УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Кликните да бисте почели унос текста. 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду, 25. 02. 2015. године 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Јован Делић, редовни професор, ментор, српска књижевност, српска књижевност 20. века, 15. 07. 2009, Филолошки факултет Универзитета у Београду 2. Љиљана Бајић, редовни професор, члан комисије, методика наставе, 15. 07. 2009, Филолошки факултет Универзитета у Београду 3. Соња Петровић, ванредни професор, члан комисије, српска књижевност, народна књижевност, 18. 11. 2014, Филолошки факултет Универзитета у Београду 4. Љиљана Пешикан–Љуштановић, редовни професор, члан комисије, српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, 08. 07. 2011, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду 5. Кликните да бисте почели унос текста. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ Кликните да бисте почели унос текста. 1. Име, име једног родитеља, презиме: Медиса (Алмаз) Колаковић 2. Датум рођења, општина, република: 28. јануар 1973, Нови Сад, Република Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 27. фебруар 2008, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду: Облици народне књижевности у читанкама за српске основне и средње школе од 1800. до 1914. године 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Српска књижевност, народна књижевност III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: АНТОЛОГИЈЕ И ИЗБОРИ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ШКОЛСКУ УПОТРЕБУ У СРБИЈИ ОД 1914. ДО 1945. ГОДИНЕ: КЊИЖЕВНО-КУЛТУРОЛОШКИ АСПЕКТ IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација у целини садржи 220 страна. Увод; Предмет истраживања (4–7); Циљ истраживања (7–10); Однос према народној књижевности у оквиру школске праксе (10–18); Нова држава – нова школа (18–21). I. Антологија народне књижевност намењене школској употреби (22–26); Војислав М. Јовановић – антологичар народне књижевности (26–41); Антологије народне књижевности намењене школској употреби у редакцији Јаше М. Продановића (41–63); Веселин Чајкановић (63–66); Винко Витезица као антологичар (66–70); Антологија Младена Лесковца (70–74); Даринка А. Стојановић (74–82); II. Читанке као избори народне књижевности (83); Период од 1914. до 1918. године (83–85); Српска читанка: за почетнике. [Приредио Веселин Чајкановић] (85–88); Jugoslovenska čitanka: za niže i više razrede jugoslovenskih pučkih škola Marcela Kolina (88–91); Народна књижевност у читанкама за средње школе Јаше М. Продановића (91–100); Народна књижевност у читанкама у избору Милана Шевића (100–108); Драгутин Костић (108–114); Миливој Павловић као приређивач читанки и његов избор народне књижевности (114–121); Народна књижевност у читанкама Михаила М. Станојевића и Живка Н. Стефановића (121–131); Крешимир Георгијевић, Младен Лесковац, Бранко Магарашевић (131–136); Читанке у редакцији Зоре В. Вуловић (136–141); Закључна разматрања (141–149); Изабрана грађа (149–156); Литература (156– 165); Прилози (165); Прилог бр. 1: Илустрације читанки између два рата (166–171); Прилог бр. 2: Књижевно дело Иве Андрића у читанкама између два рата: 1918–1945 (171–179); Прилог бр. 3: Народна књижевност у читанкама Јаше М. Продановића (179–184); Прилог бр. 4: Народна књижевност у читанкама Милана Шевића (184–190); Прилог бр. 5: Народна књижевност у читанкама Миливоја Павловића (190–195); Прилог бр. 6: Народна књижевност у читанкама Мих. М. Станојевића и Жив. Н. Стефановића (195–201); Прилог бр. 7: Народна књижевност у читанкама Крешимира Геогријевића, Младена Лесковца и Бранка Магарашевића (201–205); Прилог бр. 8: Народна књижевност у читанкама Зоре Вуловић (205–211); Прилог бр. 9: Фреквенција појединих епских народних песама у читанкама за српске основне и средње школе од 1800–1914 (211–213); Прилог бр. 10: Фреквенција појединих епских народних песама у читанкама за српске основне и средње школе од 1914– 1945 (213–216); Биографија аутора (216); Изјава о ауторству, Изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада, Изјава о коришћењу (217–220). V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У Уводу рада прецизиран је, пре свега, предмет истраживања а то је, најопштије узев, развој рецепције и обликовање вредносног канона народне књижевности у оквиру српских школа и уџбеника и приручника њима намењеним. Формулисани су, довољно јасно критеријуми за избор грађе коју су за целину рада чиниле антологије, избори и читанке намењене и одобрене за школску употребу у разматраном периоду. У целини тезе грађа је сагледавана са књижевно-историјског становишта, и, нарочито, као рафлекс рецепције народне књижевности, али и са становишта културне, просветне и друштвене историје назначеног периода. Прва велика целина рада посвећена је антологијама и изборима народне књижевности које је кандидаткиња издвојила као репрезентативне (Јаша М. Продановић, Винко Витезица, Војислав М. Јовановић, Младен Лесковац, Даринка А. Стојановић и Веселин Чајкановић). Због великог броја антологија и избора народне књижевностиу ауторка истиче да је грађа за анализу морала бити омеђена према одређеним критеријумима, који су морали бити функционални с неколико различитих становишта. Мр Медиса Колаковић бирала је, с једне стране репрезентативне и реномиране ауторе, који су до данас задржали место у књижевној, културној и просветној историји Срба, док је други битан критеријум био то да антологија или избор буду одобрени за употребу у српским школама разматраног периода од стране Главног Просветног савета. Кандидаткиња посебно наглашава да су све разматране антологије и избори имали сложену књижевну, естетску и просветно-педагошку функцију те да су, истовремено, креирале општи књижевни укус, специфични „школски канон“ народне књижевности и тежиле развијању одређених опште прихваћених вредносних, моралних и друштвених врлина код рецепијената. Истовремено, у целини рада показује се да се, када је о овом аспекту реч, релативно тешко може направити чврста граница између антологије- избора и читанке (бар у квалитативном смислу речи), те да су антологије и избори свесно сачињавани са жељом да буду комплементарне читанкама и да пруже целовитији увид у канонска дела народне књижевности. Захваљујући својим претходним истраживањима кандидаткиња је показала и то како се процес формирања канонских избора народне књижевности може разматрати као сложен и целовит ток, од Вуковог антологијског бечког издања, преко читанки из 19. века, нарочито Суботићевог Цветника, до антологија, избора и читанки који су конкретан предмет испитивања у овом раду а најнепосредније су утицали и на савремену рецепцију народне књижевности у школским програмима. Када је о антологијама и изборима реч, поред мешовитих критеријума (естетски, сазнајно- васпитни и идеолошки) кандидаткиња за све разматране антологије и изборе испитује и потенцијални утицај нове културно-политичке ситуације и мање или више наглашени нови идеолошки подтекст: идеју о југословенском културном простору и заједништву које се презентује избором. При том, она с правом указује да је доминатни корпус у свим разматраним антологијма, изборима и читанкама остао онај српске књижевности, те да је заступљеност других националних књижевности била илустративна и репрезентативна. Сем тога, разматране су жанровске доминанте и фреквентност конкретних дела у изборима као и евентуалне интервенције у тексту дела (језичко уједначавање, скраћивање и измене текста и сл.). Посматран је, у целини рада, однос поетских и прозних жанрова, односно, дужих и краћих фолклорних облика. Испитиван је однос текст–контекст на синхронијском и дијахронијском плану. Иако је специфичност теме условила и особени угао сагледавања читанки, ауторка је довољно широко указала на однос педагошко-методичког и естетског у ширем културном контексту. Посматрајући читанке превасходно као особене антологије у естетском, вредносном, моралном и васпитном смислу, она је сажето али прецизно указивала и на особену полифункционалност заступљених текстова, на њихову вишеструку педагошку и сазнајну инструментализацију. У целини рада праћено је колико су избори били у функцији естетских, моралних, когнитивних, социјалних и националних вредносних осећања. Указивано је на прилагођавање текстова народне књижевности васпитним и моралним ставовима заједнице (Јаша М. Продановић) и на давање предности нормативној и аксиолошкој функцији (Војислав М. Јовановић). Кандидаткиња је, поштујући хронолошки принцип и целовитост грађе, тежила да истакне, колико је то могуће, индивидуални доприност појединих аутора и њихову евентуалну специфичност. Природа грађе је учинила да се потенцијални правци истраживања не развију у истој мери и подједнако, али и они који су остали релативно сведени углавном нису у потпуности занемарени. У целини рада ауторка је настојала да издвоји, обједини и представи репрезентативан узорак при избору грађе, да га жанровски систематизује, утврди критеријуме тог избора и пронађе опште тенденције. Овоме је значајно допринела чињеница да је њен претходни истраживачки рад омогућио да се разматрана грађа сагледа у ширем и сложенијем контексту и да се процес доживљаја рецепције и истраживања народне књижевности фрагметарно, али упечатљиво осветли, из специфичног угла. Како би се избегло понављање истих или мање више истих сегмената грађе и података, кандидаткиња је чињенички део грађе веома детаљно и у широком историјском контексту презентовала у прилозима раду док се у главном делу рада пажња посвећивала општим тенденцијама. Добро је захваћен научни, књижевно-историјски и просветно-историјски контекст разматране грађе па је у раду указано и на значајан утицај истраживања и дела Стојана Новаковића, Томе Маретића и Павла Поповића. Такође, с обзиром на специфичну педагошку функцију разматраних антологија, избора и читанки, ауторка је, иако то није била њена превасходна преокупација, дала и основне назнаке друштвено-историјских промена које су условиле и промене у школском систему и, нарочито, промену односа према народној књижевности (нпр. поглавље Нова држава – нова школа). Иако је релативна униформност грађе и њена особена педагошко сазнајна функција унеколико потискивала превасходно естетске и индивидуалне критеријуме, ауторка је уложила знатан напор да укаже и на овај аспект испитиване грађе. Антологије и избори су прецизно описивани, трагано је за принципима на којима су засноване, описивани су принципи и класификације и разматрани појединачни аналитички или вредносни приступи делима. Ови судови о антологичарским критеријумима, доприносима, заснованости ставова и, нарочито, научном значају коментара, посебно су развијени у поглављима о Јаши Продановићу и Веселину Чајкановићу. Докторанткиња је дала и преглед критичке рецепције антологија, а нарочито су значајне оцене појединих антологичара једних о другима, оцене које су понекад прелазиле у полемике (Чајкановић – Марамбо). Целовитости презентације грађе, жанровској структури избора, ауторским критеријумима и интервенцијама, посвећена је посебна пажња када је реч и о читанкама, које су такође посматране и с обзиром на критичку рецепцију. Иако је у основи ауторкиног приступа наглашено истакнута тежња ка чињеничкој прецизности и контекстуализацији, могу се издвојити оне читанке које ауторка сматра посебно вредним или интересантним попут оних Марцела Колина, Драгутина Костића, Миливоја Павловића, и Зоре Вуловић. Закључна разматрања рада, насупрот претходим наглашено аналитичким целинама, отварају синтетички увид у посматрану грађу у изабраном периоду. Рад је у целини брижљиво и промишљено урађен, његови делови се уклапају у добро осмишљену целину која даје слику статуса народне књижевности у школском систему посматраног периода. Прилози који прате основни текст дисертације изузетно су драгоцени и илуструју основне идеје кандидаткиње, како оне које су формулисане на нивоу појединих поглавља, тако и на нивоу дисертације као целине, те захваљујући и њима овај рад заслужује високу оцену. Нарочито указујемо на логичку повезаност појединих делова, доследно вођење научно-истраживачких идеја, сложену контестуализацију истраживања, не само у односу на прошлост већ (захваљујући прилогу о илустрацијама) и у садашњости. Квалитет рада представља сматрамо и коришћење разноврсних и примерених метода: компаративна, генеолошка, књижевно-историјска, културно-историјска, критичка и интертекстуална. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихвађени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији уз напомену: Навести називе радова, где и када су објављени. «Књижевност за децу у виђењу Јаше Продановића». У: Детињство, XXXIV, бр. 1/2, Нови Сад, 2008, стр. 43–50. ISSN 0350–5286; «Narodna književnost u čitankama Veselina Čajkanovića i Marcela Kolina». Pedagoška stvarnost, 58 (1) (2012), str. 79–85. ISSN 0553–4569; «Војислав В. Јовановић као антологичар народне књижевности». У: Зборник у част Марији Клеут. [Уредиле Светлана Томин, Љиљана Пешикан–Љуштановић, Наташа Половина; превод резимеа Горана Раичевић и аутори]. Нови Сад: Филозофски факултет, 2013 Стр. 279–297. ISBN 978–86–6065–186–2; «Narodna književnost u čitankama Mihaila M. Stanojevića i Živka N. Stefanovića: sistem kulturnih vrednosti jednog doba». U: Jezik, književnost, vrednosti: zbornik radova. Književna istraživanja. Urednice Vesna Lopičić, Biljana Mišić Ilić, Niš: Filozofski fakultet, 2013. Str. 429–440. ISBN 978–86– 7379–279–8; Коауторство: Mедиса Колаковић, Марина Токин «Илустрације у читанкама некад и сад». У: Детињство. – ISSN 0350–5286. – Год. 40, бр. 1 (2014), стр. 15–24. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. Кликните да бисте почели унос текста. VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Рад мр Медисе Колаковић отворио је сложен, комплексан увид у значајан период српске књижевне и културне историје. Бавећи се заступљеношћу народне књижевности у антологијама, изборима и читанкама за српске школе у посматраном периоду, ауторка је из специфичног угла указала на значајне промене у обликовању рецепције народне књижевности у школском и општем културном животу Срба и на мене које је овај, привидно „неисторичан сегмент српске књижевности“ преживљавао у културном и историјско динамичном периоду до Првог светког рата и између два светска рата. У важне резултате њеног истраживања спада и детаљан, скрупулозан, систематичан и целовит преглед заступљености народне књижевности у репрезентативним антологијама, изборима и читанкама као и указивање на њихову жанровску, садржинску и естетску инструментализацију. Рад Медисе Колаковић, сем тога, враћа у поље интересовања и делатност не само најпознатијих већ и неких релативно запостављених аутора читанки и школских избора, и, што је је његова посебна вредност, успоставља модел по коме би се могла наставити испитивање заступљеност естетске, васпитне и сазнајне употребе народне књижевности и у савременим школским програмима. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Из описа докторског рада мр Медисе Колаковић, и из вредновања, како појединих делова дисертације тако и логичке целовитости и прецизне структуре целине рада следи недвосмислен закључак да је кандидаткиња веома добро проучила грађу, сагледaла је у културном, књижевном и научном контексту, аналитички је осветлила и дошла до значајних научних сазнања и са становишта медтодолошког постваљања проблема и с обзиром на појединачна аналитичка истраживања. Рад је задовољио захтеве који се траже од докторске дисертације и озбиљно аналитички протумачио резултате истраживања. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: Комисија предлаже Наставно-научном већу Филолошког факултета Универитета у Београду да прихвати овај реферат као високо позитивну оцену докторске дисртације мр Медисе Колаковић и да омогући кандидаткињи усмену одбрану пред овом комисијом. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. Јован Делић, редовни професор, ментор __________________________________ 2. Љиљана Бајић, редовни професор, члан комисије ________________________________ 3. Соња Петровић, ванредни професор, члан комисије __________________________________ 4. Љиљана Пешикан–Љуштановић, редовни професор __________________________________ 5.