплеће у косу. 14<0 калај-ни, -а, -о 1. који је од калаја, који је калајисан. 2. који је као калај. 15<0 калај-џија 512 м 1. занатлија који се бави ливењем калаја или калајисањем. 2. трговац који иде около носећи робу са собом, торбичар, покућарац. 22<15 калајџиј-ски, -а, -о који се односи на калајџије: ~ занат. ПР11<11 на-калајисати, -ишем пф. покрити калајем, окалајисати. ПР12<11 о-калајисати, -ишем пф. превући калајем. ПР13<11 по-калајисати, -ишем пф. превући калајем, покоситерити. 513 ПР14<11 пре-калајисати, -ишем пф. превући, покрити калајем. ПР15<11 у-калајисати се, -ишем пф. усијати се, добити сјај од дугог ношења (о оделу). СДГ: КАЛАМ 511 тур. kalaylı. 512 тур. kalaycı. 513 искалајисати. 300 ТО: калам- 0 калам м → калем (2). 11<0 калам-ак, -амка м дем. ← калам. 12<0 калам-ити, -им импф. = калемити. 1. урезивати калем у дивљаку, цепити. 2. пелцовати (оспице). 21<12 каламље-ње с гл. им. ← каламити. ПР11<12 ис-каламити, -им пф. = искалемити свршити калемљење. ПР21< ПР12 накалам-ак, -амка м = накалемак оно што се накалами, наставак, додатак. ПР12<12 на-каламити, -им пф. = накалемити. I. 1. извршити калемљење, наврнути, прицепити (о воћкама). 2. додати, придодати, наставити (на нешто). II. ~ се = накалемити се фиг. везати се, наметнути се, пришљамчити се. СДГ: КАЛАУЗ (тур. kılavuz) ТО: калауз- 0 калауз м 1. кључ у облику кукице којим се може oтвoрити свака брава. 2. а. путовођа, водич, пратилац. б. трговачки посредник, мешетар, прекупац. 3. заст. гласоноша, гласник. 21<11 калауж-ење с гл. им. ← калаузити. 11<0 калауз-ити, -им импф. покр. 1. показивати пут, проводити. 2. вршити посредничке послове. 3. уходити, извиђати.514 12<0 калауз-лук 515 м покр. посао, занимање калауза (1-3); потказивање, достава. 13<0 калау-штина ж плата калаузу. 14<0 калауш-че, -ета с дем. ← калауз. СДГ: КАЛАШ (тур. kalleş) ТО: калаш- 0 калаш м заст. расипник, пропалица, варалица. 21<11 калаше-ње с гл. им. ← калашити (се). 11<0 калаш-ити, -им импф. 1. варати. 2. скитати се. 12<0 калаш-тура 516 погрд. 1. ж раскалашна, разуздана жена. 2. м неваљалац, хуља, нитков. 3. м и ж пас скитница, псина; исп. џукела. ПР11<11 рас-калашити, -им пф. I. учинити да неко постане раскалашан, разуздан, распустити кога. II. ~ се постати раскалашан, разуздати се, распустити се. 517 ПР21< ПР11 раскалаш-ан, -шна, -шно 1. разуздан, распуштен; непристојан, скаредан (о говору, речима). 2. весео, расположен, раздраган. ПР31< ПР21 раскалаш-еник м = раскалашењак и раскалашник онај који је раскалашен, раскалашан човек. ПР32< ПР21 раскалаш-еница ж = раскалашница раскалашна жена. ПР33< ПР21 раскалашено прил. = раскалашно разуздано, распуштено. ПР34< ПР21 раскалашен-ост ж = раскалашност особина, својство онога који је раскалашен. ПР35< ПР21 раскалаш-ењак м = раскалашеник. ПР36< ПР21 раскалаш-ник м = раскалашеник. ПР37< ПР21 раскалаш-ница ж = раскалашеница. 514 искалаузити, накалаузити. 515 тур. kılavuzluk. 516 Суфикс -тура спадао би у јединачне суфиксе. Извесно је да му је значење пежоративно. Клајн (2003) не бележи овај суфикс. С. Бабић (2002: 365) даје са потврдом лексеме жентура из Речника МС. 517 искалашити. 301 ПР38< ПР21 раскалашно прил. = раскалашено. ПР39< ПР21 раскалаш-ност ж = раскалашеност. ПР310< ПР21 раскалаш-тво с раскалашност. СДГ: КАЛДРМА (тур. kaldırım)518 ТО: калдрм- 0 калдрма ж пут направљен од камена, поплочан каменом; плочник на томе путу. 11<0 калдрм-ар м = калдрмџија онај који прави калдрме. 12<0 калдрм-арина ж дажбина за употребу калдрме. 13<0 калдрм-ија ж покр. → калдрмарина. 14<0 калдрм-ина ж калдрмарина. 21<15 калдрмиса-ње с гл. им. ← калдрмисати. 15<0 калдрм-исати, -ишем пф. и импф. поставити, постављати калдрму, поплоча(ва)ти каменом (пут, улицу и сл.).519 16<0 калдрм-ити, -им пф. и импф. поставити, постављати калдрму, поплоча(ва)ти каменом (пут, улицу и сл.). 22<16 калдрмље-ње с гл. им. ← калдрмити. 17<0 калдрм-џија 520 м = калдрмар. ПР11<15 по-калдрмисати, -ишем пф. поставити калдрму, поплочати камењем. ПР12<16 по-калдрмити, -им пф. поставити калдрму, поплочати камењем. ПР13<15 у-калдрмисати, -ишем пф. уградити, ставити у калдрму. ПР14<16 у-калдрмити, -им пф. уградити, ставити у калдрму. 521 СДГ: КАЛЕМ522 (тур. kalem) ТО: калем- 0 калем м 1. дрвени, метални и сл. ваљак на који се намотава конац, пређа, жица и сл. 2. агр. а. косо одсечена гранчица с пупољком неке воћке, руже и сл. која се цепи, ставља под кору дивље биљке сродне врсте ради добијања одређене биљке. б. (о)калемљена биљка. 3. заст. писаљка од трске којом су се на Истоку служили уместо гушчјег пера. 11<0 калем-ар м 1. онај који калеми. 2. калемачица. 12<0 калем-ача ж накалемљена воћка или лоза. 13<0 калем-ачица 523 ж нож за калемљење. 14<0 калем-ити, -им импф. I. = каламити. II. ~ се цепити се, пелцовати се. 524 21<14 калемље-ње с гл. им. ← калемити (се). ПР11<14 ис-калемити, -им пф. = искаламити. ПР21< ПР12 накалем-ак, -емка м = накаламак. ПР22< ПР12 накалемљ-ивати, -амљујем импф. и уч. ← накалемити. ПР12<14 на-калемити, -им пф. I. = накаламити. II. ~ се = накаламити се. ПР13<14 о-калемити, -им пф. калемљењем оплеменити воћку. 518 Калдрмаш је неологизам који бележи Оташевић (1988) у Речнику. Речник бележи неколицину неологизама у чијој основи се налази неки од одомаћених турцизама: чаршијање, зејтињаво, беспараш и сл. 519 Дефиниција је преузета из Речника САНУ. У Речнику МС гласи: калдрмисати/калдрмити прекри(ва)ти пут каменом. 520 тур. kaldırımcı. 521 искалдрмисати. 522 РСЈ наводи грчко порекло. 523 Претпостављамо да је лексема калемачица настала моционом творбом од калемач. Међутим, како калемaч није забележен ми дериват калемачица изводимо сложеним творбеним формантом -ачица од творбене основе калем. 524 докалемити. 302 ПР14<14 по-калемити, -им пф. наврнути, накалемити, оплеменити редом више воћака. ПР15<14 при-калемити, -им пф. причврстити као при калемљењу, придружити, привезати уза што.525 СДГ: КАЛИТИ (према тур. kal) ТО: кал- 0 калити, -им пф. I. 1. техн. давати железу, гвожђу велику тврдоћу, чврстоћу, трајност помоћу загрејавања до високе температуре, а затим наглог хлађења. 2. експр. чинити чврстим, способним за подношење тешкоћа, јачати, челичити. Изр. ~ срце задовољавати жеље срца. II. ~ се челичити се, јачати. 11<0 кали-оница ж просторија, одељење фабрике, где се гвожђе кали. 21<11 калионич-ар м онај који кали. 22<11 калионич-ки, -а, -о који се односи на калионицу: ~ пећ. ПР11<0 за-калити, -им пф. 1. расхладити усијано гвожђе хладном водом да постане чвршће. 2. експр. ојачати, учврстити. ПР12<0 ис-калити, -им пф. I. 1. калењем учинити што тврдим: ~ гвожђе. 2. а. охладити, издовољити, смирити, стишати; ~ бес, ~ гнев, мржњу и сл. б. растеретити, ослободити суздржане напрегнутости: ~ душу, ~ срце. II. ~ се дати одушка својој унутрашњој напетости, ослободити се уздржаног нерасположења нападајући некога. ПР13<0 на-калити, -им пф. I. охладити ковано усијано гвожђе, железо да би постало чвршће, окалити, очеличити. II. ~ се експр. очврснути се, очеличити се (обично у животој борби). ПР14<0 о-калити, -им пф. I. каљењем учинити да нешто отврдне, постане чвршће, јаче. II. ~ се отврднути, постати јачи. ПР15<0 пре-калити, -им пф. I. 1. дати већу чврстоћу, трајност и ковност гвожђу помоћу загрејавања на високој температури а затим наглим хлађењем. 2. експр. учинити издржљивим и способним у подношењу напора и тешкоћа. II. ~ се постати чврст, издржљив, очврснути. ПР21<ПР15 прекаљ-ен, -а, -о 1. трп. прид. ← прекалити (се). 2. озлоглашен, непоправљив, по злу познат: ~ лопов, ~ варалица. ПР31< ПР21 прекаљен-ост ж особина онога који је прекаљен. ПР22< ПР15 прекаљ-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← прекалити (се). ПР16<0 про-калити, -им пф. докраја калити; фиг. очеличити. Изр. прокаљена истина потпуно утврђена истина. ПР17<0 рас-калити, -им пф. очеличити, прекалити; фиг. учинити чврстим, учврстити. СДГ: КАЛИФ/КАЛИФА526 (тур. halife) ТО: калиф- 0 калиф/калифа м = халиф(а) ист. врховни муслимански поглавар у арапским државама који има највишу духовну и световну власт, титула турских султана. 11<0 калиф-ат м = халифат, територија под влашћу калифа; држава којој је на челу калиф. 12<0 калиф-ски, -а, -о који припада калифима, калифама: ~ престо. СДГ: КАЛКАН (тур. kalkan) ТО: калкан- 0 калкан м 1. штит: сребрни калкани. 2. а. забат на кући. б. врста крова на кући који се од једног зида спушта косо на противни зид: кућа на ~. 3. покр. врста старинске женске капе. 4. седло. 11<0 калкан-ски, -а, -о који се односи на калкан, који служи као калкан, забатни: ~ зид. 525 закалемити. 526 Лексеме калиф/калифа и калифат нису означене као турцизми у Речнику МС. 303 БЕЗ СДГ: КАЛП (тур. kalp) калп прид. непром. заст. лажан, патворен, неваљао. СДГ: КАЛПАК (тур. kalpak) ТО: калпак- 0 калпак м 1. ист. свечана капа од самура, куновине или коже. 2. ратна војничка капа од лаког метала, кацига, шлем. 3. капа од крзна, шубара. 11<0 калпаг-џија 527 м = калпакчија онај који прави калпаке. 12<0 калпак-чија м = калпагџија. 13<0 калпач-ина ж аугм. ← калпак. 14<0 калпач-ић м дем. ← калпак. СДГ: КАЛПОЗАН (тур. kalpazan) ТО: калпозан- 0 калпозан м лажљивац, варалица. 11<0 калпозан-аст, -а, -о лажљив, преваран. ПРс11<0 про-калпозан-ити се, -им се пф. постати као калпозан. СДГ: КАЛУП (тур. kalıp) ТО: калуп- 0 калуп м 1. а. предмет на који се набија што да добије његов облик: ~ за обућу, ~ за земљано посуђе. б. суд у који се улива што житко да би очврснувши добило његов облик, матрица за одливке. 2. ствар која се добије одливањем у калупу (1б), одливак. 3. збијен и чврсто свезан свежањ дувана, лишћа, траве, сена и сл. 4. фиг. углед, пример, узор. 5. образац, узорак. Изр. на исти (један) ~ увек једнако; на свој ~ друкчије од других. 11<0 калуп-ар м онај који прави калупе. 12<0 калуп-ац, -пца м калуп (2). 13<0 калуп-ити, -им импф. 1. помоћу калупа израђивати. 2. навлачити на калуп. 3. збијати у чврст облик. 4. давати увек чему исти, стереотипан облик. 21<13 калупље-ње с гл. им. ← калупити. 14<0 калуп-чић м дем. ← калуп. ПР11<13 о-калупити, -им пф. начинити по калупу, на калупу. ПР12<13 с-калупити, -им пф. 1. сложити, испресавијати (обично тканину): ~ ћебе, ~ прекривач. 2. склопити, саставити. ПР13<13 у-калупити, -им пф. I. 1. ставити у калуп (да се добије одређени облик). фиг. васпитати по одређеном обрасцу, дати чему жељени образац, калуп. II. ~ се изгубити изразитост и свежину, изгубити оригиналност, свести се на калуп, на шаблон. ПР31< ПР21 укалупљава-ње с гл. им. ← укалупљавати (се). ПР21< ПР13 укалупљ-авати (се), -ам се импф. и уч. ← укалупити (се). ПР22< ПР13 укалупљ-ен, -а, -о који је изгубио свежину, оригиналност. ПР32< ПР22 укалупљен-ост ж особина онога што је укалупљено, рад по шаблону, једноликост у раду. ПР23< ПР13 укалупље-ње с довођење, прелазак у стање укалупљености. ПР33< ПР24 укалупљива-ње с гл. им. ← укалупљивати (се). ПР24< ПР13 укалупљивати (се) импф. и уч. ← укалупити (се). 528 527 тур. kalpakçı. 528 докалупити, искалупити, накалупити. 304 СДГ: КАЛФА (тур. kalfa) ТО: калф- 0 калфа м изучен трговачки или занатлијски помоћник. 11<0 калф-енски, -а, -о који се односи на калфе. Изр. ~ писмо потврда о довршеном учењу заната и положеном испиту за калфу. 12<0 калф-ин, -а, -о који припада калфи. 13<0 калф-ински, -а, -о → калфенски. 14<0 калф-ић м дем. и пеј. ← калфа. 15<0 калф-ица м и ж дем. и пеј. ← калфа. 16<0 калф-овати, -ујем импф. бити калфа, радити као калфа. ПРс11<0 за-калф-ити, -им пф. I. учинити калфом, произвести за калфу. II. ~ се постати калфа. БЕЗ СДГ: КАЛЧИНЕ (кавчине) (тур. kalçın) калчине ж мн. заст. покр. врста сукнених чарапа, доколенице. БЕЗ СДГ: КАЉА (тур. kalya) каља ж кув. јело од купуса или кромпира с попрженим луком и месом. СДГ: КАМА (тур. kama) ТО: кам- 0 кама ж бодеж, нож с обе стране оштар. 11<0 кам-аџија 529 м човек који убија камом (погрдно за четнике у II светском рату). БЕЗ СДГ: КАМЗА (тур. kabza) камза ж (обично мн.) заст. покр. држак од сабље, ножа, ханџара и сл. СДГ: КАМИШ (тур. kamış) ТО: камиш- 0 камиш м 1. цев кроз коју се увлачи дим из луле. 2. мала количина чега. Изр. љубе се кроз ~ мрзе се. 11<0 камиш-ац, -шца дем. ← камиш. 12<0 камиш-ић м дем. ← камиш. 13<0 камиш-евина ж бот = камишовина удика Viburnum lantana. 14<0 камиш-овина ж бот. → камишевина. БЕЗ СДГ: КАМЏИЈА камџија ж → канџија. СДГ: КАНА (кна, крна) (тур. kına) ТО: кан- 0 кана ж 1. a. биљка која се гаји ради добивања боје за бојење косе, ноктију и сл. Lawsonia inermis. б. црвеножута боја од такве биљке. 2. бот. врста трстике Canna indica.530 529 тур. kamacı. 305 11<0 кан-ирати, -ам* импф. I. мазати, бојити каном (косу, нокте и сл.). II. ~ се мазати се, бојити се каном.531 БЕЗ СДГ: КАНАРА (тур. kanara) канара ж покр. кланица, месара. СДГ: КАНАТ (тур. kanat) ТО: канат- 0 канат м 1. крило (на вратима или на прозору); исп. канет. 2. страна (у колима), леса. 3. а. преграда од плетера, преградак у кући. б. комад, део железничке пруге који се састоји од прагова и трачница измећу два састава трачница, чланак. 4. кош, кошара наретко, решеткасто плетена. 5. део неке целине која се састоји од неколико комада који се увлаче један у други, чланак, колено, заглавак, кат. 11<0 канат-ити, -им импф. радити канате, преграде, преграђивати. 532 21<11 канаће-ње с гл. им. ← канатити. БЕЗ СДГ: КАНЕТ533 канет м → канат (1). БЕЗ СДГ: КАНИЈА (тур. kın) канија ж (обично мн.) корице за нож, ножница, ток за сабљу. СДГ: КАНТАР (тур. kantar) ТО: кантар- 0 кантар м 1. вага у облику металне шипке или полуге, са зделицом за терет на краћем, а (у)тегом (јајетом) на дужем краку, на којем су означене тежине; вага уопште. 2. покр. ист. мера од педесет и пет ока: један кантар дрва. Изр. ~ кадија чист рачун — дуга љубав; разуме се као магаре у ~ не разуме ништа. 11<0 кантар-а ж покр. врста лонца од бакра. 12<0 кантар-ија ж кантарина (2). 13<0 кантар-ина ж 1. аугм. и пеј. ← кантар. 2. оно што се плаћа за мерење кантаром. 14<0 кантар-ић м дем. ← кантар. 15<0 кантар-ница ж зделица на кантару на коју се меће оно што се важе. 16<0 кантар-ски, -а, -о који се односи на кантаре. 17<0 кантар-чић* м → кантарић. 18<0 кантар-џија 534 ж намештеник при јавној ваги; мајстор који прави и поправља кантаре. 21<18 кантарџиј-ин, -а, -о који припада кантарџији. 22<18 кантарџ-иница ж зграда где је смештена јавна вага. ПРс11<0 пре-кантар-ити, -им пф. претерати. се претоварити се јелом или пићем, прејести се. БЕЗ СДГ: КАНЧЕЛО (тур. kangal) качело с покр. повесмо, пасмо, витлић, свитак конца. 530 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 531 Овај глагол не бележе Речник МС и РСЈ. Дефиниција је преузета из Речника САНУ. 532 заканатити. 533 Овај облик не бележи Шкаљић (1973). 534 тур. kantarcı. 306 СДГ: КАНЏА (тур. kanca) ТО: канџ- 0 канџа ж (ген. мн. канџа и канџи) = панџа, оштар савинут нокат на прстима неких четвороножних животиња и птица. Изр. бити у чијим канџама, доћи у чије канџе бити у чијој суровој и немилосрдној власти. 11<0 канџ-аст, -а, -о који је налик на канџе. 12<0 канџ-аш м зоол. животиња с канџама: мајмуни канџаши. СДГ: КАНЏИЈА (камџија) (тур. kamçı) ТО: канџиј- 0 канџија ж арх. дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне животиње, бич. 21<11 канџија-ње с гл. им. ← канџијати. 11<0 канџиј-ати, -ам импф. ударати, бити канџијом. 12<0 канџиј-ица ж дем. ← канџија. ПР11<11 ис-канџијати, -им пф. канџијом, бичем изударати, избичевати. СДГ: КАПАК (тур. kapak) ТО: кап- 0 капак, -пка м 1. а. (обично мн. капци) дрвено или метално крило на прозору, ћепенку, које се може отварати и затварати. б. поклопац, заклопац. 2. а. анат. покретљиви набори коже који заштићују очи. б. кожни набор над ушима у неких врста кокоши. в. бот. део омотача око плода. 3. завратак на рукаву, посуновраћена ивица. Изр. учинити ~ нар. учинити крај, окончати. 11<0 кап-чић м дем. ← капак. БЕЗ СДГ: КАПАМА (тур. kapama) капама ж кув. кувано јело од јагњетине, зелена лука, зеља или других зачина. БЕЗ СДГ: КАПАМАЏИЈА535 (тур. kapamacı) капамаџија м заст. обртник, занатлија који прави покриваче. СДГ: КАПИЈА (тур. kapı) ТО: капиј- 0 капија ж 1. улазна, обично велика врата у градским бедемима, на каквој згради, дворишту и сл. 2. а. узак пролаз међу стрмим стенама, клисура, теснац. б. војн. стратешки важно место за даље напредовање. 3. спорт. тачно обележен и брањен простор на игралишту у који се гађа лоптом у фудбалу, хокеју и сл., врата, гол. Изр. тријумфална ~ славолук подигнут у славу велике победе, тријумфа. 11<0 капиј-ати, -ам импф. затварати капију. 12<0 капиј-етина ж аугм. и пеј. ← капија. 13<0 капиј-ица ж дем. ← капија. 14<0 капиј-ски, -а, -о који се односи на капију. 21<15 капиџи-баша м ист. главни капиџија, старешина над капиџијама. 15<0 капи-џија 536 м вратар. 535 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 307 16<0 капи-џик 537 м мала врата на огради између суседних кућа. Изр. кроз ~ (свршити што) мимо закона, помоћу веза, познанства (свршити што). ПР11<11 за-капијати се, - ам се пф. затворити се, закључати се. БЕЗ СДГ: КАПЛАН (тур. kaplan) каплан м зоол. тигар. БЕЗ СДГ: КАПУДАНПАША (тур. kaptan paşa) капуданпаша м ист. адмирал у турској морнарици. БЕЗ СДГ: КАПУЋЕХАЈА (тур. kapukâhyası) капућехаја м ист. страни дипломатски представник у некадашњој Турској. СДГ: КАР (тур. kahır) ТО: кар- 0 кар, кара м → кахар. 11<0 кар-ити се, -им се импф. → кахарити се. ПР11<11 о-карити, -им пф. I. ојадити. II. ~ се ојадити се, сневеселити се, растужити се. ПР12<11 рас-карити се, -им се пф. покр. → раскахарити се. 538 БЕЗ СДГ: КАРА (тур. kara)539 кара- први део сложеница у значењу: црн, црни: карабоја, карахабер, карасевдах итд. БЕЗ СДГ: КАРАБАТАК (тур. karabatak) карабатак, -тка м горњи дебљи део ноге код живади, забатак, добатак. СДГ: КАРАБОЈА (kara boya) ТО: карабој- 0 карабоја м 1. црна боја, црнило. 2. бот. винобој. 11<0 карабој-ати, -ам импф. покр. бојадисати у црно, црнити. СДГ: КАРАВАН/КАРАВАНА (карван) (тур. kervan) ТО: караван- 536 тур. kapıcı. 537 тур. kapıcık. 538 искарити се. 539 Придев кара јавља се у српском језику само као први део сложеница или полусложеница. У грађи су поред наведених, директно преузетих из турскога језика, забележене и следеће сложенице: каравранац, -нца м црни коњ, вранац; карађорђевац, -евца и карађорђевићевац, - евца м присталица Карађорђа и династије Карађорђевића; каракос, -а, -о → црнокос; карамрак м покр. црни мрак, густа помрчина, тмина; карамрачина ж аугм. ← карамрак. РСЈ не бележи придев кара (више о овоме в. Вуловић/Ђинђић М. 2012а: 412). 308 0 караван м/каравана ж 1. поворка обично робом натоварених дева, камила, коња, кола, људи и сл. (првенствено у пустињским и степским крајевима). 2. мноштво чега што иде, следи једно за другим. 11<0 караван-ски, -а, -о који се односи на караване, који служи за караване: ~ пут, ~ транспорт и сл. С11<0 караван-сарај м свратиште за караване, хан. БЕЗ СДГ: КАРАЂОЗ1 (карађол) (тур. Karagöz) карађоз м заст. = карађол представа са обојеним фигурама од коже, марионетама; марионета; мађионичар, лакрдијаш. БЕЗ СДГ: КАРАЂОЗ2 (тур. kara göz) карађоз м 1. црноок човек. 2. Циганин. БЕЗ СДГ: КАРАЂОЛ карађол м заст. = карађоз1. БЕЗ СДГ: КАРАКИЛ каракил м → каракул. БЕЗ СДГ: КАРАКОЛ (тур. karakol) каракол м заст. ноћна стража; патрола. БЕЗ СДГ: КАРАКОНЏА/КАРАКОНЏУЛА (тур. karakoncolos) караконџа/караконџула ж вештица, авет, утвара. СДГ: КАРАКУЛ540 (каракил) (тур. karakul) ТО: каракул- 0 каракул м врста црне овце и сјајно крзно које се добива од тек ојагњене јагњади такве овце. 11<0 каракул-ски*, -а, -о који се односи на каракул: ~ крзно, ~ раса. БЕЗ СДГ: КАРАКУШ (тур. karakuş) каракуш м вет. покр. запаљење костију скочног зглоба задње ноге у коња. СДГ: КАРАМАН (тур. Karaman) ТО: караман- 0 караман м 1. човек црне пути. 2. врста паса из Караманије (покрајине у Малој Азији). 11<0 караман-ка ж агр. врста крупних укусних крушака. БЕЗ СДГ: КАРАМУТ (тур. kara armut) карамут м агр. покр. јесенска крушка (стабло и плод). 540 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 309 БЕЗ СДГ: КАРАМФИЛ карамфил м → каранфил. СДГ: КАРАНФИЛ (карамфил, каранфиљ) (тур. karanfil)541 ТО: каранфил-, каранф- 0 каранфил м 1. бот. а. украсна биљка са цветовима разних боја Dianthus coryophylus. б. мн. биљна породица којој припада та биљка Caryophyllaceae. 2. зоол. врста корала: морски каранфил Metridium dianthus. 11<0 каранфил-ак, -лка м → каранфил. 12<0 каранфил-ић м 1. дем. ← каранфил. 2. бот. тропско дрво Eugenia caryophyllata из пор. смрча чији се осушени цветни пупољци употебљавају као зачин и лек. 13<0 каранфил-чић м → каранфилић. 14<0 каранфиљ-е с зб. им. ← каранфил. 15<0 каранф-ић м покр. а. → каранфил. б. → каранфилић (2). БЕЗ СДГ: КАРАНФИЉ каранфиљ м → каранфил. СДГ: КАРАР (тур. karar) ТО: карар- 0 карар м заст. 1. а. почивање, мировање; уравнотеженост. б. трајање. 2. равнотежа, сталност. Изр. нема му карара нема му једнака, равна. ПРс11<0 у-карар-ити, -им пф. I. 1. удесити, наместити како треба. 2. сложити, ускладити (гласове при певању и сл.). II. ~ се наместити се како треба.542 БЕЗ СДГ: КАРАСЕВДАХ (тур. kara sevda) карасевдах м заст. велика љубавна занесеност, љубавна меланхолија, тешка сета, страсна туга. СДГ: КАРАУЛА (тур. karavulhane, karakolhane) ТО: караул- 0 караула ж 1. кула на државној граници у којој граничари чувају стражу, стражарница, стражара крај мостова, тунела и сл. 2. неудобна, напуштена, у рушевном стању кућа. 11<0 караул-ити, -им импф. чувати стражу. БЕЗ СДГ: КАРАХАБЕР (тур. kara haber) карахабер м покр. црни глас (обично о смрти). БЕЗ СДГ: КАРВАН карван м → караван. СДГ: КАРДАШ (тур. kardaş) 541 Речник МС наводи грчку етимологију, у РСЈ је наведена турска етимологија. 542 накарарити. 310 ТО: кардаш- кардаш м заст. друг, пријатељ. ПРс11<0 пре-кардаш-ити, -им пф. сувише далеко отићи у чему, забраздити, претерати. БЕЗ СДГ: КАРИШИК (тур. karışık) каришик543 м заст. 1. смеса, мешавина. 2. бот. мешавина од жита разне врсте (пола ражи, пола пшенице); пир. 3. муз. композиција разних песама (најчешће народних); потпури. БЕЗ СДГ: КАРЛИ (тур. kahırlı) карли прид. непром. заст. брижан, забринут. БЕЗ СДГ: КАРПУЗ/КАРПУЗА (тур. karpuz) карпуз м/карпуза ж бот. покр. лубеница. БЕЗ СДГ: КАРШИЛАМА (тур. karşılama) каршилама ж покр. добродошлица. БЕЗ СДГ: КАРШИЛУК (тур. karşılık) каршилук м покр. дочек, пријем; одговор. СДГ: КАСАБА (тур. kasaba) ТО: касаб- 0 касаба ж градић, варошица, паланка. 11<0 касаб-алија 544 м човек из касабе, варошанин. 21<11 касабалиј-ка ж женска особа из касабе. 22<11 касабалиј-ски, -а, -о који се односи на касабалије. 12<0 касаб-ица ж дем. ← касаба. 13<0 касаб-лија м → касабалија. 23<13 касаблиј-ка ж → касабалијка. 24<13 касаблиј-ски, -а, -о → касабалијски. 14<0 касап-ски, -а, -о који се односи на касабе. СДГ: КАСАП/КАСАПИН (тур. kasap) ТО: касап-, касапин- 0 касап/ 01 касапин м (мн. касапи, ген. касапа) месар. 11<01 касапин-ов, -а, -о који припада касапину. 12<01 касапин-ски, -а, -о → касапски. 13<0 касап-ити, -им импф. 1. а. сећи заклану животињу на комаде. б. унаказивати, кварити. 2. убијати, мрцварити људе хладним оружјем (обично у борби, у рату). 3. радити као касапин, бавити се касапским занатом.545 14<0 касап-иште с необ. → кланица. 15<01 касап-лук 546 м касапски, месарски занат, месарење. 543 Лексема каришик и поред своје полисемантичне структуре застарева у српском језику и извесно је да ће бити очувана у антропониму Каришик. 544 тур. kasabalı. 545 закасапити, накасапити, откасапити. 311 21<13 касапље-ње с гл. им. ← касапити. 16<0 касап-ница ж 1. место где се касапи, сече и продаје месо, месница, месара, месарница. 2. место где се људи масовно убијају, масовни покољ, клаоница. 17<0 касап-ски, -а, -о који се односи на касапе и касапнице. ПР11<13 ис-касапити, -им пф. 1. исећи небрижљиво, немарно, како било, исећи као месар (касапин) месо; изранити, израњавати, изнаказити чим оштрим, поубијати, уништити. 2. подврћи оштрој критици, непоштедно изгрдити. ПР12<13 рас-касапити, -им пф. расећи, раскомадати. СДГ: КАСТЕН/КАСТИЛЕ/КАСТИЛИЦЕ (тур. kasten) ТО: каст- 0 кастен/ кастиле/кастилице547 прил. покр. хотимично, намерно, с умишљајем. 11<0 каст-ити, -им импф. покр. настојати, намеравати. ПР11<0 на-каст прил. покр. → накастице. ПРс11<0 на-каст-ице прил. покр. намерно, хотимице. ПР12<11 на-кастити, -им пф. покр. наумити, решити, одлучити. ПР13<11 с-кастити, -им пф. измислити; наумити, одлучити. 548 СДГ: КАТ (тур. kat) ТО: кат- 0 кат м (лок. кату; мн. катови) 1. део куће између два стропа, две таванице, спрат: први ~. 2. а. ред или слој чега (један изнад другога или један преко другога). б. геол. слој истога састава. Изр. ~ бубњића, тремни ~ анат. део унутрашњег ува. С11<0 дво-кат-ан, -тна, -тно двоспратан, који је на два ката, спрата. С21< С11 дво-кат-ница ж двоспратница, двокатна, двоспратна кућа. С12<0 више-кат-ан, -тна, -тно који је на више катова, вишеспратан. С22< С12 више-кат-ница ж зграда на више катова, вишеспратница. С13<0 међу-кат м међуспрат спрат, кат између приземља и првога спрата, мезанин. С14<0 прв-о-кат-ан, -тна, -тно првоспратан који је на првом кату. С15<0 тро-кат-ан, -тна, -тно троспратан: ~ кућа. С23< С15 тро-кат-ница ж трокатна зграда, троспратница. БЕЗ СДГ: КАТАРМА (тур. katarma) катарма ж покр. узда, поводац. БЕЗ СДГ: КАТИЈЕ (тур. katı) катије ж мн. покр. металне или кожне кутије за патроне: припасати ~. СДГ: КАТИЛ (тур. katil) ТО: катил- 0 катил м заст. крвник, убојица. 11<0 катил-ски, -а, -о крвнички: ~ рука. 546 тур. kasaplık. 547 Изведеница кастилице је турско-суфиксна форма аналогно према хотимице, док је према кастиле изведен хибридни облик намјериле (Радић 2001: 103, у фусноти). 548 докастити. 312 С11<0 катил-ферман м ферман којим се наређује да се ко погуби, смртна осуда; исп. ферман. СДГ: КАТМЕР (тур. katmer) ТО: катмер- 0 катмер м каранфил. 11<0 катмер-ли 549 прид. непром. пун цветних листића: ~ ружа. СДГ: КАТРАН (тур. katran) ТО: катран- 0 катран м црна и густа текућина, течност неугодна мириса која се добива кухањем из борове смоле, или сухом дестилацијом из четинарског дрвећа и каменог угљена; син. паклина. 11<0 катран-ар м онај који вади или пече катран. 12<0 катран-аст, -а, -о који је као катран. 13<0 катран-изирати, -ам пф. и импф. = катранисати (на)мазати, зали(ва)ти катраном. 21<14 катраниса-ње с гл. им. ← катранисати. 14<0 катран-исати, -ишем пф. и импф. = катранизирати. 15<0 катран-ити, -им импф. облагати, мазати катраном: ~ дно чамца. 16<0 катран-ица ж посуда за катран. 17<0 катран-ли 550 прид. непром. умочен у катран, покатрањен. 18<0 катран-ски, -а, -о који је од катрана: ~ сапун, ~ смола, кагранске боје. 19<0 катран-џија 551 м онај који прави и продаје катран. 110<0 катрањ-ав, -а, -о намазан катраном, упрљан од катрана. 22<15 катрање-ње с гл. им. ← катранити. 111<0 катрањ-и, -а, -е → катрански. ПР11<15 за-катранити, -им пф. премазати, замазати катраном : ~ чамац. ПР12<15 на-катранити (накатрамати), -им пф. намазати катраном. ПР13<15 о-катранити, -им пф. намазати, прелити, натопити катраном. ПР14<15 у-катранити, -им пф. натопити катраном. 552 БЕЗ СДГ: НАКАТРАМАТИ накатрамати, -ам пф. покр. → накатранити (под катран). СДГ: КАТУН553 (тур. kutun) ТО: катун- 0 катун м покр. густа, проста памучна тканина, циц. 11<0 катун-ар м онај који прави катун. СДГ: КАЋУН554 (тур. kakun) 549 тур. katmerli. 550 тур. katranlı. 551 тур. katrancı. 552 накатранисати. 553 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Сигурно је у вези са тур. kutn, kutun, и арапског је порекла, само је питање преко ког језика је у овом облику дошла реч. 554 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Носић (2005) наводи етимон kakun, непотврђен у савременом турском језику. Турски назив за ову биљку је salep; исп. СДГ салеп. 313 ТО: каћун- 0 каћун м 1. бот. а. зељаста биљка с плавим цветом и гомољастим подземним делом Orchis. б. мн. породица истоимених биљака Orchidaceae. 2. име волу. 11<0 каћун-ак, -нка м бот. → каћун. 12<0 каћун-ити се, -им се импф. китити се, гиздати се; кочоперити се. 13<0 каћун-ица ж гомољ од каћуна. 14<0 каћун-ка ж бот. а. каћун (1а). б. мразовац. в. шафран. 21<11 каћунк-ов, -а, -о који припада каћунку. 15<0 каћун-ов, -а, -о који припада каћуну. 16<0 каћун-овице ж мн. бот. → каћун (1б). 22<12 каћуње-ње с гл. им. ← каћунити се. ПР11<12 на-каћунити се, -им се пф. необ. закитити се каћуном, накинђурити се. СДГ: КАУК (тур. kavuk) ТО: каук- 0 каук м заст. капа од дебеле вунене тканине око које је омотана чалма. 11<0 каук-чија 555 м онај који прави кауке. СДГ: КАУР/КАУРИН (тур. gâvur) ТО: каур- 0 каур/каурин (мн. каури) м муслимански назив за хришћанина, неверник. 11<0 каур-баша м поглавар, старешина каура. 21<12 кауре-ње с гл. им. ← каурити (се). 12<0 каур-ити, -им импф. I. чинити кауром, покрштавати. II. ~ се постајати каур. 13<0 каур-ка (дат. -ки; ген. мн. -ки) ж немуслиманка, хришћанка. 14<0 каур-киња ж → каурка. 15<0 каур-лук 556 м у зб. значењу: хришћани, неверници. 16<0 каур-ски, -а, -о који се односи на кауре. 17<0 каур-че, -ета с дем. ← каур. ПР11<12 ис-каурити се, -им се пф. постати каурин, редом се покаурити (прећи у хришћанство). ПР12<12 по-каурити, -им пф. I. учинити каурином, покрстити. II. ~ се постати каурин. БЕЗ СДГ: КАУРМА каурма ж → кавурма. БЕЗ СДГ: КАУШ/КАУША (тур. koğuş) кауш м/кауша ж заст. 1. самица, ћелија у затвору. 2. велика војничка спаваоница у касарнама. СДГ: КАФА (кава, кахва) (тур. kahve) ТО: каф- 555 тур. kavukçu. 556 тур. gâvurluk. 314 0 кафа ж 1. бот. тропска грмолика биљка зрнаста плода Coffea arabica; њен плод. 2. напитак приређен од прженог кафиног плода или његовог сурогата. 3. покр. → кафана.557 Изр. бела ~ пиће начињено од млека помешаног с кафом или цигуром. 11<0 каф-ана 558 ж гостионица. 21<11 кафан-ар м (инстр. -ом и -ем) 1. онај који држи кафану, кафеџија. 2. кафански гост. 31<21 кафанар-ица ж женска особа кафанар. 22<11 кафан-ица ж дем. ← кафана. 23<11 кафан-ски, -а, -о који се односи на кафане. 24<11 кафан-чина ж погрд. кафана. 12<0 каф-ени, -а, -о који се односи на кафу: ~ прибор, ~ боја. 25<12 кафен-исати, -ишем импф. разг. пити кафу седећи, разговарајући у друштву. 13<0 каф-ењак м млинац за млевење кафе. 14<0 каф-еџија 559 м 1. гостионичар. 2. онај који приготовљава, кува каву. 26<14 кафеџи(ј)-ка ж женска особа кафеџија. 27<14 кафеџиј-ски, -а, -о који се односи на кафеџије. 28<14 кафеџ-инка ж женска особа кафеџија. 15<0 каф-ин, -а, -о који припада кафи. 16<0 каф-ић* м мала кафана, кафе, бистро, бифе. 17<0 каф-ица ж дем. ← кафа. БЕЗ СДГ: КАФАЗ кафаз м покр. → каваз. СДГ: КАФЕЗ ТО: кафеш- 0 кафез м → кавез. 11<0 кафеш-чић м дем. ← кафез. СДГ: КАФТАН (тур. kaftan) ТО: кафтан- 0 кафтан м врста дугога капута без поставе. 11<0 кафтан-ић м дем. ← кафтан. 12<0 кафтан-чић м дем. ← кафтан. С11<0 полу-кафтан 560 м кафтан краћи од обичнога. СДГ: КАХАР (кар) (тур. kahır) ТО: кахар- 0 кахар м брига, невоља; туга. 11<0 кахар-ити се (карити се), -им се импф. љутити се, жалостити се, бринути се. 12<0 кахар-ан, -рна, -рно жалостан, тужан, насилан. 13<0 кахар-ли 561 прид. непром. кахаран. ПР11<12 о-кахарити, -им пф. ојадити, окарити. 557 У турском језику секундарно значење лексеме kahve јесте кафана; кафе, док је у српском језику ово значење искључиво покрајинско. 558 тур. kahvehane. 559 тур. kahveci. 560 У Речнику МС дато је са квалификатором рус., што је по нашем мишљењу неоправдано. 561 тур. kahırlı. 315 ПР12<12 рас-кахарити се (раскарити се), -им се пф. покр. забринути се; растужити се, ражалостити се. 562 БЕЗ СДГ: КАХВА кахва ж покр. → кафа. БЕЗ СДГ: КАЧАК (тур. kaçak) качак м покр. одметник од власти; разбојник. БЕЗ СДГ: КАЧАМАК (тур. kaçamak) качамак м кув. јело од тврдо скувана кукурузног брашна, пура, жганци, палента. БЕЗ СДГ: КАШ (тур. kaş) каш м покр. ункаш, облук. БЕЗ СДГ: КАШАГИЈА кашагија ж → чешагија. СДГ: КАШИКА (тур. kaşık) ТО: кашик- 0 кашика ж 1. предмет којим се захвата житко јело. 2. количина чега колико може стати у једну кашику. 3. на воденичном колу удубљена даска у коју удара водени млаз те покреће коло. 4. на грађевинским машинама направа с оштрим кљуном која копа, граби и преноси земљу и др. 5. врста вештачке меке на пецаљки у облику кашике. Изр. мисли да је сву мудрост кашиком појео (попио) мисли да је врло паметан; попио би га у кашици воде мрзи га и жели га пошто-пото уништити. пала му кашика у мед имао је велику срећу, дошао је изненада до велике добити. 11<0 кашик-аоница ж → кашичара (2). 12<0 кашик-ар м 1. кашичар (1). 2. грађевински строј, машина, која копа помоћу направе сличне кашици с оштрим кљуном. 3. зоол. покр. кашичар (2). 13<0 кашик-ара ж 1. покр. кашичара (1). 2. а. врста ручне бомбе. б. пушка која се пали помоћу огњила; исп. кашилук. 3. зоол. покр. кашичар (2). 21<12 кашикар-ка ж зоол. покр. → кашичар (2). 14<0 кашик-аст, -а, -о који има облик кашике, који је удубљен попут кашике. 15<0 кашик-ати, -ам импф. кашиком, лопатом мешати. 16<0 каши-лук 563 м покр. огњило на пушци, чакмак, чарак. 17<0 кашич-ар м 1. онај који прави дрвене кашике, зделе и сл. 2. зоол. покр. птица у које је кљун спреда раширен као кашика, жличарка Platalea leucorodia. 18<0 кашич-ара ж 1. воденица у које су на колу пера у облику кашика. 2. покр. направа где се држе кашике. 22<17 кашичар-ев, -а, -о = кашичаров који припада кашичару. 23<17 кашичар-ка ж женска особа кашичар. 24<17 кашичар-ов, -а, -о = кашичарев. 25<17 кашичар-ски, -а, -о који се односи на кашичаре; који је својствен кашичарима. 19<0 кашич-ица ж дем. ← кашика. 110<0 кашич-кати, -ам импф. необ. кусати кашиком. 111<0 кашич-ни, -а, -о који се односи на кашике. 562 закахарити се. 563 тур. kaşıklık. Ова лексема у турском има следећа значења: kaşıklık, -ğı I. посуда за кашике. II. 1. који је погодан за израду кашика (о дрвету, пластици, материјалу). ~ ağaç дрво од којег се праве кашике. 2. који је количине која стаје у једну кашику. iki ~ reçel две кашике џема. 316 БЕЗ СДГ: КЕДИВ (тур. hıdıv) кедив м ист. владарска титула у некадашњем турском Египту. БЕЗ СДГ: КЕИСАТИ (тур. kıymak) кеисати, -ишем импф. покр. = кехисати а. кидисати, навалити на кога. б. (себи) извршити самоубиство. БЕЗ СДГ: КЕКЕЗ564 (тур. kekez) кекез м хомосексуалац. БЕЗ СДГ: КЕЛИМ (тур. kilim)565 келим м покр. врста ћилима; врста веза. БЕЗ СДГ: КЕРАЈТАНА566 керајтана ж заст. радионица; радња, дућан. СДГ: КЕСА (ћеса) (тур. kese) ТО: кес- 0 кеса ж 1. торбица, врећица (од коже, мехура, грубог платна, од папира, хартије, сукна или плетена). 2. кожната торбица за пиштољ. 3. оно што је по свом облику слично кеси (као бешика или што друго у телу или на телу). 4. новац, богатство. 5. заст. новчана мера. Изр. везати кесу завести штедњу, штедети; дебела, масна ~ много новаца, велико богатство; супр. мршава, сува кеса; дрешити, одрешити кесу да(ва)ти новац; имати своју кесу у свом џепу слободно располагати својим новцем и својом имовином; испразнити (истрести) коме кесу измамити коме сав новац; навести или приморати кога на велике трошкове; куме, куме, изгоре ти ~ нар. довикивање куму на свадбама да баци ситан новац деци која га купе; мазнути (ударити) кога по кеси изложити кога великом трошку; насртати на чију кесу дрско тражити, захтевати новац; ни у кесу, ни из кесе бити материјално незаинтересован; фиг. индиферентно, свеједно; отворити кесу почети трошити новац; познавати кога као пару у кеси добро познавати кога; празна кеса не дивани посл. онај који нема новаца, ништа не може постићи; стегнути (стиснути) кесу бити тврд у издавању новца, цицијашити, шкртарити; стиснути се као две паре у кеси повући се, притајити се, хтети остати незапажен. 11<0 кес-арити се, -им се пф. покр. цењкати се, похађати се. 12<0 кес-арош м покр. џепарош, крадљивац, лопов, лупеж. 13<0 кес-аст, -а, -о који има кесу, који је попут кесе. 14<0 кес-ат, -а, -о покр. који има много новаца, богат. 15<0 кес-етина ж аугм. и пеј. ← кеса. 16<0 кес-еџија м друмски разбојник, човек који вреба и напада путнике на друмовима, насилник, силовит човек. 21<16 кесеџиј-ски, -а, -о који се односи на кесеџије; који је као у кесеџија. 17<0 кес-ица ж дем. ← кеса. Изр. беле кесице мед. беле бубуљице које се јављају на очним капцима и на целом лицу, кожни грис. 22<17 кесич-ар м зоол. 1. рак витичар у облику жућкасте кесице који као паразит живи на затку других ракова Sacculina carcini. 2. мн. врста лептира Psychidae. 18<0 кес-ичаст, -а, -о који има облик кесице, који је као кесица, који личи на кесицу. 564 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973), бележи је турски речник жаргона (Актунч 2000). 565 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). У питању је вероватно неки хапакс. 566 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Творбено није јасно, вероватно јесте у вези са лексемом ћерана; исп. гнездо ћерана. 317 19<0 кес-урина ж аугм. и пеј. ← кеса. С11<0 кес-о-крадица ж кесарош, џепарош, џепокрадица. С12<0 кес-о-нош-е ж мн. зоол. врста морске рибе код које мужјаци носе на трбуху кесицу у којој су јаја Syngnathidae. С13<0 пре-кес-ак, -ска м покр. кеса која виси о појасу. СДГ: КЕСЕР (тур. keser) ТО: кесер- 0 кесер м врста дрводељског и столарског ручног алата за тесање, са сечивом на једној, а дужим ушицама на другој страни, којим се удара као мотиком. 11<0 кесер-аст,-а, -о који је налик на кесер. СДГ: КЕСИМ (тур. kesim) ТО: кесим- 0 кесим м заст. покр. а. привремено коришћење земље или стоке уз уговорену цену, закуп. б. унапред уговорена годишња закупнина, цена за закупљену земљу, стоку и др.567 ПРс11<0 у-кесим-ити, -им пф. дати под кесим, закуп, најам. СДГ: КЕСТЕН (тур. kestane) ТО: кестен- 0 кестен м бот. врста листопадног дрвета из пор. букава са много подврста; плод тога дрвета Castanea sativa. Изр. вадити (вући) за кога кестене из ватре вршити тежак, напоран посао чијим се резултатима користи други. 11<0 кестен-ар м = кестењар 1. онај који пече и продаје кестење. 2. кестеник. 21<11 кестенар-ица ж женска особа кестенар. 22<11 кестенар-ка ж женска особа кестенар. 12<0 кестен-аст, -а, -о = кестењав и кестењаст који личи на кестен, који је по облику или боји као кестен, мрк, смеђ: ~ коса, кестенасте очи. 13<0 кестен-ик м шума кестенова. 14<0 кестен-ић м дем. ← кестен. 15<0 кестен-ов, -а, -о који припада кестену, који је од кестена (дрвета или плода). 23<15 кестенов-ина ж кестеново дрво. 16<0 кестен-чић м дем. ← кестен. 17<0 кестен-џија 568 м → кестенар (1). 18<0 кестењ-ав, -а, -о = кестенаст. 19<0 кестењ-ар м = кестенар. 24<19 кестењар-ев, -а, -о = кестењаров који припада кестењару. 25<19 кестењар-ица ж женска особа кестењар. 26<19 кестењар-ка ж женска особа кестењар. 27<19 кестењар-ов, -а, -о = кестењарев. 28<19 кестењар-ски, -а, -о који припада кестењарима, који се односи на кестењаре. 110<0 кестењ-аст, -а, -о = кестенаст. 111<0 кестењ-ача ж бот. 1. кестењаста печурка. 2. врањи лук, врста дивљег лука из пор. љиљана Ornithogalum. 112<0 кестењ-е с зб. им. ← кестен. а. кестеново дрвеће. б. кестнови плодови. Изр. вадити, извлачити, вући кестење из ватре за кога → уз кестен (изр). 567 Дефиниција је преузета из Речника САНУ, с обзиром на то да Речник МС не бележи лексему кесим. 568 тур. kestaneci. 318 113<0 кестењ-ски, -а, -о што припада кестењу. кестењасто- као први део сложених придева значи кестењаст или кестењасту нијансу оне боје коју означава придев у другом делу сложеница: кестењастосмеђ, кестењастосив и сл. СДГ: КЕФА (тур. kefe) ТО: кеф- 0 кефа ж зап. кр. четка. 11<0 кеф-ар м онај који прави четке, четкар. 12<0 кеф-ати, -ам импф. 1. чистити кефом, четкати. 2. експр. грдити, псовати; оговарати. 13<0 кеф-ица ж дем. ←кефа. ПР11<12 ис-кефати, -ам пф. 1. кефом очистити, ишчеткати. 2. експр. покр. изгрдити, испсовати, очитати буквицу. ПР12<12 о-кефати, -ам пф. очистити кефом, очеткати. БЕЗ СДГ: КЕХИСАТИ кехисати, -ишем импф. покр = кеисати. БЕЗ СДГ: КЕЧЕ (ћеча) (тур. keçe) кече, -ета с мала, полулоптаста шиптарска капа од уваљане вуне, бела или тамносмеђа. БЕЗ СДГ: КЕШКЕ (тур. keşkek)569 кешке, -ета с покр. кув. врста јела од овчјег или кокошјег меса и куване пшенице. СДГ: КИДИСАТИ (тур. kıymak) ТО: кидис- 0 кидисати, -ишем пф и импф. 1. ударити, ударати, навалити, наваљивати, напасти, нападати на кога. 2. а. (коме или чему) не поштедети кога, уништити, убити, упропастити. б. (себи, на себе) (у)чинити самоубиство, дигнути, дизати руку на себе, убити се.570 11<0 кидис-авати, -ам импф. ← кидисати. 21<11 кидиса-ње с гл. им. ← кидисати. БЕЗ СДГ: КИЗЛАР-АГА (тур. kızlar ağası) кизлар-ага м ист. старешина над евнусима, управитељ харема. СДГ: КИЈАМЕТ (тур. kıyamet) ТО: кијамет- 0 кијамет м 1. судњи дан, смак света. 2. а. несрећа, пропаст. б. невреме, непогода, велика олуја, снежна мећава. в. узбуна, метеж. 11<0 кијамет-ити, -им импф. нешто тражити галамом, ужурбаношћу или нервозом. 12<0 кијамет-ни, -а, -о који се односи на кијамет. ПР11<11 за-кијаметити, -и пф. безл. ударити, отпочети (о кијамету). 569 Лексема keşkek је оквалификована као народна у ТС. 570 закидисати. 319 С11<0 кијамет-дан м покр. судњи дан. СДГ: КИЉЕР (тур. kiler) ТО: киљер- 0 киљер м покр. собица, појатак, вајат; исп. ћилер. 11<0 киљер-ац м дем. ← киљер. БЕЗ СДГ: КИОСК571 (перс. kuşk) киоск м 1. кућица са продавницом цигарета, новина и друге ситне трговачке робе постављена на тротоарима, трговима и сл. 2. мала кућа, најчешће дрвена (у башти, винограду и сл.), одакле је леп изглед на све стране, чардак, павиљон. СДГ: КИРИЈА (ћирија) (тур. kira) ТО: кириј- 0 кирија ж 1. а. најамнина за просторије, станарина. б. најам туђег коња или марве за ношење. в. закуп туђе земље, закупнина. 2. најамни рад с властитом стоком. 3. роба која се превози, товар. Изр. џаба ти кирија (кирије) разг. бадава, узалуд посао. 11<0 кир-ајџија 572 м станар. 21<11 кирајџиј-ин, -а, -о који припада кирајџији. 22<11 кирајџиј-ка ж женска особа кирајџија. 23<11 кирајџиј-ски, -а, -о који се односи на кирајџије. 24<11 кирија-ње с гл. им. ← киријати. 12<0 кириј-ати, -ам импф. = киријашити, бити киријаш, радити као возар, као киријаш. 25<12 кириј-аш м = кириџија онај који кирија, најамни возар. 41<31 киријаше-ње с гл. им. ← киријашити. 31<25 киријаш-ити, -им импф. = киријати. 32<25 киријаш-ки, -а, -о који се односи на киријаше: ~ кола. 26<12 кири-џија м арх. = киријаш. 42<33 кириџија-ње с гл. им. ← кириџијати. 33<26 кириџиј-ати, -ам импф. бавити се кириџијским послом. 34<26 кириџиј-ски, -а, -о који се односи на кириџије. 35<26 кириџи-лук 573 м кириџијски посао или занимање. 36<26 кириџи-нски, -а, -о → кириџијски. 37<26 кириџ-овати, -ујем импф. → кириџијати. ПР11<11 ис-киријати, -ам пф. покр. 1. добити на киријању, заслужити као кириџија. 2. завршити киријање. 574 БЕЗ СДГ: КИСМЕТ (ксмет) (тур. kısmet) кисмет м покр. судбина, удес. БЕЗ СДГ: КИТАБ (тур. kitap) китаб м = ћитаб, верска књига. 571 Шкаљић (1973) не бележи ову лексему. Речник МС наводи француско порекло. Ова персијска реч је је ушла у српски или директно од фр. kiosque или посредством немачке речи Kiosk (Сној 1997: 230). Приказали смо је због њеног порекла, као и због њене етимолошке повезаности са речју ћошак у значењу чардака; исп. БЕЗ СДГ ћошак2. 572 тур. kiracı. 573 тур. kiracılık. 574 закиријати, накиријати. 320 СДГ: КИЧМА575 (према тур. kıç) ТО: кичм- 0 кичма ж 1. терм. анат. коштани стуб састављен од пршљенова, који чини средину костура код човека и виших животиња, columna vertebralis. 2. експр. оно што даје чврстоћу нечему, оно на чему почива снага чега. Изр. човек без кичме слаб, неотпоран, попустљив човек, човек без свога уверења; човек јаке кичме одлучан, енергичан човек који држи до свога уверења; имати чврсту кичму не дати се сломити претњама; савити, савијати, повити, повијати кичму покорити се, покоравати се без отпора; сломити (пребити) коме кичму уништити чију отпорну снагу, сломити кога; сушење кичме мед. болест сушења леђне мождине (као последица сифилиса) tabes. 11<0 кичм-ен, -а, -о а. који има кичму. б. експр. чврст, одлучан. 12<0 кичм-ени, -а, -о који се односи на кичму. 21<12 кичмен-ица ж анат. → кичма. 22<12 кичмен-ост ж експр. својство онога који је јаке кичме, који је одлучан и упоран. 23<11 кичмењ-ак (мн. кичмењаци) м зоол. ред животиња који има кичму, Vertebrata. 24<11 кичмењ-ача ж анат. → кичма. ПР11<11 бес-кичмен, -а, -о а. који је без кичме. б. који је без свога става, бескарактеран. ПР12<22 бес-кичменост ж а. особина онога који је без кичме, бескичмењаштво. б. бескарактерност, полтронство. ПР13<23 бес-кичмењак м 1. животиње које немају кичму. 2. експр. бескарактеран човек. ПР21<ПР13 бескичмењаш-тво с → бескичменост. БЕЗ СДГ: КЈАТИБ кјатиб м → ћатиб. СДГ: КНА ТО: кн- 0 кна ж 1. → кана (1 а, б) 2. пламењача, снет, житна рђа. ПРс11<0 о-кн-ити, -им и окнијем (трп. прид. окњен, -а, -о и окнивен, -ена, -ено) пф. обојити кном. БЕЗ СДГ: КОВА кова ж нар. → кофа. СДГ: КОВАН (тур. kovan) ТО: кован- 0 кован576 м кошница. 11<0 кован-лук 577 м 1. пчелињак, уљаник, кошница. 2. пчеларење, пчеларство. 12<0 кован-џија м пчелар. 21<12 кованџиј-ин, -а, -о који припада кованџији. 22<12 кованџиј-ка ж жена кованџијина. 23<12 кованџиј-ски, -а, -о који се односи на кованџије. 24<12 кованџи-лук м пчеларство. 575 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 576 Интересантно је то да Речник МС не бележи кован, а од кована су изведене наведене речи. 577 тур. kovanlık. 321 СДГ: КОВРЖА 0 ковржа578 → коврџа. 11<0 коврж-аст, -а, -о → коврчаст, коврџаст. 12<0 коврж-ица ж → коврчица, коврџица. 13<0 коврж-љав, -а, -о → коврчав. 21<13 ковржљав-ост ж својство или стање онога који је ковржљав. СДГ: КОВРЧА (тур. kıvrcık) ТО: коврч- 0 коврча ж = коврџа 1. увијен, завијен прамен косе, увојак. 2. оно што је слично увојку косе (лист, перо и др.). 11<0 коврч-ав, -а, -о = коврчаст, коврџав 1. који је увијен у коврче, који има коврче, кудрав, витичаст. 2. који има увијене кудраве латице (о цвету). 3. који је пун прелива (о звуку). 21<11 коврчав-ост ж = коврџавост особина, стање онога што је коврчаво, гргуравост, кудравост, витичавост. 12<0 коврч-ак, -чка м = коврџак и коврџик врста високе ваљкасте капе. 13<0 коврч-аљка ж гвожђе у облику дугачких маказа за коврчање косе. 22<15 коврча-ње с гл. им. ← коврчати (се). 14<0 коврч-аст, -а, -о = коврчав. 15<0 коврч-ати, -ам импф. I. = коврчити (1), коврџати и коврџити правити коврче, завијати власи, косу, кудравити, коврчити. II. ~ се коврчити се, коврџати се и коврџити се постајати коврчав, увијати се. 16<0 коврч-аш м голуб коврчава перја. 23<17 коврче-ње с гл. им. ← коврчити (се). 17<0 коврч-ити, -им импф. I. 1 = коврчати. 2. подваљивати. II. ~ се = коврчати се. 18<0 коврч-ица ж = коврџица 1. дем. ← коврча. 2. бот. врста цвата којему се цветна осовина одмах завршава цветом. ПРс11<0 за-коврч-авати, -ам пф. = заковрџати завити, увити у коврџе, увојке; накудравити. ПР11<15 за-коврчати, -ам пф. = заковрџати завити, увити у коврџе, увојке; накудравити. ПР12<17 за-коврчити, -им пф. = заковрџити I. 1. окренути, завити у страну. 2. → заковрчати. 3. нагло се разболети, нагло занемоћи, заковрнути. II. се. ~ повр. учинити се коврчавим. 2. фиг. изокренути се; заметнути се, настати. ПР13<17 ис-коврчити, -им пф. 1. свршити коврчење чега. 2. исковрнути (очи). ПР14<15 на-коврчати, -ам пф = наковрџати и наковрџити увити у коврџе (косу и сл.). ПР15<17 на-коврчити, -им пф = наковрџати и наковрџити увити у коврџе (косу и сл.). ПР21< ПР14 наковрч-авати, -ам импф. и уч. ← наковрчати. ПР16<15 рас-коврчати, -ам пф. покварити коврче, косе, разбарушити; фиг. направити неред, разбацати, испретурати. ПР22< ПР16 сковрч-авати (се), -ам (се) импф. и уч ← сковрчити (се). ПР17<17 с-коврчити, -им пф. смотати, савити. се савити се, повити се; скупити се. ПР18<15 у-коврчати, -ам пф. I. увити у коврче, коврџе, увртети (косу, бркове). II. ~ се увити се (у коврче, коврџе). ПР19<17 у-коврчити, -им пф. I. увити у коврче, коврџе, увртети (косу, бркове). II. ~ се увити се (у коврче, коврџе). СДГ: КОВРЏА (тур. kıvırcık) ТО: коврџ- 0 коврџа ж = коврча. 11<0 коврџ-ав, -а, -о = коврчав. 578 Стожер гнезда ковржа успостављена је према дериватима ковржаст, ковржица . 322 21<11 коврџав-ост ж = коврчавост. 12<0 коврџ-ак, -чка м = коврчак. 22<14 коврџа-ње с гл. им. ← коврџати (се). 13<0 коврџ-аст, -а, -о = коврчаст. 14<0 коврџ-ати, -ам импф. I. = коврчати. II. ~ се = коврчати се. 15<0 коврџ-ик м = коврчак. 16<0 коврџ-ити, -им импф. I. = коврчати. II. ~ се = коврчати се. 17<0 коврџ-ица ж = коврчица. ПР21< ПР11 заковрџ-авати (се), -ам се импф. и уч. ← заковрџати (се). ПР11<14 за-коврџати, -ам пф.= заковрчати. ПР12<16 за-коврџити, -им пф. = заковрчити. ПР22< ПР13 наковрџ-авати, -ам импф. и уч. ← наковрџати. ПР13<14 на-коврџати, -ам пф. = наковрчати и наковрчити. ПР14<16 на-коврџити, -им пф. = наковрчати и наковрчити. ПР15<14 у-коврџати, -ам пф. I. увити у коврче, коврџе, увртети (косу, бркове). II. ~ се увити се (у коврче, коврџе). ПР16<16 у-коврџити, -им пф. I. увити у коврче, коврџе, увртети (косу, бркове). II. ~ се увити се (у коврче, коврџе). СДГ: КОВЧА ТО: ковч- 0 ковча → копча. 11<0 ковч-али прид. непром. само у изр. ~ чакшире који има копче, искићен копчама. 12<0 ковч-ар м покр. мушка копча. ПР21< ПРс11 заковч-авати, -ам се импф. и уч. ← заковчати. ПРс11<0 за-ковч-ати, -ам пф. → закопчати. БЕЗ СДГ: КОКИЈА (тур. koku) кокија ж покр. мирис; смрад, воњ. СДГ: КОЛАЈ (тур. kolay) ТО: колај- 0 колај прид. непром. лак, који је без тешкоћа. 11<0 колај-лук 579 м покр. лакоћа. БЕЗ СДГ: КОЛАН (тур. kolan) колан м 1. појас који држи седло и самар чврсто уз коња, попруг. 2. заст. појас на оделу. 3. заст. фиг. веза. Изр. попуцали му сви колани све је код њега рђаво, све су га наде издале, постао је беспомоћан. БЕЗ СДГ: КОЛИЈА (према тур. kol, рука?) колија ж покр. долама од танког црног сукна опшивена гајтаном, као део женске народне ношње. БЕЗ СДГ: КОЛЧАК (тур. kolçak) 579 тур. kolaylık. 323 колчак м заст. 1. закрпа на чакширама. 2. гвозден рукав на оклопу. 3. покр. направа (обично од крзна) у облику џепа или врећице, отворене с обе стране, за грејање руку, муф. БЕЗ СДГ: КОМИТАЏИЈА580 комитаџија ж комита. СДГ: КОМШИЈА (тур. komşu) ТО: комшиј-, комш- 0 комшија м сусед. 21<18, 11<0 комш-а 1. ж хип. ← комшиница. 2 м = комшо хип. ← комшија. 12<0 комшиј-ин, -а, -о који припада комшији. 13<0 комшиј-иница ж → комшиница. 14<0 комшиј-ка ж → комшиница. 15<0 комшиј-ски, -а, -о који се односи на комшије, суседски. 22<15 комшијски прил. као комшија, на начин комшије. 16<0 комши-ка ж → комшиница. 17<0 комши-лук 581 м 1. суседство. 2. чељад у суседству, суседи. 18<0 комши-ница ж суседа, сусетка. 19<0 комш-инка ж суседа, сусетка. 110<0 комш-ински, -а, -о → комшијски. 23<110 комшински прил. комшијски. 111<0 комш-о, -а и -е м (вок. комшо) = комша (2). СДГ: КОНАК (тур. konak) ТО: конак- 0 конак м 1. кућа, двор. 2. а. коначиште, ноћиште. б. ноћење. 3. даљина од једнога ноћишта до другога, дан хода (при путовању). Изр. обећа(ва)ти коме Маркове конаке обећа(ва)ти коме врло много, све и сва; пасти на ~ доћи на коначење, ноћење; причати Маркове конаке причати дуго и широко, опширно и којешта. 11<0 конаг-џија 582 м 1. → коначар. 2. → конаџија. 21<12 конакова-ње с гл. им. ← конаковати. 12<0 конак-овати, -ујем пф. и импф. = коначити провести, проводити негде ноћ (ноћни одмор, сан), ноћити. 13<0 конак-овина ж оно што се плаћа за конак. 14<0 конач-ар м онај који осигурава коначиште за кога (најчешће војник који иде испред своје чете). 22<15 коначе-ње с гл. им. ← коначити. 15<0 конач-ити, -им пф. и импф. конаковати. 16<0 конач-ић м дем. ← конак. 17<0 конач-иште с 1. место где се коначи. 2. ноћивање, ноћење. 18<0 конач-ки, -а, -о који се односи на конаке: коначке авлије. 19<0 кона-џија м стран човек који сврати на конак. ПР11<12 за-конаковати, -кујем пф. → законачити. ПР12<15 за-коначити, -им пф. задржати се на преноћишту, остати на конаку, заноћити. ПР13<15 о-коначити се, -им се пф. остати на конаку код кога. ПР14<15 пре-коначити, -им пф. преноћити. 580 Интересантно је то да турски речник код речи комита наводи српску етимологију. Код комита је у Речнику МС наведена латинска етимолигија: комита м лат. припадник оружаних формација које нису саставни делови регуларне војске, нерегуларни борац. 581 тур. komşuluk. 582 тур. konakçı. 324 ПР21< ПР15 уконаче-ње с долазак, примање, смештање на конак. ПР31< ПР22 уконачива-ње с гл. им. ← уконачивати (се). ПР22< ПР15 уконач-ивати (се), -ујем се импф. и уч. ← уконачити (се). ПР15<15 у-коначити, -им пф. I. довести на конак (на стан); доћи на конак, на спавање, одсести негде: примити (кога) на конак (на преноћиште). II. ~ се одсести негде, настанити се.583 СДГ: КОНДУРА584 (кундра) (тур. kundura) ТО: кондур- 0 кондура ж (обично мн.) = кундура ципела, баканџа, цокула. 11<0 кондур-етина ж аугм. и пеј. ← кондура. 12<0 кондур-ица ж дем. ← кондура. 13<0 кондур-џија 585 ж покр. онај који прави и продаје кондуре. СДГ: КОПИЛЕ (тур. kahpe oglu)586) ТО: копил-, копиљ- 0 копиле, -ета с ванбрачно дете. 11<0 копил-ад ж зб. им. ← копиле. 12<0 копил-ан м 1. ванбрачни син, мушко копиле. 2. погрд. никакав човек, рђа. 13<0 копил-ача ж = копиљуша девојка која је родила копиле. 14<0 копил-ити се, -им се импф. постајати сјањна или скозна (о овци и кози кад имају младе пре праве доби). 15<0 копил-ица ж 1. ванбрачна кћи, женско копиле. 2. погрда женској особи. 3. пре праве доби сјањна овца или скозна коза. 16<0 копил-ски, -а, -о који се односи на копилад. 17<0 копил-че, -ета с дем. ← копиле. 18<0 копиљ-ак, -ака м покр. → копилан. 19<0 копиљ-ан м → копилан. 21<19 копиљан-ски, -а, -о који се односи на копиљане. 110<0 копиљ-ача ж → копилача. 22<14 копиље-ње с гл. им. ← копилити се. 111<0 копиљ-уша ж = копилача. БЕЗ СДГ: КОПОРАН (тур. koparan)587 копоран м 1. кратак горњи капут с рукавима (као део народне ношње). 2. војничка блуза. СДГ: КОПЧА (тур. kopça) ТО: копч- 0 копча ж 1. а. метална направа (разних облика с куком на једном крају) која служи за закопчавање или причвршћивање, спона, петља. б. хируршка штипаљка којом се вежу рубови коже изнад оперисаног ткива. 2. метално или коштано пуце, дугме које се удева у рупице оковратника на мушкој кошуљи. 3. веза, спојница. 583 отконачити. 584 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 585 тур. kunduracı. 586 Не постоји јединствено мишљење у вези са пореклом ове лексеме. П. Скок (2:147–148) сматра да извориште ове лексеме треба тражити у илиротрачком језику, док се оригинална реч по њему чува у албанском језику. 587 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). У тур. има koparan "исто"; има је и у бугарском и румунском. П. Скок (2:149) изводи од итал., али није јасно који је етимон; БЕР (2:609–610) изводи из турског. 325 11<0 копч-алица ж 1. игла за копчање, игла запињача. 2. пут угажен по дебелом снегу. 21<13 копча-ње с гл. им. ← копчати (се). 12<0 копч-ар м занатлија који прави копче. 13<0 копч-ати, -ам импф. I. 1. спајати крајеве одеће копчама или пуцетима, дугметима која се удевају кроз рупице на оделу, закопчавати. 2. држати чврсто, приморавати кога да стоји на месту, да се не миче. 3. разг. схватати, разумети. II. ~ се покр. играти се копче, бацати пуце (дугме) или копчу у јамицу (у дечјој игри). 14<0 копч-ити, -им импф. → копчати. 15<0 копч-ица ж дем. ← копча. ПР31< ПР21 закопчава-ње с гл. им. ← закопчавати (се). ПР21<ПР11 за-копчавати, -ам I. импф. и уч. ← закопчати. II. ~ се импф. и уч. ← закопчати се. ПР22<ПР11 закопч-ан, -а, -о 1. трп. прид. ← закопчати. 2. који мало говори, уздржан, (с)уздржљив, резервисан, затворен. Изр. до грла ~ претерано суздржљив, претерано резервисан, ћутљив. ПР32< ПР22 закопчано прил. (с)уздржљиво. ПР33< ПР22 закопчан-ост ж особина онога који је закопчан, (с)уздржљивост, резервисаност. ПР11<13 за-копчати, -ам пф. I. 1. везати, причврстити копчама, дугметима или чим сличним. 2. саставити, запети (једно за друго). II. ~ се повр. ПР12<14 за-копчити, -им пф. I. → закопчати. II. ~ се повр. ПР23< ПР13 ископч-авати, -ам импф. ← ископчати. ПР13<13 ис-копчати, -ам пф. прекинути, пресећи, зауставити деловање чега (нпр. каквог механизма): ~ батерију. ПР34< ПР24 откопчава-ње с гл. им. ← откопчавати (се). ПР24< ПР14 откопч-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← откопчати (се). ПР14<13 от-копчати, -ам пф. I. 1. растворити копче, извадити (дугме, пуце) из петље или рупице; раздвојити оно што је копчама дугметима спојено, приклопљено. 2. скинути оно што је закачено, откачити. II. ~ се одвојити се, растворити се (о копчи, о чему закопчаном), извући се из петље или рупице (дугме, пуце). ПР15<14 от-копчити (се), -им (се) пф. → откопчати (се). ПР16<13 пре-копчати, -ам пф. спојити, повезати: ~ вагоне. ПР25< ПР17 прикопч-авати (се), -ам се импф. ← прикопчати (се). ПР17<13 при-копчати, -ам пф. I. 1. причврстити што копчом, дугметом, пуцетом и сл. (нпр. на одећи), закопчати. 2. чврсто повезати, испреплести (нпр. прсте руку). II. ~ се 1. привезати се уз нешто. 2. повезати се један с другим. ПР18<14 при-копчити, -им пф. → прикопчати. ПР26< ПР19 раскапч-ати (се), -ам се импф. → раскопчавати (се). ПР35<ПР27 раскопчава-ње с гл. им. ← раскопчавати (се). ПР27< ПР19 раскопч-авати (се), -ам се импф. и уч. ← раскопчати (се). ПР19<13 рас-копчати, -ам пф. I. 1. раздвојити, раставити оно што је закопчано, откопчавши растворити (одећу), распучити. 2. раставити, одвојити. II. ~ се 1. откопчавши се растворити (одећу), распучити се. 2. фиг. бити сувише слободан у говору и понашању. ПР36<ПР28 скопчава-ње с гл. им. ← скопчавати. ПР28<ПР110 скопч-авати, -ам импф. и уч. ← скопчати. ПР110<13 с-копчати, -ам пф. 1. спојити копчама или дугметима (обично део одела, одеће, обуће), закопчати. 2. повезати, здружити. ПР37<ПР29 укопчава-ње с гл. им. ← укопчавати (се). ПР29<ПР111 укопч-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← укопчати (се). ПР111<13 у-копчати, -ам пф. I. 1. а. спојити, укључити, прикључити. б. сапети копчама. 2. привезати, осигурати. 3. разг. схватити, разумети, разабрати. II. ~ се спојити, се, ући у неку целину, средину, укључити се.588 БЕЗ СДГ: КОРАН 588 докопчати, исприкопчати. 326 коран м→ куран. СДГ: КОРБАЧ (крбач) (тур. kırbaç) ТО: корбач- 0 корбач м 1. бич од једнога комада дебеле коже или сплетен од ремења. 2. ударац таквим бичем. 11<0 корбач-ина м аугм. ← корбач. 12<0 корбач-ић м дем. ← корбач. БЕЗ СДГ: КОРДА корда ж → ћорда. БЕЗ СДГ: КОФА (кова) (тур. kova) кофа ж суд округле основице (често шири пpu врху), са полукружном дршком, који служи за вађење воде из бунара, за држање или преношење воде и других течних, ређе житких или растреситих материја, ведро, кабао. СДГ: КОЏА (тур. koca) ТО: коџ- 0 коџа прил. заст. покр. много, увелико. 11<0 коџ-амит, -а, -о одрастао, велик. 589 12<0 коџа-баша 590 м ист. сеоски кнез; старешина. 21<12 коџабаш-ија м ист. сеоски кнез; старешина. БЕЗ СДГ: КОШАВА591 (према тур. kış, зима и hava, време) кошава ж источни или југоисточни ветар у Подунављу и у источној Србији. БЕЗ СДГ: КОШИЈА (тур. koşu) кошија ж заст. 1. трка, такмичење коња у брзини. 2. оно што се метне на циљ у трци, награда. БЕЗ СДГ: КРБАЧ крбач м → корбач. БЕЗ СДГ: КРДИСАТИ (према тур. kırdı 3. л. синг. од гл. kırmak разбити) крдисати, -ишем пф. уништити. СДГ: КРЕВЕТ592 (тур. kerevet)593 589 Творбено је занимљив адаптирани облик коџамит (в. Скок 2: 119). 590 тур. kocabaşı. 591 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Није забележена код Шкаљића (1973). 592 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 593 Лексема кревет спада међу десет најфреквентнијих именица у српском језику. Кревет се у савременом турском језику каже yatak, лексема kerevet припада књижевном изразу и означава дрвену софу, диван преко којег се простире мадрац и који служи за седење и лежање (исп. Ђинђић М. 2010: 60). 327 ТО: кревет- 0 кревет м део кућног намештаја који служи за спавање, постеља: болнички ~, војнички ~, железни ~. Изр. одвојити се, раздвојити се од стола и кревета развести се, али остати у истом стану (o брачним друговима); окаљати брачни ~ учинити прељубу, браколомство; пасти у ~ разболети се; последњи ~ гроб. 11<0 кревет-ак, -тка м дем. ← кревет. 12<0 кревет-ац, -тца м дем. ← кревет. 13<0 кревет-ина ж аугм ← кревет. 14<0 кревет-ић м дем. ← кревет. 15<0 кревет-ни, -а, -о = креветски који се односи на кревет, постељни: ~ рубље, ~ нога. 21<15 креветн-ина ж креветна опрема, постељина. 16<0 кревет-ски, -а, -о = креветни: ~ чаршав, ~ покривач. С11<15 тро-креветни, -а, -о који има три кревета: ~ соба. СДГ: КРЕЧ (тур. kireç) ТО: креч- 0 креч а. (понекад с одредбом: живи или негашени) материја беле боје добијена печењем кречњака, вапненца, калцијум-оксид (СаО), или смеса у којој je тa материја основни састојак, вапно: блед (бео) као ~. б. (понекад с одредбом: (у)гашени) материја која се добија спајањем (живог) креча (а), калцијум-оксида, с водом, калцијум-хидроксид (Са(ОН2)), или смеса у којој je тa материја основни састојак. Изр. гашени (угашени) ~ → креч (б); живи (негашени) ~ → креч (а); хидраулични ~ грађевински везивни материјал добијен печењем кречњака с пуно глине, који се стврдне у води; хлорни ~ беличасти прах Ca(OCI)2, добијен деловањем хлора на гашени креч, који се употребљава за бељење, дезинфекцију или дезодорисање. 11<0 креч-ав*, -а, -о умазан, испрљан кречом: ~ капа, кречаве руке. 12<0 креч-авица* ж 1. бот. гљивица Botrytis Bassiana из ф. Mucedinaceae која живи као паразит на гусеници свилене бубе и уништава је. 2. болест свилених буба коју изазива та гљивица. 13<0 креч-ан, -чна, -чно 1. који је као креч. 2. (одр.) који садржи у себи креча. 14<0 креч-ана ж 1. јама за гашење креча. 2. пећ у којој се пали креч, вапненица. 3. разг. излапелост.594 21<14 креч-ан-ски*, -а, -о који се односи на кречане и креч: ~ пећ, ~ рупа, ~ шупа. 15<0 креч-ар м онај који се бави прављењем или продајом креча, вапнар. 16<0 креч-ара ж → кречана. 22<15 кречар-ски*, -а, -о који се односи на кречаре: ~ посао. 17<0 креч-аст*, -а, -о сличан кречу (обично пo боји, тј. бео као креч): ~ лице. 23<19 крече-ње с гл. им. ← кречити. 18<0 креч-ина ж аугм ← креч. 19<0 креч-ити, -им импф. 1. белити, чинити белим, премазујући, покривајући раствором креча. 2. закречавати, лечити што тешко оболело. 110<0 креч-љив*, -а, -о а. који садржи креча, у којем има креча, кречан (обично о води). б. → кречав. 111<0 креч-ник м → кречњак. 112<0 креч-ница ж раствор креча. 24<13 кречно прил. као креч. 113<0 креч-њав, -а, -о који садржи у себи креча. 114<0 креч-њак м мин. стена постала у најранијим геолошким периодима од различитих, претежно органских талога или седимената мора и језера, вапненац, вапнењак. 115<0 креч-њаст, -а, -о који је као креч. 116<0 креч-њача* ж → кречуша. 594 Кречана је примарна у односу на кречара. Код лексеме кречана дошло је до семантичког проширења и стварања жаргонизма. П. Радић (2001: 83-84) посебно побраја жаргонизме са суфиксом -ана. 328 25<114 кречњач-ки, -а, -о који је састављен од кречњака, вапненца: кречњачке планине. 117<0 креч-овит, -а, -о → кречњав. 118<0 креч-уља ж мин. земља која има у себи много креча, вапна. 119<0 креч-уша ж мин. кречуља. кречно*- као први део придевских сложеница казује да је оно што означава други део сложенице као креч, попут креча (пре свега по боји); ~ бео/~ бијел, ~ блед/ ~ блијед. ПР11<19 до-кречити, -им пф. извршити кречење докраја, довршити кречење. ПР31< ПР21 закречава-ње с гл. им. ← закречавати (се). ПР21< ПР12 закреч-авати се, -ам се = закречивати (се) импф. и уч. ← закречити (се). ПР22<ПР12 за-креченост ж стање онога што је закречено. ПР23< ПР12 закреч-ивати (се), -ујем (се) импф. = закречавати се. ПР12<19 за-кречити, -им пф. I. 1. → окречити. 2. кречом попунити рупе, облепити зид или што слично. II. ~ се превући се кречном материјом; испунити се кречом. ПР13<19 ис-кречити, -им пф. окречити све, докраја, обелити кречом. ПР14<19 на-кречити, -им пф. обилато окречити. ПРс11<0 о-креч-ати, -ам пф. → окречити. ПР15<19 о-кречити, -им пф. 1. кречом премазати, обелити. 2. премазати (лице) белилом (козметичким средством). 3. прекрити, прикрити, сакрити што (не показујући га у стварној боји). ПР16<19 по-кречити, -им пф. све редом кречом обелити, окречити. ПР32< ПР24 скречава-ње с гл. им. ← скречавати (се). ПР24< ПР17 скреч-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← скречити (се). ПР17<19 с-кречити, -им пф. I. претворити у креч. II. ~ се претворити се у креч. ПР25< ПР17 скреч-љив, -а, -о који се може скречити. ПР33< ПР25 скречљив-ост ж особина, стање онога што је скречљиво. БЕЗ СДГ: КРКЈАЛАН (тур. kırk yalan) кркјалан м покр. причало; шепртља. СДГ: КРКЛАМА (тур. kırıklama) ТО: кркл- 0 крклама ж покр. вуна коју ћурчије састрижу са сашивених кожуха. 11<0 кркл-еисати, -ишем пф. састрићи вуну око рукава на кожуху. СДГ: КРКМА (тур. kırkma) ТО: кркм- 0 кркма ж покр. подсечена коса на челу, шишке. 11<0 кркм-ета с мн. коврчице, увојци, витице, зулови. СДГ: КРМЕЗ в. гримиз ТО: крмез- 0 крмез м 1. загаситоцрвена, тамноцрвена боја (која се добијала од осушеног инсекта Coccus cocti или од плода биљке Phytolacca deccandra). 2. тканина загаситоцрвене, тамноцрвене боје; део, комад одеће од такве тканине. 3. (у придевској служби, као први део полусложеница) → крмезан: крмез-боја, крмез-шал. 11<0 крмез-ан, -зна, -зно који је боје крмеза, тамноцрвен, гримизан, скерлетан. 12<0 крмез-ија ж (у атрибутској служби уз им. чоха) крмезна. 13<0 крмез-ли прид. непром. скерлетан. СДГ: КРНА 329 ТО: крн- 0 крна ж заст. а. → кана (1 а,б). б. бот. лепи човек (Balsamina hortensis). 11<0 крн-ати, -ам импф. бојити руке, ноге или косу каном. ПР11<0 о-крнати, -ам пф. обојити каном (кном) (косу или нокте), окнити. БЕЗ СДГ: КРНАЧИЧАК/КРНАЧИЋ (тур. kına çiçeği) крначичак, -чка/крначић м бот. → крна (б). БЕЗ СДГ: КРНДИЈА/КРНТИЈА (тур. kırıntı) крндија/крнтија ж а. стара, дотрајала и од дуге употребе и дотрајалости неупотребљива или готово неупотребљива ствар, машина и др. (нпр. стари, покварени аутомобил и сл.). б. експр.595 човек оронуо и онемоћао од старости или болести. БЕЗ СДГ: КРСМЕ596 (тур. kısım?) крсме, -ета м покр. ист. данак који се Турцима плаћао кад умре домаћин, мртвина. СДГ КРЏА597 (тур. kırca) ТО: крџ- 0 крџа ж 1. врста одвећ јаког и лошег дувана. 2. зоол. најмања врста дивљих патака Anas crecca. 11<0 крџ-ак м → крџа (1). 12<0 крџ-ан → крџа (1). БЕЗ СДГ: КРЏАЛИЈА598 (тур. Kırcalı) ТО: крџалиј-, крџал- 0 крџалија м ист. хајдук (прво из Крџе града у Румелији) који је робио у северном делу некадашњег турскога царства. 11<0 крџалиј-ски, -а, -о који се односи на крџалије. 12<0 крџал-инка ж дугачка пушка коју су носили крџалије. БЕЗ СДГ: КСМЕТ ксмет м → кисмет. БЕЗ СДГ: КУБЕ (тур. kubbe)599 кубе и кубе, -ета с (мн. ном. -ета; ген. -ета) свод у облику полукугле (особито на црквама), купола. СДГ: КУБРУЗ (према тур. kıbrıs dokuması) 595 У језичком семантичком систему, који је изразито антропоцентичан, разуме се да су лексеме којима се именују ствари нижега ранга, а у случају када се њима именује човек то резултира експресивношћу. 596 Шкаљић (1973) не бележи ову лексему. 597 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 598 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 599 РСЈ не бележи турско порекло ове лексеме. 330 ТО: кубруз- 0 кубруз м покр. врста веза на шупљике, ћесма. 11<0 кубруз-ати, -ам импф. покр. вести на шупљике, ћесмати. БЕЗ СДГ: КУБУЗ (тур. kuduz) кубуз м заст. врста топа, хаубица. БЕЗ СДГ: КУБУР кубур м → кубура (1).600 СДГ: КУБУРА1 (тур. kubur) ТО: кубур- 0 кубура ж 1. старинска пушка; велик пиштољ. 2. а. кожна торба, футрола за појасом или на седлу у којој се носе мале пушке или пиштољи. б. покр. котарица коју праве чобани од свеже коре дрвећа за јагоде и сл., крбуља. 3. покр. узан, дуг ходник или дуг наткривен пролаз који спаја поједина одељења у кући. 11<0 кубур-аш м старинска мала пушка, пиштољ, кубура, кубурлија. 12<0 кубур-етина* ж аугм. и пеј. ← кубура (1). 13<0 кубур-ица* ж дем. и хип. ← кубура. 14<0 кубур-лија ж 1. → кубура 1 (1). 2. → кубура1 (2а). 15<0 кубур-лук 601 м → кубура1 (2а). СДГ: КУБУРА2 (tur. kubur)602 ТО: кубур- 0 кубура ж а. тешко, бедно стање, тегоба, тешкоћа. б. бактање, гњаважа, петљање. 11<0 кубур-ан, -рна, -рно који је праћен кубурењем; невољан, сиротињски, сиромашан. 12<0 кубур-ант м онај који кубури, који једва веже крај с крајем, сиротиња. 13<0 кубур-ација ж нар. кубура 2 (а), кубурење. 14<0 кубур-ити, -им импф. 1. тешко живети, животарити, таворити, патити се и борити се с разним невољама и недаћама. 2. бактати се борити се, петљати. 21<11 кубурно* прил. тешко, мучно, кубурећи: ~ живети. ПР11<14 на-кубурити се, -им се пф. много се намучити, претрпети много муке, патње, страдања у животу. ПР12<14 пре-кубурити, -им пф. кубурећи преживети. ПР13<14 про-кубурити, -им пф. кубурећи, тешко живећи провести неко време. ПР14<14 у-кубурити, -им пф. запасти у кубуру, у невољу. 603 СДГ: КУВЕТ (кувлет, кухвет) (тур. kuvvet) ТО: кувет- 0 кувет м покр. снага, моћ; исп. кухвет. 600 У Речнику МС ова лексема дефинисана je као мала пушка, пиштољ. 601 тур. kuburluk. 602 Према Скоку кубура је турски плурални облик kubur, од сингулара kabr гроб. Скок етимолошки раздваја кубура1 и кубура2, док то чини и Речник МС. Шкаљић (1973) и РСЈ дају их под истом етимологијом. 603 искубурити се. 331 ПРс11<0 пот-кувет-ити се, -им се пф. ојачати се, окрепити се добром храном, пићем. БЕЗ СДГ: КУВЛЕТ кувлет м покр. → кувет. СДГ: КУ(Ј)ИСАТИ (према тур. okumak) ТО: ку(ј)исати 0 ку(ј)исати, -ишем пф. и импф. покр. звати с мунаре на молитву. 11<0 о-ку(ј)исати, -ишем импф. позивати с мунаре на молитву. СДГ: КУЈУНЏИЈА (кулунџија) (тур. kuyumcu) ТО: кујунџиј- 0 кујунџија м занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра, златар. 11<0 кујунџиј-ин, -а, -о који припада кујунџији. 12<0 кујунџиј-ка ж = кујунџинка жена кујунџцјина. 13<0 кујунџиј-ски, -а, -о који се односи на кујунџије: ~ занат, ~ радња. 14<0 кујунџи-лук 604 м кујунџијски занат. 15<0 кујунџ-иница ж 1. кујунџијка. 2. кујунџијина радња. 16<0 кујунџ-инка ж → кујунџијка. СДГ: КУЛА (тур. kule) ТО: кула 0 кула ж 1. а. висока грађевина, обично четвртасте или округле основе, са мањим отворима или пушкарницама (као део неке тврђаве или као самосталан објекат, нпр. као стражарница или осматрачница). б. грађевина, зграда са више спратова, вишеспратница која обликом подсећа на кулу (la). в. висока уска грађевина, високо уско здање као део неког већег грађевинског објекта или комплекса (нпр. цркве, дворца, замка и др.), торањ. 2. оно што својим обликом, изгледом, величином и сл. подсећа на кулу (la или 2): нагомилане куле од леда. 3. шах. → топ (2). Изр. Вавилонска ~ према библијској легенди, грађевина у Вавилону зидана да допре до неба, због чега је Бог омео њену изградњу изазвавши језичку пометњу међу градитељима; фиг. метеж; збрка, хаос: права вавилонска кула; црквена ~ звоник; ваздушне (зрачне) куле, куле у ваздуху (у зраку, у облаку, у облацима и сл.) замисли, идеје, планови и сл. који немају реалну основу; ~ од карата нешто слабо, несолидно, што нема чврстог ослонца, што није засновано на чврстим основама и сл.; ~ светиља, светлосна ~ а. светионик. б. фиг. носилац прогреса, просвећености; путоказ; затворити, затварати се у кулу од слонове кости (од слоноваче), живети и сл. у кули од слонове кости (од слоноваче) noтпуно се изоловати, одвојити се, одвајати се од cвeтa, отуђи(ва)ти се; зидати, градити (вавилонске, златне) куле у ваздуху (у (по) зраку), сневати куле и градове заносити се нечим нереалним, нестварним, што тешко може бити, што се тешко може ocтвapити, маштати, сањарити; обећавати куле и градове (златне куле) обећавати нешто нереално, што се тешко може испунити, ocтвapити; сахат-кула кула са сатом. С11<0 пази-кула ж необ. кула с које се мотри околина, осматрачница. БЕЗ СДГ: КУЛАБ605 (ар. kullab) кулаб м покр. греда у воденици која држи воденични камен. 604 тур. kuyumculuk. 605 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973) (в. Скок 2: 229). 332 СДГ: КУЛАШ (тур. kula at) ТО: кулаш-, кул- 0 кулаш м 1. коњ жућкастосиве длаке. 2. голуб жућкастосиве боје. 11<0 кулаш-аст, -а, -о који је као кулаш; жућкастосив. 12<0 кулаш-ић м дем. ← кулаш. 13<0 кулаш-ица ж кулашаста кобила. 14<0 кулаш-ина м аугм. ← кулаш. 15<0 кул-е м хип. ← кулаш. 16<0 кул-ин м → кулаш. 17<0 кул-уша ж кулашаста кобила. СДГ: КУЛУК (тур. kulluk) ТО: кулук- 0 кулук м 1. ист. а. радна обавеза полуслободних сељака према феудалном господару или спахији. б. зб. кулучари. 2. обавеза личног, неплаћеног рада на изградњи путева, утврђења, јавних грађевина и сл. у корист заједнице. 3. а. тежак и напоран рад. б. разг. беда, невоља, непријатност. 11<0 кулук-овати, -ујем импф. кулучити. 12<0 кулуч-ар м онај који врши кулук, онај који ради на кулуку. 21<12 кулучар-ев, -а, -о = кулучаров који припада кулучару. 22<12 кулучар-ина ж износ у новцу који се плаћа за ослобођење од обавеза кулука. 23<12 кулучар-ка ж женска особа кулучар. 24<12 кулучар-ов, -а, -о кулучарев. 25<12 кулучар-ски*, -а, -о који се односи на кулучаре и кулучење; исп. кулучки. 26<14 кулуче-ње с гл. им. ← кулучити. 13<0 кулуч-ија ж ист. сељачко ропство. 14<0 кулуч-ити, -им импф. а. радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду. б. тешко и напорно радити. 15<0 кулуч-ки*, -а, -о који се односи на кулук, који је у вези с кулуком; исп. кулучарски: ~ посао, ~ рад. ПР11<14 ис-кулучити, -им пф. одрадити кулуком. ПР12<14 от-кулучити, -им пф. одрадити кулуком. БЕЗ СДГ: КУЛУНЏИЈА кулунџија м → кујунџија. БЕЗ СДГ: КУМ (тур. kum) кум м покр. ситан песак. СДГ: КУМАШ (тур. kumaş) ТО: кумаш- 0 кумаш м покр. 1. врста свилене тканине, свилено платно, атлас. 2. црна, свилена пантљика коју сеоске девојке носе око врата. 11<0 кумаш-ли 606 прид. непром. који је начињен од кумаша. СДГ: КУМБАРА (кумбура) (тур. kumbara) ТО: кумбар- 606 тур. kumaşlı. 333 0 кумбара ж заст. врста старинске гранате, врста топа, лумбарда. 11<0 кумбар-аџија 607 м онај који баца, пали кумбаре. БЕЗ СДГ: КУМБУРА кумбура ж покр. → кумбара. СДГ: КУМРА/КУМРИЈА/КУМРИКУША608 (тур. kumru) ТО: кумр- 0 кумра, кумрија и кумрикуша ж заст. → гугутка. 11<0 кумр-ин, -а, -о који припада кумри. БЕЗ СДГ: КУМСАЛ (тур. kumsal) кумсал м покр. ситан песак, пржина. СДГ: КУНДАК (тур. kundak) ТО: кундак- 0 кундак м 1. проширени дрвени део ватреног оружја који се притисне у раме при пуцању. 2. експр. насилна, полицијска власт. 11<0 кундач-ара ж пушка с великим, тешким кундаком. 21<13 кундаче-ње с гл. им. ← кундачити. 12<0 кундач-ина м аугм. ← кундак. 13<0 кундач-ити, -им импф. тући, ударати кундаком. 14<0 кундач-ић* м дем. и хип. ← кундак. 15<0 кундач-ки*, -а, -о који се односи на кундак (обично о ударцу који је задат кундаком). 22<15 кундачки прил. кундаком напред. ПР11<13 ис-кундачити, -им пф. кундаком изударати, избити, истући. ПР11<13 о-кундачити, -им пф. 1. ударити кундаком. 2. необ. наглавити, насадити кундак на пушку. ПР11<13 пре-кундачити, -им пф. I. начинити нов кундак: ~ пушку. II. ~ се обући се друкчије него обично. БЕЗ СДГ: КУНДРА кундра ж покр. (обично мн.) → кондура. СДГ: КУНДУРА (тур. kundura) ТО: кундур- 0 кундура ж (обично мн.) = кондура. 11<0 кундур-ати, -ам импф. пешачити, путовати, ићи. 12<0 кундур-ица ж покр. брбљивица, блебетуша. 13<0 кундур-овати, -ујем импф. покр. брбљати, блебетати. 14<0 кундур-џија 609 м онај који прави кундуре, обућар. 607 тур. kumbaracı. 608 Лексему кумрикуша не бележи Шкаљић (1973). Кумрикуша је вероватно од тур. kumru+ kuş, птица, мада турски речници не бележе овакву сложеницу. 609 тур. kunduracı. 334 БЕЗ СДГ: КУРА (ар. qur`a) кура ж покр. 1. коцка. 2. избор обвезника за војну службу, новачење, регрутација. БЕЗ СДГ: КУРАДА (тур. kurada) курада ж покр. лош, рђав коњ, кљусе, рага. СДГ; КУРАН (Коран) (тур. Kuran) ТО: куран- 0 Куран м књига која, по исламском веровању садржи објаву божју, објављену преко Мухамеда; исп. коран. 11<0 куран-ски*, -а, -о који се односи на Куран. С11<0 куран-хамајлија ж мала кљижица у којој су изреке из Курана и која се носи као хамајлија у лименој кутији; исп хамајлија. СДГ: КУРБАН (тур. kurban) ТО: курбан- 0 курбан м 1. ован (и уопште бравче или говече) које муслимани кољу за Курбан-бајрам. 2. жртва уопште. 3. → Курбан-бајрам. 11<0 курбан-ски*, -а, -о који се односи на курбан и Курбан-бајрам. ПР11<0 Курбан-бајрам м муслимански празник од четири дана кад се кољу овнови курбани. БЕЗ СДГ: КУРДИСАТИ/КУРДИСОВАТИ (према тур. kurmak) курдисати, -ишем импф. покр. намештати, правити. курдисовати, -сујем импф. → курдисати. БЕЗ СДГ: КУРИСАТИ (према тур. kurmak) курисати, -ишем пф. I. наместити, поправити, уредити, приредити. II. ~ се наместити се, сместити се. СДГ: КУРЈУК (тур. kuyruk) ТО: курјук- 0 курјук м покр. 1. реп или оно што је репу слично. 2. перчин, кика, плетеница. 21<11 курјуче-ње с гл. им. ← курјучити. 11<0 курјуч-ити, -им импф. навртати (пушчану цев) на курјук. 610 12<0 курјуч-ић м дем. ← курјук. СДГ: КУРТАЛИСАТИ (куртарисати) (тур. kurtarmak) ТО: курталис- 0 курталисати, -ишем пф. I. избавити, ослободити, спасти (од) чега. II. ~ се (чега) повр. 11<0 курталис-авати се, -ам (се) импф. ← курталисати (се). 12<0 курталиса-ње с гл. им. ← курталисати (се). 610 закурјучити. 335 БЕЗ СДГ: КУРТАРИСАТИ (СЕ) кутарисати (се), -ишем (се) пф. курталисати (се). БЕЗ СДГ: КУРТАРИШ (тур. kurtarış) куртариш м покр. спас, избављење. СДГ: КУРШУМ (кушум) (тур. kurşun) ТО: куршум- 0 куршум м пушчано или слично зрно, тане, метак. Изр. омастиће ~ биће убијен. 11<0 куршум-ли 611 прид. непром. који је оловне боје. 12<0 куршум-лија ж зграда која је покривена оловом (џамија, медреса, хамам и др.). 13<0 куршум-ски, -а, -о који потиче од куршума. СДГ: КУСКУН (тур. kuskun) ТО: кускун- 0 кускун м 1. каиш од седла који је провучен испод коњског репа да чвршће држи седло, подрепина, подрепница. 2. узица или врпца од вуне на женским капама која је провучена испод плетеница на потиљку и тако капу држи да не пада на чело. 11<0 кускун-ити, -им импф. стављати кускун. ПР11<11 за-кускунити, -им пф. ставити (коњу) кускун. 612 СДГ: КУСУР (тур. kusur) ТО: кусур- 0 кусур м 1. а. остатак новца који се враћа купцу као разлика између цене купљене робе и дате (крупне) новчанице. б. експр. средство за изравнавање нечијих рачуна. в. експр. непречишћен, неизравнат међусобни рачун. 2. остатак неког дуга, пореза и сл.; уопште оно што је преостало, остатак од неке величине. Изр. и ~ и још неколико (преко округлог броја који се наводи). 21<11 кусура-ње с гл. им. ← кусурати се. 11<0 кусур-ати се, -ам се пф. и импф. изравна(ва)ти се с ким у рачунима, подмири(ва)ти рачуне међу собом, обрачуна(ва)ти се. ПР11<11 до-кусурати, -ам пф. = докусурити. 1. изравнати рачуне, исплатити што је остало дуга, салдирати. 2. свршити докраја, докрајчити; уништити. ПР31< ПР21 докусурива-ње с гл. им. ← докусуривати. ПР21<ПР11, ПРс11 докусур-ивати, -ујем импф. ← докусурати и докусурити. ПРс11<0 до- кусур-ити, -им пф. = докусурати. ПР12<11 ис-кусурати, -ам пф. I. вратити кусур, намирити, изравнати. II. ~ се уз повр. ПРс12<0 ис-кусур-ити, -им пф. I. вратити кусур, намирити, изравнати. II. ~ се уз повр. ПР13<11 на-кусурати, -ам пф. допунити неку меру (најчешће одређену своту новца), подмирити; накнадити. ПР14<11 по-кусурати се, -ам се пф. изравнати рачуне, обрачунати се. ПР22< ПР15 поткусур-авати (се), -.уравам се = поткусуривати (се) импф. и уч. ← поткусурати (се). 611 тур. kurşunlu. 612 обескускунити. 336 ПР15<11 пот-кусурати, -ам пф. I. = поткусурити дати кусур, доплатити остатак, изравнати, намирити сав рачун. II. ~ се = поткусурити се обрачунати се доплативши кусур, намирити се, поравнати се. ПР32< ПР23 поткусурива-ње с гл. им. ← поткусуривати (се). ПР23< ПР15 поткусур-ивати (се), -ујем (се) импф. = поткусуравати (се). ПРс13< 0 пот-кусур-ити, -им пф. = поткусурати ~ се = поткусурати се. ПР24<ПР16 раскусур-авати (се), -ам се пф. разг. извести заједничке рачуне на чистину, обрачунати се. ПР16<11 рас-кусурати се, -ам се пф. намирити се, поравнати се. ПРс14< 0 рас-кусур-ити се, -им се пф. разг. извести заједничке рачуне на чистину, обрачунати се. СДГ: КУТИЈА613 (тур. kutu) ТО: кутиј- 0 кутија ж предмет израђен од различитог материјала, најчешће у облику правоугаоног паралелопипеда, обично с поклопцем, који служи за држање, чување, преношење нечега и сл.614 Изр. ~ времена метална кутија или просторија озидана дубоко у земљи у којој се чувају микрофилмови, негативи фотографија, узорци цивилизацијских достигнућа данашњице за будућа поколења; гласачка ~ кутија у коју се код тајног гласања спуштају листићи или куглице; ~ за мишљење шаљ. глава; леп као ~, као из кутије удешен, дотеран; Пандорина ~ мит. извор свеколиког или великог зла, велике несреће: отворити Пандорину кутију; стаклена ~ аутомобил; стара ~ погрд. стара ружна жена која се дотерује; ћорава ~ гласачка кутија у коју се стављају гласачки листићи (куглице и сл.) за кандидате којих нема на гласачким листама. уста као ~ шећера врло лепа уста; црна ~ херметички затворена кутија од ватросталног материјала смештена у пилотску кабину авиона, у којој се налазе снимљени сви подаци о лету авиона. 11<0 кутиј-аст, -а, -о који је као кутија, сличан кутији. 12<0 кутиј-етина ж аугм. и пеј. ← кутија. 13<0 кутиј-ица ж дем. ← кутија. 14<0 кути-ца ж → кутијица. БЕЗ СДГ: КУТНИЈА (тур. kutniye) кутнија ж покр. врста источњачке памучне тканине, обично жућкасте, златне боје: шамска ~. БЕЗ СДГ: КУХВЕТ кухвет м → кувет. БЕЗ СДГ: КУШАК (тур. kuşak)615 613 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 614 И. Андрић у приповеци Мара Милосница лексему кутија употребљава у значењу крило, које представља индивидуално, досад незабележено значење: Из покрајне собе би се вратила Мара, спремна, и спуштала му се у крило. То се између њих двоје звало „сјести у кутију” … А сумрак би је затекао у кутији, како са крилом пуних разасутих слика бојажљиво запиткује (Ђинђић М./Радоњић 2012: 464). 615 Лексема kuşak даље се семантички развијала, тако да њена полисемантична структура бележи и неколико терминолошких реализација, које су касније настајале у турском језику: kuşak, -ğı им. 1. ремен, опасач, појас. 2. стега, спојница, метална притегача; појас на стубу. 3. астр. предео, појас, зона. iklim –ları климатски појасеви. zaman –ları временске зоне. 4. геог. сферични сегмент (пол; топлота, енергија; појас). ısı – жарки појас. 5. фил. област, подручје, делокруг. sanat –ı делокруг уметности. 6. мат. област, сектор, сегмент; количник. 7. филм. телев. кадар, секвенца; спот, део. 8. телев. врста, серијал; ТВ сатница. çizgi film –ı серијал цртаног филма. 9. соц. генерација, нараштај, поколење, пород, подмладак, потомство. 337 кушак м заст. покр. 1. дуго ткање које служи као појас. 2. подупирач, пречага, пречаница. 3. у мутабџија комад дрвета којим се запиње уже кад се преде. БЕЗ СДГ: КУШЛУК (тур. kuşluk) кушлук м покр. доручак, ручак. БЕЗ СДГ: КУШУМ кушум м → куршум. СЛОВО Л СДГ: ЛАГУМ (тур. lağım) ТО: лагум- 0 лагум 1. мина; миниран поткоп испод утврђења, брда и сл. 2. подземни ходник, тунел. 3. покр. у брду ископан подрум за вино. Изр. дићи, бацити у ~ бацити у ваздух, у зрак, разорити, уништити експлозивом. 21<12 лагума-ње с гл. им. ← лагумати. 11<0 лагум-ар м онај који поставља и пали лагум, минер. 12<0 лагум-ати, -ам импф./пф. 1. лагумом, мином разорити, разарати. 2. тући експлозивним пројектилима, бомбардовати.616 13<0 лагум-аш м → лагумар. 14<0 лагум-исати, -ишем импф./пф. → лагумати (1). 15<0 лагум-ски, -а, -о који се односи на лагуме. 16<0 лагум-џија 617 м → лагумар. ПР11<12 у-лагумати, -ам пф. подметнути лагуме, минирати; разнети минама. СДГ: ЛАКРДИЈА (тур. lakırtı) 618 ТО: лакрдиј-, лакрд- 0 лакрдија ж 1. а. шала пуна несташлука. б. лудорија, будалаштина. 2. књиж. и поз. врста комедије кojoj je циљ дa изазове смех, најчешће јефтиним, понекад и вулгарним ефектима, фарса, бурлеска. Изр. да не дуљим лакрдију да не причам појединости, да скратим причање. 21<11 лакрдија-ње с гл. им. ← лакрдијати. 11<0 лакрдиј-ати, -ам импф. збијати шале, изводити несташлуке, лакрдије. 619 12<0 лакрдиј-аш м пеј. 1. онај који збија лакрдије; неозбиљан човек. 2. а. писац лакрдија. б. глумац у лакрдији; шаљивац, засмејивач; дворска будала. 22<12 лакрдијаш-ити, -им импф. → лакрдијати. 23<12 лакрдијаш-ки, -а, -о који се односи на лакдријаше: ~ поступак, ~ глума. 31<23 лакрдијашки прил. на лакрдијашки начин. 24<12 лакрдијаш-тво с лакрдијашка игра; лакрдијашки поступак. 13<0 лакрдиј-ица ж дем. и ир. ← лакрдија. 14<0 лакрдиј-ски, -а, -о који се односи на лакрдију. 15<0 лакрд-исати, -ишем импф. → лакрдијати. БЕЗ СДГ: ЛАЛА (тур. lala)620 616 излагумати. 617 тур. lağımcı. 618 Шкаљић (1973) наводи погрешан облик етимона: lâkırdı. 619 излакрдијати. 620 Шкаљић (1973) наводи погрешан облик етимона: lâla. 338 лала м ист. турски великаш; султанов дворанин. БЕЗ СДГ: ЛАЛА/ЛАЛЕ (тур. lale)621 лала ж/лале, -ета с бот. биљка луковача из пор. љиљана, дугог сабљастог листа и крупног цвета, тулипан Tulipa gesneriana. Изр. као бела ~ (ће учинити то) без одлагања, мораће (учинити). СДГ: ЛАФ622 (тур. laf) ТО: лаф- 0 лаф м покр. говор, разговор, причање; празан говор, нагваждање. Изр. бацати се лафа из долафа препирати се, шалити се употребљавајући мудре речи. мешати лафе подругивати се. 11<0 лаф-ити, -им импф. покр. а разговарати, говорити. б. мудро говорити или загонетно, завијено разговарати с киме. ПР11<11 из-лафити, -им пф. слагати, обманути речима. БЕЗ СДГ: ЛЕБЛЕБИЈА (тур. leblebi) леблебија ж бот. а. биљка из пор. лепирњача, наут, сланутак Cicer arietinum. б. семење те биљке, које се пржи и једе. СДГ: ЛЕВЕНТА (тур. levent)623 ТО: левент- 0 левента м и ж нерадник, беспосличар; пробисвет, пустолов. 21<11 левентова-ње с гл. им. ← левентовати. 11<0 левент-овати, -ујем импф. живети као левента, ленчарити. 12<0 левент-ски, -а, -о који се односи на левенте. 22<12 левентски прил. као левента. ПРс11<0 из-левент-ати, -ам пф. провести време као левента. ПР11<11 из-левентовати, -ујем пф. провести време као левента. ПР12<11 про-левентовати, -ујем пф. провести неко време левентујући. ПР13<11 раз-левентовати се, -ујем се пф. предати се левентовању, беспосличењу, разленити се. БЕЗ СДГ: ЛЕГЕН (тур. leğen) леген м покр. метални или емајлирани суд за умивање, лавор. БЕЗ СДГ: ЛЕЈЛЕК (тур. leylek) лејлек м зоол. покр. рода, штрк. СДГ: ЛЕМ (тур. lehim)624 ТО: лем- 621 Шкаљић (1973) наводи погрешан облик етимона: lâle. 622 С обзиром на то да грађа Речника МС бележи глагол излафити, преузели смо дефиницију речи лаф из Речника САНУ, као и дефиницију глагола лафити. 623 Шкаљић (1973) наводи неправилан облик етимона: levend. 624 Речник МС наводи немачку етимологију. 339 0 лем м 1. средство за лемљење, спајање (калај или др.) 2. биљна смола којом пчеле затварају рупе, пукотине, пчелињи лепак propolis. 11<0 лем-ити, -им импф. спајати лемом. ПР11<11 за-лемити, -им пф. залепити, причврстити лемом, заварити. ПР12<11 од-лемити, -им пф. варв. скинути, одвојити лем с онога што је спојено лемом, одлепити. ПР13<11 при-лемити, -им пф. спојити лемљењем, заваривањем. ПР14<11 раз-лемити, -им пф. I. раставити нешто што је било залемљено; скинути лем. II. ~ се одвојити се, раставити се (о ономе што је било залемљено). 625 БЕЗ СДГ: ЛЕМОН/ЛЕМУН лемон/лемун м покр. → лимун. СДГ: ЛЕНГЕР (тур. lenger) ТО: ленгер- 0 ленгер м сидро, котва. 11<0 ленгер-исати, -ишем импф./пф. осигура(ва)ти сидром, укотвити, укотвљавати. СДГ: ЛЕПЕЗА (тур. yelpaze) ТО: лепез- 0 лепеза ж а. нарочита направа којом се маше испред лица ради расхлађивања no врућини, обично начињена тако да се рашири у полукруг, махалица, хладилица. б. скала, дијапазон: ~ идеја, ~ информативних гасила. 11<0 лепез-ан, -зна, -зно → лепезаст. 21<11 лепез-ан м голуб са лепезастим репом. 12<0 лепез-аст, -а, -о који је у облику лепезе, сличан лепези: ~ лист. 22<12 лепезасто прил. слично лепези, у облику лепезе. 13<0 лепез-ати, -ам импф. необ. I. ширити, намештати у облику лепезе, махати нечим као лепезом. II. ~ се хладити се машући лепезом или чим сличним. 14<0 лепез-е, -ета с заст. → лепеза. 15<0 лепез-ица ж дем. ← лепеза. ПР11<13 за-лепезати, -ам пф. индив. почети се кретати као лепеза. ПР12<13 раз-лепезати се, -ам се пф. раширити се као лепеза. СДГ: ЛЕШ (тур. leş)626 ТО: леш- 0 леш м мртво тело, мртвац. 11<0 леш-ина ж а. леш. б. стрвина, стрв, угинула животиња. 12<0 лешин-ари м мн. 1. зоол. а. породица великих птица грабљивица које се хране лешинама, супови Vulturidae. б. инсекти, кукци тврдокрилци са више подврста, који се хране угинулим животињама, стрвождерци Sliphidae. 2. експр. људи који из користољубља нападају већ савладане. 21<12 лешинар-ити, -им импф. поступати као лешинар. 22<12 лешинар-ски, -а, -о који се односи на лешинаре. 31<22 лешинарски прил. као лешинар. 625 излемити. 626 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 340 23<11 лешин-аст, -а, -о који је као у лешине, сличан лешу. 24<11 лешин-ски, -а, -о који се односи на лешине. 13<0 леш-ити, -им импф. стругати кожу која ће се прерађивати. 14<0 леш-ић м дем. ← леш. 15<0 леш-ни, -а, -о необ. који се односи на леш, мртвачки. БЕЗ СДГ: ЛИБАДЕ (тур. lıbade) либаде, -ета с етн. свилена или сомотска, баршунска горња одећа до струка, широких рукава, као део старе српске женске градске одеће. БЕЗ СДГ: ЛИМАН (тур. liman) лиман м 1. језеро с морском водом; потопљено ушће реке, рукавац мора, левкасти плитки залив или драга обично ограђена од мора спрудовима и пешчаним превлакама; лагуна. 2. мирна, обично дубока вода, издвојени део реке изван главне струје; дубоко место у реци, вир. СДГ: ЛИМУН627 (лемон, лемун) (тур. limon) ТО: лимун- 0 лимун м бот. зимзелено дрво кожастих листова и округластих жутих киселих плодова, суптропска воћка Citrus limonia medica; њен плод. Изр. хоће (чека) ~ лимун чека да буде позван некуд. 11<0 лимун-а ж → лимун. 12<0 лимун-аст, -а, -о који је налик на лимун, жут као лимун. 13<0 лимун-ић м дем. ← лимун. 14<0 лимун-ка ж агр. врста крушке или јабуке жуте као лимун. 15<0 лимун-ов, -а, -о који је од лимуна, који је као лимун: ~ сок. 16<0 лимун-ски, -а, -о који се односи на лимун: ~ киселина. 17<0 лимун-чић м дем. ← лимун. 18<0 лимуњ-ача ж агр. покр. врста јабуке; исп. лимунка. БЕЗ СДГ: ЛИМУНТОС628 (тур. limon tozu) лимунтос м лимунска киселина (Acidum citricum) у чврстом стању, у виду ситних кристала, која се употребљава у домаћинству, фармацији и др. БЕЗ СДГ: ЛОБОД629(тур. lobut) лобод м заст. буздован. СДГ: ЛОКМА (тур. lokma) ТО: локм- 0 локма ж покр. комад куваног или печеног меса. 11<0 локм-ати, -ам импф. халапљиво јести. 12<0 локм-аш м онај који радо једе на туђ рачун, изелица, лакомац. 627 Лимун је интернационална реч, међутим лимун и његове изведенице тумачили смо преко турског. Бележи га и Шкаљић (1973). Нису увек јaсни путеви преузимања ове речи крајњег персијског порекла. Изостављена је реч лимунада (лимуната) која је усвојена из италијанског језика, зато што мислимо да она не припада турцизмима датим у оквиру гнезда лимун. Изостављен је и њен дериват лимунадан. 628 Ову лексему не бележи Речник МС. 629 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 341 СДГ: ЛОКУМ (тур. lokum) ТО: локум- 0 локум м кув. 1. врста четвртастих колача умешених од брашна, масти (масла, уља) и шећера (меда). 2. коцка (шећера); ратлук. 11<0 локум-а ж → локум. 12<0 локум-ић м дем. ← локум. СДГ: ЛОЛА (тур. lâle)630 ТО: лол- 0 лола ж и м разг. 1. а. човек који радо проводи време и кафани и беспосличењу, који воли ноћни живот, бекрија, скитница. б. неваљалац, мангуп, женскар(ош). в. реч одмила. 2. подр. висок и мршав човек, дугајлија. 21<11 лола-ње с гл. им. ← лолати се. 11<0 лол-ати се, -ам се импф. живети као лола, проводити време у скитњи, пићу и весељу. 12<0 лол-ин, -а, -о који припада лоли. 13<0 лол-ински, -а, -о који се односи на лолу, који је као у лоле. 22<13 лолски прил. → лолински. 14<0 лол-ство с необ. лолање, скитња, бекријање. 15<0 лол-чина ж и м аугм. и пеј. ← лола. СДГ: ЛУЛА (тур. lüle) ТО: лул- 0 лула ж 1. а. направа за пушење која се састоји од цеви, чибука (кроз који пролази дим) и издубене јабучице (у којој сагорева дуван). б. количина дувана која стаје у ту јабучицу: попушити лулу дувана. 2. назив за цевасте направе и за цевасте, обично надоле окренуте делове разних направа. а. цев на казану за печење ракије кроз коју пролази пара и претвара се у ракију. б. цев, обично савијена надоле, кроз коју тече вода из чесме, пумпе за воду и сл. в. дрвена или плехана цев у воденици поточари кроз коју пада брашно у мучњак. г. дуваљка за стакло, гвоздена цев с кугластим испупчењем на доњем крају. 3. савијени отворени врх опанка. Изр. не вреди (не ваља) (ни по) луле дувана нема никакве вредности, не вреди, не ваља ништа; не дати (за нешто) ни (по) луле дувана не дати баш ништа. попушити лулу мира прекинути непријатељство с неким, измирити се. 11<0 лул-аш м дуван за лулу. 12<0 лул-екања ж аугм. и пеј. ← лула. 13<0 лул-етина ж аугм. и пеј. ← лула. 14<0 лул-еџија м онај који прави луле. 15<0 лул-ин, -а, -о који припада лули. 16<0 лул-ић м покр. цев на ракијском казану, 17<0 лул-ица ж дем. ← лула. 18<0 лу-ша ж 1. хип. ← лула. 2. врста шећерлеме у облику луле. БЕЗ СДГ: ЛУЋУМ (тур. lökün) лућум м заст. врста лепила, кит. СЛОВО М БЕЗ СДГ: МАВЕЗ (тур. mavi bez) 630 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 342 мавез м покр. памучни конац плаве боје. СДГ: МАВИ (тур. mavi) ТО: мав- 0 мави прид. непром. → мавен. 11<0 мав-ен, -ена, -ено плав; модар. 12<0 мав-ети се, -им се, ијек. мавјети се, импф. покр. плавети се, бити плав, одавати од себе плаву боју. 13<0 мав-ијаш м голуб плава перја. С11<0 мави-пируз м драги камен плавичасте боје, тиркиз. СДГ: МАВИШ ТО: мавиш- 0 мавиш м → мафиш. 11<0 мавиш-њак м алатка за сечење мафиша, зупчаст метални точкић, котачић с дршком. БЕЗ СДГ: МАВЛУТА631 (тур. malluta?) мавлута ж покр. огртач, кабаница. СДГ: МАГАЗА (тур. mağaza) ТО: магаз- 0 магаза ж 1. магацин, складиште робе. 2. а. мања зграда или просторија од брвана, оплетеног прућа и сл., која служи за смештај жита, воћа, млека и млечних производа и др. б. доњи спрат куће (обично мало укопан у земљу) који не служи за становање, већ као помоћна просторија (за смештај ствари, намирница, у старија времена и за стоку). 3. ранији назив за продавницу робе: дућан, радња. 11<0 магаз-арина ж накнада за коришћење магазе, лежарина. 12<0 магаз-аџија 632 м власник магазе, трговац. 21<12 магазаџиј-ски, -а, -о који се односи на магазаџије: ~ договор. 13<0 магаз-ица ж дем. ← магаза. 14<0 магаз-ни, -а, -о који се односи на магазу. БЕЗ СДГ: МАЗБАТА (тур. mazbata) мазбата ж заст. службени акт. БЕЗ СДГ: МАЗГАЛ/МАЗГАЛА (тур. mazgal) мазгал м/мазгала ж 1. заст. пушкарница на кули; мали отвор. 2. покр. место на њиви где није ништа никло. БЕЗ СДГ: МАЗЛУМ (тур. mazlum) мазлум прид. непром. покр. луд; наиван. БЕЗ СДГ: МАЗУЛ (тур. mazul) 631 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Етимон је преузет из Речника САНУ. 632 тур. mağazacı. 343 мазул покр. прил. узалуд. БЕЗ СДГ: МАЈА (тур. maya) маја ж 1. квасац: ~ за хлеб, крух. 2. заст. вакцина, серум. 3. заст. барут за једно пуњење пушке. Изр. ухватити мају 1) ускиснути (о тесту, млеку и сл.); 2) разг. напити се; 3) разг. створити основни капитал, постићи прве успехе. СДГ: МАЈДАН (тур, maden) ТО: мајдан- 0 мајдан м рудник; каменолом: ~ бакра, ~ угља. Изр. златан ~ неисцрпан извор. 11<0 мајдан-ски, -а, -о који се односи на мајдан: ~ окно. 12<0 мајдан-чић* м дем. ← мајдан. БЕЗ СДГ: МАЈДОНОС (тур. maydanos) мајдонос м бот. покр. першун. СДГ: МАЈМУН633 (тур. maymun) ТО: мајмун- 0 мајмун м 1. зоол. човеку најсличнији представник животињског света из истоименог рода Primates: мајмуни широконоси, ~ усконоси. 2. експр.634 онај који као мајмун друге подражава, опонаша; имитатор. 11<0 мајмун-аст, -а, -о сличан мајмуну. 12<0 мајмун-ећи, -а, -е мајмунски. 21<13 мајмуниса-ње с гл. им. ← мајмунисати. 13<0 мајмун-исати, -ишем импф. I. понашати се као мајмун; експр. подражавати, опонашати, имитирати.635 II. ~ се → мајмунисати.636 14<0 мајмун-ица ж женка мајмуна. 15<0 мајмун-лук 637 м мајмунски поступак; имитирање нечега; превара, подвала. 16<0 мајмун-ов, -а, -о који припада мајмуну. 17<0 мајмун-ски, -а, -о који се односи на мајмуне, који је као у мајмуна. 22<17 мајмунски прил. као мајмун; подражавајући, опонашајући друге. 23<18 мајмунч-ад ж зб. им. ← мајмунче. 18<0 мајмун-че, -ета с младунче мајмуна. 19<0 мајмун-чић м дем. ← мајмун. 110<0 мајмун-штина ж мајмунска обележја; мајмунско понашање. С11<0 мајмун-о-лик, -а, -о који има лик мајмуна, сличан мајмуну. С12<0 мајмун-о-човек ијек. мајмуночовјек м ков. праисторијски човек сличан мајмуну Pithecanthropus. СДГ: МАКАЗЕ (тур. makas) ТО: маказ- 633 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 634 У Речнику МС код секундарног значења наведени су квалификатори фиг. и пеј. У случајевима када је полазни појам животиња, а циљни човек метафорична трансформација доводи до појаве експресивно маркираног значења (Гортан-Премк 1997: 115). 635 измајмунисати. 636 Повратну форму мајмунисати се не бележе Речник МС, Речник САНУ и РСЈ. 637 тур. maymunluk. 344 0 маказе, маказа ж мн. 1. метална алатка за резање материјала (тканина, папира, танког лима, жице и др.), косе, вуне, ноктију и др., коју чине две укрштене оштрице (спојене осовином) са дршкама на којима су отвори за прсте, ножице. 2. зоол. анат. двокраки орган код ракова сличан маказама (1), штипаљка, клешта. 3. фиг. (обично у устаљеним обртима: (у)пасти (ући) у маказе, наћи се (налазити се) у маказама и сл.) а. положај када возило при претицању доспе између два возила која се крећу у супротним смеровима, положај, стање када возилу које претиче у сусрет наилази друго возило пре него што је претицање сасвим завршено. б. војн. положај војних јединица стешњених са страна противничким трупама распоређеним у два крака који се сужавају у облику оштрица маказа (1); војне јединице распоређене са страна противника у два крака, клешта. в. тежак положај уопште (обично с истовременом опасношћу с двеју страна), шкрипац. 4. спорт. а. ситуација при којој два играча непрописно затварају пут противничком играчу (у фудбалу). б. врста ударца у фудбалу који се изводи кад je лопта у ваздуху, као и обе ноге играча који je шутира, при чему праве угао као маказе (1) када се отварају, маказице. в. врста захвата у рвању. г. положај смучки на снегу када су њихови врхови растављени а задњи крајеви састављени. д. положај пешака у шаху који истовремено напада две противничке фигуре. 5. истовремена опасност са две супротне стране, безизлазан положај. 6. врста дечје игре. Изр. ~ цена екон. несклад, разлика у кретању различитих цена, нпр. пољопривредних и индустријских производа, светских и националних, увозних и извозних и сл. упасти у маказе упасти у безизлазну ситуацију. 11<0 маказ-ар м зоол. врста црног инсекта, кукца јаких вилица у облику маказа, Lethrus apterus. 12<0 маказ-аст, -а, -о који је као маказе, сличан маказама. 21<12 маказасто прил. у облику маказа, као маказе. 13<0 маказ-ати, -ам импф. сећи маказама; фиг. кретати се слично маказама. 14<0 маказ-ице ж мн. дем. ← маказе. СДГ: МАКАРЕ638 (тур. makara) ТО: макар- 0 макаре ж мн. покр. зидарске скеле. 11<0 макар-ити, -им импф. покр. кварити. СДГ: МАКСУЗ (махсуз, махсус) (тур. mahsus) ТО: максуз- 0 максуз прид. непром. покр. нарочит, особит, посебан. 11<0 максуз прил. нарочито, особито, посебно. СДГ: МАКСУМ (тур. mâsum) ТО: максум- 0 максум м покр. мало дете. 21<11 максумч-ад ж зб. им. ← максумче. 11<0 максум-че, -ета с дем. и хип. ← максум. БЕЗ СДГ: МАЛ (тур. mal) мал м покр. имовина (обично покретна), роба, стока, благо. Изр. ~ му је тако му и треба, то је и заслужио. БЕЗ СДГ: МАЛА мала ж покр. → махала. 638 РСЈ наводи макара ж тур направа, справа за побијање шипова, стубова, цеви. 345 СДГ: МАМЕЛУК (тур. memluk) ТО: мамелук- 0 мамелук м (мн. -уци) I. ист. а. припадник некадашње телесне гарде египатских султана. б. припадник Наполеонове телесне страже. 2. одани слуга који без уговора слуша сваку наредбу свога господара. 3. потомак оца белца и мајке Индијанке у Бразилу. 11<0 мамелуч-ки, -а, -о који се односи на мамелуке; слепо покоран. БЕЗ СДГ: МАМУДИЈА мамудија ж → махмудија. СДГ: МАМУЗА (тур. mahmuz) ТО: мамуз- 0 мамуза ж 1. (обично у мн.) метална направа причвршћена за потпетицу јахачеве обуће, којом јахач подстрекава, подбада коња (или магарца), оструга. 2. зоол. анат. шиљат рожнати израштај на ногама мужјака из реда кокошака, оструга. 3. бот. горњи део чашичног листића код неких биљака уснатица (Labiatae), повијену облику мамузе (1). 4. заст. покр. гвоздени точкић за сечење теста, ковртач. 21<11 мамуза-ње с гл. им. ← мамузати. 11<0 мамуз-ати, -ам импф. 1. боцкати, подстицати (коња) мамузама. 2. ударати, тући. 639 12<0 мамуз-ина* ж аугм. и пej. ← мамуза. 13<0 мамуз-ица ж 1. дем. ← мамуза. 2. зоол. шиљат рожнат израштај на ногама мужјака из реда кокошака, јадац, оструга. 22<11 мамуз-нути, -нем пф. ← мамузати. БЕЗ СДГ: МАМУР (тур. mamur) мамур прид. непром. покр. у добром стању, уређен; богат. СДГ: МАМУРАН (тур. mahmur) ТО: мамур- 0 мамур-ан, -рна, -рно а. који се још није отрезнио од претераног пића; коме није бистра глава. б. који се изненада пробудио, бунован, сањив. 11<0 мамур-а ж → мамурлук. 12<0 мамур-лук м стање мамурна човека, бунило, омамљеност после пијанства, мамурност. 13<0 мамурно прил. на мамуран начин, као у заносу, буновно. 14<0 мамурн-ост ж → мамурлук. СДГ: МАНА640 (махана, махна) (ар. mähanä) ТО: ман- 0 мана ж 1. а. негативна особина карактера, моралних и других својстава човека, односно људи, њихова лоша, слаба страна. б. деформитет, неправилност у анатомској грађи, у облику тела или неког телесног органа; болест или сметња у функционисању неког органа: срчана ~. 2. негативна одлика, лоша страна, рђаво својство неке ствари или појаве у погледу њене корисности, употребљивости, примене, ефикасности и др., недостатак; погрешка, грешка: језичке мане, ~ 639 замамузати, измамузати. 640 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 346 донетог закона, ~ српске дипломатије и сл. Изр. бити под маном имати неки телесни или органски недостатак; уп. мана (1б). 11<0 ман-исати, -ишем импф. (кога, коме или чему) налазити мане, кудити (нешто). БЕЗ СДГ: МАНГАЛ/МАНГАЛА (тур. mangal) мангал м/мангала ж метални суд у који се ставља распаљени дрвени угаљ или жар за загревање собе, јела и сл. СДГ: МАНГУП (тур. menkûp) ТО: мангуп- 0 мангуп м (претежно пеј.) 1. а. особа (обично млађи мушкарац) слабих моралних, карактерних особина, неваљалац, безобразник. б. пробисвет, лола. в. неозбиљна, враголаста особа, спадало, обешењак, окачењак. 2. непром. (у атрибутској служби) који нема господара, који се скита, који се изгубио, одлутао: ~ прасе, ~ коњ. 11<0 мангуп-арија ж 1. зб. мангупи; дечурлија. 2. мангупски поступак, неваљалство; несташлук. 12<0 мангуп-ирати се, -ам се импф. бити мангуп, скитати се, беспосличити. 13<0 мангуп-ица ж женска особа мангуп. 14<0 мангуп-лук м → мангупство. 15<0 мангуп-ски, -а, -о који се односи на мангупе: ~ поступак. 21<15 мангупски прил. као мангуп, безобразно; обешењачки. 16<0 мангуп-ство с а. особина онога ко је мангуп. б. мангупски поступци, неваљалство, обешењаштво, несташлук. 17<0 мангуп-че, -ета с дем. и хип. ← мангуп. 18<0 мангуп-чина ж и м аугм. ← мангуп. 19<0 мангуп-чић м дем. и хип. ← мангуп. БЕЗ СДГ: МАНГУРА (тур. mangır) мангура ж ист. ситан турски бакарни новац; пара, новчић. СДГ: МАНДАЛ (тур. mandal) ТО: мандал- 0 мандал м пречага преко врата, обично дрвена, на чији се један крај ставља катанац, засовница, засун, завор, преворница. 11<0 мандал-а ж → мандал. 12<0 мандал-ити, -им импф. стављати мандал, засовницу. 13<0 мандал-ица ж 1. дем. ← мандал; мандал. 2. бот. кајсија. 14<0 мандал-о с → мандал. ПР11<12 за-мандалити, -им пф. мандалом, засовницом затворити врата, капију. ПР21<ПР11 замандаљ-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← замандалити (се). ПР12<12 од-мандалити, -им пф. подићи, скинути мандал, отворити (врата). ПР22<ПР12 одмандаљ-ивати, -ујем импф. и уч. ← одмандалити. БЕЗ СДГ: МАНИ (тур. mâni)641 мани прид. непром. у изразу: бити коме ~ завидети. БЕЗ СДГ: МАРАЗ (тур. maraz) 641 У савременом турском језику mâni има значење препрека, сметња. 347 мараз м заст. бољка, унутрашња болест, немоћ. СДГ: МАРАМА (махрама) (тур. mahrama) ТО: марам- 0 марама ж (ген. мн. марама) четвртаст комад тканине разне величине за разне потребе (за покривање или украшавање главе, врата, за брисање лица), рубац. 11<0 марам-ица ж 1. дем. ← марама, џепна марама, рупчић. 2. анат. опна која облаже плућа или обухвата црева: плућна ~, трбушна. 12<0 марам-ка ж покр. → марамица. 13<0 марам-че, -ета с (супл. марамчићи) дем. ← марама. 14<0 марам-чина м аугм. и пеј. ← марама. СДГ: МАРИФЕТ (тур. marifet) ТО: марифет- 0 марифет м → марифетлук. 11<0 марифет-лук м вештина, мајсторија, лукавштина, лукавост; подвала, шала, обешењаштво. БЕЗ СДГ: МАРТОЛОЗ (тур. martoloz) мартолоз м ист. назив за хришћане који су у 16. и 17. ст. служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци; исп. мартоноша. БЕЗ СДГ: МАРТОНОША (мертоноша) мартоноша м → мартолоз. СДГ: МАСАТ (тур. masat) ТО: масат- 0 масат м покр. челични брус, комад челика за оштрење ножева, огњило. 11<0 масат-ити, -им импф. оштрити, брусити масатом, челиком. ПР11<11 на-масатити, -им пф. наоштрити (нож). 642 БЕЗ СДГ: МАСКАРА (тур. maskara)643 маскара ж 1. шала, спрдња, ругање. 2. онај коме се због нечега подсмевају, ругају; накарада. СДГ: МАТ (тур. mat) ТО: мат- 0 мат м 1. шах. а. завршни потез у шаховској игри после којег противник губећи краља бива побеђен, матна позиција. б. безизлазан, безнадежан положај. 2. (у атрибутској служби) побеђен, пропао. Изр. мат-позиција позиција у шаховској партији у којој играч нема могућности да избегне мат и мора да преда партију. 11<0 мат-ирати, -ам пф. и импф. а. узети, узимати од противника фигуру краља у игри шаха, победити, побеђивати противника у шаху. б. разг. победити, савладати уопште. 642 замасатити. 643 Речник САНУ и РСЈ наводе турско и италијанско порекло. 348 БЕЗ СДГ: МАТАРА (тур. matara) матара ж покр. чутура, буклија. БЕЗ СДГ: МАТРАК (тур. matrak)644 матрак м батина, тољага. СДГ: МАТУХ/МАТУВ (тур. matuh) ТО: матув- 0 матух прид. непром. покр. излапео, сенилан. ПРс11<0 о-матув-ити, -им пф. подетињити од старости. БЕЗ СДГ: МАФИШ (мавиш) (тур. mafiş) мафиш м кув. врста колача. СДГ: МАХАЛА (мала) (тур. mahalle) ТО: махал- 0 махала ж градска или сеоска четврт; улица. 11<0 махал-ица* ж дем. ← махала. 12<0 махал-ски*, -а, -о који се односи на махалу (који је из махале и др.): ~ девојка, ~ џамија. 13<0 махаљ-анин м становник махале. СДГ: МАХАНА ТО: махан- 0 махана ж → мана. 11<0 махан-ица ж дем. ← махана. С11<0 махан-башибозук 645 м турска нередовна војска; исп. башибозук. БЕЗ СДГ: МАХМУДИЈА (мамудија) (тур. mahmudiye) махмудија ж заст. турски златан новац. БЕЗ СДГ: МАХНА махна ж → мана. СДГ: МАХНИТ (тур. muannit)646 ТО: махнит- 644 Ову лексему Речник МС бележи као галицизам. 645 У турском нема ове лексеме, претпостављамо да је настала од двају турцизама: махана и башибозук. 646 У турском језику лексема muannit је застарела и има једно значење: упоран, истрајан; тврдоглав. 349 0 махнит, -а, -о сулуд, луд; бесан, помаман. 11<0 махнит ж → махнитост. 12<0 махнит-ав, -а, -о који је као у махнитог. 21<13 махнита-ње с гл. им. ← махнитати. 13<0 махнит-ати, -ам импф. бити махнит, понашати се као махнит, беснети; лудовати. 14<0 махнит-ац, махница м махнит човек. 15<0 махнит-аш м → махнитац. 16<0 махнит-ина ж аугм. ← махнитица. 17<0 махнит-ица ж махнита жена. 21<17 махнитич-ина ж аугм. ← махнитица. 18<0 махнит-лук м 1. махнитост. 2. махнитање, махнити, лудачки поступци. 19<0 махнито прил. безумно, лудо; бесно. 110<0 махнит-овштина ж → махнитост. 111<0 махнит-ост ж стање и особина онога који је махнит, лудило. 112<0 махнит-уља ж пеј. → махнитица. ПР31< ПР21 помахнитало прил. као махнит, лудачки. ПР32< ПР21 помахнитал-ост ж својство или особина онога који је помахнитао. ПР21< ПР11 помахнита-о, -ала, -ало а. бесан, махнит, луд, необуздан. б. (у именичкој служби, одр.) лудак. ПР11<13 по-махнитати, -ам пф. 1. постати махнит, луд; доћи у стање крајње раздражености. 2. учинити махнитим. БЕЗ СДГ: МАХРАМА махрама ж → марама. БЕЗ СДГ: МАХСУЗ/МАХСУС махсуз/махсус прид. непром. и прил. покр. → максуз. БЕЗ СДГ: МАЏУН (тур. macun) маџун м покр. 1. кув. густо укувано заслађено воће, пекмез. 2. лек за јачање. БЕЗ СДГ: МАША маша ж → машице. БЕЗ СДГ: МАШАЛА (тур. meşale) машала ж покр. бакља, зубља. БЕЗ СДГ: МАШАЛА(Х) (тур. maşallah) машала(х) узв. покр. узвик за изражавање дивљења и допадања. БЕЗ СДГ: МАШЕ маше, маша ж мн. → машице. БЕЗ СДГ: МАШИЦЕ (маша, маше) (тур. maşe) машице, машица ж мн. 1. двокрака метална направа, штипаљка за хватање и разгртање жара. 2. експр. онај који служи као оруђе за грубу и опасну употребу. БЕЗ СДГ: МАШТРАФА (тур. maşraba) 350 маштрафа ж покр. већа чаша с дршком; тегла. БЕЗ СДГ: МЕВЛУД/МЕВЛУЂ (тур. mevlid) Мевлуд/Мевлуђ м рлг. 1. муслимански празник посвећен дану Мухамедовог рођења. 2. (мевлуд и мевлуђ) хвалоспев, похвала Мухамеду која се тим поводом рецитује, односно пева у џамијама и верским школама. СДГ: МЕГДАН (тур. meydan) ТО: мегдан- 0 мегдан м 1. борба између два лица (због увреде части, неког спора, ради одмеравања снага и др.), двобој. б. сукоб противничких снага, окршај, бој, битка. в. фиг. такмичење, надметање у витешким и др. играма; спортско такмичење, утакмица: витешки ~; нови ~ Звезде и Партизана. 2. место борбе, окршаја, бојно поље, бојиште: побећи с мегдана. Изр. има (биће) дана за мегдана а) борба тек настаје; б) указаће се прилика да се покажеш;. изићи на мегдан некоме борити се с неким; (по)делити мегдан (с неким) обрачуна(ва)ти се с неким у борби, у двобоју и сл.; ухватити (хватати) се у коштац, носити се (с неким, с нечим); одмерити (одмеравати) снаге, такмичити се (с неким) (обичноу спорту); одржати ~, остати на мегдану победити. 11<0 мегдан-исати, -ишем пф. и импф. повести, водити мегдан, (из)борити се. 12<0 мегдан-ити, -им импф. водити мегдан, борити се. 647 13<0 мегдан-лук 648 м мегдан, бој. 14<0 мегдан-џија 649 м борац на мегдану; онај који је готов да дели мегдан, да учествује у борби, ратник, јунак. БЕЗ СДГ: МЕДЕТ (тур. medet) медет узв. покр. узвик којим се дозива у помоћ. БЕЗ СДГ: МЕДРЕСА (тур. medrese) медреса ж 1. муслиманска верска (виша или средња) школа. 2. таква школа (у Југославији између 1 и II светског рата) у рангу више гимназије. БЕЗ СДГ: МЕЂЕР (тур. meğer) међер прил. нар. а. заиста, збиља. б. дакле. СДГ: МЕЗАР (тур. mezar) ТО: мезар- 0 мезар м покр. гроб. 11<0 мезар-лук 650 м покр. гробље. СДГ: МЕЗЕ (тур. meze) ТО: мезет-, мез- 0 мезе, -ета с јестиво (салата, сир, месо и сл.) од кога се помало узима уз пиће, закуска уз пиће. 11<0 мез-елија м љубитељ мезета. 647 домегданити. 648 тур. meydanlık, широк, отворен простор. 649 тур. meydancı. 650 тур. mezarlık. 351 12<0 мез-елук 651 м мезе. 21<13 мезетиса-ње с гл. им. ← мезетисати. 13<0 мезет-исати, -ишем импф. → мезетити. експр. гледати са задовољством, наслађивати се гледајући, густирати. 14<0 мезет-ити, -им импф. залагати с мезетом уз пиће. 15<0 мезет-лук м мезе. 22<14 мезеће-ње с гл. им. ← мезетити. ПР11<14 за-мезетити, им пф. почети мезетити, мало појести као мезе. ПРс11<0 за-мез-ити, -им пф. → замезетити. ПР12<14 о-мезетити, -им пф. појести мезе, закуску, прихватити се мало јела. 652 СДГ: МЕЗИЛ ТО: мезил- 0 мезил м = мезул → мензил. 11<0 мезил-ана ж = мезулана → мензулана. 12<0 мезил-ски, -а, -о који се односи на мезил: ~ коњ. 13<0 мезил-џија м = мезулџија мезилски поштар. СДГ: МЕЗУЛ ТО: мезул- 0 мезул м = мезил. 11<0 мезул-ана ж = мезилана. 12<0 мезул-ски, -а, -о који се односи на мезул. 13<0 мезул-хана ж мезулана. 14<0 мезул-џија м = мезилџија. БЕЗ СДГ: МЕЈАНА мејана → механа. СДГ: МЕЈДАН (тур. meydan) ТО: мејдан- 0 мејдан м 1. → мегдан. 2. покр. широк слободан простор у насељу, трг; вашариште. 11<0 мејдан-ски, -а, -о који се односи на мејдан. 12<0 мејдан-џија м → мегданџија. БЕЗ СДГ: МЕЈИТ (тур. meyyit) мејит м покр. мртвац. СДГ: МЕЈТЕФ (тур. mektep) ТО: мејтеф- 0 мејтеф м муслиманска верска основна школа; исп. мектеб. 11<0 мејтеф-ар м дете које иде у мејтеф. БЕЗ СДГ: МЕКТЕБ 651 тур. mezelik. 652 измезетити. 352 мектеб653 м → мејтеф. СДГ: МЕЛЕЗ (тур. melez) ТО: мелез- 0 мелез м биол. јединка (човек, животиња, биљка) настала укрштањем, крижањем две расе, врсте, мешанац, бастард. 11<0 мелез-анка* ж → мелескиња. 12<0 мелез-ар м → мелез. 13<0 мелез-ити, -им пф. и импф. необ. укрстити, укрштати две јединке различитих раса, врста.654 14<0 мелез-ни, -а, -о који се односи на мелезе. 15<0 мелес-ки*, -а, -о → мелезни. 16<0 мелес-киња ж женска особа мелез. БЕЗ СДГ: МЕЛЕК мелек м → мелећ. БЕЗ СДГ: МЕЛЕКША (тур. menekşe) мелекша ж бот. покр. љубичица. СДГ: МЕЛЕМ (тур. merhem) ТО: мелем- 0 мелем м 1. народни лек, обично маст која се ставља на ране, красте и сл. 2. а. душевни лек, утеха, окрепљење, олакшање. б. онај који је пун доброте, благости, племенитости. 3. (у атрибутској служби, у полусложеницама, обично песн.) благотворан; окрепљујући; благ, питом: мелем-биље; мелем-вино; мелем-речи; мелем-човек. Изр. бити (доћи, пасти) као ~ на рану, душу, срце и сл. ослободити, ослобађати од душевног бола, непријатности, олакша(ва)ти душевни бол, (у)тешити. 11<0 мелем-ан, -мна, -мно који делује као мелем, који ублажава бол; лековит. 12<0 мелем-ити, -им импф. необ. мелемом лечити; лечити, ублажавати као мелем. 655 21<11 мелемно прил. као мелем, лековито. 13<0 мелем-ски, -а, -о који се односи на мелем. БЕЗ СДГ: МЕЛЕЋ (мелек) (тур. melek) мелећ м покр. анђео. БЕЗ СДГ: МЕМ мем м покр. → мемла. СДГ: МЕМЛА (мем) (тур. nem) ТО: мемл- 653 РСЈ даје само мектеб м муслиманска нижа школа (са наглашеним верским образовањем). 654 измелезити. 655 омелемити. 353 0 мемла ж а. влага, влажан, устајао ваздух, зрак. б. фиг. нездрава духовна атмосфера, учмалост. 11<0 мемл-ав, -а, -о → мемљив. 12<0 мемл-ин, -а, -о који се односи на мемлу, који живи у мемли. 13<0 мемљ-ив, -а, -о пун мемле, влажан. 21<13 мемљиво прил. неугодно због мемле, устајалости, влажно; нездраво. 22<13 мемљив-ост ж захваћеност мемлом, влажност. БЕЗ СДГ: МЕМЛЕЋЕТ (тур. memleket) мемлећет м покр. завичај, постојбина. БЕЗ СДГ: МЕМУР (тур. memur) мемур м заст. покр. чиновник. БЕЗ СДГ: МЕНГЕЛЕ (менгели, менђеле, менђели) (тур. mengene) менгеле, -ела ж мн. алат за стезање причвршћен за подлогу, стеге. БЕЗ СДГ: МЕНГЕЛИ менгели м мн. → менгеле. БЕЗ СДГ: МЕНЂЕЛЕ/МЕНЂЕЛИ менђеле ж мн./менђели м мн. → менгеле. БЕЗ СДГ: МЕНЗЕЛ мензeл м покр. 1. → мензил. 2. татарски поштански коњ. БЕЗ СДГ: МЕНЂУША менђуша ж (обично у мн) → минђуша. СДГ: МЕНЗИЛ (мезил, мезул, мензел) (тур. menzil) ТО. мензил- 0 мензил м ист. пошта која је одржавала линије помоћу станица у којима су се мењали коњи, татарска пошта. 11<0 мензил-ски, -а, -о који се односи на мензил, поштански: ~ коњ, ~ линија. СДГ: МЕНЗУЛ ТО: мензул- 0 мензул м → мензил. 11<0 мензул-ана ж турска поштанска станица, где су се мењали коњи. 12<0 мензул-ски, -а, -о који припада мензулу. 13<0 мензул-џија 656 м мензилски намештеник, писмоноша који је преносио пошту на коњу. БЕЗ СДГ: МЕРАЈА (тур. mera) мераја ж покр. ледина, пољана; пашњак. 656 тур. menzilci. 354 СДГ: МЕРАК (тур. merak) ТО: мерак- 0 мерак м разг.657 1. жеља, жудња, чежња за нечим. 2. угодно, пријатно расположење, уживање, задовољство. Изр. имати (бити) мерак на некога нешто желети, волети некога, нешто, жудети за неким, нечим. 11<0 мерак-ли 658 покр. прид. непром. покр. који се угодно забавља, добро расположен. 12<0 мерак-лија м разг. и покр. онај који ужива у нечему, љубитељ. 21<12 мераклиј-ски, -а, -о који се односи на мераклије. 31<21 мераклијски прил. на мераклијски начин, како одговара мераклији. 13<0 мераг-џија м → мераклија. 14<0 мерач-ити, -им импф. с мераком, са уживањем посматрати. ПР11<14 за-мерачити (се), -им (се) пф. узети на нешто мерак, стећи вољу на што. ПР12<14 на-мерачити (се), -им (се) пф. добити мерак на што, пожелети, изабрати. СДГ: МЕРДЕВИНЕ (тур. merdiven) ТО: мердевин- 0 мердевине659 ж мн. лестве. 11<0 мердевин-ице* ж мн. дем. ← мердевине. СДГ: МЕРМЕР (тур. mermer) ТО. мермер- 0 мермер м 1. = мрамор (1) врста камена средње тврдоће погодног за обраду и глачање (по саставу обично врста кречњака, еапненца). 2. (у атрибутској служби, као део полусложеница) мермеран. 11<0 мермер-ан, -рна, -рно који је од мермера, мраморан. 12<0 мермер-ли 660 прид. непром. → мермеран. БЕЗ СДГ: МЕРТЕК (тур. mertek) мертек м (мн. мертеци) покр. 1. дрвена грађа за кућу; дирек, греда, балван. 2. велики ексер, чавао, клин. БЕЗ СДГ: МЕРТОНОША мертоноша м → мартоноша. БЕЗ СДГ: МЕРЋЕЗ (тур. merkez) мерћез м заст. покр. средиште, центар, седиште. БЕЗ СДГ: МЕРХАБА (тур. merhaba) мерхаба узв. муслимански поздрав при сусрету. 657 У РСЈ изостаје навођење квалификатора. 658 тур. meraklı. 659 Интересантно је да и РСЈ даје дефиницију мердевине ж мн лестве, лествице. Чини се да су ипак мердевине чешће у употреби. 660 тур. mermerli. 355 СДГ: МЕРЏАН (тур. mercan) ТО: мерџан- 0 мерџан м украс од корала, перла, ђинђува; огрлица од перли. Изр. ~ грожђе врста црвенкастог грожђа; црвени ~ зоол. врста корала Corallium rubrum. 11<0 мерџан-ац, -нца м агр. покр. врста шареног пасуља, граха. БЕЗ СДГ: МЕСЕЛА (тур. mesele) месела ж покр. питање, проблем (нарочито верски). БЕЗ СДГ: МЕСТВА (тур. mest) мества ж (обично мн.) заст. кожни назувак или кожна чарапа, што се носила преко вунене чарапе или обојка; папуча. СДГ: МЕТЕРИЗ (тур. metris) ТО: метериз- 0 метериз м 1. заст. ров, шанац. 2. покр. заседа, бусија. 11<0 метериз-ити, -им импф. заст. ушанчити, укопати (о војсци). 661 СДГ: МЕХАНА (мејана) (тур. meyhane) ТО: механ- 0 механа ж (ген. мн. -ана) арх. крчма, гостионица. Изр. друмска ~ простија крчма покрај друма, ван града (у којој је често долазило до свађе, убиства, разбојништва). 11<0 механ-ица ж дем. ← механа. 21<12 механиса-ње с гл. им. ← механисати. 12<0 механ-исати, -ишем пф. и импф. држати механу, крчму; точити, крчмити пиће. 13<0 механ-ски, -а, -о који се односи на механу; који припада механи: ~ сто, ~ момак. Изр. механско право дозвола, одобрење за држање механе. 14<0 механ-чина ж аугм. и пеј. ← механа. 15<0 механ-џија 662 м арх. власник механе, крчмар. 22<15 механџиј-ин, -а, -о који припада механџији, крчмарев. 23<15 механџиј-ски, -а, -о који се односи на механџије, крчмарски. 24<15 механџи-ка ж власница механе, крчмарица. 25<15 механџи-лук 663 м посао механџије. 26<15 механџи-ница ж механџика. БЕЗ СДГ: МЕЧЕТ (мечит) (тур. mescid) мечет м заст. мања џамија. БЕЗ СДГ: МЕЧИТ мечит м заст. → мечет. БЕЗ СДГ: МЕЏЕДИЈА/МЕЏИДИЈА (тур. mecidiye) меџедија/меџидија ж ист. турски сребрн или златан новац (око половине 19. ст.). 661 заметеризити. 662 тур. meyhaneci. 663 тур. meyhanecilik. 356 СДГ: МЕЏЛИС (тур. meclis) ТО: меџлис- 0 меџлис м покр. веће, скупштина, одбор. 11<0 меџлис-ки, -а, -о који се односи на меџлис: ~ седница. БЕЗ СДГ: МЕШЋЕМ/МЕШЋЕМА (тур. mahkeme) мешћем м/мешћема ж покр. суд, судница. БЕЗ СДГ: МИЗДРАК (тур. mızrak) миздрак м 1. заст. врста копља. 2. покр. клипан, велики момак. БЕЗ СДГ: МИЛЕТ (тур. millet) милет м покр. 1. народ, нација. 2. много деце. 3. а. сој, кот. б. особа лошег карактера, зла и настрана особа. Изр. милет-башта јавни парк. БЕЗ СДГ: МИЛЋ/МИЛЋЕ исп. мулк милћ, -а м и милће, -ета с покр. двориште, простор око куће, празно земљиште где се може подићи зграда, градилиште. БЕЗ СДГ: МИЉАК исп. мулк миљак, миљка м (мн. миљкови) ист. непокретно имање, комад земље. БЕЗ СДГ: МИНАРЕ/МИНАРЕТ (мунар, мунара, мунаре) (тур. minare) минаре, -ета с/минарет м торањ џамије са кога мујезин позива верне на молитву. СДГ: МИНДЕР (тур. minder) ТО: миндер- 0 миндер м покр. а. сламњача, душек, шиљте које се простире по дивану. б. миндерлук (а). 11<0 миндер-лук м покр. а. диван, софа, канабе. б. платно које се употребљава за миндер. 21<11 миндерлуч-ић м дем. ← миндерлук. СДГ: МИНЂУША (менђуша) (тур. mengûş) ТО: минђуш- 0 минђуша ж (обично у мн.) накит који се носи на ушима. 11<0 минђуш-ица ж 1. дем. ← минђуша. 2. бот. биљка из пор. жабљака Isopyrum thalictroides. БЕЗ СДГ: МИНТАН (тур. mintan) минтан м покр. врста горње мушке и женске одеће с дугим уским рукавима. СДГ: МИРАЗ (тур. miras) ТО: мираз- 357 0 мираз м а. имовина коју жена доноси мужу од својих родитеља. б. наслеђе, баштина.664 11<0 мираж-џија 665 м = мирашчија а. баштиник, наследник. б. пoкр. муж који дође жени у кућу и на имање. 12<0 мираж-џика ж жена, девојка која има мираз. 13<0 мираз-ача ж = миражџика. 14<0 мираз-лијанка ж необ. → миражџика. 15<0 мираз-ни, -а, -о који се односи на мираз: ~ накит. 16<0 мираз-уша ж → миражџика. 17<0 мираш-че, -ета с дем. ← мираз; исп. мирашчић. 18<0 мираш-чија м → миражџија. 19<0 мираш-чика ж → миражџика. 110<0 мираш-чић м дем ← мираз. СДГ: МИРАЛАЈ (тур. miralay) ТО: миралај- 0 миралај м војн. заст. пуковник. 11<0 миралај-ски, -а, -о који се односи на миралаје: ~ чин. БЕЗ СДГ: МИРИЈА (тур. mirî) мирија ж заст. 1. порез, данак. 2. земља, земљишна некретнина; држава. СДГ: МИСИР (тур. Mısır) ТО: Мисир- 0 Мисир666 м заст. Египат, земља на североистоку Африке. 11<0 мисир-ача ж бот. → бундева (1). 12<0 мисир-ка ж покр. 1. бот. → мисирача. 2. зоол. а. ћурка, пура. б. врста кокоши, бисерка, морка. 13<0 мисир-лија ж 1. кошуља ткана од мисирске свиле. 2. златан новац, дукат из Мисира. 21<13 мисирли-ка ж мисирска свила. 14<0 мисир-њача ж мед. нар. врста очне болести, трахом. 15<0 мисир-ски, -а, -о који се односи на Мисир, египатски. С11<0 мисир-баба м мушкарац који нема длака на лицу и бради, ћоса. БЕЗ СДГ: МИСК (тур. misk) миск м заст. миришљава супстанца, мошус. БЕЗ СДГ: МОЗОР мозор м → мосур (2б). СДГ: МОР (тур. mor) ТО: мор- 0 мор прид. непром. заст. угасит, тамномодар. 11<0 мор-аст, -а, -о угасит, тамномодар. 664 омиразити (се). 665 тур. mirasçı. 666 Речник МС наводи хебрејску етимологију. 358 СДГ: МОСУР (мозор) (тур. masura) ТО: мосур- 0 мосур м 1. дрвена цев за намотавање пређе, конца и сл., калем. 2. а. покр. клип кукуруза. б. клип уопште, израштај у облику клипа (нпр. леденица на крову, стрехи, сталактит и др.). 3. креста у ћурана, тукца. 4. натега, направа за извлачење течности, текућине. 11<0 мосур-ак, -рка дем. ← мосур. 12<0 мосур-ић м дем. ← мосур. 13<0 мосур-ица ж мосур; мосурак. БЕЗ СДГ: МУАЛИМ (тур. muallim) муалим м покр. наставник; учитељ муслиманске основне верске школе, мектеба. БЕЗ СДГ: МУАНАТ муанат, -а, -о покр. → муханат. СДГ: МУБАРЕЋ (тур. mübarek) ТО: мубарећ- 0 мубарећ м покр. весеље, славље. 11<0 мубарећ-леисати 667 , -ишем покр. пф. и импф. покр. честитати. БЕЗ СДГ: МУДЕРИЗ/МУДЕРИС (тур. müderris) мудериз/мудерис м наставник високе верске школе, медресе. СДГ: МУДИР (тур. müdür) ТО: мудир- 0 мудир м заст. област, покрајински старешина. 11<0 мудир-лук 668 м заст. област, подручје, покрајина којом је управљао мудир. БЕЗ СДГ: МУЈЕЗИН (тур. müezzin) мујезин м хоџа или његов помоћник који с минарета позива вернике на молитву. БЕЗ СДГ: МУКАДА669 (тур. mukataa) мукада ж ист. царски спахилук. БЕЗ СДГ: МУКАДЕМ (тур. mukaddem) мукадем м покр. (обично у атрибутској служби, уз им. појас) појас од скупоцене тканине. СДГ: МУКАЈЕТ (тур. mukayyet) 667Интересантни су глаголи оваквих образовања у срп. (таслаисати, ћорлаисати, овараклаисати и сл.). Сегментирали смо их на овакав начин: ћор-лаисати, јер се у њиховој основи налази инфинитивна основа деноминалних глагола изведених помоћу суфикса -la/-le. Овај суфикс спада у најзначајније деноминалне суфиксе за творбу глагола у турском језику. Сложени творбени формант настао je од тур. елемента -ле и нашег -исати. 668 тур. müdürlük. 669 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 359 ТО: мукајет- 0 мукајет прид. непром. покр. у изразима: бити ~ покр. повести, водити рачуна о чему, обратити, обраћати пажњу на нешто, марити, желети; ни ~ ни најмање не обраћа пажњу, ни бриге (га, је). 11<0 мукајет-исати, -ишем импф. покр. марити, желети, тражити. 12<0 мукајет-ити, -им импф. покр. марити, желети, тражити. БЕЗ СДГ: МУКЕВИТ670 (тур. muhkem?) мукевит м онај који тачно одређује час молитве. БЕЗ СДГ: МУКТАР (мухтар) (тур. muhtar) муктар м ист. старешина махале у граду, сеоски старешина, управни чиновник. СДГ: МУКТЕ (муле) (тур. müft) ТО: мукт- 0 мукте прил. на туђ рачун, готовански, бадава, бесплатно. 11<0 мукт-аџија, -е м → мукташ. 12<0 мукт-аш м онај који хоће све бадава, мукте, који хоће да се части на туђ рачун. 21<12 мукташ-ити, -им импф. чашћавати се на туђ рачун, понашати се као мукташ. 22<12 мукташ-ки, -а, -о који се односи на мукташе: ~ провод. 23<12 мукташ-тво с особина онога који је мукташ; поступак мукташа. 13<0 мукт-еџија м → муктаџија. 14<0 мукт-ешевина (мулетина, мулећина) ж оно што други плаћа, част, гошћење на туђ рачун. 15<0 мукт-ице прил.→ мукте. 16<0 мукт-иш м 1. → муктешевина. 2. → мукташ. С11<0 мукт-о-гриз м ков. муктождер. С12<0 мукт-о-ждер м пеј. онај који хоће да једе на туђ рачун, мукташ. С13<0 мукт-о-јел-ица м муктождер. С14<0 мукт-о-пија м ков. онај који хоће да пије мукте. СДГ: МУЛА (тур. mulla) ТО: мул- 0 мула м 1. ист. виши кадија у доба турске владавине. 2. почасни назив за угледног, обично теолошки образованог човека код муслимана. 11<0 мул-ад ж зб. им. ← муле. 12<0 мул-алук м подручје једног муле, кадије. 13<0 мул-аст, -а, -о који је налик на мулу, који је као мула. 14<0 мул-ин, -а, -о који припада мули. 15<0 мул-иница ж мулина жена. БЕЗ СДГ: МУЛАЗИМ (тур. mülazım) мулазим м ист. покр. поручник; млађи судски чиновник. СДГ: МУЛЕ 670 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Ову етимологију наводи Носић (2005). 360 ТО: мул- 0 муле прил. → мукте. 11<0 мул-етина ж → муктешевина (под мукте). 12<0 мул-ећина ж → муктешевина (под мукте). БЕЗ СДГ: МУЛК (тур. mülk) мулк м ист. покр. облик приватне земљишне својине у феудално доба; исп. милћ, милће, миљак. СДГ: МУМ/МУМА (тур. mum) ТО: мум- 0 мум м/мума ж покр. свећа. 11<0 мум-џија 671 м заст. онај који израђује и продаје свеће, свећар, воскар. 21<11 мумџиј-ски, -а, -о који припада мумџији: ~ дућан. 12<0 мумџ-иница ж мумџијска радња или радионица. БЕЗ СДГ: МУМАКАЗЕ (тур. mum makası) мумаказе ж мн. покр. усекач за свеће, направа у облику маказа којом се усекују свеће. СДГ: МУМИЈА (тур. mumya) ТО: мумиј- 0 мумија ж 1. леш који се балсамовањем или сушењем чува од распадања. 2. фиг. човек (обично мршав, слаб) у дубокој старости; нешто престарело, преживело. 11<0 мумиј-ски, -а, -о који се односи на мумију, који припада мумији. 672 БЕЗ СДГ: МУНАР/МУНАРА/МУНАРЕ мунар м/мунара ж/мунаре, -ета с покр. → минаре. БЕЗ СДГ: МУНТАВ673 мунтав м покр. → мутап. СДГ: МУР674 ТО: мур- 0 мур м (мн. мурови) → мухур. 11<0 мур-леисати, -ишем пф. и импф. → мухурлеисати. 671 тур. mumcu. 672 У то гнездо могу се уврстити и речи које су исте етимологије, а које су усвојене из немачког језика: мумизирати, мумификација, мумификовати, мумифицирано, мумифицирање, мумифицирати. 673 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 674 Неки турцизми постају део жаргона, нпр. речи: дустабанлија (полицајац), кеса (глупа особа), махер, ортак, талија, таличан, пајташ, пекмез, пешкир (пешко), сунђер (алкохоличар), туршија (досадна особа), топ (глупа особа), фукара, џамбас (дебела особа) и сл. (исп. Андрић 2005, Ристић 2004: 169–185). Данас је и мур оживљен у жаргонској употреби. Анкета је показала да је мур ретко коме познат код млађих говорника. РСЈ не бележи ни мур, као ни мухур. 361 БЕЗ СДГ: МУРАСЕЛА (тур. mürasele) мурасела ж заст. а. позивница на суд. б. службено писмо, исправа којом се нешто забрањује или дозвољава, допушта. БЕЗ СДГ: МУРАФА (тур. murafaa) мурафа ж заст. судска расправа, парница. СДГ: МУРДАР (тур. murdar) ТО: мурдар- 0 мурдар м пеј. запуштен, нечист, аљкав човек. 11<0 мурдар-а ж пеј. = мурдаруша запуштена, нечиста и аљкава женска особа. 21<12 мурдаре-ње с гл. им. ← мурдарити. 12<0 мурдар-ити, -им импф. радити аљкаво и немарно; прљати. 13<0 мурдар-лук 675 м аљкавост, неуредност; нечистоћа. 14<0 мурдар-ски, -а, -о који се односи на мурдаре. 15<0 мурдар-ство с мурдарлук. 16<0 мурдар-уша ж пеј. = мурдара. 17<0 мурдар-чина ж и м аугм. ← мурдар. ПР11<12 за-мурдарити се, -им се пф. запустити се (у нечистоћи), занемарити своју спољашњост. 676 БЕЗ СДГ: МУРЕЋЕП/МУРЕЋЕФ (тур. mürekkep) мурећеп/мурећеф м 1. заст. мастило, црнило, тинта. 2. бот. винобој. СДГ: МУРТАТ (тур. murtat) ТО: муртат- 0 муртат(ин) м покр. издајник, издајица. 11<0 муртат-лук м покр. издаја. СДГ: МУСАВЕДА (мушаведа) (тур. musibet) ТО: мусавед- 0 мусаведа ж покр. 1. беда, напаст, несрећа. 2. клевета, потвора. 11<0 мусавед-ити, -им импф. покр. бедити, оцрњивати; клеветати. БЕЗ СДГ: МУСАКА (тур. musakka) мусака ж (дат. -ки) кув. јело од исецканог меса, кромпира, патлиџана, парадајза или пиринча, риже. БЕЗ СДГ: МУСАНДЕР/МУСАНДЕРА/МУСАНДРА (тур. musandıra) мусандер м/мусандера и мусандра ж покр. велики ормар у зиду с преграцима, украшеним разбаријама (обично за смештај постељине). БЕЗ СДГ: МУСАФ (тур. mushaf) 675 тур. murdarlık. 676 измурдарити. 362 мусаф м рлг. старозаветни део курана. СДГ: МУСАФИР (тур. misafir) ТО: мусафир- 0 мусафир м покр. гост, путник-намерник. С11<0 мусафир-хана 677 ж кућа, одаја за госте, путнике-намернике; гостионица. СДГ: МУСЕВЕДА в. мусаведа ТО: мусевед- 0 мусеведа ж покр. → мусаведа. 11<0 мусевeд-ити, -им импф. покр. мусаведити. 12<0 мусеве-џија м покр. клеветник, опадач. БЕЗ СДГ: МУСЕЛАМ678 (према скраћеном тур. (aleyku)muselam) муселам м поздрав међу муслиманима; мир с тобом. БЕЗ СДГ: МУСЕЛЕЗ (тур. müselles) муселез м покр. а. старо и добро вино. б. грожђани мошт, шира. СДГ: МУСЕЛИМ (тур. müsellim) ТО: муселим- 0 муселим м ист. у време турске владавине: заступник везира или валије; највиши представник власти у управној јединици, кајмакам; исп. мутеселим. 11<0 муселим-лук м 1. муселимска служба, муселимско звање, муселимство. 2. област, подручје којим је управљао муселим. 12<0 муселим-ство с → муселимлук (1). СДГ: МУСЛИМ (тур. müslim) ТО: муслим- 0 муслим м → муслиман. 11<0 муслим-ан м 1. човек муслиманске вероисповести, мухамеданац. 2. (Муслиман) припадник народа ове конфесије који највећим делом живи у Босни и Херцеговини. 21<11 муслиман-ица ж арапско и турско писмо; исп. исламица. 22<11 муслиман-ка (Муслиманка) ж женска особа муслиман (Муслиман). 23<11 муслиман-ски који се односи на муслимане. 24<11 муслиман-ство с исламска вероисповест, ислам; муслимани. 12<0 муслим-ка ж → муслиманка. ПРс11<0 по-муслиман-ити, -им пф. I. превести у муслиманску веру, учинити муслиманом. II. ~ се постати муслиман, прећи у муслиманску веру. СДГ: МУСЛОМАН/МУСЛОМАНИН 677 тур. misafirhane. 678 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Етимон преузет из Речника САНУ. 363 ТО: мусломан- 0 мусломан(ин) м заст. → муслиман. 11<0 мусломан-ски, -а, -о заст. → муслимански. 12<0 мусломан-ство с → муслиманство. БЕЗ СДГ: МУСТАПЕЗ мустапез м покр. → мустафез. БЕЗ СДГ: МУСТАФЕЗ (мустапез) (тур. müstahfız) мустафез м покр. позадински војник, трећепозивац. СДГ: МУСУР ТО: мусур- 0 мусур м покр. → мосур (2в). 11<0 мусур-ана ж зоол. врста змије неотровнице: бразилска ~. СДГ: МУТАБ ТО: мутаб 0 мутаб м → мутап. 11<0 мутаб-џија м → мутавџија (под мутав). СДГ: МУТАВ ТО: мутав 0 мутав м → мутап. 11<0 мутав-џија м занатлија који израђује мутапе, покровце или простирке од козје длаке, струнар, мутабџија. 21<11 мутавџиј-ски, -а, -о који се односи на мутавџије: ~ занат. 22<11 мутавџи-лук м мутавџијски занат. БЕЗ СДГ: МУТАП (мутаб, мутав, мунтав) (тур. mutaf)679 мутап м = мутаф покр. 1. покровац, покривач или простирка од козје длаке, кострети; исп. мунтав. 2. мутавџија. БЕЗ СДГ: МУТАФ мутаф м = мутап. БЕЗ СДГ: МУТВАК (муфтак) (тур. mutfak) мутвак м заст. покр. кухиња; остава за јело, намирнице.680 679 У турском језику ова реч је застарела и има следећа значења: 1. мутавџија. 2. коњски покровац, врећа, торба од козје длаке. Мутавџија је реч настала као резултат наших творбених процеса. 680 У другом делу приповетке Мара Милосница И. Андрић употребљава лексему мутвак чак 19 пута, а приликом првог појављивања дефинише је у самом тексту: „На другом крају простране авлије био је мутвак, једноставна приземна зграда са кухињама, собама за оставу и становима за 364 БЕЗ СДГ: МУТЕВЕЛИЈА (тур. mütevelli) мутевeлија м ист. управник, управитељ вакуфа, задужбинског имања. БЕЗ СДГ: МУТЕСАРИФ (тур. mutasarrıf) мутесариф м ист. обласни намесник, гувернер. БЕЗ СДГ: МУТЕСЕЛИМ (тур. mütesellim) мутесeлим м ист. → муселим. БЕЗ СДГ: МУТЛАК (тур. mutlaka) мутлак прил. покр. јамачно, заиста. БЕЗ СДГ: МУФЛИЗ муфлиз м заст. → муфљуз. СДГ: МУФЉУЗ (муфлиз) (тур. müflis) ТО: муфљус- 0 муфљуз м 1. онај који је материјално пpoпao, који је проћердао своју имовину, који је осиромашио, бедник. 2. покварен, рђав човек, битанга, пропалица. 11<0 муфљус-ки прил. као муфљуз, бедно, јадно. БЕЗ СДГ: МУФТАК муфтак м покр. → мутвак. СДГ: МУФТЕ (тур. müft) ТО: муфт- 0 муфте прил. мукте, бесплатно. 11<0 муфт-алук м оно што је муфте, мукте, бесплатно. 12<0 муфт-аџија м → муктаџија. 13<0 муфт-аш м → муктаџија. СДГ: МУФТИЈА (тур. müftü) ТО: муфтиј- 0 муфтија м а. најстарији no рангу муслимански свештеник у некој области, покрајини. б. правник, познавалац исламског права који даје решења, мишљења или упутства која се тичу верског муслиманског закона, шеријата. 11<0 муфтиј-ин, -а, -о који припада муфтији. 12<0 муфтиј-ство с служба, звање, достојанство муфтије. 13<0 муфтиј-ски*, -а, -о који се односи на муфтије, који припада муфтијама: ~ звање. СДГ: МУХАБЕТ послугу”. Ово значење није забележено у консултованим дескриптивним речницима српскога језика (Ђинђић М./Радоњић 2012: 463). 365 ТО: мухабет 0 мухабет м покр. а. разовор, ћаскање. б. љубавни разговор, ашиковање.681 ПРс11<0 про-мухабет-ити, -им пф. пријатељски се поразговарати. СДГ: МУХАМЕД (тур. Muhammed) ТО: мухамед- 0 Мухамед682 м 1. муслиманско име. 2. оснивач исламске религије. 11<0 мухамед-анац, -нца м муслиман (1). 12<0 мухамед-анка ж муслиманка. 13<0 мухамед-ански, -а, -o који се односи на мухамеданце, муслимански. 14<0 мухамед-анство с исламска вероисповест, ислам, муслиманство. 15<0 мухамед-овац, -овца м → мухамеданац, муслиман (7). 21<15 мухамедовач-ки, -а, -о → мухамедански. 16<0 мухамед-овски, -а, -о → мухамедански. 17<0 мухамед-овштина ж мухамеданство, муслиманска вера, ислам. 18<0 мухамед-ство с → мухамеданство. БЕЗ СДГ: МУХАНАТ (муанат, муханит) (тур. muhannet) муханат, -а, -о покр. који не подноси што, осетљив (на што). БЕЗ СДГ: МУХАНЕТ (тур. mihnet) муханет м песн. заст. туга, бол, јад. БЕЗ СДГ: МУХАНИТ муханит, -а, -о покр. → муханат (о овци). БЕЗ СДГ: МУХАСЕРА (тур. muhasara) мухасера ж заст. опсада, опседање, блокада. СДГ: МУХАСИЛ (тур. muhassıl) ТО: мухасил- 0 мухасил м заст. намесник султанов, представник његов. 11<0 мухасил-ски, -а, -о који се односи на мухасиле, који припада мухасилима: ~ служба. БЕЗ СДГ: МУХАФИЗ (тур. muhafız) мухафиз м ист. заповедник тврђаве, утврђеног града. СДГ: МУХАЏИР (тур. muhacir) ТО: мухаџир- 0 мухаџир м покр. исељеник, избеглица, емигрант. 11<0 мухаџир-лук 683 м покр. избеглиштво. 681 Дефиниција је преузета из Речника САНУ. 682 У овом случају је било неопходно укључити лично име, с обзиром на то да је стожер гнезда. 366 12<0 мухаџир-ски, -а, -о који се односи на мухаџире, који припада мухаџирима. БЕЗ СДГ: МУХТАР мухтар м → муктар. СДГ: МУХУР (мур) (тур. mühür) ТО: мухур- 0 мухур м (ген. мн. мухура) жиг, печат, штамбиљ. 11<0 мухур-дар 684 м чувар печата. 12<0 мухур-леисати, -ишем пф. и импф. покр. ставити, стављати мухур, жиг, (за)печатити, жигосати. С11<0 мухур-сахибија м ист. чувар царског печата; исп. сахибија. БЕЗ СДГ: МУЏАХЕДИН (ар. muğāhid)685 муџахедин м фанатични борац за ислам; пред крај XX века, назив за доборовољце у грађанским ратовима, обично шиите из Ирана, који се често служе терористичким методима. БЕЗ СДГ: МУША686 (тур. müşa) муша ж покр. земља за пашу, пашњак. БЕЗ СДГ: МУШАВЕДА мушаведа ж покр. → мусаведа. БЕЗ СДГ: МУШЕБАК (тур. muşabak) мушебак, -пка (ређе -ака) м покр. дрвена решетка на прозорима старих муслиманских кућа. БЕЗ СДГ: МУШЕМА (тур. muşamba) мушема ж воском натопљено, навоштено или гумом и сл. импрегнирано непромочиво платно; столњак од таквог платна. БЕЗ СДГ: МУШИР (тур. müşir) мушир м ист. војвода, заповедник. БЕЗ СДГ: МУШТЕРИЈА (тур. müşteri) муштерија687 ж и м 1. купац занатске и друге трговачке робе; корисник занатске или друге неке услуге; клијент, странка. 2. онај који жели нешто да добије, купи, интересент. 3. (обично у изр. стара ~ (нечија, некоме) спорт. разг. спортиста или спортска екипа која често губи од одређеног противника. СДГ: МУШТУЛУК (тур. muştuluk) 683 тур. muhacirlik. 684 тур. mühürdar. 685 Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). РСЈ и Речник МС не бележе ову лексему. 686 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 687 Mожда је интересантно да ни Речник МС ни РСЈ не бележе нпр. придев муштеријин или муштеријски. 367 ТО: муштулук- 0 муштулук м 1. награда оном који први донесе, јави радосну вест, добар глас. 2. радосна вест, добар глас. 3. носилац муштулука, муштулугџија. Изр. отићи на ~ однети, јавити радосну вест, добар глас. 11<0 муштулуг-џија м = муштулукчија особа која прва донесе, јави радосну вест, добар глас. 12<0 муштулук-чија м = муштулугџија. СЛОВО Н БЕЗ СДГ: НАДИР (тур. nazir) надир м астр. заст. замишљена тачка на небеској сфери насупрот зениту. БЕЗ СДГ: НАИБ (тур. naip) наиб м ист. заменик кадије. СДГ: НАИМАР ТО: наимар- 0 наимар м → неимар. 11<0 наимар-ити, -им импф. заст. зидати, градити. БЕЗ СДГ: НАЈ (тур. ney) нај м покр. танка дугачка фрула на којој свирају дервиши. СДГ: НАКАРА (тур. nakkare) ТО: накар- 0 накара ж ист. врста бубња, таламбас. 11<0 накар-ада ж 1. оно што је врло ружно, нагрђено, унакажено, изопачено, ругоба, грдоба, нагрда, наказа. 2. ист. → накара. 21<11 накарад-ан, -дна, -дно који је врло ружан, унакажен, нагрђен, изопачен. СДГ: НАЛБАНТА/НАЛБАНТИН (тур. nalbant) ТО: налбант- 0 налбанта/налбантин м покр. поткивач. 11<0 налбант-ница ж поткивачка радња, поткивачница. 12<0 налбант-ски, -а, -о поткивачки: ~ занат. БЕЗ СДГ: НАЛЕТ (тур. lanet?) налет м покр. ђаво, демон; проклетство. Изр. ~ те било ђаво те однео, нека си проклет. БЕЗ СДГ: НАЛЧА (тур. nalça) налча ж покр. коњска поткова; железна потковица на пети мушке ципеле или чизме. БЕЗ СДГ: НАМ (тур. nam) 368 нам м и ж заст. нар. глас, углед. БЕЗ СДГ: НАМАЗ (тур. namaz) намаз м муслиманска молитва. СДГ: НАМЋОР (тур. nankör) ТО: намћор- 0 намћор м пеј. 1. тврдоглав, задрт човек; мрзовољан, осоран, набусит човек; човек рђаве нарави који се не да развеселити, који је по природи лошег расположења. 2. (у атрибутској служби) непром. који се битно не мења, који се не лечи, наопак, злоћудан. 11<0 намћор-аст, -а, -о који се понаша као намћор, тврдоглав, задрт; набусит, мрзовољан. 12<0 намћор-ка ж женска особа намћор. 688 13<0 намћор-лук 689 м нарав и понашање намћора; поступак намћора. 14<0 намћор-чина м аугм. и пеј. ← намћор. БЕЗ СДГ: НАМУЗ/НАМУС (тур. namus) намуз/намус м покр. част, поштење. БЕЗ СДГ: НАНА (тур. nane) нана ж бот. лековита биљка пријатна мириса из пор. уснатица, метвица Mentha piperita.690 СДГ: НАНУЛА (тур. nalın) ТО: нанул- 0 нанула ж (обично у мн.) врста папуча с дрвеним ђоном и малим каишем одозго. 11<0 нанул-џија 691 м занатлија који израђује нануле. БЕЗ СДГ: НАР (тур. nar) нар м бот. и агр. бодљикава биљка (грм или ниже дрво) која расте у топлијим крајевима Punica granatum; плод те биљке, врста јужног воћа, питоми шипак. СДГ: НАРАНЧА ТО: наранч- 0 наранча ж бот. и агр. → наранџа. 11<0 наранч-ада ж оранжада. 12<0 наранч-аст, -а, -о → наранџаст. 13<0 наранч-ев, -а, -о → наранчаст. 14<0 наранч-евац, -евца м → наранџевац. 15<0 наранч-ин, -а, -о → наранџин. 16<0 наранч-ица ж дем. ← наранча. 688 Лексема намћор бележи бинарну опозицију пежоративних речи: мушки-женски род: намћор-намћорка. Пежоративи турскога порекла нису увек поларизовани према полу, већ се односе на особу уопште: будала, баксуз, дудук, муфљуз, угурсуз (Ђинђић М./Петровић 2013: 414). 689 тур. nankörlük. 690 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Код речи нана у РСЈ наведено је турско порекло. 691 тур. nalıncı. 369 СДГ: НАРАНЏА (тур. narenç) ТО: наранџ- 0 наранџа ж зимзелено дрво које расте у топлим крајевима Cytrus aurantium; плод тога дрвета, врста јужног воћа. 11<0 наранџ-аст, -а, -о који је боје наранче, црвенкастожут. 12<0 наранџ-евац, -евца м напитак од наранџе, оранжада. 13<0 наранџ-ин, -а, -о који припада наранџи, који се односи на наранџу. 14<0 наранџ-ица ж дем. ← наранџа. БЕЗ СДГ: НАРГИЛА/НАРГИЛЕ (тур. nargile) наргила/наргиле ж источњачка направа за пушење, у којој дувански дим пролази кроз воду; исп. ергела. БЕЗ СДГ: НАТЕНАНЕ (према срп. на + тур. tenha сам, празан, пуст) натенане (натенани, натенану и натенахни) прил. полако, мирно, без узбуђивања, без узнемиравања; до појединости, потанко, натанко, детаљно (испричати). БЕЗ СДГ: НАТЕРСУМЕ692 (тур. tersine) натерсуме прил. покр. насумце, отприлике. БЕЗ СДГ: НАУТ (тур. nohut) наут м бот. сланутак, леблебија Cicer arietinum. БЕЗ СДГ: НАФА (тур. nafe) нафа ж покр. потрбушни део крзна лисице или друге дивљачи. БЕЗ СДГ: НАФАКА (тур. nafaka)693 нафака ж 1. а. по исламском учењу, оно што је човеку (или животињи) одређено од бога да поједе и попије у току живота. б. нар. храна (јело и пиће). 2. судбина, срећа, воља божја. СДГ: НАХИЈА (тур. nahiye) ТО: нахиј- 0 нахија ж ист. а. административно-територијална јединица, управно подручје у османлијској територијалној подели (различите величине у разним приликама и разним крајевима): Пожешка ~, Рудничка ~, Ужичка ~. б. област, предео у Црној Гори који је обично обухватао више племена: брдске нахије, Васојевићка ~, Катунска ~, Ријечка ~. в. становништво, живаљ, народ, људи нахије (а и б). 11<0 нахиј-ски, -а, -о који се односи на нахију. СДГ: НАЏАК694 (тур. nacak) ТО: наџак- 692 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 693 исп. Речник САНУ. 694 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Реч наџак означена је у РСЈ као турцизам. 370 0 наџак м 1. а. ист. старинско хладно оружје, врста буздована који с једне стране има секирицу, а с друге дугачке уши или маљ, чекић. б. алатка таквог облика. 2. заст. власт, владавина. 3. зла, џандрљива, свадљива особа, особа незгодне нарави; исп. наџак-баба. 11<0 наџач-ина ж аугм. ← наџак. С11<0 наџагбаба и наџак-баба ж језичава и зла жена. С12<0 наџак-чељаде с зло и свадљиво чељаде. БЕЗ СДГ: НЕВАКАТ 695 невакат, -кта м незгодно време, невреме. СДГ: НЕИМАР (наимар) (тур. mimar) ТО: неимар- 0 неимар м нар. песн. грађевинар, архитект(а). 11<0 неимар-ев, -а, -о који припада неимару. 12<0 неимар-ов, -а, -о који припада неимару. 13<0 неимар-ски, -а, -о који се односи на неимара, неимаре, на неимарство. 14<0 неимар-ство с грађевинарство, архитектура. БEЗ СДГ: НЕНА (тур. nine) нена ж покр. хип. а. мајка. б. баба, бака; старија жена. БЕЗ СДГ: НЕФЕР (тур. nefer) нефер м ист. прост војник. СДГ: НИЗАМ (тур. nizam) ТО: низам- 0 низам м ист. а. зб. регуларна војска у Турској царевини установљена 1826. г. после укидања јаничара. б. припадник те војске, војник у тој војсци. 11<0 низам-лија м → низам (1). 12<0 низам-ски, -а, -о који се односи на низаме, који припада низаму. СДГ: НИЈЕТ (тур. niyet) ТО: нијет- 0 нијет м покр. намера, одлука да се нешто учини. 11<0 нијет-ити, -им пф. одлучити, намерити. 696 БЕЗ СДГ: НИМЕТ (тур. nimet) нимет м покр. божја благодат, божји дар. БЕЗ СДГ: НИЋАХ/НИЋЕ (тур. nikâh) нићах м/ниће с 1. брак, венчање: жена под нићахом (венчана жена). 2. имовина коју муж даје жени приликом склапања муслиманског брака. 695 У Речнику МС ова лексема означена је као турцизам, настала је од срп. не и ар. вакат (време) = невреме. 696 нанијетити, заснијетити. 371 СДГ: НИШАДОР (тур. nişadır) ТО: нишадор- 0 нишадор м хем. амонијаков хлорид, салмијак. 11<0 нишадор-овац м → нишадор. СДГ: НИШАН (тур. nişan) ТО: нишан- 0 нишан м 1. а. направа на оружју помоћу које се циља, нишани: предњи ~, задњи ~ , оптички ~ . б. циљ, мета у коју се гађа из оружја. 2. заст. орден, одликовање. 3. покр. надгробни камен. Изр. разговарати преко нишана (с ким) бити у непријатељству (с ким); спустити ~ попустити у захтевима; постати много скромнији. узети на ~ (кога или што) уперити своје нападе против некога или нечега. 11<0 нишан-ити, -им пф. управљати оружје пред гађање, циљати оружјем; циљати чим другим, каквом другом направом. 12<0 нишан-ски, -а, -о који се односи на нишан и нишањење: ~ справа, ~ мета, ~ мушица. 13<0 нишан-џија 697 м стрелац, онај који нишани; војник у послузи неког оружја који нишани и пуца: ~ на топу. 21<11 нишање-ње с гл. им. ← нишанити. ПР11<11 за-нишанити, -им пф. → нанишанити. ПР12<11 на-нишанити, -им пф. а. узети на нишан, управити оружје према циљу. б. фиг. управити поглед, усредсредити пажњу (на кога). ПР13<11 по-нишанити, -им пф. нанишанити, управити, уперити. БЕЗ СДГ: НИШЕСТА/НИШЕСТЕ (тур. nişasta) нишеста, -е ж /нишесте, -ета с покр. врста пшеничног скроба у праху за слатка јела; врста теста, тарана. СДГ: НОБЕТ (тур. nöbet) ТО: нобет- 0 нобет м покр. стража, смена; ред. 11<0 нобе-чија 698 м стражар, војник на стражи. 699 БЕЗ СДГ: НОБЕ-ШЕЋЕР (тур. nebat şekeri) нобе-шећер м шећер кандисани, жути шећер; исп. шећер. СДГ: НУР (тур. nur) ТО: нур- 0 нур м заст. светлост која се, по муслиманском народном веровању, појављује из гробова побожних људи; фиг. пламен, руменило. 11<0 нур-ак, -рка м → нур. 697 тур. nişancı. 698 Очекивали бисмо нобеџија ← нобет+џија. Овде имамо творбени формант -чија. Клајн наводи суфикс -чија само у солдачија и крмчија (уз губитак финалног т). Речник САНУ бележи и заначија. 699 тур. nöbetçi. 372 СЛОВО О СДГ: ОБДУЉА (тур. öndül) ТО: одбуљ- 0 обдуља ж покр. а. коњска трка, утрка. б. награда победнику на коњској трци. 11<0 обдуљ-аш м покр. тркачки коњ. СДГ: ОГРАЈИСАТИ (тур. oğramak) ТО: ограјис- 0 ограјисати, -ишем пф. награјисати, настрадати. 11<0 ограјис-ај м необ. песн. оно на чему се ограјише, настрада. БЕЗ СДГ: ОГРАШЈЕ (тур. uğraş) ограшје с песн. а. окршај, битка, бој. б. бојно поље, бојиште. БЕЗ СДГ: ОДАБАША/ОДОБАША (тур. odabaşı) одабаша/одобаша м 1. заст. собар, портир у хану. 2. ист. старешина, командир јањичарског вода. СДГ: ОДАЈА (тур. oda) ТО: одај- 0 одаја ж а. стамбена просторија, соба. б. нар. песн. просторија у згради уопште (нпр. штала). 11<0 одај-ица ж дем. ← одаја. СДГ: ОДАЏИЈА (тур. odacı) ТО: одаџиј- 0 одаџија м заст и покр. а. момак који се стара о згради, просторијама и реду у њима, служитељ. б. чувар салаша, слуга на салашу. 11<0 одаџиј-ски, -а, -о који се односи на одаџије: ~ живот, ~ соба. 21<11 одаџијски прил. слично одаџији, као одаџија. БЕЗ СДГ: ОДАЛИСКА (тур. odalık) одалиска ж (дат. -ски) ист. робиња у харему. БЕЗ СДГ: ОДИЂАР одиђар м → адиђар. БЕЗ СДГ: ОЈНАК700 (према тур. oynamak, играти се) ојнак м покр. повећи орах којим деца у игри гађају гомилице ораха; игра орасима. 700 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Шкаљић (1973) наводи другачију етимологију у односу на Скока (2:549): oynak. 373 СДГ: ОКА (тур. okka) 0 ока ж заст. стара мера за течност, запремину и тежину (1,28 кг). 11<0 ок-аник м суд од оке, оканица. 12<0 ок-аница ж суд (боца) од оке, оканик. 21<12 окањ-ача ж аугм. ← оканица. С11<0 полуока ж посуда од половине оке. БЕЗ СДГ: ОКАГАЧА (тур. okağaç) окагача м покр. греда на таваници, која иде попреко испод других греда, тетива. БЕЗ СДГ: ОКЛАГИЈА (тур. oklava) оклагија ж дугуљасто, ваљкасто глатко дрво којим се тањи, развија тесто при мешењу. БЕЗ СДГ: ОКСУЗ (тур. öksüz) оксуз м покр. нежења, самац. СДГ: ОКУИСАТИ/ОКУЈИСАТИ (тур. okumak) ТО: окујисати окуисати/окујисати, -ишем импф. покр. позивати с мунаре на молитву. ПР11<0 за-окујисати, -ишем пф. почети окујисати. СДГ: ОЛУК (тур. oluk) ТО: олук- 0 олук м 1. жлеб или лимена цев којом отиче вода. 2. жлеб у цеви ватреног оружја. 11<0 олук-ли 701 прид. непром. → олучаст. 12<0 олуч-аст, -а, -о који има облик олука, жлебаст. БЕЗ СДГ: ОРАНИЈА702 (тур. haranı) оранија ж покр. велики котао без поклопца, казан. БЕЗ СДГ: ОРДИЈА (хордија) (тур. ordu) ордија ж 1. ист. војска. 2. покр. гомила, руља. БЕЗ СДГ: ОРМАГАН703 (тур. armağan) ормаган м покр. дар, поклон; исп. армаган. БЕЗ СДГ: ОРМАН (тур. orman) орман м покр. шума. СДГ: ОРОЗ (тур. horoz) 701 тур. oluklu. 702 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 703 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 374 ТО: ороз- 0 ороз704 м покр. 1. петао; исп. хороз. 2. окидач на пушци и сл. оружју. 11<0 ороз-лић 705 м дем. ← ороз. БЕЗ СДГ: ОРОСПИЈА706 ороспија ж → роспија. СДГ: ОРТАК (тур. ortak) ТО: ортак- 0 ортак м а. улагач капитала, односно сарадник у заједничком послу или предузећу (у односу на остале учеснике), компањон. б. пеј. саучесник у недозвољеном, непоштеном послу. 11<0 ортак-иња ж жена ортак. 12<0 ортак-лук 707 а. заједничко пословање двају или више лица, пословно удруживање; пословни однос ортака. б. имовина стечена ортачким пословањем. 21<12 ортаклуч-ити, -им импф. → ортаковати. 13<0 ортак-ов, -а, -о који припада ортаку. 22<14 ортакова-ње с гл. им. ← ортаковати. 14<0 ортак-овати, -ујем импф. бити ортак, радити у ортаклуку. 23<13 ортаков-ица ж ортакова жена. 15<0 ортач-ар м → ортак. 24<15 ортачар-ски, -а, -о који припада ортачарима, ортацима. 25<17 ортаче-ње с гл. им. ← ортачити. 16<0 ортач-ина ж 1. аугм. ← ортак. 2. ортачко пословање, ортаклук. 17<0 ортач-ити, -им импф. I. 1. → ортаковати. 2. (кога с ким) доводити у ортачки однос, удруживати у послу. II. ~ се ступати у ортачки однос, сарађивати као ортак. 18<0 ортач-ица ж жена ортак, ортаковица. 19<0 ортач-ки, -а, -о који се односи на ортаке, који припада ортацима: ~ радња, ~ зарада. 26<19 ортачки као ортаци, у ортаклуку, заједнички. 110<0 ортаџ-бина ж → ортаклук. 111<0 орташ-тво с ортачки однос, ортаклук. ПР11<18 с-ортачити се, -им се импф. постати с киме ортак, друг у каквом послу, удружити се, уортачити се. ПР31<ПР21 разортачава-ње с гл. им. ← разортачавати (се). ПР21<ПР12 разортач-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← разортачити (се). ПР22<ПР12 разортаче-ње с раскид, прекид ортаклука, сарадње. ПР12<18 раз-ортачити, -им пф. раскинути нечији ортаклук, пословну сарадњу међу ортацима. ПР23<ПР13 уортаче-ње с успостављање ортачких односа. ПР24<ПР13 уортач-ивати (се), -ујем се импф. и уч. ← уортачити (се). 708 ПР13<18 у-ортачити, -им пф. I. 1. узети за ортака. 2. унети у ортаклук неку имовину, вредност. II. ~ се ступити у ортаклук с неким, удружити се у неком послу. БЕЗ СДГ: ОСАНДИСАТИ(СЕ)/ОСАНДИСАТИ (СЕ) (тур. usanmak) 704 РСЈ бележи ову лексему, али само у значењу окидач на пушци, пиштољу или сл. Примарно значење ове лексеме изгубило се из језика. 705 Необичан је творбени формант -лић. Могуће је да је настао према деминутивима петлић, орлић, котлић, у којима је -л финални сугласник творбене основе. 706 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 707 тур. ortaklık. 708 наортачити. 375 осандисати (се) и осанисати се, -ишем (се) пф. покр. провести дуго времена досађујући се, начекати се чамећи. БЕЗ СДГ: ОТЛУКАНА (тур. otlukhane) отлукана ж покр. зграда у којој се држи сено, сеник, сењак, штагаљ. СДГ: ОТОМАН (према тур. Osman) ТО: отоман- 0 Отоман м 1. Турчин. 2. (отоман) врста меког лежаја без наслона, широк диван, канабе.709 11<0 отоман-ски, -а, -о који се односи на Отомане; турски. БЕЗ СДГ: ОТУР (тур. otur) отур узв. варв. седи. СДГ: ОЏАК (тур. ocak) ТО: оџак- 0 оџак м 1. димњак. 2. огњиште у зиду које је непосредно повезано с димњаком, камин. 3. кућа, дом. 4. род, породица (обично угледнија). 5. башт. јамица у земљи за сађење каквог семена, кућица (4). Изр. као да је кроз оџак прошао црн је и гарав; на оџаку код куће; неће му се више ~ пушити пропашће, упропастиће га. 11<0 оџак-лија 710 1. ж соба у којој има оџак, огњиште, камин; гостинска соба. 2. ж оџак (2). 3. м → оџаковић. 21<11 оџакл-ица ж дем. ← оџаклија (1). 12<0 оџак-овић м човек из старе, угледне породице, коленовић, кућић. 13<0 оџач-ар м онај који чисти оџаке, димњаке, димњичар. 22<13 оџачар-ев, -а, -о = оџачар-ов, -а, -о који припада оџачару. 23<13 оџачар-ов, -а, -о који припада оџачару. 24<13 оџачар-ски, -а, -о који се односи на оџачаре, димњичарски. 14<0 оџач-ић м дем. ← оџак. БЕЗ СДГ: ОШАП/ОШАФ ошап/ошаф м покр. → хошаф. СЛОВО П СДГ: ПАВТА ТО: павт- 0 павта ж (обично мн.) → пафта (2б). 11<0 павт-алија ж → пафталија. 12<0 павт-ица ж дем. ← павта. СДГ: ПАДИШАХ (тур. padişah) ТО: падишах- 709 Речник МС лексеме Отоман и отоман одваја као хомофоне. 710 тур. ocaklı. 376 0 падиша(х) м ист. титула бивших владара (султана) у неким оријенталним земљама; особа која је носила ту титулу. 11<0 падишах-ов, -а, -о који припада падишаху: ~ царство. СДГ: ПАЗАР (тур. pazar) ТО: пазар- 0 пазар м 1. куповина и продаја као трговачки посао, купопродаја, трговање, трговина; промет робе; погађање при куповини и продаји. 2. а. место, обично под отвореним небом, где се врши таква трговина, трг, тржиште, пијаца; вашар. б. зб. сви они који се на таквом месту налазе. 3. трговачка роба која се продаје. 4. новац, зарада, утржак од продате робе. 5. покр. пазарни дан. 6. друштвена игра. Изр. изнети, износити на ~ а) (по)нудити на продају; б) фиг. изнети, износити у јавност; нема ту пазара неће се моћи погодити о чему, нема погодбе; носити главу (кожу) на ~ извргавати се великој опасности; пазар – љубав при трговини, погађању не треба да се срди, љути ни купац ни продавац; суботом се иде на ~ у право време треба бити на правом месту; тврдити ~ разг. тобоже не хтети, отимати се, не пристајати на оно што се једва чека, жели, нећкати се. 21<12 пазаре-ње с гл. им. ← пазарити. 31<22 пазарива-ње с гл. им. ← пазаривати. 22<12 пазар-ивати 711 , -ујем импф. → пазарити. 11<0 пазар-ија ж роба која се прави за пазаре, сајмове, пазарна роба. 12<0 пазар-ити, -им пф. и импф. а. (из)вршити пазар (1), продати или купити, продавати или куповати. б. (само импф.) погађати се, ценкати се при куповини или продаји. 13<0 пазар-иште с место где се држи пазар, пијаца, пазар (2а). 14<0 пазар-лија 1. ж → пазарија. 2. м човек који на пазару продаје или купује робу. 15<0 пазар-лук 712 м пазар. 16<0 пазар-ни, -а, -о који се односи на пазар, који је својствен пазару: ~ гужва, ~ јутро, ~ дан. 17<0 пазар-ски, -а, -о који се односи на пазар, који је својствен пазару: ~ гужва, ~ јутро, ~ дан. 18<0 пазар-џија 713 м онај који на пазару (2а) продаје робу. ПР11<12 за-пазарити се, -им се пф. необ. занети се у пазар, забунити се пазарећи. ПР21<ПР12 напазар-ивати, -ујем импф. и уч. ← напазарити. ПР12<12 на-пазарити, -им пф. купити много чега, накуповати. ПР22<ПР13 попазар-ивати, -ујем импф. покуповати редом све. 714 ПР13<12 по-пазарити, -им пф. купити редом све. ПР23<ПР14 распазар-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← распазарити (се). ПР14<12 рас-пазарити, -им пф. I. разврћи, прекинути пазар (куповину и продају). II. ~ се раскинути пазар, погодбу у трговању с неким, покварити пазар. 715 С11<0 пазар-була ж жена која се бави трговином, трговкиња. БЕЗ СДГ: ПАЗДАРАН716 паздаран* м припадник војнополитичке формације „чувара револуције” (у муслиманском свету, формиране после исламске револуције 1979. године у Ирану). БЕЗ СДГ: ПАЗИЈА (тур. pazı) 711 Овде је могуће двојако извођење, од пазарити, од творбеног форманта -ива, или од пазар, формантом -ивати. 712 тур. pazarlık. 713 тур. pazarcı. 714 испазаривати. 715 опазарити, отпазарити. 716 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 377 пазија ж бот. покр. блитва. БЕЗ СДГ: ПАЈ (тур. pay) пај м покр. део. СДГ: ПАЈАНТА (тур. payanda) ТО: пајант- 0 пајанта ж покр. = панта летва, жиока, гредица која обично служи за спајање рогова на кући; кокошје седало. 11<0 пајант-ица ж дем. ← пајанта. БЕЗ СДГ: ПАЈВАН (тур. payvant?) пајван м покр. а. уже којим се коњима на паши вежу ноге. б. уже уопште. СДГ: ПАЈДАШ717 (тур. paydaş) ТО: пајдаш- 0 пајдаш м покр. и разг. = пајташ друг, другар. 11<0 пајдаш-ица ж женска особа пајдаш. 12<0 пајдаш-ки, -а, -о = пајташки који се односи на пајдаше. 13<0 пајдаш-тво с другарство, пријатељство. ПРс11<0 с-пајдаш-ити се, -им се пф. здружити се, спријатељити се. СДГ: ПАЈТАШ ТО: пајт-, пајташ 0 пајташ м = пајдаш. 11<0 пајташ-ки, -а, -о који се односи на пајташе: посао. 21<11 пајташки прил. на начин пајташа, као пајташ. 12<0 пајт-ати се, -ам се импф. разг. дружити се, добро се слагати. 13<0 пајташ-ити, -им импф. разг. I. покр. друговати, дружити се, пријатељевати. II. ~ се удруживати се, уортачивати се с неким (обично ради неког лошег посла). 14<0 пајташ-тво с (ген. мн. пајташтава) разг. другарство, пријатељство. 15<0 пајт-ос м разг. → пајташ. 718 БЕЗ СДГ: ПАЛА (тур. pala) пала ж заст. кратак широк мач који најчешће има држак и корице оковане сребром. БЕЗ СДГ: ПАЛАВРА (тур. palavra) палавра ж покр. особа која много говори, брбљивац. БЕЗ СДГ: ПАЛАМАР (тур. palamar) 717 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС, већ је наведено мађарско порекло. Мађарско порекло је наведено и код глагола спајдашити се. Ово је турцизам персијског порекла; исп. Скок (2: 587). 718 Глаголи пајтати се и пајташити и именица пајтос преузети су из грађе 19. тома Речника САНУ; именица пајташтво преузета је из Клајн-Шипка (2006). 378 паламар м 1. пом. дебело бродско уже, гумина. 2. клин, чавао. БЕЗ СДГ: ПАЛАНГА (тур. palanga)719 паланга ж покр. 1. полуга, озиб. 2. ист. мало дрвено утврђење на друмовима ради заштите путника. СДГ: ПАМУК (тур. pamuk) ТО: памук- 0 памук м 1. бот. јужна биљка из пор. слезова од чијих се плодова добива памучно влакно Gossypium. 2. памучна влакна од којих се праве текстилни предмети и вата. Изр. мекан (је) као ~ врло (је) мекана срца; овијати кога памуком врло нежно поступати с ким; пити (сисати, вадити) коме крв (душу) на памук на фини начин стално, смишљено мучити, кињити кога. 11<0 памук-ли 720 заст. → памучан. 12<0 памук-лија ж 1. покр. хаљетак, обично мушки, од куповне памучне тканине. 2. агр. покр. врста јабуке. 21<12 памуклиј-аш м = памучар а. занатлија који прави памучне одевне предмете. б. трговац који продаје памучну робу. 22<12 памукл-ица ж дем. ← памуклија. 13<0 памуч-ан, -чна, -чно 1. који је од памука, који се прави од памука; који се односи на производњу памука: памучне хаљине, памучне тканине, ~ индустрија. 2. фиг. који је мекан као памук. 14<0 памуч-ар м = памуклијаш. 15<0 памуч-ара ж фабрика памучних тканина. 23<14 памучар-ка ж агр. врста брескве. 24<14 памучар-ски, -а, -о који се односи на памучаре. 16<0 памуч-аст, -а, -о који је мекан попут памука. 17<0 памуч-ика ж бот. → памук. 18<0 памуч-ина ж памук (2), вата. 25<13 памучн-ина ж памучна тканина. 26<13 памучно прил. мекано као памук. БЕЗ СДГ: ПАНТА панта ж = пајанта. БЕЗ СДГ: ПАНЧА панча ж покр. → панџа. СДГ: ПАНЏА (панча) (тур. pençe) то: панџ- 0 панџа ж = канџа оштар, савинут рожнати чапорак или нокат на крају прстију многих птица и животиња. Изр. бити у чијим панџама, пасти у чије панџе бити, наћи се у чијој власти. 11<0 панџ-ица ж дем. ← панџа. 12<0 панџ-аши м мн. зоол. породица малих јужноамеричких мајмуна који се вешто пењу по дрвећу Callithrichidae. СДГ: ПАПАГАЈ721 (тур. papağan) 719 То је најчешће грецизам, латинског порекла, али уједно и једна од оних речи које су разним путевима стизале у српски. Скок (2:676) наводи да је у неким значењима преузета непосредно из турског. ТС наводи италијанско порекло. 720 тур. pamuklu. 379 0 папагај м зоол. 1. а шарена тропска птица: амазонски, пругасти, сиви, врапчар. б. мн. род тропских птица сродан кукавицама, живо обојена перја, свинутог горњег дела кљуна, дебела, месната језика, које науче да изговарају већи број речи Psittaci. 2 фиг. онај који нема своје мишљење него понавља туђе речи; исп. папига. 11<0 папагај-исати, -ишем импф. механички понављати чије речи. 21<11 папагајски прил. на начин папагаја, механички, без разумевања. 12<0 папагај-ски, -а, -о који се односи на папагаје; који је својствен папагајима: глас, перје, дерњава, начин. Изр. ~ болест мед. заразна болест коју преносе птице psittacosis. 13<0 папагај-ство с а. својство, особине папагаја. б. фиг. понављање туђих мисли и речи (механички, без разумевања). 14<0 папагај-че с дем. ← папагај, пиле од папагаја. БЕЗ СДГ: ПАПАЗЈАНИЈА722 (тур. papaz yahnisi) папазјанија ж а. чорбасто јело од меса и различитог поврћа. б. експр. збрка, дармар. СДГ: ПАПИГА ТО: папиг- 0 папига ж → папагај. 21<11 папигака-ње с необ. гл. им. ← папигакати. 11<0 папиг-акати, -пигачем импф. понављати као папига. 12<0 папиг-аст, -а, -о који је као папига. 13<0 папиг-ица ж дем. ← папига. БЕЗ СДГ: ПАПТА папта ж → пафта. СДГ: ПАПУЧА (тур. pabuç) ТО: папуч- 0 папуча ж 1. врста лаке обуће која се носи само у кући: меке папуче, женске папуче. 2. направа у облику хоризонталне степенице на коју се стаје кад се улази у какво возило (вагон, трамвај, кочију и сл.) или кад се из њих излази. 3. а. коритаста кочница која се подмеће под точак. б. метална плоча која се причвршћује уз точкове локомобила да се точкови при вожњи не клижу. 4. шупља железна направа на широкој подлози у коју се утакне мотка да може усправно стајати. Изр. под папучу (стрпати кога), под папучом (бити) држати (кога) под власт своју (стрпати кога), у зависности (бити, држати кога; разг. ир. бити у свему под женином влашћу, у зависности од жене (о мужу)); рана папуча, касни сватови хировита, ћудљива девојка тешко се удаје. 11<0 папуч-ак м покр. врста јела. 723 12<0 папуч-ар м 1. мајстор који прави папуче. 2. женскар. 3. ир. муж који је у свему потчињен својој жени, који је под папучом. 21<12 папучар-ев, -а, -о који припада папучару. 22<12 папучар-ов, -а, -о који припада папучару. 13<0 папуч-ић м → папучар. 721 У Речнику МС за ову лексему наведено је немачко-италијанско порекло. У турским речницима papağan је означен као арабизам. 722 Ову лексему Речник МС бележи као грцизам. Мишљења смо да може да се третира као турцизам, иако је први део евидентно грчког порекла. 723 Овде је у питању необична творба. Није сигурно да је у деривационо-семантичкој вези са папучом. 380 14<0 папуч-ица ж дем. ← папуча. Изр. госпина ~ бот. биљка из пор. каћуна чији цвет има облик папучице Cypripedium calceolus; ~ обична зоол. врста праживотиње, парамециј(ум) Paramaecium caudarum. 15<0 папуч-лија м → папучар. 16<0 папуч-лук 724 м покр. = папушлук даска на коју се изува и оставља обућа. 17<0 папу-џија 725 м → папучар. 23<17 папуџиј-ски, -а, -о који се односи на папуџије. 24<17 папуџи-лук 726 м папуџијски занат. 25<17 папуџи-ница ж 1. папуџијска радионица. 2. папуџијина жена. 18<0 папуш-лук м покр. = папучлук. ПРс11<0 о-папуч-ити се, -им се пф. стећи, добити или набавити папуче; фиг. погосподити се.727 ПРс12<0 по-папуч-ити се, -им се пф. само у изразима: попапучени опанак, кад се опанак попапучи разг. каже се о човеку простом и сиромашном који постане имућан па се погосподи, поохоли. СДГ: ПАРА (тур. para) ТО: пар- 0 пара ж (мн. паре, ген. пара) 1. новчана јединица равна 1/100 динара, ситан новац те вредности. 2. (обично мн.) уопште новац, новчана средства. Изр. бацати, просипати паре много и лакоумно трошити новац; без паре (динара) бесплатно, бадава; беле паре за црне дане (чувати) штедети док је време за тешке дане; бити пун пара бити веома богат; велике (лепе, тешке) паре много новаца, велика сума новца; чаршијска ~ заст. половина динарске паре; за мале (ситне) паре (добити, купити) јефтино (добити, купити); за паре добити кога подмитити кога; истерати (избити, ухватити) пару, наплатити (направити, згрнути) паре зарадити много новаца; Јудина ~ новац примљен као мито за издајнички посао; као црвену пару (познају га) свуда га познају; као пару на длану, као пробијену пару у кеси (познавати кога) врло добро (познавати кога); крвава ~ тешко, с муком зарађен новац; купити (добити) за мале паре јевтино купити; лепе (пусте, тешке) паре (зарадити) врло много новаца (зарадити); лежати на парама, пун пара (бити) бити врло богат; лиса ~ врста игре у којој се баца динар до повучене линије и онај који ближе добаци добива; на (у) пару (исплатити, вратити) потпуно, све (исплатити, вратити); направити (згрнути) паре зарадити много новаца; обогатити се; не вреди ни пет пара не вреди ништа, потпуно је безвредно; немати (ни) пребијене паре бити без новца, без икаквих материјалних средстава; бити пуки сиромах; ни две паре (не вреди) никакве вредности нема; ни кршене (пребијене, пребите, пробијене, пробите, шупље) паре немати без икаквих средстава бити; пада ~ много се зарађује; ~ царевица, турска ~ турски ситан новац; пару на пару (стављати) брижљиво штедети; познавати (кога) као злу (пребијену) пару знати добро све о некоме, познавати кога веома добро (обично по нечем лошем, неповољном); трећа пара нар. трећи део зараде; тврд на пари врло штедљив, тешко даје новац; у пару (исплатити, вратити, слагати се и сл.) исплатити, вратити, слагати се тачно у рачуну; уста (уснице су јој) паром прорезане (срезане) има мала нежна уста (уснице); чувати беле паре за црне дане треба штедети новац за евентуална тешка времена. 11<0 пар-ајлија 728 м онај који има много пара, богаташ. 12<0 пар-ица ж дем. ← пара. ПРс11<0 о-пар-ити се, -им се пф. разг. доћи до пара, новца. БЕЗ СДГ: ПАРАЗЛАМА (тур. parazvana) 724 тур. pabuçluk. 725 тур. pabuççu. 726 тур. pabuççuluk. 727 испапучати се. 728 Путанец (1963) закључује у вези са овим суфиксом да је на првобитни облик -алија додато -ј под утицајем речи Сарајлија. 381 паразлама ж заст. прстен, карика као оков на пушчаној цеви. БЕЗ СДГ: ПАРАЋЕСИК (према тур. parа + kesik)729 параћесик м покр. комадић, парче. БЕЗ СДГ: ПАРАЏИК (тур. parecik) параџик м покр. мотовило пређе. СДГ: ПАРМАК (тур. parmak) ТО: пармак- 0 пармак м заст. и покр. 1. даска, колац, проштац у огради. 2. палац у точка. 3. мн. дрвене решетке (на прозору). 4. мн. повесма која се извлаче из великог власа. 5. отвор, распор на оделу, који се затвара дугметима или копчама. 6. прст, дело. 11<0 пармач-а ж разрез, растриж, распор на панталонама; исп. пармак (5). СДГ: ПАРЧЕ (тур. parça) ТО: парч-, пар- 0 парче, -ета с 1. одвојен, одломљен, одбијен мањи део чега, комадић. 2. уопште део нечега, комад. 3. одвојен предмет из броја истоврсних предмета. Изр. дивно, лепо ~ дивна, лепа особа (обично жена); масно ~ нешто добро, врло корисно, повољно; на парче радити радити уз плату по комаду; на ~ (расти, живети) расти, живети у зависности од случајних повољник околности; ~ свога крова своја властита кућа, стан; ~ (свога) хлеба средства за живот. 11<0 пар-аџија м покр. мајстор који ради на парче, на комад другим мајсторима. 12<0 парч-ад ж зб. им ← парче. 21<13 парча-ње с гл. им. ← парчати. 13<0 парч-ати, -ам импф. делити на парчад. 14<0 парч-енце, -ета с дем. ← парче: ~ сланине, ~ земље. 22<17 парчета-ње с гл. им. ← парчетати. 15<0 парчет-ар 730 м покр. радник који ради на парче. 16<0 парчет-арити, -им импф. радити уз плату по парчету. 17<0 парчет-ати, -ам импф. делити на парчета, комадати. ПР11<13 ис-парчати, -ам пф. разделити, разрезати на комаде, искомадати, раскомадати. ПР12<0 на-парче прил. 1. од прилике до прилике, искидано, наситно. 2. добијајући награду према броју урађених предмета, од комада. ПР31<ПР21 распарчава-ње с гл. им. ← распарчавати (се). ПР21<ПР13 распарч-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← распарчати (се). ПР22<ПР13 распарчан-ост ж особина, стање онога што је распарчано, исцепканост, раскомаданост. ПР13<13 рас-парчати, -ам пф. I. разбити целину, јединство нечега, изделити на много делова, раскомадати, раздробити. II. ~ се 1. распасти се на више делова; изделити се, расцепкати се, раздробити се. 2. растурити, расути своју снагу (рад, пажњу) на више страна. СДГ: ПАРАМПАРЧЕ (тур. paramparça) ТО: парампарче 729 Шкаљић (1973) наводи етимологију parekesik. 730 Творбено је могућа двојака сегментација: једна да је у основи именица парче, друга да је у основи глагол парчетати. 382 0 парампарче, -ета с мали део, комадић чега (најчешће разбијен). Изр. радити на парампарчад радити без плана. 11<0 парампарч-ад ж зб. им. ← парампарче. БЕЗ СДГ: ПАСМАНЏИЈА (према тур. pazvant)731 пасманџија м покр. ноћни чувар, стражар. СДГ: ПАСТРМА (тур. pastırma) ТО: пастрм- 0 пастрма ж кув. сушено и димљено говеђе, овчје, козје и свињско месо. 11<0 пастрм-овати, -мујем импф. необ. јести пастрму. БЕЗ СДГ: ПАТА732 (тур. pata) пата* ж у изр. пата-карте а. карт. нерешен исход у игри картама, потез који онемогућава даљу игру. б. разг. нерешена, неодлучна ситуација, нерешен исход неког сукоба, полемике и сл. СДГ: ПАТЛИЏАН (тур. patlıcan) ТО: патлиџан- 0 патлиџан м агр. баштенска, повртарска биљка из пор. помоћница и плод те биљке, који се употребљава као људска храна, парадајз; плави парадајз. Изр. црвени ~ бот. биљка и црвени меснати округли или дугуљасти плод, рајчица, парадајз Solanum lycopersicum; плави, модри, црни ~ биљка и меснати плод загаситоплаве или љубичасте боје Solanum melongena; црвен као ~ јако црвен (обично о носу или лицу). 11<0 патлиџан-лија м 1. онај који тргује патлиџанима. 2. онај који воли патлиџане. 3. шаљ. човек као патлиџан црвенога носа. БЕЗ СДГ: ПАЋ/ПАЋИ (тур. pak) паћ прид. непром. покр. чист. СДГ: ПАФТА (папта) (тур. pafta) ТО: пафт- 0 пафта (павта) ж 1. ковна, метална карика (на пушци), гривна. 2. а. врста појаса, тканице којом се опасују жене и свештеници. б. мн. металне плоче с копчама на крајевима појаса. 11<0 пафт-алија 733 (павталија) ж пушка с много пафта, карика. 12<0 пафт-ица (павтица) ж дем. ← пафта. БЕЗ СДГ: ПАЧАВРА/ПАЧАУРА (тур. paçavra) пачавра/пачаура ж покр. 1. а. крпа којом се што пере, чисти, судопера. б. уопште прљава крпа. 2. онај који ништа не значи, кога ни за шта не питају у колективу коме припада. БЕЗ СДГ: ПАЧАЛУК (тур. paçalık) 731 Шкаљић (1973) наводи непотврђени етимон pasvançı. 732 Шкаљић (1973) и Скок не бележе ову лексему. Крајње порекло је италијанско али нам је можда дошло преко турског, где постоји исти такав израз; детаљније о етимологији ове лексеме исп. Петровић (2012: 234). 733 тур. paftalı, који је израђен са пафтом. 383 пачалук м покр. доњи део ногавице око чланака у турских чакшира или димија. БЕЗ СДГ: ПАЧАРИЗ/ПАЧАРИС (тур. paçarız) пачариз/пачарис м покр. штета, квар, неприлика; неред, збрка. БЕЗ СДГ: ПАЧЕ734 (тур. paça) паче, пача ж мн. кув. пихтије. БЕЗ СДГ: ПАЧМАГА пачмага ж (обично мн.) → пашмага. СДГ: ПАША (тур. paşa) ТО: паш- 0 паша м ист. титула високих војних и цивилних достојанственика у османлијском царству, у Египту и неким другим муслиманским државама; особа која носи такву титулу. Изр. даје се послуживати као ~ захтева ропско послуживање; прави је ~ врло је богат; живи као ~ живи врло богато и раскошно.735 21<13 паша м = пашо хип. ← пашанац. 11<0 паш-ајлија/паш-алија 736 м човек који служи у паше. 22<11 пашајлиј-ин, -а, -о који припада пашалији. 12<0 паш-алук 737 м 1. а. највећа управно-територијална јединица у османлијском царству, чији је главар паша био непосредно подређен царској влади или Порти. б. област у којој се влада окрутно и самовољно. 2. покр. војска која се покупи у подручју једнога паше. 3. пашинство, пашина власт. 738 13<0 паш-анац, -нца м = пашеног муж женине сестре. 14<0 паш-аница ж кћи женине сестре. 15<0 паш-анче, -ета с пашанство, пашеногово дете. 23<13 пашанч-ев, -а, -о који припада пашанцу. 16<0 паш-еног м = пашанац. 17<0 паш-ин, -а, -о који припада паши. 18<0 паш-инац, -инца м пашајлија, пашалија. 24<17 пашин-ица ж пашина жена. 25<17 пашин-ски, -а, -о који се односи на паше. 31<25 пашински прил. као паша. 26<17 пашин-ство с 1. чин, достојанство паше. 2. наслеђе од паше. 19<0 паш-о, -а и -е м → паша. 110<0 паш-овати, -ујем импф. 1. вршити службу паше. 2. а. владати се као паша. б. живети као паша, добро живети. СДГ: ПАШМАГ/ПАШМАГА (пачмага) (тур. başmak) ТО: пашмаг- 734 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 735 Поредбени фразеологизам живи као паша (paşa gibi yaşamak) једини је поредбени фразеологизам у српском језику који бележи и турски језик, односно и компонента и семантика су несумњиво турскога порекла. Интересантно је то да досадашње истраживање указује на то да испитиване поредбене фразеологизме углавном не бележи турски језик, односно да су они вероватно настали у српском језику. 736 тур. paşalı. 737 тур. paşalık. 738 Према Клајну (2003: 152) основа речи пашалук задржава вокал -а. 384 0 пашмаг м/пашмага ж покр. папуча. 11<0 пашмаг-ица ж дем. ← пашмага. СДГ: ПЕЗЕВЕНК (тур. pezevenk) ТО: пезевенк- 0 пезевенк м погрд. сводник, покварењак. 11<0 пезевенк-лук 739 м сводство, поквареност. 12<0 пезевенк-уша ж сводиља. БЕЗ СДГ: ПЕИК (тур. peyk) пеик м заст. 1. гласник, улак. 2. брз, окретан човек или животиња. БЕЗ СДГ: ПЕЈГАМБЕР (тур. peygamber) пејгамбер м рлг. посланик божји, пророк. БЕЗ СДГ: ПЕКЕ/ПЕКИ (тур. pek iyi) пеке/пеки (понекад и удвојено) покр. добро, лепо, важи, слажем се. СДГ: ПЕКМЕЗ (тур. pekmez) ТО: пекмез- 0 пекмез м 1. слатка густа каша, маса која се добива укувавањем воћа (без шећера или са шећером). 2. експр. пекмезар (2). 11<0 пекмез-а ж маза, чепа. 12<0 пекмез-ар м 1. а. стручњак за кување пекмеза. б. трговац пекмезом. 2. експр. човек слабе воље, слабић; маза. 13<0 пекмез-ара ж зграда просторија у којој се кува, производи пекмез за продају. 21<12 пекмезар-ски, -а, -о који се односе на пекмезаре. 22<12 пекмезар-ство с производња пекмеза као привредна грана. 14<0 пекмез-аст, -а, -о који је као пекмез; који нема чврстине, истрајности. ПРс11<0 рас-пекмез-ити се, -им се пф. подр. 1. испољити велику љубазност, осећајност, разнежити се; добити блажен, срећан израз. 2. испољити неотпорност, мекушност, слабост; добити болеснички изглед, направити се болестан. БЕЗ СДГ: ПЕКСИМЕТ740 (тур. peksimet) пексимет м добро испечен хлеб, који може дуго трајати да се не поквари, двопек. СДГ: ПЕКСИН (према тур. pis, прљав) ТО: пекс- 0 пексин, -а, -о 1. нечист, поган. 2. (у именичкој служби) м пексијан. 11<0 пекс-ијан м нечист човек, прљавац, поганин; покварен човек, покварењак; човек друге вере, ђаур, неверник, поганин. 21<11 пексијан-ски, -а, -о који се односи на пексијане. 12<0 пексин-ити, -им импф. чинити да што буде пексино, оскврњивати, скрнавити. 13<0 пексин-лук м нечистоћа, прљавштина, гад, покварењаштво. 739 тур. pezevenklik. 740 РСЈ бележи облик пексимит. 385 ПР11<11 ис-пексинити, -им пф. покр. испрљати, загадити. ПР12<11 у-пексинити, -им пф. упрљати. 741 СДГ: ПЕЛИВАН (тур. pehlivan) ТО: пеливан- 0 пеливан (пехливан) м 1. а. артист(а), вештак у циркусу који изводи акробатске мајсторије на жици, ужету затегнутом у ваздуху. б. комедијаш. 2. а. јунак. витез. б. добар, ваљан коњ за јахање. Изр. два пеливана на једном конопу, ужету играти не могу посл. не могу двојица радити посао који је за једнога. 11<0 пеливан-ити (пехливанити), -им импф. I. изводити вештине, акробације на затегнутом ужету или жици. II. ~ се покр. гиздати се, поносити се.742 12<0 пеливан-лук 743 м пеливанство. 13<0 пеливан-ски (пехливански), -а, -о који се односи на пеливане. 21<13 пеливански (пехливански) прил. на начин пехливана, као пехливан. 14<0 пеливан-ство с вештина и поступци пеливана. СДГ: ПЕЛТЕК744 (тур. peltek) ТО: пелтек- 0 пелтек м покр. онај који тешко говори, замуцкује, муца; муцавац. 11<0 пелтеч-ити, -им импф. покр. муцати, замуцкивати. БЕЗ СДГ: ПЕМБАВ (тур. pembe) пембав, -а, -о покр. црвенкаст, руменкаст. БЕЗ СДГ: ПЕНДЕВИШ745 (тур. bungeviş) пендевиш м покр. врста просте кобасице. СДГ: ПЕНЏЕ (тур. pençe) ТО: пенџет- 0 пенџе, -ета с потплат, ђон. 11<0 пенџет-ирати, -ам пф. и импф. ставити, стављати ђонове на ципеле, (по)ђонити. СДГ: ПЕНЏЕР (тур. pencere) ТО: пенџер- 0 пенџер м заст. покр. прозор. 11<0 пенџер-ак, -рка м дем. ← пенџер. 12<0 пенџер-аш м 1. стаклар. 2. онај чији прозори гледају у прозоре суседа. 13<0 пенџер-ић м = пенџерче и пенџерчић дем. ← пенџер. 14<0 пенџер-лија ж груб папир којим се облепљују прозори. 15<0 пенџер-че, -ета с дем. ← пенџерић. 741 запексинити. 742 отпеливанити. 743 тур. pehlivanlık. 744 Ову лексему не бележе Шкаљић (1973) и Скок (2). Такође није означена као турцизам у Речнику МС. 745 Ова лексема није обележена као турцизам у Речнику МС. 386 16<0 пенџер-чић м дем. ← пенџер. БЕЗ СДГ: ПЕЊЕРЛИЈА746 (тур. peynirli) пењерлија ж покр. врста колача са сиром. СДГ: ПЕРВАЗ (тур. pervaz) ТО: перваз- 0 перваз м 1. оно чиме је нешто опточено или обрубљено, обруб, опток, отиав, поруб. 2. украсни венац. 3. руб, ивица као граница нечега. 4. наслон на прозору, прозорска даска. 5. ограда, прсобран. 11<0 перваз-ити, -им импф. налазити се около као перваз, обрубљивати, опкољавати. ПР11<11 о-первазити, -им пф. опточити первазом, оивичити, обрубити. 747 БЕЗ СДГ: ПЕРДА/ПЕРДЕ (тур. perde) перда ж 1. покр. вео, завеса, застор. Изр. ставити, метнути коме перду на очи залудити, обманути кога. 2. → перде (1) а. преграда, раздвојни зид (што дели нпр. једну просторију од друге); платнена настрешница. б. ограда. 2. четвртаст нарецкан испуст на кључу. перде, -а, и -ета с 1. = перда (2). 2. заст. мрена на оку. 3. на врату тамбуре преградица код које се притискају жице да се добије одређена нота. СДГ: ПЕРДАШИТИ (према тур. perdah, глачање, полирање) ТО: пердаш- 0 пердашити, -им импф. истезати, растезати кожу (да се очистии углади). 11<0 пердаше-ње с гл. им. ← пердашити. ПР11<0 ис-пердашити, -им пф. 1. истегнути, растегнути, развући (нпр. при прерађивању коже). 2. ослободити се кога, отпремити, отправити. ПР12<0 от-пердашити, -им пф. отпремити, испратити кога, отрести се, отарасити се кога. 748 БЕЗ СДГ: ПЕРИШАН (тур. perişan) перишан м покр. врста украсне игле за главу. СДГ: ПЕРЧИН (тур. perçem) ТО: перчин- 0 перчин м а. плетеница косе. б. коса, власи. в. део гриве који коњу пада низ чело између ушију. г. пера, листови лука и сл. Изр. држати кога за ~ имати кога у својој власти. 11<0 перчин-ић м = перчинчић дем. ← перчин. 12<0 перчин-лија 749 м човек који носи перчин. 13<0 перчин-чић м = перчинић. ПРс11<0 рас-перчин-ати се, -ам се пф. покр. расплести перчин, распустити косу. СДГ: ПЕХЛИВАН 746 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 747 испервазити. 748 опердашити. 749 тур. perçemli. 387 ТО: пехливан- 0 пехливан м → пеливан. 11<0 пехливан-ити, -им импф. → пеливанити. 12<0 пехливан-ски, -а, -о који се односи на пехливане. 21<12 пехливански прил. на начин пехливана, као пехливан. БЕЗ СДГ: ПЕШ (тур. peş) пеш м 1. крај у одеће (обично капута), скут. 2. покр. у корита оно за што се рукама држи кад се корито носи. СДГ: ПЕШКЕШ (пешћеш) (тур. peşkeş) 750 ТО: пешкеш- пешкеш м покр. дар, поклон. ПРс11<0 по-пешкеш-ити, -им пф. дати као пешкеш, дар, поклон, поклонити. СДГ: ПЕШКИР (тур. peşkir) ТО: пешкир- 0 пешкир м а. ручник, убрус. б. марама за обавијање главе и капе мушкараца, турбан. 11<0 пешкир-ина ж аугм. ← пешкир. 12<0 пешкир-ић м дем. ← пешкир. 13<0 пешкир-ски, -а, -о који се односи на пешкире. 14<0 пешкир-че, -ета с м дем. ← пешкир. 15<0 пешкир-чина м аугм. и пеј. ← пешкир. 16<0 пешкир-чић м = пешкирче. 17<0 пеш-а 751 м жарг. хомосексуалац, педер; слаб, туњав мушкарац. 18<0 пеш-ко*, -а м жарг. → пеша. 19<0 пеш-ован* м жарг. → пеша. ПРс11<0 за-пешкир-ити, -им пф. обавити пешкиром. БЕЗ СДГ: ПЕШКУН (тур. peşkun) пешкун м покр. мали округли сто, обично лепо изрезбарен. БЕЗ СДГ: ПЕШТАХТА (тур. peştahta) пештахта ж покр. комад намештаја који служи као полица за књиге и као столић за писање; исп. пеште. БЕЗ СДГ: ПЕШТЕ пеште с покр. → пештахта. БЕЗ СДГ: ПЕШТЕМАЉ (тур. peştamal) 750 Шкаљић (1973) бележи и варијанте пекшеш и пешћеш. 751 Лексеме пеша, пешко и пешован формиране су од крње основе лексеме пешкир, што није ретка појава у творби експресива. Лексема peşkir је персијског порекла и део је пасивног лексичког фонда у савременом турском књижевном језику. Овом лексемом именује се памучни убрус, салвета, док се лексемом havlu именује пешкир. 388 пештемаљ м заст. убрус од памука за брисање после купања. БЕЗ СДГ: ПЕШЋЕШ пешћеш м покр. → пешкеш. СДГ: ПИКТИЈЕ ТО: пиктиј- 0 пиктије, пиктија ж мн. → пихтије. 11<0 пиктиј-аст, -а, -о → пихтијаст. ПРс11<0 рас-пиктиј-ати се, -ам се пф. постати сличан пиктијама, хладетини. ПРс12<0 у-пиктиј-ати се, -ам се пф. дугим кувањем претворити (се) у пиктије, бити укуван до пиктијастог стања. СДГ: ПИЛАВ (тур. pilâv) ТО: пилав- 0 пилав м 1. кув. густо кувани пиринач с месом пилећим или овчјим. 2. покр. пир, свадба. ПРс11<0 рас-пилав-ити, -им пф. I. развући надуго и нашироко, сав се предати причању. II. ~ се 1. удобно се наместити, разбашкарити се, раскомотити се; предати се уживању. 2. заблистати од задовољства, од среће, озарити се. СДГ: ПИРИНАЧ1 (тур. pirinç) 752 ТО: пиринч- 0 пиринач, -инча м бот. а. једногодишња биљка из пор. трава која се сеје на вештачки потопљеном, плављеном земљишту у земљама с топлом климом, рижа Oryza sativa. б. зб. плод те биљке који служи као људска храна. 11<0 пиринч-ани, -а, -о који је од пиринча, који се односи на пиринач: ~ поље, ~ слама. 12<0 пиринч-ар м пиринчиште. 13<0 пиринч-аст, -а, -о који личи на пиринач. 14<0 пиринч-иште с њива, поље на којем је засејан пиринач, рижа. СДГ: ПИРИНАЧ2 (тур. pirinç) ТО: пиринч- 0 пиринач м жута мед, месинг. 11<0 пиринч-али прид. непром. који је од пиринча, месинган. БЕЗ СДГ: ПИРИНЏА пиринџа ж покр. → пиринач2. СДГ: ПИРЈАН (тур. püryan) ТО: пирјан-, пирј- 0 пирјан м кув. месо кувано у пари заједно с кромпиром и пиринчем. 752 Речник МС наводи грчко порекло. 389 11<0 пирјан-ити, -им импф. кув. готовити, спремати пирјан; исп. динстати. 21<12 пирја-ње с гл. им. ← пирјати. 22<11 пирјање-ње с гл. им. ← пирјанити. 12<0 пирј-ати, -ам импф. пирјанити. ПР11<11 у-пирјанити, -им пф. упржити, испржити на тихој ватри, у пари: ~ месо, кокош. СДГ: ПИРЛИТ (тур. pullu purlu) ТО: пирлит- 0 пирлит м покр. заст. уткивање шара у облику грана. 11<0 пирлит-анка ж (у атрибутској служби) необ. пуна шара, шарена. 21<12 пирлита-ње с гл. им. ← пирлитати (се). 12<0 пирлит-ати, -ам импф. I. уткивати пирлит, китити. II. ~ се китити се. ПРс11<0 до-пирл-ати, -ам пф. дотерати. ПР11<12 ис-пирлитати, -ам пф. изаткати украшавајући уметничким шарама, украсима. 753 ПР12<12 на-пирлитати, -ам пф. претерано накитити, накинђурити. БЕЗ СДГ: ПИРУЗ (тур. firuze) пируз м покр. аметист. БЕЗ СДГ: ПИТА (тур. pita, pide) пита ж врста колача, начињеног од наслаганих или смотаних листова теста: слатка ~ , слана ~ , ~ гужвара, ~ зељаница, цинцарска ~ . Изр. измесити, смотати кога као Влах питу пустити кога кроз руке, добро га измлатити, избити, изгрувати; на здравље ти пита! кад се неочекивано догоди што неугодно. СДГ: ПИХТИЈЕ (пиктије) (тур. pıhtı) ТО: пихтиј- 0 пихтије, пихтија ж мн. кув. охлађен и згуснут сок у дрхтавом стању од искуваног меса и костију, хладетина, дрхталица, паче. 11<0 пихтиј-аст, -а, -о који је од пихтије. СДГ: ПИШЕРМА (тур. pişirme) ТО: пишер- 0 пишерма ж заст. плата за печење хлеба. 11<0 пишер-џија м заст. пећар, хлебар који и јело готови и продаје. СДГ: ПИШМАН (тур. pişman) ТО: пишман- 0 пишман прид. непром. 1. који се каје, који одустаје од нечега. 2. (на кога, на што) лаком за чим, жељан чега, махнит за чим. 11<0 пишман-ити се, -им се импф. разг. 1. кајати се, одустајати од чега. 2. нећкати се, колебати се, предомишљати се (обично из хира, ћефа).754 753 допирлитати. 390 12<0 пишман-лук 755 м 1. кајање, одустајање од уговора, од намере. 2. заст. глоба која се плаћа због одустајања од какве куповине или уговора. 21<11 пишмање-ње с гл. им. ← пишманити се. ПР11<11 по-пишманити се, -им се пф. одустати од нечега променивши одлуку, покајати се. СДГ: ПОША (тур. puşu) ТО: пош- 0 поша ж заст. а. врста мараме која се носи око врата на старој мушкој народној ношњи. б. комад неке тканине којом мушкарци муслимани омотавају главу или фес на глави, сурук, чалма, турбан. 11<0 пош-е, -ета с → поша (б). БЕЗ СДГ: ПРАНГЕ756 ? пранге ж мн. (ређе јд. пранга) негве, окови, путо. СДГ: ПРАНГИЈА (пранђија) (тур. frengi firengi) ТО: прангиј- 0 прангија ж 1. врста топа за избацивање сигналних метака и пуцање приликом неких свечаности. 2. примитивна, ручна направа у виду цилиндра, која се пуни експлозивом да би се пуцало приликом свечаности. 3. експр. погрд. тврдоглав човек.757 ПРс11<0 ис-прангиј-ати, -ам пф. испуцати као прангија. БЕЗ СДГ: ПРАНЂИЈА пранђија ж покр. → прангија. СДГ: ПУЛИ (тур. pullu) ТО: пул- 0 пули прид. непром. (обично као први део непотпуних сложеница) украшен малим жутим или сребрнастим металним колутићима, извезен златним или сребрним концем: пули-капа, пули- рисовина, пули-вез; исп. пурли. 11<0 пул-атаст 758 , -а, -о ишаран пегама, шарен. 12<0 пул-ија ж 1. а. дугме, пуце у облику металие куглице на одећи. б. сличан украс на шеширу пастира. 2. мн. ситни шарени папирићи који се бацају на забавама. 13<0 пул-ица ж мали жути метални колутић који се ставља ради украса. БЕЗ СДГ: ПУЛЧАЗ (према тур. pul)759 754 Глагол пишманити се потиснуо је из употребе глаголски израз пишман бити, који је пореклом из турског језика (pişman olmak). Именица je очувана као позајмљеница, а глагол је преведен (исп. Шкаљић (1973). 755 тур. pişmanlık. 756 Речник МС наводи да је реч турског порекла. Консултовани речници је не бележе. За сада нисмо пронашли етимолошку везу са одређеном турском лексемом. 757 Чест је случај код турцизама да је лексема у основном значењу застарела, а у експресивном, разговорном, жаргонском у нормалној, фреквентној употреби. 758 Настало према незабележеној именици пулат? пулатаст коњ; исп. чилатаст (под чилат). 759 Шкаљић (1973) наводи да је облик пулчаз искривљен од пулчад, зб. им. ← пулче „пулица”<тур. pulçe, деминутив од тур. pul. 391 пулчаз м покр. метална плочица на јечерми као украс. БЕЗ СДГ: ПУРЛИ пурли прид. непром. заст. → пули. БЕЗ СДГ: ПУЉА760 пуља ж ист. турски новац од шездесет пара. БЕЗ СДГ: ПУЉАТ761(тур. pullu) пуљат, -а, -о покр. шарен, грошаст, пегаст; исп пулатаст (под пули). СДГ: ПУСАТ (тур. pusat) ТО: пусат- 0 пусат м заст. 1. оружје. 2. коњска опрема. 11<0 пусат-ити, -им импф. опремати коња пусатом. ПР11<11 о-пусатити, -им пф. заст. опремити, снабдети; наоружати; исп. пусат. БЕЗ СДГ: ПУСУЛА (тур. pusula) пусула ж цедуља, писамце, потврда. СДГ: ПУФЛАК762 (тур. pufla) ТО: пуфлак- 0 пуфлак м патуљак, кепец, стармали. 11<0 пуфлач-ић м дем. ← пуфлак. СДГ: ПУШТ (тур. puşt) ТО: пушт- 0 пушт763 м покр. нитков, покварењак, пропалица. 11<0 пушт-ија ж горњи део чизме, опанка или папуче који је ишаран. БЕЗ СДГ: ПУШЋУЛ (тур. püskül) пушћул м кита на фесу. СЛОВО Р 760 Ову лексему не бележе Шкаљић (1973) и Скок. 761 Ову лексему не бележи Шкаљић. (1973). Такође, није означена као турцизам у Речнику МС. 762 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Шкаљић (1973) сматра да је од тур. pufla надут, надмен, набрекао. У турском речнику реч pufla означава: I. зоол.. гавка (Somateria). II. који је напуњен перјем ове птице. 763 Шкаљић (1973) наводи као етимон püşt у значењу нитков; исти етимон наводи и за пуштију, само у значењу хрбат, леђа. Турски речник наводи: puşt перс. 1. вулг. педер (пасиван). 2. вулг. пеј. кучкин син! 392 БЕЗ СДГ: РААТ раат прид. непром. покр. → рахат. БЕЗ СДГ: РАБАТАН (према тур. harabat, рушевине, руине) рабатан, -тна, -тно покр. дотрајао, трошан, стар. СДГ: РАБАЏИЈА; исп. арабаџија ТО: рабаџиј-, рабаџ- 0 рабаџија м онај који се бави превозом робе теретним запрежним колима; исп. кириџија (под кирија). 11<0 рабаџиј-ин, -а, -о који припада рабаџији. 12<11 рабаџиј-ски, -а, -о који се односи на рабаџије: ~ кола, ~ коњи. 13<0 рабаџи-лук м рабаџијски посао, рабаџијско занимање; исп. кириџилук (под кирија). 14<0 рабаџ-исати, -ишем импф. бавити се рабаџијским послом; возити, вући рабаџијска кола. 15<0 рабаџ-овати, -ујем импф. → рабаџисати. БЕЗ СДГ: РАВАК764 (тур. ravak) равак, -вка м покр. а. ћелије од воска које праве пчеле и осе за чување меда и постављање јаја, сат, саће. б. мед који се сам исцеди из саћа. СДГ: РАВАН ТО: раван- 0 раван м → рахван. 11<0 раван-лук м → рахван. БЕЗ СДГ: РАВАНИЈА (тур. revani) раванија ж покр. врста слатког колача, патишпањ. БЕЗ СДГ: РАЗЂЕЛДИСАТИ765 (тур. rast gelmek) разђелдисати, -ишем пф. покр. дотерати, удесити, наместити. СДГ: РАЗИ (тур. razı) ТО: рази- 0 рази прид. непром. покр. радостан, задовољан; вољан, сагласан. 11<0 раз-илук 766 м задовољство; сагласност. СДГ: РАЈА (тур. râya, reaya) ТО: рај- 764 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973); за етимологију в. Скок (3:113). 765 Ова лексема није обележена као турцизам у Речнику МС. Вероватно се може на основу семантике довести у везу са тур. rast gelmek: 1) (су)срести се са неким случајно; 2) (некоме) неочекивано пасти у део, припасти; 3) погодити, погађати (циљ); 4) подударити се, подударати се, пасовати. 766 тур. razılık. 393 0 раја ж (обично зб.) 1. ист. покорени турски поданици који нису муслимани и плаћају данак; такав појединац, рајетин: ~ у Босни. 2. разг. обичан свет, народ, уопште људи, другови, пријатељи (у босанским градовима). Изр. сиротиња раја нар. песн. раја. 11<0 рај-етин 767 м ист. турски немуслимански поданик, припадник раје. 12<0 рај-етина ж аугм. и пеј. ← раја. 21<11 рајетин-ски, -а, -о који се односи на рајетина. 13<0 рај-ин, -а, -о који припада раји. 14<0 рај-ински, -а, -о који се односи на рају. 15<0 рај-ски, -а, -о који се односи на рају, који припада раји. СДГ: РАКИЈА (тур. rakı) ТО: ракиј-, рак- 0 ракија768 ж врста јаког алкохолног пића које се добива дестилацијом превреле комине од воћа, грожђа, разних врсти жита, кромпира, пиринча и сл. : природна ~, вештачка ~ комова ~, љута ~, мека ~. 11<0 ракиј-ав, -а, -о натопљен ракијом или испарењем од ње. 12<0 ракиј-ана ж ракијашница. 21<17 ракија-ње с гл. им. ← ракијати. 13<0 ракиј-ара м и ж пеј. онај који пије ракију, који ракија. 14<0 ракиј-арити, -им импф. покр. ракијати (особито на туђ рачун). 15<0 ракиј-арица ж → ракијашица. 16<0 ракиј-аст, -а, -о који има укус, мирис ракије. 17<0 ракиј-ати, -ам импф. пити ракију (обично у већој количини, чешће). 769 18<0 ракиј-аш м 1. онај који радо пије ракију, одаје се ракији. 2. продавац ракије. 22<18 ракијаш-ица ж жена ракијаш. 23<18 ракијаш-ки, -а, -о који се односи на ракијаше ~ сто. 19<0 ракиј-ашница 770 ж радња, крчма у којој се продаје и пече ракија. 110<0 ракиј-етина ж аугм. и пеј. ← ракија. 771 111<0 ракиј-ешина ж аугм. и пеј. ← ракија. 112<0 ракиј-ин, -а, -о који потиче од ракије. 113<0 ракиј-ински, -а, -о → ракијски. 772 114<0 ракиј-ица ж дем. и хип ← ракија. 115<0 ракиј-ски, -а, -о који је намењен за ракију, у коме се држи, производи, пече ракија; који потиче од ракије: ~ чаша, ~ буре, ~ казан, ~ мирис. 116<0 ракиј-чина ж аугм. и пеј. ← ракија. 117<0 рак-ински, -а, -о покр. → ракијски. 118<0 рак-ица ж → ракијица. 119<0 рак-ичина ж аугм. и пеј. ← ракија. 120<0 раки-џија 773 м 1. онај који пече, производи ракију, пецар. 2. онај који радо пије ракију, љубитељ ракије. 24<120 ракиџиј-ин, -а, -о који припада ракиџији. 767 Овај суфикс спада у домаће јединачне суфиксе, јавља се само у овој речи (Клајн 2003: 16). 768 Ракија је термин, поставља се питање одакле оволика деривација. Разлоге треба тражити у ванјезичким факторима. Ракија је српско национално пиће, важан део традиције и свакодневног живота.Ракија има 3029 потврда у Корпусу и налази се у самом врху фреквенцијске листе. 769 одракијати, оракијати. 770 Суфикс -ашница са значењем просторије јавља се само у ракијашници и карташници (Клајн 2003: 166). 771 Аугм и пеј. је уобичајена дефиниција у српској лексикографији; мислимо да би више одговарала деф.: пеј. ← ракија; велика количина ракије. 772 У случају овог придева могла би се извести и другачија сегментација: ракијин-ски. 773 тур. rakıcı. 394 25<120 ракиџи-ница ж а. зграда у којој се пече ракија, пецара. б. крчма у којој се продаје и пије ракија, ракијашница. 121<0 раки-штина ж аугм. и пеј. ← ракија, ракијетина. 122<0 рак-а ж нар. хип. ← ракија. С11<0 раки-ли-сапун м → раки-сапун. С12<0 раки-сапун м заст. врста мирисавог сапуна (који се за време турске владавине увозио са Истока). БЕЗ СДГ: РАКЧИН (тур. arakçın) ракчин м заст. црногорско-херцеговачка округла капа. БЕЗ СДГ: РАМАДАН рамадан м → рамазан. СДГ: РАМАЗАН (тур. ramazan) ТО. рамаз- 0 рамазан м рлг. име деветог месеца муслиманског верског календара, месец поста. 11<0 рамазан-ски, -а, -о који се односи на рамазан ~ пост. БЕЗ СДГ: РАМЕТЛИ раметли → рахметли. БЕЗ СДГ: РАТЛУК; исп. рахатлук (под рахат) ратлук м 1. посластица (источњачког nopeкла) која се прави од пиринчаног брашна, меда и мирисних зачина; исп. рахат-локум (под рахат). 2. → рахатлук (под рахат). БЕЗ СДГ: РАФ/РАФА (тур. raf) раф м/рафа ж полица на зиду; преграда у орману, у сандуку. СДГ: РАХАТ (раат) (тур. rahat) ТО: рахат- 0 рахат прид. непром. задовољан, спокојан, миран, расположен. 11<0 рахат прил. мирно, спокојно, угодно. Изр. ~ се учинити раскомотити се; расположити се, постати безбрижан. 12<0 рахат-ан, -тна, -тно спокојан, миран; исп. рахат. 13<0 рахат-лук 774 м задовољство, уживање, безбрижност. 21<12 рахатно прил. на рахатан начин, у спокојству, пријатно, угодно, мирно. 14<0 рахат-овати, -ујем импф. уживати. С11<0 рахат-локум м источњачка посластица која се прави од пиринчаног брашна, меда и мирисних зачина; исп. ратлук, локум. БЕЗ СДГ: РАХВАН (раван) (тур. rahvan) рахван м заст. равномеран коњски ход при коме се јахач не труцка; коњ таквог хода; исп. раванлук. 774 тур. rahatlık. 395 СДГ: РАХМЕТ (тур. rahmet) ТО: рахмет- 0 рахмет м покој, мир (мртвима). 11<0 рахмет-ли 775 (раметли, рехметли) прид. непром. покојни. 12<0 рахмет-лија м покојник. БЕЗ СДГ: РАХТ (тур. raht) рахт м заст. коњска опрема, коњски накит. БЕЗ СДГ: РЕВАН; исп. тетриван реван м покр. носиљка у облику затворених кочија (без точкова) коју носе коњи или људи, тетриван. БЕЗ СДГ: РЕВЕНА ревена ж → рефена. Изр. по ревени, ревеном по реду, редом. БЕЗ СДГ: РЕДИВА редива ж нар. → редифа (под редиф). СДГ: РЕДИФ (тур. redif) ТО: редиф- 0 редиф м заст. војник резервист(а). 11<0 редиф-а (редива) ж резервна војска, војска састављена од резервиста. 12<0 редиф-лија м → редиф. БЕЗ СДГ: РЕЗА (ереза) (тур. reze) реза ж 1. а. уска гвоздена плочица којом се затварају врата са унутрашње стране, заворница, преворница, засун. б. затварач на вратима железничких вагона који се диже и спушта приликом отварања и затварања. 2. језичак у брави којим се помоћу кључа закључавају врата. 3. бразда, усек, засек. 4. бот. → хајдучка трава (под хајдук). Изр. метнути (коме) резу на уста не допустити (коме) да говори; не говорити, ћутати. БЕЗ СДГ: РЕЗАЛЕТ (тур. rezalet) резалет м покр. срамота, брука. СДГ: РЕЗИЛ (тур. rezil) ТО: резил- 0 резил заст. 1. прид. непром. осрамоћен, обрукан, понижен, посрамљен. 2. м решлук. Изр. ~ (у)чинити (о)срамотити, (о)брукати. 11<0 резил-ити, -им импф. срамотити, брукати, ружити, кудити. 12<0 рези-лук 776м срамота, брука. 21<11 резиље-ње с гл. им. ← резилити. 775 тур. rahmetli. 776 тур. rezillik. 396 ПР11<11 из-резилити, -им пф. жестоко изгрдити, испсовати. ПР12<11 на-резилити, -им пф. наружити, осрамотити; оклеветати. ПР13<11 о-резилити, -им пф. I. осрамотити, обрукати. II. ~ се осрамотити се, обрукати се. ПР14<11 у-резилити, -им пф. осрамотити, обрукати, извргнути руглу, жестоко изгрдити. СДГ: РЕИС (тур. reis) ТО: реис реис м 1. а. заст. старешина, поглавар. б. реис-ул-улема. 2. заст. заповедник, капетан брода. С11<0 реис-ул-улeма и реисул-улема м врховни поглавар исламске верске заједнице у некој земљи. БЕЗ СДГ: РЕМ рем м → рехим. СДГ: РЕНДЕ (еренде) (тур. rende) ТО: ренде-, ренд- 0 ренде, -ета с 1. дрводељски алат за стругање, струг, стругача, блања. 2. кухињска справа за стругање поврћа и теста, треница, рибеж. 21<11 рендеиса-ње с гл. им. ← рендеисати. 11<0 ренде-исати 777 , -ишем импф. рендисати. 22<11 ренде-ло с покр. → ренде. 31<23 рендис-аљка ж машина за рендисање, стругање, блањалица. 23<12 рендиса-ње с гл. им. ← рендисати. 12<0 ренд-исати, -ишем импф. стругати и глачати рендетом, блањати. ПР11<12 из-рендисати, -ишем пф. свршити рендисање, изблањати. ПР12<12 о-рендисати, -ишем пф. рендетом углачати, остругати, облањати. 778 БЕЗ СДГ: РЕСМА ресма ж → решма. БЕЗ СДГ: РЕЋАТ (тур. rekât) рећат м рлг. саставни део муслиманског молитвеног обреда (стајање, прегибање преко половине тела и падање ничице). БЕЗ СДГ: РЕУМ реум м → рехум. СДГ: РЕФЕНА779 (ревена) (тур. arifane) ТО: рефен- 777 Суфикс -исати јавља се са страним глаголским основама, у старим турцизмима као што су: бегенисати, ујдурисати, калдрмисати и сл. (Клајн 2003: 339). 778 изрендеисати, нарендисати. 779 Шкаљић (1973) даје нетачан етимон herifane. 397 0 рефена ж заједница, слога, ортаклук; заједнички трошак за јело и пиће једнако распоређен на учеснике. 11<0 рефен-ати се, -ам се импф. бити у рефени, заједнички сносити трошкове. 12<0 рефен-ски, -а, -о који се односи на рефену. 21<12 рефенски прил. на рефенски начин, заједнички, у заједници, ортачки. БЕЗ СДГ: РЕХИМ (рем) (тур. rehin) рехим м = рехум м заст. залог(а), хипотека. БЕЗ СДГ РЕХМЕТЛИ рехметли → рахметли. БЕЗ СДГ: РЕХУМ (реум) рехум м = рехим. БЕЗ СДГ: РЕЦЕЉ (тур. reçel) рецељ м покр. медовина; пекмез, компот. СДГ: РЕШМА (ресма) (тур. reşme) ТО: решм- 0 решма ж покр. 1. украс у облику ланчића, мрежице, нанизаних перли, кићанки и сл. на коњској опреми, кућном намештају, одећи и др. 2. луксузна, богато украшена коњска опрема или поједини њени делови (узда, оглав, колан и др.). 3. мн. решмета. 11<0 решм-алија ж (у атрибутској служби) украшена решмом, сва у решмама. 12<0 решм-анлија ж решмалија. 13<0 решм-ета с мн. наруквица и други накит од перли, корала и сл. БЕЗ СДГ: РЗ (тур. ırz) рз м покр. поштење, образ, част. БЕЗ СДГ: РИДА (тур. rida) рида ж покр. 1. марама за главу, повезача; рубац, убрус. 2. меснати део испод грла говечета. БЕЗ СДГ: РИЏАЛ (тур. rical) риџал м заст. достојанственик, великаш, првак. СДГ: РОСПИЈА (ороспија) (тур. orospu) ТО: роспиј- 0 роспија ж пеј. зла жена; блудница, проститутка.780 11<0 роспиј-ски, -а, -о који се односи на роспију. 12<0 роспи-лук 781 м рђав поступак, обест, неваљалство. БЕЗ СДГ: РС782 (тур. hırs) 780 Код пежоратива роспија мотивација потиче од доминантне особине која се приписује искључиво женској особи (Ђинђић М./Петровић 2013: 414). 781 тур. orospuluk. 398 рс м (лок. рсу) заст. снага, сила, мушка снага. БЕЗ СДГ: РСУЗ рсуз м → хрсуз. БЕЗ СДГ: РУБИЈА (тур. rubiye) рубија ж покр. ситан златан новац, врста малог дуката. БЕЗ СДГ: РУВЕТ рувет м → руфет. СДГ: РУЖДИЈА (тур. rüştiye)783 ТО: руждиј- 0 руждија ж ист. нижа муслиманска средња школа, прогимназија; грађанска школа. 11<0 руждиј-ански, -а, -о који се односи на руждије, школски: руждијанске књиге, ~ распуст. БЕЗ СДГ: РУЈА (rüya) руја ж покр. сан. СДГ: РУСВАЈ (тур. rüsvay) ТО: русвај-, русв- 0 русвај м велика гужва, метеж, крш и лом, неред, хаос. 11<0 русвај-ити, -им импф. правити русвај. 12<0 русв-арити, -им импф. покр. немилосрдно искоришћавати, гулити, уништавати. ПР11<11 про-русвајити, -им пф. покр. изазвати русвај. 784 СДГ: РУФЕТ (рувет) (тур. hirfet) ТО: руфет- 0 руфет м заст. 1. занатлијско удружење, цех, еснаф. 2. занимање, занат. 11<0 руфет-лија м припадник руфета, еснафлија. БЕЗ СДГ: РУШПА/РУШПИЈА (тур. ruşen) рушпа/рушпија ж ист. млетачки дукат, златник, цекин. БЕЗ СДГ: РШУМ (хршум) (тур. hışım) ршум м785 заст. 1. повика, грдња. 2. напад разјареног човека или групе људи; бес, разјареност, љутња.786 782 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 783 Шкаљић (1973) наводи погрешан облик етимона: rüşdiye. 784 орусвајити. 785 Неке одреднице попут лексеме ршум квалификоване су као заст. у Речнику МС, а данас то нису. РСЈ не бележи ову лексему. 399 СЛОВО С СДГ: САБА ТО: саба 0 саба м непром. → сабах (1). С11<0 саба-зорац, -рца м онај који устао у сабах-зору, раноранилац. С21< С11 сабазор-ски, -а, -о → сабахзорски. СДГ: САБАЈ ТО: сабај- 0 сабај м → сабах (1). 11<0 сабај-ле прил. рано јутро, зором. СДГ: САБАХ (саба, сабај) (тур. sabah) ТО: сабах- 0 сабах м 1. зора, рано jутро пре сунчева изласка. 2. рана, јутарња муслиманска молитва, мујезинов зов на клањање. 12<0 сабах-иле прил. → сабајле. 13<0 сабах-ски, -а, -о који се односи на сабах (1). С11<0 сабах-зора ж често песн. → сабах. С21< С11 сабахзорски, -а, -о који се односи на сабах-зору, рани, јутарњи. БЕЗ СДГ: САВАК (тур. savak) савак, -а и -вка м покр. одводни канал, жлеб, јаз. СДГ: САВАТ (тур. savat) ТО: сават- 0 сават м заст. глеђ, емаљ. 21<11 саватлеиса-ње с гл. им. ← саватлеисати. 11<0 сават-леисати, -ишем пф. и импф. саватом превући, превлачити, емајлирати. БЕЗ СДГ: САГАНАК (тур. sağanak) саганак, -нка м покр. а. прекид, мах. б. поветарац. БЕЗ СДГ: САГАНЛИЈА (према тур. sağlam, здрав) саганлија ж покр. пребрани грах, пасуљ, пребранац. БЕЗ СДГ: САГРИЈА (тур. sağrı) сагрија ж (често у мн.) заст. покр. корице; исп. цагрије. БЕЗ СДГ: САДАКА (тур. sadaka) 786 Друго значење је презето из Клајн-Шипка (2006). 400 садака ж покр. милостиња. БЕЗ СДГ: САЗ (тур. saz) саз м врста источњачке мандолине. БЕЗ СДГ: САИБИЈА саибија м → сахибија. СДГ: САЈА (тур. saya) ТО: саја- 0 саја ж покр. врста фине црвене чохе. 11<0 саја-ли прид. непром. направљен од саје, чохани. 12<0 саја-лија ж а. → саја. б. (у атрибутској служби) сајали. БЕЗ СДГ: САЈВАН (тур. sayvan) сајван м покр. шатор; кишобран, сунцобран. СДГ: САКА (тур. saka) ТО: сак- 0 сака ж буре у којем се развози вода. 11<0 сак-аџија 787 м онај који у сакама развози и продаје воду. 21<11 сакаџиј-ски, -а, -о који се односи на сакаџије. СДГ: САКАГА/САКАГИЈА (тур. sakağı) ТО: сакаг- 0 сакага/сакагија ж заразна болест копитара, слинавка, malleus. 11<0 сакаг-љив, -а, -о болестан од сакаг(иј)е. СДГ: САКАТ (тур. sakat) ТО: сакат- 0 сакат, -а, -о 1. који нема део руке или ноге, кљаст. 2. разг. а. оштећен (о стварима): ~ ветрењаче. б. недовршен, непотпун: ~ историја, ~ текст. в. искварен, лош. 11<0 сакат-ити, -им импф. 1. чинити сакатим. 2. разг. нарушавати целину чега (неког написа), оштећивати, крњити, кварити. 12<0 сакато прил. као сакат; искварено, лоше. 13<0 сакат-ост ж стање онога који је сакат. 14<0 сакат-уља ж саката жена. 15<0 сакат-уша ж зоол. несит (птица), пеликан Onocrotalus. 21<11 сакаће-ње с гл. им. ← сакатити. сакт-исати, -ишем пф. покр. сломити, скршити.788 787 Интересантно је то да у турском језику лексема saka значи водоноша, док је код нас усвојена у значењу буре. 788 Према Шкаљићу (1973) овај глагол изведен је од сакатити. 401 ПР11<11 и-сакатити, -им (трп. прид. исакаћен) пф. осакатити, извршити сакаћење на више предмета, на више места истог предмета или уопште захватајући у већој мери предмет, учинити кога сакатим, богаљем, обогаљити. ПР12<11 о-сакатити, -им пф. I. 1. учинити сакатим, нанети врло тешке озледе. 2. фиг. а. одузети значајан део чему, окрњити, умањити. б. изостављањем појединих делова, неспретним скраћивањем иксварити, унаказити (текст). II. ~ се нанети себи тешку озледу, постати сакат.789 БЕЗ СДГ: САКИЈЕ790 (тур. saki) сакије ж мн. покр. направа за наводњавање која се састоји од великог точка са посудама, долап (2). БЕЗ СДГ: САКЛЕТ (тур. sıklet) саклет м заст. заповест. СДГ: САКСИЈА (тур. saksı) ТО: саксиј- 0 саксија ж 1. лонац, обично земљани за гајење цвећа; тегла. 2. пекач, црепуља. 11<0 саксиј-етина ж аугм. и пеј. ← саксија. 12<0 саксиј-ица ж дем. и хип. ← саксија. БЕЗ СДГ: САЛАВАТ (тур. salavat) салават м позив на молитву. БЕЗ СДГ: САЛАМЕТ саламет м → селамет. БЕЗ СДГ: САЛАНЏАК (тур. salıncak) саланџак м покр. љуљашка. СДГ: САЛДУМИТИ791 (тур. saldırmak) ТО: салдумити 0 салдумити, -им импф. пребацивати на другу страну. ПР11<0 пре-салдумити, -им пф. I. 1. пребродити, превести се преко воде. 2. прећи на другу страну; променити мишљење. II. ~ се пробити се; пристати уз кога. ПР21< ПР11 пресалдумљ-ивати (се), -ујем (се) импф. и уч. ← пресалдумити (се). СДГ: САЛЕП (тур. salep) ТО: салеп- 0 салеп м 1. бот. в. каћун(ак). 2. топло, заслађено густо пиће које се прави од гомоља истоимене биљке. 11<0 салеб-џија 792 м онај који прави и продаје салеп. 789 насакатити. 790 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 791 Само гл. пресладумити Речник МС бележи као турцизам. Могло би се повезати са тур. saldırmak пре свега у значењу пребацити, окренути у повољном правцу (брод). 402 21<11 салебџ-иница ж радња у којој се прави и продаје салеп. 12<0 салеп-чија м → салебџија. 22<12 салепч-иница ж → салебџиница. БЕЗ СДГ: САЛМА (тур. salma) салма ж заст. врста старинског оружја с металном куглом на ланцу или каишу. СДГ: САЛТ (тур. salt) ТО: салт- 0 салт покр. 1. непром. прид. сам самцит. 2. прил. само, једино; исп. сал. 11<0 салт-аџија м возач који вози само људе (а не робу или пртљаг). БЕЗ СДГ: САЛТА (тур. salta) салта ж покр. врста кратког капута. БЕЗ СДГ: САЛТАНЕТ (тур. saltanat) салтанет м покр. сјај, раскош, помпа, величанственост; луксуз. БЕЗ СДГ: САЛТЕ салте прил. → салт (2). СДГ: САМСАР (тур. sansar) ТО: самсар- 0 самсар м заст. трговачки посредник, сензал. 21<13 самсаре-ње с гл. им. ← самсарити. 11<0 самсар-ија ж оно што се плаћа самсару за његово посредовање. 12<0 самсар-ина ж оно што се плаћа самсару за његово посредовање. 13<0 самсар-ити, -им импф. бавити се самсарским послом. 14<0 самсар-ски, -а, -о који се односи на самсаре. БЕЗ СДГ: САМУМ (самун)/ (тур. sam yeli, ар. sämüm) самум м врућ пустињски ветар који носи песак и облаке прашине. БЕЗ СДГ: САМУН самун м → самум. БЕЗ СДГ: САМУН самун м покр. → сомун. СДГ: САМУР (тур. samur) ТО. самур- 792 тур. salepçi. 403 0 самур м 1. зоол. врста куне скупоцена крзна Martes Zibellina. 2. а. крзно од самура, самуровина. б. (у полусложеницама, у атрибутској служби) који је од самура. 3. капа или калпак од самуровине. 11<0 самур-ли прид. непром. који је од самура. 12<0 самур-лија ж капа од самурова крзна. 13<0 самур-ов, -а, -о који је од самура. 14<0 самур-овина ж крзно од самура. СДГ: САН793 (тур. san) ТО: сан- 0 сан м заст. чин, част, достојанство. 11<0 сан-овник м човек високога сана, чина, достојанственик. БЕЗ СДГ: САНДАЛ (тур. sandal) сандал м врста турског платна. СДГ: САНДАЛА (тур. sandal) ТО: сандал- 0 сандала ж (обично мн.) лака летња обућа са тврдим ђоном. 11<0 сандал-ар м онај који прави сандале. СДГ: САНДУК (тур. sandık) ТО: сандук- 0 сандук м 1. направа од дрвета или метала четвртастог облика с поклопцем и бравом или катанцем за спремање ствари, шкриња, ковчег. 2. (об. с атрибутом мртвачки) ковчег у којем се мртвац носи и полаже у гроб. 3. метални део пушке. 11<0 сандуч-ак, -чка м дем. и хип. ← сандук. 12<0 сандуч-ар м покр. сандучара. 13<0 сандуч-ара ж нешто што је у облику сандука, слично сандуку (кола, каса, пећ и др.). 14<0 сандуч-аст, -а, -о налик на сандук. 15<0 сандуч-е, -ета с 1. дем. ← сандук. 2. направа четвртастог облика с отвором на предњој страни за убацивање писама. 16<0 сандуч-ина ж аугм. и пеј. ← сандук. 17<0 сандуч-ић м дем. ← сандук; сандуче (2). БЕЗ СДГ: САНТРАЧ (тур. santraç) сантрач м покр. 1. дрвена ограда, нпр. око бунара. 2. игра која се игра за столом, шах. БЕЗ СДГ: САНТУР794 (тур. santur) сантур м источњачки музички инструменат сличан цимбалу. БЕЗ СДГ: САНЋИМ (тур. sanki) санћим прил. покр. тобоже, бајаги. СДГ: САНЏАК (тур. sancak) 793 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 794 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 404 ТО: санџак- 0 санџак м ист. 1. а. овеће управно подручје у старом турском царству. б. управник таквог подручја. 2. (Санџак) Новопазарски Санџак. 11<0 санџак-ат м санџак (1). 12<0 Санџак-лија м човек из Новопазарског Санџака, 21<12 санџаклиј-ски, -а, -о који се односи на Санџаклије. 13<0 Санџак-уша ж жена из Новопазарског Санџака. 14<0 санџач-ки, -а, -о који се односи на Санџак и на санџаке. С11<0 санџак-барјак м барјак, застава једног санџака. С21< С11 санџак-барјак-тар м онај који носи заставу санџака, санџачки заставник. С12<0 санџак-бег 795 м главни бег у санџаку, намесник санџака. БЕЗ СДГ: САНЏИЈЕ (тур. sancı) санџије, санџија ж мн. покр. пробадање, жигање у ребрима, пробади, протисли pleuritis. СДГ: САП (тур. sap) ТО: сап- 0 сап м → сапиште. 11<0 сап-иште с покр. држак, држало, ручица, сап. СДГ: САРАЈ (серај) (тур. saray) ТО: сарај- 0 cаpаj м а. кућа, двор, палата. б. ист. резиденција султана и достојанственика. 11<0 сарај-ски, -а, -о 1. који се односи на сарај. 2. који се односи на Сарајево. БЕЗ СДГ: САРАНСАК (тур. sarımsak) сарансак м бот. покр. бели лук, чешњак. СДГ: САРАОР ТО: сараор- 0 сараор м заст. радник, кулучар. 11<0 сараор-ина ж градња, кулук. СДГ: САРАФ (тур. sarraf) ТО: сараф- 0 сараф м заст. мењач новца. 11<0 сараф-ити, -им импф. мењати новац, замењивати једну валуту другом. 12<0 сараф-лук 796 м а. занимање сарафа. б. мењачница (новца). 13<0 сараф-ски, -а, -о који се односи на сарафе: ~ радња. СДГ: САРАЧ (тур. saraç) 795 тур. sancak beyi. 796 тур. sarraflık. 405 ТО: сарач- 0 сарач м занатлија који прави седла и другу коњску опрему, седлар, ременар. 11<0 сарач-ана 797 ж просторија у којој се држе седла, оружје и старе ствари. 12<0 сарач-ев, -а, -о који припада сарачу. 13<0 сарач-ки, -а, -о који се односи на сараче: ~ занат, ~ радња. 14<0 сарач-лук 798 м сарачки занат, седларство. 15<0 сарач-ница ж сарачка радионица и продавница, седларница. СДГ: САРАЏА (тур. sıraca) ТО: сараџ- 0 сараџа ж заст. 1. срдобоља. 2. отеклина вратних жлезда, шкрофулоза. 3. сакагија. 11<0 сараџ-ика ж бот. покр. пакосница. БЕЗ СДГ: САРГИЈА (тур. sargı) саргија ж покр. просто и јако платно за вреће. БЕЗ СДГ: САРМА (тур. sarma)799 сарма ж кув. јело од пиринча и сецканог меса увијеног у лишће (киселог) купуса или у виново лишће. СДГ: САРОШ/САРХОШ (тур. sarhoş) ТО: сарош- 0 сарош м покр. пијанац, бекрија. 11<0 сарош-ити, -им импф. пијанчити. 12<0 сарошки прил. као сарош, попут сароша. БЕЗ СДГ: САРФ800 (тур. sarf) сарф м заст. граматика. СДГ: САРУК (тур. sarık) ТО: сарук- 0 сарук м (ген. мн. сарука) танко платно или шал омотан око феса, чалма. 11<0 саруч-ина ж аугм. и пеј. ← сарук. СДГ: САТ/САХАТ (тур. saat) ТО: сат-, (сахат-), сај- 797 тур. saraçhane. 798 тур. saraçlık. 799 У турском језику терминолошко, кулинарско значење лексеме sarma није и примарно значење. Сарма је глаголска именица изведена од глагола sarmak: sarma 1. обавијање, завијање, умотавање; окруживање, опкољавање; обузимање; прекривање; грљење; намотавање клупка; завијање цигарете; пењање; досађивање; наметање; замарање; свиђање. 2. омот. 3. војн. опкољавање, обруч. 4. кул. сарма. 800 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 406 0 сат (сахат) м 1. (мн. сатови) направа за мерење времена, направа која показује време, часовник: џепни ~ , ручни ~, зидни ~, сунчани ~, пешчани ~. 2. а. (мн. сати) двадесет четврти део дана, час. б. (мн. сати) време, доба. в. (мн. сатови) временска јединица наставе, обуке, час. Изр. видим, знам колико је сати видим, знам у чему је ствар; давати сатове приватно поучавати; полицијски ~ време кад је забрањен излазак на улицу; ситни сати одмах после поноћи, рано ујутро; суђен ~ смрт; у дванаести ~ у последњи тренутак. 11<0 сај-џија 801 м занатлија који оправља сатове, часовнике, часовничар; исп. саџија. 21<11 сајџиј-ин, -а, -о који припада сајџији. 22<11 сајџиј-ски, -а, -о који се односи на сајџије; који је својствен сајџијама: ~ дућан. 12<0 сахат-ни, -а, -о који се односи на сахат. 13<0 саха-чија м → саџија. 14<0 саха-џија м → саџија. 23<14 сахаџиј-ски, -а, -о који се односи на сахаџије. 15<0 са-џија м покр. часовничар, сајџија. С11<0 сахат-кула 802 ж торањ са сатом. СДГ: САТАРА (тур. satır) ТО: сатар- 0 сатара ж секирица за сечење меса. 21<12 сатар-ивати, -ујем импф. ← сатарити. 11<0 сатар-исати, -ишем пф. = сатарити (1) сатрти, уништити. 12<0 сатар-ити, -им пф. 1. = сатарисати. 2. изгубити. 13<0 сатар-ица ж дем. ← сатара. БЕЗ СДГ: САЋИМ/САЋИН (тур. sakin) саћим/саћин прид. непром. покр. миран, тих, непокретан. СДГ: САХАН (тур. sahan) ТО: сахан- 0 сахан м покр. бакрена или лимена здела; пладањ, послужавник на коме се доноси јело на сто. Изр. лизати чије сахане додворавати се некоме. 11<0 сахан-ић м дем. ← сахан. 12<0 сахан-чић м дем. ← сахан. С11<0 лижи-сахан презр. човек који се понижава да би стекао нечију наклоност и користи од тога, улизица, удворица, чанколиз. С21< С11 лижисахан-ка ж презр. женска особа улизица. СДГ: САХАРА803 (тур. sahra) ТО: сахар- 0 сахара ж 1. пешчана пустиња. 2. (Сахара) одређена северноафричка пустиња. 11<0 сахар-ати, -ам пф. уморити, заморити. 12<0 сахар-ски, -а, -о који се односи на Сахару: ~ песак. СДГ: САХИБ/САХИБИЈА (саибија) (тур. sahip) 801 тур. saatçi. 802 тур. saat kulesi. 803 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 407 ТО: сахибиј- 0 сахиб/сахибија м покр. господар, поседник; домаћин. 11<0 сахибиј-ин, -а, -о који припада сахибији. БЕЗ СДГ: САХИЈА (тур. sai) сахија м ист. гласник, књигоноша. БЕЗ СДГ: САХТЛИ (тур. sahtlı) сахтли прид. непром. покр. невесео, брижан, тужан. БЕЗ СДГ: САЧ (тур. saç) сач м 1. гвоздени суд под којим се пече хлеб, кромпир и друга јела, пекач. 2. бот. биљка из пор. крсташица, сињ Isatis tinctoria. СДГ: САЧМА (тур. saçma) ТО: сачм- 0 сачма ж 1. ситна округла оловна зрна којима се пуне патроне ловачких пушака. 2. сачмарица (2). 3. а. производ млевене пшенице који се даље меље за крупицу и брашно. б. здробљене семенке за екстракцију уља. 4. покр. ресе на убрусима, ручницима, кошуљама и сл. Изр. сејати на сачму, сејати сачмом сејати нашироко и нештедице. 11<0 сачм-ара ж кеса, кутија за сачму. 12<0 сачм-арица 804 ж 1. мала ручна мрежа чунастог облика, с густо нанизаним оловним куглицама (сачмом) на доњој страни мреже којим се риба поклопи и лови; исп. сачма (2). 2. ловачка пушка која се пуни сачмом. 13<0 сачм-ени, -а, -о који се односи на сачму: ~ кутија. 14<0 сачм-ењача ж сачмарица (2). ПРс11<0 у-сачм-ити се, -им се пф. постати као сачма (нпр. грожђе). БЕЗ СДГ: САЏАДА саџада ж → серџада. БЕЗ СДГ; САЏАК (тур. sac ayak) саџак м покр. метални троножац над ватром на који се ставља посуда за кување. БЕЗ СДГ: САЏБАГ/САЏБАК (тур. saç bağı) саџбаг м покр. врпца која се уплете у косу, перчин, уплетњак. БЕЗ СДГ: СЕВАБ севаб м → севап. СДГ: СЕВАП (севаб) (тур. sevap) ТО: севап- 804 Лексема сачмарица може се сегментирати на два начина : сачмар-ица и сачм-арица. 408 0 севап м а. добро дело, племенит поступак, доброчинство. б. (божја) награда, признање за добро дело. 11<0 севап-лија м = севапчија онај који чини севапе, добра дела, добротвор. 12<0 севапно 805 прил. хумано, добротворно. 13<0 севап-чија м → севаплија. ПРс11<0 о-севап-ити се, -им се пф. учинити севап, учинити добро дело. СДГ: СЕВДАХ (тур. sevda) ТО: севд-, севдах 0 севдах м љубав, љубавна чежња, страст, занос; љубавна патња. 11<0 севда-лија/севдах-лија 806 м и ж 1. м онај који је заљубљен, који уме да буде заљубљен, заљубљеник. 2. м певач севдалинки. 3. ж севдалинка. 21<11севдалиј-ски/севдахлијски, -а, -о који се односи на севда(х)лије: ~ певач. 31<11 севдалијски /севдахлијски прил. на начин, попут севда(х)лије. 12<0 севдал-инка ж песма пуна љубавне чежње; босанска љубавна песма. 22<13 севдалиса-ње с гл. им. ← севдалисати. 23<11 севдал-исати, -ишем импф. 1. бити заљубљен, осећати љубав, чежњу. 2. певати севдалинке. 13<0 севд-алук м заљубљеност, љубавна чежња. 14<0 севд-елија ж 1. → севдалија. 2. птица за коју се мисли да пева од љубавнога заноса. 24<15 севдиса-ње с гл. им. ← севдисати (се). 15<0 севд-исати, -ишем импф. осећати љубав према некоме, волети. 807 16<0 севд-ити, -им импф. → севдисати. СДГ: СЕВЕП (тур. sebep) ТО: севеп- 0 севеп покр. 1. узрок, повод. 2. (у служби предлога с ген.) поради, због. 11<0 севеп-ли 808 прид. непром. који доноси срећу, који је срећне руке. СДГ: СЕВЛИ (тур. selvi) ТО: севл- 0 севли прид. непром. заст. витак, висок. 11<0 севл-ија ж заст. 1. → селвија. 2. особа висока и лепа стаса као чемпрес. СДГ: СЕВТЕ ТО: севте 0 севте, -ета с → сефте. 11<0 севте-леисати, -ишем пф. → сефтелеисати. БЕЗ СДГ: СЕГМЕНИН сегменин м → сејменин. 805 Oвде имамо дериват који је добијен прескакањем једног степена у деривацији, претпостављеног придева севапан. 806 тур. sevdalı. 807 засевдисати. 808 тур. sebepli. 409 СДГ: СЕДЕФ (тур. sedef) ТО: седеф- 0 седеф м сјајна, блистава материја којомје обложена унутрашња страна шкољака и кућица неких пужева и која служи за израду украсних предмета. 11<0 седеф-ан, -фна, -фно 1. који је од седефа; који је украшен седефом. 2. који својим сјајем, блеском подсећа на седеф. 12<0 седеф-аст, -а, -о 1. који је као седеф, који је боје, сјаја као седеф. 2. седефан (1). 21<12 седефасто прил. као седеф, попут седефа. 13<0 седеф-ли 809 прид. непром. → седефан. 14<0 седеф-лија ж (у атрибутској служби уз им. „пушка”) ишарана, украшена седефом. 15<0 седеф-ски, -а, -о → седефан. СДГ: СЕИЗ/СЕЈИЗ (тур. seyis) ТО сеиз-/сејиз- 0 сеиз/01 сејиз м покр. коњушар. 11<0 сеиз-баша м старешина коњушара. 12<0 сеиз-ити, -им импф. служити као сеиз. 13<01 сејиз-баша м → сеизбаша. 21<13 сејизбаш-иница 810 ж сејизбашина жена. СДГ: СЕИР/СЕЈИР/СЕХИР (тур. seyir) ТО: сеир-, сејир- 0 сеир/01 сејир/02 сехир м разгледање, посматрање; оно што је вредно посматрања, што се посматра с уживањем. Изр. ~ (у)чинити, ~ (по)гледати (по)гледати, посмотрити, посматрати. 11<0, 01, 02 сеир-ити, сеј(и)р-ити/сехир-ити, -им импф. са уживањем посматрати, разгледати. 12<0, 01, 02 сеир-џија/сејир-џија/сехир-џија 811 м онај који са уживањем посматра, разгледа. ПР11<11 о-сеирити, -им пф. разгледати, рамотрити; с уживањем пропратити погледом. СДГ: СЕИСАНА (сејисана) ТО: сеисан- 0 сеисана ж и м → сејсана. 11<0 сеисан-ка ж кеса у којој има свашта као у товару на сеисани. БЕЗ СДГ: СЕЈИСАНА сејисана ж → сеисана. БЕЗ СДГ: СЕЈГМЕН сејгмен м → сејмен(ин). СДГ: СЕЈМЕН(ИН) (сегменин, сејгмен) (тур. seymen seğmen) 809 тур. sedefli. 810 Овде је сегментација извршена на овај начин с обзиром на то да не постоји посвојни придев сејизбашин. 811 тур. seyirci. 410 ТО. сејмен- 0 сејмен(ин) м 1. ист. припадник једног рода јањичарске пешадије. 2. редар, стражар. 11<0 сејмен-ски, -а, -о који се односи на сејмене: ~ плата. БЕЗ СДГ: СЕЈСАНА (сеисана) (тур. seysana) сејсана ж и м покр. товарни коњ; коњ натоварен девојачком опремом, водич таквих коња. СДГ: СЕЛАМ (тур. selam) ТО: селам- 0 селам м муслимански поздрав. Изр. ~ назвати, послати поздравити. ~ предати, дати завршавајући молитву намаз окренути главу најпре на десну, па на леву страну и изговорити завршне речи молитве. ~ ти (је) поздрављам те. ~ ћеш (му, им) поздравићеш (га, њих). 11<0 селам-лук 812 м посебно одељење у муслиманској кући где се примају гости мушкарци (да се не би мешали са женским особама). БЕЗ СДГ: СЕЛАМЕТ (саламет) (тур. selamet) селамет м покр. спас, спасење, прави пут, срећа. БЕЗ СДГ: СЕЛВИЈА (тур. selvi) селвија ж покр. чемпрес. БЕЗ СДГ: СЕНАБИЈА (тур. sinobi) сенабија ж агр. покр. врста јесење јабуке брашнава плода. БЕЗ СДГ: СЕНЕТ (тур. senet) сенет м покр. исправа, документ; потврда. СДГ: СЕНТ (тур. semt) ТО: сент- 0 сент м покр. а. место у коме се неко родио и одрастао, родни крај, завичај. б. правац, страна. ПРс11<0 пре-сент-ати, -ам пф. приволети кога да промени своје мишљење, преокренути кога, наговорити кога на што. СДГ: СЕПЕТ (тур. sepet) ТО: сепет- 0 сепет ж дубок кош који се носи на леђима; котарица, корпа, кошара. 11<0 сепет-ак, -тка м дем. ← сепет. 12<0 сепет-ар м онај који носи сепете (обично за време бербе грожђа). 13<0 сепет-ина ж аугм. ← сепет. 14<0 сепет-ић м дем. ← сепет. 15<0 сепећ-ик м кошарица, котарица, корпа. 812 тур. selamlık. 411 С11<0 сепет-ли сандук м ковчег од шибља сплетен као сепет. БЕЗ СДГ: СЕПИЈА (тур. sepi) сепија ж заст. а. штављење коже. б. каца за штављење коже. БЕЗ СДГ: СЕРАЈ серај м → сарај. БЕЗ СДГ: СЕРАКЛИЈА сераклија м → серхатлија (под серхат). СДГ: СЕРАСКЕР (сераскјер, серашћер) тур. serasker) ТО: сераскер- 0 сераскер м ист. главни војсковођа, врховни командант у турској војсци. 11<0 сераскер-чић м дем. и ир. ← сераскер. СДГ: СЕРАСКЈЕР ТО: сераскјер- 0 сераскјер м → сераскер. 11<0 сераскјер-ов, -а, -о који припада сераскјеру. СДГ: СЕРАТ ТО: серат- 0 серат м → серхат. 11<0 серат-лија м → серхатлија. 21<11 сератлиј-ски, -а, -о → серхатлијски. БЕЗ СДГ: СЕРАХТЛИЈА серахтлија м → серхатлија (под серхат). БЕЗ СДГ: СЕРАШЋЕР серашћер м → сераскер. СДГ: СЕРБЕЗ/СЕРБЕС (тур. serbest) ТО: сербез- 01 сербез/02 сербес прил. заст. без страха, слободно; без бриге. 11<01 сербез-ан, -зна, зно слободан, неусиљен; смео, одважан; исп. сербез. 21<11 сербезно прил. на сербезан начин, слободно, безбрижно. 12<01/02 сербе-ство/сербес-тво с безбрижност, слобода; неустрашивост, смелост. СДГ: СЕРДАР (тур. serdar) ТО: сердар- 412 0 сердар м ист. 1. старешина, главар; војвода, восјковођа. 2. а. једно од звања племенских првака у некадашњој Црној Гори. б. за време млетачке управе у Далмацији почасно звање за заслуге стечене у рату против Турака. 11<0 сердар-ев, -а, -о = сердаров који припада сердару. 12<0 сердар-ија ж а. подручје којим управља сердар. б. војиници који се налазе под командом једнога сердара. 13<0 сердар-ина м аугм. ← сердар. 14<0 сердар-ица ж сердарева жена. 15<0 сердар-ов, -а, -о = сердарев. 16<0 сердар-овати, -ујем импф. вршити службу сердара, бити сердар. 17<0 сердар-ски, -а, -о који се односи на сердаре: ~ чин. 18<0 сердар-ство с служба и звање сердара. БЕЗ СДГ: СЕРЂЕН/СЕРЂЕР (тур. sergen) серђен/серђер м покр. орман или полица у зиду. БЕЗ СДГ: СЕРМИЈА (тур. sermaye) сермија ж покр. 1. иметак, имовина. 2. благо, стока, марва уопште. БЕЗ СДГ: СЕРСАМ/СЕРСАН813 (према тур. sersem, кутија за поткивачку опрему) серсам/серсан м заст. коњска опрема. БЕЗ СДГ: СЕРТМЕ814 (тур. serpme) сертме, -ета с заст. врста рибарске мреже. СДГ: СЕРХАТ (серат) (тур. serhat) ТО: серхат- 0 серхат м заст. гранично подручје, крајина. 11<0 серхат-лија (сераклија, сератлија, серахтлија) м граничар, крајишник. 21<11 серхатлиј-ски (сератлијски), -а, -о који се односи на сератлије: ~ рухо. БЕЗ СДГ: СЕРЏАДА (саџада)/СЕРЏАДЕ серџада, е ж и серџаде, -ета с → сеџада и сеџаде. СДГ: СЕФТЕ (тур. siftah) ТО: сефте- 0 сефте, -ета с 1. почетак рада, први дневни пазар. 2. (у прилошкој служби) први пут. 11<0 сефте-исати, -ишем пф. направити сефте (1), први пазар, примити први новац за продату робу. 12<0 сефте-леисати, -ишем пф. направити сефте (1), први пазар, примити први новац за продату робу. 13<0 сефте-џија м први купац. БЕЗ СДГ: СЕХАРА (тур. sahara) 813 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Српски рјечник 1818 и Скок (3) не наводе етимон. 814 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 413 сехара ж покр. дрвени сандук окован лимом и украшен кожом у коме се држи девојачка спрема. СДГ: СЕХИР ТО: сехир- 0 сехир м → сеир. 11<0 сехир-ити, -им импф. → сеирити. 112<0 сехир-џија м → сеирџија. БЕЗ СДГ: СЕЏАДА/СЕЏАДЕ (серџада, серџаде, синџада, сиџаде) (тур. seccade) сеџада, -е ж и сеџаде, -ета с простирач на којем муслимани клањају намаз. БЕЗ СДГ: СИБИЈАН (тур. sibyan?) сибијан м покр. нејач, нејака деца. СДГ: СИЈА (тур. siyah) ТО: сиј- 0 сија прид. непром. покр. црн. 11<0 сиј-алук 815 м мала јагњећа (најчешће црна) кожа од које се праве капе. С11<0 сија-јелек м црни јелек. БЕЗ СДГ: СИЈАСЕТ (тур. siyaset)816 сијасет м 1. мноштво, велика множина, сила чега. 2. а. неприлика, беда, зло, напаст. б. бука галама. 3. казна. СДГ: СИКТЕР (тур. sıktır) ТО: сиктер- 0 сиктер узв. одлази! губи се! напоље! ван! 11<0 сиктер-исати, -ишем пф. и импф. грубо (о)терати, (ис)терати кога напоље. 817 12<0 сиктер-уша ж црна кафа (обично друга) која се даје госту пред одлазак. С11<0 сиктер кафа ж → сиктеруша. БЕЗ СДГ: СИЛА (тур. sille) сила ж = силе заст. шамар, пљуска. БЕЗ СДГ: СИЛАВ силав м → силах. БЕЗ СДГ: СИЛАЈ 815 тур. siyahlık. У турском језику лексема siyahlık има следећа значења: 1. црноћа, црнило. 2. мрак, помрчина, тама. 816 У савременом турском језику siyaset има следећа значења: 1. политика. 2. дипломатија. 817 исиктерисати. 414 силај м → силах. БЕЗ СДГ: СИЛАФ силаф м → силах. СДГ: СИЛАХ (тур. silâh) ТО: силах- 0 силах (силав, силај, силаф) м широк појас од коже који спреда има више прегредака за ножеве, мало оружје и ситне предмете за дневну употребу. 11<0 силах-дар м ист. чувар оружја, на султанову двору или код другог којег високог достојанственика (везира, паше). БЕЗ СДГ: СИЛЕ силе, ета с = сила. БЕЗ СДГ: СИЛИЏИК (тур. silicik) силиџик м покр. дашчица којом се приликом мерења поравнава жито на мерици. СДГ: СИМИТ (тур. simit) ТО: симит- 0 симит м/симита ж врста малог округлог хлеба од белог брашна. 11<0 симит-ић м дем. ← симит. 12<0 сими-џија 818 м пекар који пече симите. 21<12 симиџиј-ин, -а, -о који припада симиџији. 22<12 симиџиј-ски, -а, -о који се односи на симиџије: ~ роба. 23<12 симиџин-ица ж 1. дућан, радња у којој се продаје симит. 2. симиџијина жена. СДГ: СИНИЈА (тур. sini) ТО: синиј- 0 синија ж 1. низак, окугао сто. 2. плитка древена округла здела, чинија. 11<0 синиј-ица ж дем. ← синија. БЕЗ СДГ: СИНЏАДА синџада ж → сеџада. СДГ: СИНЏИЛАТ (тур. sicillat)819 ТО: синџилат- 0 синџилат м покр. заст. судска потврда. 11<0 синџилат-ити, -им пф. и импф. потврдити, потврђивати. СДГ: СИНЏИР (тур. zincir) 818 тур. simitçi. 819 Шкаљић (1973) има само сиџил, судски протокол, записник. Синџилат је реч необичног облика. М. Носић (2005) за њу наводи непотврђени етимон sicillat. 415 ТО: синџир- 0 синџир м 1. низ или ред металних карика или колутова, уденутих једни у друге који служе за везивање кога, чега, ланац; окови. 2. поворка робља везаних ланцима. Изр. направити од чега медведа на синџиру створити од чега племенитог обично средство за зараду. 11<0 синџир-ац, -рца м бот. → маслачак. 12<0 синџир-ић м дем. ← синџир. 13<0 синџир-лија 820 ж 1. (обично мн.) неколико танета повезаних ланчићем, којима су се некада пуниле пушке. 2. стари турски златни новац. БЕЗ СДГ: СИПЕР/СИПЕРАК/СИПЕРЧИЋ (тур. siper) сипер/сиперак, -ерка/сиперчић м покр. дугуљаст комад платна који се веже детету испод врата кад једе да се не покапље, опршњак, портикла. СДГ: СИРЋЕ (тур. sirke) ТО: сирћет- 0 сирће, -ета с течност кисела укуса која се добија од вина, воћа, алкохола или сухом дестилацијом дрвета, а служи као зачин јелу и као средство за конзервирање, оцат; винско ~ , воћно ~, дрвно ~. Изр. пролити (превалити) ~ учинити неку неваљалштину; исп. забрљати. 11<0 сирћет-ав, -а, -о наквашен сирћетом. 12<0 сирћет-ан*, -тна, -тно натопљен сирћетом: ~ облога. 13<0 сирћет-ана ж фабрика сирћета. 14<0 сирћет-ар м онај који прави и продаје сирће. 15<0 сирћет-ити, -им импф. 1. зачињавати сирћетом. 2. чинити да се нешто укисели, претворити у сирће.821 16<0 сирћет-ли 822 прид. непром. сирћетав. 17<0 сирћет-ни, -а, -о који се односи на сирће: ~ глиста. 21<15 сирћеће-ње с гл. им. ← сирћетити. СДГ: СИХИР (тур. sihir) ТО: сихир- 0 сихир м (об. мн.) чари, чини, мађија. ПРс11<0 оп-сихир-ати, -ам пф. покр. опсихирити. ПРс12<0 оп-сихир-ити, -им пф. опчинити, опчарати, омађијати. БЕЗ СДГ: СИЧАН (тур. sıçan) сичан м покр. јак отров, арсеник. БЕЗ СДГ: СИЏАДЕ сиџаде, -ета с → сеџаде. БЕЗ СДГ: СИЏИЛ (тур. sicil) сиџил м покр. заст. судско допуштење. СДГ: СКЕЛА (тур. iskele) 820 тур. zincirli. 821 засирћетити, насирћетити. 822 тур. sirkeli. 416 ТО: скел- 0 скела ж 1. брод, сплав или нарочито подешена лађа која се креће или дуж јаког ужета или помоћу мотора, а служи за превоз људи, стоке и др. на местима где нема моста, трајект; место (на реци, мореузу) где се врши такав превоз. 2. (обично мн.) грађ. помоћна конструкција која се привремено подиже при грађењу или рушењу објеката. 11<0 скел-ар м човек који држи скелу и који превози на скели. 12<0 скел-арина ж оно што се плати за превоз скелом. 13<0 скел-еџија м скелар. 21<13 скелеџиј-ин, -а,-о који припада скелеџији. 22<13 скелеџиј-ски, -а, -о који се односи на скелеџије. БЕЗ СДГ: СКЕМЛИЈА (тур. iskemle) скемлија м покр. клупа, столица. СДГ: СКЕРЛЕТ (тур. iskerlet) ТО: скерлет- 0 скерлет м тканина љубичастоцрвене боје, која се употребљава у изради скупоцене одеће, традиционалних бољих ношњи, гримиз. 11<0 скерлет-ан, -тна, -тно а. који је од скерлета. б. који је боје скерлета. 12<0 скерлет-ити се, -им се импф. црвенети се, руменети се. СДГ: СКРЛЕТ ТО: скрлет, скр- 0 скрлет м 1. → скерлет. 2. црвенило, руменило. 3. мед. → шарлах. 11<0 скрлет-ак, -тка м бот. биљка из породице уснатица Salvia sclarea. 12<0 скрлет-ан, -тна, -тно → скерлетан. 13<0 скрлет-ина ж мед. скарлетина, скрлет (3). 14<0 скрлет-ити се, -им се импф. → скерлетити се. 15<0 скр-ли прид. непром. скрлетан. БЕЗ СДГ: СМАРЛАМА (тур. ısmarlama)823 смарлама ж покр. заст. наруџба, израда по наруџби. БЕЗ СДГ: СОБЕТ (тур. sohbet) собет м заст. 1. гозба. 2. договор, веће. СДГ: СОЈ (тур. soy) ТО: сој- 0 сој м 1. а. род, племе, народ. б. раса, пасмина: ~ свиња. 2. а. друштвени положај, сталеж, порекло: господски ~. б. врста, класа: критичари најбољег соја, људи ученог соја. 3. скуп карактерних особина, ков. 11<0 сој-а ж → сој. 12<0 сој-евић м човек од старог, доброг, племенитог соја, колена, коленовић. 13<0 сој-лија 824 м сојевић, коленовић. 823 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон smarlama. 824 тур. soylu. 417 14<0 сој-љив, -а, -о који је добра соја. БЕЗ СДГ: СОЈТАРИЈА (тур. soytarı)825 сојтарија м заст. шаљивчина, лакрдијаш. СДГ: СОКАК (тур. sokak) ТО: сокак-, сокач- 0 сокак м а. мања улица; цеста. б. пролаз. 11<0 сокак-уша ж сокачара (1). 12<0 сокач-ара ж 1. она која по улицама разноси гласове и оговара; она која скита улицама, сокакуша. 2. јавна женска, уличарка. 13<0 сокач-е, -ета с дем. ← сокак. 14<0 сокач-ић м дем. ← сокак. 15<0 сокач-ки, -а, -о 1. који се односи на сокаке, улични. 2. прост, простачки, груб. 21<15 сокачки прил. на сокачки начин, простачки: ~ псовати, грдити. БЕЗ СДГ: СОЛУПИ солупи, солупа м мн. (јд. солуп) → солуфи. СДГ: СОЛУФИ (солупи) ТО: солуф- 0 солуфи, солуфа м мн. (јд. солуф) → зулуфи/золуфи. 11<0 солуф-ић м дем. ← солуф. СДГ: СОМУН (самун) (тур. somun) ТО: сомун- 0 сомун м а. танак, округао хлеб од пшеничког брашна, укисело замешен. б. колут (хлеба, круха). 11<0 сомун-ина ж аугм. ← сомун. 12<0 сомун-ић м дем. ← сомун. 13<0 сомун-чић м дем. ← сомун. 14<0 сомун-џија м пекар који пече и продаје сомуне. БЕЗ СДГ: СОПА (тур. sopa) сопа ж покр. батина, кијача. БЕЗ СДГ: СОФА (зофа) (тур. sofa) софа ж 1. широка, тапецирана клупа са наслоном, покривена тканином или кожом, канабе. 2. уздигнути простор пред џамијом уза зид на коме се клања. 3. леја. СДГ: СОФРА (тур. sofra) ТО: софр- 0 софра ж а. низак округао сто за којим се једе седећи на душецима; сто, трпеза уопште. б. људи за софром. 825 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 418 11<0 софр-ица ж дем. ← софра. СДГ: СОФТА (тур. softa) ТО: софт- 0 софта м студент исламске теологије и права, ученик медресе. 11<0 софт-ински, -а, -о који се односи на софте. СДГ: СПАХИЈА (тур. sipahi) ТО: спахиј- 0 спахија м 1. феудални велепоседник у Турској царевини. 2. фиг. деспот, тиранин. 11<0 спахиј-ски, -а, -о који се односи на спахије који припада спахијама: ~ поседи. 12<0 спахи-лук 826 м спахијин посед. 21<12 спахилуч-ки, -а, -о који се односи на спахилуке. 13<0 спах-ин, -а, -о који припада спахи. 22<13 спахин-ица ж спахијина жена, властелинка, велепосеница. 14<0 спах-ински, -а, -о спахијски: ~ земља. 15<0 спах-о, -а и -е м 1. хип. ← спахија. 2. покр. девер. 23<15 спах-ов, -а, -о који припада спаху. БЕЗ СДГ: СРКЛЕТ (тур. sıklet) срклет м покр. заст. 1. хитна заповест. 2. мука, тегоба, невоља; нервоза. СДГ: СРМА (тур. sırma) ТО. срма- 0 срма ж 1. чисто сребро. 2. сребрна жица, конац који се употребљава за филигранске радове или се при везењу и ткању уплеће међу остале конце или нити ради украса. 3. сребрн сјај, сребрна боја; иње. 4. у обраћању драгој особи. 11<0 срма-ли 827 прид. непром. а. који је од срме. б. као први део у полусложеницама означава да је срмено оно што значи другу њен део. 12<0 срм-алија ж сребром окована пушка или који други предмет од срме или срмом извезен. 13<0 срм-ени, -а, -о 1. који је од срме, који је извезен срмом. 2. који је боје попут срме. СДГ: СРМАЈЛИ ТО: срмајл- 0 срмајли прид. непром. → срмали (под срма). 11<0 срмај-лија ж → срмалија (под срма). СДГ: СРЧА (тур. sırça) ТО: срч- 0 срча ж 1. стакло; комади разбијеног стакла. 2. суд од стакла; стакленка. 11<0 срч-ајли прид. непром. срчали. 12<0 срч-али прид. непром. који је од срче, стаклен. 13<0 срч-е, -ета с стаклена бочица, стакленка. 826 тур. sipahilik. 827 тур. sırmalı. 419 14<0 срч-енце, -ета с дем. ← срче. СДГ: СУБАША (тур. subaşı) ТО: субаш- 0 субаша м ист. 1. помоћник или заменик баше, поглавара. 2.онај који је у име аге или бега управљао читлуком. 3. чувар поља, пољар. 11<0 субаш-ин, -а, -о који припада субаши. 21<12 субашова-ње с гл. им. ← субашовати. 12<0 субаш-овати, -ујем импф. бити субаша, вршити дужност или службу субаше. СДГ: СУВАЛ (тур. sual) ТО: сувал- 0 сувал м покр. заст. питање. 11<0 сувал-џија м испитивалац, судија. СДГ: СУВАРИЈА (сухарија) (тур. süvari) ТО: сувариј- 0 суварија м 1. коњаник, војник, жандар на коњу. 2. капетан брода. 11<0 сувариј-ски, -а, -о који се односи на суварије. СДГ: СУВАТ (тур. suvat) ТО: суват- 0 суват ж (ређе м) планинска ливада која се не коси, на којој стока пасе, рудина, утрина. 11<0 суват-ити, -им импф. држати, хранити стоку на сувату. 12<0 суват-ник м домаћа животиња утовљена на планинским пашњацима, на суватима. 21<13 суватова-ње с гл. им. ← суватовати. 13<0 суват-овати, -ујем импф. суватити. БЕЗ СДГ: СУЛАЈИСАТИ828 (тур. sıvalamak) сулајисати, -ишем пф. покр. испунити малтером саставке, углачати малтер на зиду. БЕЗ СДГ: СУЛДРМА (тур. sundurma) сулдрма ж покр. наткривена, надограђена уз кућу просторија у којој се држе разни, обично пољопривредни предмети. СДГ: СУЛТАН (тур. sultan) ТО: султан- 0 султан м титула неких исламских владара на Оријенту. 11<0 султан-а ж 1. султанија (1). 2. украс од перја или од коњске струне на капи. 3. врста турске женске хаљине. 12<0 султан-ат м 1. земља над којом влада султан. 2. част и достојанство султана. 13<0 султан-ија ж 1. султанова жена; султанова кћи. 2. → султанин. 21<13 султаниј-ин, -а, -о који припада султанији. 828 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Могло би бити у вези са sıva малтер, штукатура, sıvalamak глачати малтером и сл., што је можда, а можда и није сродно са su вода. 420 14<0 султан-ин м турски златан новац од 15. до 17. ст. 15<0 султан-ић м дем. и пеј. ← султан. 16<0 султан-ица ж султанова жена. 17<0 султан-ка ж 1. султанија (1). 2. зоол. врста птице. 18<0 султан-лук 829 ж султанат. 19<0 султан-ов, -а, -о који припада султану. 110<0 султан-ски, -а, -о који се односи на султане. 22<110 султански прил. на султански начин, као султан. 111<0 султан-ство с султанат. 112<0 султан-чић м дем. и хип. ← султан. С11<0 султан-бамње ж мн. бот. биљка из пор. слезова Hibiscus longifolius. БЕЗ СДГ: СУЛТИПИТА (тур. süt pidesi) султипита ж кув. покр. врста шербетом заливеног колача, супита. БЕЗ СДГ: СУЛУНДАР (тур. silindar) сулундар м лимена цев кроз коју пролази дим из пећи, чунак. БЕЗ СДГ: СУМБУЛ сумбул м → зумбул. БЕЗ СДГ: СУНА (тур. sünnet)830 суна ж муслиманско предање, традиција (све што је Мухамед рекао, препоручио, забранио, сам урадио или прећутно одобрио). СДГ: СУНЂЕР (тур. sünger) ТО: сунђер- 0 сунђер м 1. зоол. у мн.: најпростије вишећеличне животиње шупљикаве, рупичасте површине тела, које углавном живе у мору причвршћене за неку подлогу, спужве, Spongia (у јд.: таква животиња). 2. рожасти скелет таквих животиња који је служио за брисање (нпр. школских табли), прање и сл.; сличан произведени предмет са пуно рупица који упија течност и који се данас користи у различите сврхе (за брисање, прање и др.), спужва. 11<0 сунђер-аст, -а, -о налик на сунђер; шупљикаст као сунђер; који упија течност као сунђер, спужваст. 12<0 сунђер-ача ж зоол. врста рака који на леђима, ради мимикрије, камуфлаже, носи сунђер, спужву Dromia vulgaris. 13<0 сунђер-аша ж зоол. → сунђерача. 14<0 сунђер-ић м дем. ← сунђер. 15<0 сунђер-чић м дем. ← сунђер. СДГ: СУНЕТ (тур. sünnet) ТО: сунет- 0 сунет м обред обрезивања мушке деце код муслимана. 11<0 сунет-ити, -им пф. и импф. (из)вршити сунет, обрез(ив)ати. 12<0 сунет-лија 831 м = сунеџија, онај који врши обред сунећења. 829 тур. sultanlık. 830 Суна је исто што и сунет. Шкаљић (1973) га не бележи. Можда је овај облик дошао преко неког другог језика. 421 21<11 сунеће-ње с гл. им. ← сунетити. 22<11 сунећ-ивати, -ујем импф. ← сунетити. 13<0 суне-џија 832 м → сунетлија. ПР11<11 о-сунетити, -им пф. обрезати мушко дете према верским обичајима муслимана, извршити сунећење. ПР12<11 по-сунетити, -им (трп. прид. посунећен) пф. I. свршити сунећење, обрезати све редом. II. ~ се дати се обрезати. 833 БЕЗ СДГ: СУНИТ (тур. Sünni) сунит м припадник највеће верске заједнице муслимана којима као извор вере служи куран, суна Мухамедова и суна првих четирију калифа. БЕЗ СДГ: СУПИТА (тур. süt pide) супита ж кув. покр. врста колача од јаја, млека и сирупа од шећера. БЕЗ СДГ: СУРА (тур. sıra) сура ж 1. заст. ред, низ људи, животиња или ствари. 2. ред, глава, поглавље курана. СДГ: СУРГУН (тур. sürgün) ТО: сургун- 0 сургун м заст. изгон, прогонство; место прогонства. Изр. учинити ~ на кога навалити на некога; учинити ~ кога протерати некога. 11<0 сургун-исати, -ишем пф. прогнати, протерати. 12<0 сургун-лија м прогнаник, изгнаник. ПРс11<0 у-сургун-ити, -им пф. покр. потерати у сургун, у изгнанство, протерати, прогнати. БЕЗ СДГ: СУРЕТ (тур. suret) сурет м заст. слика. СДГ: СУРЛА (тур. zurna)834 ТО: сурл- 0 сурла ж 1. а. издужени меснати део њушке у слона и неких других животиња, који је постао срашћивањем носа и горње усне и који служи као орган за дисање, пипање, осећај мириса и хватање. б. издужен предњи део главе многих тврдокрилаца, који им служи за бушење, сисање и сл., рилица. 2. експр. подр. нос (обично велики, дугачак). 11<0 сурл-аст, -а, -о који има облик сурле, који личи на сурлу, сличан сурли. 12<0 сурл-аши м мн. (јд. сурлаш) зоол. а. ред сисара Proboscidea од којих су многе врсте изумрле, а од живих им припадају слонови, чија је главна одлика сурла. б. ред тврдокрилаца којима је главна одлика сурла, рилица. БЕЗ СДГ: СУРМА (тур. sürme) 831 тур. sünnetli. 832 тур. sünnetçi. 833 исунетити. 834 Сурла се углавном и тумачи као турцизам, у недостатку бољег решења (Skok 3:665, под зурна). 422 сурма ж покр. антимонов препарат који служи као црнило за обрве и трепавице. БЕЗ СДГ: СУРУГЏИЈА суругџија м → суруџија. БЕЗ СДГ: СУРУНТИЈА (тур. sürüntü) сурунтија ж заст. нешто старо, застарело, отрцано, похабано. БЕЗ СДГ: СУРУЏИЈА (суругџија) (тур. sürücü) суруџија м ист. курир, гласник на коњу који је носио пошту или пратио онога који је носио пошту у некадашњој турској држави. БЕЗ СДГ: СУТЛИЈА/СУТЛИЈАШ (шутлијаш) (тур. sütlaç) сутлија ж/сутлијаш м кув. пиринач куван у заслађеном млеку. БЕЗ СДГ: СУТУРИСАТИ (тур. süpürmek) сутурисати, -ишем пф. покр. довести у неповољно стање, упропастити. БЕЗ СДГ: СУФАРА (тур. supara) суфара ж арапски буквар, почетница из које се почињу учити арапска слова. БЕЗ СДГ: СУХАРИЈА сухарија м → суварија. СДГ: СУЏУК (тур. sucuk) ТО: суџук- 0 суџук м 1. а. кобасица од брављег (овчјег) или говеђег меса. б. слаткиш од брашна, шећера и згуснуте шире у облику кобасице. 2. покр. ледена свећа, ледени клин, леденица, ледењак који има сличан облик. 11<0 суџук-а ж покр. → суџук (1). СЛОВО Т СДГ: ТАБАК1 (тур. tabak) ТО: табак- 0 табак м 1. исп. арак. а. лист папира, обично већи. б. штамп. јединица мере за обим или формат књиге или новина, одређена бројем страница које се добију пресавијањем једног листа папира, одн. одговарајућим бројем слова, знакова. в. мн. умножене белешке са часова или текст предавања, скрипта. 2. покр. тањир; послужавник. Изр. ауторски ~ мера за обим текста одређена бројем употребљених знакова (при регулисању ауторског права); пре(са)вити ~ одлучити се на покретање неког правног поступка (писање тужбе, жалбе и сл.). 11<0 табак-а ж покр. табак (2). 12<0 табач-ар м необ. онај који има страст да што више напише, графоман. 13<0 табач-ина ж аугм. и пеј. ← табак. 14<0 табач-ић м дем. ← табак. ПРс11<0 у-табач-ити, -им пф. сложити у табаке, арке. 423 СДГ: ТАБАК2 (тур. tabak) ТО: табак- 0 табак м заст. прерађивач коже, кожар, стројач, штављач. 11<0 табак-ана 835 ж покр. кожарска радионица, кожара. 12<0 табак-лук 836 м покр. кожарски занат, кожарство. 13<0 табак-хана ж → табакана. 14<0 табан-а ж покр. → табакана. 21<16 табаче-ње с гл. им. ← табачити. 15<0 табач-ина ж 1. аугм. и пеј. ← табак. 2. покр. табакана. 16<0 табач-ити, -им импф. покр. 1. штавити, стројити, чинити (кожу). 2. експр. примењивати власт, моћ, тлачити, угњетавати. 17<0 табач-ки, -а, -о који се односи на табаке, кожарски. 18<0 табаш-тво с посао око штављења коже, кожарски занат, кожарство. СДГ: ТАБАН (тур. taban) ТО: табан-, таб- 0 табан м 1. терм. анат. а. доња страна стопала, потплат. б. дужина стопала као мера за дужину, стопа. 2. покр. доња страна, доњи део, дно. 3. покр. челични део који се орозом или окидачем покрене да удари на кремен у пушкама кремењачама. Изр. гори му под табанима налази се у тешкој ситуацији, у опасности; дати ватру табанима, запети (одапети) табанима о ледину дати се у бекство, нагло, безобзирце побећи; лизати некоме табане потпуно се покоравати, улагивати се, улизивати се, додворавати се некоме, полтронисати; потпрашити табане некоме отерати, нагнати у бекство некога. 21<11 табана-ње с гл. им. ← табанати. 11<0 табан-ати, -ам импф. 1. а. ходати (дуго, с напором и сл.), ићи пешице, корачати. б. збијати, гњечити ногама, табати, газити. 2. тући, ударати по табанима. 3. експр. односити се према некоме безобзирно, обесно, мучити, тиранисати некога. 22<11 табан-аш м разг. онај који туче, удара; онај који је намењен да туче, батина, батинаш. 12<0 табан-аши м мн. (јд. табанаш, -аша) зоол. сисари који при ходу стају на тло читавим табаном или стопалом (нпр. медведи), Plantigrada. 23<14 табанче-ње с гл. им. ← табанчити. 13<0 табан-чина ж аугм. ← табан. 14<0 табан-чити, -им импф. → табанати (1а). 15<0 табан-чић м дем. ← табан. 24<16 таба-ње с гл. им. ← табати (се). 16<0 таб-ати, -ам импф. I. а. набијати ногама, стопалима, табанима газити, топтати. б. тешко, бчно ходати, корачати; ударати огама о тло. в. лупати, одзвањати, одјекивати. г. шатр. млатити, тући. II. ~ се разг. тући се, млатити се. ПР11<11 за-табанати, -ам пф. почети табанати, почети корачати. ПР12<17 за-табати, -ам пф. почети табати, тапкати, почети ходати. ПР13<11 ис-табанати, -ам пф. истући, избити по табанима. ПР14<17 ис-табати, -ам пф. сасвим потабати, потапкати. ПР15<17 на-табати, -ам пф. добро набити (да постане тврдо), утабати. ПР16<11 о-табанати, -ам пф. нар. отићи куда лагано корачајући. ПР17<17 о-табати, -ам пф. нар. отићи куда лагано корачајући. ПР18<17 по-табати, -ам пф. табајући утрти, утабати. ПР19<17 про-табати, -ам пф. табајући, топћући проћи. ПР31< ПР21 утабава-ње с гл. им. ← утабавати. ПР21< ПР11 утабав-ати, -ам импф. и уч. ← утабати. 835 тур. tabakhane. 836 тур. tabaklık. 424 ПР110<11 у-табанати, -ам пф. изравнати, набити, угазити таба(на)јући (земљу, тло). ПР11<17 у-табати, -ам пф. изравнати, набити, угазити таба(на)јући (земљу, тло). Изр. ићи утабаним стазама (путевима) 1) прихватити се добро разрађеног, уходаног посла, бити у повољној ситуацији настављајући добро започет посао; 2) избегавати новине; бити без иницијативе.837 ПР112<14 про-табанчити, -им пф. шаљ. пропешачити. БЕЗ СДГ: ТАБАНЏЕ (тур. tabanca) табанџе, -ета с врста кратке пушке. 838→ табан (3). БЕЗ СДГ: ТАБИЈА (тур. tabya) табија ж заст. тврђава, утврда, утврђење с топовима; исп. табла. БЕЗ СДГ: ТАБИЈАТ (тур. tabiat) табијат м покр. воља, расположење; ћуд, нарав, карактер. СДГ: ТАБИР (тур. tabir) ТО: табир- 0 табир м покр. тумачење, објашњење (обично снова). 11<0 табир-ати, -ам импф. покр. тумачити, објашњавати (снове). 12<0 табир-ити, -им импф. покр. тумачити, објашњавати (снове). 13<0 табир-џија м покр. тумач снова. БЕЗ СДГ: ТАБИРНАМА (тур. tabirname) табирнама ж покр. књига са табирима, сановник. БЕЗ СДГ: ТАБЛА табла ж покр. → табија. СДГ: ТАБЛА (тур. tabla) ТО: табл- 0 табла ж 1. а. предмет једноставног пљоснатог облика (обично четвртаст), плоча; плочаст комад неког материјала: ~ леда, ~ чоколаде. б. плоча, плочаста површина с неким натписом; црна дрцвена плоча за писање кредом: школска ~. в. плоча са уцртаним пољима или линијама, на којој се игра нека игра: шаховска ~. г. послужавник. д. ограничена површина, део равног замљишта; парцела. 2. заст. суд, табула. 3. карт. поен у таблањету (кад се дигну све карте са стола). 11<0 табл-ица ж 1. а. мања плоча, плочица, обично са неким натписом или знаком: регистарска ~ (на возилу). б. плоча од камена шкриљевца на којој су ђаци основци писали задатке и вежбали. 2. а. = табела. б. мат. низ података о резултатима неке рачунске радње до одређеног износа одн. рачунање у тим оквирима; (обично у мн.) систематски изложени износи одређених величина који се употребљавају у решавању разних задатака: ~ множења, ~ дељења, знати таблицу множења; логаритамске таблице, тригонометријске таблице. 12<0 табл-ица ж дем. ← табла. 21<11 таблич-ни, -а, -о који се односи на таблицу. 837 дотабати. 838 Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). У Речнику МС погрешно је дефинисана ова реч упућивањем на 3. значење лексеме табан. 425 СДГ: ТАБОР (тур. tabur) ТО: табор- 0 табор м 1. а. једна (било која) од двеју сукобљених војски, зараћених одн. непријатељских страна, сила. б. уопште једна од двеју сукобљених група, противничких страна. 2. а. место са разапетим шаторима, уређено за становање људства (обично војске), логор; улогорена војска, караван и сл. б. зб. људи који бораве на тако уређеном месту, логор: козачки ~, цигански ~. 3. а. већа војна јединица, батаљон. б. ист. усташка општинска организација у Независној Држави Хрватској у доба II светског рата. 4. групa истомишљеника, интересима, ставовима и сл. међусобно повезаних људи, савез. Изр. учинити, ударити ~ утаборити се, улогорити се. 21<11 табораше-ње с гл. им. ← таборашити. 11<0 табор-ашити, -им 839 импф. необ. стварати таборе, делити се на таборе; исп. табор (1б). 22<12 таборе-ње с гл. им. ← таборити. 12<0 табор-ити, -им импф. таборовати. 13<0 табор-иште с место за логоровање; место где је био табор (2а). 14<0 табор-је с табор (2а), логор. 15<0 табор-ник м ист. усташки општински функционер, старешина табора (3б). 16<0 табор-овати, -ујем импф. бити, боравити у табору (2), логоровати. 17<0 табор-ски, -а, -о који се односи на табор: ~ врева, ~ живот. ПР11<12 у-таборити, -им пф. I. сместити у табор, улогорити: ~ војску. II. ~ се 1. улогорити се. 2. постројити се у редове.840 БЕЗ СДГ: ТАБУТ (тур. tabut) табут м покр. муслимански отворени мртвачки ковчег. СДГ: ТАВА (тур. tava) ТО. тав- 0 тава ж кухињски суд са дугачком дршком у коме се прже јела, тигањ. 11<0 тав-ица ж дем. ← тава. СДГ: ТАВАН (тур. tavan) ТО: таван- 0 таван м 1. а. просторија између крова и водоравне преграде која одваја поткровни простор од доњих просторија, поткровље; под те просторије: попети се на ~ . б. горња страна, горња преграда собе или друге просторије, таваница, плафон, строп. в. геол. горњи слој, слој који се пружа поврх неког дела тла. 2. дашчана подлога просторије, под. 3. заст. спрат, кат. 4. заст. слој; ред нечега сложеног једно поврх другога. 11<0 таван-ак, -нка м дем. ← таван. 12<0 таван-ар м онај који станује на тавану, у поткровљу. 13<0 таван-ац, -нца м 1. дем. ← таван. 2. простор на степеништу испред улаза у стан. 14<0 таван-ити, -им импф. градити таван на нечему, покривати таваном: ~ кућу. 15<0 таван-ић м дем. ← таван. 16<0 таван-ица ж 1. а. (и таванице ж мн.) таван (1б), строп, плафон. б. поткровље, таеан (1а). 2. даска којом се прави таван, строп у соби; исп. тавањача. 21<16 таванич-ки, -а, -о који се односи на таваницу, таванице: ~ греда. 22<16 таванич-ни, -а, -о који се односи на таваницу, таванице: ~ греда. 839 Овде би се могло говорити о сложеном тврбеном форманту -ашити. Овај сложени формант забележен је и код глаголског турцизма арабаџијашити (исп. Речник САНУ). С друге стране, могуће је да је овај глагол изведен од незабележене именице табораш. 840 отаборити. 426 17<0 таван-ски, -а, -о који се односи на таван: ~ простор, ~ прозор. 18<0 таван-че, -ета с дем. ← таван. 19<0 таван-чић м дем. ← таван. 23<14 тавањ-ача ж даска којом се тавани. 24<14 тавање-ње с гл. им. ← таванити. ПР11<11 за-таванак, -анка м заст. мали раван и нешто уздигнут простор, зараванак. ПР12<14 по-таванити, -им пф. поставити таван. 841 БЕЗ СДГ: ТАВЛА1 (тур. tavla) тавла ж покр. врста друштвене игре (на плочи са означеним пољима). СДГ: ТАВЛА2 (тур. tavla)842 ТО: тавл- 0 тавла ж покр. штала, коњушница. 11<0 тавл-еник м покр. коњ који се негује у тавли, шталски коњ. СДГ: ТАВЛИ (тур. tavlı) ТО: тавл- 0 тавли прид. непром. покр. влажан, мокар. 11<0 тав-лија ж покр врста свиле. БЕЗ СДГ: ТАЗЕ (тур. taze) тазе прид. непром. свеж: ~ пециво, ~ вода. СДГ: ТАИН (тур. tayın) ТО: таин- 0 таин м разг. 1. храна која се издаје војницима, радницима или др., следовање; снабдевање храном, прехрана. 2. војнички хлеб. 11<0 таин-џија м заст. војни интендант за храну. БЕЗ СДГ: ТАКРИР (тур. takrir) такрир м покр. пренос власништва, укњижене промене у власништву над некретнинама. БЕЗ СДГ: ТАКСИРАТ (тур. taksirat) таксират м заст. несрећа, невоља, беда; зла коб, зла судбина. БЕЗ СДГ: ТАКУМ (тур. takım) такум м заст. 1. јабучица, кугла (ћилибарска или др.) на оном крају чибука који се меће у уста. 2. а. опрема јахаћег коња. б. опрема уопште, прибор. БЕЗ СДГ: ТАЛАГАН (тур. talagan) талаган м покр. мушка кабаница, дугачки гуњ у народној ношњи. 841 затаванити. 842 Овде две лексеме представљају хомониме и у турском језику. 427 СДГ: ТАЛАМБАС (тулумбас) (тур. tulumbaz) ТО: таламбас- 0 таламбас м врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора. Изр. без таламбаса (објавити и сл.) без великог говора, без рекламе; ударити, ударати у бубњеве и таламбасе разгласити. 21<11 таламбаса-ње с гл. им. ← таламбасати. 11<0 таламбас-ати, -ам импф. ударати у таламбасе. ПР11<11 за-таламбасати, -ам пф. почети ударати у таламбасе; залупати. БЕЗ СДГ: ТАЛАШ/ТАЛАША/ТАЛАШИКА (тур. talaş) талаш м/талаша ж /талашика ж покр. струготина. БЕЗ СДГ: ТАЛЕБ талеб м → талиб. СДГ: ТАЛИБ (талеб) (тур. talebe)843 ТО: талиб- 0 талиб м заст. ученик, ђак. 11<0 талиб-а ж заст. ученица. БЕЗ СДГ: ТАЛИБАН (ар. tālib)844 талибан м припадник исламистичког покрета у Авганистану, школован у исламским верским школама из те земље у Пакистану; након слома совјетске инвазије у Авганистану, крајем XX века, освојили власт и завели строг исламски режим који је срушен америчком интервенцијом; од тада прешли на герилски начин ратовања. СДГ: ТАЛИХ (тур. talih) ТО: тал- 0 талих м заст. срећа која прати некога. 11<0 тал-ија 845 ж → а. срећа. б. особа која доноси срећу. 12<0 тал-ичан, -чна, -чно који има талиха, срећан. 13<0 тал-ишан, -шна, -шно који има талиха, срећан. СДГ: ТАЛУМ (тур. talim) ТО: талум- 843 Шкаљић (1973) бележи само облик талеба. 844 Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). РСЈ и Речник МС не бележе ову лексему. 845 Интересантно је да РСЈ не наводи талију, овде је у питању подмлађивање турцизама, Речник МС упућује на талих, а судећи према статусу ове речи данас требало би да буде обрнуто упућивање. Ова реч више није покр., већ је део стандарда, а њена употреба је постала фреквентнија захваљујући филму и серији Монтевидео, бог те видео, у коме Станоје, један од главних ликова, често користи реч талија: Stanoje iz filma i serije „Montevideo, bog te video” nije bio talija samo Tirketu, već i njemu (http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:373166-Predrag-Vasic- Stanoje-moja-talija). 428 0 талум м заст. војна обука, увежбавање; увежбавање животиња, дресура. 11<0 талум-ити, -им импф. изводити талум, вежбати, увежбавати; дресирати. 846 СДГ: ТАМАН (тур. tamam) ТО: таман- 0 таман речца 1. за истицање блискости, подударања: управо, баш. а. о просторној блискости. б. о временској блискости. в. при упоређивању истоветних односно веома сличних појмова, или кад се истиче да је нешто тачно погођено, да коме или чему потпуно одговара. 2. (у придевској служби, у предикату) који је одговарајуће величине, мере (обично о одећи, обући). 3. кад се истиче да ће се задржати неки став и ако би се догодило нешто што га нормално отежава, што је несагласно с њим: чак, макар. 4. у категоричном одрицању, одбијању а. кад се формално потврдној реченици даје одричан смисао. б. као узвику служби реченице: никако, нипошто. Изр. ~ посла! таман (4б), никако, нипошто. 11<0 таман-ити, -им пф. I. 1. а. уништавати убијајући, ловећи, трујући и сл., истребљивати. б. уопште уништавати, сатирати; искорењивати. в. упропашћавати, унесрећивати. 2. јести и пити у великој количини, сатирати једући и пијући. II. ~ се уништавати се, упропашћавати се. ПР11<0 по-таман прил. по вољи, како треба, згодно. ПР12<11 по-таманити, -им пф. I. а. лишити живота, побити, уништити, утаманити све редом једно за другим. б. појести, испити што без остатка. II. ~ се уз повр. међусобно се уништити. БЕЗ СДГ: ТАМБУЛАНА тамбулана ж → дабул(х)ана. СДГ: ТАМБУРА (тур. tambur)847 ТО: тамбур- 0 тамбура ж жичани музички инструмент оријенталног порекла, на којем се свира трзањем жица. 21<11 тамбура-ње с гл. им. ← тамбурати. 11<0 тамбур-ати, -ам импф. свирати на тамбури. 12<0 тамбур-аш м свирач на тамбури. 13<0 тамбур-ашица ж свирачица на тамбури. 22<12 тамбураш-ки, -а, -о који се односи на тамбураше: ~ оркестар, ~ збор, ~ друштво. 15<0 тамбур-ица ж дем. ← тамбура, мања тамбура; тамбура. 16<0 тамбур-џија м бубњар, добошар. ПР11<11 за-тамбурати, -ам пф. почети тамбурати. ПР12<11 о-тамбурати, -ам пф. одсвирати на тамбури, довршити тамбурање. ПР13<11 по-тамбурати, -ам пф. мало ударити у тамбуру, затамбурати. БЕЗ СДГ: ТАМИН (тур. tahmin) тамин м покр. мишљење, претпоставка; исп. тахмин. СДГ: ТАНДАРА (тур. tandır); исп. тандрк ТО: тандар- 846 заталумити, исталумити. 847 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон tanbura. 429 0 тандара покр. 1. ж примитивна народна кухиња, прчварница; роштиљ. 2. узвик за подражавање лупе, треска. Изр. ~ броћ каже се некоме када изговори велику бесмислицу; тандара-мандара каже се кад се нешто не ради како треба, кад се воде празни разговори. 21<11 тандара-ње с гл. им. ← тандарати. 11<0 тандар-ати, -ам импф. производити јаке, испрекидане звукове, тандркати, клопарати, клопотати; експр. причати којешта, лупетати.848 12<0 тандар-ија ж у изразу: отићи у тандарију неста(ја)ти, пропасти, пропадати, (от)ићи бестрага. СДГ: ТАНДР/ТАНДРК исп. тандара ТО: тандр, тандрк 0 тандр узвик којим се подражава тандрк, тандркање. Изр. тандр-мандр → тандара- мандара (уз мандара изр.). 01 тандрк м испрекидана лупа и тупа звека при кретању колских точкова или котрљању тврдих предмета по тврдој неравној површини. 31<21 тандркал-ица ж покр. → тандркача. 21<11 тандрка-ло с и м 1. пеј. онај који много прича, блебетало, брбљивац. 2. покр. летвица на ветрењачи за млевење жита. 22<11 тандрка-ње с гл. им. ← тандркати. 11<01 тандрк-ати, тандрчем импф. 1. стварати тандрк, лупу котрљајући се, ударајући по тврдој неравној површини, лупарати, клопарати. 2. експр. причати којешта, блебетати, брбљати, лупетати. 23<11 тандрк-ача ж пеј. блебетуша, брбљивица, торокуша. 12<01 тандрк-нути, тандркнем пф. произвести тандрк, затандркати, заклопарати. 13<01 тандрч-ак, -чка м 1. зврк, чигра. 2. покр. врста народног кола. ПР11<13 до-тандркати, -андрчем пф. тандрчући, с буком стићи, доћи. ПР12<13 за-тандркати, -андрчем пф. оном. почети тандркати. ПР13<13 о-тандркати, -андрчем пф. свршити тандркање, удаљити се тандрчући; експр. брзо изговорити. ПР14<13 про-тандркати, -андрчем пф. проћи тандрчући, котрљајући се с лупом, с тутњавом.849 БЕЗ СДГ: ТАНДАРИХА850 тандариха ж рлг. место у рају; уживање мира и изобиља. БЕЗ СДГ: ТАНЕ (тур. tane) тане, -ета с разг. пушчано или топовско зрно. БЕЗ СДГ: ТАНЕЋЕ танеће, -ета с → тенећа. БЕЗ СДГ: ТАНЗИМАТ (тензимат) (тур. tanzimat) танзимат м заст. реформа. БЕЗ СДГ: ТАПИЈА (тур. tapu) 848 натандарати, отандарати. 849 натандркати. 850 У Речнику МС наведена је арапско-персијска етимолошка ознака. Шкаљић (1973) и Носић (2005) не бележе ову лексему, 430 тапија ж оверена исправа о власничком праву на некретнине. Изр. дати тапију од главе поверити велику тајну; приступити опасну послу; узети тапију на нешто (неки положај, повластицу и сл.) ир. дуго времена упорно држати (положај, повластицу). СДГ: ТАРАБА (тур. taraba, daraba) ТО: тараб- 0 тараба ж ограда од прошћа, дасака или летава, плот. 11<0 тараб-ица ж дем. ← тараба. ПРс11<0 за-тараб-ити, -им пф. разг. I. затворити, оградити тарабом. II. ~ се повр. 851 ПР31< ПР21 затарабљива-ње с гл. им. ← затарабљивати (се). ПР21< ПРс11 затарабљ-ивати, -ујем I. импф. и уч ← затарабити. II. ~ се импф. и уч. ← затарабити се. БЕЗ СДГ: ТАРАБОЛОС/ТАРАБУЛУЗ852 (тур. trablus şali) тараболос/тарабулуз м заст. свилен појас с кићанкама на крајевима, који понекад служи и као турбан. СДГ: ТАРАК853 (тур. tarak) ТО: тарак- 0 тарак, -рка м направа за пречешљавање кудеље и лана. 11<0 тарак-ати, -ам импф. ићи тамо-амо, тумарати, трчкарати, мотати се. 854 21<11 тарак-ача ж пеј. она која стално некуд иде, која често залази у друге куће, стокућа. 855 БЕЗ СДГ: ТАРАНА (тур. tarhana) тарана ж покр. тесто измрвљено на рендету у зрнасте мрвице. Изр. извући се као ~ из лонца 1) неопажено отићи из друштва; 2) вешто се ослободити какве обавезе; с неба тарану дохватити (захватити и сл.) моћи учинити немогуће. БЕЗ СДГ: ТАРАПАНА1 (тур. ?)856 тарапана1 ж гомила, гужва; метеж. БЕЗ СДГ: ТАРАПАНА2 тарапана2 ж → тараф(х)ана. БЕЗ СДГ: ТАРАТОР 857 (тур. tarator) таратор м кув. додатак јелу, салата од киселог млека, свежих краставаца и белог лука. 851 оптарабити. 852 Шкаљић (1973) бележи облике траболоз и траболос. 853 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 854 затаракати, истаракати. 855 Изведенице таракати и таракача не наводи Шкаљић (1973). У РСЈ су забележене обе изведенице, али изостаје лексема тарак. 856 Речник МС наводи да је порекло ове лексеме турско. Шкаљић (1973) је не наводи; Носић (2005) изводи према тур. taraf страна. Етимологија је нејасна. 857 Савремени речник турскога језика наводи да је ова реч грч. порекла. Можда је треба третирати као турски грецизам, изворно грчку реч непосредно позајмљену из турског језика као што су и авлија, бибер, димије, ефендија, ђубре, калем, калуп, каранфил, кестен и сл. 431 БЕЗ СДГ: ТАРАФ(Х)АНА (тарапана2) (тур. darphane) тараф(х)ана ж заст. ковница новца. СДГ: ТАРИФА (тур. tarife) ТО: тариф- 0 тарифа ж списак званично утврђених цена, ценовник услуга (на железници, пошти и др.) односно списак послова и њихова новчана вредност (у предузећу); скала царинских такса, пореских износа и сл: железничка ~ , поштанска ~, царинска ~. 11<0 тариф-ни, -а, -о који се односи на тарифу, прописан тарифом: ~ износ, ~ правилник, ~ стопа. 12<0 тариф-ски, -а, -о који се односи на тарифу, прописан тарифом: ~ износ, ~ правилник, ~ стопа. БЕЗ СДГ: ТАРИХ (тур. tarih) тарих м заст. напис на згради или каквом другом објекту, обично задужбини, са подацима о објекту. БЕЗ СДГ: ТАРЧИН (тур. tarçın) тарчин м покр. цимет. СДГ: ТАРЧУГ (тур. tağarcık) ТО: тарчуг- 0 тарчуг м кув. покр. чобанска торба начињена од целе јареће или јагњеће коже с које је скинуто крзно. 11<0 тарчуг-ушка ж покр. тарчуг. СДГ: ТАС (тур. tas) ТО: тас- 0 тас м 1. метални тањир или предмет тањирастог облика за различиту употребу а. на теразијама за терет на једној и тегове на другој страни, односно за терет на кантару. б. послужавник на коме се у цркви скупљају прилози. в. тањираста берберска или бријачка посуда; такав месингани предмет као знак берберског заната. г. муз. тањираста метална плоча учвршћена на горњој страни бубња; чинела. 2. покр. метална чаша, пехар, купа. 11<0 тас-ић м дем. ← тас. СДГ: ТАСЛАИСАТИ (тур. taslamak) ТО: таслаис- 0 таслаисати, -ишем импф. покр. држати се охоло, правити се важан. 11<0 таслаиса-ње с гл. им. ← таслаисати. СДГ: ТАСЛАК (тур. taslak) ТО: таслак- 0 таслак м 1. комад необрађена или грубо отесана дрвета; пањ, клада, трупац. 2. необрађен, неотесан блок камена. 432 11<0 таслач-ина ж аугм. и пеј. ← таслак. 12<0 таслач-ити, -им импф. правити таслаке; грубо тесати, обрађивати дрво или камен. ПР11<0 у-таслачити, -им пф. дотерати, удесити. 858 СДГ: ТАТАР (тур. tatar) ТО: татар- 0 татар/татарин м гласник, курир на брзом коњу који је у турској царевини преносио пошту и поруке. 11<0 татар-ан м татархан. 12<0 татар-анка ж (у придевској служби, уз именице ж. рода) татарска. 13<0 татар-ски, -а, -о који се односи на татаре: ~ коњ, ~ пошта. 21<13 татарски прил. као татари, брзо. С11<0 татар-хан м татарски хан. татар- први део у полусложеницама са значењем татарски: татар-кафа, татар-канџија. СДГ: ТАТЛИ (тур. tatlı) ТО: татл- 0 татли прид. непром. покр. сладак: ~ кава, ~ баклава. 11<0 татл-ија 859 ж кув. врста посластице, урмашица, брдарица. ПРс11<0 о-татл-исати, -ишем пф. покр. засладити. БЕЗ СДГ: ТАЋАЏИЈА (према тур. takke)860 таћаџија м заст. мајстор који израђује кожне капе. СДГ: ТАФТ (тур. tafta) ТО: тафт- 0 тафт м врста круте сјајне свилене тканине. 11<0 тафт-ан, -а, -о начињен од тафта: ~ хаљина. БЕЗ СДГ: ТАФТИЈА (тур. sahtiyan) тафтија ж покр. уштављена кожа. БЕЗ СДГ: ТАХАН-ХАЛВА (tahin helvası) тахан-халва ж кув. врста оријенталне посластице од сезамовог семена. БЕЗ СДГ: ТАХМИН (тур. tahmin) тахмин м покр. процена одока; претпоставка; исп. тамин. 858 затаслачити, истаслачити, отаслачити. 859 У турском језику tatlı има следећа значења: I. 1. сладак. 2. укусан, јестив. 3. симпатичан, драг. II. слатко, слаткиш, посластица, колач, дезерт. У српском језику татли је покрајинска реч, док је татлија стандардни куварски термин. 860 Реч је настала као резултат наших творбених процеса. 433 БЕЗ СДГ: ТАХМИНА861 (тур. tahminen) тахмина прил. покр. по свој прилици, извесно, вероватно. БЕЗ СДГ: ТАХТ (тур. taht) тахт м заст. престо, трон. БЕЗ СДГ: ТАХТА (тур. tahta) тахта ж заст. даска. Изр. бир ~ ексик862 без једне даске у глави, мало ћакнут, луцнут. БЕЗ СДГ: ТАЏ (тур. taç) таџ м круна муслиманског владара. СДГ: ТАШЛИ863 (тур. taşlı) ТО: ташли- 0 ташли прид. непром. покр. који је од камена, камени, каменит. С11<0 ташли-хан м 1. камени хан. 2. (Ташлихан) некадашњи турски камени хан у Сарајеву по коме је назван крај око њега. БЕЗ СДГ: ТАШМАЈДАН (тур. taş madeni) ташмајдан м 1. каменолом. 2. (Ташмајдан) крај у ужем центру Београда. БЕЗ СДГ: ТЕБЕШИР (тур. tebeşir) тебешир м покр. креда. БЕЗ СДГ: ТЕВАБИЈА (тур. tevabi) тевабија ж зб. покр. а. пратња, свита; дружина. б. ир. једномишљеници, следбеници, присталице. БЕЗ СДГ: ТЕВДИЛ (према тур. tebdil) тевдил покр. потајно, кришом. БЕЗ СДГ: ТЕВСИЈА тевсија ж → тепсија. БЕЗ СДГ: ТЕВТЕР тевтер м → тефтер. СДГ: ТЕДАРУЋ (тур. tedarik) 861 Могло би се претпоставити мада није вероватно да је тахмина настало од тахмин ретким творбеним формантом за творбу прилога -а. Међутим, ми мислимо да се овде ради о одвојеном позајмљивању. 862 Ово је једини пример у књижевном језику где је турски израз сачувао оригинални облик, значење и буквални превод. 863 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 434 ТО: тедарућ- 0 тедарућ м покр. уредно газдовање, економичност. Изр. живи на тедарућу864 живи добро, уредно, пријатно, све има припремљено. 11<0 тедарућ-ити, -им импф. покр. штедети, економисати. 12<0 тедарућ-ли 865 покр. прид. непром. покр. штедљив, економичан. 13<0 тедарућ-ница ж покр. она која штеди, економише, кућаница. СДГ: ТЕЂЕЛ (тур. teyel) ТО: теђел- 0 теђел м покр. ситни шав, ситно прошивање. 11<0 теђел-ити, -им импф. покр. ситно шити, прошивати; вести ланчаним бодом. БЕЗ СДГ: ТЕЗА (тур. teyze) теза ж покр. тетка, мајчина или очева сестра. СДГ: ТЕЗГА (тур. tezgâh) ТО: тезг- 0 тезга ж (дат. -зги; ген. мн. тезга и тезги) 1. сто или клупа у трговинској радњи (за којом трговац ради и излаже робу) или у занатској радњи (на којој занатлија ради). 2. споредна, додатна зарада, нуззарада (најчешће уметника); исп. тезјај. Изр. испод тезге (добити, набавити, купити) нередовним путем (добити, набавити, купити). 11<0 тезг-ар м пеј. → тезгарош. 21<12 тезгаре-ње с гл. им. ← тезгарити. 12<0 тезгар-ити, -им импф. зарађивати радећи хонорарно, прековремено (поред свог посла у сталном радном односу, обично о уметницима). 13<0 тезгар-ош м пеј. онај који тезгари, који се бави тезгарењем. 22<13 тезгарош-ки, -а, о који се односи на тезгароше, који потиче од тезгароша, који је својствен тезгарошима. 14<0 тезг-етар 866 м радник који на тезги меси и сече опеку, циглу и цреп. БЕЗ СДГ: ТЕЗГЕРЕ (тур. teskere) тезгере ж мн. покр. носила на којима два човека преносе неки терет (обично материјал при зидању). БЕЗ СДГ: ТЕЗЈАЈ тезјај м покр. → тезга (1). БЕЗ СДГ: ТЕКАВУД (тур. tekaüdiye) текавуд м покр. пензија, мировина. БЕЗ СДГ: ТЕКИЈА (тур. tekke) 864 Досадашње истраживање указује на то да испитиване архаичне фразеологизме не бележи турски језик, односно да су они вероватно настали у српском језику. 865 тур. tedarikli. 866 тур. tezgâhtar. Није забележен овај творбени формант у постојећој приручној литератури. 435 текија ж (ген. мн. текија) 1. зграда, муслимански манастир у коме дервиши обављају верске обреде. 2. капелица, маузолеј, гробница неког свеца. 3. извор, врело, студенац. БЕЗ СДГ: ТЕКМИЛ (тур. tekmil) текмил покр. 1. м допуна, изравнање, довршење. 2. прил. потпуно, свршено, докраја, готово. БЕЗ СДГ: ТЕКНЕ (тур. tekne) текне, -ета с покр. 1. корито (суд). 2. труп брода. БЕЗ СДГ: ТЕКРАР (тур. tekrar) текрар покр. 1. м понављање, обнављање, репетиција. 2. прил. поново, изнова. СДГ: ТЕЛ (тур. tel) ТО: тел- 0 тел м заст. 1. танка жица. 2. златан или сребрн чврст конац, жица за везење или проткивање. 11<0 тел-ија 867 ж одевни предмет везен или проткан златном или сребрном жицом. СДГ: ТЕЛАЛ (тур. tellal) ТО: телал- 0 телал м 1. објављивач, оглашивач саопштења власти, добошар; извикивач на јавним лицитацијама. 2. телалин; исп. телар. 11<0 телал-ија ж а. телалска провизија приликом јавних продаја. б. телалина 1 . 12<0 телал-ин м (мн. телали, ген. телала) трговац старим стварима, старинар, старудар, старетинар. 13<0 телал-ина 1 ж телалова награда, плата. 14<0 телал-ина 2 аугм. и пеј. ← телал. 15<0 телал-ити, -им импф. 1. објављивати, оглашавати, разглашавати на јавном месту; извикавати на јавним лицитацијама. 2. куповати и продавати старе ствари, трговати старим стварима. 16<0 телал-ов, -а, -о који припада телалу, који потиче од телала. 17<0 телал-ски, -а, -о који се односи на телале, који је својствен телалима. 18<0 телал-џија м → телал. 21<15 телаље-ње с гл. им. ← телалити. ПР11<0 ис-телалити, -им пф. огласити, објавити што преко телала, викача, гласника, уопште разгласити. 868 ПР12<0 пре-телалити, -им пф. разгласити с једнога краја на други. ПР13<0 про-телалити, -им пф. објавити, разгласити. ПР14<0 рас-телалити, -им пф. покр. разгласити, раструбити. СДГ: ТЕЛАР ТО: телар- 0 телар м → телал. 21<11 теларе-ње с гл. им. ← теларити. 867 тур. telli. 868 зателалити. 436 11<0 телар-ити, -им импф. → телалити. 12<0 телар-ић м дем. ← телар. БЕЗ СДГ: ТЕЛБИЗ869 (тур. telvis) телбиз м заст. зао, покварен човек, варалица. СДГ: ТЕЛЕЈ870 (према тур. tel) ТО: телеј- 0 телеј м покр. танак листић злата или сребра који се употребљава за украс, варак. 11<0 телеј-аш м занатлија који израђује телеј. 21<12 телејиса-ње с гл. им. ← телејисати. 12<0 телеј-исати, -ишем пф. и импф. покр. обложити, облагати, украсити, украшавати нешто телејем, вараклаисати.871 БЕЗ СДГ: ТЕЛФА (тур. telve) телфа ж покр. талог од куване кафе. БЕЗ СДГ: ТЕМБИХ (тур. tembih) тембих м покр. опомена, упозорење, саопштење; наредба, налог. СДГ: ТЕМЕНА (тур. temenna) ТО: темен- 0 темена с мн. покр. заст. непром. у изразу: (у)чинити, ударити, ударати ~ на нарочити начин поздравити, поздрављати (тако да се врховима прстију десне руке, уз мали поклон, дотакне брада, усне и чело). 21<12 темена-ње с гл. им. ← теменати. 11<0 темен-ат м непром. → темена. 12<0 темен-ати, -ам импф. а. чинити пред ким темена, понизно се клањати, метанисати. б. експр. ропски се понашати. 13<0 темен-ах м непром. → темена. СДГ: ТЕМЕРУТ (тур. temerrüt) ТО: темерут- 0 темерут, -а, -о покр. који неће да чује шта му се говори, непослушан, непокретан; тврдоглав, јогунаст. 11<0 темерут/темерутин м покр. тром човек; тврдоглавац, јогуница; глупан, сметењак. 12<0 темерут-ка ж покр. женска особа темерут(ин). БЕЗ СДГ: ТЕМЕСУК/ТЕМЕСУЋ (тур. temessük) темесук/темесућ м покр. писмена потврда, исправа. БЕЗ СДГ: ТЕМИЗ (тур. temiz) 869 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 870 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Бележи је Скок (3: 454). Вероватно јесте турцизам, са неуобичајеном творбом. 871 нателејисати. 437 темиз прид. непром. покр. чист, уредан. СДГ: ТЕМИНИТИ872 (тур. tahmin) ТО: теминити- 0 теминити, -им несвр. покр. мислити, ценити. 11<0 темиње-ње с гл. им. ← теминити. БЕЗ СДГ: ТЕМРЕ (тур. temren) темре, -ета с покр. а. држак, дршка, копље барјака, заставе. б. држак, дршка ђерђефа. БЕЗ СДГ: ТЕНАН (ТЕНХАН/ТЕНХАНА) тенан, -ана м и -ани ж (у прил. натенане и сл.) → натенане. СДГ: ТЕНЕЋА(танеће)/ТЕНЕЋЕ (тур. teneke) ТО: тенећ- 0 тенећа ж/тенеће, -ета с покр. лим. 11<0 тенећ-ар м покр. лимар, тенећеџија. 12<0 тенећ-еџија 873 м покр. → тенећар. 13<0 тенећ-ка ж покр. → тенећа. БЕЗ СДГ: ТЕНЕЋКАР874 тенећкар м покр. → тенећар, тенећеџија. БЕЗ СДГ: ТЕНЕФ (тур. tenef) тенеф м покр. конопац, уже, узица. БЕЗ СДГ: ТЕНЕШИР (тур. teneşir) тенeшир м покр. 1. дуги дрвени сто на коме муслимани купају покојника. 2. носила на којима муслимани носе покојника на гробље. БЕЗ СДГ: ТЕНЗИМАТ тензимат м покр. → танзимат. БЕЗ СДГ: ТЕНХАН/ТЕНХАНА тенхан м /тенхана ж → тенан. СДГ: ТЕНЏЕРА (тур. tencere) ТО: тенџер- 0 тенџера ж покр. дубок бакарни суд без дршки, котао. 872 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Скок (3:441) наводи да је од tahmin, мада може бити и од temin. 873 тур. tenekeci. 874 Посебно смо издвојили лексему тенећкар због турског суфикса ћар/ћер из категорије вршилаца радње и носилаца особина. 438 11<0 тенџер-аст, -а, -о који је као тенџера, сличан тенџери. 12<0 тенџер-ица ж дем. ← тенџера. БЕЗ СДГ: ТЕОБА (тур. tövbe) теоба ж покр. покајање; скрушеност. Изр. доћи теобе покајати се. БЕЗ СДГ: ТЕПА (тур. tepe) тепа ж покр. брежуљак, брдашце. СДГ: ТЕПЕ (тур. tepe) ТО: теп- 0 тепе, -ета с покр. → тепелук (1). 11<0 теп-елак м тепелук. 12<0 теп-елук 875 м 1. а. етн. део старе женске градске ношње, мала капа која се носила наврх главе, украшена дукатима, нискама бисера и сл. украсима, или извезена златом и срмом; златна или сребрна украсна плочица на таквој капи. б. покр. горњи округли део црногорске и херцеговачке капе украшен националним симболима. 2. доњи крај дуге пушке; украшена јабука на врху кундака мале пушке. 13<0 теп-елика ж бот. → тетивика. СДГ: ТЕПСИЈА (тевсија) (тур. tepsi) ТО: тепсиј- 0 тепсија ж плићи бакарни или емајлирани суд за печење пита, колача и сл.; количина јела спремљена у том суду. Изр. ~ - демирлија велика тепсија која је подигнута на гвоздени сталак и служи као трпеза; као ~ потпуно раван. 11<0 тепс-ица ж дем. ← тепсија. 12<0 тепсиј-ица ж дем. ← тепсија. БЕЗ СДГ: ТЕРАВИЈА (тур. teravi) теравија ж рлг. ноћна рамазанска молитва. СДГ: ТЕРАЗИЈЕ (терезије) (тур. terazi) ТО: теразиј- 0 теразије ж мн. 1. ручна вага од два таса. 2. (Теразије) најужи центар Београда. 3. (Теразије) астр. седмо по реду сазвежђе у Зодијаку. 11<0 теразиј-ице ж мн. дем. ← теразије. 12<0 теразиј-ски, -а, -о који се односи на теразије и Теразије: ~ тас, ~ пролаз, ~ чесма. БЕЗ СДГ: ТЕРАК (тур. tırık) терак, -рка м покр. калуп, модел; узорак, мустра. СДГ: ТЕРБИЈЕ (тур. terbiye) ТО: тербиј- 875 тур. tepelik. 439 0 тербије, -ета с покр. а. васпитање, одгој. б. васпитаник, гојенац. Изр. ~ учинити васпитати, одгојити, уљудити. 11<0 тербиј-ели/тербиј-етли 876 1. прид. непром. васпитан, одгојен, уљудан. 2. прил. пристојно, уљудно. БЕЗ СДГ: ТЕРЂАЈ/ТЕРЂАХ (тур. tezgâh) терђај/терђах м заст. 1. занатлијски радни сто. 2. лончарско коло. 3. оквир од летава на коме се разапињу штављене коже. СДГ: ТЕРЕВЕНКА (тур. tereffü)877 ТО: теревенк- 0 теревенка ж пијанка; разуздано, бучно весеље, оргијање. 21<11 теревенче-ње с гл. им. ← теревенчити. 11<0 теревенч-ити, -им импф. проводити време у пијанчењу, проводити се на теревенци, учествовати у теревенкама. БЕЗ СДГ: ТЕРЕЗИЈЕ терезије ж мн. → теразије. БЕЗ СДГ: ТЕРЕЏА (тур. derece) тереџа ж 1. занатлијски калуп, модел. 2. кутија за мерење барута. СДГ: ТЕРЗИЈА (тур. terzi)878 ТО: терзиј- 0 терзија м заст. кројач који шије одела од чохе; кројач уопште. 11<0 терзи-баша м терзијски првак, старешина терзијског еснафа. 21<11 терзибаш-ин, -а, -о који припада терзибаши. 22<11 терзибашин-ица ж терзибашша жена. 12<0 терзиј-ин, -а, -о који припада терзији. 13<0 терзиј-ица м дем. и ир. ← терзија. 14<0 терзиј-ски, -а, -о који се односи на терзије: ~ еснаф, ~ занат. 15<0 терзи-лица ж жена терзија, кројачица. 16<0 терзи-лук 879 м терзијски занат, терзијски посао. БЕЗ СДГ: ТЕРЗИЈАН (тур. taziyane) терзијан м заст. танка коштана плочица којом се удара у жице тамбуре, трзалица. БЕЗ СДГ: ТЕРКИЈА (терћија) (тур. terki) 876 тур. terbiyeli. 877 Шкаљић (1973) не бележи ову лексему. Носић (2005) наводи ову етимологију. 878 Лексема терзија је у време настанка Речника Матице српске била део општег лексичког фонда, док данас припада застарелом лексичком фонду. Ова се реч, и поред развијене деривације, данас не налази у активној употреби говорника савременог књижевног језика и замењена је речју кројач. Од осамдесетосам студената прве године Учитељског факултета само је један испитаник знао да реч терзија значи кројач (о резултатима целокупне анкете за ову реч в. Ђинђић М. (2010: 61). РСЈ бележи ову реч, али изостаје неопходно навођење квалификатора заст. 879 тур. terzilik. 440 теркија ж заст. 1. коњаников пртљаг (кабаница, ћебе и сл.) полукружно савијен око облучја на задњој страни седла и привезан каишевима или смештен у торбу или завежљај учвршћен за облучје; каиш, ремен којим се тај пртљаг везује. 2. женски украсни привесак од четири уска кожна дужа каишића, закачен са стране на појасу о коме се држе кључеви, ножић на склапање и др. ситни предмети свакодневне употребе или украси. 3. каиш на опанцима. БЕЗ СДГ: ТЕРЛЕМА/ТЕРЛЕМАЧА880 (тур. terleme) терлема/терлемача ж бот. одољен. БЕЗ СДГ: ТЕРЛИДИБА/ТЕРЛИДИВА (тур. telli diba) терлидиба/терлидива ж покр. тешка свилена тканина проткана златном или сребрном жицом; брокат. БЕЗ СДГ: ТЕРЛУК (тур. terlik) терлук м (обично у мн. терлуци, терлука) покр. 1. лака женска кућна папуча од фине танке коже извезена златом, сребром или свилом. 2. назувак, обојак. СДГ: ТЕРТИБ (тур. tertip) ТО: тертиб- 0 тертиб м покр. заст. ред, поредак, распоред. Изр. ~ учинити направити редослед, распоредити. 11<0 тертиб-ити, -им импф. правити распоред, распоређивати, ређати. БЕЗ СДГ: ТЕРЋИЈА терћија ж → теркија. БЕЗ СДГ: ТЕРЏУМАН (тур. tercüman) терџуман м заст. преводилац, тумач. БЕЗ СДГ: ТЕСКЕРА (тур. tezkere) тескера заст. ж папир на коме је нешто написано, обично неко саопштење или порука, писмо; писмена исправа, докуменат. СДГ: ТЕСЛИМ (тур. teslim) ТО: теслим- 0 теслим м заст. 1. предаја, уручење; услов за уручење. 2. (у служби узвика) а. узвик којим се на јавној лицитацији оглашава продаја лицитираног предмета ономе који је понудио највећу цену. б. узвик војника при предаји непријатељу. Изр. ~-тескера потврђивање пријема, примитка; ~ учинити 1) умрети; 2) уручити, предати. 11<0 теслим-ити 881 , -им пф. уручити, предати; уступити нешто за новац, продати. ПР11<11 пре-теслимити, -им пф. покр. извршити теслим, предају чега, предати, уступити што другом у посед. 880 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Могуће је да има везе са terleme (знојење), нарочито ако се користи против температуре и у медицинске сврхе. 881 Овај глагол није застарео, што потврђује спроведена анкета, као и његова посведоченост у Корпусу; исп. фреквенцијску листу на стр. 39. 441 БЕЗ СДГ: ТЕСПИХ (тур. tespih) теспих м ниска муслиманских бројаница. БЕЗ СДГ: ТЕСТА теста ж → тесте. СДГ: ТЕСТЕ (теста) (тур. deste) ТО: тесте- 0 тесте, -ета с покр. свежањ, паковање од дванаест комада чега, туце; пакет од десет комада чега. 11<0 тесте-баша м неупакован комад робе из тестета, узорак, мустра. СДГ: ТЕСТЕРА (тур. testere) ТО: тестер- 0 тестера ж челична алатка са оштрим исеченим зупцима на доњој ивици, за резање, пиљење дрвета, метала, камена и сл., пила. 21<12 тестера-ње с гл. им. ← тестерати. 11<0 тестер-аст, -а, -о сличан тестери, пиласт, зупчаст. 12<0 тестер-ати, -ам импф. тестери(са)ти; експр. врло гласно хркати у сну производећи шумове сличне оним који се стварају при тестерисању дрвета. 13<0 тестер-ача ж зоол. врста морског пса с издуженом коштаном губицом назубљеном с обе стране, пилан Pristis antiquorum. 22<12 тестер-аш м радник који се бави тестерењем, стругањем дрва, стругар, пилар. 31<22 тестераш-ев, -а, -о који припада тестерашу. 32<22 тестераш-ки, -а, -о који се односи на тестераше, својствен тестерашима. 14<0 тестер-е, -ета с тестера. 23<16 тестере-ње с гл. им. ← тестерити. 24<15 тестериса-ње с гл. им. ← тестерисати. 15<0 тестер-исати, -ишем импф. сећи, стругати тестером, пилити. 16<0 тестер-ити, -им импф. тестерисати. 17<0 тестер-ица ж 1. дем. ← тестера. 2. бот. биљка Stratiotes aloides из пор. Нуhidrocharitaceae, са листовима у облику мача. ПР11<15 за-тестерисати, -ишем пф. почети тестерисати. ПР12<16 за-тестерити, -им пф. почети тестерити. ПР13<15 ис-тестерисати, -ишем пф. испилити. ПР14<16 ис-тестерити, -им пф. испилити. ПР15<16 о-тестерити, -им пф. одсећи тестером, отпилити; одрезати. ПР16<12 пре-тестерати, -ам пф. пререзати тестером, пилом, препилити. 882 ПР17<15 пре-тестерисати, -ишем пф. пререзати тестером, пилом, препилити. ПР18<16 пре-тестерити, -им пф. пререзати тестером, пилом, препилити. СДГ: ТЕСТИЈА (тур. testi) ТО: тестиј- 0 тестија ж земљани суд, врч, крчаг за воду крушкаста облика са грлићем и дршком на којој је обично изведен сисак. 11<0 тестиј-етина ж аугм. и пеј. ← тестија. 882 затестерати, натестерати, истестерати, натестерити. 442 12<0 тестиј-ица ж дем. ← тестија. 13<0 тестиј-ца ж дем. ← тестија. БЕЗ СДГ: ТЕСТИР (тур. testir) тестир м заст. 1. дозвола, допуштење. 2. докуменат, исправа о стручности, оспособљености за бављење неким занатом; мајсторско писмо. БЕЗ СДГ: ТЕТИК (тур. tetik) тетик м заст. 1. оружје за одапињање стрела, лук. 2. обарач, окидач на пушци; исп. тефтик. Изр. држати на тетику (некога) строго држати (некога). БЕЗ СДГ: ТЕТРИВАН (тур. tahtırevan)883 тетриван м заст. затворска носиљка. БЕЗ СДГ: ТЕЋБИР (тур. tekbir) тећбир м (обично у мн.) рлг. муслиманска молитва. БЕЗ СДГ: ТЕЋМИЛ (тур. tekmil) тећмил м заст. допуна, накнада. Изр. ~ учинити изравнати, намирити, накнадити. СДГ: ТЕФЕРИЧ (тур. teferrüç) ТО: теферич- 0 теферич м покр. 1. забава и гозба, провод у природи, излет. 2. место у природи пријатно за провод; летњиковац, вила. 21<11 тефериче-ње с гл. им. ← теферичити. 11<0 теферич-ити, -им импф. забављати се у природи, проводити се на теферичу. 12<0 теферич-ки, -а, -о који се односи на теферич, својствен теферичу. 13<0 теферич-ли прид. непром. погодан, подесан, као створен за теферич. 22<14 теферичова-ње с гл. им. ← теферичовати. 14<0 теферич-овати, -ујем импф. → теферичити. ПР11<11 о-теферичити, -им пф. провести се, забавити се (на теферичу). ПР12<11 по-теферичити, -им пф. поћи на теферич, мало се забавити у природи. ПР13<11 про-теферичити, -им пф. провести теферич, забавити се. 884 СДГ: ТЕФТЕР (тевтер) (тур. defter) ТО: тефте-, тефтер- 0 тефтер м бележница, записних, регистар, протокол; трговачка књига примања и издавања, рачунска књига. 11<0 тефте-дар 885 м ист. = тефтердар благајник, књиговођа, рачуновођа; висок финансијски службеник, министар финансија. 21<11 тефтедар-ев, -а, -о = тефтедаров који припада тефтедару. 31<21 тефтедарев-ица ж = тефтедаровица тефтедарева жена. 22<11 тефтедар-ов, -а, -о = тефтедарев. 32<22 тефтедаров-ица ж = тефтедаревица. 883 У савременом турском језику ова реч има другачије значење: седло на слону или камили. 884 дотеферичити. 885 тур. defterdar. 443 23<11 тефтедар-ски, -а, -о који се односи на тефтедаре. 12<0 тефтер-дар м = тефтедар. 24<13 тефтере-ње с гл. им. ← тефтерити. 13<0 тефтер-ити, -им импф. уписивати, уносити у тефтер. ПР11<13 пре-тефтерити, -им пф. покр. провести кроз тефтер, пописати. 886 БЕЗ СДГ: ТЕФТИК тефтик м покр. → тетик (2). СДГ: ТЕФТИШ (тур. teftiş) ТО: тефтиш- 0 тефтиш м ист. а. истрага, трагање и увиђај на терену (обично вршен ради хватања хајдука). б. иследник, инспектор; иследна, истражна комисија. 21<11 тефтише-ње с гл. им. ← тефтишити. 11<0 тефтиш-ити, -им импф. вршити тефтиш, претрес, увиђај, водити истрагу. тефтишлема ж инспекција, преглед, ревизија.887 БЕЗ СДГ: ТЕХТЕРВАН (тур. tahtırevan) техтерван м покр. врста кола; исп. тетриван. БЕЗ СДГ: ТИЛИПРИК тилиприк м покр. → тириплик. БЕЗ СДГ: ТИЛИСУМ (тилсум, тилсун) (тур. tılsım) тилисум м покр. запис, хамајлија. БЕЗ СДГ: ТИЛСУМ/ТИЛСУН тилсум/тилсун м покр. → тилисум. СДГ: ТИМАР (тур. tımar) ТО: тимар- 0 тимар м 1. неговање, чишћење и уредно храњење (најчешће коња). 2. покр. коњска опрема, орма. 3. ист. феудални посед, лено, спахилук у Турској Царевини; пољско добро, сеоски посед. 21<12 тимаре-ње с гл. им. ← тимарити (се). 11<0 тимар-иот 888 м ист. поседник тимара (3). 12<0 тимар-ити, -им импф. I. 1. вршити тимар, чистити чешагијом и четком (најчешће коња). 2. неговати, дотеривати, уређивати, гладити. II. ~ се дотеривати се, уређивати се. 22<13 тимарова-ње с гл. им. ← тимаровати се. 13<0 тимар-овати се, -ујем се импф. тимарити се. ПР11<12 ис-тимарити, -им пф. 1. очистити чешагијом (коња). 2. ир. изгрдити. 889 886 затефтерити. 887 Лексему тефтишлема нисмо сегментирали, јер се наставак -лема није одомаћио у српском језику. 888 Клајн (2003) не бележи овај формант. Реч смо сегментирали иако нисмо сигурни да је начињена формантом -иот; могуће је да је однекуд из турског или другог језика цела увезена. 444 ПР12<12 на-тимарити, -им пф. истимарити, очистити чешагијом (коња). ПР13<12 о-тимарити, -им пф. очистити (коња) чешагијом, четком. ПР14<12 по-тимарити, -им пф. очистити длаку чешагијом (коњу, крави), истимарити. БЕЗ СДГ: ТИРА (тур. tire) тира ж покр. врста бољег предива; бели памучни конац за ткање; двоструко упредени памук. БЕЗ СДГ: ТИРИПЛИК (тилиприк) (тур. tire ipliği) тириплик м покр. → тира. БЕЗ СДГ: ТИРИТ (тур. tirit) тирит м покр. врста надева од сира, јаја, кајмака, меса и сл. БЕЗ СДГ: ТИРЈАКИЈА тирјакија ж → тирјаћија. СДГ: ТИРЈАЋИЈА (тирјакија) (тур. tiryaki) ТО: тирјаћиј- 0 тирјаћија м покр. страствен пушач, страствени уживалац кафе; мераклија. 11<0 тирјаћи-лук 890 м страст за дуваном или кафом; огрезлост у пушењу дувана или пијењу кафе. БЕЗ СДГ: ТИРШЕ891 (тур. tirşe) тирше, -ета с заст. 1. танка кожица која се сече на врло уске каишиће за украшавање одеће; врста украсног појаса. 2. пергамен(а)т. СДГ: ТИТИЗ (тур. titiz) ТО: титиз- 0 титиз м покр. 1. тврдица, циција, шкртац. 2. а. педант, цепидлака. б. набусит, ћудљив човек, зановетало. 11<0 титиз-лук 892 м тврдичлук, шкртост. СДГ: ТИТРАТИ893 (тур. titremek) ТО: титр- 0 титрати, -ам импф. I. 1. треперити, трептати, подрхтавати. 2. разг. (некоме) удовољавати, чинити.894 II. ~ се 1. а. (чиме) бацати што увис па дочекивати, хватати у руке. б. играти се, поигравати се међусобно. 2. (с ким) сматрати кога глупим, исмејавати кога, ругати се коме, вући кога за нос. 3. → титрати. 889 дотимарити. 890 тур. tiryakilik. 891 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 892 тур. titizlik. 893 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 894 Друго значење није забележено у консултованим речницима. 445 11<0 титр-а ж покр. 1. округао каменчић, пиљак; игра са одређеним бројем каменчића, који се бацају увис и дочекују опет у руке. 2. предмет (обично дрвени штапић) који се баца при титрању (у игри). 3. мн. шаљ. мошнице. 12<0 титр-ав, -а, -о који титра, треперав, трептав. 13<0 титр-ај м један покрет у титрању, трептај. 21<13 титрај-ни, -а, -о који се односи на титраје, који је испуњен титрајима, у коме се врши титрање. 14<0 титр-алица ж 1. јабука којом се титра, која се у игри баца увис и дочекује у руке. 2. → титра (2). 15<0 титра-ње с гл. им. ← титрати (се). 16<0 титр-еике 895 ж мн. врста женског накита који због своје лакоће титра, трепери, подрхтава. 17<0 титр-ица ж бот. камилица. ПР11<0 за-титрати (се), -ам (се) пф. почети титрати (се). ПР31< ПР21 потитрава-ње с гл. им. ← потитравати (се). ПР21< ПР12 потитр-авати (се), -ам (се) импф. и уч. ← потитрати (се). ПР12<0 по-титрати, -ам пф. I. мало затрептати, затреперити, задрхтати. II. ~ се поиграти се с ким. ПР13<0 пре-титрати, -ам пф. необ. титрајући се, играјући се провести неко време. ПР14<0 про-титрати, -ам пф. титрати неко време. ПР15<0 ус-титрати, -ам пф. затреперити, заиграти, затитрати. 896 БЕЗ СДГ: ТИФТИК (тур. tiftik) тифтик м покр. мавез; плави памук; чисто памучно платно. БЕЗ СДГ: ТОБА/ТОБЕ (тур. tövbe) тоба ж/тобе с заст. завет. БЕЗ СДГ: ТОЗ1 (тур. toz) тоз м покр. 1. прах, прашина. 2. талог од кафе. СДГ: ТОЗ2 (тур. tös) ТО: тоз- 0 тоз узв. узвик којим се коњ гони да се повуче унатраг. 21<11 тоза-ње с гл. им. ← тозати. 11<0 тоз-ати, -ам импф. узвикивати коњу тоз да пође унатраг; исп. тоскати. СДГ: ТОЗЛУКЕ/ТОЗЛУЦИ (тур. tozluk) ТО: тозлук- 0 тозлуке, тозлука ж мн. и тозлуци, тозлука м мн. покр. доколенице од чохе или сукна које се са стране закопчавају. 11<0 тозлуч-ине, -ина ж мн. аугм. и пеј. ← тозлуке/тозлуци. СДГ: ТОКА (тур. toka) 895 Клајн не бележи овај формант. Реч смо сегментирали иако нисмо сигурни да је начињена формантом -еике; могуће је да је однекуд из турског или другог језика цела увезена. 896 дотитрати. 446 ТО: ток- 0 тока ж 1. копча. 2. ж мн. металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада и за заштиту груди у биткама. 11<0 ток-алија 897 ж 1. онај који носи токе. 2. ђечерма или џемадан искићен токама. СДГ: ТОКМАК (тур. tokmak) ТО: токмак- 0 токмак м 1. маљ, бат; топуз. 2. а. експр. здепаст човек. б. блесав човек, глупан, будала. 11<0 токмач-ина м аугм. и пеј. ← токмак. 12<0 токмач-ић м дем. ← токмак. БЕЗ СДГ: ТОМБАК (тур. tombak) томбак м хем. заст. месинг. СДГ: ТОМРУКЕ/ТОМРУЦИ (тур. tomruk) ТО: томрук- 0 томруке ж мн./томруци м мн. покр. направа (обично дрвена) за окивање, спутавање руку и ногу, клада. 11<0 томрук-хана ж покр. тамница, затвор у који се стављају они који су осуђени на казну да буду у томруцима. СДГ: ТОП898 (тур. top) ТО: топ- 0 топ м 1. војн. врста артиљеријског оруђа, ватрено оружје сразмерно широке, у новије време редовно изолучене цеви којим се обично на веће даљине испаљују експлозивни хици (гранате): далекометни ~, бестрзајни ~, противавионски ~, брдски ~, брзометни ~. 2. пуцањ таквог оруђа за време муслиманског поста рамазана као знак да се може јести. 3. шах. фигура у игри шаха, кула. 4. покр. већи смотак, труба тканине. Изр. глув (глувак) као ~ сасвим глув; заспати, спавати као ~ (у)тонути у тврд, дубок сан, тврдо заспати, спавати; као из топа нагло, изненада, изнебуха (појавити се, упасти и сл.); спремно, без оклевања (одговорити, рећи); у топ сатерати (бацити, метнути) јако изгрдити, оштро напасти. 21<11 тобџи-баша м заповедник, старешина тобџија. 11<0 тоб-џија м војн. војник који је обучен да рукује топом, артиљерац, топник. 22<11 тобџиј-ин, -а, -о који припада тобџији:~ капа. 23<11 тобџиј-ски, -а, -о који се односи на тобџије. 24<11 тобџи-лук м тобџијска служба, артиљерија. 12<0 топ-ник м топџија, артиљерац. 25<12 топнич-ки, -а, -о који се односи на топнике, тобџијски, артиљеријски. 26<12 топниш-тво с војн. артиљерија. 13<0 топ-нути, топнем пф. тупнути, лупити (нпр. ногом). 14<0 топ-њача ж → топовњача. 15<0 топ-ов, -а, -о који припада топу. 27<15 топов-њача ж 1. пом. мањи ратни брод (до 2000 тона), намењен првенствено за уништавање обалских објеката и за артиљерисјку подршку трупама на копну. 2. пеј. крупна жена. 16<0 топ-овски, -а, -о који се односи на топове: ~ батерија, ~ ватра, ~ паљба, ~ кугла, ~ тане, ~ грмљавина. 897 тур. tokalı. 898 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 447 17<0 топ-хана ж фабрика у којој се производе топови, тополивница. 18<0 топ-чић м дем. ← топ. 19<0 топ-че, -ета с дем. ← топ. 28<110 топчи-баша м → тобџибаша. 110<0 топ-чија м → тобџија. 111<0 топ-чић м дем. ← топ. С11<0 топ-о-ливница ж фабрика у којој се израђују, лију топови. С12<0 топ-о-вођа м војн. главни тобџија, заповедник тобџија. С13<0 топ-о-мет м а. домет топовског метка. б. топовски метак. СДГ: ТОПАЛ (тур. topal) ТО: топал-, топ- 0 топал м (обично уз им. као први део полусложенице) заст. онај који је хром, шепав, ћопавац. 11<0 топал-аст, -а, -о хром, ћопав, шепав. 12<0 топ-ати, -ам импф. покр. храмати, ћопати. СДГ: ТОПРАГ/ТОПРАК (тур. toprak) ТО: топрак- 0 топраг/топрак м покр. 1. земља, тло, териториј(а), домовина; кућно, домаће огњиште. 2. здела, чинија.899 ПРс11<0 о-топрач-ити, -им пф. покр. експр. засести не мислећи на одлазак. СДГ: ТОПУЗ (тур. topuz) ТО: топуз- 0 топуз м врста хладног оружја за наношење тешких удараца, штап или тојага са тешком куглом (гвозденом или др.) на једном крају, буздован. 11<0 топуз-ар м онај који носи топуз. 12<0 топуз-ара ж агр. врста крушке. 13<0 топуз-ина ж аугм. ← топуз. 14<0 топуз-лија м 1. топузар. 2. агр. покр. врста крушке. БЕЗ СДГ: ТОПУК (тур. topuk) топук м заст. 1. врста обуће. 2. потпетица на ципели. СДГ: ТОРБА (тур. torba)900 ТО: торб- 0 торба ж 1. врећица, кеса која се обично носи о рамену или у руци: школска -~, војничка ~ , ручна ~. 2. кеса на трбуху код торбара, у којој женка носи младунце откад се роде док не ојачају, тоболац. Изр. врагу из торбе искочити (скочити, ускочити) вешто се извући из какве незгоде, невоље, спасти се; снаћи се вешто, лукаво; главу у торбу метнути, метати (ставити, стављати, 899 У Речнику МС ове две лексеме дате су као хомоними. Ми бисмо били склони да верујемо да је у питању једна лексема, у којој је други топрак проста метонимија од првог. 900 Лексема торба представља један од примера како се ова лексема у турском језику јавља у другачијој, али не и удаљенијој семантичкој реализацији. Тако да уколико у трговинској радњи у Tурској затражите торбу (тур. torba) добићете кесу. 448 турити, турати) изложити се, излагати се великој, смртној опасности; гладан као слепачка ~ веома гладан, увек гладан; дотерати до торбе постати просјак, много осиромашити; имати кога у торби имати кога у својим рукама; носити главу у торби, бити с главом у торби бити у великој, смртној опасности; о својој торби војевати ратовати о свом трошку, бринући се о својој исхрани; сто пута мимо торбу, једном ће у торбу нар. никада не треба губити наду, очајавати; црн комад метнути коме у торбу подвалити коме, изложити кога невољи, опасности. 11<0 торб-ак м 1. мања торба (обично кожна); телећак, ранац. 2. покр. вунена шарена торба коју људи носе о врату. 12<0 торб-ар м 1. онај који прави, израђује и продаје торбе. 2. онај који у торби или чему другом носи разну робу и продаје по кућама (обично по селима), покућарац. 3. мн. зоол. ред и подразред сисара чији се младунци развијају без постељице, а у већине врста женка их неко време по рођењу носи у нарочитој кеси на трбуху, тоболчари, Marsupialia. 21<12 торбар-ев, -а, -о = торбаров који припада торбару. 22<13 торбаре-ње с гл. им. ← торбарити. 13<0 торбар-ити, -им импф. продавати разну робу ходајући по кућама, по селима или вашарима и носећи је у торби на леђима. 23<12 торбар-ка ж жена торбар; торбарева жена. 31<23 торбарк-ин, -а, -о који припада торбарки. 24<12 торбар-ов, -а, -о = торбарев. 25<12 торбар-ски, -а, -о који се односи на торбаре. 14<0 торб-ач м → торбар (1, 2). 26<14 торбач-ак, -чка м дем. ← торбак. 15<0 торб-аџа 901 ж покр. → торбак (2). 16<0 торб-аш м торбар (1, 2). 17<0 торб-етина ж аугм. и пеј. ← торба. 18<0 торб-ин, -а, -о који припада торби. 19<0 торб-ица ж 1. дем. ← торба; торба, обично мања. 2. мн. покр. а. дарови које после прошевине младожењина кућа (породица) шаље девојачкој и девојачка младожењиној. б. дарови које ташта носи кад иде у походе и кад јој кћи роди прво дете. 110<0 торб-ичар м → торбар (1, 2). 27<110 торбичар-ити, -им импф. → торбарити. 111<0 торб-ичина ж покр. → торба (1), торбетина. 28<19 торбич-ица ж дем. ← торбица. 112<0 торб-оња м крадљивац, лупеж. 113<0 торб-урина ж аугм. и пеј. ← торба. ПРс11<0 у-торб-ити се, -им се пф. постати просјак. С11<0 торб-о-нош-а м и ж 1. онај који носи торбу; просјак. 2. покр. рачваст клин на плугу с који се веша торба и др. СДГ: ТОРЛАК (тур. torlak) ТО: торл- 0 торлак м (ген. мн. торлака) заст. покр. хвалисавац, разметљивац. 21<11 торла-ње с гл. им. ← торлати. 11<0 торл-ати, -ам импф. заст. хвалисати се, разметати се. БЕЗ СДГ: ТРАБОЗАН/TРОБОЗАН (тур. tırabzan, tırabzun) трабозан/тробозан м покр. 1. ниска ограда од стубића на степеништу, на софи, испред олтара, око чардака и сл. 2. доксат, трем. 901 Клајн (2003: 206) наводи да суфикс -џа спада у новије појаве у српском језику, као део жаргонске лексике: динџа, пивџа, слаџа и сл. Ми смо склони да се овде ради о суфиксу -аџа. 449 БЕЗ СДГ: ТРАБОЛОЗ/ТРАБОЛОС (трабулоз, трабулос, трамболос, трамбулос, транболос) (тур. trablus) траболоз/траболос м покр. свилени шарени појас са ресама. БЕЗ СДГ: ТРАБУЛОЗ/ТРАБУЛОС/ТРАМБОЛОС/ТРАМБУЛОС трабулоз/трабулос/трамболос/трамбулос м покр. → траболос. СДГ: ТРАМПА (итал.-тур. trampa)902 ТО: трамп- 0 трампа ж а. облик трговине при којој се размена добара врши без новаца, замена, размена предмета. б. уговор о замени. 11<0 трамп-аш м онај који врши трампу. 12<0 трамп-ити, -им пф. и импф. I. (из)вршити трампу, разменити, размењивати. II. ~ се извршити међусобно трампу. 903 31<21 трампљава-ње с гл. им. ← трампљавати. 21<12 трампљ-авати (се), -ам (се) импф. ← трампити (се). 13<0 трамп-ни, -а, -о који се односи на трампу. БЕЗ СДГ: ТРАНБОЛОС транболос м → траболос. БЕЗ СДГ: ТРПАНЏУК (према тур. tırpan, коса) трпанџук904 м покр. коса (оруђе за кошење) која се може склопити и тако носити. БЕЗ СДГ: ТУАФ (тур. tuhaf) туаф прид. непром. покр. → тухаф. БЕЗ СДГ: ТУВАНА (тур. tüvana) тувана прил. покр. лепо, блaго; у изобиљу. СДГ: ТУГ (тур. tuğ) ТО: туг- 0 туг м (мн. тугови и тузи) ист. коњски реп привезан на врху копља који се носио као застава, а представљао је пашин чин, ранг. 11<0 туг-лија 905 м ист. паша са тугом. БЕЗ СДГ: ТУГЈАН (тур. tuğyan) тугјан м покр. уживање, раскошан живот, раскошно живљење. 902 Углавном се код нас тумачи као турцизам, грчког или италијанског порекла. ТС наводи грчко порекло. 903 истрампити, истрампљавати. 904 И овде је по аналогији творена реч, тур. tırpan + творбена морфема -cik, која има функцију именичког деминутивно-хипокористичког суфикса. Оваква образовања јављају се у ограниченом броју у српском књижевном језику (исп. Радић 2001: 106–107). 905 тур. tuğlu. 450 БЕЗ СДГ: ТУГРА тугра ж ист. → тура (1). СДГ: ТУЗЛА (тур. tuzla) ТО: тузл- 0 тузла ж 1. а. варена со из слане воде. б. солана. 2. (Тузла) град у Босни. 11<0 Тузл-ак, -ака м човек из Тузле. 12<0 тузл-ански, -а, -о који се односи на Тузлу. 13<0 туз-лук м посуда за со, сланик. БЕЗ СДГ: ТУЗЕМИН туземин м порески службеник који је у Тузли у време турске власти убира) таксу за со.906 БЕЗ СДГ: ТУЗРУФА/ТУЗРУХ907 (тур. tuz ruhu) тузруфа ж/тузрух м хем. заст. сона киселина. БЕЗ СДГ: ТУКМАК тукмак м 1. → токмак (1). 2. пеј. будала, глупак, глупан. БЕЗ СДГ: ТУЛБА/ТУЛБЕ тулба ж и тулбе, -ета с → турбе. СДГ: ТУЛБЕН (тур. tülbent) ТО: тулбен- 0 тулбен м покр. танко платно за чалме, марама којом жене покривају главу. 11<0 тулбен-та ж врста женске капе. СДГ: ТУЛУМ (тур. tulum) ТО: тулум- 0 тулум м 1. мешина (за вино и другу течност); исп. тулумина (1). 2. пеј. глупан, будала; исп. тулуман. Изр. у тулумима фиг. сутра навече. 908 11<0 тулум-ан м глупан, будала; уп. тулум (2). 12<0 тулум-аст, -а, -о глуп(ав), будаласт. 13<0 тулум-баша м онај који точи вино. 14<0 тулум-ина ж 1. мех, мешина за вино. 2. оно што су спахије некад узимале од винограда, десетак од грожђа. 15<0 тулум-аш м изнуђивач, уцењивач, варалица. 21<15 тулумаш-ки, -а, -о који се односи на тулумаше. 906 Oва двоименичка сложеница настала је од тур. tuz (со)+emin (исп. емин), по узору на бина-емин (под бина). Овакве сложенице позајмљене из турског језика углавном су данас застареле, а неке од њих осећају се и као просте речи, исп. папазјанија, харамбаша (в. о овоме в. Клајн 2002:45). 907 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 908 Тулум се учестало користи у хрватском језику у значењу бучна забава, журка, теревенка. Корпус бележи неколико потврда у овом значењу и у српском језику. У жаргону су могућа извођења оваквих значења метафоризацијом. 451 22<15 тулумаш-тво с особина, занимање, поступци тулумаша. БЕЗ СДГ: ТУЛУМБА909 тулумба ж 1. кув. слатки колач оријенталног порекла. 2. покр. црево као део ватрогасних апарата или црево за поливање башта, пражњење јама и сл, пумпа, шмрк. БЕЗ СДГ: ТУФАХИЈА910 туфахија м кув. слатко оријентално јело, целе јабуке укуване у шећеру и надевене орасима. БЕЗ СДГ: ТУЛУМБАС тулумбас м → таламбас. БЕЗ СДГ: ТУМБА тумба → тумбе. БЕЗ СДГ: ТУМБАР тумбар м → табор. СДГ: ТУМБАС (тур. tombaz) ТО: тумбас- 0 тумбас м 1. а. мали чамац плитког дна. б. низ плитких чамаца преко којих се ставља привремени мост, понтонски мост. 2. а. камени стуб на коме лежи каква грађевина (амбар, воденица, мост). б. оно што подсећа на стуб. 11<0 тумбас-ара ж воденица на тумбасима. СДГ: ТУМБЕ (тумба)911 ТО: тумб- 0 тумбе прил. главачке, наглавце, обрнуто, стрмоглавце, наопако. 11<0 тумб-ати, -ам импф. I. окретати, обртати, претурати, ваљати, котљати. II. ~ се повр. 12<0 тумб-есати, -ам импф. ваљати се, котрљати се. ПР11<11 про-тумбати, -ам пф. љуљајући се, ваљајући се проћи. ПР12<11 с-тумбати, -ам пф. изврнути, претурити, стропоштати. 912 БЕЗ СДГ: ТУМБЕЋИЈА/ТУМБЕЋИНА (тур. tömbeki) тумбећија/тумбећина ж покр. врста дувана у листу који се овлажен пуши на наргилу. БЕЗ СДГ: ТУНОС (тур. Tunus fesi) тунос/тунофес м врста феса са кићанком (по имену државе Тунис одакле је пренесен). 909 Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). РСЈ и Речник МС не бележе ову лексему. 910 Шкаљић (1973) наводи као етимон tüffahiye. У савременом турском језику назив за ову посластицу је elma dolması пуњена јабука. 911 Речник МС наводи турско порекло. Шкаљић (1973) и Скок (3) је не бележе. Носић (2005) наводи сумњив, непотврђен етимон tumbe. 912 дотумбати. 452 СДГ: ТУР (према тур. oturmak, сести, седети) ТО: тур- 0 тур м 1. а. стражњи део панталона. б. део широких чакшира и шалвара што виси позади. 2. део човечјег тела испод леђа, стражњица. Изр. двадесет и пет по туру казна којом су се некад кажњавали преступници; испрашити, потпрашити некоме ~ истући, избити кога; ногу у ~ (дати) грубо избацити кога одакле; напунити некоме (пун) ~ јако уплашити, застрашити некога; на ~ пасти доживети велико изненађење; по туру добити а) → испрашити некоме тур; б) претрпети неуспех са тешким последицама; пун ~ велики страх. 11<0 тур-ина ж аугм. ← тур. 12<0 тур-ић м 1. дем. ← тур. 2. комадић платна или друге материје који се ушије или уметне испод пазуха кошуље, изнад пете чарапе и сл. СДГ: ТУРА (тур. tura, tuğra) ТО: тур- 0 тура ж 1. султанов печат на указу, ферману, султаново име на новцу или извезен монограм у облику слике на зиду. 2. свитак, смотак, свежањ, китица; плетеница. 3. страна кованог новца на којој је лик. Изр. тура-јазија у игри: бацање металног новца увис и погађање да ли ће на горњој страни бити тура или јазија (писмо). 11<0 тур-али 913 прид. непром. само у изразу: турали-тапија (ферман) који има султанов монограм. БЕЗ СДГ: ТУРБА турба ж → турбе. СДГ: ТУРБАН (тур. türban) ТО: турбан- 0 турбан м 1. а. повез од лаке тканине који се омотава око главе или феса, сарук, чалма. б. надгробни споменик од камена у таквом облику иа муслиманским гробовима. в. што својим обликом личи на турбан. г. марама или шал који жене обавију око главе. 2. зоол. врста морског јежа Cidaris cidaris, чврстим бодљама. 11<0 турбан-лија ж бот. врста тикве Cucurbita melopepo. БЕЗ СДГ: ТУРБЕ914 (турба, тулба, тулбе) (тур. türbe) турбе, -ета с муслимански надгробни споменик, надгробна грађевина; маузолеј. СДГ: ТУРЛИ (тур. türlü) ТО: тур- 0 турли прид. непром. разноврстан. 11<0 тур-лија 915 ж кув. врста јела од различите зелени, резано поврће (кромпир, парадајз, паприка и др.) помешано с месом и на тихој ватри варено. СДГ: ТУРПИЈА (тур. törpü) 913 тур. tuğralı. 914 Не можемо бити сигурни да је зоолошки термин турбелар (турбелари) (пљоснати црви или глисте Turbellaria, са многобројним трепљама на површини тела помоћу којих се крећу у води) дериват од лексеме турбе. 915 тур. türlü. 453 ТО: турпиј- 0 турпија ж 1. ручни алат од челика различитог облика, са зупцима обично косо урезаним, који служи за стругање метала, камена, дрвета и сл., рашпа. 2. разг. жена лаког морала. 21<11 турпија-ње с гл. им. ← турпијати. 11<0 турпиј-ати, -ам импф. 1. стругати, дотеривати, уређивати турпијом. 2. а. трошити, уништавати. б. оглашавати се гласом који подсећа на стругање турпијом. 12<0 турпиј-етина ж аугм. и пеј. ← турпија. 13<0 турпиј-ица ж 1. дем. ← турпија. 2. анат. у ждрелу пужева рожната кожица radula, са много правилно и косо поређаних зубаца који служе за мрвљење хране. ПР11<11 ис-турпијати, -ам пф. 1. турпијом истругати. 2. турпијом зарадити. ПР12<11 о-турпијати, -ам пф. турпијом угладити, истругати. 916 ПР13<11 пре-турпијати, -ам пф. турпијајући раставити, престругати. БЕЗ СДГ: ТУРЋИЈА (тур. Türkiye) 917 турћија ж 1. турска песма, попевка, арија. 2. (Турћија) покр. турска држава, Турска. БЕЗ СДГ: ТУРЋИЈАТ (тур. Türkiyat) турћијат м заст. 1. турски начин живота. 2. туркологија. БЕЗ СДГ: ТУРУНЏА (тур. turunç) турунџа ж покр. наранџа. СДГ: ТУРЧИН ТО: турч-, турк- 0 Турчин м (мн. Турци) 1. припадник турског народа. 2. фиг. окрутан, свиреп, немио човек. Изр. пуши као ~ каже се кад неко много и страсно пуши. Изр. где сви Турци, ту и голи Хасан приклонити се већини и без уверења у исправност нечега. 11<0 Турк-есина м и ж аугм. и пеј. ← Турко. 12<0 Турк-есиња м и ж аугм. и пеј. ← Турко. 13<0 Турк-ешања м и ж аугм. и пеј. ← Турко. 14<0 Турк-есница м и ж пеј. Турко. 15<0 Турк-иња ж женска особа турске народности, припадница турског народа. 16<0 турк-иња ж бот. а. → лубеница. б. врста бундеве. в. врста печурке Lepiota naucina. 21<15 Туркињ-ица ж дем. ← Туркиња. 17<0 Турк-о м покр. и пеј. Турчин; исп. Туран. 22<17 Турк-ов, -а, -о који припада Турку (као претку од кога потиче турски народ). 23<18 туркова-ње с гл. им. ← турковати. 18<0 турк-овати, туркујем импф. живети на турски начин. 19<0 турк-оч м зоол. барска прица из пордице штакара Ibis falcinellus. 110<0 турк-уља ж бот. → турбанлија. 111<0 Турк-уша м Турчин који не зна српско-хрватски језик, прави Турчин. 112<0 турц-изам, зма м реч или израз турског порекла у неком језику. 113<0 турц-изирати, -ам пф. и импф. (у)чинити кога Турчином или нешто турским, потурчи(ва)ти. 114<0 тур-ски, -а, -о 1. који се односи на Турке и на Турску, који припада Турцима и Турској: ~ језик, ~ народ, ~ феудализам. 2. исламски, мухамедански (о вери). 3. а. као саставни део ботаничких и зоолошких назива: ~ вишња, ~ детелина, ~ лоза, ~ боб, ~ першун, ~ цвеће, ~ кос. б. у 916 затурпијати. 917 Mожда би могло да се доведе и у етимолошку везу са türkü туркија, народна песма. 454 називу боја: ~ белило, ~ црвенило. Изр. за турског земана, у ~ време време кад су Турци владали у нашим крајевима; каква је ~ сила? разг. не треба претерано журити; на турску, по турски као што је обичај у Турака; проћи као мимо (поред) турског гробља пролазити, проћи без поздрава, не погледавши; ~ калдрма пут, улица покривена каменом округлим и неједнаке величине; ~ кафа (кава) црна кафа кувана на турски начин; ~ пара најмања новчана вредност; ~ сабља јако крива, савијена сабља, кривошија. 24<114 турски прил. а. као Турци, попут Турака. б. живо, бучно. Изр. седети по турски седети подвинувши унакст испод себе ноге. 115<0 тур-ско прид. ср. р. (у именичкој служби обично непром.) турска држава или земља; турска власт, верем кад су Турци владали у нашим крајевима. 116<0 Тур-ство с 1. турски народ, Турци. 2. (турство) турски дух и особине. 117<0 турч-ало м онај који радо, често турча. 25<118 турча-ње с гл. им. ← турчати. 118<0 турч-ати, -ам импф. говорити турски. 119<0 Тур-че, -ета с → Туре. 120<0 турч-ењак м → потурчењак. 26<124 турче-ње с гл. им. ← турчити (се). 121<0 Турч-ија ж покр. Турска; зб. Турци. 122<0 турч-инак, -нка м бот. биљка из пор. макова Papaver, P. dubium, булка. 123<0 турч-инац, -нца м бот. → турчинак. 124<0 турч-ити, -им импф. I. чинити некога Турчином; преводити у муслиманску веру. II. ~ се 1. постајати Турчин; прелазити у муслиманску веру. 2. фиг. мењати се, мењати вредност; губити вредност. ПРс11<0 за-турк-есати, -ам пф. почети турски говорити. ПР11<118 за-турчати, -ам пф. почети турски говорити. ПР12<124 ис-турчити, -им пф. сва лица редом учинити Турцима. ПР31<ПР21 потур м → потурица. ПР41<ПР31 потур-ачки, -а, -о који се односи на потуре. ПР21<ПР13 потур-ица ж и м 1. потурченик. 2. отпадник, одметник, издајица. ПР32<ПР21 потурич-ки, -а, -о који се односи на потурице. ПР22<ПР13 потурч-еник м = потурчењак човек који се потурчио. ПР23<ПР13 потурч-еница ж жена потурченик. ПР24<ПР13 потурч-ењак м = потурченик. ПР33<ПР24 потурчењаш-тво с стање потурчењака. ПР25<ПР13 потурч-ивати се, -урчујем се импф и уч. ← потурчити (се). ПР13<124 по-турчити, -им пф. учинити кога Турчином. ~ се прећи у муслиманску веру, постати Турчин. С11<0 скоро-турчењак м онај који се одскора потурчио, исламизирао. С12<0 турк-о-бија м онај који бије Турке, победник турске војске. С13<0 Турко-влах м покр. Влах из Турске. С14<0 турко-фил м који је наклоњен Турцима и свему што је турско. С21<С14 туркофил-изам, зма м наклоњеност и пријатељски однос према Турцима и свему што је турско, туркофилство. С22<С14 туркофил-ски, -а, -о који се односи на туркофиле: политика. С23<С14 туркофил-ство с туркофилизам. С15<0 турчин цвет ијек. турчин цвијет м бот. нарцис. С16<0 турко-лог м стручњак у туркологији. С17<0 турко-логија ж изучавање турског језика, књижевности и културе. С24< С16, С17 турколош-ки, -а, о који се односи на туркологе и туркологију. СДГ: ТУРШИЈА (тур. turşu) ТО: туршиј- 0 туршија ж воће и поврће ушчувано за зиму у води, пресолцу и сирћету. 11<0 туршиј-ара ж паприка која се држи у туршији. 455 12<0 туршиј-ица ж дем. ← туршија. ПРс11<0 у-туршиј-ати се, -ам се пф. сачувати се као у туршији, конзервирати се. БЕЗ СДГ: ТУТИЈА (тур. tutya) тутија ж хем. заст. цинк. СДГ: ТУТКАЛО (тур. tutkal) ТО: туткал- 0 туткал м → туткало. 21<11 туткалиса-ње с гл. им. ← туткалисати. 11<0 туткал-исати, -ишем импф. лепити туткалом. 12<0 туткал-ити, -им импф. лепити туткалом. 13<0 туткал-о с лепак, лепило добивено прерадом костију и коже. ПР11<11 за-туткалисати, -ишем пф. причврстити, залепити туткалом. ПР12<12 за-туткалити, -им пф. причврстити, залепити туткалом. БЕЗ СДГ: ТУТКУН (тур. tutkun) туткун м покр. невешт, несналажљив, умно ограничен човек. СДГ: ТУТУН (тур. tütün) ТО: тутун- 0 тутун м дуван.918 11<0 тутун-исати, -ишем импф. пушити. 12<0 тутун-ити, -им импф. пушити. 919 13<0 тутун-лук 920 м цев кроз коју се увлачи дим. 14<0 тутун-џија 921 м момак који носи чибук и њиме послужује, чибугџија. С11<0 тутун-кеса ж дуванкеса. СДГ: ТУФЕК (тур. tüfek) ТО: туфек- 0 туфек м заст. пушка; метак хитац. 11<0 туфег-џија м = туфекчија онај који прави, поправља оружје, пушкар. 21<11 туфегџиј-ски, -а, -о који се односи на туфегџије: ~ занат. 12<0 туфек-чија м = туфегџија. 22<12 туфекчиј-ски, -а, -о који се односи на туфекчије: ~ породица. СДГ: ТУХАФ (тур. tuhaf) То: тухаф- 918 Занимљиво је то да лексема тутун представља синоним лексеми дуван, док домаћег синонима нема. Поставља се питање шта је утицало на то да лексема дуван постигне висок степен адаптације и фреквенције. Вероватно један од узрока лежи у чињеници да је она старија позајмљеница у односу на лексему тутун. 919 затутунити, натутунити. 920 тур. tütünlük. 921 тур. tütüncü. 456 0 тухаф прид. непром. → тухафли. 11<0 тухаф-ли прид. непром. покр. необичан, несхватљив, чудан. СЛОВО Ћ СДГ: ЋАБА (тур. Kâbe) ТО: ћаб- 0 ћаба ж 1. а. (Ћаба) храм у граду Меки у Арабији, према коме су окренуте све џамије на свету, муслиманско светилиште. б. светилиште уопште. 2. ходочашће до Ћабе. 3. бот. врста биљке, ђул, пелинђул Artemisia annua. 11<0 ћаб-енски, -а, -о који се односи на ћабу. БЕЗ СДГ: ЋАГЕ (тур. kağıt) ћаге, -ета с I. папир, хартија. 2. писамце. БЕЗ СДГ: ЋАИЈА ћаија ж → ћахија. БЕЗ СДГ: ЋАЈА ћаја м (ж) → ћехаја. СДГ: ЋАЈА ТО: ћај- 0 ћаја ж → ћахија. 11<0 ћај-ица ж дем. ← ћаја. СДГ: ЋАР (тур. kâr) ТО: ћар- 0 ћар м 1. разг. добитак, зарада; корист: радити с ћаром; слаб ћар од тога. 2. заст. трговина. 21<11 ћаре-ње с гл. им. ← ћарити. 11<0 ћар-ити, -им импф. 1. (и пф.) зарађивати, зарадити, доби(ва)ти на лак начин; имати користи. 2. трговати. 22<12 ћарка-ње с гл. им. ← ћаркати. 12<0 ћар-кати, -ам импф. заст. дем. ← ћарити, помало трговати. 13<0 ћар-џија м 1. онај који је лаком на добитак, зараду. 2. заст. трговац. ПР11<0 у-ћарити, -им пф. доћи ди зараде, добити, зарадити; извући неку корист. 922 СДГ: ЋАСА (тур. kâse) ТО: ћас- 0 ћаса ж 1. дубља, округла посуда без дршки са стране (од бакра, порцелана или земље). 2. бот. биљка из пор. тустика, пупаквица. 11<0 ћас-ица ж дем ← ћаса. 922 заћарити. 457 СДГ: ЋАТИБ (кјатиб) (тур. kâtip) ТО: ћат- 0 ћатиб м = ћатип административни чиновник, писар. 11<0 ћат-а м хип. нар. = ћато писар. 21<11 ћат-ин, -а, -о који припада ћати. 31<21 ћатин-ица ж ћатина жена. 22<11 ћат-ински, -а, -о који се односи на ћате. 23<11 ћат-исати, -ишем импф. бити ћата, вршити посао ћате, радити као ћата. 24<11 ћат-ица м дем. и ир. ← ћата и ћато. 12<0 ћат-о, -а и -е м → ћата. 25<12 ћат-ов, -а, -о који припада ћату. БЕЗ СДГ: ЂАТИП ћатип м = ћатиб. СДГ: ЋАФИР (тур. kâfir) ТО: ћафир- 0 ћафир м неверник, каурин (о немуслиманима у језику муслимана). 11<0 ћафир-ски, -а, -о који се односи на ћафире. БЕЗ СДГ: ЋАФУРИЈА (тур. kâfur) ћафурија ж покр. 1. камфор. 2. бот. врста биљке која мирише на камфор Camphorosma. СДГ: ЋАХИЈА (ћаија, ћаја) (тур. kâhi) ТО: ћахиј- 0 ћахија ж кув. врста сланог колача. 11<0 ћахи-џија м онај који прави ћахије. СДГ: ЋЕБАП ТО: ћебап- 0 ћебап м покр. → ћевап. 11<0 ћебап-чић м дем. ← ћебап. 12<0 ћебаб-џија м покр. → ћевабџија. СДГ: ЋЕБЕ (тур. kebe) ТО: ћеб- 0 ћебе, -ета с покривач изаткан од вуне или сличне материје. Изр. појео би и масно ћебе каже се за онога ко је прождрљив, лаком на јело. 11<0 ћеб-енце, -а и -ета с дем. ← ћебе. 12<0 ћеб-етина ж аугм. ← ћебе. 13<0 ћеб-еџија м онај који прави ћебад. 923 14<0 ћеб-ад ж зб. им. ← ћебе. 923 Може се претпоставити да је основа гласила ћебет-, што би подразумевало алернацију т: ø (Ћорић 2008: 46). Исти случај је и са именицом шербеџија. 458 ПРс11<0 у-ћеб-ати се 924 , -ам се пф. изгубити еластичност (о обично вуненим тканинама) (Ред.). БЕЗ СДГ: ЋЕВ ћев м → ћеф. СДГ: ЋЕВАБ/ЋЕВАП (ћебап) (тур. kebap) ТО: ћеваб-, ћевап- 0 ћеваб/ћевап м комадићи меса испеченог на ражњу. 11<0 ћеваб-џија 925 м онај који прави и продаје ћевапчиће и ћевап. 21<11 ћевабџиј-ин, -а, -о који припада ћевабџији. 22<11 ћевабџиј-ски, -а, -о који се односи на ћевабџије. 23<11 ћевабџ-ика ж жена ћевабџија; ћевабџијина жена. 31<23 ћевабџик-ин, -а, -о који припада ћевабџики. 24<11 ћевабџ-иница ж гостионица у којој се пеку и продају ћевапи и ћевапчићи. 12<0 ћевап-че, -ета с → ћевапчић. 926 13<0 ћевап-чић м (обично у мн.) ваљчић самлевеног или исецканог меса испечен на жару (роштиљу). БЕЗ СДГ: ЋЕЗАП (тур. kezzap) ћезап м хем. заст. азотна, душична киселина. СДГ: ЋЕИФ ТО: ћеиф, ћејф- 0 ћеиф м → ћеф. ПРс11<0 раш-ћеифл-ити се, -им се пф. постати добро расположен, орасположити се, развеселити се. ПРс12<0 у-ћејф-ити се, -им се пф.; исп ћеф, ћеиф 1. постати ћефлеисан, развеселити се, расположити се под дејством мање количине алкохола. 2. постати дрзак; каприцирати се, уинатити се. СДГ: ЋЕЛА (тур. kel) ТО: ћел- 0 ћела1 ж место на глави где је коса отпала; теме без косе. 31<21 ћела 2 м = ћело хип. и ир. ← ћелавац. 11<0 ћел-ав, -а, -о који има ћелу, који је без косе. Изр. куд сви Турци, туд и ћелави Мујо приклонити се већини и без уверења у исправност нечега. 21<11 ћелав-ац, -авца м онај који је ћелав. 22<11 ћелав-ити, -им импф. постајати ћелав. 23<11 ћелав-ица ж ћелава жена. 24<11 ћелав-ко м ћелавац. 32<22 ћелавље-ње с гл. им. ← ћелавити. 25<11 ћелав-ост ж стање онога који је ћелав. 33<21 ћело, -а и -е (вок. ћeло) м = ћела 2 . 12<0 ћел-ов, -а, -о који припада ћелу. 924 Овај глагол не бележе Речник МС и РСЈ. 925 тур. kebapçı. 926 РСЈ не региструје нпр. ћевапче. 459 13<0 ћел-оња м пеј. ћелав човек, ћелавац. 14<0 ћел-ча м покр. → ћелоња. ћелупача927 ж погрд. ћелавица. ПР11<22 о-ћелавити, -им пф. постати ћелав. ПР12<11 про-ћелав, -а, -о понешто ћелав. С11<11 полу-ћелав, -а, -о делимично ћелав, који има само нешто косе на глави. СДГ: ЋЕЛЕПИР (тур. kelepir) ТО: ћелепир- 0 ћелепир м заст. плен, добит. 11<0 ћелепир-ити, -им пф. и импф. ћарити (1). ПР11<11 у-ћелепирити, -им пф. доћи до зараде, плена на лак начин. БЕЗ СДГ: ЋЕЛЕПОШ/ЋЕЛЕПУШ (тур. kellepuş) ћелепош/ћелепуш м арх. 1. народна капа од црвене чохе у Србији за турских времена. 2. капица за ћелу; капица коју духовници носе испод капе или шешира. БЕЗ СДГ: ЋЕЛИБАР ћелибар м → ћилибар. БЕЗ СДГ: ЋЕМАЛ (тур. kemal) ћемал м покр. 1. савршенство, потпуност. 2. физичка и умна зрелост. БЕЗ СДГ: ЋЕМАНЕ (ћимане) (тур. keman) ћемане, -ета с гудачки инструменат са четири струне, виолина. СДГ: ЋЕМЕР (тур. kemer) ТО: ћемер- 0 ћемер928 м 1. свод, лук. 2. етн. а. мушки појас с преградом за новац. б. женски појас украшен сребром. 21<11 ћемере-ње с гл. им. ← ћемерити. 11<0 ћемер-ити, -им импф. градити на свод; сводити. 12<0 ћемер-ли 929 прид. непром. који је на свод, засвођен. 13<0 ћемер-лија ж крива, савијена сабља. БЕЗ СДГ: ЋЕНАР (тур. kenar) ћенар м покр. 1. крај, граница, ивица, руб; крај, крајина. 2. врста танког памучног платна украшеног на ивицама. 3. врста простирке, мањи ћилим којим се застиру крајеви собе. 927 Ова лексема је наведена несегментирана и на крају гнезда, јер није јасан начин на који је изведена. 928 Речник МС их је дао као хомонимне лексеме, иако је у питању иста етимологија: ћемер1 м свод, лук; исп. болта (1). 2. ћемер2 етн. а. мушки појас с преградом за новац. б. женски појас украшен сребром. 929 тур. kemerli. 460 БЕЗ СДГ: ЋЕНИФА (тур. kenef, kenif) ћенифа ж покр. заход, нужник. СДГ: ЋЕПЕНАК (ћефенак) (тур. kepenk) ТО: ћепенак- 0 ћепенак, -енка м (мн. ћепенци, ген. ћепенака) заст. једно од два крила, горње или доње, која су у старинских дућана служила уместо врата (на доње се, кад је било отворено, излагала роба, а на њему је каткад седео трговац). 11<0 ћепенач-ки, -а, -о који се односи на ћепенак и на ћепенке. БЕЗ СДГ: ЋЕРАНА930 (тур. kerhane) ћерана ж заст. 1. радионица за израду сапуна, сапунара. 2. ужарска радионица. 3. циглана. БЕЗ СДГ: ЋЕРЕНА ћерена ж → ћерана (2). СДГ: ЋЕРЕЋА/ЋЕРЕЋЕ (тур. kereke, kerake?)931 ТО: ћерећ- 0 ћерећа ж/ћереће, -ета с покр. врста танког памучног домаћег платна. 11<0 ћерећ-ели прид. непром. који је од ћереће, од ћерећета. 12<0 ћерећ-елија ж покр. → ћерећа. СДГ: ЋЕРПИЧ (черпић) (тур. kerpiç) ТО: ћерпич- 0 ћерпич м непечена цигла; исп. черпић. 11<0 ћерпич-ар м онај који прави ћерпиче. 12<0 ћерпич-ара (черпићара) ж кућа од ћерпича. БЕЗ СДГ: ЋЕРТ (тур. kertik) ћерт м (обично у мн.) покр. урез, усек на греди брвнаре. БЕЗ СДГ: ЋЕРЧИВО (тур. çerçeve) ћерчиво с покр. прозорски оквир, оплата. БЕЗ СДГ: ЋЕСА ћеса ж → кеса. БЕЗ СДГ: ЋЕСКИН (тур. keskin) ћескин прид. непром. покр. љут, оштар, ватрен. СДГ: ЋЕСМА (тур. kesme) 930 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 931 Етимон који наводи Шкаљић (1973) није потврђен у турском језику. 461 ТО: ћесм- 0 ћесма ж покр. врста веза на рукавима кошуље, шупљика. 21<11 ћесма-ње с гл. им. ← ћесмати. 11<0 ћесм-ати, -ам импф. правити ћесме шупљике. ПР11<11 иш-ћесмати, -ам пф. начинити ћесме, шупљике, рупице као украс на платну (да се извезе неки нарочити вез). СДГ: ЋЕТЕН (тур. keten) ТО: ћетен- 0 ћетен м лан. Изр. ~-алва алва која се прави од ћетенова семена. 11<0 ћетен-иште с ланиште. 12<0 ћетен-ов, -а, -о који је од ћетена: ~ семе. СДГ: ЋЕФ (ћев, ћеиф) (тур. keyif) ТО: ћеф- 0 ћеф м (ретко ж) (мн. ћефови) 1. жеља, прохтев: испунити ~ некоме. 2. добро расположење, забава, весеље: бити у ћефу. 11<0 ћеф-ина ж аугм. и пеј. ← ћеф. 12<0 ћеф-ити се, -им се импф. покр. веселити се, забављати се. 13<0 ћеф-леисан, -а, -о весео, добро расположен од алкохола, припит. 14<0 ћеф-ли 932 прид. непром. ћефлеисан. 15<0 ћеф-лија м онај који је добро расположен, у припитом стању. 16<0 ћеф-нути се, -не се пф. безл. прохтети се. ПР11<12 на-ћефити се, -им се пф. загрејати се, развеселити се (од пића), задовољити се. ПРс11<13 на-ћеф-леисати се, -ишем се пф. напити се. БЕЗ СДГ: ЋЕФЕНАК ћефенак, -енка м → ћепенак. СДГ: ЋЕФИЛ (тур. kefil) ТО: ћефил- 0 ћефил м заст. јамац, сведок. 11<0 ћефил-ити (се), -им (се) импф. јамчити, сведочити. БЕЗ СДГ: ЋЕФИН (тур. kefen) ћефин м покр. бело платно у које муслимани увијају покојника. БЕЗ СДГ: ЋЕФШ (ћеш) (тур. keşif) ћефш м заст. истрага, увиђај. БЕЗ СДГ: ЋЕШ ћеш м → ћефш. 932 тур. keyifli. 462 БЕЗ СДГ: ЋЕХАЈА (ћаја) (тур. kâhya) ћехаја м (ж) ист. 1. управитељ, надзорник имања (у двору турског цара или каквог великаша); заступник везира. 2. старешина чобана. БЕЗ СДГ: ЋЕЧА ћеча ж → кече. БЕЗ СДГ: ЋИБАР (тур. kibar) ћибар м покр. онај који је поносит, достојанствен, отмен, елегантан. БЕЗ СДГ: ЋИБРЕТ/ЋИБРИТ (тур. kibrit) ћибрет/ћибрит м покр. шибица сумпорача. БЕЗ СДГ: ЋИВТА ћивта м → ћифта. БЕЗ СДГ: ЋИЛА (тур. kile) ћила ж покр. кеса за барут; лим на отвору те кесе. СДГ: ЋИЛАШ ТО: ћил- 0 ћилаш м → чилаш. 11<0 ћил-е, -а хип. ← ћилаш, чиле. СДГ: ЋИЛЕР (тур. kiler) ТО: ћилер- 0 ћилер м покр. соба за оставу, спремница, смочница; исп. киљер. 11<0 ћилер-ак, -рка м дем. ← ћилер. 12<0 ћилер-ић, -а м дем. ← ћилер. 13<0 ћилер-че, -ета с дем. ← ћилер. СДГ: ЋИЛИБАР (ћелибар, ћирибар) (тур. kehribar) 933 ТО: ћилибар- 0 ћилибар м 1. жута фосилна смола, јантар. 2. агр. врста жутог грожђа: смедеревски: смедеревски ~. 11<0 ћилибар-ка ж агр. врста винове лозе; исп. ћилибар (2). 12<0 ћилибар-ски, -а, -о који се односи на ћилибар, који је начињен од ћилибара. СДГ: ЋИЛИМ (тур. kilim) ТО: ћилим- 0 ћилим м простирка изаткана од вуне или друге длаке, са разним шарама, тепих, саг. 11<0 ћилим-ак, -имка м дем. ← ћилим. 933 Шкаљић (1973) наводи погрешне етимоне kehruba, kehlibar. 463 12<0 ћилим-ар м онај који израђује или продаје ћилиме. 13<0 ћилим-ара ж радионица у којој се израђују ћилими. 21<12 ћилимар-ев, -а, -о = ћилимаров који припада ћилимару. 22<12 ћилимар-ка ж она која израђује ћилиме. 23<12 ћилимар-ов, -а, -о = ћилимарев. 24<12 ћилимар-ски, -а, -о који се односи на ћилимаре и ћилимарство. 25<12 ћилимар-ство с ћилимарска вештина, ћилимарски занат. 14<0 ћилим-ац, -мца м дем. ← ћилим. 15<0 ћилим-ски, -а, -о који се односи на ћилиме: ћилимске шаре. 16<0 ћилим-уша ж ћилимарка. 26<17 ћилимч-ад ж зб. им. ← ћилимче. 17<0 ћилим-че, -ета с (супл. мн. ћилимчад) = ћилимчић дем. ← ћилим. 18<0 ћилим-чић м дем. ← ћилим. БЕЗ СДГ: ЋИЛИТ (тур. kilit) ћилит м покр. катанац, локот. БЕЗ СДГ: ЋИМАНЕ ћимане, -ета с → ћемане. БЕЗ СДГ: ЋИМЛИЈА (према тур. çinili) ћимлија ж (обично у мн.) покр. врста украса урезана у облику игала на ножевима или другим предметима од метала. БЕЗ СДГ: ЋИРИБАР ћирибар м → ћилибар. БЕЗ СДГ: ЋИРИЗ ћириз м → ћириш (1). СДГ: ЋИРИЈА (тур. kira) ТО: ћириј- 0 ћирија ж покр. → кирија. 11<0 ћири-џија м покр. → кириџија. БЕЗ СДГ: ЋИРИШ (ћириз) (тур. çiriş) ћириш м заст. 1. обућарско лепило. 2. покр. греда. СДГ: ЋИТАБ (ћитап) (тур. kitap) ТО: ћитаб- 0 ћитаб м = китаб књига која садржи верске догме муслиманске религије и муслиманске правне норме. 11<0 ћитаб-а ж разг. а. потврда, уверење; листић папира с неком белешком, цедуља. б. писмено наређење. БЕЗ СДГ: ЋИТАП ћитап м → ћитаб. 464 СДГ: ЋИФТА (ћивта) (према тур. Çıfıt?) ТО: ћифт- 0 ћифта м пеј. 1. трговчић, ситничар. 2. зеленаш, лихвар, каишар; тврдица, шкртац. 3. малограђанин, филистар. 11<0 ћифт-ански, -а, -о → ћифтински. 12<0 ћифт-ар м ћифта. 21<15 ћифтаре-ње с гл. им. ← ћифтарити. 13<0 ћифт-арија ж зб. ћифте. 22<12 ћифтар-исати, -ишем импф. 1. трговати ситном робом. 2. тврдичити, шкртарити. 3. малограђански, филистарски живети, поступати као ћифта. 14<0 ћифт-арити, -им импф. 1. трговати ситном робом. 2. тврдичити, шкртарити. 3. малограђански, филистарски живети, поступати као ћифта. 15<0 ћифт-изам, -зма м → ћифтинство. 16<0 ћифт-ин, -а, -о који припада ћифти. 17<0/ 23<16 ћифт-иница/ћифтин-ица ж женска особа ћифта. 18<0 ћифт-ински, -а, -о који се односи на ћифте, који је као у ћифте, својствен ћифтама. 24<16 ћифтин-ство с ћифтинско схватање и поступање. 19<0 ћифт-ица м дем. ← ћифта. БЕЗ СДГ: ЋОЈЛИЈА (тур. köylu) ћојлија м погрд. покр. сељак. БЕЗ СДГ: ЋОЈЛУК (тур. köylük) ћојлук м покр. село, селиште. СДГ: ЋОПЕК (тур. köpek) ТО: ћопек- 0 ћопек м покр. 1. пас, псето. 2. погрд. мангуп; глупан, будала. 11<0 ћопек-лук 934 м обест, пасјалук. СДГ: ЋОР (тур. kör) ТО: ћор- 0 ћор прид. (обично непром.) (одр. ћори) заст. → ћорав. 31<23 ћор-а 1 ж 1. хип. и ир. ← ћоравица. 2. ћорава кобила. 32<21 ћoр-а 2 м = ћоро хип. и ир. ← ћоравац. 11<0 ћор-ав, -а, -о 1. а. који не види на једно око; који не види добро, који слабо види. б. слеп (у оба ока). Изр. и ћорава кока нађе зрно и неук, невешт кадгод паметно што каже и уради; на једно око ћорав, а на друго не види подр. слеп је; баталити, окавити се (махнути, оставити, проћи се) ћорава посла дићи руке од бескорисна, узалудна посла; ~ Анђелија нар. мартовска вејавица; ћорава ти страна! иди бестрага; то зна и ~ бака то свако уме урадити. 21<11 ћорав-ац, -авца онај који је ћорав. 33<21 ћоравач-ки прил. наслепо, насумце, без размишљања. 22<11 ћорав-ити, -им (некњиж. ћоравети) импф. постајати ћорав. 23<11 ћорав-ица ж она која је ћорава. 24<11 ћорав-ко м ћоравац. 34<22 ћоравље-ње с гл. им. ← ћоравити. 25<11 ћораво прил. невешто, неспретно, глупо. 934 тур. köpeklik. 465 26<11 ћорав-ост ж особина, стање оног који је ћорав. 12<0 ћор-ак, -рка м 1. набој без убојитог зрна, вежбовни, маневарски метак. 2. експр. разг. неуспешан пропали посао, акција, радња; уопште оно што je неуспело, пропало (а обично je претходно хвалисаво, бучно најављивано). 13<0 ћор-ац, -рца м 1. набој без убојитог зрна, вежбовни, маневарски метак. 2. експр. разг. неуспешан пропали посао, акција, радња; уопште оно што je неуспело, пропало (а обично je претходно хвалисаво, бучно најављивано). 27<16 ћоре-ње с гл. им. ← ћорити. 14<0 ћор-еша м погрд. → ћоравац. 28<15 ћори-ло с слепило. 41<31 ћор-ин, -а, -о који припада ћори 1 . 42<32 ћор-ин који припада ћори 2 . 15<0 ћор-ити, -им импф. необ. чинити ћоравим. 29<16 ћорк-ан м → ћоравац, ћоро. 16<0 ћор-ко м → ћоравац, ћоро. 17<0 ћор-лаисати, -ишем пф. жмурећки навалити, ударити на што. 18<0 ћор-нути, -нем пф. шатр. украсти, здипити, смотати. Изр. ~ на памет (коме) сетити се чега, пасти на памет. 35<21 ћор-о, -а и -e м (вок. ћoро) = ћора. 19<0 ћор-ов, -а, -о који припада ћору. 110<0 ћор-ча м погрд. → ћоравац. С11<0 ћор-балта ж покр. тупа секирица. С12<0 ћор-баџа ж покр. отвор баџа на крову. С13<0 ћор-буџак м ћорсокак. С14<0 ћор-пазар м пазар, трговина наслепо, насумце. С15<0 ћор-сокак 935 м 1. улица без излаза на крају, слепа улица. 2. фиг. безизлазан положај. С16<0 ћор-фишек м → ћорак. ПР21< ПР11 заћорен-ост 936 ж стање или особина онога који (се) заћори. ПР11<16 за-ћорити, -им пф. нар. I. 1. а. понашати се као ћорав, слеп; слепо поћи куда, за ким. б. заљубити се преко мере. 2. залудити, опчинити. II. ~ се → заћорити (1б). ПР12<22 о-ћоравити, -им пф. нар. 1. постати ћорав. 2. учинити ћоравим. ПР13<16 о-ћорити, -им пф. нар. → оћоравити. 937 СДГ: ЋОРДА (ђорда, корда) (тур. görda) ТО: ћорд- 0 ћорда ж заст. сабља. 11<0 ћорд-ица ж дем. ← ћорда. ПРс11<0 на-ћорд-исати се, -ишем се пф. заст, припасати ћорду. СДГ: ЋОС938 (тур. köse) ТО: ћос- 0 ћос, -а, -о ћосаст, ћосав. 11<0 ћос-а м = ћосо онај који је ћосав. 12<0 ћос-ав, -а, -о којему не расту бркови и брада; који је без длака. 21<12 ћосав-ац, -авца м онај који је ћосав. 22<12 ћосав-ост ж особина, стање онога који је ћосав. 935 тур. kör sokak. 936 Изведено преко трп. прид. незабележеног у грађи. 937 заћоравити се, наћоравити, наћорити. 938 Ова лексема није облежена као турцизам у Речнику МС. 466 23<15 ћоса-ње с гл. им. ← ћосати. 13<0 ћос-аст, -а, -о = ћосав. 14<0 ћос-ат, -а, -о = ћосав. 15<0 ћос-ати, -ам импф. покр. шалити се, рзгати се; водити љубав (с киме), ашиковати. 16<0 ћос-ин, -а, -о који припада ћоси. 24<16 ћосин-ица ж ћосина жена. 17<0 ћос-о, -а и -е м = ћоса. 25<17 ћос-ов, -а, -о који припада ћосу. БЕЗ СДГ: ЋОТЕК ћотек м покр. → ћутек. СДГ: ЋОШАК1 (тур. köşe)939 ТО: ћош-, ћошк- 0 ћоше, -ета с /01 ћоша ж → ћошак. Изр. на своје ћоше вући водити рачуна само о себи и својој користи; округло па на ћоше ни овако, ни онако; нејасно, неодређено, лукаво. 11<0 ћош-ак, -шка м угао, кут; рогаљ. Изр. бити на три ћошка бити нерасположен, бити зле воље; држати три ћошка куће вршити главнину посла у кући; на три ћошка како не ваља, лоше; стерати у ћошак довести у безизлазан положај. 21<11 ћошк-а ж → ћошак. 22<11 ћошк-ара ж разг. 1. проститутка. 2. брусилица за паркет која служи за обраду ћошкова, улова просторија. 23<11 ћошк-арити, -им импф. разг. стојати, дангубити беспослен по улицама, сокацима. 24<11 ћошк-аст, -а, -о који има ћошкове, угласт. 31<24 ћошкасто прил. на ћошкове, угласто: ~ здељати; фиг. којекако, с муком, мучно; супр. глатко. 25<11 ћошк-ић м дем. ← ћошак. 12<01 ћош-ни, -а, -о који се односи на ћошу. ПРс11<0 иш-ћош-ити се, -им се пф. накренути се, накривити се; пасти у очи ћошкастим изгледом. БЕЗ СДГ: ЋОШАК2 (тур. köşk) ћошак, -шка м (мн. ћошкови) заст. балкон, доксат; чардак. БЕЗ СДГ: ЋУВИК (тур. kûh?) ћувик м стрм, стрменит брежуљак, брдски вршак. БЕЗ СДГ: ЋУЛ (тур. kül) ћул м покр. пепео, луг. БЕЗ СДГ: ЋУЛАВ ћулав м → ћулах. БЕЗ СДГ: ЋУЛАФ ћулаф м → ћулах. 939 Шкаљић (1973) погрешно наводи под истом одредницом ћошак1 и ћошак2 и даје за њих заједнички етимон kösk. 467 БЕЗ СДГ: ЋУЛАХ (ћулав, ћулаф) (тур. külah) ћулах м мала капа од ваљаног сукна; исп. кече. БЕЗ СДГ: ЋУЛБАСТИЈА (ђулбастија) (тур. külbastı) ћулбастија ж кув. покр. одрезак меса печен на жару. СДГ: ЋУЛУМ (тур. külünk) ТО: ћулум- 0 ћулум м заст. 1. топуз, буздован. 2. погрд. ограничен човек, глупак, будала. 11<0 ћулум-ак, -умка м дем. ← ћулум. БЕЗ СДГ: ЋУМЕЗ (тур. kümes) ћумез м 1. живинарник за кокоши, кокошињац. 2. запуштен, влажан и прљав стан или крчма. СДГ: ЋУМУР (тур. kömur) ТО: ћумур- 0 ћумур м дрвени угаљ, угљен. 11<0 ћумур-ана ж 1. јама где се пали дрво ради добивања ћумура. 2. место где се продаје ћумур. 12<0 ћумур-аш м онај који прави или продаје ћумур, угљар. 13<0 ћумур-ница ж → ћумурана. 14<0 ћумур-њача ж → ћумурана. 15<0 ћумур-џија 940 м ћумураш. 21<15 ћумурџи-лук 941 м заст. производња и продаја ћумура. 22<15 ћумурџи-ница ж ћумурџијина жена. СДГ: ЋУП (тур. küp) ТО: ћуп- 0 ћуп м земљани бокаст суд с ужим грлом, крчаг, врч. 11<0 ћуп-а ж 1. → ћуп. 2. фиг. шаљ. глава. 12<0 ћуп-ина ж аугм. и пеј. ← ћуп. 13<0 ћуп-ић м дем. ← ћуп. 21<11 ћуп-ица ж дем. ← ћупа. 14<0 ћуп-че, -ета с дем. ← ћуп. 15<0 ћуп-чић м дем. ← ћуп. СДГ: ЋУПРИЈА (тур. köprü) ТО: ћуприј- 0 ћуприја ж мост: камена ~, дрвена ~, ~ на Дрини.942 11<0 ћуприј-етина ж аугм. и пеј. ← ћуприја. 12<0 ћуприј-ица ж дем. ← ћуприја. 940 тур. kömürcü. 941 тур. kömürcülük. 942 Анкета спроведена међу студентима прве године Учитељског факултета у Београду показује да од 89 испитаника, чак 17 не зна шта значи ћуприја. 468 13<0 ћуприј-ски, -а, -о који се односи на ћуприје. СДГ: ЋУРАК (тур. kürk) ТО: ћурк-, ћурт- 0 ћурак, -рка м огртач постављен крзном, кожух. 21<12 ћурт-а м = ћурто хип. ← ћурчија. 31<21 ћурт-ин, -а, -о који припада ћурти. 22<12 ћурт-о, -а и -е м (вок. ћурто) = ћурта. 32<22 ћурт-ов, -а, -о који припада ћурту. 11<0 ћур-че, -ета с дем ← ћурак. 23<12 ћурчи-баша м заст. ћурчијски старешина, првак. 33<23 ћурчибашин-ица ж ћурчибашина жена. 12<0 ћурч-ија 943 м занатлија који прави ћуркове, крзнар, кожухар. 24<12 ћурчиј-ин, -а, -о који припада ћурчији. 34<24 ћурчијин-ица ж = ћурчиница ћурчијина жена. 25<12 ћурчиј-ски, -а, -о који се односи на ћурчије, крзнарски: ~ занат, ~ еснаф. 26<12 ћурчи-лук 944 м ћурчијски, крзнарски занат. 13<0 ћурч-ина ж аугм. ← ћурак. 27<12 ћурчи-ница ж = ћурчијиница. 28<12 ћурч-инка ж крзнарска игла. 29<12 ћурч-ински, -а, -о → ћурчијски. 14<0 ћурч-ић м дем. ← ћурак. СДГ: ЋУРДИЈА (тур. kürde) ТО: ћурдиј- 0 ћурдија ж 1. кратак кожух, крзнен капут, с рукавима или без рукава (обично од овчијег крзна). 2. дуга женска хаљина с крзном. 11<0 ћурдиј-етина ж аугм. и пеј. ← ћурдија. 12<0 ћурдиј-ица ж дем. ← ћурдија. 13<0 ћурд-ица ж → ћурдијица. БЕЗ СДГ: ЋУСЕГИЈА (тур. köseği) ћусегија ж покр. ватраљ, жарач. СДГ: ЋУСКИЈА (тур. kuşku) ТО: ћускиј- 0 ћускија ж гвоздени алат у облику полуге за бушење рупа у земљи, за подизање терета и др. Изр. глуп као ~ сасвим глуп; пијан као ~ јако пијан, потпуно пијан.945 11<0 ћускиј-ица ж дем. ← ћускија. СДГ: ЋУСЛА946 (тур. kösele ) ТО: ћусл- 943 тур. kürkçü. 944 тур. kürkçülük. 945 Ово је још један пример како реч наставља да живи кроз изразе, јер су поменути изрази фреквентни по употреби. 946 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Лексема kösele је персијског порекла и има следећа значења у турском језику: I. груба кожа, штављена кожа; ђон. II. који је од грубе, штављене коже. 469 0 ћусла м = ћусло онај који је ћуслав. 11<0 ћусл-ав, -а, -о покр. који је ошишан до коже. 12<0 ћусл-о, -а и -е м = ћусла. БЕЗ СДГ: ЋУСТЕК (тур. köstek) ћустек м заст. веза за сапињање предњих ногу у коња, путо, букагије. Изр. скок из ћустека скок из места; из ћустека (скочити и сл.) из места (скочити и сл.). БЕЗ СДГ: ЋУТАК (тур. kütük) ћутак, -тка м = ћутук (1) кратак комад одрезана стабла, клада, пањ, трупац. БЕЗ СДГ: ЋУТЕК (ћотек) (тур. kötek) ћутек м батина, штап; ударац. БЕЗ СДГ: ЂУТУК ћутук м 1. = ћутак. 2. пеј. глупа особа. 3. чета, гомила. СДГ: ЋУФТА/ЋУФТЕ (тур. köfte) ТО: ћуфт- 0 ћуфта ж/ћуфте, -ета с кув. пржена лоптица самлевелог или исецканог меса; јело припремљено од таквих лоптица у сосу. Изр. алал му ~ → уз халал (изр.). 11<0 ћуфт-ица ж дем ← ћуфта. БЕЗ СДГ: ЋУФТЕР (тур. köfter) ћуфтер м покр. кув. слатко или пекмез од грожђаног мошта (шире). СЛОВО У СДГ: УГУРСУЗ (грсуз) (тур. uğursuz) ТО: угурсуз- 0 угурсуз м а. неваљалац; зао, опак човек. б. хип. обешењак, мангуп, лола, враголан, спадало. 11<0 угурсуз-лук 947 (грсузлук) м неваљалство, мангуплук, безобразлук; несташлук. 12<0 угурсу-ски, -а, -о (грсуски) својствен угурсузима, неваљао; обешењачки. 21<12 угурсуски прил. као угурсуз, мангупски. БЕЗ СДГ: УЗЕНГИЈА/УЗЕНЂИЈА (зенгија, зенђија) (тур. uzengi) узенгија и узенђија ж а. део јахаћег прибора у облику металне папуче која виси о каишу с обе стране седла, у коју јахач ставља ногу, стремен. б. каиш о коме виси узенгија (а). БЕЗ СДГ: УЗУН (тур. uzun) узун прид. непром. заст. висок, дуг, велик. СДГ: УЗУР (тур. huzur) 947 тур. uğursuzluk. 470 ТО: узур- 0 узур м заст. живот без рада, без посла, одмор, доколица. Изр. живети на узуру заст. живети на миру, безбрижно, у доколици. 11<0 узур-ан, -рна, -рно који угодно, безбрижно живи; беспослен, докон. 12<0 узур-аш м 1. отимач, лихвар, каматник. 2. узурлија. 21<13 узуре-ње с гл. им. ← узурити. 13<0 узур-ити, -им импф. живети ништа не радећи, у доколици, комотно; одмарати се, не радити. 14<0 узур-лија 948 м онај који угодно живи; докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба. 22<11 узурно прил. безбрижно, у беспослици. БЕЗ СДГ: УИСАТИ (тур. uymak) уисати, уишем импф. покр. доликовати, приличити, пристајати. БЕЗ СДГ: УЈА уја ж → хуја. БЕЗ СДГ: УЈДИСАТИ ујдисати, -ишем импф. → уисати. СДГ: УЈДУРМА (тур. uydurma)949 ТО: ујдур- 0 ујдурма ж превара, подвала, смицалица. 31<21 ујдурисава-ње с гл. им. ← ујдурисавати. 21<11 ујдурис-авати (се), -ам (се) импф. ← ујдурисати (се). 11<0 ујдур-исати, -ишем пф. I. 1. а. направити; удесити, свршити. б. дотерати, уредити, удесити. 2. урадити нешто иза чијих леђа, направити смицалицу, подвалити коме. II. ~ се доћи у ред, бити у реду, дотерати се, уредити се. БЕЗ СДГ: УЈМАЗ (тур. uymaz) ујмаз прил. заст. недолично, недостојно. БЕЗ СДГ: УЛАК (тур. ulak) улак м покр. гласник, гласоноша, писмоноша. БЕЗ СДГ: УЛАМА950 (тур. ulama) улама ж покр. златан вез у облику лозе на женској одећи. СДГ: УЛАН951 (тур. oğlan?) ТО: улан- 948 тур. huzurlu. 949 Ујдурма је турска глаголска именица од глагола uydurmak. Основа би била у складу са тим ујдур-. 950 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 951 Ова лексема није обележена као турцизам у Речнику МС. Ову лексему не бележи ни Шкаљић (1973). Према Скоку Skok (1: 705) ова реч је дошла преко неког од европских језика. 471 0 улан м ист. коњаник наоружан некада копљем и сабљом, а каснијe карабином; онај који служи у коњици. 11<0 улан-ер 952 м → улан. 21<11 уланер-ски, -а, -о → улански. 12<0 улан-ка ж уланска блуза. 13<0 улан-ски, -а, -о који се односи на улане. СДГ: УЛАР (јулар) (тур. yular ) ТО: улар- 0 улар м конопац око главе коња за крај којег се коњ води или се њим везује. 11<0 улар-ити, -им импф. држати на улару; фиг. ограничавати слободу, спутавати. ПР11<11 за-уларити, -им пф. 1. ставити улар (коњу), свезати уларом. 2. потчинити. ПР12<11 из-уларити, -им пф. I. скинути улар: ~ коња. II.~ се постати сувише слободан, необуздан, разуздати се, разуларити се. 953 ПР21< ПР13 одулар-ен, -а, -о 1. трп. прид. ← одуларити (се). 2. разуларен, разуздан, распуштен. ПР31< ПР21 одуларен-ост ж особина онога који је одуларен, разузданост, распуштеност, необузданост. ПР13<11 од-уларити, -им I. пф. скинути улар, ослободити улара. II. ~ се а. ослободити се улара. б. постати непослушан, разуздан, распуштен, необуздан. ПР14<11 раз-уларити, -им I. пф. а. ослободити улара, разуздати. б. учинити необузданим, распустити. II. ~ се распустити се, разуздати се. БЕЗ СДГ: УЛЕВА/УЛЕФА (тур. ulûfe) улева/улефа ж заст. новчана награда, плата. БЕЗ СДГ: УЛЕМА (тур. ulema) улема м 1. муслимански учен свештеник и учен човек уопште, теолог. 2. ж зб. муслиманско учено свештенство; муслимански богослови и пратици. Изр. реисул-улема врховни верски поглавар муслиманске заједнице у некој држави или већој аутономној заједници. БЕЗ СДГ: УЛУТМА (према тур. unutma)954 улутма ж покр. кув. врста источњачког колача од умућених јаја, шећера, брашна и масла. БЕЗ СДГ: УЛЧЕК (тур. ölçek) улчек м покр. старинска запреминска мера за жито, брашно и сл., различите величине. БЕЗ СДГ: УЛЧИЈА (тур. ölçek) улчија ж покр. 1. старинска дужинска мера, дашчица са ознакама мере. 2. штап којим се мери дужина мртваца да би се одредила величина гроба. БЕЗ СДГ: УМАЈИЈА955 952 Овај суфикс у српском језику углавном имају речи немачког и енглеског порекла (Клајн 2003: 228), 953 зајуларити. 954 Шкаљић (1973) наводи да је ова лексема вероватно од тур. unutma beni не заборави ме. 955 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Носић (2005) наводи да је од тур. humay? 472 умајија ж покр. врста чврстог памучног платна. БЕЗ СДГ: УМЕТИ-МУХАМЕД (тур. ümmet-i Muhammed) умети-Мухамед м Мухамедов народ, муслимани. БЕЗ СДГ: УНКАШ (тур. önkaş) ункаш м предње облучје на седлу. БЕЗ СДГ: УРДА (вурда) (тур. hurda) урда ж покр. 1. угрушано млеко, грушевина. 2. врста лошег сира; постан сир од куване сурутке. СДГ: УРМА956 (хурма) (тур. hurma) ТО: урм- 0 урма ж бот. биљка Phoenix dactylifera из тропског рода палми која има веома сладак, укусан и хранљив плод; плод те биљке, датула. 11<0 урм-ашица ж кув. врста оријенталног колача од масла, брашна и јаја, преливеног растопљеним шећером, брдарица. БЕЗ СДГ: УРНЕК (тур. örnek) урнек м заст. пример, узорак, образац. БЕЗ СДГ: УСТРА (тур. ustura) устра ж покр. нож за бријање, бријач. БЕЗ СДГ: УСУЛАНЕ (тур. asilâne) усулане прил. покр. пристојно, уљудно. СДГ: УТИЈА (тур. ütü) ТО: утиј- 0 утија ж заст. старинска направа за глачање рубља, одела и сл., пегла. 21<11 утија-ње с гл. им. ← утијати. 11<0 утиј-ати, -ам импф. глачати, пеглати. 957 СДГ: УТЛЕИСАТИ (тур. ütlemek) ТО: утлеисати 0 утлеисати, -ишем импф. покр. глачати, пеглати; исп. утијати (под утија). 11<0 утлеиса-ње с гл. им. ← утлеисати. БЕЗ СДГ: УЋУМАТ/УЋУМЕТ958 ућумат/ућумет м → хућумет. 956 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 957 изутијати. 958 Шкаљић (1973) бележи само хућумет. 473 СДГ: УЧКУР (чукур) (тур. uçkur) ТО: учкур- 0 учкур м узица којом се у појасу завезују гаће и сл., свитњак, гаћник. 11<0 учкур-ица ж → учкур. 12<0 учкур-лук 959 м поруб на гаћама кроз који се провлачи учкур. БЕЗ СДГ: УЧТУГЛИЈА (тур. üçtuğlu) учтуглија м ист. паша или везир са три туга. СДГ: УЏЕРА (тур. hücre) ТО: уџер- 0 уџера ж мала кућа од лошег материјала, чатрља. страћара. 11<0 уџер-ица ж дем. ← уџерица. БЕЗ СДГ: УШУР960 (тур. öşür) ушур м 1. накнада у брашну за млевење у воденици, млину, ушур. 2. део, проценат; исп. ујам. Изр. узео бог (враг, ђаво, нечастиви) ушур од њега шенуо је, није читав, има какву ману. СЛОВО Ф СДГ: ФАЈДА (вајда, хвајда) (тур. fayda) ТО: фајд- 0 фајда ж варв. корист, добит; исп. вајда. Изр. за фајду узалуд, залуду. 11<0 фајд-исати, -ишем (вајдисати) пф. и импф. I. бити од користи. II. ~ се (о)користити се. 12<0 фајд-ити, -им (вајдити) пф. и импф. I. бити од користи. II. ~ се (о)користити се. 13<0 фајд-ица ж дем. ← фајда. БЕЗ СДГ: ФАКАТ факат, -кта м → вакат. СДГ: ФАКИР (тур. fakir) ТО: факир- 0 факир м 1. сиромах, бeдник. 2. иидијски аскет који упорним вежбањем и одрицањем постиже таква стања која за човека изгледају немогућа. 11<0 факир-ски, -а, -о који се односи на факире, који припада факирима, својствен факирима. С11<0 факир-фукара (в. и фукара) ж сиротиња, сиромаси. БЕЗ СДГ: ФАЛАГЕ/ФАЛАКЕ (валаке) (тур. falaka) фалаге, фалага и фалаке, фалака ж мн. заст. врста мучила која су се у ранија времена употребљавала за ударање по табанима; исп. валаке. 959 тур. uçkurluk. 960 Ова лексема није обележена као тур. у Речнику МС. 474 СДГ: ФЕЛАХ (тур. fellâh) ТО: фелах- 0 фелах м земљорадник у Египту. 11<0 фелаш-ки, -а, -о који се односи на фелахе. СДГ: ФЕЊЕР (тур. fener) ТО: фењер- 0 фењер м светиљка у облику застакљене кутцје у којој гори свећа, петролејска лампица и сл., латерна, лампаш, ферал. 11<0 фењер-ић м дем. ← фењер. 12<0 фењер-че, -ета с дем. ← фењер. 13<0 фењер-чић м дем. ← фењер. 14<0 фењер-џија 961 м онај који пали и чисти фењере. БЕЗ СДГ: ФЕРЕЏА (вереџа) (тур. ferace) фереџа ж у муслиманској женској народној ношњи, дугачак огртач од црне или модре чохе, који се носио с тамном копреном преко лица. БЕЗ СДГ: ФЕРМАН (тур. ferman) ферман м ист. писмена наредба муслиманских владара, заповест, султанов декрет. БЕЗ СДГ: ФЕРМЕН (тур. fermen) фермен м етн. мушки прслук од чохе без рукава, обично украшен гајтанима, који се носи поврх копорана. СДГ: ФЕС (вес) (тур. fes) ТО: фес- 0 фес м капа нарочитог облика, обично од црвене чохе, какву обично носе муслимани (названа по граду Фесу у Мароку). 11<0 фес-ак, -ска м дем. ← фес. 12<0 фес-ина ж аугм. и пеј. ← фес. 13<0 фес-ић м дем. ← фес. БЕЗ СДГ: ФЕСЛИГЕН/ФЕСЛИЂАН/ФЕСЛИЂЕН (тур. fesleğen) феслиген/феслиђан/феслиђен м бот. покр. босиљак; исп. веслиген, веслиђан, веслиђен. БЕЗ СДГ: ФЕТВА (тур. fetva) фетва ж мишљење, пресуда, решење великога муфтије. БЕЗ СДГ: ФИДАН (тур. fıdan) фидан м покр. биљка за цепљење; садница, младица; исп. финдика. БЕЗ СДГ: ФИЛ (фиљ) (тур. fil) 961 тур. fenerci. 475 фил м = фиљ слон. БЕЗ СДГ: ФИЛДИШ (тур. fildişi) филдиш м слонова кост, оно што је начињено, накит, украс од слонове кости. СДГ: ФИЛЏАН (тур. fincan) ТО: филџан- 0 филџан м шољица за кафу без дршке. 11<0 филџан-чић м дем. ← филџан. БЕЗ СДГ: ФИЉ фиљ м = фил. БЕЗ СДГ: ФИНДИКА финдика ж покр. → фидан. БЕЗ СДГ: ФИРА (тур. füru) фира ж заст. растур, одбитак од живе ваге; кало. БЕЗ СДГ: ФИРАЛЕ (тур. filar) фирале ж мн. покр. врста старинске мушке и женске плитке обуће без пете; ципеле, папуче. СДГ: ФИРАУН (тур. firavun) ТО: фираун- 0 фираун м покр. 1. Циганин, Ром. 2. инаџија, безобразник. 11<0 фираун-ка ж 1. Циганка. 2. инаџика, безобразница. 12<0 фираун-лук 962 м циганлук, Цигани, Роми. 13<0 фираун-ски, -а, -о цигански. 14<0 фираун-че, -ета с Циганче. БЕЗ СДГ: ФИСКИЈА (тур. fıskıye) фискија ж покр. цев из које прска вода, млаз; пипа, славина. БЕЗ СДГ: ФИСТАН (вистан, фустан) (тур. fıstan) фистан м заст. врста сукње, фустан. СДГ: ФИТИЉ (тур. fitil) ТО: фитиљ- 0 фитиљ м 1. пачучна врпца, гајтан у свећи или петролејској лампи, жижак, стењак. 2. врпца за паљење барута, експлозива код старинских пушака и топова. 11<0 фитиљ-ача ж светиљка, лампа на фитиљ. 12<0 фитиљ-аш м врста памучног убруса, пешкира. 962 тур. firavunluk. 476 13<0 фитиљ-ити се, -им се импф. завртати се, тањити се као фитиљ, усукивати се. 14<0 фитиљ-ић м дем. ← фитиљ. 15<0 фитиљ-че, -ета с дем. ← фитиљ. ПР11<13 за-фитиљити, -им пф. уврнути, зашиљити (бркове) као фитиљ. ПР12<13 у-фитиљити, -им пф. I. 1. увртети, увити као фитиљ, усукати. 2. много ослабити, смршати; занемоћати, клонути. II. ~ се 1. постати танак (као фитиљ), смањити се. 2. удесити се, дотерати се. 963 СДГ: ФИТМИЈА (према тур. fitne, смутљивац, интригант, сплеткар) ТО: фитмиј- 0 фитмија ж покр. = фитнија намигуша, каћиперка, кокета. 11<0 фитмиј-аст, -а, -о каћиперан, кокетан. БЕЗ СДГ: ФИТНИЈА фитнија ж = фитмија. СДГ: ФИШЕК (вишек) (тур. fişek) ТО: фишек- 0 фишек м 1. набој, метак, патрона; чахура метка. 2. папирната кеса левкастог облика. 11<0 фишек-лија (вишеклија) ж (обичније мн.) кожни појас с преградицама, са џеповима у којима стоје фишеци, кеса или кутија за фишеке. 12<0 фишек-тар м ремен, каиш са затакнутим фишецима. 13<0 фишеч-ић м дем. ← фишек. 14<0 фишеч-ница ж → фишеклија. С11<0 фишек-ћеса ж → фишеклија. С12<0 фишек-цвет, ијек. фишек-цвијет, м биљка из пор. љиљана Hosta. СДГ: ФРЕНГА964 (тур. frenk illeti) ТО: френг-, френђ- 0 френга ж покр. сифилис, луес, француска болест; исп. вренга. 11<0 френг-ав, -а, -о болестан од френге. 12<0 френђ-ија (вренђија) ж кула сазидана на европски начин. СДГ: ФРЉИТИ (тур. fırlatmak, бацити, заврљачити). 0 фрљ-ити (врљити), -им пф. бацити, хитнути. 11<0 фрљ-акнути, -ем пф. фрљити. 21<12 фрља-ње (врљање) с гл. им. ← фрљати. 12<0 фрљ-ати (врљати), -ам импф. и уч. ← фрљити. 13<0 фрљ-ацати, -ам импф. и уч. ← фрљацити. 14<0 фрљ-ацити, -им пф. покр. фрљити, фрљакнути. 15<0 фрљ-ачити, -им пф. покр. фрљити, фрљакнути. 16<0 фрљ-нути, -нем пф. → фрљити. ПР1<0 за-фрљати, -ам пф. одбацити нешто далеко од себе. ПР2<0 за-фрљачити, -им пф. одбацити нешто далеко од себе. 963 нафитиљити. 964 Овај облик не бележи Шкаљић (1973). 477 ПР3<0 от-фрљити, -им пф. нар. одбацити. ПР4<0 пре-фрљити, -им пф. покр. претурити, поднети. 965 СДГ: ФУКАРА (тур. fukara) ТО: фукар- 0 фукара ж 1. зб. сиромашан, npocт свет, сиротиња, беда. б. сиромашна особа, сиромах, сирота. 2. пеј. неваљалац, пропалица, бедник. 11<0 фукар-ак, -рка м → фукара (2). 12<0 фукар-ашица ж женска особа фукара (2). 13<0 фукар-аштина ж сиромаштина, беда. 14<0 фукар-ски, -а, -о који се односи на фукару, који припада фукари. 21<14 фукарски прил. на фукарски начин, као фукара. 15<0 фукар-ство с неваљалство, исквареност; исп. фукара (2). ПРс11<0 о-фукар-ити, -им пф. претворити се у фукару, сиротињу. ПРс12<0 у-фукар-ити се, -им се пф. постати фукара, пропалица. БЕЗ СДГ: ФУНДАКЛИЈА (тур. fındıklı) фундаклија м и ж ист. врста старог турског дуката; исп. фундуклија. БЕЗ СДГ: ФУНДУКЛИЈА фундуклија м и ж → фундаклија. БЕЗ СДГ: ФУРДА (тур. hurde, hurda) фурда ж покр. 1. утроба, дроб, црева заклане животиње. 2. устришци што их кројачи одбацују, метални отпаци и одресци бакра код кaзанџија; кало, шкарт. 3. презр. фукара (2), одрпанац, пропалица. БЕЗ СДГ: ФУРСАТ (вурсат) (тур. firsat) фурсат м покр. 1. згодна прилика. 2. самовоља, осионост. СДГ: ФУРУНА (вуруна) (тур. fırın) ТО: фурун- 0 фуруна ж варв. пећ; исп. вуруна. Изр. треба да још поједеш три фуруне хлеба недостаје ти искуства, немаш још довољно искуства. 11<0 фурун-ица ж дем. ← фуруна. 12<0 фурун-ски, -а, -о који се односи на фуруне: ~ лопата. 13<0 фурун-че, -ета с дем. ← фуруна. 14<0 фурун-џија 966 м варв. 1. онај који прави пећи, фуруне, пећар. 2. пекар, хлебар. 21<14 фурунџиј-ски, -а, -о који се односи на фурунџије. 22<14 фурунџ-иница ж пекарска радња, пекарница. БЕЗ СДГ: ФУСТАН (тур. fistan) фустан м → фистан. 965 дофрљити, зафрљити, изнафрљати, исфрљати, исфрљити, нафрљати, нафрљити, натфрљати, натрфљити. У српском је фрљити део жаргонске лексике и зато га има смисла ставити у стандардне речи. 966 тур. fırıncı. 478 БЕЗ СДГ: ФУТА (тур. futa) фута ж покр. пречага, кецеља. СДГ: ФУЧИЈА (вучија) (тур. fıçı) ТО: фучиј- 0 фучија ж покр. дугуљаст дрвени суд, сличан буренцету, у коме се држи или преноси вода и друге течности. 11<0 фучиј-ица ж дем. ← фучија. БЕЗ СДГ: ФУШКИЈА (вушкија) (тур. fışkı) фушкија ж покр. коњска изметина, балега. СЛОВО Х СДГ: ХАБА ТО: хаба- 0 хаба → аба. 11<0 хаба-ија → абаија (под аба). БЕЗ СДГ: ХАБАР (абар) хабар, -бра м → хабер. СДГ: ХАБЕР (абер, хабар) (тур. haber) ТО: хабер- 0 хабер м заст. глас, вест; порука; исп. абер. Изр. ни хабера немати не поклањати нимало пажње, не марити; ~ учинити обавестити. 11<0 хабер-дак 967 м → хаберник. 12<0 хабер-дар 968 м → хаберник. 13<0 хабер-ник м заст. 1. топ или пушка чијом се пуцњавом даје хабер, нешто оглашава, објављује. 2. весник, гласник, гласоноша. 14<0 хабер-џија 969 м → хаберник (2). ПРс11<0 на-хабер-ити, -им пф. донети хабер, вест, јавити, известити; поручити. С11<0 хабр-о-нош-а (аброноша) м онај који носи хабер; онај који шири гласине, брбљивац. БЕЗ СДГ: ХАВА (тур. hava) хава ж покр. ваздух, зрак. БЕЗ СДГ: ХАВС/ХАВСА хавс м/хавса ж → хапс. 967 Овај творбени формант није забележен у консултованој литератури, али смо се одлучили да га творбено прикажемо. 968 тур. haberdar. 969 тур. haberci. 479 БЕЗ СДГ: ХАВАН хаван м → аван. БЕЗ СДГ: ХАВЛИ-МАХРАМА хавли-махрама ж → хавлија; исп. махрама. БЕЗ СДГ: ХАВЛИЈА (тур. havlu)970 хавлија ж велика бела марама којом су удате муслиманке покривале лице. БЕЗ СДГ: ХАВЏИТИ хавџити, -им импф. → авџити. БЕЗ СДГ: ХАДЕТ хадет → адет. СДГ: ХАДУМ (тур. hadum) ТО: хадум- 0 хадум м заст. евнух, ушкопљеник. 11<0 хадум-ац, -умца м → хадум. 12<0 хадум-ица ж ушкопљеница. БЕЗ СДГ: ХАЕР хаер м → хаир. БЕЗ СДГ: ХАЗАР хазар прид. непром. → хазур. БЕЗ СДГ: ХАЗБАШЧА (тур. has bahçe) хазбашча ж покр. цветњак; перивој; исп. башча. СДГ: ХАЗНА971 (азна) (тур. hazine) ТО: хазна- 0 хазна ж заст. а. благајна, ризница; каса. б. благо. в. покр. огњиште у пушке. 11<0 хазна-дар 972 (азнадар) м благајник. 21<11 хазнадар-ев, -а, -о (азнадарев) који припада хазнадару. 22<11 хазнадар-ов, -а, -о (азнадаров) који припада хазнадару. 23<11 хазнадар-ски, -а, -о који се односи на хазнадаре. 24<11 хазнадар-че, -ета с млад хазнадар. 970 У турском језику ова лексема данас означава пешкир. 971 Хазна је одавно застарела реч, замењена је и потиснута синонимима благајна односно ризница. 972 тур. hazinedar. 480 С11<0 хазна-одаја ж заст. ризница. СДГ: ХАЗУР (азур, хазар) (тур. hazır) ТО: хазур- 0 хазур прид. непром. покр. спреман, готов. 21<11 хазур-авати (се), -ам (се) (азуравати се) импф. ← хазурати (се). 11<0 хазур-ати, -ам (азурати) пф. и импф. I. спремити, спремати; наредити, наређивати спремање за покрет. II. ~ се повр. 12<0 хазур-ити (се), -им (се) пф. и импф. → хазурати (се). БЕЗ СДГ: ХАЗУРАЛА (азурала) (тур. hazır ola) хазурала узв. покр. спремај(те) се. СДГ: ХАИН (аин, хајин) (тур. hain) ТО: хаин- 0 хаин, -а, -о покр. злобан, неверан; опак, страшан. 11<0 хаин(ин) (хајин(ин)) м 1. неваљалац, разбојник, одметник; издајица; непоуздан човек. 2. (у атрибутској служби) неваљао, опак, разбојнички. 12<0 хаин-ство с особина онога који је хаин, неваљалство. ПРс11<0 у-хаин-ити се, -им се постати хаин, злобан, неверан, издајица. СДГ: ХАИР (аир, хаер) (тур. hayır) ТО: хаир- 0 хаир м 1. корист, добро, срећа. 2. задужбина. 3. прил. за одрицање: не, није. 11<0 хаир-ли 973 (аирли) покр. 1. прид. непром. какав се жели; честит, ваљан. 2. прил. са срећом, срећно. 12<0 хаир-лија м покр. 1. онај који носи срећу, срећан човек. 2. (у прилошкој служби) са срећом. 13<0 хаир-лук м покр. радост, задовољство. 21<11 хаирно 974 прил. добро, срећно. 14<0 хаир-суз 975 м покр. 1. онај који нема среће, несрећник. 2. (у атрибутској служби) злосрећан, несрећан. 15<0 хаир-џија м покр. добротвор, дародавац. С11<0 хаир-дова 976 (аир-дова) ж молитва; благослов. БЕЗ СДГ: ХАИРАЛА (аирала) (тур. hayrola) хаирала узв. покр. које добро; шта је. БЕЗ СДГ: ХАЈ (тур. hay)977 973 тур. hayırlı. 974 Прилог је добијен конверзијом од незабележеног придева хаиран. 975 тур. hayırsız. 976 тур. hayır dua. 977 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973) и није обележена као турцизам у Речнику МС. У турском језику овај узвик има следеће значење: hay узв. за изражавање различитих осећања и расположења: жеље, радости, огорчења, љутње и сл.: о! ох! 481 хај узв. 1. а. за дозивање и скретање пажње. б. за изражавање дивљења, раздраганости: ах. в. за изражавање очајања. 2. (поновљено више пута) оном. за подражавање гласова при зевању. СДГ: ХАЈАТ (ајат, вајат) (тур. hayat) ТО: хајат- 0 хајат м покр. 1. доксат, трем, ходник око куће. 2. вајат, засебна зградица уз сеоску кућу (обично намењена младенцима). 11<0 хајат-ина ж аугм. и пеј. ← хајат. 12<0 хајат-ић м дем. ← хајат. 13<0 хајат-ски, -а, -о који се односи на хајат. СДГ: ХАЈВАН (ајван) (тур. hayvan) ТО: хајван- 0 хајван м покр. 1. живинче, животиња. 2. зб. стока, марва. Изр. хајван-вагон жел. вагон за превоз стоке. 11<0 хајван-лук 978 м покр. оно што је својствено живинчету, неразумност, глупост. 12<0 хајван-ски, -а, -о који се односи на хајван, који је као хајван, животињски. СДГ: ХАЈВАР (тур. hayvar) ТО: хајвар- 0 хајвар м → ајвар. 11<0 хајвар-ит, -а, -о → ајварит. 12<0 хајвар-овит, -а, -о → ајваровит. БЕЗ СДГ: ХАЈД хајд узв. → хајде. БЕЗ СДГ: ХАЈДА хајда узв. → хајде. БЕЗ СДГ: ХАЈДАМАК979 (тур. haydamak) хајдамак м покр. 1. батина, мотка. 2. окомак, шепурика од кукуруза. СДГ: ХАЈДЕ (ајде, хајд, хајда) (тур. haydi) ТО: хајд- 0 хајде (често у облику имп. 1. л. мн. хајдемо, хајдмо, хајмо. 2. л. мн. хајдете, хајте; за 1. и 2. л. заједно: хајдемоте, хајмоте) узв. 1. а. за подстицање: дела, деде. б. при одбијању, неодобравању: пусти, мани. 2. са значењем правог имп. глагола ићи, поћи и сл. 3. речца а. за допуштање (често појачано са „де”): па добро, ако, нека. б. у претњи, обично удвојено: добро, добро; нека, нека. в. за истицање да је нешто окончано: свршено, готово. г. у неверици или чуђењу: није ваљда. 11<0 хајд-акати (ајдакати), -ам импф. пожуривати некога узвицима „хајде, хајде” 12<0 хајд-ац (ајдац) узв. одлази, склањај се. СДГ: ХАЈДУК (ајдук) (тур. haydut) 978 тур. hayvanlık. 979 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 482 ТО: хајдук- 0 хајдук м (вок. хајдуче; мн. хајдуци) 1. ист. одметник од турске власти и члан дружина које су штитиле народ борећи се против турског насиља. 2. а. одметник уопште, разбојник. б. препредењак, превејанац; лопов, тат. 3. заст. покр. пандур. 4. покр. натега, направа за вађење течности из суда. 5. бот. назив за биљке црвеног, жутог, белог или шареног цвета који се ноћу развија, ноћурак. 11<0 хајдук-лук 980 м хајдучија, пљачка. 12<0 хајдук-ов, -а, -о који припада хајдуку. 21<13 хајдукова-ње с гл. им. ← хајдуковати. 13<0 хајдуков-ати, -ујем импф. а. радити и живети као хајдук. б. фиг. шаљ. проводити се, забављати се, ашиковати. 14<0 хајду-че, -ета с дем. и хип. ← хајдук. 22<17 хајдуче-ње с гл. им. ← хајдучити се. 15<0 хајдуч-ија ж 1. одметање од власти и борба против ње; одметништво, хајдуковање. 2. хајдучки логор, пребивалиште хајдука. 3. хајдучка, одметничка разбојништва и пљачке. 16<0 хајдуч-ина ж 1. м аугм. и пеј. ← хајдук. 2. ж → хајдучија (1 и 3). 17<0 хајдуч-ити се, -им се импф. постајати хајдук; правити се као хајдук. 18<0 хајдуч-ица ж 1. жена хајдук; хајдукова жена. 2. (у атрибутској служби, уз им. ж. рода) хајдучки. 3. бот. хајдучка трава. 19<0 хајдуч-ки, -а, -о који се односи на хајдуке. 23<19 хајдучки прил. као хајдук, на хајдучки начин. 110<0 хајдуч-љив, -а, -о у коме има хајдука. 111<0 хајдуш-тво с → хајдучија. ПР11<17 по-хајдучити, -им пф. I. учинити кога хајдуком. II. ~ се постати хајдук. С1<19 хајдучка трава ж бот. зељаста биљка из пор. главочика Achillea millefolium. БЕЗ СДГ: ХАЈЂИДИ (тур. hey gidi) хајђиди покр. 1. прид. непром. прекрасан, изврстан; исп. ђиди. 2. прил. прекрасно, изврсно. БЕЗ СДГ: ХАЈИН(ИН) хајин(ин) м → хаин(ин). СДГ: ХАЈЛАЗ (ајлаз) (тур. haylaz) ТО: хајлаз- 0 хајлаз м покр. беспосличар, ленштина, лола, скитница. 11<0 хајлаз-ити (ајлазити), -им импф. беспосличити, скитати се беспослен. БЕЗ СДГ: ХАЈНАК хајнак → ајнак. БЕЗ СДГ: ХАЈТАР (ајтар) хајтар м → хатар. БЕЗ СДГ: ХАЈТЕР хајтер м → хатер. 980 тур. haydutluk. 483 СДГ: ХАК (ак) (тур. hak) ТО: хак- 0 хак м ист. одређени део прихода са имања који је кмет давао спахији. Изр. доћи коме хака покр.; исп. дохакати 1) уништити, упропастити некога; 2) доскочити некоме; 3) досадити; ~ му је заслужио је. ПРс11<0 до-хак-ати, -ам пф. 1. доћи крају, надвладати, на крај изићи, учинити безопасним. 2. доћи главе коме, уништити, убити кога. БЕЗ СДГ: ХАКАН981 (тур. hakan ) хакан м ист. стара титула турских владара. СДГ: ХАКИК (тур. akik) ТО: хакик-, хак- 0 хакик м покр. полудраги камен црвене боје; накит (наруквице, прстење и сл.) њим украшен. 11<0 хакик-ли прид. непром. од хакика, искићен хакиком. 12<0 хак-ић м дем. ← хакик. БЕЗ СДГ: ХАКИМ (тур. hâkim) хаким м заст. кадија, судија, судац. БЕЗ СДГ: ХАЛ (ал) (тур. hal) хал м покр. беда, зло, несрећа. БЕЗ СДГ: ХАЛА хала ж → ала. БЕЗ СДГ: ХАЛА (тур. halâ) хала ж покр. нужник, заход, клозет. СДГ: ХАЛАБУКА (тур. allak bullak) ТО: халабук- 0 халабука ж (дат. халабуци) бука, врева, граја, вика, повика; метеж, неред. 11<0 халабук-ати, -абучем импф. → халабучити. 12<0 халабуч-ан, -чна, -чно пун халабуке, хучан, бучан. 13<0 халабуч-ити, -им импф. дизати халабуку, галамити, лармати. 21<12 халабучно прил. с халабуком, бучно. ПР11<13 за-халабучити, -им пф. почети халабучити. БЕЗ СДГ: ХАЛАВ халав → алав (под ала). 981 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 484 БЕЗ СДГ: ХАЛАЈ халај → алај1. БЕЗ СДГ: ХАЛАЈКА982 (алајка) (тур. halayık) халајка ж покр. невенчана жена; неваљалица, жена сумњива морала. СДГ: ХАЛАК (према тур. Allah) ТО: халак- 0 халак м → алак. 21<11 халака-ње с гл. им. ← халакати. 11<0 халак-ати, -ам и халак-ати, -чем импф. I. → алакати II. → алакати се. 12<0 халак-нути, -нем пф. → алакнути. ПР11<11 за-халакати, -ам и за-халакати, -ачем пф. почети халакати. ПР12<11 рас-халакати се, -ам се и рас-халакати се, -ачем се пф. разг. почети све више халакати, развикати се.983 СДГ: ХАЛАЛ (алај) (тур. helâl) ТО: халал- 0 халал м → алал. 11<0 халал-ити, -им пф. и импф. → алалити. 21<11 халаљ-ивати (се), -ујем (се) импф. ← халалити се. БЕЗ СДГ: ХАЛАЛА (алала) (тур. halhal) халала ж покр. наруквица, гривна. БЕЗ СДГ: ХАЛАТ халат м → алат. БЕЗ СДГ: ХАЛАТ халат м → алат. БЕЗ СДГ: ХАЛАТ (тур. halat) халат м покр. широко кројен капут с рукавима. СДГ: ХАЛВА1 (тур. helva) ТО: халв- 0 халва ж → алва. 11<0 халв-алук 984 м награда; поклон, напојница. 12<0 халв-аџија 985 м онај који справља и продаје халву. 982 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 983 исхалакати се, отхалакати, отхалакнути. 984 тур. helvalık, у турском језику има следеће значење: састојак који се користи за прављење алве. 485 21<12 халваџиј-ски, -а, -о који се односи на халваџије. 22<12 халваџ-иница ж радња где се справља и продаје халва. 13<0 халв-еџија м → халваџија. 23<13 халвеџиј-ски, -а, -о → халваџијски. 24<13 халвеџ-иница ж → халваџиница. БЕЗ СДГ: ХАЛВА2 халва2 ж покр. марама у игри прстена.986 СДГ: ХАЛВАТ (алват) (тур. halvet) ТО: халват- 0 халват м покр. 1. пространа соба у приземљу; соба за женскиње које су се скривале од очију мушкараца осим родбине. 2. прид. непром. одвојен, засебан. ПРс11<0 рас-халват-ити се, -им се пф. обући угодну кућну одећу, раскомотити се; свући се. БЕЗ СДГ: ХАЛИЈА (тур. halı) халија ж покр. скупоцен персијски ћилим, тепих, саг. СДГ: ХАЛИФ/ХАЛИФА (тур. halife) ТО: халиф- 0 халиф/халифа м = калиф(а) врховни муслимански поглавар у арапским државама, који је имао државну и световну власт; титула турских султана. 11<0 халиф-ат м = калифат територија под влашћу халифа; држава којој је на челу халиф. 12<0 халиф-ски, -а, -о који се односи на халифе. БЕЗ СДГ: ХАЛК (тур. halk) халк м покр. људство, чељад. СДГ: ХАЛКА (тур. halka) ТО: халк- 0 халка ж → алка. 11<0 халк-ар → алкар. 12<0 халч-ица ж дем. ← халка. БЕЗ СДГ: ХАЛОВИТ халовит → аловит. БЕЗ СДГ: ХАМА хама везн. → ама. СДГ: ХАМАЈЛИЈА ТО: хамајлиј- 985 тур. helvacı. 986 Само Српски рјечник 1818 наводи ову реч. Етимологија је непозната. 486 0 хамајлија ж 1. → амајлија. 2. агр. покр. врста јабуке. 11<0 хамајлиј-ица ж дем. и хип. ← хамајлија. СДГ: ХАМАЛ/ХАМАЛИН ТО: хамал- 0 хамал/хамалин м → амал/амалин. 11<0 хамал-ити, -им импф. обављати хамалски посао. 12<0 хамал-ски, -а, -о који се односи на хамале: ~ опрема, ~ посао. 21<12 хамалски прил. као хамалин. СДГ: ХАМАМ (тур. hamam) ТО: хамам- 0 хамам м јавно купатило. 11<0 хамам-ски, -а, -о који се односи на хамаме: ~ послуга. 12<0 хамам-џија 987 м власник или закупац хамама; онај који ради у хамаму. 21<12 хамамџиј-ка ж жена хамамџије; жена која ради у хамаму. 13<0 хамам-џик м покр. домаће, кућно купатило. БЕЗ СДГ: ХАМАН хаман м → аман. БЕЗ СДГ: ХАМБАР хамбар м → амбар. БЕЗ СДГ: ХАМБЕР хамбер м → амбер. БЕЗ СДГ: ХАМБРА хамбра ж → амбра. БЕЗ СДГ: ХАМПА988 (тур. hempa; дијал. hampa) хампа ж покр. чопор, ергела; гомила. БЕЗ СДГ: ХАМПАМУК (тур. hampamuk) хампамук м покр. а. вата, фини памук. б. најбрижљивија нега, удобност, добро; исп. памук. СДГ: ХАН1 (тур. han) ТО: хан- 0 хан м ист. гостионица, крчма (у граду или на друму) која је служила као свратиште и коначиште за путнике. 11<0 хан-ина ж аугм. и пеј. ← хан. 12<0 хан-ски, -а, -о који се односи на хан и на ханове, који припада хану. 987 тур. hamamcı. 988 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973), али је наводи као етимон одреднице хампаџија. 487 13<0 хан-џија 989 (анџија) м онај који држи хан, власник хана. 21<13 ханџиј-ин, -а, -о који припада ханџији. 22<13 ханџиј-ски, -а, -о који се односи на ханџије. 23<13 ханџи-ка ж жена која држи хан или ради у хану; ханџијина жена. 24<13 ханџ-иница ж жена која држи хан или ради у хану; ханџијина жена. БЕЗ СДГ: ХАН2 (тур. han) хан м титула турских и татарских владара, кан. БЕЗ СДГ: ХАНТЕРИЈА хантерија ж → антерија. СДГ: ХАНУМА (тур. hanım) ТО: ханум- 0 ханума ж покр. госпођа; супруга. 11<0 ханум-ица ж дем. и хип. ← ханума. СДГ: ХАНЏАР (тур. hançer) ТО: ханџар- 0 ханџар м нож савијеног облика, ношен у корицама за појасом; врста старинске сабље. 11<0 ханџар-ина ж аугм. и пеј. ← ханџар. 12<0 ханџар-ић м дем. ← ханџар. СДГ: ХАП/ХАПА (тур. hap) ТО: хап- 0 хап м/хапа ж заст. зрно, пилула. 11<0 хап-ица ж дем. ← хапа. СДГ: ХАПС/ХАПСА (апс, апса, хавс, хавса) (тур. hapis)990 ТО: хапс- 0 хапс м /хапса ж заст. жарг. затвор, зграда у којој затвореници издржавају казну; казна лишења слободе.991 11<0 хапс-ана 992 ж заст. зграда у којој осуђеници издржавају казну. 21<11 хапсан-ски, -а, -о заст. који се односи на хапсану. ~ кључ, ~ стражар и сл. 22<11 хапсан-џија м заст. чувар хапса, затвора. 12<0 хапс-ити, -им импф. терати у хапс(у); лишавати слободе. 13<0 хапш-еник м затвореник, осуђеник. 14<0 хапш-еница ж затвореница, осуђеница. 23<13, 14 хапшенич-ки, -а, -о који се односи на хапшенике и хапшенице. 24<12 хапше-ње с гл. им. ← хапсити. 989 тур. hancı. 990 Само РСЈ наводи грчко порекло. 991 Стожер овога гнезда је застарела и жаргонска реч, а глаголски деривати углавном припадају стандардном језику. 992 тур. hapishane. 488 ПР11<12 по-хапсити (поапсити), -им пф. ставити у хапс, затворити све, многе, једнога за другим. ПР12<12 при-хапсити, -им пф. стрпати, ставити привремено у хапс, притворити. ПР13<12 у-хапсити (уапсити), -им пф. ставити у затвор, хапс, затворити. ПР21<ПР13 ухапш-еник м онај који је ухапшен, затворен, затвореник. ПР22<ПР13 ухапш-еница ж жена ухапшеник, затвореница. ПР23<ПР13 ухапше-ње с хапшење, затварање. уапш-, → ухапш-. БЕЗ СДГ: ХАР1 хар1 → ахар. СДГ: ХАР2 ТО: хар- 0 хар2 → ар. 11<0 хар-ан (аран), -рна, -рно вредан, честит, ваљан, добар; снажан. ПР11<11 у-харно прил. корисно. БЕЗ СДГ: ХАРА (тур. hare) хара ж покр. врста свилене тканине. СДГ: ХАРАМ (арам) (тур. haram) ТО: харам- 0 харам м 1. оно што је забрањено, грехота; проклетство; супр. халал. 2. (у прилошкој служби) проклето. 11<0 харам-баша (арамбаша) м 1. ист. хајдучки старешина. 2. заст. старешина страже, старешина општинских пандура. 3. погрд. разбојник. 21<11 харамбаш-ин, -а, -о који припада харамбаши. 22<11 харамбаш-ићи м мн. покр. јело справљено од прженог меса увијеног у лист купуса или лозе; сарма од винова лишћа. 23<11 харамбаш-ки, -а, -о који се односи на харамбаше. 31<24 харамбашова-ње с гл. им. ← харамбашовати. 24<11 харамбаш-овати, -ујем импф. бити харамбаша; понашати се као харамбаша. 12<0 харам-ија 993 (арамија) м 1. разбојник. 2. ист. лако наоружан војник; хајдук. 25<12 харамиј-ски, -а, -о који се односи на харамије, који је као у харамија. 32<25 харамијски прил. као харамија. 13<0 харам-ити, -им (арамити) пф. и импф. проклети, проклињати; супр. халалити. 26<13 харамљ-ивати, -ујем импф. ← харамити. БЕЗ СДГ: ХАРАМЗАДА (арамзада) (тур. haramzade) харамзада994 м и ж покр. обешењак; мангуп; варалица. БЕЗ СДГ: ХАРАНИЈА (аранија) (тур. haranı) харанија ж покр. бакрени котао; исп. оранија. 993 тур. harami. 994 тур. haramzade ванбрачно дете, копиле. 489 СДГ: ХАРАР (арар) (тур. harar) ТО: харар- 0 харар м покр. врећа од кострети. 11<0 харар-ина ж аугм. ← харар. БЕЗ СДГ: ХАРАРЕТ (тур. hararet) харарет м покр. грозница, врућица; жеђ, жеља. БЕЗ СДГ: ХАРАЧ харач, харча м заст. → харч. СДГ: ХАРАЧ (арач) (тур. haraç) ТО: харач- 0 харач м ист. а. лични порез који се убирао од сваког мушкарца немуслимана у Османлијском царству, главарина: скупљати ~. б. данак који су вазалне државе плаћале турском султану: плаћати ~, ударити ~. 11<0 харач-ити, -им импф. скупљати харач; вршити насиље, пустошити, отимати. 12<0 харач-ки, -а, -о који се односи на харач. 13<0 харач-лија 995 м онај који скупља харач. 21<13 харачлиј-ин, -а, -о који припада харачлији. 22<13 харачлиј-ски, -а, -о који се односи на харачлије. ПР11<11 по-харачити, -им пф. узети као харач, порез. ПР12<11 пот-харачити, -им пф. покр. I. обавезати кога на плаћање харача, покорити, подјармити. II. ~ се покорити се, предати се (непријатељу). ПР13<11 у-харачити (уарачити), -им пф. обавезати на давање харача, наметнути харач (некоме); подврћи под своју власт.996 БЕЗ СДГ: ХАРБА (тур. harbe) харба ж заст. кратко копље. БЕЗ СДГ: ХАРБИЈА (тур. harbi) харбија ж заст. шипка којом се при пуњењу набија пушка. БЕЗ СДГ: ХАРВАНИЈА (тур. havrani, harvani)997 харванија ж покр. врста огртача који се у Босни јавио увођењем низама. СДГ: ХАРЕМ (арем) (тур. harem) ТО: харем- 0 харем м 1. одељење за жене у муслимансним кућама. 2. а. све жене једног муслимана. б. шаљ. скуп, мноштво жена. 3. двориште. 11<0 харем-лук 998 м → харем. 995 тур. haraçlı; у турском језику именује особу која плаћа харач, док haraççı има значења која одговарају нашем харачлији: 1. отимач новца. 2. ист. скупљач харача. 996 захарачити, охарачити. 997 Шкаљић (1973) доводи у везу са сиријским градом Харваном. 490 12<0 харем-ски, -а, -о који се односи на харем, који припада харему. 21<12 харемски прил. иа харемски начин, као у харему. БЕЗ СДГ: ХАРЕШЛИ (тур. hareli) харешли прид. непром. покр. који је дуг један лакат.999 БЕЗ СДГ: ХАРЛИ (тур. arlı) харли прид. непром. покр. који је велике вредности. БЕЗ СДГ: ХАРУМ харум прид. непром. → арум. СДГ: ХАРЧ (арч, харач) (тур. harç) ТО: харч- 0 харч м заст. 1. трошак; издатак. 2. гајтан, срма као украс, опрема. 11<0 харч-алија ж заст. врста пушке великог калибра. 21<12 харче-ње с гл. им. ← харчити (се). 12<0 харч-ити (арчити), -им импф. I. трошити, расипати, лакомислено траћити новац. II. ~ се излагати се трошку. Изр. кад се харчи нек се харчи кад се толико потрошило, нека се потроши још. 13<0 харч-љив, -а, -о који много и лакомислено троши, расипа. ПР11<12 ис-харчити, -им пф. извршити харчење до краја, сасвим истрошити. 1000 ПР12<12 на-харчити, -им пф. много харчити, потрошити. ПР13<12 по-харчити (поарчити), -им пф. I. 1. потрошити, истрошити, утрошити. 2. пропустити. II. ~ се потрошити много или све, истрошити се. ПР14<12 про-харчити (проарчити), -им пф. I. лакомислено потрошити, проћердати, профућкати, спискати. II. потрошивши, проћердати новац, иметак, пасти у беду, осиромашити. ПР15<12 с-харчити, -им пф. улудо потрошити, страћити (нпр. време). БЕЗ СДГ: ХАРЏИЈА харџија → арџија (под ар). БЕЗ СДГ: ХАС (тур. has) хас м заст. царски или државни поид, власништво. БЕЗ СДГ: ХАСАБА (тур. asabe)1001 хасаба ж покр. непокретна имовина коју може наследити само мушкарац. БЕЗ СДГ: ХАСАН хасан, хасни ж → хасна. 998 тур. haremlik. 999 Погрешно дефинисана реч у Речнику МС, у питању је придев који значи који има по себи вијуге (жлебове, канале, црте пруге). И сам пример потврђује да се ради о овом значењу: И довати харешли шешану. 1000 дохарчити. 1001 Шкаљић (1973) бележи само облик асаба. 491 СДГ: ХАСИЈА ТО: хас- 0 хасија м → асија. ПРс11<0 по-хас-ити се, -им се пф. покр. посилити се, понети се, постати обестан. СДГ: ХАСНА (асна, хасан) (тур. hasna) ТО: хасн- 0 хасна ж корист. 11<0 хасн-ија м и ж покр. лакомац, шићарџцја. 12<0 хасн-ити, -им импф. I. доносити корист, помагати, вредети. II. ~ се користити се. 13<0 хасн-ица ж дем. ← хасна. 14<0 хасн-овит, -а, -о користан. 21<14 хасновит-ост ж особина онога што jе хасновито. ПР11<12 ис-хаснити, -им пф. извући хасну, сасвим искористити. 1002 ПР12<12 у-хаснити се (уаснити), -им се пф. доћи до хасне, окористити се. Изр. ухаснићеш се као пчела на брусу слабо ћеш до неке користи доћи. СДГ: ХАСТА (аста) (тур. hasta) ТО: хаст- 0 хаста прид. непром. заст. 1. болестан. 2. (у именичкој служби) болесник, болесница. 11<0 хаст-алук 1003 м болест. СДГ: ХАСУЛ (тур. hasıl) ТО: хасул- 0 хасул м заст. укусан, лепо припремљен (о јелу); укусан (о јелу). ПРс11<0 у-хасул-ити, -им пф. приправити, приредити, дотерати. СДГ: ХАСУРА (тур. hasır) ТО: хасур- 0 хасура ж → асура. Изр. извући коме хасуру подвалити, преварити кога. 11<0 хасур-ица ж дем. ← хасура. 12<0 хасур-џија 1004 м занатлија који прави хасуре. 21<12 хасурџиј-ин, -а, -о који припада хасурџијп. 22<12 хасурџиј-ски, -а, -о који се односи на хасурџије. СДГ: ХАТ ТО: хат- 0 хат м → ат. 11<0 хат-ник м → атлија. 1002 нахаснити, охаснити се. 1003 тур. hastalık. 1004 тур. hasırcı. 492 СДГ: ХАТАР (атар, атер, хајтар, хатер) (тур. hatır) ТО: хатар- 0 хатар м наклоност, љубав, воља. Изр. изићи из хатара коме замерити се, нажао учинити коме; иштетити ~ (с ким) посвађати се; по хатару пристрасно; у ~ (коме) за љубав (некоме); у ~ истине (истини) у корист, за вољу истине (истини). 11<0 хатар-џија м онај који ради према наклоности, пристрастан човек. СДГ: ХАТЕР (хајтер) 0 хатер м → хатар. 12<0 хатер-исати, -ршем пф. и импф. (у)радити по хатеру, пристрасно. БЕЗ СДГ: ХАТИБ (тур. hatip) хатиб м исламски вероучитељ и проповедник, имам. БЕЗ СДГ: ХАТИШЕРИФ (тур. hattışerif) хатишериф м султанов указ, повеља. БЕЗ СДГ: ХАТМА (тур. hatim) хатма ж покр. муслиманска заједничка, скупна молитва. СДГ: ХАТОР (атор) (тур. hatır) ТО: хатор- 0 хатор м → хатар. 11<0 хатор-ити, -им импф. бацати кривицу (на кога). БЕЗ СДГ: ХАТУЛА (атула) (тур. hatıl) хатула ж покр. 1. банак, истурени део зида (са даскама преко њега). 2. греда на зиду куће на коју се ослања кровна конструкција. БЕЗ СДГ: ХАФ1005 (аф) (тур. hav) хаф м покр. фине длачице на тканини. БЕЗ СДГ: ХАФИЗ/ХАФИС (тур. hafız) хафиз/хафис м човек који зна Куран напамет; учен човек, учењак, зналац. СДГ: ХАЏ (тур. hac) ТО: хаџ- 11<0 хаџ м → хаџилук. 12<0 хаџ-а (аџа)/хаџ-о, -а, -е м хип. ← хаџија. 13<0 хаџ-и (аџи) непром. титула која се ставља испред имена хаџије: хаџи-Омер, хаџи-Тома. 14<0 хаџ-ија 1006 (аџија) м онај који је ишао на хаџилук, ходочасник, поклоник Мухамедову или Христову гробу. 1005 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 493 21<14 хаџиј-ин, -а, -о који припада хаџији. 31<21 хаџијин-ица ж хаџиница хаџијина жена. 22<14 хаџиј-ски, -а, -о који се односи на хаџије. 15<0 хаџи-ка ж 1. жена која је ишла на хаџилук. 2. → хаџијиница. 23<14 хаџи-лук 1007 м 1. ходочашће, поклоњење местима која се сматрају светим (Мека код муслимана, Јерусалим код хришћана). 2. фиг. поклоњење, подворење. 24<14 хаџ-ин, -а, -о → хаџијин. 25<12 хаџ-ин, -а, -о који припада хаџи. 26<14 хаџи-ница ж хаџијиница. 27<14 хаџи-нски, -а, -о → хаџијски. 28<12 хаџ-ов, -а, -о који припада хаџу. С11<0 хаџи-кускун м онај који се назива хаџијом иако то није. С12<0 хаџи-недомак м онај који је пошао на хаџилук али се вратио не стигавши до циља. С13<0 хаџи-пишман м подр. онај који брзо одустаје од намере, онај који се брзо покаје. СДГ: ХАША (аша) (тур. hâşa!) ТО: хаш- 0 хаша узв. не, не дао Бог. 31<21 хаша ж → хашање. 21<11 хаша-ње гл. им. ← хашати. 11<0 хаш-ати, -ам (ашати) импф. не признавати, одрицати. 12<0 хаш-ити, -им импф. → хашати. ПР11<11 за-хашати, -ам пф. одрећи, занијекати; сакрити, прикрити. БЕЗ СДГ: ХАША (аша) (тур. haşa) хаша ж → абаија. СДГ: ХАШАРИЈА (ашарија) (тур. haşarı) ТО: хашариј- 0 хашарија м и ж покр. несташна особа, несташко. 11<0 хашариј-аст, -а, -о несташан, враголаст. БЕЗ СДГ: ХАШЕР (тур. haşir) хашер м непром. заст. пропаст, уништење. Изр. ~ бити страдати, пропасти; ~ учинити упропастити, уништити, разорити. СДГ: ХАШИШ (тур. haşiş) ТО: хашиш- 0 хашиш м 1. источњачка опојна дрога. 2. бот. индијска конопља Canabis indica. 11<0 хашиш-ист(а) м онај који ужива хашиш. 12<0 хашиш-ки, -а, -о који се односи на хашиш; који потиче од хашиша. СДГ: ХАШЛУК (аршлук, ашлук) (тур. harçlık) ТО: хашлук- 1006 тур. hacı. 1007 тур. hacılık. 494 0 хашлук м заст. новац за трошак. 11<0 хашлуч-ити, -им (ашлучити) импф. давати коме хашлук, трошити на кога. БЕЗ СДГ: ХВАЈДА хвајда ж → фајда. БЕЗ СДГ: ХЕВЗЕЏАНА (тур. eczane)1008 хевзеџана ж покр. заст. апотека. БЕЗ СДГ: ХЕВЗЕЏИЈА (тур. eczaneci) 1009 хевзеџија м покр. апотекар. БЕЗ СДГ: ХЕГБЕ хегбе ж → егбе. БЕЗ СДГ: ХЕДИЈА (тур. hediye) хедија ж покр. дар, поклон. БЕЗ СДГ: ХЕЗЕЛА (тур. hazele) хезела ж покр. зб. простаци, пропалице, ниткови. БЕЗ СДГ: ХЕЈ (тур. hey)1010 хеј узв. 1. за изражавање различитих расположења: разочарења, дивљења, радости, задовољства, резигнације, незадовољства, бриге, сумње, претње и сл. 2. (у прилошкој служби, често удвојено) врло далеко, чак. БЕЗ СДГ: ХЕЛАЋ (тур. helаk) хелаћ м заст. несрећа, пропаст, уништење. БЕЗ СДГ: ХЕЛБЕТ/ХЕЛБЕТЕНА хелбет и хелбетена → елбет и елбетена. БЕЗ СДГ: ХЕЛЕ хеле речца и везн. покр. → еле. СДГ: ХЕМШЕРИЈА (тур. hemşeri) ТО: хемш- 0 хемшерија м покр. земљак, суграђанин, друг. 11<0 хемш-о, -а и -е м хип. ← хемшерија. 1008 тур. eczane. 1009 тур. eczaneci. Хевзеџану и хевзеџију смо приказали одвојено, јер су обе вероватно независно једна друге адаптириране турске речи. 1010 Ова лексема није обележена као турцизам у Речнику МС. 495 БЕЗ СДГ: ХЕНДЕК хендек м → јендек. СДГ: ХЕРИТИ (тур. eğri) ТО: хер- 0 херити (ерити), -им импф. I. кривити, окретати у страну. II. ~ се искривљавати се, накривљивати се. 11<0 хер-ав, -а, -о разрок, зрикав; накривљен; исп. егав, ерлав. ПР11<0 на-херити, -им пф. I. поставити нахеро, накриво, накривити. II. ~ се нагнути се, накривити се. ПР21<ПР11 нахеро прил. накриво, косо. ПР22<ПР11 нахерце прил. нахеро. ПР12<0 у-херити се, -им се пф. нахерити се, накривити се, нагнути се. 1011 СДГ: ХЕСАБ ТО: хесаб- 0 хесаб м → хесап. 11<0 хесаб-ити, -им импф. → хесапити. СДГ: ХЕСАП (јесап, хесаб) (тур. hesap) ТО: хесап- 0 хесап м заст. рачун. 11<0 хесап-ити, -им импф. 1. мислити, сматрати, рачунати. 2. ценити, поштовати. ПР11<0 про-хесапити, -им пф. прорачунати. 1012 СДГ: ХЕЋИМ (јећим) (тур. hekim) ТО: хећим- 0 хећим м заст. лекар. ПРс11<0 за-хећим-ити се, -им се пф. постати хећим, лекар. БЕЗ СДГ: ХЕФТА (тур. hafta)1013 хефта ж варв. недеља дана, седмица. БЕЗ СДГ: ХИЗМЕТ (тур. hizmet) хизмет м заст. → измет. Изр. ~ чинити1014 служити, радити као кулучар. СДГ: ХИЗМЕЋАР (тур. hizmetkâr) 1011 захерити, изнахерити се, нашохерити. 1012 исхесапити. 1013 Ова лексема је означена као грецизам у Речнику МС. 1014 У глаголском изразу хизмет чинити глагол је преведен, а именица очувана као позајмљеница: тур. hizmet etmek. 496 0 хизмећар м → измет. 11<0 хизмећар-ка ж → измећарка. БЕЗ СДГ: ХИЛА (тур. hile) хила ж покр. неправда, превара, лаж. СДГ: ХИР (тур. hır)1015 ТО: хир 0 хир м обест, ћуд, прохтев, каприц. 11<0 хир-овит, -а, о који је с несталним, променљивим прохтевима; обестан, ћудљив, каприциозан. 21<11 хировито прил. ћудљиво. 22<11 хировит-ост ж особина онога који је хировит, онога што је хировито, ћудљивост. ПРс11<0 за-хир-ити, -им пф. покр. 1. закржљати. 2. постати хировит, ћудљив, узјогунити се. БЕЗ СДГ: ХИСА/ХИСЕ (исе) (тур. hisse) хиса ж /хисе, -ета с заст. део, удео, квота. БЕЗ СДГ: ХИЧ (тур. hiç) хич речца (у прилошкој служби) разг. ништа, нимало, ич. БЕЗ СДГ: ХИЏРА1016 (тур. hicret) хиџра, -е ж почетак рачунања муслиманске ере, 16. јула 622. г.н.е. (те године се Мухамед преселио из Меке у Медину). СДГ: ХОРДА1017 (према тур. ordu) ТО: хорд- 0 хорда ж монголски 1. гомила освајача који пљачкају и униптавају. 2. гомила, мноштво; руља. 3. ист. најпримитивнији облик људског друштва. Изр. Златна хорда монголска држава у јужној Русији у 13. веку. 11<0 хорд-аш м припадник хорде. БЕЗ СДГ: ХОРДИЈА хордија ж → ордија. СДГ: ХОРЈАТ(ИН) (hoyrat) ТО: хорјат- 0 хорјат(ин) м заст. простак, неотесанац, грубијан, дивљак. 11<0 хорјат-ка ж жена хорјат(ин). 12<0 хорјат-киња ж жена хорјат(ин). 1015 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Шкаљић (1973) наводи непотврђени етимон у турском језику hıre, тврдоглав; непокоран, безобразан; запањен. Мишљења смо да је могућа етимологија тур. hır свађа, туча. Скок (3) не разматра ову лексему. 1016 Ову лексему не бележи Речник МС. Дефиниција је преузета из Клајн-Шипка (2006). 1017 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 497 13<0 хорјат-ски, -а, -о који је својствен хорјату, груб, простачки. СДГ: ХОРОЗ (тур. horoz) ТО: хороз- 0 хороз м (обичније ороз) покр. мужјак кокоши, петао. 11<0 хороз-(и)ји, -а, -е који се односи на петла. 12<0 хороз-ов, -а, -о петлов. ПР11<0 на-хороз-ити се, -им се пф. накострешити се. СДГ: ХОЏА (тур. hoca) ТО: хоџ- 0 хоџа м муслимански свештеник, вероучитељ. 11<0 хоџ-ин, -а, -о који припада хоџи, који се односи на хоџу. 21<11 хоџин-ица ж хоџина жена. 12<0 хоџ-ински 1018 , -а, -о који се односи на хоџе: ~ живот, ~ запис. 13<0 хоџ-ица м дем. ← хоџа; ир. бедан, неугледан хоџа. БЕЗ СДГ: ХОШАФ (ошап, ошаф) (тур. hoşaf) хошаф м покр. кув. кувано суво воће, компот. БЕЗ СДГ: ХРЗ (тур. ırz) хрз м заст. поштење, образ, част. БЕЗ СДГ: ХРЗУЗ хрзуз м → хрсуз. БЕЗ СДГ: ХРКА (тур. hırka) хрка ж покр. 1. дервишки огртач. 2. рита, прња. СДГ: ХРСУЗ (рсуз, хрзуз) (тур. hırsız) ТО: хрсуз- 0 хрсуз м заст. лопов, крадљивац, лупеж. 11<0 хрсуз-ин м → хрсуз. 12<0 хрсуз-лук 1019 м крађа, лупештво. 13<0 хрсу-ски, -а, -о који се односи на хрсузе. 14<0 хрсу-ство с хрсузлук. БЕЗ СДГ: ХРШУМ хршум м → ршум. БЕЗ СДГ: ХУДБА (тур. hutbe) 1018 Овај придев третирамо као да је изведен сложеним суфиксом -ински. Постоји могућност и да је изведен преко придева хоџин (хоџин-ски). 1019 тур. hırsızlık. 498 худба ж рлг. проповед коју држи имам петком у џамији пре клањања. БЕЗ СДГ: ХУЈА (уја) (тур. huy) хуја ж покр. бес, срџба; зла воља. СДГ: ХУРИЈА (тур. huri) ТО: хуриј- 0 хурија ж рлг. митска девојка муслиманског раја. 11<0 хуриска ж → хурија. 1020 БЕЗ СДГ: ХУРМА хурма ж→ урма. БЕЗ СДГ: ХУЋУМЕТ (ућумат, ућумет) (тур. hükümet) хућумет м покр. управна власт; зграда у којој се налазе органи власти. БЕЗ СДГ: ХУЏЕРА (тур. hücre) хуџера ж покр. колиба; исп. уџера. СЛОВО Ц СДГ: ЦАГРИЈЕ1021 ТО: цагрк 0 цагрије, цагрија ж мн. корице сабље или ножа, ножнице. 11<0 цагрк-нути 1022 , -ем пф. оном. звекнути, зазвонити. БЕЗ СДГ: ЦАР1023 (тур. car?) цар м покр. врста коцке, ж(д)реб. СДГ: ЦЕРИБАША (тур. çeribaşı) TO: церибаш- 0 церибаша м ист. 1. цигански старешина. 2. заповедник одреда нередовне турске војске. 3. навални коњаник; припадник јуришне коњице. 11<0 церибаш-ин, -а, -о који припада церибаши. 21<11 церибашин-ица ж церибашина жена. БЕЗ СДГ: ЦИВРИЈА1024 (тур. sivri) циврија ж покр. 1. немиран и љут пас. 2. мн. клешта за прављење копчи и сл. од жица. 1020 Лексема хуриска је настала поименичавањем незабележеног придева хури-ски. 1021 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Ово јесте турцизам, исто што и сагрија, саргија; фонетска промена је вероватно на домаћем терену, в. и Скок (1:249–250). 1022 Творбена основа у овоме глаголу необичног је облика, могуће је да је настала према творбеној основи цагрије и некаквом ономатопејском делу цагрк. 1023 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1024 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 499 СДГ: ЦИФРА (ар. ğifr) ТО: цифар- 0 цифра ж (ген. мн. цифара) бројка или бројни знак записан арапским или римским знаковима. 11<0 цифар-ски, -а, -о који се односи на цифре, изражен цифрама, бројчани. 21<11 цифарски прил. изражено у цифрама, бројчано. 12<0 цифар-ник м бројчаник на часовнику, телефону и сл. СЛОВО Ч БЕЗ СДГ: ЧАГАЉ1025 (тур. çakal) чагаљ, -гља м зоол. врста дивљег пса, шакал Canis aureus. СДГ: ЧАДОР (тур. çadır) ТО: чадор- 0 чадор м шатор. 11<0 чадор-аст, -а, -о који је налик на чадор. 12<0 чадор-је с зб. им. ← чадор. 13<0 чадор-ски, -а, -о који припада чадору, који се односи на чадор. БЕЗ СДГ ЧАИР (чаира, чахира) (тур. çayır) чаир м покр. ливада, пашњак, пољана. БЕЗ СДГ: ЧАИРА чаира ж → чаир. СДГ: ЧАЈ (тур. çay)1026 ТО: чај- 0 чај1027 м а. ароматичан напитак од лишћа, цветова или плодова неких биљака, који се пије обично топао: руски ~, липов ~, клеков ~. б. назив за биљке или њихово осушено лишће од чега се прави такав напитак. 11<0 чај-ана 1028 ж = чајџиница просторија где се точи и пије чај. 12<0 чај-анка ж јавни или приватни забавни скуп на којем се гости послужују чајем. 13<0 чај-ни, -а, -о који се односи на чај, на справљање и служење чаја: ~ кухиња, ~ прибор, ~ маслац, ~ кекс. 14<0 чај-ник м посуда за чај. 15<0 чај-ница ж → чајник. 16<0 чај-ски, -а, -о који се односи на чај, чајни: посуђе. 17<0 чај-чић м дем. и хип. ← чај. 18<0 чај-џија 1029 м човек који точи и продаје чај. 1025 Ова лексема није обележена као турцизам у Речнику МС. 1026 У грађу смо уврстили и лексему чај, јер постоји могућност да је ова реч кинеског порекла (исп. Тице 2002: 485) у српски језик дошла посредством турског језика. У Речнику МС наведена је руска етимолошка ознака. 1027 Речник МС наводи руску етимологију. 1028 тур. çayhane. 1029 тур. çaycı. 500 21<18 чајџ-иница ж → чајана. БЕЗ СДГ: ЧАК (тур. çak) чак за истицање прелажења оквира онога што би се очекивало, што се нормално претпоставља 1. а. за истицање просторне удаљености; за истицање великог домета, простирања: све (до). б. за истицање временске одмаклости, дужине протеклог времена. в. за истицање количине. 2. (обично с везницима „и”, „ако”, „иако”) уопште за истицање високог степена или ширине обухватања нечега, ширине допуштања, претпоставке: штавише. БЕЗ СДГ: ЧАКАРАСТ1030 (према тур. çakır) чакараст, -а, -о покр. а. који има очи разлиите боје. б. разрок, зрикав. БЕЗ СДГ: ЧАКИЈА (тур. çakı) чакија ж покр. џепни ножић, перорез. БЕЗ СДГ: ЧАКМА чакма ж покр. → чатма (1). БЕЗ СДГ: ЧАКМАК (тур. çakmak) чакмак м заст.1. покр. кресиво, огњило, оцило. 2. пом. а. уже којим се везује катарка за брод. б. мн. целокупна опрема брода на једра, такелажа, снаст. БЕЗ СДГ: ЧАКМАЧА чакмача ж покр. → чатмара (под чатма). БЕЗ СДГ: ЧАКНУТИ 1031 чакнути, -нем пф. покр. лако, слабо лупнути, куцнути, ударити кога. СДГ: ЧАКШИРЕ (тур. çakşır) ТО: чакшир- 0 чакшире ж мн. панталоне. 11<0 чакшир-аш м човек који носи чакшире; онај који се одева на грађански начин. 12<0 чакшир-етине ж мн. аугм. и пеј. ← чакшире. 13<0 чакшир-ице ж мн. дем. ← чакшире. 14<0 чакшир-ски, -а, -о који се односи на чакшире. БЕЗ СДГ: ЧАЛА (тур. çala, çal) чала узв. покр. удри, лупај. СДГ: ЧАЛАКАТИ (тур. çalmak)1032 1030 Шкаљић (1973) бележи и придев истога значења чакар. 1031 Шкаљић (1973) не наводи овај глагол, могуће је да је у питању тур. етимологија: çakmak. 1. закуца(ва)ти, забости, забадати. 2. ударити, ударати или куцнути, куцати једну ствар о другу. 1032 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Шкаљић (1973) наводи овај глагол у значењу: 1. остругати, појести остатке хране у једном суду. 2. обарати преостало воће са 501 ТО: чалакати 0 чалакати, -ам и чалачем импф. покр. лармати, галамити, грајати, викати. 11<0 чалака-ње с гл. им. ← чалакати. БЕЗ СДГ: ЧАЛГИЏИЈА (тур. çalgıcı) чалгиџија м заст. покр. свирач, музикант. БЕЗ СДГ: ЧАЛЕКАТИ (према тур çalmak, ударити, ударати; бацити, бацати (некога, нешто на земљу?)1033 чалекати се, -ам се покр. бранећи се одбијати ударце. БЕЗ СДГ: ЧАЛИЈА (тур. çalı) чалија ж бот. покр. драч(а), бодљикави грм. БЕЗ СДГ: ЧАЛИШАН (тур. çalışkan) чалишан, -шна, -шно покр. марљив, вредан. СДГ: ЧАЛМА (тур. çalma) ТО: чалм- 0 чалма ж повез, марама омотана око феса, сарук, турбан (1а). Изр. завити чалму потурчити се. 11<0 чалм-ашица ж зоол. чешљугар. ПРс11<0 за-чалм-ити, -им пф. увити чалмом главу. СДГ: ЧАМ (тур. çam) ТО: чам-, чамц- 0 чам м 1. бот. врста црногоричног дрвета, јела. 2. чамац од чама, јеловине. 11<0 чам-ац, -мца м мањи пловећи отворени објекат, обично од дрвета, чун (1): моторни ~ , ~ за спасавање, рибарски ~, спортски ~. 12<0 чам-ић дем. ← чам. 13<0 чам-ов, -а, -о који се односи на чам, који је од чама, јелов. 21<13 чамов-ина ж чамово дрво, јеловина, уопште дрво четинара. 22<11 чамч-ани, -а, -о који се односи на чамац: сидро. 23<11 чам-че, -ета с дем. ← чамац. 24<11 чамч-ина аугм. и пеј. ← чамац. 25<11 чамч-ић м дем. и хип. ← чамац. 14<0 чам-џија м онај који вози чамац, онај који превози нешто на чамцу. 26<14 чамџиј-ин, -а, -о који припада чамџији. 27<14 чамџиј-ски, -а, -о који припада чамџијама, који се односи на чамџије. 28<14 чамџ-ински, -а, -о → чамџијски. БЕЗ СДГ: ЧАМЕ1034 (тур. çame) грана. Значење које би се могло довести у везу са значењем које је наведено у Речнику МС је засвирати (о музичком инструменту). 1033 Ову лексему не бележе Шкаљић (1973) и Носић (2005). 1034 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 502 чаме, -ета с покр. сироче. БЕЗ СДГ: ЧАМПАРЕ (тур. çalpara) чампаре ж заст. покр. 1. ланчић на узди који причвршћује ђем коњу испод браде. 2. врста музичког инструмента којим се звецка. БЕЗ СДГ: ЧАМПРАГЕ1035 (тур. çapraz) чампраге, чампрага ж мн. заст. покр. споне, копче. БЕЗ СДГ: ЧАМУЉА1036 чамуља ж заст. покр. врста капе. СДГ: ЧАНАК (тур. çanak) ТО: чанк- 0 чанак, -нка м 1. а. чинија, здела за јело (обично дрвена). б. здела или кутија у којој се држи ситан новац. 2. у старинској пушци кремењачи место где се сипа барут, прашник. 3. кориташце испод воденичког коша из којега жито пада на жрвањ. 11<0 чанч-ар м онај који прави чанке, зделе, зделар. 12<0 чанч-ара ж зоол. покр. корњача. 21<11 чанчар-ев, -а, -о који припада чанчару. 13<0 чанч-е, -ета с дем. ← чанак. 14<0 чанч-ина ж аугм. и пеј. ← чанак. 15<0 чанч-ић м дем. ← чанак; исп. чанче. 16<0 чанч-ица ж зоол. врста морске шкољке Cardium erdele. С11<0 чанк-о-лиз м онај који се улагује из користољубља, који живи од милистиње онога коме се улагује, улизица, лижисахан, полтрон. С21< С11 чанколиз-а ж женска особа чанколиз. С22< С11 чанколиз-ац, -исца м чанколиз. С23< С11 чанколиз-ити, -им импф. бити чанколиз, поступати као чанколиз, полтронисати. БЕЗ СДГ: ЧАНИБУЛА1037 чанибула ж бот. покр. = џанибула турчинак. БЕЗ СДГ: ЧАНТРА (тур. çanta) чантра ж заст. омања кожна торба која се обично носи обешена о раме, кеса, бисаге. БЕЗ СДГ: ЧАП1038 (тур. çap) чап м део, комад чатме (1), пресло. СДГ: ЧАПКУН (тур. çapkın) ТО: чапкун- 1035 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Носић (2005) етимолошки доводи у везу са чам. 1036 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1037 За етимологију ове речи исп. џанибула. 1038 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 503 0 чапкун м покр. 1. коњ ситна али брза хода. 2. враголан, обешењак, мангуп. 11<0 чапкун-ити, -им импф. ићи брзо и ситним корацима, каскати. 12<0 чапкун-лук 1039 м несташлук, обешењаклук, враголанство. 13<0 чапкун-ски, -а, -о који се односи на чапкуне, својствен чапкунима, обешењачки, мангупски. 21<13 чапкунски прил. као што чине чапкуни, обешењачки, мангупски. 14<0 чапкун-ство с својство чапкуна, чапкунлук. 22<11 чапкуње-ње с гл. им. ← чапкунити. ПР11<11 от-чапкунити, -нем пф. отићи, удаљити се (правећи брзе и ситне кораке). СДГ ЧАПРА1040 ТО: чапр- 0 чапра ж покр. 1. кожа. 2. а. мех у коме се носи вино, ракија, скоруп и др. б. кеса од коже којом се црпе вода из бунара. 11<0 чапр-етина ж аугм. и пеј. ← чапра. 12<0 чапр-ица ж дем. ← чапра. СДГ: ЧАПРАЗ (тур. çapraz) ТО: чапраз- 0 чапраз м у изразу: правити коме ~ → чапраздиванити. С11<0 чапраз-диван м у изразу: правити коме ~ → чапраздиванити. С21<11 чапраздиван-ити, -им импф. 1. клањати се, метанисати. 2. разг. разговором забављати некога ко је докон, угађати коме; исп. диван. БЕЗ СДГ: ЧАПТИЈА1041 (тур. çatkı) чаптија ж покр. свилена марама. БЕЗ СДГ: ЧАРАК (тур. çark) чарак, -рка м 1. ист. на пушци кремењачи место код прашника где се напрезањем опруге и наглим ударцем ствара ватра. 2. покр. купица, рожић којим се пушта крв. СДГ ЧАРАПА (чорапа) (тур. çorap) ТО: чарап- 0 чарапа ж (обично у мн.) део одеће од плетене вуне, памука или вештачких влакана који се навлачи на ноге испод ципела. Изр. ударен мокром чарапом разг. приглуп, затуцан. 11<0 чарап-ак, -пка м дем. и ир. ← чарапа. 12<0 чарап-ар м занатлија који израђује и продаје чарапе. 21<12 чарапар-ев, -а, -о = чарапаров који припада чарапару. 22<12 чарапар-ка ж 1. жена чарапар; женска особа која ради у радионици или фабрици за израду чарапа. 2. машина за израду чарапа. 23<12 чарапар-ница ж радионица за израду чарапа; радња у којој се продају чарапе. 24<12 чарапар-ов, -а, -о = чарапарев. 24<12 чарапар-ски, -а, -о који се односи на чарапаре: ~ трговина, ~ радња. 1039 тур. çapkınlık. 1040 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). М. Носић (2005) упућује на етимологију речи чапраз. 1041 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 504 25<12 чарапар-ство с израда, прављење чарапа као занатска делатност. 13<0 чарап-аст, -а, -о 1. који је налик на чарапу. 2. који као да има чарапе, белоног, путоног (о коњу). 14<0 чарап-етина ж аугм. и пеј. ← чарапа. 15<0 чарап-ин, -а, -о који припада чарапи, који се односи на чарапу. Изр. посао му иде као ~ почетак посао му иде тешко, траљаво; уста су му као ~ почетак има велика уста. 16<0 чарап-ина ж аугм. и пеј. ←чарапа. 17<0 чарап-ица ж дем. ← чарапа. 18<0 чарап-чина ж аугм. и пеј. ← чарапа. С11<0 полу-чарапа ж (обично мн.) ниска чарапа. С21<11 получарап-ица ж (обично мн.) дем. ← получарапа. СДГ: ЧАРДАК (тур. çardak) ТО: чардак- 0 чардак м а. зграда источњачког типа с избоченим горњим спратом од дрвета; дворац. б. спрат или покривени балкон, трем такве зграде: дрвена кућа на ~, попети се на ~. 2. кош на стубовима за држање кукуруза у клипу. 3. ист. кула стражарница или осматрачница на државној граници. 11<0 чардак-лија 1042 ж 1. кућа чији је горњи део дрвен; кућа која има чардак (1). 2. винова лоза која се пење уз чардак, уз какву другу зграду или уз какво дрво, или се сведе у хладњак, сеницу. 3. ист. граничар, војник Војне крајине који је вршио стражарску службу у чардаку. 21<11 чардаклиј-ски, -а, -о који се односи на чардаклије. 12<0 чардач-ина ж аугм. и пеј ← чардак. 13<0 чардач-ић м дем. ← чардак. 14<0 чардач-ки, -а, -о који се односи на чардаке. СДГ: ЧАРКА (тур. çarka) ТО: чарк- 0 чарка ж а. мањи оружани сукоб, мања битка, окршај, пушкарање, задевица: заподести чарку. б. мања свађа, препирка: предизборне чарке. 11<0 чарк-ало с чаракало. 12<0 чарк-ар м = чаркач и чаркаш војник у предњој бојној линији који почиње пушкарање. 13<0 чарк-ати, -ам импф. I. 1. импф. ← чарати. 2. → чаркати се. 3. црткати, шарати. II. ~ се зачетати чарке, водити мање борбе. 14<0 чарк-ач м = чаркар. 21<13 чарк-аџија м → чаркар. 15<0 чарк-аш м = чаркар. 22<13 чарка-ње с гл. им. ← чаркати (се). ПР11<13 за-чаркати, -ам пф. почети чаркати, заподенути чарку. ПР12<13 иш-чаркати, -ам пф. 1. изгрепсти, ишчепркати жар на пећи. 2. упорним тражењем постићи, стећи, добити. 1043 ПР13<13 про-чаркати, -ам пф. I. 1. а. чаркајући подстаћи ватру да боље гори. б. прочачкати (1). 2. прочачкати (2). II. ~ се сукобити се вршећи чарке. ПР14<13 раш-чаркати, -ам пф. чаркањем распламсати, проџарати (ватру). БЕЗ СДГ: ЧАРЛАМА1044 (тур. çarlama) 1042 тур. çardaklı. 1043 начаркати. 1044 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 505 чарлама ж заст. 1. подвала, превара. 2. врста народне игре, музика за ту игру. Изр. ударити коме чарламу подвалити коме, изиграти кога. СДГ: ЧАРУГ (тур. çarık) ТО: чаруг- 0 чаруг м покр. опанак. 11<0 чаруг-џија 1045 м опанчар. 21<11 чаругџиј-ин, -а, -о који припада чаругџији. 22<11 чаручџиј-ски, -а, -о који припада чаругџијама, који се односи на чаругџије. 23<11 чаругџ-ински, -а, -о → чаругџијски. СДГ: ЧАРШАВ (чаршаф) (тур. çarşaf) ТО: чаршав- 0 чаршав м а. платнени покривач, прекривач за постељу; заштитна навлака за јорган. б. покривач за сто, столњак. 11<0 чаршав-ски, -а, -о који се односи на чаршав. БЕЗ СДГ: ЧАРШАФ чаршаф м→ чаршав. СДГ: ЧАРШИЈА (тур. çarşı) ТО: чаршиј-, чарш- 0 чаршија ж 1. део насеља где се развио трг, пословни део града; трговачка четврт. 2. зб. а. становници чаршије (1), трговци и занатлије чије су радње, дућани на тргу, пословни свет. б. грађанско друштво са својим политичко-друштвеним иазорима, малограђани, малограђанство. Изр. добро јутро, чаршијо на обе (све четири) стране каже се за онога који се прилагођава приликама, који иде линијом најмањега отпора ради своје користи. 11<0 чаршиј-ица ж дем. ← чаршија. 12<0 чаршиј-ски, -а, -о који се односи на чаршију: ~ ред. 21<12 чаршијски* прил. на чаршијски начин; малограђански. 13<0 чарши-лија 1046 м човек из чаршије, човек који ради у чаршији. 14<0 чарш-инлија м човек из чаршије, човек који ради у чаршији. 15<0 чарш-ински, -а, -о → чаршијски. 16<0 чарш-лија → чаршилија. ПРс11<0 про-чаршиј-ати се, -ам се пф. провести, се забавити се у чаршији, граду. СДГ: ЧАТАЛ1047 (тур. çatal) ТО: чатал- 0 чатал м део ограде или плота који чине неколико врљика, поређаних попречно једна изнад друге и повезаних прућем. 21<11чатал-аст, -а, -о који је налик на чатале, рачваст. 11<0 чата-ле ж мн. рачве, рашље. 12<0 чата-ли 1048 прид. непром. рачваст, рашљаст; замршен, двосмислен. 1045 тур. çarıkçı. 1046 тур. çarşılı. 1047Лексема çatal у турском има следећа значења: 1. виле, рачве. 2. рачва. 3. крак. 4. виљушка. 5. двокраке виле за превртање сена. 6. једна врста удице, зубац. 506 БЕЗ СДГ: ЧАТИЈА/ЧАТКИЈА/ЧАТКИЊА (тур. çatkı) чатија/чаткија/чаткиња ж покр. танка, обично црвена, свилена марама којом девојка или млада прекрива главу. СДГ: ЧАТМА (чакма) (тур. çatma) ТО: чатм- 0 чатма ж покр. 1. зид начињен од прућа, плетера или дрвених летава, облепљен блатом. 2. највиши спрат на кући или кули грађен од дрвеног материјала. 11<0 чатма-ра (чакмача) ж кућа од чатме. ПРс11<0 за-чатм-ити, -им пф. ударити чатму, ставити плетер. СДГ ЧАТРА; исп. шатра ТО: чатр- 0 чатра ж покр. велики шатор на вашарима под којим се што продаје, шатра. 11<0 чатрљ-а 1049 ж мала кућа изграђена од слабог материјала, уџерица, колиба. 21<11чатрљ-ица ж дем. ← чатрља. 12<0 чатр-ња ж → чатрља. СДГ: ЧАУШ (тур. çavuş) ТО: чауш- 0 чауш м 1. ист. старешина над неколико војника у турској војсци, водник. 2. етн. онај који се брине о реду у сватовима; сват који својим шалама развесељава сватове. 3. ист. онај који је оглашавао наредбе у некадашњој општини, телал (7). 11<0 чауш-ев, -а, -о који припада чаушу. 12<0 чауш-ки, -а, -о који се односи на чауше. БЕЗ СДГ: ЧАФРАН чафран м бот. → шафран. БЕЗ СДГ: ЧАХИРА чахира ж покр. → чаир. СДГ: ЧЕВРА/ЧЕВРЕ (тур. çevre) ТО: чевр- 0 чевра ж/чевре, -ета с покр. марама извезена златом или сребром. 11<0 чевр-ић ж дем. ← чевре. БЕЗ СДГ: ЧЕВРМА чеврма ж покр. → чевра. 1048 тур. çatallı. 1049 Највероватније је пут настанка овог деривата чатр+ја. 507 БЕЗ СДГ: ЧЕВРНТИЈА (тур. çevirinti) чеврнтија ж покр. вртлог, вир. БЕЗ СДГ: ЧЕИЗ (чехиз) (тур. çeyiz) чеиз м покр. девојачка спрема, девојачки дарови, мираз. БЕЗ СДГ: ЧЕЈРЕК чејрек м покр. → черек. СДГ: ЧЕКИЋ (чекич) (тур. çekiç) ТО: чекић- 0 чекић м 1. врста алата од метала (обично челика) или дрвета насађеног на држаљу (или у склопу неког механизма), који служи за закивање ексера, за ковање и уопште за ударање no нечему: ковачки ~, столарски ~, зидарски ~, клесарски ~, обућарски ~, механички ~. 2. анат. једна од три слушне кошчице у средњем уху malleus. Изр. морски ~ зоол. врста морске рибе Sphyrna zygaena; као испод чекића разг. сасвим ново, још неупотребљавано. 11<0 чекић-ар* м врста млина за дробљење меких материјала и материјала средње тврдоће (нпр. креча, глине, угљена, гипса, шећера) помоћу плочица од челика (чекића) обешених на једном или два ротора који се окрећу у кућишту над ситом, дробилица: млин ~. 12<0 чекић-арка ж зоол. врста мекушца Malleus vulgaris. 13<0 чекић-ати, -ам импф. ударати чекићем, куцати. 1050 14<0 чекић-ић м дем. ← чекић. 15<0 чекић-овати, -ујем (чекичовати) импф. ударати чекићем, чекићати, ковати. СДГ: ЧЕКИЧ ТО: чекич- 0 чекич м → чекић. 11<0 чекич-овати, -ујем импф. → чекићовати. БЕЗ СДГ: ЧЕКМА (тур. çekme) чекма ж покр. 1. фиока писаћег стола. 2. врста мањег прозорског крила на старинским босанским кућама. БЕЗ СДГ: ЧЕКМЕ1051 (тур. çekme) чекме ж мн. покр. ситне сребрне плочице на токама. БЕЗ СДГ: ЧЕКМЕЖЕ чекмеже, -ета с покр. → чекмеџе. СДГ: ЧЕКМЕК (тур. çekmek) ТО: чекмек 0 чекмек м само у изразу: на чекмек на склоп, на извлачење. 1050 зачекићати, ишчекићати. 1051 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 508 С11<0 чекмек-ћуприја ж покретни мост, ланчани мост. СДГ: ЧЕКМЕЏЕ (чекмеже) (тур. çekmece) ТО: чекмеџ- 0 чекмеџе, -ета с фиока. 11<0 чекмеџ-а ж покр. сандук, ковчег који уместо капка има фиоку са стране. СДГ: ЧЕКРК (тур. çıkrık) ТО: чекрк- 0 чекрк м а. направа за дизање терета намотавањем ужета на точак; витао. б. вратило са точком које служи за црпење воде из бунара. в. направа за сукање предива са мотовила на цеви. Изр. ићи на чекрк кочити се у ходу. 11<0 чекрг-џија 1052 м занатлија који прави чекрке. 12<0 чекрк-ли 1053 прид. непром. начињен на чекрк. 13<0 чекрк-лија ж преслица на чекрк; исп. чекрк (в). С11<0 чекрк-челенка ж челенка која се врти и која се некада носила на калпаку. БЕЗ СДГ: ЧЕКТИСАТИ (тур. çekmek) чектисати, -ишем импф. покр. подносити, трпети. СДГ: ЧЕЛЕБИ (тур. çelebi) ТО: челеб- 0 челеби прид. непром. 1. (у именичкој служби) м челебија. 2. господски. 11<0 челеб-ија (џелебија) м млад господин (почасни назив, титула за школована човека); исп. ефендија. 31<21 челебија-ње с гл. им. ← челебијати се. 21<11 челебиј-ати се, -ам се импф. китити се, дотеривати се као челебија. 22<11 челебиј-ин, -а, -о који припада челебији. БЕЗ СДГ: ЧЕЛЕНКА (тур. çelenk) челенка ж 1. ист. накит у облику перјанице од сребра или злата која се носила за калпаком или чалмом с предње стране (као одликовање за храброст). 2. лов. чеона кост с роговима скинута са срндаћа, јелена или друге рогате дивљачи као ловачки трофеј. 3. фиг. а. чело; глава, лобања: звекнути некога по челенки. б. најистакнутија личност, првак, лидер, вођа: ~ краљевине. СДГ: ЧЕЛИК (тур. çelik) ТО: челик-, челич- 0 челик м 1. гвожђе, железо велике тврдоће која се постиже додавањем нешто угљеника, сумпора и фосфора, надо. 2. зб. пушчана и топовска танад. 3. атриб. имен. онај који је чврст, јак, издржљив; јунак. 4. (у атрибутској служби) челичан, чврст, отпоран, постојан, издржљив: ~ човек. 11<0 челик-аст, -а, -о који је налик на челик, који је боје челика, сивкаст. 12<0 челик-ли прид. непром. → челичан (1). 13<0 челик-ов, -а, -о индив. → челичан. 1052 тур. çıkrıkçı. 1053 тур. çıkrıklı. 509 14<0 челич-ан, -чна, -чно 1. а. (одр.) који је од челика: челична опруга, челични ланац. б. чврст, јак; отпоран, постојан, сталан: ~ карактер, ~ воља, ~ здравље, челични живци. 2. (одр.) у коме има челика; челични бетон. 15<0 челич-ана 1054 ж 1. место где се производи, кали челик, фабрика, погон, радионица за производњу челика. 2. разг. мишићав мушкарац. 1055 21<16 челиче-ње с гл. им. ← челичити (се). 16<0 челич-ити, -им импф. I. давати гвожђу, железу већу тврдоћу, еластичност и трајност грејањем до високе температуре, а затим наглим хлађењем, калити; експр. чинити јаким, отпорним, издржљивим, јачати, снажити, крепити. II. ~ се постајати отпоран, чврст, јачати. 22<14 челично прил. челично прил. 1. као челик, слично челику: сијати се ~. 2. постојано, издржљиво, непоколебљиво: ~ непопустљив, ~ издржљив. 23<14 челич-ност ж особина, стање онога који је челичан, онога што је челично, постојаност. ПР11<16 о-челичити, -им пф. I. 1. претворити гвожђе у челик загревањем и хлађењем, прекалити. 2. учинити тврдим, чврстим и отпорним; постати чврст, ојачати. II. ~ се постати тврд. чврст и отпоран, прекалити се.1056 С11<0 електро-челик* м ков. висококвалитетни, специјални челик произведен у електричној индустријској пећи. С21< С11 електрочелич-ана ж железара или одељење железаре за производњу челика помоћу електричних пећи. С12<14 челично-плав, -а, -о који је плаве боје с хладним металним сјајем. С13<14 челично-сив, -а, -о који је сиве боје с хладним металним сјајем. БЕЗ СДГ: ЧЕМБЕР (тур. çember) чембер м покр. 1. вео у муслиманке. 2. бело фино платно, шифон. БЕЗ СДГ: ЧЕМБРА1057 (тур. çember) чембра ж покр. кита, реса. БЕЗ СДГ: ЧЕНАР1058 (тур. kenar) ченар м покр. врста беза, памучног платна, ћенар (2). БЕЗ СДГ: ЧЕНГЕЛ/ЧЕНГЕЛА (тур. çengel) ченгел м /ченгела ж (обично мн.) гвоздена кука о коју се нешто веша или се њоме нешто спаја: обесити о ченгеле. СДГ: ЧЕНГИЈА (тур. çengi) ТО: ченгиј- 0 ченгија ж играчица која плеше међу гостима, кафанска плесачица. 21<11ченгија-ње с гл. им. ← ченгијати. 1054 тур. çelikhane. 1055 Семантичким проширењем на основу метафоризације настао је жаргонизам челичана у значењу мишићав мушкарац. 1056 зачеличити, начеличити. 1057 Шкаљић (1973) не бележи чембра. Треба објаснити зашто су два чембра раздвојена; могуће објашњење: у нашем језику не могу се асоцијативно повезати једна и друга чембра. С друге стране, турски језик не бележи значење које чембра има у српском језику. Због тога су посебно наведене ове две лексеме. 1058 Шкаљић (1973) бележи само облик ћенар. 510 11<0 ченгиј-ати, -ам импф. I. плесати пред другима. 1059 II. ~ се извијати се при ходу. БЕЗ СДГ: ЧЕРВИШ (тур. çerviş) червиш м покр. врста јела од пилећег или другог меса с белим луком. СДГ: ЧЕРГА (тур. çerge) ТО: черг- 0 черга ж 1. цигански шатор. 2. круто ткано ћебе, поњава. 11<0 черг-ар м = чергаш 1. онај који станује под чергом, Циганин, Ром. 2. разг. онај који се много сели, премешта из места у место, скитница, потуцало. 21<11 чергар-а ж чергарка. 22<11 чергар-ев, -а, -о = чергаров који припада чергару. 31<23 чергаре-ње с гл. им. ← чергарити. 23<11 чергар-ити, -им импф. живети као чергар, често се селити. 12<0 черг-арка ж она која живи под чергом, Циганка. 24<11 чергар-ов, -а, -о = чергарев. 25<11 чергар-ски, -а, -о који се односи на чергаре, својствен чергарима, скитнички: ~ сељакање, ~ живот. 32<25 чергарски прил. на чергарски начин, као чергари; као у чергара: живети ~ . 26<11 чергар-ство с чергарски живот, скитња, потуцање. 13<0 черг-аш м = чергар. 27<13 чергаш-ев, -а, -о који припада чергашу. 33<28 чергаше-ње с гл. им. ← чергашити. 28<13 чергаш-ити, -им импф. чергарити. 29<13 чергаш-ица ж чергарка. 210<13 чергаш-ки, -а, -о који се односи на чергаше, који је као у чергаша, чергарски. 34<210 чергашки прил. на чергашки начин, као чергаши; као у чергаша. 211<13 чергаш-киња ж чергарка. 212<13 чергаш-тво с чергарство. 14<0 черг-ица ж дем. ← черга. ПРс11<28 по-чергашити се, -им се пф. постати чергаш. б. остати без сталног пребивалишта. БЕЗ СДГ: ЧЕРЕВИЗ1060 (тур. kereviz) черевиз м покр. бот. целер. БЕЗ СДГ: ЧЕРЕЗ (тур. çerez)1061 через м покр. врста слаткиша. БЕЗ СДГ: ЧЕРЕГ черег м → черек. СДГ: ЧЕРЕK (черег, чејрек) (тур. çeyrek) ТО: черек-, черег- 1059 ишченгијати. 1060 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1061 У турском језику через има следећа значења: çerez 1. мезе, хладна закуска уз пиће (сир, маслине). 2. суво мезе, грицкалице (пистаћи, лешници, кикирики). 511 0 черек/черег м а. четвртина нечега. б. четвртина заклане животиње (овце, јагњета и др.) заједно с ногом: предњи ~ , задњи ~ . 21<11 череже-ње с гл. им. ← чережити. 11<0 череж-ити, -им импф. черечити; исп. черег. 12<0 череч-ар м онај који је плаћао черек, четвртину данка. 22<13 черече-ње с гл. им. ← черечити. 13<0 череч-ити, -им импф. комадати, сећи, кидати на череке, четврти. ПРс11<0 иш-черек-ати, -ам пф. исећи на череке, четврти, комаде. ПР11<13 иш-черечити, -им пф. исећи на череке, четврти, комаде. ПР12<13 раш-черечити, -им пф. раскинути, исећи на череке, на четворо; исећи, растргнути на комаде. 1062 СДГ: ЧЕРПИЋ (тур. kerpiç) ТО: черпић- 0 черпић м → ћерпич. 11<0 черпић-ара ж → ћерпичара. БЕЗ СДГ: ЧЕСАЛО чесало с → чешагија. СДГ: ЧЕСМА (тур. çesme) ТО: чесм- 0 чесма ж а. извор (обично ограђен) или бунар из којег истиче вода на жлеб или цев. б. водоскок, фонтана. в. цев (обично метална) кроз коју истиче вода, славина. 11<0 чесм-ени, -а, -о који се односи на чесму. 12<0 чесм-енски, -а, -о који припада чесми, који се односи на чесму. 13<0 чесм-ин, -а, -о који припада чесми. 14<0 чесм-ица ж дем.← чесма. СДГ: ЧЕТЕЏИЈА1063 (тур. çeteci) ТО: четеџиј- 0 четеџија м четовођа. 11<0 четеџиј-ски, -а, -о који се односи на четеџије. БЕЗ СДГ: ЧЕХИЗ чехиз → чеиз. БЕЗ СДГ: ЧЕШАГИЈА (кашагија) (тур. kaşağı) чешагија ж метално оруђе с назубљеним гребенима којим се струже осушено блато и прљавштина с коже и длаке крупне стоке (обично коња и говеда); исп. чесало.1064 СДГ ЧИБА 1062 ишчережити. 1063 Лексема чета представља позајмљеницу словенског порекла у турском језику (в. Ђинђић М. 2006: 287), док се лексема четеџија јавља у српском језику као посуђеница из турског (Скок 1:314–315). 1064 ишчешагијати. 512 ТО: чиб- 0 чиба ж покр. бубуљица. 11<0 чиб-уљица ж бубуљица; исп. чивуљак, чивуљица. СДГ ЧИБУК (тур. çubuk) ТО: чибук- 0 чибук м 1. а. невелика цев начињена од дрвета, ћилибара или од какве пластичне масе, у коју се усађује цигара или цигарета при пушењу, камиш. б. лула. 2. димњак, оџак. 3. ист. данак на овце и козе који се плаћао у некадашњој Турској. 4. пруга, линија, црта на платну или чему другом, вез у облику пруге, црте. 11<0 чибук-ало с оно чим се што чибука. 21<12 чибука-ње с гл. им. ← чибукати. 12<0 чибук-ати, -ам импф. а. ударањем истресати прашину из нечега. б. ударати, деветати, млатити, тући (кога). 13<0 чибук-лук 1065 м заст. кеса обешена о седло у којој се држе чибуци. 14<0 чибук-овина ж бот. → удика. 15<0 чибук-чија м = чибугџија. 16<0 чибуч-ар м 1. онај који пуши на чибук. 2. онај који израђује чибуке. 17<0 чибуч-ина ж аугм. и пеј. ← чибук, рђав, ружан чибук. 18<0 чибуч-ити, -им импф. пушити на чибук. 19<0 чибуч-ић м дем. ← чибук. ПР11<12 иш-чибукати, -ам пф. узлупати, изударати. ПР12<12 про-чибукати, -ам пф 1. чибукајући очистити од прашине. 2. избити, истући. С11<0 чибук-кеса ж кеса у којој се носи чибук (1) и дуван. СДГ ЧИВИЈА (тур. çivi) ТО: чивиј-, чив- 0 чивија ж нар. 1. дрвени или гвоздени клин који држи точак на осовини, уопште клин, ексер. 2. кључ за затезање жица на музичком инструменту (виолини, тамбури и сл). 3. а. тврдица, циција. б. лукав, препреден човек, превејанац. Изр. забити коме чивију подвалити коме, насамарити кога. 21<11 чивија-ње с гл. им. ← чивијати. 11<0 чивиј-ати, -ам импф. чивијом што запирати, затварати. 1066 12<0 чивиј-ица ж дем. ← чивија; исп. чивица. 13<0 чиви-лук 1067 м вешалица, вешало (за одело и сл.). 14<0 чив-ињак м сврдло којим се буше рупе за чивије на колима. 15<0 чив-ица ж → чивијица. ПР11<0 раш-чивијати, -ам пф. разг. размрсити, разрешити (Ред.). СДГ: ЧИВИТ (тур. çivit) ТО: чивит- 1065 тур. çubukluk полица за држање чибука. 1066 зачивијати, ишчивијати, начивијати. 1067 Именица чивилук је једна од именица насталих као резултат деривационих процеса у српском језику. 513 0 чивит м заст. 1. модра, плава боја, модрило, индиго. 2. бот. биљка из пор. лептирњача Indigofera tinctoria од које се добива модра боја, индиго. 11<0 чивит-ан, -тна, -тно који је боје чивита, модар. 12<0 чивит-ар м а. продавац чивита. б. зеленаш, лихвар, каишар. 13<0 чивит-ара ж и м → чивитар. 14<0 чивит-арка ж покр. марама мрке боје. 21<12 чивитар-ски, -а, -о који се односи на чивитаре. 15<0 чивит-аст, -а, -о → чивитан. 16<0 чивит-ли 1068 прид. непром. који је боје чивита, чивитан: ~ серџада. 17<0 чивит-њак м посуда у којој се кува чивит. 18<0 чивит-ка ж бот. уродица. БЕЗ СДГ: ЧИВЛАК чивлак м покр. → читлук. БЕЗ СДГ: ЧИВЛУК чивлук м → чифлук. БЕЗ СДГ: ЧИВТ чивт м покр. → чифт. БЕЗ СДГ: ЧИВТАТИ СЕ чивтати се, -ам, се импф. → чифтати се. БЕЗ СДГ: ЧИВТЕ/ЧИВТА чивте, -ета с и чивта м → чифте. Изр. окренути чивте изменити се. БЕЗ СДГ: ЧИВТИЈАНЕ чивтијане ж мн. покр. → чифтијане. БЕЗ СДГ: ЧИВУЉАК/ЧИВУЉИЦА чивуљак, -љка/чивуљица ж → чибуљица. СДГ: ЧИВУТ/ЧИВУТИН (тур. Çıfıt) ТО: Чивут- 0 Чивут/Чивутин (Чифут) м погрд. арх. Јеврејин, Жидов. 11<0 Чивут-арија (Чифутарија) ж зб. погрд. Чивути. 12<0 Чивут-ка (Чифутка) ж погрд. Јеврејка, Жидовка. 13<0 Чивут-киња (Чифуткиња) ж погрд. Јеврејка, Жидовка. 14<0 чивут-ски (чифутски), -а, -о који се односи на Чивуте: ~ гробље. 21<15 Чивуч-ад (Чифучад) ж погрд. зб. им. ←Чивуче. 15<0 Чиву-че (Чифуче), -ета с (супл. мн. Чивучад) погрд. дем. ←Чивут(ин); чивутско дете. СДГ: ЧИВЧИЈА ТО: чивчиј- 1068 тур. çivitli. 514 0 чивчија м → чифчија. 11<0 чивчиј-ка ж жена чивчија. 1069 СДГ: ЧИЗМА (тур. çizme) ТО: чизм- 0 чизма ж 1. (обично у мн.) врста дубоке обуће, обично кожне, која сеже обично до колена или изнад колена: кожне чизме, женске чизме, гумене чизме, обути чизме. 2. експр. груба војничка сила; насиље: трпети туђинску чизму. 3. заст. мера која одговара количини онога што стане у чизму (1). Изр. није свака ~ за сваку ногу; не иде та ~ на ту ногу није свако за сваки посао; шпанске шпањолске) чизме врста мучила која се стављају на ноге; ~ главу чува, шубара je квари зими треба утопљавати нарочито ноге. 11<0 чизм-ар м онај који израђује чизме. 21<11 чизмер-ев, -а, -о = чизмаров. 31<23 чизмаре-ње с гл. им ← чизмарити. 22<11 чизмар-ија ж чизмарска радионица. 23<11 чизмар-ити, -им импф. необ. бавити се чизмарским занатом, израђивати, правити чизме. 24<11 чизмар-ица ж 1. чизмарева жена. 2. женска особа која израђује чизме. 25<11 чизмар-ка ж чизмарица. 26<11 чизмар-ов, -а, -о = чизмарев. 27<11 чизмар-ски, -а, -о који се односи на чизмаре: ~ мајстор, ~ радња. 28<11 чизмар-ство с чизмарски занат. 12<0 чизм-аст, -а, -о који има облик чизме. 13<0 чизм-енка ж покр. овца која има папке налик на чизме. 14<0 чизм-етина ж аугм. и пеј. ← чизма; фиг. насиље. 15<0 чизм-еџија 1070 м → чизмар. 16<0 чизм-ица ж дем. ← чизма. СДГ: ЧИК (тур. çık) ТО: чик- 0 чик узвик којим се ко позива, изазива да што учини, да се у чему огледа, такмичи. 21<11 чика-ње с гл. им. ← чикати. 11<0 чик-ати, -ам импф. I. 1. (кога) изазивати, позивати кога да што учини или да се у нечему такмичи, надмеће. 2. (кога, ређе коме) изазивати кога пркосећи му. II. ~ се уз повр. 1. изазивати један другога. 2. играти се игре чикавице. ПР31< ПР21 зачикава-ње с 1. гл. им. ← зачикавати. 2. изазивање. ПР21< ПР11 зачикав-ати, -икавам = зачикивати импф. и уч. према зачикати. ПР11<0 за-чикати, -ам пф. затражити да (ко) уради ово или оно ако сме, ако је кадар; изазвати. 1071 ПРс11<0 за-чик-ивати, -икујем импф. и уч. = зачикавати. БЕЗ СДГ: ЧИКАРМА (тур. çıkarma) чикарма ж покр. подвала, сплетка, ујдурма. СДГ: ЧИЛАШ1072 (ћилаш) (тур. çil at) 1069 Именица чифчија није забележена у српском језику; исп. СДГ чифчија. 1070 тур. çizmeci. 1071 дочикати. 1072 Савремени турски речници не бележе ову лексему, али је бележи Tarama Sözlüğü, речник књижевног турског језика од 13. до прве половине 20. века. Скок сматра да је реч 515 ТО: чил-, чилаш- 0 чилаш м 1. чилатаст коњ, ждрал. 2. несталан, превртљив човек, превртљивац. 11<0 чил-атаст 1073 , -а, -о сив, сивкаст; који има шарене пеге по телу (о коњу). 12<0 чилаш-а ж чилатаста кобила. 13<0 чилаш-ица ж чилатаста кобила. 14<0 чил-е, -а м хип. ← чилаш. БЕЗ СДГ: ЧИМБАР1074 (тур. çinber) чимбар м (обично у мн.) покр. гвожђе које држи платно затегнуто на ткалачком стану, разбоју. БЕЗ СДГ: ЧИМБУР (тур. çılbır) чимбур м покр. врста јела од јаја и скорупа. СДГ ЧИМЕН (тур. çimen) ТО: чимен- 0 чимен м покр. бус, бусен; ледина, утрина, травњак. 11<0 чимењ-е с зб. им. ← чимен. СДГ: ЧИНИЈА (тур. çini) ТО: чиниј- 0 чинија ж посуда за јело, здела. Изр. за чинију сочива, леће због материјалне користи (продати се, уступити првенство и сл.). 11<0 чиниј-ица ж дем. ← чинија. БЕЗ СДГ: ЧИПЧИЈА чипчија м ист. → чифчија. СДГ: ЧИРАК (тур. çırak) ТО: чирак 0 чирак м 1. свећњак. 2. заст. шегрт, ученик, слуга, момак. 11<0 чира-че, -ета с дем. ← чирак. БЕЗ СДГ: ЧИТ1 (тур. çit) чит1 ж покр. шарено памучно платно за женске хаљине, циц. БЕЗ СДГ: ЧИТ2 чит2 м покр. → чифт. формирана по моделу дорат (doru at), са напоменом да чилат није потврђен као облик (више о овоме в. Ђинђић М. 2009а: 242–243). 1073 „Интересантан је придевски наставак -атаст који указује на то да је некада био у употреби облик чилат, а не чилаш, који је вероватно касније замењен суфиксом -аш, по угледу на кулаш” (Ђинђић М. 2009а: 244, у фусноти). 1074 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 516 СДГ: ЧИТЛУК (тур. çiftlik) ТО: читлук- 0 читлук м = чифлук ист. а. сеоски посед, пољско добро које поседник узима у закуп од спахије; селиште, заселак на спахијском имању; кметско село. б. агрикултурна јединица у поседу сељака у старом турском аграрном систему; исп. чивлак. 11<0 читлуг-џија 1075 м → читлучар. 12<0 читлуч-ар м власник, господар читлука. 21<13 читлуче-ње с гл. им. ← читлучити. 13<0 читлуч-ити, -им импф. претварати слободно земљиште у читлук и подвргавати сељаке читлучким односима. 14<0 читлуч-ки, -а, -о који се односи на читлуке: читлучка села, читлучке куће. ПР11<13 по-читлучити, -им пф. обрнути, претворити у читлук. С11<0 читлук-сахибија м = чифлук-сахибија господар, власник читлука (ага или бег). С21< С11 читлуксахибиј-ски, -а, -о који се односи на читлук-сахибије: читлуксахибијска насиља. СДГ: ЧИТМА (тур. çitma) ТО: читм- 0 читма ж покр. врста жуте чипке. 11<0 читм-ати, -ам импф. покр. правити читме. СДГ: ЧИФЛУК (чивлук) ТО: чифлук 0 чифлук м ист. = читлук. С11<0 чифлук-сахибија м = читлук-сахибија. БЕЗ СДГ: ЧИФТ (чивт) (тур. çift) чифт м покр. два истоврсна или слична предмета, пар. СДГ: ЧИФТА (тур. çifte) ТО: чифт- 0 чифта ж а. ритање (коња, магарца или мазге); ударац (коња, магарца или мазге) стражњим ногама. б. стражња нога (коња, магарца или мазге). 21<12 чифта-ње с гл. им. ← чифтати се. 11<0 чифт-аст, -а, -о који има на челу два белега као два цветића (о коњу). 12<0 чифт-ати се (чивтати се), -ам се импф. ритати се, бацати се стражњим ногама. 13<0 чифт-е (чивте), -ета с чифта (б). Изр. давати ~ чифтати се, ритати се. 14<0 чифт-етати се, -ам се импф. → чифтати се. 22<12 чифт-нути се, -нем се пф. ← чифтати се. БЕЗ СДГ: ЧИФТИЈАНЕ (чивтијане) (тур. çintiyan) 1075 тур. çiftçi. 517 чифтијане ж мн. покр. врста димија, додатне ногавице при дну димија, односно чакшира у муслимана. СДГ: ЧИФУТ /ЧИФУТИН ТО: чифут- 0 Чифут/Чифутин м погрд. → Чивут, Чивутин. 11<0 Чифут-арија ж зб. погрд. → Чивутарија. 12<0 Чифут-ка ж погрд. → Чивутка. 13<0 Чифут-киња ж погрд. → Чивуткиња. 14<0 чифут-ски, -а, -о → чивутски. 15<0 Чифуч-ад ж → Чивучад. 16<0 Чифу-че, -ета с (супл. мн. Чифучад) → Чивуче. СДГ: ЧИФЧИЈА (чивчија, чипчија) (тур. çiftçi) ТО: чифчиј- 0 чифчија м ист. зависни, потчињени сељак, кмет на чифлуку (у турском феудалном систему). 11<0 чифчиј-ски, -а, -о који се односи на чифчије: чифчијска села. СДГ: ЧИЧА/ЧИКА1076 (тур. çiçe) ТО: чич-, чик-, чил- 0 чича м 1. (често као атрибут) старији човек, старац. 2. очев брат, стриц; исп. чико, чика. 01чика /чико м 1. хип. ← чича. 2. а уопште човек у годинама, старији човек. б. име одмила којим невеста, млада ословљава старијега укућанина. 11<01 чик-ан м покр. → чика. 12<01 чик-ов, -а, -о који припада чику. 13<0, 01 чил-е и чил-е, -ла и -лета м хип. ← чика и чича. 14<0 чич-ин, -а, -о који припада чичи. 15<0 чич-ица м дем и хип. ← чича. СДГ: ЧИЧАК (тур. çiçek)1077 ТО: чичк- 0 чичак, -чка м 1. бот. врста биљке из породице главочика са главицама на врху стабљике које се лако закачињу за животињску вуну или длаку, за одело и сл. Lappa L. major. 2. експр. наметљив, досадан човек. Изр. као ~ на чичку пун нечега; прилепио, прикачио се као ~ уз пасји реп каже се ономе ко је наметљив, досадан. 11<0 чичк-ав, -а, -о пун чичака, бодљика, бодљикав. 21<12 чичка-ње с гл. им. ← чичкати. 12<0 чичк-ати, -ам импф. трпати много чега заједно без смисла и укуса, гомилати; фиг. претерано, прекомерно укашавати, китити. 13<0 чичк-ов, -а, -о који припада чичку, који се односи на чичак. 22<13 чичков-ац, -овца м бот. врста биљке из породице оштролиста чији плод има кукице за хватање Echinospermum. 23<13 чичков-ит, -а, -о → чичкав. 31<23 чичковито прил. као чичак. ПР11<12 иш-чичкати, -ам пф. начичкати, натрпати, прекомерно уресити, искитити. 1076 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 1077 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 518 ПР12<12 на-чичкати, -ам пф. I. 1. густо наређати, нанизати. 2. неукусно, с много украса накитити. II. ~ се наређати се, скупити се, густо се збити. прПР21< ПР12 по-начичкати, -ам пф. редом начичкати, наређати што у великом броју. 1078 ПР13<12 у-чичкати, -ам пф. I. напунити чичковима. II. ~ се 1. напунити се чичковима. 2. густо се нагомилати једно уз друго. СДГ: ЧИЧЕК (тур. çiçek) ТО: чичек- 0 чичек м покр. цвет. 11<0 чичек-ли 1079 прид. непром. који је на цветове, са цветовима. СДГ: ЧОБАН (тур. çoban) ТО: чобан- 0 чобан /01чобанин м онај који чува стоку на паши, пастир. 11<0 чобан-ац, -нца м покр. кув. врста јела од јеленског меса. 12<0 чобан-баша м заст. старешина над чобанима. 13<0 чобан-ија ж 1. чобанска награда, плата, пастирина. 2. зб. чобани. 14<0 чобан-ина м аугм. ← чобан(ин). 15<01 чобанин-ов, -а, -о који припада чобанину. 16<0 чобан-ити, -им импф. чобановати. 1080 17<0 чобан-ић м дем. ← чобан. 18<0 чобан-ица ж 1. она која чува стоку на паши, пастирица. 2. зоол. пастирица. Изр. бела ~ зоол. бела пастирица Motacilla alba. 21<18 чобанич-ин, -а, -о који припада чобаници. 19<0 чобан-ка ж чобаница. 22<19 чобанк-ин, -а,-о који припада чобанки. 110<0 чобан-лук 1081 м чобанство. 111<0 чобан-ов, -а, -о који припада чобану. 112<0 чобан-овати, -ујем импф. бити чобанин или чобаница, чувати и напасати стоку. 113<0 чобан-ски, -а, -о који се односи на чобане: ~ пас, ~ прут. 23<113 чобански прил. као чобанин, на чобански начин. 114<0 чобан-ство с чобански посао, чобанска служба. 115<0 чобан-чад ж зб. им. ← чобанче. 116<0 чобан-че, -ета с млади чобанин. 24<116 чобанчет-ов, -а, -о који припада чобанчету. 117<0 чобан-чина м аугм. ← чобанин. 118<0 чобан-чић м дем. ← чобанин. 25<19 чобанч-ица ж 1. дем. ← чобанка. 2. бот. покр. црвени глог. 26<16 чобање-ње с гл. им. ← чобанити. СДГ: ЧОЈА ТО: чој- 0 чоја ж → чоха. 11<0 чој-али прид. непром. → чохан; исп. чохали (под чоха). 12<0 чој-ан, -а, -о → чохан. 13<0 чој-анац, -нца м индив. онај који је одевен у чохано одело. 1078 изначичкати. 1079 тур. çiçekli. 1080 зачобанити. 1081 тур. çobanlık. 519 БЕЗ СДГ: ЧОК чок м покр. → чокот. БЕЗ СДГ: ЧОК (тур. çok) чок прил. покр. много, пуно. СДГ: ЧОКАЉ/ЧОКАН ТО: чокан- 0 чокаљ/чокан м → чокањ. 11<0 чокан-че, -ета с дем. ← чокан. 12<0 чокан-чић м дем. ← чокан. 13<0 чокан-џија м власник чоканџинице. СДГ: ЧОКАЊ (чокаљ, чокан) (тур. çokal)1082 ТО: чокањ-, чок- 0 чокањ м 1. стаклена бочица од 1/8 литра из које се пије ракија. 2. а. стабљика на којој је купусна главица, кочањ. б. кукурузни окомак. 11<0 чокањ-ић, -а м дем. ← чокањ. 12<0 чокањ-че, -ета с дем. ← чокањ. 13<0 чокањ-чић м дем. ← чокањ. 21<14 и 15чок-алија м онај који држи чокаџиницу, чокалиницу. 14<0 чок-алиница ж чокаџиница. 15<0 чок-аџиница ж мала гостионица, крчма. СДГ: ЧОКОТ (тур. çotuk) ТО: чокот- 0 чокот м струк, трс винове лозе саднице; грм винове лозе на једном корену; исп. чок. 11<0 чокоћ-е с зб. им. ← чокот. БЕЗ СДГ: ЧОКУР чокур м покр. → чукур/чукура (2). БЕЗ СДГ: ЧОЛАК (тур. çolak) чолак м заст. човек без једне руке, једнорук, сакат човек, човек сакат у прст. БЕЗ СДГ: ЧОЛАМА (тур. çullama) чолама ж покр. врста јела од зечјег меса. БЕЗ СДГ: ЧОРАПА чорапа ж покр. → чарапа. СДГ: ЧОРБА (тур. çorba) ТО: чорб- 1082 ТС наводи çokal као застарелу реч у значењу панцир, жичана кошуља. 520 0 чорба ж течно јело често с комадићима меса и с поврћем (обично запржено и зачињено); исп. јуха: кисела ~, кромпир ~ , парадајз ~, рибља ~. Изр. бордовска ~ агр. мешавина плавог камена и гашеног креча; варити своју чорбу радити свој посао; кусати чију чорбу бити у чијој служби; марити (за кога, што) као за фратарску чорбу слабо или никако се бринути (за кога); осолити, запаприти, запржити, скувати коме чорбу довести кога у незгодан, тежак положај; просути на кога пасју чорбу оклеветати, оцрнити некога; (у) свакој чорби бити мирођија мешати се у свашта; чорбине чорбе ~ ир. врло далек или никакав род. 11<0 чорб-алица ж покр. здела, чинија за чорбу. 12<0 чорб-алук 1083 м покр. здела, чинија за чорбу.1084 13<0 чорб-арош м варв. онај који радо једе чорбе, љубитељ чорбе. 14<0 чорб-аст, -а, -о који личи на чорбу, који није густ, редак: ~ пасуљ. 15<0 чорб-аџи м непром. (обично у атрибутској служби) → чорбаџија. 16<0 чорб-аџија 1085 м покр. домаћин, господар; богаташ, газда. 21<16 чорбаџиј-ин, -а, -о који припада чорбаџији. 22<16 чорбаџиј-ски, -а, -о који се односи на чорбаџије. 31<22 чорбаџијски прил. на чорбаџијски начин, као што чине чорбаџије. 17<0 чорб-аџиница ж домаћица; господарица, богаташица, газдарица. 18<0 чорб-етина ж аугм. и пеј. ← чорба. 19<0 чорб-ина ж аугм. и пеј. ← чорба. 110<0 чорб-ица ж дем. ← чорба, ретка или слаба чорба. Изр. посркао ти је ђаво чорбицу пропао си. 111<0 чорб-уљак, -ака и чорбуљак, -љка м слаба чорба, бућкуриш. 112<0 чорб-уљина ж аугм. и пеј. ← чорба. 113<0 чорб-урина ж аугм. и пеј. ← чорба. С11<0 чорб-о-лок м погрд. готован, паразит. СДГ: ЧОРТАН (тур. çotra) ТО: чортан- 0 чортан м покр. млади шаран. 11<0 чортан-че, -ета с дем. ← чортан. СДГ: ЧОХА (чоја) (тур. çuha) ТО: чох- 0 чоха ж фабричка, творничка (ређе домаћа) врста меке и чврсте вунене тканине. 11<0 чох-али 1086 (чојали) прид. непром. → чохан. 12<0 чох-ан, -а, -о (чојан, чошан) који је од чохе. 13<0 чох-ар м онај који прави чоху или одећу од ње. 21<13 чохар-ски, -а, -о који се односи на чохаре: ~ занат. 14<0 чох-аџија 1087 м кројач или сукнар који израђује одела од чохе; трговац који продаје чоху. 15<0 чох-аш м чохар. 22<15 чохаш-ки, -а,-о који се односи на чохаше: ~ занат. 16<0 чош-ица ж дем. ← чоха; танка чоха. 1083 тур. çorbalık. 1084 Према Клајну (2003: 152) основа речи чорбалук задржава вокал -а. 1085 тур. çorbacı. Основно значење ове лексеме у турском језику је продавац чорбе. Једно од секундарних значења је означено као историзам: господин (у ословљавању угледних хришћана). У српском језику нема потврде да се овом лексемом именовало занимање продавац чорбе. 1086 тур. çuhalı. 1087 тур. çuhacı. 521 СДГ: ЧОЧЕК (тур. köçek) ТО: чочек- 0 чочек м плесач или плесачица који плешући изводе покрете трбухом. 11<0 чочек-иња ж женска особа чочек. 12<0 чочеч-ки, -а, -о који припада чочецима: ~ дружина. 21<12 чочечки прил. као чочек, попут чочека. БЕЗ СДГ: ЧОШАН чошан, -шна, -шно заст. → чохан. БЕЗ СДГ: ЧУВАЛДУЗ (тур. çuvaldız) чувалдуз м покр. велика и јака игла којом се шију вреће и самари; исп. самаруша. СДГ: ЧУКУН (тур. kökün) ТО: чукун- 0 чукун = шукун префикс у сложеницама за означавањс сродства у четвртом колену према узлазној или силазиој линији: чукундед, чукунбаба, чукунунук и сл. С11<0 чукун-баба ж = шукунбаба прадедова или прабабина мати, дедова или бабина баба. С21< С11 чукунбаб-ин, -а, -о који припада чукунбаби. С12<0 чукун-дед(а) и чукун-дед(а), ијек. чукундјед(а) и чукундјед(а), м = шукундед(а) прадедов отац, дедов дед. С22<С12 чукундед-ин и чукуидед-ин, -а, -о, ијек. чукундјед-ин и чукундјед-ин који припада чукундеди. С23<С12 чукундед-ов и чукундед-ов, -а, -о, ијек. чукун-дјед-ов и чукун-дјед-ов који припада чукундеду. С31<С23 чукундедов-ина и чукундедов-ина, ијек. чукундједов-ина и чукундједов-ина, = шукундедовина. С24<С12 чукун-дека м (ек.) 1. хип. ← чукундед. 2. бот. биљка из породице жабњаче, саса Anemone и A. Pullsatilla. С13<0 чукун-друк м 1. покр. кукурузни клип без зрња, окомак, чоков. 2. бот. цвекла. С14<0 чукун-унук м = шукунунук праунуков или праунукин сии. С15<0 чукун-унука ж = шукунунука праунукова или праунукина кћи. С25<С16 чукун-унуч-ад ж зб. им. ← чукунунуче. С16<0 чукун-унуче, -ета с (супл. мн. чукунунучад и чукунунучићи) = шукунунуче дете (син или кћи) праунуке или праунука. С26<С14 чукун-унуч-ић м дем. и. хип. ← чукунунук. С27< С11 чукун-чукунбаба ж чукунбабина или чукундедова мати. С28<С12 чукун-чукундед(а) и чукун-чукудед(а) ијек. чукун-чукундјед(а) и чукун- чукундјед(а) м чукунбабин или чукундедов отац. БЕЗ СДГ: ЧУКУР/ЧУКУРА1088 (тур. çukur) чукур м/чукура ж покр. 1. → учкур. 2. чвор, кврга на дрвету; исп. чокур. СДГ: ЧУЛ (тур. çul) ТО: чул- 0 чул м коњски покровац. 1088 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 522 11<0 чул-тан м → чул. СДГ: ЧУЛА (према тур. kulak) ТО: чул- 0 чула ж покр. она која има мале уши (обично о овци). 11<0 чул-ав (чуљав), -а, -о = чуласт који има мале или одсечене, осакаћене уши; исп. ћулав (1): ~ ован, ~ овца. 12<0 чул-аст (чуљаст), -а, -о = чулав. БЕЗ СДГ: ЧУЛУК (тур. çolak) чулук м покр. 1. човек, мушкарац који има само једну семену жлезду, једномудац. 2. сакат човек, богаљ; исп. чуљко. БЕЗ СДГ: ЧУЉАВ/ЧУЉАСТ чуљав/чуљаст, -а, -о → чулав, чуласт (под чула). БЕЗ СДГ: ЧУЉКО чуљко м → чулук. БЕЗ СДГ: ЧУРУК (тур. çürük) чурук м покр. 1. телесни недостатак, мана. 2. прид. непром. а. покварен, лажан (о новцу), патворен; уопште покварен, мањкав. б. сулуд, ненормалан, нездрав; настран. БЕЗ СДГ: ЧУСТ (тур. çust) чуст, -а, -о покр. хитар, спретан, окретан. СДГ: ЧУТУРА (тур. çotra) ТО: чутур- 0 чутура ж 1. а. округла плосната посуда за ношење пића, најчешће од дрвета, обично лепо украшена дрворезом или бојама, која се носи обешена о каиш преко рамена. б. погрд. човек који много пије, пијаница, испичутура. 2. ир. глава, лубања; исп. тиква (2а). Изр. убила га ~ у главу напио се, опио се. 11<0 чутур-аш м онај који радо и много пије, пијаница; исп. чутура (16). 12<0 чутур-етина ж аугм. и пеј. ← чутура. 13<0 чутур-ица ж а. дем. ← чутура. б. војн. лимена посудица налик на боцу, у којој војници носе воду за пиће. Изр. драга му је ~ воли пити. 14<0 чутур-џија м занатлија који израђује чутуре. С11<0 испи-чутура м онај који може испити много алкохолног пића, који је склон пићу. С12<0 чутур-о-испилац, -лца м → чутураш. СЛОВО Џ СДГ: ЏАБА/ЏАБЕ (тур. caba) ТО: џаб- 0 џаба/џабе прил. разг. 1. бесплатно, бадава; по ниској цени, скоро бесплатно. 2. узалуд, низашта. Изр. ~ га (их) било, ~ му било узречица за изражавање негодовања према некоме или 523 нечему, отресање од некога или нечега односно жеље да се нешто као зло више не понови; ~ ти још мање, а камоли. 11<0 џаб-аисати 1089 , -ишем пф. покр. I. дати штогод џабе, поклонити; оставити, баталити. II. ~ се опростити се, ослободити се, курталисати се. 12<0 џаб-алук 1090 м а. јефтиноћа. б. оно што је добивено џаба, бадава. 21<12 џабалуч-ити, -им импф. живети лагодно, без рада. 1091 13<0 џаб-ан, -ана, -ано који се добија џаба, бесплатно; који се даје на дар. 14<0 џаб-ица прил. → џаба. С11<14 џаб-џабе 1092 прил. у појачаном значењу: џаба. С12<0 џаба-лебар,-ара м (ек) нар. → џабалебовић. С21<С12 џабалебар-ити, -ебарим (ек) импф. нар. настојати да се нешто постигне без рада, труда, ленствовати. С22<С21 џабалеб-овић м (ек)/ џабахлеб-овић, ијек. џабахљебовић нар. онај који хоће да добије, постигне све џаба, бадава, онај који хоће да живи на туђ рачун, готован, ленштина. БЕЗ СДГ: ЏАГАРА (према тур. çağırmak) џагара ж заст. учионица у некадашњим манастирским школама. БЕЗ СДГ: ЏАДА (тур. cadde) џада ж друм, пут. Изр. ухватити џаду побећи. СДГ: ЏАМ (тур. cam) ТО: џам- 0 џам м заст. стакло, прозорско стакло, окно. 11<0 џам-ли 1093 прил. непром. стаклен. 12<0 џам-џија 1094 м покр. стаклар, стаклорезац. 21<12 џамџиј-ин, -а, -о који припада џамџији. 22<12 џамџиј-ски, -а, -о који се односи на џамџије. БЕЗ СДГ: ЏАМАДАН/ЏЕМАДАН (тур. camadan) џамадан/џемадан м етн. врста мушког затвореног прслука с рукавима. БЕЗ СДГ: ЏАМАХИРИЈА џамахирија* ж народна република; специфично државно уређење у данашњој Либији; Либија. СДГ: ЏАМБАС (тур. cambaz) ТО: џамбас- 0 џамбас м а. човек који се разуме у коње, познавалац коња. б. препродава(ла)ц коња. в. превејанац, препредењак, варалица. 11<0 џамбас-ити, -им импф. трговати коњима. 12<0 џамба-ски, -а, -о који се односи на џамбасе, својствен џамбасима. 1089 Творбени формант -аисати не бележе консултовани приручници. 1090 Према Клајну (2003: 152) основа речи џабалук задржава вокал -а. 1091 Одредница џабалучити преузета је из Клајн-Шипка (2006). 1092 У питању је редуплицирани прилог. 1093 тур. camlı. 1094 тур. camcı. 524 21<12 џамбаски прил. на џамбаски начин, као џамбаси. 13<0 џамбас-овати, -ујем импф. понашати се као џамбас. 14<0 џамбаш-тво с џамбаско понашање. СДГ: ЏАМИЈА (тур. cami) ТО: џамиј- 0 џамија ж муслиманска богомоља. 11<0 џамиј-ски, -а, -о који се односи на џамије. БЕЗ СДГ: ЏАН (тур. can) џан м душа. БЕЗ СДГ: ЏАНА џана ж бот. → џанарика. БЕЗ СДГ: ЏАНАБЕТ џанабет м → џенабет. БЕЗ СДГ: ЏАНАК џанак, -нка м заст. → џењак. БЕЗ СДГ: ЏАНАРИКА (џенарика) (тур. can eriği) џанарика ж бот. врста шљиве чији је плод округао, црвенкасте боје; исп. џана. БЕЗ СДГ: ЏАНИБУЛА1095 џанибула ж бот. покр. = чанибула булка, турчинак. БЕЗ СДГ: ЏАНУМ (тур. canım) џанум непром. покр. душо моја, срце моје (узречица у присном ословљавању). СДГ: ЏАНФЕЗ (тур. canfes) ТО: џанфез- 0 џанфез м заст. свилена тканина с преливима у две боје. 11<0 џанфез-ли прид. непром. који је од џанфеза. БЕЗ СДГ: ЏЕБА/ЏЕБЕ (тур. cebe) џеба ж/џебе с врста бојног оклопа с округлим металним плочицама; плочица на таквом оклопу или на ђечерми. БЕЗ СДГ: ЏЕБАНА/ЏЕБЕХАНА (тур. cephane) џебана/џебехана ж муниција, стрељиво. 1095 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Носић (2005) изводи од can и bula; исп. џан и була. 525 СДГ: ЏЕВАБ/ЏЕВАП (тур. cevap) ТО: џеваб-/џевап- 0 џеваб/џевап м покр. одговор. Изр. дати џевап (а) (чему) изаћи на крај (с чиме), урадити што. 11<0 џеваб-ити/џевап-ити, -им пф. и импф. I. одговорити, одговарати. II. ~ се (сврш) отрести се, отарасити се (кога или чега). 21<11 џевабље-ње/џевапље-ње с гл. им. ← џевабити (се) и џевапити (се). СДГ: ЏЕВЕР (тур. cevher) ТО: џевер-(џевр-) 0 џевер м заст. 1. а. челик из Дамаска. б. (у атрибутској служби) металносјајан, шарен. Изр. показао ~ показао се какав је (да је рђав). 11<0 џевер-дан/џевер-дар м → џефердан и џефердар. 12<0 џевер-лија 1096 ж џефердан. 13<0 џевер-уша ж џефердан. 14<0 џевр-дан м → џефердан. СДГ: ЏЕЗВА (ђезва) (тур. cezve) TO: џезв- 0 џезва ж посуда са дршком за кување црне кафе. 11<0 џезв-енце, -ета с дем. ← џезва. 12<0 џезв-ица ж дем. ← џезва. БЕЗ СДГ: ЏЕЈМЕН1097 џејмен м покр. → џехенем. СДГ: ЏЕЛАТ (тур. cellât) ТО: џелат- 0 џелат м а. извршилац смртне казне, погубљења. б. непријатељ, душманин, крвник. 11<0 џелат-ов, -а, -о који припада џелату. 21<11 џелатов-ица ж џелатова жена. 12<0 џелат-ски, -а, -о који се односи на џелате; крвнички. 13<0 џелат-ство с а. џелатски посао, поступак. б. окрутност, свирепост. БЕЗ СДГ: ЏЕЛЕБИЈА џелебија м покр. → челебија. СДГ: ЏЕЛЕП (тур. celep) ТО: џелеп- 0 џелеп м покр. 1. стадо, крдо стоке. 2. фиг. гомила, хрпа, чопор. 11<0 џелеб-џија м трговац стоком. 21<11 џелебџиј-ин, -а, -о који припада џелебџији. 12<0 џелеп-чија м → џелебџија. 1096 тур. cevherli. 1097 Шкаљић (1973) бележи само џехенем. 526 СДГ: ЏЕМАТ (тур. cemaat) ТО: џемат- 0 џемат м 1. а. муслиманска верска заједница која обухвата подручје једне џамије, једног имама и сл. б. друштво, заједница; општина уопште. 2. група људи који заједнички обављају молитву, који заједно клањају. 11<0 џемад-баша м старешина џемата. 12<0 џемат-иле прил. заједно, скупно. 1098 13<0 џемат-лија 1099 м 1. члан џемата, верске заједнице. 2. онај који у групи обавља молитву, клања. БЕЗ СДГ: ЏЕМЕДАН џемедан м → џамадан. БЕЗ СДГ: ЏЕНАБЕТ (џанабет) (тур. cenabet) џенабет м покр. неваљалац, нитков, проклетник. БЕЗ СДГ: ЏЕНАЗА (тур. cenaze) џеназа ж 1. а. погреб, сахрана, спровод. б. погребна, посмртна молитва са клањањем, која се обавља непосредно пре сахране. 2. мртвац. БЕЗ СДГ: ЏЕНАК џенак, -нка м → џењак. БЕЗ СДГ: ЏЕНАРИКА џенарика ж бот. → џанарика. СДГ: ЏЕНЕМ ТО: џенем- 0 џенем м покр. → џехенем. 11<0 џенем-ски, -а, -о који се односи на џенем, пакао; паклени. СДГ: ЏЕНЕТ (тур. cennet) ТО: џенет- 0 џенет м рај. 11<0 џенет-ски, -а, -о који се односи на џенет, рајски. БЕЗ СДГ: ЏЕЊАК (џанак, џенак) (тур. cenk) џењак м заст. бој, битка, окршај, борба. СДГ: ЏЕП (тур. cep) 1098 Суфикс -иле везује се за турске именичке основе и гради изведенице са прилошким значењем. 1099 тур. cemaatlı. 527 ТО: џеп- 0 џеп м 1. прорез са кесицом, врећицом на одећи у којој се носе ситније ствари и новац: ~ на капуту, ~ на хаљини, извући новчаник из џепа, ставити у ~. 2. фиг. а. имовно стање: угрозити нечији ~. б. новац, готовина: не жалити свој ~ за нешто. 3. војн. простор на коме је део непријатељске војске опкољен са свих страна: упасти у ~, извући се из џепа. 4. анат. простор који се ствара у ткиву и пуни нечим: парадентозни ~. Изр. бити дебелог џепа → имати пуне џепове; дирати у нечији ~ узимати од неког новац за себе; поткрадати некога; држати, имати некога у џепу имати некога у својој власти; дубоко сегнути у нечији ~, дубоко захватити из нечијег џепа и сл. узети доста новца од некога; имати дубок (дебео) ~, имати пуне џепове, бити дубоког (дебелог) џепа имати пуно новца, бити богат; имати плитак ~, бити плитког џепа бити мањег, лошег имовног стања, имати мало новца; имати празне џепове, бити празних џепова бити без новца, немати новца; имати своју кесу у свом џепу бити финансијски независан; испразнити (олакшати, изврнути и сл.) некоме џепове 1) узети некоме новац, изложити некога великом трошку, огулити некога; 2) покрасти некога; кроз свој ~ (посматрати, гледати и сл.) водећи рачуна само о својој личној користи; лева рука, десни ~ каже се кад неко нешто украде; машити се за ~, сегнути у ~ машити се за новчаник да би се нешто платило; машити се у државни ~ покрасти државну благајну, проневерити државни новац; мени ни из џепа ни у ~ немам никакве користи од тога, свеједно ми је; напунити ~ (џепове) обогатити се; платити из свог џепа платити нешто што некоме не доноси личну корист својим новцем; познавати као свој ~ одлично, изврсно познавати; према свом џепу (изабрати, узети и сл.) према својим новчаним, платежним могућностима (изабрати, узети и сл.); посматрати политику кроз свој ~ суделовати у политици водећи рачуна само о својој користи; страдаће му ~ стајаће га много новца; то није за мој ~ то je мени недоступно да купим, то je преко мојих платежних могућности; то je за свачији ~ то одговара свачијим платежним могућностима (јер има повољну цену); треба дубље сегнути у ~ треба пружити издашнију помоћ; ударити некога по џепу стајати некога доста новца, изложити некога великом трошку; упасти у џеп упасти у замку. 11<0 џеп-ар м = џепарош онај који врши ситне крађе, који краде из џепова, лопов на ситно, кесарош. 12<0 џеп-арац, -рца м новац за ситне потребе. 31<21 џепаре-ње с гл. им. ← џепарити. 21<11 џепар-ити, -им импф. бавити се ситном крађом, бити џепар. 22<11 џепар-ица ж 1. жена џепар. 2. мала џепна пушка. 13<0 џеп-арош м = џепар. 23<13 џепарош-ки, -а, -о који се односи на џепароше, својствен џепарошима: ~ занимање. 24<11 џепар-ски* који се односи на џепаре, џепарошки. 25<11 џепар-ство* с џепарски, џепарошки посао, џепарење. 14<0 џеп-аш м 1. → џепар. 2. → џепарац. 26<14 џепаш-лук м џепарац. 15<0 џеп-ина ж аугм. ← џеп. 16<0 џеп-ић м дем. ← џеп. 17<0 џеп-ни, -а, -о који се односи на џепове; који се носи или може носити у џепу: ~ сат, ~ часовник, ~ ножић, ~ марама. Изр. ~ издање штампане књиге малог формата (да се могу носити у џепу). 27<17 џепн-ица ж џепна марама. 18<0 џеп-овина ж платно од којега се праве џепови. 19<0 џеп-чић м дем. ← џеп. ПРс11<0 за-џеп-ак, -пка м унутрашњи џеп на капуту. ПР11<21 о-џепарити, -епарим пф. разг. (некога) покрасти извукавши новац из џепа, торбе и сл. 1100 С11<0 џеп-о-крадица м и ж џепар, џепарош. 1100 Овај глагол не бележе Речник МС и РСЈ, дефиниција је преузета из рукописа 19. књиге Речника САНУ. Можда је раније овај глагол био само део разговорног језика, али је касније ушао у стандард. 528 БЕЗ СДГ: ЏЕРИДА/ЏЕРИДЕ (тур. ceride) џерида ж и џериде, -а ж мн. заст. покр. новине. БЕЗ СДГ: ЏЕРИЗ (тур. geriz) џериз м = ђериз покр. поточић који тече кроз дворишта и испира нужнике. БЕЗ СДГ: ЏЕРИМА (тур. cereme) џерима ж покр. глоба, новчана казна. СДГ: ЏЕФЕРДАН/ЏЕФЕРДАР (џевердан/џевер-дар) (тур. cevherdar) ТО џефердан/џефердар 0 џефердан/џефердар м ист. врста пушке украшене седефом и драгим камењем; врста старинске пушке уопште. 11<0 џекан и џеко 1101 , -а и -е м покр. хип. ← џефердар. СДГ: ЏЕХЕНЕМ (џенем) (тур. cehennem) ТО: џехенем- 0 џехенем м рлг. ад, пакао. 11<0 џехенем-лија м онај који ће у џехенем, који заслужује џехенем; грешник. БЕЗ СДГ: ЏЕХЕНЕМТАШ (тур. cehennem taşı) џехенемташ м хем. заст. лапис. СДГ: ЏИБРА (ђибра) (тур. cibre) ТО: џибр- 0 џибра ж ком, комина; остатак при производњи алкохола: ~ од шљиве, кукурузна ~, меласина ~. 11<0 џибр-аст, -а, -о који је као џибра, сличан џибри. 12<0 џибр-оња м нар. погрд. онај који радо пије ракију (нарочито код казана), ракијаш. БЕЗ СДГ: ЏИВАР (тур. civar) џивар м ист. околина насеља (села, града). СДГ: ЏИГЕРА (тур. ciğer) ТО: џигер- 0 џигера ж терм. анат. (нестанд.) → џигерица. 11<0 џигер-ица ж а. анат. унутрашњи орган, највећа телесна жлезда, која се налази у горњем делу трбушне дупље и има важне функције у вези са разменом материја у организму, јетра. б. (често са атрибутом: бела) плућа: бела ~ џигерица (б); црна ~ џигерица (а); избледела као ~ изгубила је боју (о некој материји). 21<11 џигерич-ар м 1. онај који радо једе џигерице. 2. онај који продаје џигерице или справља јела од џигерице. 1101 Лексеме џекан и џеко могу да буду и деривати од џевердар. 529 22<11 џигерич-аст, -а, -о који је боје џигерице, као џигерица. 23<11 џигерич-ица ж дем. ← џигерица. 24<11 џигерич-ни, -а, -о који се односи на џигерицу, који је од џигерице. 25<11 џигерич-њак м бот. (нестанд.) лековита биљка, Agrimonia eupatoria, петровац. 12<0 џигер-ни, -а, -о → џигерични. 13<0 џигер-њача ж кув. кобасица од џигерице. СДГ: ЏИДА (тур. cida) ТО: џид- 0 џида ж заст. танко и дугачко копље. 11<0 џид-нути, -нем пф. 1. бацити, хитнути. 2. ударити, подбости (ногом). БЕЗ СДГ: ЏИЗЛИЈА џизлија ж и м → ђизлија. БЕЗ СДГ: ЏИЛЕ1102 (тур. cile) џиле прил. заст. одмах, скоком. СДГ: ЏИЛИТ (тур. cirit) ТО: џилит- 0 џилит м ист. штап са квргом на једном крају или копље без шиљка које коњаници бацају у истоименој игри. Изр. бацати џилите → џилитати се (2). 21<11 џилита-ње с гл. им. ← џилитати се. 11<0 џилит-ати се, -ам се импф. 1. бацати се, надметати се џилитом. 2. копрцати се, праћакати се, бацакати се. 12<0 џилит-имице прил. попут џилита, као џилитом. 13<0 џилит-имичке прил. попут џилита, као џилитом. 22<11 џилит-нути се, -нем се пф. ← џилитати се. 1. потегнути џилит. 2. праћакнути се, ритнути се. СДГ: ЏИМРИЈА (тур. cimri) ТО: џимриј- 0 џимрија м и ж заст. разг. тврдица, циција, шкртац1103. 21<11 џимрија-ње с гл. им. ← џимријати. 11<0 џимриј-ати, -ам импф. = џимрисати шкртарити, тврдичити, цицијашити. 12<0 џимриј-ски, -а, -о који се односи на џимрије, својствен џимријама. 22<12 џимријски прил. на џимријски начин, као џимрија. 23<13 џимриса-ње с гл. им. ← џимрисати. 13<0 џимрис-ати, -ишем импф. = џимријати. СДГ: ЏИН (тур. cin) ТО: џин- 0 џин м 1. митолошко биће људског лика, огромног раста и снаге, див. 2. дух, демон, ђаво. 1102 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Носић (2005) наводи у турском непотврђен етимон cile. Можда је у питању и индивидуална творба, с обзиром на то да се јавља само код Ћопића. 1103Део жаргона често постају турцизми који имају статус застареле лексике. 530 11<0 џин-ов, -а, -о који припада џину. 12<0 џин-овит, -а, -о који је као џин, горостасан. 13<0 џин-овски, -а, -о = џински који се односи на џина, и на џинове, дивовски, горостасан. 21<13 џиновски прил. као џин. 22<11 џинов-ство с особина својствена џиновима, огромност, натприродна снага. 14<0 џин-ски, -а, -о → џиновски. БЕЗ СДГ: ЏИНГАФА (тур. cılkava) џингафа ж заст. полеђина од лисичје коже (у крзнарству). БЕЗ СДГ: ЏИХАД (тур. cihat) џихад* м исламски верски рат против немуслимана (неверника), муслимански „свети рат”. СДГ: ЏИЏА (тур. cici) ТО: џиџ- 0 џиџа ж 1. дечја играчка која звечи, звечка. 2. а. јевтин накит. б. ситан предмет, дрангулија. в. ситан новац. 3. нар. песн. девојка. 11<0 џиџ-ан, -а, -о украшен, накићен. БЕЗ СДГ: ЏОКА (тур. çuha) џока ж покр. горњи капут од грубог сукна; кабаница. БЕЗ СДГ: ЏУБА/ЏУБЕ (тур. cübbe) џуба ж/џубе, -ета с 1. одора муслиманских свештеника, обично од црне чохе. 2. покр. мушка и женска дуга горња хаљина без рукава (или с кратким рукавима), зубун; исп. џуп. БЕЗ СДГ: ЏУЗДАН (тур. cüzdan) џуздан м покр. кеса за новце; новчаник. БЕЗ СДГ: ЏУЛУС1104 (тур cülus) џулус м ист. врста пореза, намета који су у Србији плаћале цркве приликом ступања на престо новога султана (лисичје крзно, чарапе и нешто новца). БЕЗ СДГ: ЏУМА/ЏУМАЈ/ЏУМАЈА (тур, cuma) џума ж/џумај м/џумаја ж свечана муслиманска молитва у џамији петком у подне. СДГ: ЏУМБУС (тур. cümbüş) ТО: џумбус-, џумбуш- 0 џумбус м весела граја, галама, врева; збрка, неред. 21<11 џумбуса-ње с гл. им. ← џумбусати. 11<0 џумбус-ати, -ам импф. правити џумбус, веселити се. 12<0 џумбус-ити, -им импф. правити џумбус, веселити се. 13<0 џумбус-лија 1105 м онај који прави џумбусе, весељак, шаљивџија. 14<0 џумбуш-лија м онај који прави џумбусе, весељак, шаљивџија. 1104 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1105 тур. cümbüşlü. 531 15<0 џумбуш-чија м онај који прави џумбусе, весељак, шаљивџија. ПР11<12 про-џумбусити (се), -им (се) пф. провести неко време лумпујући, веселећи се, забављајући се. БЕЗ СДГ: ЏУМЛЕ (тур. cümle) џумле прил. покр. скупа, заједно. СДГ: ЏУП TO: џуп- 0 џуп м покр. → џуба (2). 11<0 џуп-а ж покр. вунена женска кошуља, исп. џуба (2). 12<0 џуп-елета? ж покр. вунена женска кошуља, исп. џуба (2). 13<0 џуп-ет м покр. врста женске хаљине. СДГ: ЏУЏА (тур. cüce) ТО: џуџ- 0 џуџа ж вулг. човек малог раста, слабић, човек без икакве вредности, простак. 11<0 џуџ-ати 1106 , -ам импф. џеџати, џоњати. СЛОВО Ш СДГ: ШАБАН (тур. şaban) ТО: шабан- 0 шабан м покр. глас, вест, новост. ПР11<0 при-шабан-ити,-им пф. нар. I. 1. (коме што) утрапити коме нешто (и тиме га преварити). 2. (кога) преварити кога II. ~ се (коме) прилепити се, пришљамчити се коме. БЕЗ СДГ: ШАДРВАН шадрван м → шедрван. БЕЗ СДГ: ШАИН шаин м → шахин. СДГ: ШАЈАК (тур. şayak)1107 ТО: шајак-, шајк- 0 шајак, шајка и шајака м покр. чоја домаће израде, слична сукну. 11<0 шајак-ли прид. непром. → шајачки. 12<0 шајач-ки, -а, -о који је од шајака. 13<0 шајач-ни, -а, -о који је од шајака. 14<0 шајч-ав, -а, -о који је од шај(а)ка: шајчаве чакшире, шајчан зубун. 15<0 шајч-ан, -а, -о који је од шај(а)ка: шајчаве чакшире, шајчан зубун. 16<0 шајч-ен, -а, -о који је од шај(а)ка: шајчаве чакшире, шајчан зубун. 1106 Глагол џуџати вероватно јесте дериват именице џуџа. 1107 ТС наводи грчку етимологију. 532 СДГ: ШАЈКА (тур. şayka)1108 ТО: шајк- 0 шајка ж а. ист. врста ратног брода на весла, обично речног, са оштрим гвозденим кљуном. б. отворен чамац са 2-4 весла. Изр. потонуле му шајке невесео је. 11<0 шајч-ица ж дем. ← шајка. СДГ: ШАКАЛ1109 (тур. çakal) ТО: шакал- 0 шакал м зоол. а. врста дивљег пса; звер сродник пса Canis aureus, чагаљ. б. фиг. крвожедна звер. 11<0 шакал-ски, -а, -о који се односи на шакале; сличан шакалу, крвожедан. СДГ: ШАЛ1110 (тур. şal) ТО: шал- 0 шал м 1. ручно плетен или фабрички израђен већи четвртаст комад вунене или свилене материје као део женске ношње, који служи за огртање преко оба рамена или за увијање главе. 2. дужи али ужи комад материје, који се обично, као део мушке ношње, ставља зими око врата или, у народној ношњи, око главе. 11<0 шал-ина ж аугм. и пеј. ← шал. 12<0 шал-ић м дем. и хип. ← шал. 13<0 шал-че, -ета с дем. и хип. ← шал. 14<0 шал-чина ж аугм. и пеј. ← шал. СДГ: ШАЛВАР (тур. şalvar) ТО: шалвар- 0 шалваре, шалвара ж мн. дугачке и врло широке чакшире, ногавица скупљених око глежња, као део мушке и женске одеће неких народа. 11<0 шалвар-етине ж мн. аугм. и пеј. ← шалваре. 12<0 шалвар-ице ж мн. дем. ← шалваре. 13<0 шалвар-чине ж мн. → шалваретине. БЕЗ СДГ: ШАЛВАР1111 шалвар м покр. шал за обавијање око главе. СДГ: ШАМ (тур. Şam) ТО: шам- 0 Шам м 1. Сирија. 2. Дамаск (главни град Сирије). 11<0 шам-ајлија ж шамско, сиријско седло. 12<0 шамл-ијанка ж сабља турске израде, димискија. 1108 ТС наводи мађарску етимологију. 1109 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. Скок (3: 379) наводи да је шакал европска и балканска оријентална реч. 1110 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 1111 Oвaj лексему бележи само Речник МС. Издвојили смо је, јер је не бележи ни турски језик у овом значењу. 533 БЕЗ СДГ: ШАМАЛАЏА (тур. şam alacası) шамалаџа ж покр. шамска тканина за мушке антерије, жута са црвеним пругама, дамаст. СДГ: ШАМАН (тур. şaman)1112 ТО: шаман- 0 шаман м врач, чаробњак, маг (у примитивним религијама култа духова). 11<0 шаман-изам, -зма м примитивна вера која почива на култу природе и духова. 12<0 шаман-ски, -а, -о који се односи на шамане. 13<0 шаман-ка ж агр. врста крушке. СДГ: ШАМАР (тур. şamar) ТО: шамар- 0 шамар м 1. ударац шаком, дланом по лицу, ћушка, заушница: опалити некоме ~. 2. фиг. јавни, неугодни укор, увреда. Изр. делити шамаре шамарати; добијати, вући шамаре добијати шамаре, батине. 21<11 шамара-ње с гл. им. ← шамарати (се), 11<0 шамар-ати, -ам импф. I. ударати шамаре. II. ~ се уз. повр.тући се шамарима. 12<0 шамар-ина ж → шамарчина. 13<0 шамар-исати, -ишем импф. → шамарати. 14<0 шамар-ити, -им импф. → шамарати. 15<0 шамар-нути, -нем пф. ћушнути, ошамарити. 16<0 шамар-чина ж аугм. ← шамар. ПР11<11 и-шамарати, -ам пф. истући, изударати шамарима. ПР12<13 и-шамарисати, -ишем пф. → ишамарати. ПР13<14 о-шамарити, -им пф. ударити неком шамар. 1113 БЕЗ СДГ: ШАМДУД (тур. şam dudu) шамдуд м бот. покр. врста дуда с црним плодом (пореклом из Шама). СДГ: ШАМИЈА (тур. şame?) ТО: шамиј- 0 шамија ж етн. танка марама разних боја којом жене повезују главу, повезача. 11<0 шамиј-ица ж дем. ← шамија. БЕЗ СДГ: ШАН (тур. şan) шан м покр. добар глас, достојанство, углед. СДГ: ШАП1 (тур. şap) ТО: шап- 0 шап1 м вет. заразна вирусна болест папкара, за коју је карактеристично обилато цеђење слине, слинавка. 11<0 шап-ав, -а, -о оболео од шапа. 1112 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1113 зашамарити, ишамарити, нашамарати. 534 БЕЗ СДГ: ШАП2 (тур. şap) шап м мин. стипса, алаун. СДГ: ШАРГИЈА/ШАРКИЈА (тур. şarkı) ТО: шаргиј-/шаркиј- 0 шаргија/01 шаркија ж врста велике тамбуре са 5, 6 ,7 (ређе више) жица. 1114 11<0 шаргиј-аш м свирач на шаргији. 11<01 шаркиј-аш м свирач иа шаркији; исп. шаргијаш. БЕЗ СДГ: ШАРЛАГАН1115 (тур. şırlağan) шарлаган м заст. покр. сезамово, сусамово уље. СДГ: ШАТОР/ШАТОРА; исп. чадор TO: шатор 0 шатор м покретни, обично привремени заклон од јаког платна, разапетог на отвореном месту, обично у облику купе, који служи за смештај војника, туриста и сл.; исп. чадор. 11<0 шатор-аст, -а, -о који има облик шатора. 12<0 шатор-ати, -ам импф. пребивати под шатором, шаторовати, логоровати; постављати шаторе. 13<0 шатор-ић м дем. ← шатор. 14<0 шатор-иште с место на коме је био или се поставља шатор. 15<0 шатор-је с зб. шатори. 21<16 шаторова-ње с гл. им. ← шаторовати. 16<0 шатор-овати, -ујем импф. жшети, проводити живот под шатором. 17<0 шатор-ски, -а, -о који се односи на шатор: ~ крило, ~ платно. 18<0 шатр-а ж већи или мањи заклон од платна, налик на шатор, начињен на вашару, сајму и сл. 19<0 шатр-ашче, -ета с заст. такса, кирија која се плаћа за подизање шатре на вашарима. 110<0 шатр-ица ж дем ← шатра. 111<0 шатр-овати, -рујем импф. необ. проводити живот као шатровци, мангупирати се. 112<0 шатр-овац, -овца м мангуп, скитница, ситан лопов, џепарош. 22<112 шатровач-ки, -а, -о који се односи на шатровце. Изр. ~ говор, ~ језик 1) речи и изрази са улице, из говора мангупа, скитница, лопова; жаргон; 2) говор лончара, зидара и неких других професија, арго. 31<22 шатровачки прил. на шатровачки начин, као шатровци. 23<112 шатровч-ев, -а, -о који припада шатровцу. 24<112 шатровч-ић м дем. и хип. ← шатровац. СДГ: ШАФРАН (чафран) (тур. safran) ТО: шафран- 0 шафран м а. бот. мирисава биљка Crocus, C. banaticus, C. neapolitanus, C. sativus из пор. перуника од којега се добива мирисаво етарско уље. б. зачин од те биљке. Изр. жут као ~ боје шафрановог цвета. 11<0 шафран-аст, -а, -о који је боје као шафран. 1114 Речник МС погрешно дефинише шаргију: велика тамбура са две жице. Назив шаргија развио се од турске речи шарки (тур. şarkı, песма). Турци су је називали тамбур шарки, а народна песма је помиње као седефли шаргију (Енциклопедија 1963: 671). 1115 Шкаљић (1973) наводи погрешан етимон şarlağan. 535 12<0 шафран-ика ж бот. = шафрањика врста биљке из пор. главочика Carthamus tinctorius. 13<0 шафран-ити, -им импф. бојити шафраном. 14<0 шафран-ов, -а, -о који припада шафрану, који је од шафрана: ~ цвет, ~ боја. 15<0 шафран-ски, -а, о који се односи на шафран. 21<15 шафрански прил. као шафран. 16<0 шафрањ-ика ж бот. = шафраника. СДГ: ШАХ (тур. şah) ТО: шах- 0 шах м 1. назив за владаоца у Ирану. 2. назив игре са 16 белих и 16 црних фигура које се помичу на табли од 64 црно-бела поља по строго утврђеним правилима: играти (се) шах(а), партија шаха, првак у шаху. 3. шаховска табла са фигурама. 4. узв.: шах! опомена противнику кад је његов краљ доведен у опасност. Изр. бити у шаху бити у опасности; држати у шаху (кога) претити (коме) опасношћу, држати у шкрипцу, вршити притисак (на кога). 11<0 шах-ашки 1116 , -а, -о необ. који се односи на шахисте. 12<0 шах-иња ж шахова жена. 21<13 шахира-ње с гл. им. ← шахирати (се). 13<0 шах-ирати (се), -ам (се) 1. играти шаха. 2. давати шах, стално нападати краља у игри шаха. 14<0 шах-ист(а) м играч шаха. 22<14 шахист-ички, -а, -о који се односи ма шах и шахисте: ~ друштво. 23<14 шахист-киња ж женски играч шаха. 15<0 шах-ов, -а, -о који припада шаху (1): брат, жена. 24<16 шахова-ње с гл. им. ← шаховати. 16<0 шах-овати, -ујем импф. → шахирати (се). 17<0 шах-овница ж 1. шаховска табла. 2. а. хрватски грб с црвеним и белим квадратима распоређеним наизменично као на шаховској табли. б. застава са хрватским грбом. 18<0 шах-овски, -а, -о који је у вези са игром шаха: табла (даска, плоча); потез, партија, мајстор, поље и сл. С11<0 шах-гарнитура ж шаховска гарнитура, шаховска табла са свим фигурама. С12<0 шах-клуб м клуб у коме се окупљају шахисти. С13<0 шах-мат м и узв. → мат. Изр. довести у ~ позицију 1) завршним потезом у игри шаха одузети противнику фигуру краља; 2) довести некога у стање потпуног, дефинитивног пораза. СДГ: ШАХИН (шаин) (тур. şahin) TO: шахин- 0 шахин м соко нарочито дресиран за лов. 21<11 шахинџи-баша м заповедник над соколарима. 1117 11<0 шахин-џија 1118 м соколар. С11<0 шахин-ага м заповедник над соколарима. БЕЗ СДГ: ШАХИТ (тур. şahit) шахит м покр. сведок. СДГ: ШАШАВ1119 (према тур. şaşkın1120) 1116 Oвде имамо дериват који је добијен прескакањем једног степена у деривацији, претпостављеног шахаш. 1117 Изведено преко лексеме шахинџи, која није потврђена у деривационом систему. 1118 тур. şahinci. 536 ТО: шашав- 0 шашав, -а, -о умно поремећен; будаласт, луд, луцкаст. 11<0 шашав-ац, -авца м → шашавко. 12<0 шашав-ило с шашавост. 13<0 шашав-ица ж шашава женска особа. 14<0 шашав-ко м шашав човек, будала. 15<0 шашав-лук м → шашавост. 16<0 шашаво прил. на шашав начин, лудо. 17<0 шашав-ост ж 1. стање онога који је шашав, умна поремећеност. 2. шашав поступак. ПРс11<0 по-шашав-ити, -им пф. постати шашав, неурачунљив, скренути памећу. БЕЗ СДГ: ШАШКИН (тур. şaşkın) шашкин м покр. 1. лењивац. 2. неваљалац; глупан; сметењак. БЕЗ СДГ: ШЕБЕК (тур. şebek)1121 шебек м пеј. покр. гад, ругоба; ђаво. БЕЗ СДГ: ШЕБОЈ1122 (шембој) (тур. şebboy) шебој м бот. баштенско цвеће пријатног мириса Cheiranthus cheiri из породице крсташица: жути ~, црвени ~. СДГ: ШЕГА (тур. şaka) ТО: шег- 0 шега ж шала, подругивање. Изр. терати (правити) шегу грубо се шалити (с киме или на чији рачун). 11<0 шег-ати се, -ам се импф. шегачити се, шалити се. 21<13 шегаче-ње с гл. им. ← шегачити се. 12<0 шег-ачина ж шегачење. 13<0 шег-ачити се, -им се импф. а. терати шегу (с ким), ругати се, подругивати се. б. шалити се, забављати се. 14<0 шег-љив, -а, -о који радо збија, чини шеге, шале (с ким). 22<14 шегљив-ост с особина онога ко је шегљив. ПР11<13 про-шегачити се, -им се пф. прошалити се. 1123 СДГ: ШЕГРТ (тур. şakirt) TO: шегрт- 0 шегрт м младић или дечак који учи занат, обрт, ученик у привреди, научник. (обично коришћен и као бесправна послуга у мајсторовој кући).1124 Изр. није му ни ~ није му нимало дорастао знањем, вештином, много мање вреди од некога другога. 1119 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 1120 На турску основу додавањем домаћег суфикса -ав (упореди ћорав, ћосав) (в. Скок 3: 383). 1121 У савременом турском језику şebek значи мајмун. Шкаљић (1973) бележи значење мајмун, док се временом ово значење изгубило, потиснуто је пежоративним значењем. 1122 Ова лексема није означена као турцизам у Речнику МС. 1123 ишегачити се. 537 11<0 шегрт-арија ж зб. шегрти; група, скуп шегрта. 12<0 шегрт-ић м дем. и хип. ← шегрт. 13<0 шегрт-ица ж женска особа, девојчица или девојка шегрт. 14<0 шегрт-лук м 1. а. време учења заната, обрта, шегртско доба; учење заната, шегртовање. б. → шегртство. 2. шегртски поступак; шегртска неуглађеност, непристојност. 15<0 шегрт-ов, -а, -о који припада шегрту: ~ алат. 21<16 шегртова-ње с гл. им. ← шегртовати. 16<0 шегрт-овати, -ујем импф. учити занат као шегрт, бити шегрт. 17<0 шегрт-ски, -а, -о који се односи на шегрте, који припада шегртима: ~ зарада, ~ посао. 22<17 шегртски прил. на шегртски начин, као шегрт; својствено шегртима. 18<0 шегрт-ство с стање и положај шегрта; доба шегртовања; исп. шегртлук. 19<0 шегр-чад ж зб. им. ← шегрче. 110<0 шегр-че, -ета с (супл. мн. шегрчад) дем. и хип. ← шегрт; млад, нејак шегрт. 111<0 шегр-чић м дем. и хип. ← шегрт. 112<0 шегра м = шегро. шегро, -а, -е м = шегра хип. ←шегрт. 1125 БЕЗ СДГ: ШЕДРВАН (шадрван) (тур. şadırvan) шедрван м водоскок или чесма; обично са више лула, са базеном кружног или вишеугаоног облика. БЕЗ СДГ: ШЕИК/ШЕИХ (шејх) (тур. şeyh) шеик/шеих м старешина арапског племена; поглавар муслиманске верске заједнице, секте. БЕЗ СДГ: ШЕИШАНА шеишана ж покр. → шешана. СДГ: ШЕЈТАН (тур. şeytan) ТО: шејтан- 0 шејтан м ђаво, враг, сотона. 11<0 шејтан-лук 1126 м враголија, ђаволија, обешењаштво, несташлук. 12<0 шејтан-ски, -а, -о који се односи на шејтане, који припада шејтанима, својствен шејтанима, ђаволски. СДГ: ШЕЈХ ТО: шејх- 0 шејх м → шеик. 11<0 шејх-ат м област којом управља шејх. С11<0 шејх-ислам, шејх-ул-ислам и шејхул- ислам ж врховни верски поглавар муслимана у Турској царевини. БЕЗ СДГ: ШЕК шек м → шех. 1124 Интересантно је то да је реч шегрт део стандардног српског језика, док у турском језику припада застарелој лексици. 1125 Хипокористици добијени скраћењем основе нису сегментирани. 1126 тур. şeytanlık. 538 БЕЗ СДГ: ШЕКЕРЛАМА шекерлама м → шећерлама. БЕЗ СДГ: ШЕМАН1127 шеман, -мна, -мно → шен. БЕЗ СДГ: ШЕМБОЈ шембој м а. → шебој. б. врста веза којему је образац или узорак тај цвет. БЕЗ СДГ: ШЕМЛУК шемлук м покр. → шенлук. БЕЗ СДГ: ШЕМСИЈА (тур. şemsiye) шемсија ж покр. сунцобран; кишобран. БЕЗ СДГ: ШЕМШЕТА 1128 (тур. şemse) шемшета с мн. покр. украсни гајтани на предњем делу одеће. СДГ: ШЕН (тур. şen) TO: шен- 0 шен, -а, -о добро расположен, ведар, весео; исп. шеман.1129 11<0 шен-ли 1130 прид. непром. и прил. задовољан, ведар; у добром расположењу, радосно. 12<0 шен-лук 1131 (шемлук) м весеље, славље уз пуцњаву из пушака. 21<13 шенлуче-ње с гл. им. ← шенлучити. 13<0 шенлуч-ити, -им импф. чинити, проводити шенлук, веселити се уз пуцњаву из пушака.1132 22<12 шенлуч-ки који се односи на шенлук, пун шенлука. БЕЗ СДГ: ШЕПТЕЛИЈА (тур. şeftali) шептелија ж бот. и агр. бресква; исп. шевтелија и шефтелија. БЕЗ СДГ: ШЕР шер м → шехер. БЕЗ СДГ: ШЕР (тур. şer) шер м заст. 1. зло, пакост; смутња. 2. (у придевској служби) непром. лукав, препреден; зао, опак, пакостан. СДГ: ШЕРБЕ/ШЕРБЕТ (тур. şerbet) 1127 Шкаљић (1973) не бележи овај облик. 1128 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1129 Речник МС неоправдано шен упућује на шеман. 1130 Нема овог придева у турском језику, у питању је и овде наша творба. 1131 тур. şenlik. 1132 зашенлучити. 539 ТО: шербе-, шербет- 0 шербе, -ета с /шербет м слатко пиће од воде с медом или шећером, медовина; сладак напитак од упрженог шећера куваног с водом. 11<0 шербет-ашче, -ета с напојница за шербет. 12<0 шербет-лија 1133 ж агр. врста слатке јабуке или крушке. 13<0 шербет-њак м покр. суд у коме се греје вода за кафу. 14<0 шербе-џија 1134 м онај који прави и продаје шербет. БЕЗ СДГ: ШЕРЕМЕТ (тур. şeremet?) шеремет м 1. заст. необичан, чудан човек. 2. у многим народним загонеткама реч која у одгонеци може имати разна значења (мачка, метла, прстен итд.). СДГ: ШЕРЕТ (ширет) (тур. şirret) TO: шерет- 0 шерет м лукав, превејан човек, препредењак; обешењак, враголан, шаљивчина. 11<0 шерет-лук (ширетлук) м лукавство, препреденост; подвала; враголија. 12<0 шерет-ски, -а, -о који се односи на шерете, препреден, лукав; обешењачки, враголаст, ђаволаст. 21<12 шеретски прил. на шеретски начин, лукаво; обешењачки, враголасто. 13<0 шерет-ство с особина онога које шерет; шеретски поступци, обешењаштво, несташлук, шеретлук. 14<0 шере-чина ж и м аугм. ← шерет. С11<0 шерет-будала ж и м препредена особа која се претвара да је будала, да би смела да каже или некажњено учини оно што хоће. БЕЗ СДГ: ШЕРЕФА/ШЕРЕФЕ (тур. şerefe) шерефа ж и шерефе, -ета с ограда и уски ограђени простор на џамијској мунари, одакле мујезин позива вернике на молитву. БЕЗ СДГ: ШЕРИТ шерит м → ширит. СДГ: ШЕРИЈАТ (тур. şeriat) ТО: шеријат- 0 шеријат м муслимански верски прописи, исламски прописи, закони засновани на корану; ислам. 11<0 шеријат-ски, -а, -о који се односи на шеријат, на исламско право, исламски: ~ школа, ~ право. СДГ: ШЕЋЕР (тур. şeker) ТО: шећер- 0 шећер м а. хем. у мн:. органска хемијска једињења из групе угљених хидрата, кристалног облика и слатког укуса, растворљиви у води, чести биљни састојци и важни елементи исхране (у јд. такво једињење). б. производ од прерађене шећерне peпe или шећерне трске који се користи у 1133 тур. şerbetli. 1134 тур. şerbetçi. 540 исхрани за заслађивање, обични шећер, сахароза: ~ у праху ~, у кристалу, ~ у коцки. Изр. грожђани ~ хем. гликоза; обичан (тршчани) ~ хем. → шећер (б); као ~, као од шећера врло сладак; веома леп, љубак, пријатан; мед и ~ веома љубазан и благ; ниси од шећера разг. немој се бојати да покиснеш. 11<0 шећер-ана ж фабрика, творница шећера. 12<0 шећер-ан, -рна, -рно 1. који садржи шећер, од кога се добива шећер и сл.: ~ репа, ~ трска. 2. сладак, пријатан, умиљат. Изр. ~ болест поремећај измене шећера у организму, дијабетес. 13<0 шећер-аст, -а, -о који има изглед и укус шећера, сличан шећеру; посут шећером. 14<0 шећер-ац, -рца м агр. врста грашка слатког укуса. 15<0 шећер-аш м нар. болесник од шећерне болести, дијабетичар. 21<17 шећере-ње с гл. им. ← шећерити. 16<0 шећер-ит, -а, -о заслађен шећером; пошећерен, зашећерен. 17<0 шећер-ити, -им импф. заслађивати, сладити шећером. се сазревањем повећавати количину шећера (о воћу); стврдњавати се (о укуваном воћу). 18<0 шећер-ка ж 1. назив одмила младој женској особи. 2. агр. врста крушке слатког плода. 19<0 шећер-ли 1135 прид. непром. 1. заслађен шећером, зашећерен, сладак. 2. који подсећа на шећер, сличан шећеру; сладуњав. 110<0 шећер-лија ж агр. врста јабуке слатког плода. 111 <0 шећер-ни, -а, -о који се односи на шећер, од кога се добија шећер: ~ репа, ~ трска. 112<0 шећер-ница ж посуда, кутија у којој се држи шећер. 22<111 шећерно прил. као шећер (бео). 113<0 шећер-њача ж шећерница. 114<0 шећер-ов, -а, -о необ. који се односи на шећер, начињен од шећера, шећерни. 115<0 шећер-овача ж агр. врста крушке слатког плода. 116<0 шећер-уша ж вештачка ракија која се пече од млевена жита, мекиња, квасца, шећера и само понеке шљиве или др. воћа. 117<0 шећер-че, -ета с надимак одмила детету, младићу или девојци. 118<0 шећер-џија 1136 м онај који прави и продаје колаче и др. посластице, посластичар. 23<118 шећерџиј-ски, -а, -о који се односи на шећерџије: ~ занат, ~ производ. 24<118 шећерџи-ница ж радња у којој се израђују и продају шећерлеме, бомбоне; посластичарница. ПР21<ПРс11 зашећерава-ње с гл. им. ← зашећеравати. ПРс11<0 за-шећер-авати, -ам (-авају) импф. посипати шећером, заслађивати. ПР22<ПРс12 зашећерен-ост ж особина, стање онога што је зашећерено. ПР23<ПРс12 зашећерива-ње с гл. им. ← зашећеривати. ПРс12<0 за-шећер-ивати, -ујем импф. → зашећеравати. ПР11<17 за-шећерити, -им пф. шећером засладити, ставити шећер у што. ПРс13<19 за-шећерл-исати се, -ишем се пф. покр. ушећерити се, зачинити се шећером. ПР12<17 на-шећерити, -им пф. посути шећером. ПР13<17 о-шећерити, -им пф. посути шећером, пошећерити, зашећерити. ПР14<17 по-шећерити, -им пф. 1. посути, засладити шећером. 2. учинити да што буде допадљиво. ПРс14<0 пре-шећер-ен, -а, -о превише, сувише пошећерен. ПР15<17 у-шећерити, -им пф. I. 1. укувати у раствореном шећеру; конзервирати на тај начин. 2. поквасити шећерном водом (косу да би постала чвршћа). 3. експр. испунити претераном разнеженошћу, сладуњавошћу. II. ~ се испунити се зрнцима шећера (о воћу лоше конзервираном у шећеру). СДГ: ШЕЋЕРЛАМА/ШЕЋЕРЛЕМА (шекерлама) (тур. şekerleme) ТО: шећерлем- 1135 тур. şekerli. 1136 тур. şekerci. 541 0 шећерлама/шећерлема ж врста посластице са шећером, зашећерено воће, зашећерени колачић, слаткиш, посластица, бомбона. 11<0 шећерлем-џија 1137 м онај који прави шећерлеме; посластичар. СДГ: ШЕФТЕЛИЈА/ШЕВТЕЛИЈА/ШЕПТЕЛИЈА (тур. şefteli) ТО: шефтели- шефтелија/шевтелија/шептелија ж бот. и агр. покр. бресква; исп. шевтелија и шептелија.1138 С11<0 шефтели-сокак м сокак, улица са дрворедом бресака. БЕЗ СДГ: ШЕХ (шек) (тур. şeyh) шех м 1. старешина текије, првак дервиша једног реда. 2. шах. израз за напад на краљицу у шаховској игри. БЕЗ СДГ: ШЕХАДЕТ (тур. şehadet) шехадет м рлг. смрт на бојном пољу у борби против неверника, због које погинули, према муслиманском веровању, одлази у рај. СДГ: ШЕХЕР (шер) (тур. şehir) ТО: шехер- 0 шехер м заст. велики град, велика варош. 11<0 шехер-ли прид. непром. градски, варошки. 12<0 шехер-лија 1139 м становник града, грађанин, варошанин. 13<0 шехер-љанин м становник града, грађанин, варошанин. 14<0 шехер-ски, -а, -о који се односи на шехер, градски, варошки. С11<0 шехер-ћехаја м градски начелник, поглавар града. БЕЗ СДГ: ШЕХИТ (тур. şehit) шехит м муслиман који погине као мученик за своју веру. БЕЗ СДГ: ШЕХРИ РАМАЗАН1140 (тур. şehri ramazan) шехри рамазан м рлг. месец рамазан; исп. рамазан. БЕЗ СДГ: ШЕШАНА (шеишана, шешара, шишана) (тур. şişhane) шешана ж заст. врста дуге пушке чији је унутарњи део цеви изолучен у шест пруга. Изр. го као ~ без игде ичега, пуки сиромах.1141 БЕЗ СДГ: ШЕШАРА шешара ж → шешана. 1137 тур. şekerlemeci. 1138 У Речнику МС посебно су дефинисане шефтелија, шевтелија, шептелија. 1139 тур. şehirli. 1140 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1141 Израз го као шешана представља поредбени фразеологизам у чијем се компаративном делу налази турцизам који има статус застареле лексике у српском језику. 542 БЕЗ СДГ: ШЕШ-БЕШ (тур. şeşbeş) шеш-беш м покр. шест и пет (о положају у игри тавле).1142 БЕЗ СДГ: ШИВЕТА (тур. şive) шивета с мн. заст. ред танких витица, плетеница у које је коса сплетена; плетеница. СДГ: ШИЈИТИ1143 (тур. Şii) ТО: шијит- 0 шијит м припадник муслиманске верске секте која признаје само Куран, а одбацује усмена предања и верску традицију. 11<0 шијит-ски*, -а, -о који се односи на шијите. СДГ: ШИК (тур. şık?) ТО: шик- 0 шик1144 м а. танак углачан листић злата или другог метала; лажно злато, лажна позлата. б. врпца, трака или гајтан од злата или сребра, односно боје злата или сребра. 11<0 шик-ли прид. непром. украшен шиком, позлаћен. 12<0 шикл-исати, -клишем пф. и импф. украсити, украшавати шиком, позлатити, позлаћивати. БЕЗ СДГ: ШИЉТЕ (тур. şilte) шиљте, -ета с покр. тањи четвороугласти душечић за седење испуњен вуном или памуком; танак дуг вунен душек прострт по сећији. СДГ: ШИМШИР (тур. şimşir) ТО: шимшир- 0 шимшир м 1. бот. зимзелени украсни шиб или дрво Buxus sempervirens из пор. Buxaceae чије тврдо дрво погодно за резбарију. 2. (у придевској служби, у полусложеницама) шишмширов. 11<0 шимшир-ика ж бот. 1. зимзелени грм Ruscus aculeatus, дивљи шимшир, веприна, кострика (а). 2. → шимшир (1). 12<0 шимшир-ли прид. непром. шимширов. 13<0 шимшир-ов, -а, -о који се односи на шимшир, који је од шимшира. 14<0 шимшир-овина ж шимширово дрво (као грађа). БЕЗ СДГ: ШИНИК (тур. şinik) шиник м заст. стара запреминска мера за жито и друге сипке материје, различне величине (10-25 кг). БЕЗ СДГ: ШИРА (тур. şıra) 1142 У Речнику МС наведена је неодговарајућа дефиниција: врста игре која се игра бацањем коцке. 1143 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). 1144 Ова реч је проблематична. Речник МС наводи да је из француског, а РСЈ да је турцизам. А. Шкаљић (1973) наводи шика < тур. şık < франц. chique. 543 шира ж слатки сок зрелог грожђа (или другог воћа) у коме још није почело алкохолно врење, мошт. СДГ: ШИРЕТ ТО: ширет- 0 ширет м → шерет. 11<0 ширет-лук м → шеретлук. 12<0 ширет-ски, -а, -о који се односи на ширете, шеретски. 23<12 ширетски прил. на ширетски начин, шеретски. 13<0 ширеч-ина ж и м аугм. ← ширет. БЕЗ СДГ: ШИРИТ (шерит) (тур. şerit) ширит м обруб, украсни поруб, гајтан или перваз на одећи; украсна трака или гајтан на униформи као знак чина. СДГ: ШИЋАР (тур. şıkâr) ТО: шићар- 0 шићар м 1. плен, пљачка, лако остварена добит; добитак, корист. 2. иметак, благо. 21<12 шићаре-ње с гл. им. ← шићарити. 11<0 шићар-ина ж аугм. ← шићар; шићар, плен. 12<0 шићар-ити, -им пф. и импф. доћи, долазити до шићара, олако стећи, стицати, зарадити, зарађивати. 13<0 шићар-лук м шићарџијско, безобзирно, лакомо стицање имовине; имовина стечена шићарењем. 14<0 шићар-џија м безобзиран човек увек спреман да извуче шићар, лакомац на добит без труда; пљачкаш, гуликожа. 22<14 шићарџиј-ски, -а, -о који се односи на шићарџије, својствен шићарџијама. 31<22 шићарџијски прил. на шићарџијски начин, безобзирно користећи прилику. ПР11<12 у-шићарити, -им пф. добити шићар, извући корист из чега, окористити се (нечим). СДГ: ШИШ1 (тур. şiş) TO: шиш 0 шиш 1. гвозден ражањ. 2. заст. шупаљ штап у коме се као у футроли нешто преноси, штап. 3. заст. ваљкаст пржионик за кафу. 4. заст. а. врста старинског оружја, исп. шишана. б. зашиљен мач, тростран шиљаст бодеж. Изр. го као ~ који нигде ничега нема, веома сиромашан; пуки сиромах. С11<0 шиш-џеваб/шиш-џевап м покр. врста јела од комадића меса и главица лука набодених на ражњиће и тако куваних1145 БЕЗ СДГ: ШИШ2 шиш м → шиша. БЕЗ СДГ: ШИША1 (тур. şişe) шиша ж покр. боца, стакленица. 1145 Речник МС и РСЈ не наводе шиш-ћевап, који је последњих година често део менија у ресторанима брзе хране, као и ресторанима оријенталних кухиња. 544 БЕЗ СДГ: ШИША2 (тур. şişe) шиша ж покр. таванива, строп. БЕЗ СДГ: ШИШАНА шишана ж → шешана. БЕЗ СДГ: ШИШЕ1 шише , -ета с покр. шиша, боца. СДГ: ШИШЕ2 ТО: шиш- 0 шише, -ета с покр. шиша, таваница. 11<0 шиш-енце, -ета с дем и хип. ← шише. БЕЗ СДГ: ШИШЕ3 шише3, -ета с шиш1 (3). БЕЗ СДГ: ШИШКО (тур. şişko) 1146 шишко м шишкав мушкарац, дебељко. СДГ: ШКЕМБЕ (тур. işkembe) TO: шкемб- 0 шкембе, -ета с 1. а. говеђи бураг; јело спремњено од бурага, шкембићи. б. подр. трбух, стомак. 2. разг. мало дете. 11<0 шкемб-ав, -а, -о покр. трбушаст. 12<0 шкемб-ићи м мн. јело справљено од шкембета, говеђег бурага. 13<0 шкемб-о, -а и -е м пеј. човек с великим трбухом, трбоња. 14<0 шкемб-оња м пеј. човек с великим трбухом, трбоња. БЕЗ СДГ: ШКЕМЛИЈА1147 (тур. iskemle) шкемлија ж покр. столица; клупа; исп. скамија. БЕЗ СДГ: ШКИЈА (тур. eşkıya) шкија ж покр. кријумчарен дуван, ешкија (2); исп. скија. СДГ: ШУВА/ШУХВА1148 (тур. şüpheli) ТО: шув-, шух- 0 шува/шухва ж покр. сумња; слутња. 11<0 шув-ели/шухв-ели покр. сумњив; исп. шубхели. 12<0 шув-ељив, -а, -о покр. непоуздан; покварен, неморалан, неваљао. 1146 Шкаљић (1973) наводи kao етимон тур. şişkin отечен. 1147 Ову лексему не бележи Шкаљић (1973). Могуће је да је од тур. iskemle. 1148 У Речнику МС посебно су дефинисане шува и шухва. 545 С11<0 шув-ртан 1149 , -тна, -тно сулуд, ћакнут. БЕЗ СДГ: ШУБХЕЛИ шубхели покр. → шувели. СДГ: ШУГА1150 ТО: шуг- 0 шуга ж (дат. шуги) 1. заразна кожна болест праћена великим сврабом, коју изазива паразит шугарац, scabies. 2. пеј. досадна особа, напаст; бедник. 3. врста дечије игре у којој један од играча трчи да би додирујући другог играча руком пренео на њега „шугу” извикујући „шуга”. 11<0 шуг-ав, -а, -о 1. који болује од шуге, заражен шугом. 2. фиг. пеј. а. бедан, јадан, безвредан, кукаван. б. који може нанети невољу, непријатан, незгодан. Изр. ~ овца велики грешник, отпадник. 21<11 шугав-ац, -авца м 1. онај који има шугу, шугав човек. 2. пеј. бедник; рђав, презрен човек, неваљалац. 3. зоол. → шугарац. 22<11 шугав-ица ж 1. шугава женска особа. 2. пеј. бедница; неваљачица. 3. бот. срндак Lepiota procera. 31<22 шугавич-ин, -а, -о који припада шугавици. 23<11 шугав-ко м шугавац (1). 24<11 шугав-ост ж стање и особина онога који је шугав, зараженост шугом. 32<21 шугавч -ев, -а, -о који припада шугавцу. 25<14 шуга-ње с гл. им. ← шугати (се). 12<0 шуг-ар м зоол. → шугарац. 13<0 шуг-арац, -рца м зоол. паразит из реда прегљева који изазива шугу Sarcoptes scabiei. 14<0 шуг-ати, -ам импф. I. преносити шугу на некога, заражавати шугом. II. ~ се добивати шугу, оболевати од шуге. 15<0 шуг-ац, шукца м зоол. → шугарац. ПРс11<0 о-шуг-авити, -им пф. I. 1. заразити шугом, пренети шугу на кога. 2. ошуга(ви) ти се. II. ~ се постати шугав, добити шугу. ПР11<14 о-шугати, -ам пф. I. 1. заразити шугом, пренети шугу на кога. 2. ошуга(ви) ти се. II. ~ се постати шугав, добити шугу.1151 СДГ: ШУКУН в. СДГ ЧУКУН (тур. kökün) TO: шукун 0 шукун → чукун. С11<0 шукун-баба ж → чукунбаба. С21< С11 шукунбаб-ин, -а, - о који припада шукунбаби. С12<0 шукун-дед(а) ијек. шукундјед(а) м → чукундед(а). С22< С12 шукундед-ин, -а, -о, ијек. шукундјед-ин који припада шукундеди. С23< С12 шукундед-ов, -а, -о, ијек. шукундједов који припада шукундеди. С31< С23 шукундедов-ина, ијек. шукундједов-ина ж 1. шукундедова имовина, наслеђе од шукундеда. 2. време у коме је живео шукундед, шукундедово доба. С13<0 шукун-унук м → чукунунук. С14<0 шукун-унука ж → чукунунука. С24< С15 шукунунуч-ад ж зб. им. ← шукунунуче. С15<0 шукун-унуче, -ета с (супл. мн. шукунунучад и шукунунучићи) → чукунунуче. 1149 Вероватно је у питању сложеница од тур. првога дела и нашег глагола увртати. 1150 Шкаљић (1973) лексему шуга доводи у везу са перс. šüg, šüh красте на телу; гној. Турски речници не бележе ову лексему. 1151 зашугавити, зашугати. 546 БЕЗ СДГ: ШУРУП (тур. şurup) шуруп м заслађен воћни сок (од малина, вишања и сл.). БЕЗ СДГ: ШУТЛИЈАШ шутлијаш м → сутлијаш. СДГ: ШУЋУР (тур. şükür) ТО: шућур- 0 шућур 1. узв. хвала, нека је хвала; хвала богу. Изр. ~ учинити захвалити Богу. 2. м бот. → шућурица. 11<0 шућур-ица ж врста бундеве Cucurbita ovifera. 12<0 шућур-ка ж врста бундеве Cucurbita ovifera. IX. ЗАКЉУЧАК У уводу смо за основни циљ нашега рада одредили семантичко-деривациони опис турцизама, као и утврђивање статуса овог лексичког слоја у савременом српском књижевном језику. Основни корпус ексцерпиран је из Речника Матице српске и презентован је у форми семантичко-деривационог речника. СД речник турцизама обухвата укупно 1131 семантичко-деривацио гнездо, затим 1479 лексема које су без гнезда, што са 5272 деривата збирно чини укупно 7882 обрађених речи. Обрада лексема по принципу семантичко-деривационог речника омогућила је извођење бројних закључака о семантичкој и деривационој адаптираности једне лексеме. Такође, овако конципиран корпус омогућио је да се провери да ли тип и правац семантичких и деривационих модификација зависе од категорије речи у иницијалном положају, као и да се провери претпоставка о већој склоности именица семантичком и морфолошком варирању од других категорија речи. С друге стране, стекао се увид у адаптираност турских речи, посебно у њихову семантичку и деривационо-семантичку адаптираност. СД речник турцизама представља специјални лингвистички речник који би могао да послужи као основа за даља теоријска истраживања турцизама у српском језику. Модел овако конципираног речника пружа могућност и за компаративна испитивања лексике у 547 српском и турском језику напоредним приказивањем семантичко-деривационих гнезда одређених лексема. Било је важно утврдити место, тачан број и распрострањеност турцизама у савременом српском језику, јер се у раду пошло од хипотезе да се у последњих педесет година статус турцизама у великој мери променио, да се доста лексике изгубило из употребе. У поглављу које носи наслов Статус турцизама у саврменом српском књижевном језику констатовали смо да се у последње време често пише о надирању страних речи, док се занемарује питање ишчезавања страних речи из српског језика, између осталих и турцизама. У вези са тим, навели смо да је неопходно одредити статус турцизама на синхронијском плану. Анализа грађе СД речника турцизама показала је да су унутрашње лексичке промене код турцизама резултирале стварањем нових значења одређених турцизама, нових деривата и фразеологизама, као и употребним променама. С друге стране, анализа је показала да су турцизми у далеко већем броју застаревали и постајали део пасивног лексичког фонда. У циљу утврђивања статуса турцизама у савременом српском језику, извршили смо проверу 854 лексема које бележи РСЈ у Корпусу и начинили статистички преглед фреквенције турцизама опадајућим редом, који се базира на укупном броју јављања лексеме. Међу десет најфреквентнијих речи нашле су се две речце (чак, барем), од којих је речца чак на врху фреквенцијске листе. Најфреквентније именице су сат, боја, пара, кафа, кревет, кутија, комшија, капија. Као врло фреквентне издваја се 60 лексема са преко 1000 потврда у Корпусу. У следећу групу спада 233 лексемa које имају 100 до 1000 потврда, затим група коју чини 479 лексема које имају од једне до 100 потврда. На крају листе налази се 82 лексеме без потврде у Корпусу на основу чега смо закључили да припадају пасивном лексичком фонду. Уочили смо да френквенцијска листа не представља верну презентацију стања у српском језику, али указује на приближно стање у вези са турцизмима у савременом стандардном језику и послужила је за проверу теоријских претпоставки о губљењу турцизама из српског језика. Најуобичајеније су најфреквентније лексеме, али смо уочили и то да међу мање фреквентнима има оних које имају стабилни статус у лексичком систему (сарма, кусур, гајтан и сл.). Из овога је произашао закључак да број појављивања једне лексеме не мора увек да представља апсолутни параметар за 548 уобичајеност. Међу најфреквентнијим турцизмима најбројнији су они из следећих тематских група: кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти, затим следе турцизми из тематских група одећа, обућа, тканине и јело, пиће и дуван. Посебно смо истакли чињеницу да се о дубини турског лексичког утицаја може доста закључити на основу високе фреквенције одомаћених назива за делове тела, узвика, везника, као и људских особина (чак, бре, ама, будала, кичма), односно оне лексике која припада вокабулару који остаје ван сфере утицаја материјалне културе. Констатовали смо да чак једна четвртина турцизама данас спада у пасивни лексички фонд, као и то да најмање трећина анализираних турцизама активно живи у српском језику, да су одомаћени и стабилног статуса и да је мало вероватно да им прети ишчезавање из српског језика. У оквиру поглавља Семантичка анализа најпре су испитани турцизми који имају развијену полисемију и анализом је увтрђено да око 23% лексема има полисемантичне структуре. Закључено је да међу њима има највише именица. Затим, највише значења поседују просте лексеме које су стожери гнезда и које се односе на човека, док се полисемија ређе јавља код изведеница и сложеница. Следећи ниво анализе подразумевао је опис семантичке адаптираности турцизама. На репрезентатовним примерима приказали смо семантичку адаптацију турцизама, анализирајући турску реч (модел) и српску реч (реплику) на синхронијском нивоу. Анализа је показала да код бројних моносемантичних речи које припадају различитим терминолошким системима значење остаје непромењено и одговара моделу, турској речи. До даљег семантичког развитка у највећем броју случајева неће ни доћи, јер највећи број речи припада пасивном лексичком фонду или терминолошком фонду. Даље, у вези са семантичком променом сужења значења уочили смо да се најчешће преузима основно значење из турскога језика. Констатовали смо да треба опрезно користити термин сужење значења код семантичке адаптације турцизама, јер они представљају старе позајмљенице, код којих се не могу доносити поуздани закључци о семантичком статусу на основу синхронијског стања, али да се може говорити о посебном акту позајмљивања за свако значење. У вези са семантичком адаптацијом, закључили смо да се одређен, немали број турцизама семантички даље развијао и постајао полисемантичан (нпр. кашика, ђубре, казан, каиш, табор, хајдук, реза). 549 Поређењем 60 најфреквентнијих турцизама у српском језику са турским моделом, издвојили смо статистичке податке како бисмо одредили њихов семантички статус. Резултати показују да процентуално највише има лексема (38%) које бележе мањи број значења у односу на моделе, турске речи, затим следи висок проценат (37%) лексема које имају исти број значења као у турском и 15% лексема које имају више значења у односу на турске моделе. У вези са статистичком анализом, закључили смо да су резултати очекивани, јер су анализирани високо фреквентни турцизми код којих висока семанитка адаптираност потврђује њихову стабилност и веома активан статус. У посебном одељку скренута је пажња на примере код којих долази до губљења семантичке везе између реплике и модела, јер је код таквих посуђеница немогуће утврдити процесе промене значења, односно одредити који су механизми довели до губљења семантичке везе у српском и турском језику (сијасет, девир, саганак). Следећа издвојена семантичка промена односи се на турцизме који представљају другу врсту речи у односу на модел. Константовано је да углавном придеви прелазе у категорију именичких речи у српском језику. У посебном одељку издвојене су речи које су се изгубиле из турског језика, а представљају делом стандардну лексику, а делом су супстандардне речи у српском језику. Сматрамо да је ово и очекивано с обзиром на то да у српском и турском језику речи могу имати различит употребни статус, односно, у језику даваоцу, у овом случају турском језику, речи могу и да се временом изгубе из употребе, док у српском језику, као језику примаоцу, оне задржавају првобито значење. У одељку посвећеном тематским групама турцизме смо поделили у 47 тематских група и на тај начин стекли увид у којим је терминолошким системима највећи прилив лексичких јединица. Закључили смо да бројност турцизама у одређеној тематској групи кореспондира са релеватношћу и важношћу лексичког утицаја у датим пољима. Анализа је показала да је велики број лексема ишчезао из употребе заједно са реалијама које су означавале, као и то да статус стандардне лексике има одређени број турцизама из следећих тематских група: одећа, обућа, тканине; јело, пиће, дуван; биљке; кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти; 550 као и тематских група: алати, прибор, справе, направе, предмети, лични предмети, анатомија; метали, минерали, драго камење, хемијске супстанце и сл. У поглављу о творбеној анализи најпре смо анализирали лексеме са најбогатијим деривационим гнездима и закључили смо да ови турцизми припадају општем лексичког фонду и да имају централно место у лексичком систему јер поседују богата деривациона гнезда и имају највећу способност индуковања семантичких процеса у деривацији. У следећем одељку овога поглавља анализирали смо лексеме које немају деривациона гнезда. За турцизме генерално важи да уколико имају богату полисемију имају и богату деривацију. Турцизми који имају највише значења имају и највише деривата. Дошли смо до статистичког податка који указује на то да 57 процената турцизама из нашег корпуса нема деривацију и њих смо поделили у две групе. Најпре смо издвојили турцизме који немају полисемију и деривацију, а затим смо, будући да то није уобичајена појава, у посебну групу издвојили турцизме који имају полисемију, а немају деривацију. Таквих лексема је око 13 процената, док око 87 процената припада онима који немају ни полисемију ни деривацију, који се нису семантички адаптирали, који не поседују богатство семантичких елемената у своме семантичком садржају. Закључили смо да велики број речи више није део стандарда и да углавном припадају пасивном фонду (застареле речи, историзми) и покрајинској лексици. Међу турцизмима који су и даље део стандардног активног фонда највећи је број стручних термина који припадају терминолошким групама: јело, пиће, одевање, биљке, покућство, религија, док термини из области науке нису заступљени. Затим, стабилно место у српском језику има и одређен број непунозначних речи (ама, чак, јок и сл.), док је мали број вишезначних лексема које бележе више од три значења. Анализа је потврдила да турцизми без деривације, уколико нису термини, нису довољно адаптирани, јер немају развијену полисемију и деривацију. Одељак о именичким сложеницама посветили смо запажању да у српском језику постоји велики број сложеница и полусложеница из турскога језика чија су оба члана именице и чије је главно обелележје да немају спојни морфем. Ове сложенице су данас углавном застареле у српском језику и ми смо их поделили у две групе. У прву групу смо сврстали сложенице, код којх сваки део има значење 551 и задржава га (катил-ферман, ђул-башта), док смо у другу групу сврстали оне сложенице код којих се изгубио композитни карактер, јер су се изгубили саставни делови или бар један део (ђогат, папазјанија, лимунтос). Констатовали смо да су сложенице из друге групе изведене помоћу друге генитивне везе (неодређеног изафета) у турском језику и да се оне не осећају као сложенице, већ просте речи. Оне су, највероватније, из турског примљене као сложенице. Издвојили смо и сложенице које су настале као резултат творбених процеса у српском језику и показало се да су добро адаптиране именице највише способне у формирању сложеница: нпр. бакар (бакрорез), боја (тробојка), кеса (кесокрадица), чанак (чанколиз), чарапа (получарапа), челик (електрочелик). У одељку посвећеном турским суфиксима констатовали смо да није лако утврдити обим позајмљивања лексема изведених турским суфиксима, али да се извесни закључци могу доносити на основу претпоставки да су се најпре преузимале турске основинске речи, као и одређени деривати, који су тада представљали немотивисане речи, а да су се затим у следећој фази турски творбени форманти могли издвојити након адаптације у турским дериватима као посебне творбене јединице у односу на немотивсане турске речи. Издвојили смо лексеме са суфиксима -лук (-алук, -анлук, -енлук, -илук, -инлук), -џија (-аџија, - анџија, -еџија, -енџија, -иџија), -лија (-алија, -анлија, -ајлија, -елија), -ли и -ана за које се са сигурношћу може тврдити да су као немотивисане речи преузете из турскога језика, а то су оне лексеме код којих основински део никада није постојао у српском језику (ђозлуци, бињаџија, ћојлија, турли, шешана). Затим смо код сваког турског суфикса понаособ истакли суфиксни творбени начин у којем су извођене нове именице с турском основом на основу аналогије, а те именице не постоје у турском језику (нпр. занатлија). Фонд турцизама се увећавао бројним изведеницама насталим српском префиксацијом и суфиксацијом или комбинованом префиксацијом и суфиксацијом. У извођењу деривата од турских основа учествовали су и бројни домаћи суфикси. Богатство именичких, придевских, глаголских и прилошких суфикса указује на изузетан творбени развој турцизама кроз време, што смо поткрепили поређењем стања у вези са турцизмима у Вуковом рјечнику из 1818. 552 године и СД речнику турцизама. У Вуковом рјечнику забележено је 950 изведеница, док СД речник турцизама броји 5272 деривата. У поглављу посвећеном турцизмима у књижевним делима данас и медијима, најпре смо анализирајући турцизме у романима савремених српских писаца, закључили да писци углавном користе одомаћене турцизме који су део активног лексичког фонда, док су далеко ређи турцизми као стилски маркирана лексика. Турцизми из пасивног фонда јављају се у малом броју, који не достиже ни пет процената од укупног броја ексцерпираних турцизама у сваком анализираном роману. С друге стране, у медијима се одређен слој турцизама управо употребљава због своје изразите експресивности. Досадашња испитивања у поглављима посвећеним семантичкој и деривационој анализи турцизама показала су да семантички процеси у деривацији прате семантичке процесе у полисемији. Највише деривата имају оне лексеме које имају и највише значења. С обзиром на то да су ови турцизми показали највећу способност индуковања различитих семантичких процеса – и у полисемији и у деривацији, изводи се закључак да они припадају општем лексичком фонду: боја, јастук, каиш, маказе, тестера, таван, креч, шећер, ракија, челик, џеп, кеса, кашика, бадава, ђубре и сл. Добро адаптирани турцизми често се и не препознају као речи странога порекла, захваљујући семантичкој и деривационој асимилацији. Они у највећем броју случајева представљају незаменљиве облике. Оно што је такође заједничко добро адаптираним турцизмима је то да су од њих настали и настају фразеологизми са турцизмом као главном компонентом израза, што указује на њихов статус у српском језику, јер је за настанак фразеологизма потребно да реч буде фреквентна по употреби. Фразеологизми који садрже застареле турцизме су неретко и сами застарели и припадају категорији такозваних фразеолошких архаизама. Међу турцизмима највише је, што је и очекивано, именица и ова категорија је и у случају турцизама показала већу продуктивност у семантичком и морфолошком варирању од других категорија речи. Потврдила се претпоставка да се у последњих педесет година статус турцизама у великој мери променио. Доста лексике из СД речника турцизама се изгубило из активне употребе или је њихова употреба ограничена, значења су им 553 застарела, док неки од њих настављају да живе у појединим народним говорима. Велики број турцизама данас припада пасивном лексичком фонду: нпр. застареле речи, архаизми (ђемија, ајлук, атлија, већил, зенђил, измет, пенџер, пармак, табак, тел, туфек, ћепенак, узун, бина, дунђер, ђумрук), историзми (беглербеглук, бимбаша, дахија, ферман, валија, бурунтија, јузбаша, кадија, сераскер) и сл. Треба још једном истаћи да турцизми који су, како показује наше истраживање, прешли из активног статуса у пасивни статус, не напуштају лексички систем, односно могу бити поново активирани у одређеном функционалном стилу уколико се за тим укаже потреба. Турцизми из пасивног лексичког фонда остају на периферији као мање фреквентни, док су у активном лексикону они које су најфрекветније. Истраживањем смо утврдили да у савременом српском језику има око 3000 турцизама, што би значило да се до данас задржала у стандардном језику само једна трећина турцизама из Шкаљићевог речника. Од 3000 турцизама више од 50% представља одомаћене и фреквентне турцизме. Разлози за интезивно повлачење турцизама прецизно се не могу одредити. На губљење турцизама у великој мери утицао је градски живот и свесна или несвесна жеља за пуризмом. Тако, на пример, лексеме авлија, дувар и пенџер и даље живе у већини народних говора, до губљења ових лексема није дошло, јер судар са градским животом није био тако јак. Некада су сељаци занатлије и трговци били главна спона између патријархалног села и Оријента, а данас сеоске средине из којих су потекли чувају и бројну лексику оријенталног материјалног и духовног наслеђа која залужује да буде систематски обрађена и пописана, јер је неизвесна судбина српских села у будућности. Да бисмо сагледали свеукупну ситуацију у вези са турцизмима, нарочито тенденцију њиховог даљег губљења, неопходно би било створити речник који би укључио турцизме и из књижевног језика, којима смо се бавили у овом раду, и турцизме из народног језика. 554 X. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ Адамовић 1970: Милан Адамовић, „Неке османске етимологије”, Анали Филолошког факултета 10, Београд, 61–69. Адамовић 1972-1973: Milan Adamović, „Razvitak vokalizma kod nekih osmanskih sufiksa”, Prilozi za orijentalnu filologiju 22–23, 281–299. Адамовић 1973: Милан Адамовић, „О пореклу српскохрватских османизама”, Јужнословенски филолог XXX/1–2, 229–236. Ајдуковић 2004: Јован Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Београд: Фото Футура. Ајџановић 2011: Милан Ајџановић, „Семантичко-деривациона анализа географских термина домаћег порекла”, Лексикологија, ономастика, синтакса, Зборник у част Гордани Вуковић, Нови Сад, 327–338. Аксан 1995: Doğan Aksan, Her Yönüyle Dil – Ana Çizgileriyle Dilbilim, 3. Cilt, 2. Baskı, Ankara: TDK. Аксан 1996: Doğan Aksan, Türkçenin Sözvarlığı, Ankara: Engin Yayınları. Актунч 2000: Hulki Aktunç, Türkçenin Büyük Argo Sözlüğü, İstanbul. Акчаташ 2010: Ahmet Akcataş, „Türkiye Türkçesinde Birleşik İsim ve Yarı- Birleşik İsim Üzerine Karşılaştırmalı bir İnceleme”, Turkish Studies, International Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic, Volume 5/3 Summer 2010, 705–714. Албахари 2005: Давид Албахари, Пијавице, Београд: Стубови културе. Андрић 2005: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза (Друго, знатно допуњено издање), Београд: Zepter Book World. Бабић 2002: Stjepan Babić, Tvorba riječi u hrvatskome književnome jeziku, treće, poboljšano izdanje, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb: Nakladni zavod Globus. Бајрамова 2007: Л. К. Байрамова, Ориентализмы в лексике и фразеологии болгарского языка (в сопоставлении с татарским языком), Казань: Алма-Лит. Бангуоглу 2011: Tahsin Banguoğlu, Türkçenin grameri, 9 bsk, Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları. 555 Барјактар 2003: N. Baryaktar, „Kara ve Siyah Renk Adlarının Türkçedeki Kavram ve Anlam Boyutu Üzerine”, Dil Dergisi, 125, Temmuz–Ağustos–Eylül, Ankara, 56–77. Башдаш 2004: Cahit Başdaş, „Türkçe Organ Adlarında Kelime Sonu -k Ünsüzü ve Çokluk”, SBArd, Mart 2004, Sayı 5, s. 53–64. Башкан 1967: Özcan Başkan, Lengüistik Metodu, İstanbul: Çağlayan Kitabevi. БЕР: Български етимологичен речник, София, 1971–. Бирд и др. 1987: R. J. Byrd, N. Calzolari, M. S. Chodorow, J. L. Clavans, M. S. Neff and O. A. Rizk, „Tools and Methods for computational lexicology”, Computational Linguistics 13 (3-4), 219–240. Бјелетић 1995: Marta Bjeletić, „Turcizmi u srpskohrvatskoj terminologiji srodstva”, Južnoslovenski filolog LI, 203–221. Блумфилд 1933: Leonard Bloomfield, Language, New York. Борецки/Игла 1994: Norbert Boretzky and Birgit Igla, „Interferenz und Sprachwandel”, In: Jeßing, Benedikt (ed.): Sprachdynamik. Auf dem Weg zu einer Typologie sprachlichen Wandels. Aus dem Projekt „Prinzipien des Sprachwandels”. Berlin/Bochum/Essen/Leipzig. Band III: Interferenzlinguistik. Bochum: Brockmeyer, 7–138. (= Bochum-Essener Beiträge zur Sprachwandelforschung; 23). Браун 1999: Cecil H. Brown, Lexical acculturation in Native American languages, New York: Oxford Univeristy Press. Бугарски 1996: Ранко Бугарски, „Стране речи данас: појам, употреба, ставови”, О лексичким позајмљеницима, Зборник радова са научног скупа Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица-Београд, 17–25. Вајнрајх 1953: Uriel Weinreich, Languages in Contact, Findings and Problems, New York: Linguistic Circle of New York. Васић 1996: Вера Васић, „Речи страног порекла у Речнику српскохрватскога књижевног језика”, О лексичким позајмљеницима, Зборник радова са научног скупа Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица-Београд, 89–95. Велмар-Јанковић 1995: Светлана Велмар Јанковић, Лагум (роман), Београд: Студио Моно. 556 Венеман 2000: Theo Vennemann, „Zur Entstehung des Germanischen”, Sprachwissenschaft 25.3: 233–269. Витас и др. 2003: Duško Vitas, Cvetana Krstev, Ivan Obradović, Ljubomir Popović, Gordana Pavlović-Lažetić, „An Overview of Resources and Basic Tools for the Processing of Serbian Written Texts” In: Workshop on Balkan Language Resources and Tools, Thessaloniki, Greece. Влајић-Поповић 2009: Јасна Влајић Поповић, „Грецизми у српском језику (осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања)”, Јужнословенски филолог LXV, Београд, 375–403. Вуловић/Ђинђић М. 2012а: Наташа Вуловић, Марија Ђинђић, „О морфолошко-семантичкој вредности турског придева кара у српском лексичком систему”, Српски језик XVII, Београд, 411–418. Вуловић/Ђинђић М. 2012б: Наташа Вуловић и Марија Ђинђић, „О лексици из сфере православне духовности у савременом турском језику”, Српска теологија данас 2011 (Зборник радова трећег годишњег симпосиона одржаног на Православном богословском факултету 27–28 маја 2011.), Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ, 734–738. Глибановић-Вајзовић 1986: Ханка Глибановић-Вајзовић, „О турцизмима у српскохрватском језику са социолингвистичког становишта”, Књижевни језик 15/2, 141–147. Глибановић-Вајзовић 1990: Ханка Глибановић Вајзовић, Оријентализми у дјелима писаца између два рата на српскохрватском језичком подручју (са посебним освртом на босанско-херцеговачку ситуацију), докторска дисертација одбрањена на Филолошком факултету у Београду. Глибановић-Вајзовић 1996: Hanka Glibanović-Vajzović, „Semantička adaptacija posuđenica (analizirano na primjerima orijentalizama)”, Naša škola 43/1, Sarajevo, 3–16. Глибановић-Вајзовић 1997: Hanka Glibanović Vajzović, „Sufiksi orijentalnog porijekla u bosanskome jeziku (adaptacija, funkcionalnost, značenje, frekvencija, plodnost)”, Prilozi za orijentalnu filologiju 46/1996, 39–59. Глибановић-Вајзовић 1999: Hanka Glibanović Vajzović, Orijentalizmi u književnom djelu: lingvistička analiza, Sarajevo: Institut za jezik, Orijentalni institut. 557 Гортан-Премк 1987: Даринка Гортан-Премк, „О семантичком односу деривата према творбеној основи”, Научни састанак слависта у Вукове дане 16/1, Београд, 101–107. Гортан-Премк 1997: Даринка Гортан-Премк, Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику, Београд: Институт за српски језик САНУ. Гортан-Премк 2011: Даринка Гортан-Премк, „О квалификатору фигуративно у српским (српскохрватским) дескриптивним речницима”, Лексикологија, ономастика, синтакса, Зборник у част Гордани Вуковић, Нови Сад, 27–39. Гочанин 2005: Мирјана Гочанин, „Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити”, Наш језик XXXVI/1-4, Београд, 104–125. Грицкат 1961–1962: Ирена Грицкат, „О неким проблемима негације у српскохрватском језику”, Јужнословенски филолог XXV, Београд, 120–121. Грицкат 1967: Ирена Грицкат, „Стилске фигуре у светлу језичких анализа”, Наш језик, књ. XVI, св. 4, 218–235. Де Клерк 1992: Vivian De Klerk, „How taboo are taboo words for girls? ”, Language in Society 21/2, 277–289. Десницкая 1988: А. В. Десницкая, „Типы лексических взаимосвязей и вопросы образования балканского языкового совоза”, Славенское языкознание, X Международный съезд славистов, Москва, 131–150. Дешић 1990: Милорад Дешић, Из српскохрватске лексике, Никшић: НИО „Универзитетска реч“. Дмитриев: Николај Константинович Дмитриев, Этюды по сербско- турецкому языковому взаимодействию, Доклады Академии Наук СССР, II 17–22, XII 268–275, Москва 1928; I 89–95; 103–108, Москва 1929. Драгићевић 1996: Рајна Драгићевић, „О неким парадигматским лексичким скуповима”, Наш језик XXXI/1-5, 96–106. Драгићевић 2001: Рајна Драгићевић, „Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)”, Наш језик XXXIV/1–2, Београд, 145–151. Драгићевић 2003: Рајна Драгићевић, „Механизми настајања секундарних значења лексема”, Српски језик, број 8/1–2, година VIII, Београд. 558 Драгићевић 2007: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике. Драгићевић 2011: Рајна Драгићевић, „Лексика квалификована као индивидуална у српским дескриптивним речницима, Лексикологија, ономастика, синтакса”, Зборник у част Гордани Вуковић, Нови Сад, 47–59. Дражић 2002: Јасмина Дражић, „Семантичко-деривациона гнезда лексема брат и сестра”, Књижевност и језик 3–4, 247–255. Дурсуноглу 2009: Halit Dursunoğlu, „Türkiye Türkçesindeki Farsça Sözcükler ve Kullanım Şekilleri”, Atatürk Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü Dergisi 13 (1), 131–142. Елезовић: Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта I СДЗб IV (1932); II СДЗб VI (1935). Енциклопедија 1963: Muzička encikolpedija, 2. izdanje, Zagreb: Naklada Jugoslovenskog leksikografskog zavoda. Ергин 1989: Muharrem Ergin, Türk Dil Bilgisi, 18 bsk, Istanbul: Boğaziçi Publications. Ерен 1999: Eren Hasan, Türk Dilinin Etimolojik Sözlüğü, Ankara: Bizim Büro Basımevi. ЕРСЈ, Етимолошки речник српског језика, Београд 2003– Ертен 2007: Münir Erten, „+Siz eki olumsuzluk eki midir?”, Turkish Studies, Interational Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic Volume 2/4, 1169–1173. Ерџиласун 2008: Ahmet B. Ercilasun [prikaz], Günay Karaağaç, Türkçe Verintiler Sözlüğü, Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları, Dil Araştırmaları Dergisi, Sayı: 3, 147–149. Ђинђић 1974: Славољуб Ђинђић, „Ка турцизмима Боре Станковића”, Анали Филолошког факултета 11, 113–120. Ђинђић 1976: Славољуб Ђинђић, „Оријентализам у поезији Јована Илића”, Институт за књижевност и уметност, Београд, 547–560. Ђинђић/Теодосијевић/Танасковић 1997: Slavoljub Đinđić, Mirjana Teodosijević, Darko Tanasković, Türkçe-Sırpça Sözlük, Ankara: Türk Dil Kurumu. 559 Ђинђић 2010: Slavoljub Đinđić, Udžbenik turskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike. Ђинђић М. 2006: Марија Ђинђић, „Позајмљенице словенског порекла у савременом турском језику”, Јужнословенски филолог LXII, 281–289. Ђинђић М. 2007: Марија Ђинђић, Турцизми у седамнаестом тому Речника САНУ, Шездесет година Института за српски језик САНУ (зборник радова II), Београд, 45–51. Ђинђић М. 2009а: Марија Ђинђић, „Терминологија коњарства у српском језику с посебним освртом на турцизме”, Истоци и утоци. Сећање на Славољуба Ђинђића, Зборник радова, Београд: Филолошки факултет, 229–352. Ђинђић М. 2009б: Марија Ђинђић, „О покрајинској лексици турског порекла у Речнику САНУ”, Дијалекат–дијалекатска књижевност (зборник радова са научног скупа одржаног у Лесковцу 25. и 26. септембра 2008. године), Лесковац: Лесковачки културни центар, 110–114. Ђинђић М. 2010: Mарија Ђинђић, „Турцизми у савременом српском књижевном језику”, Riječ (časopis za slavensku filologiju), god. 16, sv. 1., Rijeka, 57– 63. Ђинђић М./Радоњић 2012: Марија Ђинђић, Данијела Радоњић, „Улога турцизама у обликовању света Андрићевих приповедака (1925–1941)”, Ivo Andrić – Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925–1941). Ivo Andrić – književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941). Tošović, Branko (Hg./ur.). Graz – Beograd: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beogradska knjiga, 461–469. Ђинђић М./Петровић 2013: Marija Đinđić, Jelena Petrović, „(Ne)prevodivost kulture-pogrdne reči i izrazi”, Jezik, književnost, vrednosti. Jezička istraživanja, Zbornik radova (urednice Biljana Mišić Ilić i Vesna Lopičič), Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 405–417. Ђинђић М./Радоњић 2013: Марија Ђинђић, Данијела Радоњић, „О лексици пописа”, Срби у будимској доњој вароши Табан према пописима из 18. века, Београд: Архив Србије, у штампи. Ђинђић М. 2013а: Марија Ђинђић, „Семантичко-деривациона анализа турцизама у савременом српском књижевном језику”, Митолошки зборник 29 560 (Зборник са научног скупа „Професор доктор Гордана Јовановић, Деспотовац, 15. јун. 2013. године), Рача: Центар за митолошке студије, 233–244. Ђинђић М. 2013б: Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük, Ankara: Türk Dil Kurumu (у штампи). Ивић 1966: Павле Ивић, „О Вуковом Рјечнику из 1818. године”, Поговор књизи Српски Рјечник (1818), Сабрана дела Вука Караџића, књ. друга, Београд: 17–188. Ивић 1996: Милка Ивић, „Општи поглед на проблем туђица”, О лексичким позајмљеницима, Зборник радова са научног скупа Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националних мањина, Суботица –Београд, 11–16. Историја ислама 2002: Оксфордска историја ислама (приредио Џон А. Еспозито; превод с енглеског Ђорђе Трајковић), Београд: Clio. Караагач 2008: Günay Karaağaç, Türkçe Verintiler Sözlüğü, Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları. Карахан 1998: Leyla Karahan, Türkçede Söz Dizimi, Ankara: Akçağ Publications. Кашгарли 1989: Mahmud Kaşgarlı, Divanü Lügati't-Türk, Cilt: 1, Ankara. Клајн 1971: Иван Клајн, Утицаји енглеског језика у италијанском, Београд. Клајн 1996: Иван Клајн, „Лексика”, Српски језик на крају века (редактор Милорад Радовановић), Београд: Институт за српски језик САНУ, Службени гласник, 37–86. Клајн 2002: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Први део: слагање и префиксација, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ. Клајн 2003: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Други део: Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за српски језик САНУ. Клајн-Шипка 2006: Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј. 561 Кнежевић 1962: Antun Knežević, „Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben”, Slawisch-Baltisches Seminar der Westfalischen Wilhelms Universität Münster, Meisenheim am Glan. Коњик 2006: Ивана Коњик, „Семантичко-деривациони речник”, Свеска 2: Човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство, Наш језик XXXVII/1–4, Београд, 97–102. Коркмаз 2007: Zeynep Korkmaz, Gramer Terimleri Sözlügü, Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları. Крстев и др. 2008: Cvetana Krstev, Ranka Stanković, Duško Vitas, and Ivan. Obradović, „The Usage of Various Lexical Resources and Tools to Improve the Performance of Web Search Engines”. In: 6th LREC International Conference on Language Resources and Evaluation, Marrakech, Marocco. Лазић-Коњик/Вуловић 2007: Ивана Лазић-Коњик, Наташа Вуловић, „Семантичко-деривациона анализа броја пет”, Наш језик XXXVIII/1/4, Београд, 43–64. Лекомцева 1977: М. И. Лекомцева, „К типологии фонологических систем языков Балканского полуострова и Средиземноморя”, Балканский лингвистический сборник, Москва, 243–244. Марков 1957: Борис Марков, „О наставцима -ана, -лија, -лук, -џија”, Наш језик VIII/5-6, Београд, 151–170. Миклошић 1890: Franz Miklosich, Über dir Einwirkung des Türkischen auf die Grammatik südosteuropäischen Sprachen, Denkschriftender kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse, Wien. Милрој 2001: James Milroy, „On the role of the speaker in language change”. In: Hickey, Raymond (ed.): Motives for Language Change, Cambridge etc.: Cambridge University Press, 143–157. Митровић 2012: Анђелка Митровић, „Транскрипција и адаптација имена и назива из арапског језика у српском”, Научни састанак слависта у Вукове дане (15-17. 9. 2011): Српски језик и његова норма. Књига 41, Београд : Филолошки факултет, 59–71. Муфтић 1968–69: Teufik Muftić, „Prilog semantičkom izučavanju arabizama u srpskohrvatskom jeziku”, Prilozi za orijentalnu filologiju XVIII-XIX, 59–87. 562 Муфтић 1973: Teufik Muftić, Arapsko-srpskohrvatski rječnik I, Sarajevo: Orijentalni institut. Николић 1996: Мирослав Николић, „Непроменљиви придеви у српском језику”, Наш језик XXXI, 1–5, Београд, 35–55. Николић 2000: Мирослав Николић, Обратни речник српскога језика, Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ. Николић Д. 1997: Данило Николић, Власници бивше среће, Београд: Нолит. Носић 2005: Milan Nosić, Rječnik posuđenica iz turskoga jezika, Rijeka: Maveda. Озчелик 2000: Saadettin Özçelik, Türkiye Türkçesi Dilbilgisi, Diyarbakır. Оташевић 1988: Ђорђе Оташевић, Нове речи и значења у савременом стандардном српском језику (лингвистички аспект), докторска дисертација одбрањена на Филолошком факултету у Београду. Петровић 1993: Снежана Петровић, „Историјат и стање проучавања турцизама у српскохрватском језику”, ЗбМСФЛ ХХХVI/2, 71–128. Петровић 1994: Снежана Петровић, „Значај дијалекатског материјала за проучавање турцизама у српском језику”, Зборник радова са научног скупа Говор призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш: Филозофски факултет у Нишу, Београд: Институт за српски језик САНУ, Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. Петровић 1996: Снежана Петровић, „Етимолошке белешке (сх. бага, баглама, баге, багља)”, Наш језик XXXI/1-5, 137–140. Петровић 1998: Снежана Петровић, „Сх. бага „обољење зглобова код коња и људи“ и сродне речи”, Јужнословенски филолог LIV, Београд, 175–185. Петровић 2000: Snežana Petrović, „Some problems of Balkan Turcisms”, Balkanliguistik-Synchronie and Diachronie, Thessaloniki, 175–187. Петровић 2001: Snežana Petrović, „O rečima persijskog porekla u srpskom jeziku”, Persijska kultura na na prostoru Jugoslavije, Beograd, 72–80. Петровић 2002: Снежана Петровић, [Приказ] Првослав Радић, Турски суфикси у српском језику са освртом на стање у македонском и бугарском, Библиотека Јужнословенског филолога, н.с. 17, Београд 2001, Јужнословенски филолог LVIII, 132–136. 563 Петровић 2003: Snežana Petrović, On some Serbian Dialectal Turcisms, Съпостави телно езикознание / Contrastive linguistics 28/2, София, 70–77. Петровић 2012: Снежана Петровић, Турцизми у српском призренском говору, Београд: Институт за српски језик САНУ. Петровић Г. 2001: Горан Петровић, Ситничарница код срећне руке, Београд: Народна књига. Пецо 1967: Асим Пецо, „Утицај турског језика на фонетику штокавских говора”, Наш језик XVI/3, Београд, 127–145. Пецо 1987: Асим Пецо, Турцизми у Вуковим рјечницима, Београд: Вук Караџић. Пиштало 2000: Владимир Пиштало, Миленијум у Београду, Београд: Народна књига/Алфа. Поповић 1983: Miodrag Popović, Pamtivek, Srpski rječnik Vuka St. Karadžića, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Правопис турског језика 2012: Yazım Kılavuzu, 27 bsk., Ankara: Türk Dil Kurumu Yayınları: 859. Путанец 1963: Валентин Путанец, „Два наша суфиска турског поријекла: - алија/-ајлија, -ахија/-аија”, Зборник у част Стјепана Ившића, Загреб, 295–301. Радић 1997: Првослав Радић, „О деривационом аспекту речничког богаћења (нормативистички приступ)”, Језик данас 1, 22–24. Радић 2001: Првослав Радић, Турски суфикси у српском језику (са освртом на стање у македонском и бугарском), Библиотека Јужнословенског филолога, н.с. 17, Београд: Институт за српски језик САНУ. Радовић-Tешић 1982: Милица Радовић-Тешић, „Aрхаизми и њихова обрада у речнику САНУ”, Лексикографија и лексикологија (зборник реферата), Београд– Нови Сад, 257–262. Радовић-Тешић 2001: Милица Радовић-Тешић, [Приказ] Првослав Радић, Турски суфикси у српском језику са освртом на стање у македонском и бугарском, Библиотека Јужнословенског филолога, н.с. 17, Београд 2001, Наш језик XXXIV/1-2, Београд, 162–165. 564 Рејвин/Ликок 2000: Yael Ravin and Claudia Leacock, „Polysemy: An Overview”, in: Y. Ravin & C. Leacock, eds., Polysemy. Theoretical and Computational Approaches, Oxford: Oxford University Press. Речник ЈАЗУ: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb, 1881– 1975. Речник МС: Речник српскохрватскога књижевног језика (I– VI). I–III, Нови Сад – Загреб: МС – МХ, 1967–1969. IV–VI, Нови Сад: МС, 1969–1976. Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика (1– 18). Београд: САНУ – Инститит за српски језик, 1959–2010. Ристић 2004: Стана Ристић, Експресивна лексика у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ. Ристић 2006: Стана Ристић, Раслојеност лексике српског језика и лексичка норма, Београд: Институт за српски језик САНУ. Ристић 2009: Стана Ристић, Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Београд, 158–159. РСЈ: Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007. Робинс 1967: R. H. Robins, A Short History of Lingustics, Bloomington: Indiana University Press. Сав 2003: Bahattin Sav, „Anlam Değişmeleri Üzerine Artzamanlı Bir İnceleme”, G.Ü. Gazi Eğitim Fakültesi Dergisi Cilt 23, Sayı I ,147–166. Сапир 1921: Edward Sapir, Language. An Introduction to the Study of Speech, New York: Harcourt, Brace. Сведиш 1955: Morris Swadesh, „Towards greater accuracy in lexicostatistic dating”, International Journal of American Linguistics 21, 121–137. СДР 2003: Семантичко-деривациони речник, Свеска 1: Човек-делови тела, Ред. Д. Гортан-Премк, В. Васић, Љ. Недељков. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. СДР 2006: Семантичко-деривациони речник, Свеска 2: Човек- унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство. Ред. Д. Гортан-Премк, В. Васић, Р. Драгићевић. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику. Селенић 2002: Слободан Селенић, Timor mortis, Београд: Просвета. 565 Скок 1937–1938: Petar Skok, „Prilozi pročavanja turcizama u srpskohrvatskom jeziku”, Slavia XV, Praha, 166–190. Скок: Петар Скок, Etimologijski riječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-IV, Zagreb: JAZU, 1971-1974. Сној 1997: Marko Snoj, Slovenski etimološki slovar, Ljubljana. Српски рјечник 1818: Вук Стефановић Караџић, Сабрана дела Вука Караџића, књига друга, Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, Београд. Српски рјечник 1852: Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, Беч. Станојчић/Поповић 2004: Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика – уџбеник за I, II, III i IV разред средње школе, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Стаховски 1961: Stanislaw Stachowski, Przyrostki obcego pochodzenia w języku serbsko-chorwackim, Kraków. Стаховски 1967: Stanislaw Stachowski, Studia nad chronologią turcyzmów w języku serbsko-chorwackim, Kraków. Стаховски 1973: Stanislaw Stachowski, Fonetyka zapożyczeń osmańsko- tureckich w języku serbsko-chorwackim, Wroclaw. Стевановић 1964: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик, I том, Београд. Сурдучки 1981: Милан Сурдучки, „Именичке сложенице без спојног вокала у српскохрватском језику”, Научни састанак слависта у Вукове дане 7, Београд, 189–197. Тан 2001: Nail Tan, Kuruluşunun 70. Yil Dönümünde Türk Dil Kurumu, Ankara: Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu, Türk Dil Kurumu Yayınları: 787. Танасковић 1975: Дарко Танасковић, „Писање арапских речи у српскохрватском језику”, Наш језик XXI/4-5, Београд, 240–254. Танасковић 1983: Darko Tanasković, „Sociolingvistički aspekti ideologizacije pozajmlјenica”, Jezik u savremenoj komunikaciji, 95–115. Танасковић 2011: Darko Tanasković, Islamsko u književnosti i kulturi balkanskih naroda, Tekstovi sa projekta STAREL: 566 http://www.veraznanjemir.bos.rs/index.php?page=inicijativ_%20za_pomirenje&lang=sr p&subaction=showfull&id=1307694102&archive=&start_from=&ucat=10&lang=srp& page=inicijativ_%20za_pomirenje Тице 2002: Tietze Andreas, Tarihi ve Etimolojik Türkiye Türkçesi Lugatı, Cilt 1, A-E, Istanbul-Viyana: Simurg. Томасон/Кауфман 1988: Sarah Grey Thomason and Terrence Kaufman, Language contact, creolization, and genetic linguistics, Berkeley: University of California Press. Томасон 2001: Sarah Grey Thomason, Language Contact. An Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press. Топалоглу 1989: Ahmet Topaloğlu, Dilbilgisi Terimleri Sözlüğü, Istanbul, Ötüken Neşriyat A. Ş. ТСТД 2004: Belgin Tezcan Aksu, Abdurrahman Tariktaroğlu, Efrasiyap Gemalmaz, Türkçe Sözlük'ün Ters Dizimi, Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu, Türk Dil Kurumu Yayınları: 845. Ћорић 2008: Божо Ћорић, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Фалман 1979: S.E. Fahlman, NETL: A System for Representing and Using Real- World Knowledge, Cambridge, MA: The MIT Press. Фекете 1996: Егон Фекете, „Отпор према туђицама”, О лексичким позајмљеницима, Зборник радова са научног скупа Стране речи и изрази у српском језику, са освртом на исти проблем у језицима националнох мањина, Суботица-Београд, 53–57. Филиповић М. 1970: Milenko Filipović, „Orijentalna komponenta u narodnoj kulturi Južnih Slovena”, Prilozi za orijentalnu filologiju XVI-XVII, Sarajevo, 101–116. Филиповић 1986: Rudolf Filipović, Teorija jezika u kontaktu, Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti – Školska knjiga. Филиповић 1990: Rudolf Filipović, Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku: porijeklo – razvoj – značenje, Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti – Školska knjiga. 567 Хазаи 1961: György Hazai, „Remarques sur les rapports des langues slaves des Balkans avec le turc-osmali”, Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae 8/1–3, Budapest, 97–138. Хазаи 1964: György Hazai, „Prilog istorijatu morfeme -luk”, ЗбМСФЛ VII, 59– 62. Халиловић 1980: Сенахид Халиловић, „Турцизми у Дервишу и смрти Меше Селимовића (семантичке и стилске вриједности)” , Књижевни језик IX/4, 25–30. Хатибоглу 1964: Vecihe Hatiboğlu, Kelime Grupları ve Kuralları, Ankara: Türk Dil Kurumu Publications. Хатибоглу 1972: Vecihe Hatiboğlu, Dilbilgisi Terimleri Sözlüğü, 2. baskı, Ankara: TDK. Хенгирмен 1999: Mehmet Hengirmen, Dilbilgisi ve Dilbilim Terimleri Sözlüğü, Ankara: Engin Yayınevi. Хауген 1953: Einar Haugen, The Norwegian Language in America, Philadelphia. Чаушевић 1996: Ekrem Čaušević, Gramatika suvremenoga turskog jezika, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. Шахин 2006: Hatice Sahin, „Terimlerin genel dile yansımasına dair bazı gözlemer”, Sosyal Bilimler Enstitüsü Dergisi, Sayı : 20 Yıl : 2006/1, 123–129. Шипка 2002: Данко Шипка, „Унутрашња и спољна лексичка динамика и њена лексикографска обрада”, Дескриптивна лексикографија стандардног језика и њене теоријске основе (Зборник радова са Међународног научног скупа о лексикографији и лексикологији), Нови Сад-Београд: Српска академија наука и уметности, Матица српска, Институт за српски језик САНУ. Шипка 2004: Данко Шипка, „Лексичка динамика деведесетих: бројке и слова”, Јужнословенски филолог LX, Београд, 99–111. Шито 1988: Дариа Шито, „Семантичка помјерања при употреби турцизама у савременом говору и утицај социолингвистичких фактора на њих”, Књижевни језик 17/3, 159–168. Шкаљић 1973: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjetlost. 568 Шмаус 1955: Alois Schmaus, „Zur Lautgestalt der türkischen Lehnwörter in den südslavischen Sprachen”, Münchener Studien zur Sprachwissenschaft, Heft 6, München, 104–123. Шмаус 1961-1962: Alois Schmaus, „Gramatički rod turskih imenica u južnoslovenskim jezicima”, ЗбМСФЛ 4–5, 300–308. Штасни 2011: Гордана Штасни, „Семантичко-деривациони потенцијал именица из лексичке групе животиња”, Лексикологија, ономастика, синтакса, Зборник у част Гордани Вуковић, Нови Сад, 307–317. 569 БИОГРАФИЈА Марија Ђинђић рођена је у Београду 1972. године. Дипломирала је 1995. године на Групи за турски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. На матичном факултету завршила је постдипломске студије, смер Наука о језику, где је и одбранила магистарски рад 2002. године, на тему „Турцизми у српској терминологији коњарства”, под менторством проф. др Даринке Гортан Премк. У току постдипломских студија била је стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије. Од 1999. године ради као истраживач-приправник (данас истраживач-сарадник) у Институту за српски језик САНУ, на пословима израде вишетомног Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и истраживањима савременог српског језика. Од 1. децембра 2001. године до краја јануара 2006. године радила је у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари као преводилац-кореспондент. Од фебруара 2006. године поново ради у Институту за српски језик САНУ као основни обрађивач РСАНУ. Звање помоћног редактора стиче 2013. године, док је истовремено била и стручни консултант за турцизме 16, 18. и 19. тома РСАНУ. Учествовала је на око 15 научних скупова, симпозијума, конгреса и конференција, како у земљи, тако и у иностранству. Аутор је две монографије: Сaборно гробље у Сентандреји, прошлост и натписи и Новог турско-српског речника (Yeni Türkçe-Sırpça Sözlük) у издању Турског лингвистичког друштва у Анкари (Türk Dil Kurumu). Поред тога, објавила је око 25 научних радова и студија на српском, турском и енглеском језику у разним научним и стручним часописима. Основно научно интересовање усмерава ка проучавањима контактолошких питања која се тичу турског и српског језика. Добитник је награде Радио телевизије Турске (Глас Турске) за рад на тему Насредин-хоџа и његов хумор (1996).