УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Мр Милка Л. Рајковић Дистрибуција, филогенија, екологија и конзервација ракова из фамилије Astacidae на подручју Црне Горе Докторска дисертација Крагујевац, 2012 I Aутор Име и презиме: мр Милка Л.Рајковић Датум и мјесто рођења: 25.05.1973, Плав, Црна Гора Садашње запослење: истраживач хидробиолог у Заводу за заштиту природе- Подгорица II Докторска дисертација Наслов: ДИСТРИБУЦИЈА, ФИЛОГЕНИЈА, ЕКОЛОГИЈА И КОНЗЕРВАЦИЈА РАКОВА ИЗ ФАМИЛИЈЕ ASTACIDAE НА ПОДРУЧЈУ ЦРНЕ ГОРЕ Број страница: 203 Број слика: 88 Број библиографских података: Установа и мјесто гдје је рад израђен: Природословно - математичког факултета, Свеучилиште у Загребу, ужа научна област: Природне знаности, Лабораторија за генетику, Лабораторија у Кореји, Завод за заштиту природе Подгорица; Научна област (УДК): Биологија Ментор: др Владица Симић, ванредни професор ПМФ-а Универзитета у Крагујевцу III Оцјена и одбрана Датум пријаве теме: Број одлуке и датум прихватња докторске дисертације: Комисија за оцјену подобности теме и кандидата: 1. Др Владица Симић, ванредни професор ПМФ-а Универзитета у Крагујевцу,ужа научна област : Екологија, биогеографија и заштита животне средине. 2. Др Ивана Маguire, доцент Природословно - математичког факултета, Свеучилиште у Загребу, ужа научна област: Природне знаности, поље Биологија, грана Зоологија; 3. Др Момир Пауновић, научни сарадник Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” у Београду, ужа научна област: Биологија (Хидроекологија). Комисија за преглед, оцјену и одбрану докторске дисертације: 1. Др Владица Симић, ванредни професор ПМФ-а Универзитета у Крагујевцу,ужа научна област : Екологија, биогеографија и заштита животне средине. 2. Др Ивана Маguire, доцент Природословно - математичког факултета, Свеучилиште у Загребу, ужа научна област: Природне знаности, поље Биологија, грана Зоологија; 3. Др Момир Пауновић, научни сарадник Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” у Београду, ужа научна област: Биологија (Хидроекологија). Датум одбране дисертације: ЗАХВАЛНИЦА Овом приликом желим да се захвалим свима који су на било који начин допринијели реализацији овог рада : Др Владици Сумић, ванредном професору Природно – математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, ментору, на помоћи при избору теме и корисним савјетима при изради ове докторске дисертације. Др Ивани Магуире, ванредном професору Природно – математичког факултета Универзитета у Загребу на великој подршци и помоћи у експерименталном раду, као и непосредној и срдачној сарадњи током реализације ове докторске дисертације. Др Момиру Пауновићу, научном сараднику Института за биолошка истраживанја „Синиша Станковић“у Београду, на помоћи током финалног обликованја моје докторске дисертације. Др сци. Зорану Срзентићу, доценту Универзитета у Крагујевцу на корисним савјетима i sugestijama око израде докторске дисертације. Др Златку Булићу, директору Завода за заштиту природе у Подгорици на подршци у финансиској помоћи током теренских истраживања. Далиборки Пејовић, директорици Агенције за заштиту животне средине на финансиској помоћи коричења и одбране докторске дисертације Колегама Др Рајку Трипић, мр Василију Бушковић, мр Наташи Станишић Мисхелу Јелићу и Милици Јовановић, , на техничкој помоћи и моралној подршци. Хвала мојим сестрама и њиховим породицама на подршци и помоћи која никада није изостала. Мр Милка Л. Рајковић САДРЖАЈ Извoд ........................................................................................................................... 1 Summary ..................................................................................................................... 3 1.УВОД ............................................................................................................................. 5 1.1. ПОРОДИЦА АSTACIDAE .............................................................................. 6 1.2. ПОРОДИЦА ПOTAMIDAE .............................................................................. 6 1.3. ЛИТЕРАТУРНИ ПРЕГЛЕД .............................................................................. 7 1.4. ФИЛОГЕНИЈА И ЕВОЛУЦИЈА АSTACIDA ................................................. 7 1.4.1. Монофилија Astacidae ........................................................................... 8 1.4.2. Филогенетска систематика Astacidae ................................................... 9 1.5. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ АSTACIDAE ............................................................ 10 1.5.1. Распрострањеност у свијету .................................................................. 10 1.5.2. Распрострањеност у Европи .................................................................. 11 1.5.3. Распрострањеност у Словенији ............................................................ 14 1.5.4. Распрострањеност у Хрватској ............................................................. 14 1.5.5. Распрострањеност у Босни и Херцеговини ......................................... 16 1.5.6. Распрострањеност у Србији .................................................................. 16 1.5.7. Распрострањеност у Црној Гори ........................................................... 17 1.6. ФУНКЦИОНАЛНА МОРФОЛОГИЈА И АНАТОМИЈА .............................. 18 1.6.1. Морфологија Astacidae ........................................................................... 18 1.6.2. Анатомија Astacidae ............................................................................... 20 1.7. ЕКОЛОГИЈА ...................................................................................................... 25 1.8. БИОЛОГИЈА ...................................................................................................... 27 1.9. ОПИС ВРСТА .................................................................................................... 27 1.9.1. Austropotamobius pallipes ........................................................................ 27 1.9.2. Austropotamobius torrentium .................................................................... 29 1.9.3. Astacus astacus ......................................................................................... 30 1.9.4. Potamon fluviatilis ..................................................................................... 31 2. ФИЛОГЕНИЈА .......................................................................................................... 33 2. 1. Молекуларна филогенија ........................................................................ 33 2. 2. Филогенетска стабла ............................................................................... 34 2. 3. Методе за реконструкцију филогенетских стабала .............................. 36 2. 4. Методе молекуларне филогеније .................................................................. 37 2. 5. Митохондријска DNA ..................................................................................... 38 2.6. Митохондријски ген за 16S rRNA ................................................................. 40 2.7. Ген за подјединицу и цитохром-оксидазе (COI) .......................................... 40 3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА ............................................................................................ 42 4. ХИДРОГРАФИЈА ЦРНЕ ГОРЕ ................................................................................. 43 5. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА .............................................................................. 44 5.1. Лов ..................................................................................................................... 44 5.2. Истраживање станишта ................................................................................... 44 5.3. Физичко - хемијски параметри воде ............................................................... 54 5.4. Обрада података ............................................................................................... 54 5.5. Филогенетске анализе ..................................................................................... 60 5.6. Анализа 16S rRNA генске секвенце ............................................................... 65 5.7. Анализа COI гена ............................................................................................. 69 5.8. Анализа степена и фактори угрожености ....................................................... 73 6. РЕЗУЛТАТИ РАДА 75 6.1. Распрострањеност Decapodnih ракова из породице Astacidae и Potamidae у Црној Гори ...................................................................................................... 75 6.2. Врста Austropotamobius torrentium ................................................................... 77 6.2.1. Физичко – хемијски параметри истраживаних вода ............................ 77 6.2.2. Узрасна и старосна структура ................................................................ 79 6.2.3.Полна структура врсте Austropotamobius torrentium ............................. 83 6.2.4. Морфометрија Austropotamobius torrentium .......................................... 84 6.3. Врста Austropotamobius pallipes ....................................................................... 110 6.3.1. Физичко – хемиjски параметри истраживаних вода ............................ 110 6.3.2. Узрасна структура Austropotamobius pallipes ........................................ 112 6.3.3. Полна структура Austropotamobius pallipes .......................................... 113 6.3.4. Морфометрија Austropotamobius pallipes .............................................. 114 6.4. Врста Astacus astacus ..................................................................................... 119 6.4.1. Физичко – хемијски параметри истраживаних вода ............................ 119 6.4.2. Узрасна структура Astacus astacus ......................................................... 120 6.4.3. Полна структура врсте Astacus astacus .................................................. 123 6.4.4. Морфометрија врсте Astacus astacus .................................................... 125 6.4.5. Морфометрија врсте Astacus astacus из Србије .................................... 129 6.4.6. Упоређивање врсте Austropotamobius torrentium, Austropotamobius pallipes и Astacus astacus ....................................................................... 135 6.5. Врста Potamon fluviatilis ................................................................................... 143 6. 5.1. Физичко-хемиjске анализе истраживаних вода ................................... 143 6.5.2. Узрасна структура Potamon fluviatilis .................................................... 145 6.6. Вишеструко сравњивање секвенци за 16S rRNA ген .................................... 148 6.7. Вишеструко сравњивање секвенци за COI ген ............................................... 149 6.8. Филогенетске анализе ....................................................................................... 150 6.8.1. Анализа методом највеће штедљивости (MP метода) ........................ 150 6.8.2. Анализа Bayesian методом (BA метода) ................................................ 153 6.8.3. Генетичка удаљеност (p) и нуклеотидна разноликост (π) .................... 157 6.9. Анализа степена и фактори угрожености ....................................................... 161 7. ДИСКУСИЈА ............................................................................................................... 166 8. ЗАКЉУЧЦИ ................................................................................................................. 178 9. ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................. 181 Прилог 1 ............................................................................................................. 196 Прилог 2 ............................................................................................................. 200 Kључна документација ..................................................................................... 204 Key words documentation ................................................................................... 207 Биографија са публикацијама кандидата ........................................................ 210 Списак Табела и Слика Табеле: стр. Табела 1. Састав реакцијске смјеше и њен количински удио за ланчану реакције полимеразом (PCR) по упуству произвођача комплета реагенса „HotMasterMix (2.5X)“ ................................................................................................................................. 62 Табела 2. Времена трајања (т/с) и температуре (Т/°C) на којима су се одвијали поједини кораци циклуса умнажања фрагмената PCR-ом, гдје су кораци: PD – предденатурација, D – денатурација, A – сљепљивање, S – синтеза, FS – завршна синтеза, а N – број циклуса ............................................................................................... 62 Табела 3. Нуклеотидни састав (G + C / %), температура мекшања (Тм / °C), релативна молекулска маса (Мр) и број парова база (пб) почетница за PCR фрагмената гена 16S rRNA и COI .................................................................................................................. 63 Табела 4. Узорци кориштени за анализу помоћу маркера 16S rRNA ............................. 65 Табела 5. Генске секвенце за 16S rRNA преузете из ГенБанке-а ................................. 67 Табела 6. Узорци кориштени за анализу помоћу маркера COI ...................................... 69 Табела 7. Генске секвенце за COI преузете из ГенБанке-а .......................................... 70 Табела 8. Средње вриједности параметара за физичко-хемијску анализу воде екосистема у којима је нађена врста Аustropotamobius torrentium ................................. 77 Табела 9. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у истраживаним локалитетима (број, заступљеност у %-има по дужини тијела, средња вриједност тежине тијела, одвојено по дужинским групaма) ........................................................... 80 Табела 10. Процентуална заступљеност ријечног рака по полу врсте Аustropotamobius torrentium ............................................................................................................................ 83 Табела 11. Дескриптивна статистика - средње вриједности, стандардне девијације и распони мјерених морфометриских обиљежја код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium .............................................................................................. 85 Табела 12. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у ријеци Лим (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) ................... 87 Табела 13. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у ријеци Тари (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) .................. 88 Табела 14. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у Ријеци Црнојевића (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) .... 89 Табела 15. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у Вражјем језеру (звјездицом су означена обиљежја по којима се мужјаци и женке статистички значајно разликују) ................ 90 Табела 16. Вриједности Маnn-Whitney U- тестa за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у Црном језеру (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) ........................................................................................................................... 91 Табела 17. Вриједности Маnn-Whitney U- тестa за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте Аustropotamobius torrentium у ријеци Ћехотини 92 Табела 18. Приказ резултата анализе варијансе (АNOVA) за женке врсте Аustropotamobius torrentium за свих шест популација. (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) ................. 93 Табела 19. Приказ резултата анализе варијансе (АNOVA) за мужјаке врсте Аustropotamobius torrentium за свих шест популација. (звјездицом су означена обиљежја по којима се мужјаци и женке статистички значајно разликују) ................. 94 Табела 20. Резултати дискриминантне анализе (DА) за мужјаке врсте Аustropotamobius torrentium за свих шест популација ................................................................................. 96 Табела 21. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке мужјаке врсте Аustropotamobius torrentium. Број варијабли у моделу = 15; локалитета (6); Wилкс’ Ламбда: 0,60758; аппроx. Ф (75,1546) = 2,2607; п < 0,0000 ........................... 97 Табела 22. Резултати дискриминантне анализе за мужјаке врсте Аustropotamobius torrentium: Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу...................... 98 Табела 23. Резултати дискриминантне анализе (DA) за женке врсте Аustropotamobius torrentium Стандардизирани коефицијент каноничких дискриминантних функција за свих шест популација ................................................................................................... 102 Табела 24. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке женки врсте Аustropotamobius torrentium. Број варијабли у моделу = 14; локалитета (6); Wилкс’ Ламбда: 0,56236; аппроx. F (70,1289) = 2,3675; p < 0,0000 .............................. 103 Табела 25. Резултати дискриминантне анализе за женке врсте Аustropotamobius torrentium: Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу ..................... 104 Табела 26. Резултати дискриминантне анализе за мужјаке врсте Аustropotamobius torrentium за четири популације. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу ................................................................................................................... 107 Табела 27. Резултати дискриминантне анализе за женке врсте Аustropotamobius torrentium за четири популације. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу ................................................................................................................... 109 Табела 28. Средње вриједности параметара за физичко-хемијску анализу воде доњег тока ријеке Зете ....................................................................................................... 111 Табела 29. Процентуална заступљеност ријечног рака Аustropotamobius pallipes по дужини тијела и средња вриједност тежине у доњем току ријеке Зете ....................... 112 Табела 30. Процентуална заступљеност мужјака и женки рака Austropotamobius pallipes по истраживаним локалитетима ........................................................................ 113 Табела 31. Дескриптивна статистика - средње вриједности, стандардне девијације и распони мјерених морфометриских обиљежја код мужјака и женки врсте Аustropotamobius pallipes .................................................................................................. 115 Табела 32. Резултат Т-теста Аustropotamobius pallipes ................................................. 117 Табела 33. Средње вриједности параметара за физичко-хемиjску анализу воде горњег тока ријеке Зете ..................................................................................................... 119 Табела 34. Процентуална заступљеност врсте Аstacus astacus по дужини тијела и средња вриједност тежине тијела у истраживаним екосистемима ................................ 120 Табела 35. Процентуална заступљеност мужјака и женки по дужинским групама врсте Аstacus astacus .......................................................................................................... 123 Табела 36. Дескриптивна статистика - средње вриједности, стандардне девијације и распони мјерених морфометриских обиљежја код мужјака и женки врсте Astacus astacus из Црне Горе ......................................................................................................... 126 Табела 37. Резултати Т-теста између мужјака и женки врсте Аstacus astacus (звјездицом су означена статистички значајна обиљежја) ............................................. 128 Табела 38. Дескриптивна статистика - средње вриједности, стандардне девијације и распони мјерених морфометриских обиљежја код мужјака и женки врсте Аstacus astacus из Србије ................................................................................................................ 130 Табела 39. Резултати Т-теста између мужјака и женки врсте Аstacus astacus из Србије (звјездицом су означена статистички значајна обиљежја) ................................. 132 Табела 40. Анализа варијансе код мужјака врсте Аstacus astacus из Србије и Црне Горе (звјездицом су означени статистички значајни морфометриски параметри, p <0.05000) ............................................................................................................................ 133 Табела 41. Анализа варијансе код женки врсте Аstacus astacus из Србије и Црне Горе (звјездицом су означени статистички значајни морфометриски параметри, p < .05000) ................................................................................................................................. 134 Табела 42. Анализа варијансе код женки врста Аustropotamobius torrentium, Аustropotamobius pallipes и Аstacus astacus. (звјездицом су означени статистички значајни морфометриски параметри, p < .05000) ............................................................ 135 Табела 43. Анализа варијансе код мужјака врста Аustropotamobius torrentium, Аustropotamobius pallipes и Аstacus astacus. (звјездицом су означени статистички значајни морфометриски параметри, p < .05000) ........................................................... 136 Табела 44. Резултати дискриминантне анализе (DA) за женке врста Аustropotamobius torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus (Стандардизирани коефицијент каноничких дискриминантних функција за три популације) ............................................................. 137 Табела 45. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке женки врсте А. torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus. Број варијабли у моделу = 20; групе (3); Wилкс’ Ламбда: 0,19234; аппроx. F (40,866) = 27,716; p < 0,0000 .......................... 138 Табела 46. Резултати дискриминантне анализе за женке врста А.torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу .......... 139 Табела 47. Резултати дискриминантне анализе (DA) за мужјаке врста Аustropotamobius torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus (Стандардизирани коефицијент каноничких дискриминантних функција за три популације) ............................................................. 140 Табела 48. Резултати дискриминантне анализе (stepwise поступак) за узорке мужјака врста А. torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus. Број варијабли у моделу = 12; групе (3); Wилкс’ Ламбда: 0,27957; аппроx. F (38,1060) = 24,862; p < 0,0000 ........................ 141 Табела 49. Проценат тачно класифицираних мужјака враста А.pallipes, А.torrentium и Аstacus astacus ................................................................................................................. 142 Табела 50: Средње вриједности физичко-хемијске анализе воде у истраживаним еко системима............................................................................................................................ 144 Табела 51: Заступљеност врсте Potamon fluviatilis у истраживаним екосистемима (број јединки, заступљеност у %-има, по дужини тијела и средња вриједност тежине на истраживаним локалитетима ...................................................................................... 145 Табела 52. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA без вањске групе израчунат помоћу програма Меga 4.0.1. (Kumar еt al., 2007) ............................................................................................................ 148 Табела 53. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA за све групе са вањском групом ........................................ 148 Табела 54. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA за све врсте .......................................................................... 148 Табела 55. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI без вањске групе израчунат помоћу програма Меgа 4.0.1. (Кumar et al., 2007) ............................................................................................................. 149 Табела 56. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI за све групе са вањском групом ................................................... 149 Табела 57. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI за све врсте .................................................................................... 149 Табела 58. Хаплогрупе и хаплотипови обрађених секвенци 16S rRNA и COI гена ... 156 Табела 59. Просјечна генетичка удаљеност (p) између врста ± стандардна девијација унутар појединих врста код 16S rRNA ............................................................................ 157 Табела 60. Просјечна генетичка удаљеност (p) између врста ± стандардна девијација, унутар појединих врста код COI маркера ....................................................................... 157 Табела 61. Нуклеотидна разноликост врста код 16S rRNA и COI гена ....................... 158 Табела 62. Просјечна генетичка удаљеност (p) између подврста ±стандардна девијација унутар појединих врста код 16S rRNA ......................................................... 159 Табела 63. Просјечна генетичка удаљеност (p) између подврста ± стандардна девијација унутар COI ...................................................................................................... 160 Табела 64. Нуклеотидна разноликост подврста код 16S rRNA и COI гена ................. 161 Табела 65: Степен Еколошке Специјализација (ES) популација угрожених таксона ријечних ракова из Црне Горе и региона Аustropotamobius torrentium, Аstacus astacus, Аustropotamobius italicus meridionalis .............................................................................. 162 Табела 66. Степен „HIPPO“ фактора популација угрожених таксона ријечних ракова из Црне Горе и региона Аustropotamobius torrentium, Аstacus astacus, Аustropotamobius italicus meridionalis .............................................................................. 163 Табела 67. Генетички фактор (GF) популација: Аustropotamobius torrentium , Аstacus astacus, Аustropotamobius italicus meridionalis, ниво генетичке специфичности, приоритетне конзервационе јединице ECU + .................................................................. 164 Табела 68. Процена ризика изумирања и приоритета заштите популација ракова из фам. Astacidae, помоћу модела ЕSHIPPO са и без генетичких фактора (GF) ............ 165 Сликe стр. Слика 1. Филогенетска систематика Astacidae (Scholtz, 2002) .................................. 10 Слика 2. Распрострањеност породица Astacidae, Cambridae и Parastacidae (Hobbs, 1988) ................................................................................................................................ 10 Слика 3. Распрострањеност аутохтоних слатководних ракова из породице Astacidae у Европи (Holdrich and Lowery, 1988) .......................................................... 11 Слика 4. Путеви ширења рачије куге у Европи (Ackefors, 1998) ............................... 13 Слика 5. Austropotamobius pallipes ............................................................................... 28 Слика 6. Austropotamobius torentium ............................................................................ 29 Слика 7. Astacus astacus ................................................................................................ 30 Слика 8. Potamon fluviatilis ........................................................................................... 31 Слика 9. (а) укоријењено и (б) неукоријењено филогенетско стабло. Стрелице показују јединствени пут који води од коријена Р до таксономске јединице Д. (Преузето из Лиа 1997) .................................................................................................. 36 Слика 10. Приказ филогенетских односа међу појединим таксономским јединицама филогенетског стабла ................................................................................ 37 Слика 11. Шематски приказ молекуле mtDNA; звјездицом су обиљежени гени за COI и 16S rRNA .......................................................................................................... 39 Слика 12. Карта Црне Горе са хидрографском мрежом .............................................. 43 Слика 13. Ријека Лим .................................................................................................... 45 Слика 14. Локалитет на ријеци Лим ............................................................................ 45 Слика 15. Ријека Тара ................................................................................................... 46 Слика 16. Ријека Ћехотина ........................................................................................... 46 Слика 17. Ријека Црнојевића ........................................................................................ 47 Слика 18. Црно језеро ................................................................................................... 47 Слика 19. Дно Црног језера .......................................................................................... 48 Слика 20. Вражје језеро ................................................................................................ 48 Слика 21. Доњи ток ријеке Зете ................................................................................... 49 Слика 22. Дно доњег тока Ријека Зете ......................................................................... 49 Слика 23. Капино поље ................................................................................................. 50 Слика 24. Растовац ........................................................................................................ 50 Слика 25. Мокра њива ................................................................................................... 50 Слика 26. Брезовачки мост ........................................................................................... 50 Слика 27. Дубоки вир Глибавац ................................................................................... 50 Слика 28. Дукло ............................................................................................................. 50 Слика 29. Подводна вегетација у горњем току ријеке Зете ....................................... 51 Слика 30. Акумулација Крупац .................................................................................... 51 Слика 31. Акумулација Слано ...................................................................................... 52 Слика 32. Акумулација Ливеровићи ............................................................................ 52 Слика 33. Шаско језеро ................................................................................................. 53 Слика 34. Скадарско језеро .......................................................................................... 54 Слика 35. Мјерана морфометријска обиљежја (Преузето из Sint et al.,2005) ............ 55 Слика 36. Фотографија агарозног гела и продуката ланчане реакције полимеразом гена за 16S rRNA након електрофорезе и бојања у етидиј бромиду ........................... 64 Слика 37. Распрострањеност Decapodnih ракова из породице Astacidae и Potamidae у Црној Гори ....................................................................................................... 76 Слика 38. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у ријеци Лим .............. 81 Слика 39. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у ријеци Тари ............. 82 Слика 40. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у Ријеци Црнојевића .. 82 Слика 41. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у Црном језеру и ријеци Ћехотини ............................................................................................................. 82 Слика 42. Заступљеност врсте Аustropotamobius torrentium у Вражјем језеру ........ 82 Слика 43. Процентуална заступљеност женки ријечног рака Аustropotamobius torrentium ........................................................................................................................ 84 Слика 44. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте Аustropotamobius torrentium ................................................................................ 86 Слика 45. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте Аustropotamobius torrentium ................................................................................. 86 Слика 46. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака A. torrentium (Root 1-Root 2) .......................................................................................... 99 Слика 47. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 3) ............................................................... 99 Слика 48. UPGMA дендограм узорака мужјака (популације) Аustropotamobius orrentium .......................................................................................................................... 100 Слика 49. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 2) ............................................................... 104 Слика 50. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 3) ............................................................... 105 Слика 51. UPGMA дендограм узорака женки (популације) Аustropotamobius orrentium .......................................................................................................................... 106 Слика 52. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 2) за четири популације ............................ 106 Слика 53. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 3) за четири популације ............................ 107 Слика 54. UPGMA дендограм узорака мужјака за четири популације Аustropotamobiustorrentium ........................................................................................... 108 Слика 55. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 2) за четири популације ........................... 108 Слика 56. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки Аustropotamobius torrentium (Rоот 1-Rоот 3) за четири популације ............................ 109 Слика 57.UPGMA дендограм узорака женки за четири популације Аustropotamobius orrentium .......................................................................................................................... 110 Слика 58. Процентуална заступљеност врсте Austropotamobius pallipes у доњем току ријеке Зете .............................................................................................................. 113 Слика 59. Процентуална заступљеност женки различитих дужинских група рака Austropotamobius pallipes ............................................................................................... 114 Слика 60. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте Austropotamobius pallipes ..................................................................................... 116 Слика 61. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте Аustropotamobius pallipes .................................................................................... 116 Слика 62: Регресија врсте А. pallipes између дужине и тежине тијела. А- женке, Б- мужјаци ....................................................................................................................... 118 Слика 63: Ц- Зависност између дужине тијела и дужине клијешта код мужјака A.pallipes, Д- Зависност између дужине тијела и дужине клијеста код женки А.pallipes ......................................................................................................................... 118 Слика 64. Процентуална заступљеност на ријеци Зети на 6 локалитета ................... 122 Слика 65. Процентуална заступљеност у акумулацији Ливеровићи на 2 локалитета ...................................................................................................................... 122 Слика 66. Процентуална заступљеност у акумулацији Крупац на 2 локалитета .. 122 Слика 67. Процентуална заступљеност у акумулацији Слано на 2 локалитета .... 122 Слика 68. Процентуална заступљеност женки ријечног рака Аstacus astacus на ријеци Зети ...................................................................................................................... 124 Слика 69. Процентуална заступљеност женки ријечног рака Аstacus astacus у акумулацијама Слано, Крупац, Ливеровићи .............................................................. 124 Слика 70. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте Аstacus astacus ..................................................................................................... 127 Слика 71. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте Аstacus astacus ..................................................................................................... 127 Слика 72. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте Аstacus astacus из Србије .................................................................................... 131 Слика 73. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте Аstacus astacus из Србије .................................................................................... 131 Слика 74. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А. torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus (Rоот 1-Rоот 2) ......................................... 139 Слика 75. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака А.torrentium, А. pallipes и Аstacus astacus (Rоот 1-Rоот 2 ........................................... 142 Слика 76. UPGMA дендограм узорака мужјака и женки за све три врсте ................ 143 Слика 77. Заступљеност јединки врсте Potamon fluviatilis у Скадарском језеру ...... 146 Слика 78. Заступљеност јединки врсте Potamon fluviatilis у Шаском језеру .............. 146 Слика 79. Заступљеност јединки врсте Potamon fluviatilis у ријеци Бојани .............. 146 Слика 80. Заступљеност јединки врсте Potamon fluviatilis у ријеци Жељезници .... 146 Слика 81. Регресија јединки из Скадарског језера ..................................................... 147 Слика 82. Регресија јединки из Шаског језера ........................................................... 147 Слика 83. Регресија јединки из ријеке Бојане ............................................................ 147 Слика 84. Регресија јединки из ријеке Жељезнице .................................................... 147 Слика 85. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма 16S rRNA гена изграђеног MP методом ................................................................................................ 151 Слика 86. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма COI гена изграђеног MP методом .................................................................................................................... 152 Слика 87. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма 16S rRNA гена изграђеног Bayesian методом ........................................................................................ 154 Слика 88. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма COI гена изграђеног Bayesian методом ........................................................................................................... 155 Дистрибуција, филогенија, екологија и конзервација ракова из фамилије Astacidaee на подручју Црне Горе ИЗВОД До данас је у свијету описано око 600 врста слатководних (Decapodnih) ракова из подреда Astacidae. На подручју Европе данас живи пет врста аутохтоних слатководних ракова из породице Astacidae: Аstacus astacus, Аstacus leptidactilus, Аstacus pachypus, Аustropotamobius pallipes, и Аustropotamobius torrentium. Поред аутохтоних, данас живе и алохтоне врсте. Најчешће су то америчке врсте Pacifastacus leniusculus (Dana, 1852) такође из породице Astacidae. Све три врсте (А. astacus, А. pallipes и А. torrentium) заштићене су и на нивоу Европе: уврштене су на IUCN ову црвену листу угрожених врста (IUCN - Inter- national Union for Conservation of Nature) такође су уврштене и у Апендикс бр. III Бернске конвенције по којем је њихово искоришћавање под строгом контролом и надзором сваке државе (Taylor, 2002), а врсте А. torrentium, и А. pallipes су и у Директиви о стаништима Европске уније. Циљ ове докторске дисертације био је анализирати популације различитих врста слатководних (Decapodnih) ракова са простора Црне Горе како би се добили подаци о њиховој дистрибуцији, екологији, као и да се одреде филогенетски и еволуцијски односи јединки врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus узоркованих са простора Хрватске, Србије и Црне Горе као и њихова процјена ризика изумирања и приоритети конзервације биодиверзитета акватичних екосистема. Анализа је обухватила физичко-хемијске параметре вода у којима је забиљежено присуство слатководних (Decapodnih) ракова. Сваком уловљеном раку измјерено је 23 морфометриска обиљежја, која су описана стандардном дескриптивном статистиком (средња вриједност, мин-маx, стандардна девијација, коефицијент варијације,) Исте морфомртриска обиљежја измјерена су код врсте А. astacus из језера Бусер-Србија и такође су описани стандардном дескриптивном статистиком. Подаци су затим нормализирани тако што им 1 је вриједност подијељена с одговарајућом посторбиталном дужином (POL=HEL+ARL) и у резултатима који се односе на морфометриска обиљежја узимали смо у обзир само нормализиране улазне вриједности. За нормално дистрибуиране податке користили смо параметарски Т- тест како би смо упоредили разлике морфометриских обиљежла код мужјака и женки, а за мали број узорака радили смо Mann-Whitney U тест. Анализа варијансе (АNOVA ) је коришћена да се види да ли постоје статистички знаачајне разлике између популација исте врсте, или различитих врста, собзиром да постоје разлике радили смо дискриминантну анализу (DA). Филогенетске анализе : Анализа методом највеће штедљивости (MP метода) - спроведена је употребом програма PAUP* 4.0B10 (Swoford, 2001). За добијање филогенетских стабала анализиране су датотеке секвенци гена 16S rRNA и COI у nexus формату. Свака датотека састојала се од вишеструко сравњених секвенци појединог гена.. Статистичка анализа вјероватноће овако добијеног филогенетског стабла проведена је методом самоучитавања. Анализа Bayesian методом (BA метода) - Bayesian анализа темељи се на сазнању о вјероватноћама које су процијењене на основу неког модела тзв. накнадним вјероватноћама. Bayesian анализа спроведена је помоћу програма MR. BAYES 3.1.1 (Ronquist i Huelsenbeck, 2003) употребом методе ,,Metropolis-coupled Markov Chain Monte Carlo“ која се темељи на низу независних претрага за скупом најбољих стабала. Урађене су абиотичке карактеристике станишта и то: географске, морфометријске, физичке и хемијске. Као и карактеристике популација: укупна бројност, полнa структурa (% женки и мужјака), узрасна структура и % репродуктивно способних женки по узрасним класама. Такође су приказани параметри и тростепена бодовна скала модела „ ES-HIPPO“ (Simić et al., 2007) која обухвата параметре: Еколошке Специјализације (ЕS): станиште, исхрану, репродуктивну стратегију, подлога, историју живота, величину тијела, ниво ендемизма и острвска изолација-изолација и „HIPPO” факторе: измјене станишта, инвазивне врсте, загађење, раст хумане популације и прекомјерно искориштавање. 2 Distribution, phylogeny, ecology and conservation of crayfish of the family Astacidae in Montenegro SUMMARY Up to date, about 600 species of freshwater (Decapods) crayfish from Astacida suborders was described in the world. Today, five species of freshwater crayfish from the family Astacidae (Astacus astacus, Astacus leptidactilus, Astacus pachypus, Austropotamobius pallipes and Austro- potamobius torrentium) lives in Europe. Besides to autochthonous, now there are allochthonous species living there. They are mainly American species Pacifastacus leniusculus (Dana, 1852) also from the family Astacidae. All three species (Astacus astacus, A. pallipes and A. torrentium) are protected at European level: listed on IUCN Red List of threatened species (IUCN - Interna- tional Union for Conservation of Nature) and they are also having been included in Appendix no. III of the Bern Convention by which their exploitation is under strict control and supervision of each state (Taylor, 2002), and type A. torrentium, and A. pallipes are in the Habitats Directive of the European Union. The goal of this dissertation was to analyze the populations of different spe- cies of freshwater (Decapods) crayfish from Montenegro in order to obtain information on their distribution, ecology, and to determine the phylogenetic and evolutionary relationships between individuals of species A. torrentium, A. pallipes and A. astacus sampled from Croatia, Serbia and Montenegro as well as their assessment of extinction risk and conservation priorities for biodiver- sity in aquatic ecosystems. The analysis included physically-chemical parameters of waters where was registered the presence of freshwater (Decapods) crayfish. For each caught crayfish 23 mor- phometric feature were measured and described by standard descriptive statistics (medium value, min-max value, standard deviation, and coefficient of variation). Same morphometric characteris- tics have been measured for the species A.astacus from the lake Buser-Serbia and they have also been described by the standard descriptive statistics. The data were then normalized on the way that their value was divided by the corresponding postorbital length (POL = + HEL ARL) and the results related to the morphometric characteristics were taken into account only the normalized in- 3 put values. For normally distributed data we used the parametric T-test to compare differences of morphometric characters for males and females, and for a small number of samples we have been used Mann-Whitney U test. Variance analysis (ANOVA) was used to establish whether there are statistically important differences between populations of the same species or different species. Considering that there were differences, we worked discriminate analysis (DA). Phylogenetic analysis: Analysis by method of maximum parsimony (MP method) - was conducted by using pro- gram PAUP * 4.0b10 (Swoford, 2001). In order to obtain phylogenetic trees, files of gene se- quences of 16S rRNA and COI in nexus format were analyzed. Each file was consisted of razing of multiple sequences of individual genes. Statistical analysis of probability of the proposed phy- logenetic tree was conducted by self-loading. Bayesian analysis method (MK method) - Bayesian analysis is based on the knowledge of the probabilities that are estimated on the basis of a so-called models - subsequent probabili- ties. Bayesian analysis was performed by program MR. Bayes 3.1.1 (Ronquist and Huelsenbeck, 2003) using the method ,,Metropolis-coupled Markov Chain Monte Carlo” which is based on a series of independent analyses with the best set of trees. Abiotic characteristics of habitat have been performed, such as: geographic, morphometric, physical and chemical as well as the popula- tion characteristics: total number, gender structure (% of females and males), age distribution and percentage of reproductive age females by age classes. Also the parameters and the three-stage model scale “ES-HIPPO” (Simic et al., 2007), which includes parameters: Ecological specializa- tion (ES): habitat, diet, reproductive strategy, substrate, life history, body size, level of endemism and island isolation and isolation - ”HIPPO” factors: habitat change, invasive species, pollution, human population growth and overexploitation. 4 1. УВОД До данас је откривено и описано више од 600 врста слатководних десетоногих ракова из подреда Astacidae, подијељених у двије надпородице и три породице (Holdich, 2002). Највећа бројност врста и подврста Astacidae забиљежена је у Сјеверној Америци (77 %) и у Аустралији (20 %), док око 1,5 % отпада на врсте у Јужној Америци односно Европи (Hol- dich, 2002; Taylor, 2002). Интерес за слатководне ракове као предмет научног проучавања започео је 1879. године, када је Huxley објавио прво издање књиге „ The crayfish – An in- troduction to the study of zoology“. Од тада па до данас у Европи су ракови проучавани са различитих аспеката и објављен је приличан број радова и књига, а научници (астаколози) који их проучавају су удружени у међународну групу IAA (International Association of Asta- cology). Систематика: Кољено: ARTHROPODA - чланконошци Поткољено: CRUSTACEA -ракови Ред: DECAPODA -десетероношци Подред: ASTACIDA Надпородица: ASTACOIDEA Породица: CAMBARIDAE Породица: ASTACIDAE Род: ASTACUS Врста: ASTACUS ASTACUS Род: AUSTROPOTAMOBIUS Врста : AUSTROPOTAMOBIUS PALLIPES Врста : AUSTROPOTAMOBIUS TORRENTIUM Породица: POTAMIDAE Род: POTAMON Врста: POTAMON FLUVIATILIS FLUVIATILIS Врста: POTAMON IBERICUM Увод 5 1.1. ПОРОДИЦА АSTACIDAE Породица Astacidae припада надпородици Аstacoidea и садржи три рода и два подрода. Надпородица Astacoidea заједно с натпородицом Parastocoidea чини подред Astacidae који припада најбројнијем реду унутар поткољена Crustacea – реду Decapoda, десетероноги (Holdich, 2002). На подручју Европе данас живи пет аутохтоних врста слатководних ракова из породице Astacidae: Аstacus astacus (ријечни или племенити рак), Astacus leptodactylus (дунавски, турски или барски рак) и Astacus pachypus те Austropotamobius pallipes (бјелоноги или приморски рак) и Аustropotamobius torrentium (рак камењар или поточни рак) (Hol- dich et al.,1999). Како је бројност аутохтоних популација европских Astacidae у сталном опадању услијед епизоотије рачје куге (узрочник је гљивица Aphanomyces astaci), уношења агресивнијих америчких врста намијењених узгоју (аквакултури), неконтролисаног излова и загађења водених токова, у Европи већ дуги низ година постоје узастопна истраживања и узгој као посљедица њиховог нестајања. (Skurdal и Taugbøl, 1994; Holdich и Lowery, 1988). Истраживања распрострањености породице Astacidae у Хрватској (Maguire и Gottstein- Matočec, 2004) потврдила су постојање четири врсте у њиховим водама: Astacus astacus, A. leptodactylus, Austropotamobius pallipes i A. torrentium. Такође је забиљежено присуство алохтоне америчке врсте Orconectes limosus на подручју Копачког рита. У Црнoj Гори забиљежено је присуство три врсте и то: Astacus astacus, Austropotamobius pallipes и Austro- potamobius torrentium. 1.2. ПОРОДИЦА POTAMIDAE Представници ове фамилије живе у Азији, Африци и у областима Средоземља. Ове крабе се срећу у слатким водама ријетко у сланим и бочатним водама. Поточне крабе су у знатној мјери независни од водене средине па се често налазе при обали, у влажној средини испод камења, лишћа и слично. Понеки се сријећу и више километара далеко од најближе воде. У средоземљу се налази род Potamon, у Македонији постоје двије врсте Увод 6 овог рода и то: Potamon fluviatilis и Potamon ibericum (Кaraman 1976). Код нас у Црној Гори распрострањена је само врста Potamon fluviatilis. Ова врста је распрострањена у Италији, од језера Гарда на сјеверу, до Сицилије на југу, и на западном дијелу Балканског полуострва - од јужне Далмације преко Црне Горе, Албаније, Македоније до Грчке на југу. У Македонији се сријеће у околини Охридског језера и у сливу ријеке Дрим. На Албанској страни језера oво је честа врста (Каraman, 1976). 1.3. ЛИТЕРАТУРНИ ПРЕГЛЕД Као што је већ речено у уводном дијелу, слатководни ракови су људима занимљиви од давнина (Wеstman, 1991). Комерцијално интересантније врсте (нпр. А. astacus, A. lep- todactilus) су боље проучене (Skurdal и Taugbøl, 2002) од економски мање важних врста (нпр. А. torrentium, А. pallipes) (Laurent, 1988). Уопште, у најновијем издању “ Biology of freshwater crayfish” (Hodich, 2002) обрађена је проблематика Astacidae из различитих аспеката. Укратко су по поглављима изнешене најновија сазнања о морфологији (Hodich, 2002), филогенији и еволуцији (Scholtz, 2002), анатомији (Vogt, 2002), расту и репродукцији (Reynolds, 2002), екологији (Nyström, 2002), таксономији и заштити аутохтоних врста (Tay- lor, 2002), понашању (Gherardi, 2002), генетичкој варијабилности (Fetzner и Crandall, 2002), физиологији (McMahon, 2002), узрочницима болести, паразитима и коменсалима (Evans и Edgerton , 2002), имунологији (Söderhal и Söderhal, 2002) и раковима од комерцијалног значења - родови Astacus (Skurdal и Taugbøl, 2002). 1.4. ФИЛОГЕНИЈА И ЕВОЛУЦИЈА ASTACIDAE Више од стотину година астаколози расправљају о поријеклу слатководних ракова да ли им је заједничко филогенетско поријекло и како су населили слатке воде (Holdich, 2002). Поједини аутори предпостављају полифилетски односно у више независних наврата насељавања ракова из мора у воде на копну (Huxly, 1880; Bott, 1950; Starobogatov, 1995), Увод 7 а други монофилетски и једнократно насељавање ракова у копнене воде (Scholtz, 2002). Чињенице које подупиру полифилију и вишекратни улазак предака Astacidae у воде на копну, с различитих аспеката, јесу: - Зоогеографски: Astacoidea настањују сјеверну полулопту, а Parastacoidea јужну. Раздвојени су циркумтропским подручјем у којем их уопште нема. То поткрепљује теорију о барем два независна (на јужној полулопти Parastacoidea, а на сјеверној Аstacoidеа ) насељавања у копнене воде (Huxley, 1880; Starobogatov, 1995). - Морфолошки: Постојање гонопода код мужјака Аstacoidеа и непостојање гонопода код мужјака Parastacoidea указује на независно поријекло од различитих морских предака. - Онтогенски: Јувенилни Аstacoidеа посједују кукице на врховима клијешта (1. переоподи), а јувенилни Parastacoidea посједују кукице на врху 4. и 5. переопода. Обје структуре имају исту улогу - прихватање јувенилних ракова за плеоподне длаке мајке, али њихово другачије поријекло опет указује на засебност и независност Аstacoidеа и Parasta- coidea. 1.4.1. Монофилија Astacidae Супротно теорији полифилетског поријеkла Astacidae постоји и монофилетска теорија, (Ortmanu, 1902). Он је истицао заједничку сличност свих Astacidae и развио теорију о заједничком постанку и насељавању слатководних ракова. Постанак и расељавање слатководних ракова према (Ortmanu, 1902) (монофилетско поријеkло) је класична и још увијек широко прихваћена теорија: Astacidae вуку поријекло од морских животиња које су се полако населиле у водама на копну, а неке још и данас добро подносе повишени салинитет. Вјеројатно су животиње повремено улазиле у копнене воде, па онда сезонски мигрирале, да би се на крају тамо стално населиле. Још и данас неке врсте мигрирају сезонски - нпр. Орегонска обала, САД - врста Pacifasacus leniusculus trowbridgii (Hobbs, 1988). Прошло је више од 150 000 000 година од када су ракови почели насељавати слатке воде, а вјеројатно им је највећа препрека била како прилагодити ембрионални развитак Увод 8 новим условима; наиме за ембрионални развитак и ране ларвене облике требало је морско окружење. Како би ријешили тај проблем ракови су почели производити мањи број јаја с више жуманцета како би по излијегању из јаја изашао јувенилни рак, а не ларва. Кад је та карактеристика уврштена у њихов геном (вјеројатно краја Мезозоика) прапреци Astaci- dae су постали потпуно независни о морској води и потпуно су се прилагодили животу у копненим водама. Scholtz, (2002) је исто тако нашао мноштво особина код Astacidae које указују на монофилетско поријетло. Ембрионални развитак у Аstacoidea и Parastacoidea је специфичан. Имају карактеристичну гаструлацију, необичну за јаја с пуно жуманцета, а инвагинација је с великим бластопором и великим округлим ендодермалним листићем од којег се развија средње цријево. Карактеристике јувенилних ракова, као што је посједовање свих тјелесних наставака осим првих плеопода и уропода, непостојање слободне ларве (типичне за десетероноге ракове) затим уроподи који се појављују након другог (постембрионалног) пресвлачења, јувенилни ракови (први постембрионални ступањ) који су причвршћени за плеоподе мајке помоћу телзонске нити и јајне опне и на крају постојање телзонске нити (заправо ембрионална кутикула коју одбацују након излијегања) које постоје само у породици Astacidae, Cambaridae и Parastacidae , опет указују на монофилетско поријеkло Astacidae. Неке карактеристике адултних ракова (нпр. ултраструктура сперматозоида, организација и неуро-везе нервног система, број режњева у деутероцеребруму), као и резултати истраживања на молекуларном нивоу исто тако указују на монофилију (Crandall et al., 2000) 1.4.2. Филогенетска систематика Astacidae Scholtz, (1999) је користећи филогенетску методологију, закључио да су Astacidae и Parastacidae сестринске скупине. У скупини Astacoidea разликујемо двије породице - Asta- cidae и Cambridae, а у Parastacoidae једну, Parastacidae. Већина таксона је монофилетског Увод 9 поријекла Crandall et al., (2000), а једино су Astacidae, код којих нису нађене апоморфне (изведене) особине, парафилетска скупина. Astacidae показују у многим аспектима плесиоморфни (насљедни, стари) облик понашања, развоја и морфологије па су вјероватно парафилетска скупина. Да би се то потврдило потребна су даља истраживања (Scholtz, 1999) (слика 1). 1.5.РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ASTACIDAE 1.5.1. Распрострањеност у свијету Надпородица Аstacoidea је распрострањена на сјеверној полулопти (Азија, Еуропа и Сјеверна Америка), а Parastacidea на јужној (Мадагаскар, Јужна Америка, Аустралија) (слика 2). Слика 1. Филогенетска систематика Astacidae (Scholtz, 2002). Слика 2. Распрострањеност породица Astacidae, Cambridae и Parastacidae (Hobbs, 1988) Увод 10 Природна распрострањеност Аstacoidea и Parastacoidea је данас у многим земљама промијењена. Људи селе врсте из подручја њиховог првобитног распрострањења у друге дјелове земље или чак на друге континенте у сврхе аквакултуре или интродукције због “обогаћивања” аутохтоне фауне (Gherardi и Holdich, 1999). Како су, често, алохтоне врсте физиолошки и понашањем прилагодљивије а неке и екстремно инванзивне, у компетицији за храну и простор брзо се шире и кад уђу у ново подручје (Gherardi и Holdich, 1999) потискују аутохтоне врсте и њихов опстанак је угрожен (Тaylor, 2002). 1.5.2. Распрострањеност у Европи На подручју Европе данас живи пет врста аутохтоних слатководних ракова из породице Astacidae: Аstacus astacus (ријечни или племенити рак), Astacus leptodactilus (дунавски, турски или барски рак), Astacus pachypus, Austropotamobius pallipes (бјелоноги или приморски рак) и Austropotamobius torrentium (рак камењар или поточни рак) (слика 3). Слика 3. Распрострањеност аутохтоних слатководних ракова из породице Аstacidae у Европи (Holdrich and Lowery, 1988). Увод 11 Филогенетски млађи род Аstacus распрострањен је кроз цијелу Европу изузев Иберијског полуострва. Ареал рода Аstacus се простире на исток до Русије, на сјевер до Скандинавије, југ до Турске, и на западу до Француске. Род Austropotamobius има мањи ареал, границе су му Балканско полуострво на истоку, Британска острва на сјеверу, Италија на југу и Иберијско полуострво на западу (Hobbs, 1988). Према неким ауторима (Birstein и Vinogradov, 1934; Karaman, 1961; Brodsky, 1977) велику улогу у распрострањењу европских ракова има Понто-Каспијски базен одакле су се ракови породице Astacidae слојевито распрострањивали према западу. Слојевито распрострањење ракова објашњава Зенкевичева теорија пулсирања салинитета у Понто- Каспијском базену (Кaraman, 1961). Ракови који су се развијали у вријеме када је салинитет био нижи, након промјене салинитета морали су се повлачити према ушћима, у слатке воде. Раздобљу ниског салинитета услиједило је раздобље високог салинитета у којем су се развијале нове врсте ракова, које ће поновно бити присиљене напустити Понто -Каспијски базен услијед нове промјене салинитета. Тако се данас врсте А. leptodactilus и А. pachypus још увијек налазе у Азији и источној Европи док је врста А. pallipes стигла и до најзападнијих дијелова Европе. Стога се може закључити да је род Аustropotamobius филогенетски старији од рода Аstacus. Филогенетски данас најстарија врста породице Astacidae је врста А. pal- lipes која се у терцијару (миоцену), када нису постојале баријере попут Алпа и Пиринеја, распространила по цијелом европском копну. Касније се из Понто - Каспијског базена почела ширити врста А. torrentium потискујући испред себе врсту А. pallipes, која се сачувала тамо гдје је млађа и виталнија врста А. torrentium није могла потиснути због недостатка водених путова. Филогенетски млађи род Astacus распрострањен је источније од рода Austropotamo- bius. Данас је врста A. astacus распрострањена у источној, средишњој и сјеверним дијеловима Европе, A. leptodactilus углавном у Азији и источној Европи иако је унешена и у друге европске земље и шири се природним воденим путевима на запад. A. pachypus се задржава око Каспијског језера, Црног и Азовског мора, А. torrentium у средишњој и југо-источној и западној Европи и А. pallipes, који се појављује у Јужној и Западној Европи, укључујући Увод 12 и Британска острва (Holdich и Lowery, 1988) (слика 3). У Еуропи, осим аутохтоних, данас живе и алохтоне врсте. Најчешће су то америчке врсте Pacifastacus leniusculus (Dana, 1852) такође из породице Astacidae, затим припадници породице Cambridae: Orconectes limosus (Rafinesque, 1817) i Procambarus clarkii (Girard, 1852) и неке врсте аустралског рода Cherax (Erichson, 1846) из породице Parastacidae. Америчке врсте унешене су у 19. и 20. вијеку због узгоја, а касније како би обновиле рачјом кугом погођене популације аутохтоних врста (Ackefors, 1998; Holdich, 2003). Тада се знало да су америчке врсте отпорне на узрочника рачје куге – гљивицу Aphanomyces astaci, (Schikora, 1906; Alderman и Polglase, 1988), али се није знало да су управо они и пријеносници. У Хрватској се рачија куга појавила око 1910 године (Plančić, 1973). Због тога се интродукција убрзо показала лошом (Holdich et al., 1995; Rogers и Holdich, 1998; Peay и Rogers, 1998). Осим што помажу у ширењу рачје куге, неке америчке врсте су и агресивније од аутохтоних европских врста па их у компетицији за простор и храну истискују из њихових станишта, а како брзо расту и размножавају се, практично их је немогуће контролисати (Lowery и Holdich, 1988; Laurent, 1988; Taylor, 2002). Епизоотија болести назване рачја куга избила је 1860. у Италији одакле се брзо и лако проширилапо цијелој Европи. (Ackefors, 1998).(слика 4). Слика 4. Путеви ширења рачије куге у Европи (Ackefors, 1998). Увод 13 1.5.3. Распрострањеност у Словенији У Словенији су нађене 3 врсте аутохтоних ракова и то: Аstacus astacus, Аustropotamobius torrentium, Аustropotamobius pallipes, а од алохтоних забиљежене су: Pacifastacus leniuscu- lus и Cherax quadricarinatus. А. torrentium, је једна од три домаће врсте ријечног рака (Astacidae) у Словенији. Распрострањен је у сливу ријеке Дунав: притоке Саве, Драве и Муре, а знатно најгушћи је у потоку код Цершака. Његова појава у јадранском сливу је ограничена на слив Идрице (Bertok et al., 2003, 2004). У Словенији, ова врста је угрожена и као таква се појављује у Правилнику о разврставању угрожених биљних и животињских врста у Црвену листу и заштићен је Уредбом о заштиштити дивљих животињских врста. (Teylor,2002) Такође се налази у додацима Директиве о стаништима ЕУ, гдје је дефинисан као приоритна врста (Bedjanič, 2004). Око 140 година, прије појаве рачије куге А. astacus је био заступљен у великом броју и био је господар словеначких вода. Из ријеке Крке тада су ракови ловљени и служили као храна у царском двору. Појавом рачје куге почетком 20. вијека преполовила се популација ракова посебно А. astacus и никада се више није опоравила. А. astacus је распрострањен у јужном дијелу Словеније. Чест је у вишим потоцима на Горичкем, присутан па је такође и у неколико шљунковитих вода поред ријеке Муре А. pallipes такође присутан у водама Словеније. Појављује само у Јадранском дијелу укључујући подручје Ријеке на рубу Краса и Випавске долине. 1.5.4. Распрострањеност у Хрватској Досадашњим истраживањима утврђене су четири аутохтоне врсте раковаи и то: Аustropotamobius pallipes, Аustropotamobius torrentium, Аstacus astacus и Astacus leptodac- tilus (Maguire и Gottstein Matočec, 2004.), и двије алохтоне инвазивне врсте : Pacifastacus leniusculus - сигнал рак и Orconectes limosus – бодљобради рак поријеклом из Сјеверне Америке (Maguire и Klobučar, 2003); (Maguire et al. ,2008; Faller et al., 2009). Врста А. astacus Увод 14 је у Хрватској распрострањена у водама савског и дравског слива, а унешен је и у поједине ријеке јадранскога слива. Дистрибуција А. pallipes је ограничена на језера и ријеке који припадају басену одводних вода Јадранског мора (од сјеверозапада до југоистока Хрватске). То је кречњачко подручје са комплексом хидрогеолошке структуре и са слатким водама које су незагађене и чији супстрат је састављен од стијена, камења и шљунка. Бјелоноги ракови су углавном нађени дуж обала гдје је ток воде спорији и гдје су акватичне биљке бројне. (Maguire и Gottstein Matočec, 2004). Распрострањење врсте А. torrentium, забиљежен је у ријекама савског слива, али је утврђена његова присутност и у неколико потока јадранског слива (притоке Зрмање и Крке). Врсте A. astacus, А. torrentium и А. pallipes су заштићене Законом о заштити природе (Н.Н. 70/05; 139/08) што значи да се несмију ловити нити узнемиравати, а за свако научно проучавање потребно је прибавити посебну дозволу Министарства културе. Све три врсте уврштене су у апендикс бр. III Бернске конвенције по којем је њихово искориштавање под строгом контролом и надзором сваке државе, а А. tor- rentium и А. pallipes уврштени су и у Директиву о стаништима Европске уније. (Holdrich et al., 2011). Последњих десетак година Astacidae у Хрватској релативно су добро истражене како дистрибуција, биологија тако екологија. (Maguire et al., 2011). Распрострањеност Asta- cidae проучавали су и забиљежили Grube (1861), Šoštarić (1888), Car (1901), Kараман, (1929, 1961, 1962) и у новије вријеме Delić, (1993), Brusina, (1995); Kranjčev, (1995); Maguire и Gottstein Matočec, (2004) и Maguire et al., (2011). О биологији врста и узгоју пише Plančić (1973) и Obradović (1988), а Obradović (1984) се бави и проблематиком назива ракова из породице Astacidae. Obradović et al., (1987, 1989) су проучавали угроженост врсте А. tor- rentium у природном станишту, а Sekulić еt аl., (1987, 1989) су покушали процијенити удио егзоскелета А. torrentium у укупној тежини животиња различите величине. Rac et al., (1987) су описали еколошке параметре природног станишна А. torrentium , док су (Sekulić еt аl., 1987) описали особине зимског станишта исте врсте. P. leniusculus 1959. године први пут унешен у Европу (Шведска), шездесетих година 20-тог вијека унешен је у Финску, касније је илегално унешен у Француску и Аустрију. Увод 15 У Хрватској је први пут забиљежен у децембру 2008 године у Мури и очекује се његово низводно ширење у Драву (Hudina et al., 2009). O. limosus је 1890. године унешен у Европу с намјером аквакултуре. У Хрватској је први пут нађен 2003. године на подручју Парка природе Копачки рит у који је дошао Дунавом из Мађарске (Maguire и Klobučar, 2003), одакле се проширио у Драву и започео са инвазијом узводно (Faller et al., 2009), а очекује се његово ширење и у Саву. 1.5.5. Распрострањеност ракова у Босни и Херцеговини Слатководни десетоноги ракови из породице Astacidae, и ако су законом заштићени, још увијек нијесу довољно истражени у Босни и Херцеговини, (Каraman, 1929). Почетком 80-тих година овога вијека на подручју Босне и Херцеговине биле су познате четири врсте десетероногих ракова из породице Astacidae; Аstacus astacus , Astacus leptodacti- lus, Аustropotamobius torrentium и Аustropotamobius pallipes. Недавна истраживања такође су потврдила присутност те четири врсте, (Тrožić-Borovac, 2011). Врста А. torrentium је пронађена у притоке ријеке Босне и Уне. Док је врста А. pallipes распрострањена у ријеци Неретви и дијелом у сливу ријеке Уне и Цетине. У Борачком језеру је формирана и језерска и речна популација. А. astacus је густо насељен у басену ријеке Дрине (како ријечна тако и језерска популација), али се јавља и у притокама ријеке Босне и Саве. A. leptodactilus нађен је само на два мјеста: у Сави (Брчко подручје) и Миљацке (узводно од Сарајева). Алохтоне врсте нису још забиљежене у слатководним стаништима Босне и Херцеговине. (Тrožić- Borovac, 2011). Према подацима њихово појављивање се очекује у БиХ преко подручја ријеке Саве. (Мaguire и Gottstein- Matočec, 2004; Simić еt аl., 2008). 1.5.6. Распрострањеност ракова у Србији У Србији су распрострањене четири врсте аутохтоних ракова: Astacus leptodactilus, Аstacus astacus и Аustropotamobius torrentium као и једана неаутохтона врста, Orconectes Увод 16 limosus. Према резултатима истраживања које обухватају анализе података из 60-годишњег раздобља, А. astacus је најугроженија врста ракова у Србији. Фактори који утичу на смањење популације ове врсте су: загађење, фрагментација станишта, болести, такмичење са A. lep- todactilus , као и изолације популација. Према IUCN, критеријумима ступањ угрожености А. torrentium у Србији је из “рањиве” категорије “VU” (IUCN 2006) пребачена у “DD” (IUCN 2010) (Taylor, 2002). Међу природним попуплацијама ракова, најмање негативне промјене утврђене су у популацијама A. leptodactilus је проширио своје подручје дистрибуције од Дунава на друге воде у Србији (Морава). Посљедњих пет година, у Дунаву ракови су угрожени продором америчког ријечног рака O. limosus. 1.5.7. Распрострањеност ракова у Црној Гори Истраживања Astacidae у Црној Гори рађено је уназад десет година. Систематику ракова описао је Кaraman (1929). По доступним подацима из литературе се може видјети да о овој групи ракова из водених екосистема Црне Горе има јако мало података и они се односе на присуство, распрострањење, (Каraman, 1961, 1976), као и на оптималне еколошке услове А. astacusа за њихов развој (Rajković, 2004), и одрживо коришћење популације А. astacusа (Rajković, 2007). Сва истраживања су почела 2002, и забиљежено је присуство три врсте слатководних ракова из породице Astacidae и то: А. astacus врста која се неконтролисано искоришћава у комерцијалне сврхе, а присутна је у околини Никшића. А. pallipes врста распрострањена у централном дијелу Црне Горе у доњем току ријеке Зете. Врста А. torren- tium распрострањен у већини ријека у Црној Гори на већим надморским висинама, мада је нађен на надморској висини од 40 m у Ријеци Црнојевића. Осим ове три врсте Decapodnih ракова из породице Astacidae нађена је и врста P. fluviatilis из породице Potamidae такође Decapodni слатководни рак који је распрострањен у екоситемима који имају непосредни контакт са Јадранским морем, (Кaraman, 1976). Увод 17 1.6. ФУНКЦИОНАЛНА МОРФОЛОГИЈА И АНАТОМИЈА Иако све Astacidae имају заједничке основне морфолошке особине, ипак су се, захваљујући насељавању различитих станишта, развиле и ознаке које их међусобно разликују ( Holdich, 2002), тако да су данашње врсте врло разнолике - по величини тијела, начину живота, дужини живота итд., нпр. Astacopsis gouldi с Тасманије нарасте и до 1 м дужине, а може тежити и до 10-ак kg. Живи дуго, а женке полну зрелост достижу тек у 14.-ој години живота. Врста Gramastacus sp. из Аустралије пак нарасте свега неколико центиметара и тежине неколико грама. 1.6.1. Морфологија Astacidae Током еволуције Crustacea дошло је до тагматизације колутића па им се број смањио с 50-так (нижи ракови) на 20-так (виши ракови-Malacostraca). Тјелесни наставци на тагмама су се у исто вријеме специјализовали за различите функције; на прсима за храњење, покретање и дисање, а на крају за пливање и репродукцију. План грађе тијела Astacidae је типичан за више ракове (Malacostraca). Malacostraca имају 20 колутића (сегмената) у ембрионалној фази и они су изворишни облик за развој мноштва основних варијација. Опште карактеристике Malacostraca су: карапакс (кожни набор или кора) који се с леђне стране продужује постериорно како би заштитио и покрио торакс, помичне штапкасте очи, дводјелне антенуле, егзоподит антена у облику љуске, переоподији с добро развијеним бичастим егзоподтима, добро развијен абдомен с јаким мишићима који омогућују снажно и брзо покретање. Репна пераја се састоји од уропода и спљоштеног телзона, а унутрашњи органи већином нису смјештени у абдомену (Hessler еt аl., 1982). Доњи станични епидерм (хиподерм) излучује око тијела хитинску кутикулу која је инкрустирана вапненцем и чини јак вањски скелет (егзоскелет) на којем често израсту длаке, четине или бодље. Због тог тврдог скелета ракови не могу континуирано расти већ се раст одвија непосредно након пресвлачења када је оклоп још мекан. Периодично одбацивање оклопа и обликовање новога Увод 18 условљен је великим промјенама у метаболизму минералних и органских материја у тијелу рака. Сви ти физиолошки процеси врше се под утицајем нервног система и хормона што га излучују неуросекреторне ћелије жлијезда које се налазе у глави (Y-жлијезда) и очним штапићима (X-орган и синусна жлијезда). Тијело је подијељено у двије одвојене цјелине - главенипршљени (цефалоторакс) и задак или абдомен (плеон). Главени дио је састављен од 5 колутића цефалона (цефаломера) и 8 колутића торакса (торакомера или переомера, од чега су три заједно с удовима које носе спојени с главом), а абдомен од 6 сегмената (плеомере) повезаних флексибилном некалцифицираном артикуларном мембраном. На врху главе налази се главени шиљак (рострум) који је различитог облика. На глави су исто тако и два пара антена (антенуле и антене) које служе као органи чула (чуло мириса, чуло за равнотежу и додир) или за кретање и придржавање хране. О првобитној сегментацији главопршњака можемо закључити на темељу прегледа тјелесних привјесака (усних органа и ногу) на вентралној страни животиње. Усне органе чини горња чељуст (мандибула) и два пара доњих чељусти (максилула и максила) које су много слабије од горње и само помажу при гризењу хране. Имају осам пари прсних ногу од чега су прва три пара приклопљена глави и чине чељусне ноге (максилипедији) које помажу при исхрани и пет пари покретачких ногу (переоподији) којима ходају. Први пар переоподија (или више пари) имају крајеве преображене у клијешта. Женке имају полни отвор у куку трећег пара ногу за ходање, а мужјаци у куку петог пара ногу за ходање. Ноге на крају тијела (задње ноге или плеоподији) су двогране грађе и служе за пливање, а код мужјака су прва два пара претворена у органе за копулацију. Код женки је први пар редукован, а парови од 2-5 имају улогу при ношењу јаја. Шести пар је модификован у уропод који заједно с телзоном чине репну перају. Крапакс је развијен и на леђној страни спојен с переоном, одакле се са сваке стране спушта по један набор, па настају простране шупљине, шкржне шупљине унутар којих су шкрге. Струјање воде у усној шупљини ради њезине измјене производе посебни уређаји који су посебно развијени на огранцима других чељусних ногу. Њиховим махањем кроз усну шупљину пролази струја Увод 19 воде одострага према напријед, а могу и измијенити смјер струјања воде, од напријед према назад. Имају 18 функционалних пари шкрга; 6 пари подобранхија причвршћених за коксу переоподија, 11 пари артробранхија насталих из мембране која повезује коксу переоподија и тјелесну стјенку, 1 пар плеуробранхија насталих из постране тјелесне стјенке переомера. Унутрашњи скелет ракова, који је заправо шупљи орган егзоскелета, служи за придржавању унутрашњих органа и мишића. 1.6.2. Анатомија Astacidae Мишићи – Сви мишићи су попречно пругасти (и скелетни и висцерални и срчани). Причвршћени су или за егзоскелет и ендоскелет или за хитинске наставке егзоскелета. Покретање се одвија помоћу мишића флексора и екстензора који се називају према дијеловима тијела у којима се налазе. Органи за дисање - Како имају дебели калцифицирани егзоскелет који онемогућује измјену гасова преко површине коже, развили су шкрге - посебне епителне структуре, велике респираторне добро прокрвљене површине. Грађене су од централне осе која је окружена с 300 бранхијалних филамената. Велика пермеабилност шкрга помаже и за уклањање амонијака као главног дисајног остатка распадања материје, но исто тако омогућује стални пасивни одлив јона из хипертоничне хемолимфе. Како би се компензирао губитак јона, ракови у шкргама имају посебни епител који активно транспортује јоне натраг у хемолимфу против осмотског притиска. Исто тако, због високог осмоцког притиска хемолимфе, вода непрестано пасивно улази у хемолимфу. Вишак воде уклањају антеналне жлијезде. Дакле, шкрге, заједно с антеналним жлијездама и пробавилом, осигуравају осмотску, екскреторну и ацидо-базну хомеостазу у организму ракова. Крвни систем је добро развијени а састоји се од срца, артерија, капилара, затона и синуса. Срце је кратка мишићна, једнодијелна, шестерокутна врећица смјештена у перикардијалном синусу и није целом као код вертебрата, већ продужетак хемоцела. Распоређује кисеоник, храну и хормоне, а уклања продукте метаболизма. У срце, које Увод 20 се налази с леђне стране, хемолимфа улази кроз три пара отвора, остија. Рад срца је под утицајем срчаног ганглија (као пацемакер), а може бити појачан помоћним (акцесорним) срцима која повећавају притисак (постоји и цор фронтале као помоћ пумпању хемолимфе у главени дио) јер притисак самог срца није довољан да би се хемолимфа потиснула у сва подручја тијела. Из срца хемолимфу изводе предња и задња артерија које се даље гранају те се из капилара хемолимфа разлијева по затонима међу органима. На крају се хемолимфа скупља у великом стерналном синусу (у прсном дијелу животиње) одакле улази у бранхиокардијалне синусе па у шкрге гдје се измјене гасови (увуче ју потлак срца). Затим хемолимфа са кисеоником одлази у перикардијални синус па у срце. Контракција срца потисне хемолимфу у артерије па наставља кружити по организму. У хемолимфи су три типа ћелија - хијалине (судјелују у коагулацији), семигранулиране и гранулиране (судјелују у имуно реакцијама). Хематопоетско ткиво је смјештено с леђне стране желуца (између пилоричког и кардијачног дијела). Респираторни пигмент је хемоцијанин (бакар као централни метални ион). Екскреторни органи - састоје се од антеналних жлијезда (1 пар), али као што је већ прије речено, у екскрецији помаже дисајни и пробавни систем. Антеналне жлијезде имају првенствено улогу у производњи хипотоничног урина, тј. избацивања воде из организма, а дисајни остаци излазе из организма кроз шкрге. Постоје неке назнаке да антеналне жлијезде помажу у избацивању тешких метала и органских ксенобиотика из организма ракова (Vogt, 2002). Антеналне жлијезде су смјештене у главеном дијелу цефалоторакса, а отварају се испупченим отвором у бази антена. Грађене су као метанефридији; целомска врећица (мјесто филтрирања хемолимфе), лабиринт, нефридијска цјевчица и мјехур с нефридиопором. Систем за варење - је најволуминознији систем, а састоји се од предњег цријева (уста, једњак и желудац), средњег цријева (месентерон) с хепатопанкреасом и задњег цријева које се завршава цријевним отвором на телзону. Предње (стомодеум) и задње цријево (процтодеум) су прекривени кутикулом и укључени су у пресвлачење. Тада у шупљину желуца падну и вапнени каменчићи (смјештени у желуцу) или рачје очи (гастролити) који се Увод 21 ту растопе, крвним системом долазе до горњих чељусти које очвршћују те помоћу њих рак може појести одбачену кутикулу и повећати залиху вапнених материја за изградњу новог оклопа. У једњаку се храна влажи, а у желуцу дроби, хемијски разграђује (кардиачни дио) и раздваја течни од чврстих дијелова (пилорички дио). Хепатопанкреас синтетизира пробавне ензиме и емулгаторе масти, абсорбира и метаболизира храњиве честице, опскрбљује остале органе с храном и ствара хранидбене резерве. Дјелује и у детоксикацији ксенобиотика и синтези вителогенина и протеина хемолимфе (као што је хемоцијанин). Задње цријево избацује фецес из организма и задужено је за брзу апсорпцију воде након пресвлачења, а можда има и неке функције у јонској и осмотској регулацији. Ракови подједнако узимају биљну и животињску храну. Репродуктивни систем - Ракови су гонохористичке животиње. Гонаде (јајници или сјеменици) су смјештени леђно у цефалотораксу. Величина и боја им зависи од репродуктивног статусу животиња. Мужјаци имају један пар сјеменика, односно један пар антериорних режњева који се спајају у непарном постериорном режњу из којег излазе два сјеменовода (вас деференс) који имају улогу у пакирању спермија у сперматофоре, а отварају се у куковима петог пара ногу ходалица (переопода). Јајник је грађен од три режња (два антериорна и једног постериорног) и из њега излази са сваке стране по један кратки равни јајовод који се отвара у куку трећих переопода. Женке производе велика центролецитална јаја. У Еуропи се размножавају обично у јесен. Тада мужјак помоћу клијешта ухвати женку и окрене је на леђа. Његови се гоноподији (први и други пар плеоподија) усправљају, а из сполних отвора излази млијечна течност која садржи сперматофоре. Мужјак лијепи сперматофоре на переон женке. Оплодња се не одвија одмах након копулације, већ након неколико сати или дана посље. Прије саме оплодње женка очисти плеон од алги и наметника помоћу другог и трећег пара переоподија. Након тога повуче плеон према переону при чему настаје лежни простор који се испуни слузи из цементних жлијезда које се налазе на основици плеоподија, трбушној страни телзона и посљедњих плеомера. Слуз покрије све сперматофоре и полни отвор. Дио слузи који је у додиру с околном водом очврсне, а остала слуз остане течна. Након тога женка се окрене на леђа, својим переоподијима обухвати Увод 22 плеон и привуче га напријед. У том положају женка почиње излучивати јаја у течни слуз. У слузи се сперматофори отапају и долази до осјемењивања. Оплођена се јаја затим обавију преосталом слузи и чврсто прилијепе на длаке плеоподија. Женка носи јаја (бобе) од јесени до раног љета. У оплођеним јајима развијају се зоее, а из јаја се излегу јувенилни ракови (обично у прољеће слиједеће године) који се држе испод женкиног репа док се не пресвуку 2 пута (Astacidae) односно 3 пута (Cambraridae и Parastacidae), (Holdich, 1992). Ендокрини систем - Овај систем се састоји од неколико органа који су или нервног или епителног подријекла. Неуроендокрини органи се састоје од скупина неурона који синтетизирају хормоне, а њихови аксони завршавају у неурохемалним оранима гдје се хормони ослобађају у хемолимфу. У неуроендокрине органе спадају X-орган, синусна жлијезда (спречава пресвлачење лучењем хормона инхибитора пресвлачења), пост- комисурални орган и перикардијални орган. Епителни ендокрини органи се састоје од модификованих епителних ћелија које синтетизују жљездане хормоне и ослобађају их у синусе. У њих спадају Y-орган (омогућује пресвлачење), андрогена жлијезда и мандибуларни орган. Три су врсте хормона које производи ендокрини систем код ракова; неурохормони које производи нервни систем; хормони које производе епителне жлијезде попут Y-органа (на бази максила), андрогена жлијезда, јајници и феромони. Три су и мјеста гдје се похрањују хормони прије него их се излучи у крвни систем: синусна жлијезда у очном дршку, пост-комисурални орган иза тритоцеребралне комисуре и перикардијални орган близу срца. Хормони контролишу дуготрајне процесе у организму и дјелују спорије од нервног система. Главно мјесто производње неурохормона је очни дршка. На њему се налази скупина неурона, које називамо X-орган. Они врше секрецију неурохормона који путују дуж аксона и похрањују се у синусној жлијезди одакле улазе у оптјецајни систем. Регулишу дисперзију кроматофора, шећера у хемолимфи, количине воде у организму и пресвлачење (инхибирају га). Y-орган пак стимулира пресвлачење и развој јајника. Јајници и сјеменици производе стероидне полне хормоне који регулишу размножавање. Феромони се користе за интраспецијске односе. Нису још довољно истражени, али се зна да је један од Увод 23 тих феромона задужен за привлачење нетом излегнутих јувенилних ракова да се задржавају и врачају под женкин абдомен. Неки тврде да нису у питању феромони него заједнички “мирис” којег дијеле, а потиче од мукуса који је обавијао јаја и држао их причвршћена за ножице на плеоподију. Нервни систем се састоји од три типа неурона: сензорних, моторних и интернеурона (повезани су с глиа станицама). Тијела неурона су смјештена или у органима за осјећај или у ганглијима. Ганглији су уздужно повезани конективама, а попречно комисурама. Наџдријелни ганглиј се назива мозак (с три дијела: протоцеребрум, деутероцеребрум и тритоцеребрум) и њиме започиње централни нервни систем који се наставља двоструком нервном врпцом, постављеном трбушно, на којој су парови ганглија (6 прсних, поџдријелни + 5 прсних, и 6 зачаних) из којих излазе периферни нерви. Чулни систем - Као и многе друге животиње ракови такође имају екстерорецепторе и интрарецепторе који опскрбљују информацијама средишњи живчани сустав. Неки дијелови (терморецептори, електрорецептори, рецептори за бол) тог сустава су слабо проучени но о некима се зна много. Ракови имају састављене очи (ноћне врсте суперпозицијске) на помичним штапићима. Број и величина оматидија се са старењем животиње повећава. За сада нема доказа да виде боје. За равнотежу ракови користе статоцисте смјештене у базама антенула. При пресвлачењу се статоцисти измијене. Хемијска чула су смјештена на антенулама (осјећај мириса из даљине), усним наставцима и переоподима (за директно испробавање укуса). Осим тих вањских кеморецептора постоје и унутрашњи; рецептори за кисеоник (смјештени у капиларама шкрга) и рецептори за укус квалитете хране у једњаку. Рецептори подражаја хидродинамичке природе служе не само за одређивање смјера воде већ и утврђивање присутности других ракова, плијена или предатора. Рецептори су смјештени по површини цијелог тијела у облику малих длака. Барорецептори су смјештени у шкржним капиларима и задужени су за контролу притиска хемолимфе. Увод 24 1.7. ЕКОЛОГИЈА Око 600 врста слатководних ракова присутно је на готово свим континентима гдје насељавају различита станишта: језера, потоке, ријеке, мочваре, боћате воде итд. Имају важну улогу у екосистему и као конзументи и као плијен (Parkyn et al., 2001; March et al., 2002; Guan и Wiles, 1998). Сматра се да јувенилни ракови у прехрани преферирају бескичмењаке а старије јединке биљне дијелове и детритус, (Guan и Wiles, 1998). Популације слатководних ракова су у опадању или су угрожене (Gherardi и Holdich, 1999). Намјерно или случајно уношење нових страних врста на станиште природних популација мијења дистрибуцију природних врста те биодиверзитет аутохтоних заједница (Holdich, 2000). Уношење врсте P. leniusculus у језеро с аутохтоном популацијом врсте A. astacus довело је до њеног потискивања због већег капацитета алохтоне популације (бржи индивидуални раст, полна зрелост мањих јединки млађег доба, већи фекундитет) и доминације у интерспецијским интеракцијама (Soderback, 1995). С друге стране Ackefors, (2000) сматра да је уношење нових сјеверноамеричких врста придонијело развоју узгоја (аквакултуре) слатководних ракова у Еуропи. На дистрибуцију појединих врста и густоћу популација утичу низ абиотичких и биотичких фактора као што су температура и квалитет воде (конц. калцијума, кисеоника), структура и изглед станишта, болести, компетиција и предација (Lodge и Hill, 1994). Температура утиче како на распрострањеност појединих врста тако и на способност њихова размножавања. Skurdal и Taugbøl, (2002) наводе да врста A. leptodactylus боље подноси топлије воде (до 32 °C) него врста A. astacus што је вјеројатно и резултират дистрибуције врсте A. leptodactylus у азијским и источним дијеловима Еуропе, док је A. astacus присутан углавном у средишњем и сјеверном дијелу Еуропе (Maguire и Gottstein-Matočec, 2004). Врста А. torrentium боље подноси хладне воде и брза струјања на већим надморским висинама него друга врста истог рода, А. pallipes која се задржава у изворишним дијеловима ријека у којима љетна температура мора бити виша од 10 °C (Maguire, 2002). Популације ракова у воденим екосистемима опадају због бројних антропогених Увод 25 активности као што су уношење нeорганских (тешки метали, нитрати и нитрити) и органских загађивача (пестицида), закисељавање токова и њихова регулација. Ацидификација водених екосистема има непосредни негативан утицај на популације, што су описали Daveikis и Alikhan (1996). Они су код женки врсте Cambarus robustus које потиче из језера са ниском pH утврдили значајне алометричке разлике у расту као и смањени фекундитет. Ацидификација мијења утицај неких токсичних тешких метала, нпр. живе, што су описали Laporte et al., (1996), али мијења и промет макроелемената као што је калцијум чија концентрација је у скелету ракова из језера с нижим pH битно нижа (Taugbøl et al., 1997). Доказано је да неке врсте ракова могу толерисати хипоксичне услове па је то један од разлога козмополитизма врсте Procambarus clarkii (Gherardi et al., 2000). Све врсте ракова преферирају станишта с много потенцијалних заклона или могућношћу да их сами ископају, а утврђено је да је густоћа популације директно повезана с густоћом доступних заклона (Lodge и Hill, 1994). Интраспецијска компетиција за храну утиче на густину популације те на број полно зрелих јединки. Мала количина хране главни је узрок појаве канибализма унутар врсте при чему веће јединке конзумирају мање јединке или оне које су у периоду пресвлачења. Nyström (2002) сматра да се канибализам унутар популације може битно смањити хетерогеношћу станишта. Забиљежио је селективност у избору заклона унутар популације при чему се одрасле јединке радије склањају у потопљено коријење дрвећа, а јувенилни примјерци међу макрофите или шљунковите плићаке. Ракови су изложени предацији бројних макроавертебрата, риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара. (Lodge и Hill, 1994) су утврдили негативну корелацију између густине популације риба предатора и популације ракова у језеру Wisconsin, САД. Густа популација ракова мијења састав у ланцима исхране, тако што утиче на биомасу макрофита (Mathews et al.,1993; Scho- field et al.,2001), алга и детритуса, али такође мијења понашање макроинвертебрата, посебно непокретних бентонских бескичмењака као што су пужеви (Nyström, 1999; Lewis, 2001) и сесилних Chironomidae (March et al., 2002 ). Популација ракова може имати посредан утицај на популацију риба и водоземаца због предације њихових ларви и јаја, компетиције за храну и заклон или уништавања мјеста за њихово рамножавање (Nyström, 2002). Увод 26 1.8. БИОЛОГИЈА Парење слатководних ракова из породице Astacidae почиње у јесен. Мужјаци и женке су у том периоду активне и у току дана (Skurdal и Taugbøl, 2002). Висока температура помјера почетак парења. Парење траје обично 2-3 недјеље, док излијегање и оплодња јаја настаје од неколико сати до шест недеља након парења. Женка носи и чува јаја која су причвшћена плеоподним ножицама до следећег љета гдје температура има пресудан утицај на развој јаја. Када јајна опна пукне излегу се јувенилни ракови који се хране жуманцетом из јајета и остају причвршћени за мајку неколико дана односно до првог пресвлачења када се крећу близу мајке. Познато је да се раст ракова одвија кроз низ пресвлачења, раст ракова зависи од температуре као и доступне хране. Међу одраслима пресвлачење је чешће код мужјака него код женки. Док женке носе јаја (прољеће) не пресвлаче се, а пресвлачење слиједи тек у љето када се мужјаци пресвлаче већ други пут у тој години (Skurdal и Taugbøl, 2002). Све то узрокује да мужјаци брже расту и да су већи од женки. 1.9. ОПИС ВРСТА 1.9.1. Austropotamobius pallipes – бјелоноги рак (слика 5) Врста A. pallipes (као једна унутар рода Austropotamobius) од врста рода Astacus разликује се по постојању једног пара посторбиталних трнова, а да се од врсте A. torrentium разликује по томе што иза цервикалне бразде има више добро изражених трнова. Мерус трећег маxилипеда на унутрашњој страни покривен трновима или само на дисталној страни носи 1-3 трна. Рострум троугластог облика и варијабилан у односу на дужину. Од пет пари переиопода, само четири служе за ходање. Први пар има развијена клијеста која служе за одбрану и хватање хране. Иза цервикалне бразде имају добро развијене трнове. Јединке врсте A. pallipes могу живјети преко десет година (Soutu-Grossett еt аl., 2006). Полну зрелост ови ракови достижу након напуњене друге године живота, што Увод 27 углавном важи за мужјаке и за јединке које живе на нешто нижим надморским висинама и географским ширинама. Полну зрелост ови ракови достижу након напуњене друге године живота, што углавном важи за мужјаке и за јединке које живе на нешто нижим надморским висинама и географским ширинама. С повећањем надморске висине и географске ширине, ракови полно сазријевају касније, између 5. и 6. године живота, када им минимална укупна дужина тијела износи углавном између 40 и 55 мм. Генерално, парење наступа у јесен. Женке се брину за оплођена јаја (између 50 и 200) преко зиме па све до прољећа, када наступа излијегање. Млади током прве године живота пролазе кроз низ пресвлачења због интензивног раста (њихов број варира између седам и осам), док код старијих ракова број пресвлачења опада (у другој години живота до пет пута) те се зреле јединке пресвлаче свега једном до два пута годишње, у зависности од средине у којој живе. Ови ракови преферирају станишта с већом количином воденог биља које им користи као заклон, мада нису ријетки случајеви када се могу наћи и у муљевитим потоцима, уопште у водотоковима с врло мало вегетације. Слика 5. Austropotamobius pallipes Увод 28 1.9.2. Austropotamobius torentium - поточни рак, рак камењар (слика 6). Карактеристика ове врсте је да на предњој страни карапакса има само један пар посторбиталних гребена. Рострум је кратак и има облик троугла. Епистом са обје стране носи 1-4 мала трна који су често поређани у два реда. Мерус трећег маxилипеда на унутрашњој страни има 1-7 трнова. Први пар гонопода имају симетричан врх а други пар гонопода има добро развијен талон. Бочне стране карапакса су глатке и без трнова. Рак камењар не нарасте много, његова укупна дужина код мужјака износи 10.5 - 11 cm, а код женке до 9 cm. Пресвлачење почиње средином маја и траје до октобра. Развој цементних жлијезда почиње крајем јула, а парење и мријешћење одвија се крајем октобра. Женке носе јаја од почетка новембра до јуна, а маxимално забиљежен број плеоподалних јаја је 104. Рак камењар добро подноси брза струјања воде и ниже температуре воде у потоцима на вишим надморским висинама. Преферирају станишта са много заклона и високим концентрацијама кисеоника (изнад 4 mg/l) (Маguire, 2002). Слика 6. Austropotamobius torentium Увод 29 1.9.3. Astacus astacus - ријечни, племенити рак (слика 7). Укупна дужина ове врсте која је забиљежена је 17 cm (Wеstman еt аl., 1992). Вентрална страна тијела је зелено смеђе боје док је са дорзалне стране тамно смеђ. Карапакс је глатак и без трнова. Посједује два пара посторбиталних гребена од којих је први пар јаче изражен. Рострум је раван и глатких рубова,док је апекс (врх)избочен и доста дугачак. Мерус трећег маxилипеда на унутрашњој страни има 1-3 трна од којих је један увијек већи од осталих. Први пар гонопода код мужјака има асиметричан врх,а на бази ендоподита другог гонопода нема израженог талона. Рубови епиплеуре су заобљени. Женке ријечног рака досежу полну зрелост при укупној дужини тијела од 62-85 mm и старости 3-5 година, а мужјаци су полно зрели при дужини тијела 60-70 mm (Skurdal и Taugbøl, 2002). Сјеменици и јајници сазријевају у раздобљу од маја до септембра. Mужјаци се након достизања полне зрелости размножавају сваке године док је код женки примијећено размножавање тек сваке друге или чак сваке треће године (Taugbøl et al., 1988). Парење се одвија у септембру и октобру, а инкубација јаја (од мријештења до излијегања јувенилних јединки) траје 8-9 мјесеци унутар којих долази до застоја ембрионалног развоја (диапауза) због пада Слика 7. Astacus astacus Увод 30 температуре воде (< 5-6 °C). Skurdal и Taugbøl, (2002) сматрају да диапауза осигурава високу стопу преживљавања јаја и јувенилних јединки. Женака при дужини тијелла од 90 mm носи између 87 до 154 плеоподна јаја. Према Cukerzis, (1988) јувенилне јединке су дуге 8,5 до 9 мм, након једне недјеље се пресвлаче те настаје други јувенилни стадијум дуг око 12 mm и сличан одраслима, осим што му недостаје уроподиј. Након три недјеље наступа друго пресвлачење, јувенилне јединке су 13-15 mm дуже, сличне одраслим раковима и почињу самосталан живот при чему су изложене предацији и канибализму. У првој години (0+) дужина јединки процијењена је на 15-23 мм, у другој години (1+) 25-48 mm, у трећој (2+) 50-70 mm, а у четвртој (3+) 60-80 mm (Cukerzis, 1988). Сматрају да у повољним условима јединке у доби 3+ могу достићи дужину тијела од 95 мм (Skurdal и Taugbøl, 2002). 1.9.4. Potamon fluviatilis – слатководна краба P. fluviatilis - је слатководна врста десетоногих краба која је распрострањена на југу Црне Горе у водотоцима који имају везу са Јадранским морем. Кaraman, (1976) је у свом раду описао ову врсту из Охридског језера и ријеке Дрим. Карапакс је најшири у предњем дијелу тијела, док се на задњем дијелу тијела сужава. Фронтални односно чеони дио је дводјелан са зрнастом структуром, посторбитални лобуси су знатно истурени. Слика 8. Potamon fluviatilis Увод 31 Бранхијално ребро релативно дуго масивно, са крупним и тупим трновима. Горња страна карапакса је више или мање, глатка и без четина (длачица). Посторбитални трн је масиван и велик. Клијешта су на првим периоподама и једнаке су величине или се незнатно међусобно разликују. Први гонопод је извијен у облику латинског слова С. Последњи чланак на првом гоноподу у основи је широк а при врху се сужава. Његова дужина од прилике одговара трећини дужине предпоследњег чланка. Овај рак може да достигне маxималну ширину карапакса до 52 мм, а дужину 45 мм. Дању се обично крију испод камења и у рупама, а ноћу излазе при површини тражећи храну. Имају релативно добар вид и опажају предатора на даљини од 10м. На трећем маxилипеду налази се отвор из којег ова врста рака испушта млаз воде на растојању од 33 цм са којим могу прецизно да погоде и растјерају остале ракове. То је један вид одбрамбеног оружја, чија функција није јасно проучена и објашњена. Прави су поточни разбојноци. Омнивори су и хране се свом доступном храном. (Кaraman, 1976). Увод 32 2. ФИЛОГЕНИЈА Филогенија је научна дисциплина која се бави проучавањем еволуцијске прошлости различитих таксономских категорија. У својим истраживањима филогенија проучава сродне односе између и унутар појединих врста односно таксона. Проучавање се заснива на морфолошким, физиолошким и етолошким обиљежјима појединих таксона. Осим на макроскопском нивоу, (односи између и унутар појединих врста) могу се проучавати и на нивоу макромолекула тј. DNA и протеина. То проучава посебна грана филогеније, тзв. молекуларна филогенија. Резултати истраживања приказују се у облику филогенетског стабла односно филограма. За описивање ступњева сродности таксона које истражује, филогенија користи неколико могућих односа између њихових карактеристика. Синапоморфија – однос у којем су хомологне карактеристике, које дијеле двије или више крајње групе, насљеђене од најмлађег заједничког претка. Плеизоморфија – однос у којем су хомологне карактеристике резултат насљеђивања од далеког заједничког претка. Симплезиоморфија – анцестрално стање које дијеле два или више таксона потомака. Апоморфија – карактерно стање које се појављује једино у млађих потомака и није присутно код заједничког претка таксона који се истражује. Аутапаморфија – изведено карактерно стање карактеристично за један таксон. Хомоплазија – сличности које су резултат конвергенције, паралелизма и реверзне еволуције, нису резултат насљеђивања од заједничког претка. 2.1. Молекуларна филогенија Молекуларна еволуција као научна дисциплина има исход у два различита подручја; популацијској генетици и молекуларној биологији, те обједињује три интересна подручја у својим истраживањима; пребиотску еволуцију, односно «поријекло живота», еволуцију макромолекула и реконструкцију еволуцијске прошлости гена и организама познату као молекуларна филогенија. Молекуларна филогенија, често звана и молекуларна систематика, ако се тиче односа Филогенија 33 организама, бави се проучавањем еволуцијске прошлости организама и макромолекула на основу података добивених проучавањем на молекуларно-биолошком нивоу, те њиховом статистичком обрадом. Разлике између молекуларних секвенци представљају генетске различитости узроковане мутацијама накупљенима током процеса молекуларне еволуције. У неколико посљедњих десетина година молекуларна се филогенија показала корисном научном дисциплином у проучавању широког спектра еволуцијских догађаја на нивоу врста и популација, до нивоа царства и кољена (Caan et al., 1987; Woese et al., 1990). Такође, молекуларна је филогенија доприњела тачнијем и бољем схваћању неких давних еволуцијских процеса као што су појава митохондрија и хлоропласта (Cedergren et al., 1988). 2.2 . Филогенетска стабла Према еволуцијској теорији сви организми еволуирали су од једног заједничког претка гледајући унатраг до појаве живота док су до појаве данашње биолошке разноликости довели различити еволуцијски механизми. На тај су начин сви облици живота међусобно повезани. Сроднији организми повезани су млађим заједничким претком од несродних организама с којима су повезани преко старијег заједничког претка. Филогенетско стабло графички је приказ еволуцијских односа међу појединим таксономским јединицама или самим генима, с главним задатком реконструкције тачне генетске везе између организама и одређивања времена дивергенције које је протекло од када су ти организми дијелили заједничког претка. Важно је нагласити да «право» филогенетско стабло увијек остаје непознато; свако добивено стабло представља само одређену хипотезу. Свако филогенетско стабло састоји се од чворова и грана, а начин гранања одређује топологију стабла. Чворови на филогенетском стаблу представљају таксономске јединице или таксоне који могу бити врсте, популације, јединке или гени. Постоје два типа чворова: спољашњи и унутарашњи чворови. Спољашњи чворови, који представљају таксономске јединице које проучавамо, називају се операцијске таксономске јединице (operational taxonomix units (ОТU), те у генетичком смислу представљају многе типове упоредивих такси (нпр., породицу организама, индивидуалне Филогенија 34 организме, па све до сродних гена или чак генских регија). Унутрашњи чворови зову се хипотетске таксономске јединице (hupothetical taxonomic units (HТU)) како би се нагласило да представљају хипотетске претке операцијских таксономских јединица. Постоје два основна типа филогенетских стабала, укоријењено и неукоријењено стабло (слика 9). Код укоријењених стабала постоји јединствени чвор којег називамо коријен. Он представља претка свих таксономских јединица које проучавамо. Неукоријењена филогенетска стабла нам говоре о односима таксономских јединица које проучавамо, али нам ништа не говоре о њиховим прецима. Најчешћа метода укоријењивања стабала јесте употреба спољашње групе (оutgroup). Спољашња група није члан анализиране групе таксономских јединица, те представља организам или секвенцу приликом проучавања монофилетских скупина који је мање сродан било којој таксономској јединици приказаној на стаблу него што су оне међусобно. Спољашње групе су обично оне таксономске јединице које су се одвојиле од родитељске скупине прије него што су се остале почеле гранати. Приликом избора спољашње групе треба пазити да изабрана таксономска група не буде у предалекој вези с осталим таксономским групама које проучавамо јер то може довести до озбиљних тополошких проблема. Такође треба обратити пажњу да изабрана спољашња група не буде превише сродна с проучаваним таксономским групама јер се тада може догодити да то није права спољашња група. Филогенетско стабло се може укоријенити и без употребе спољашње групе помоћу средње тачке (мидпоинт роотинг). Полази се од претпоставке да је учесталост еволуцијских промјена слична за све проматране таксономске јединице дуж стабла. Овакво укоријењивање користи се само кад се ради о приближно једнакој учесталости еволуцијских процеса код свих посматраних таксономских јединица дуж свих огранака стабла. Неукоријењена филогенетска стабла, која се још називају и филогенетским мрежама, представљају сродне односе без стварања хипотеза о заједничким прецима. Већина метода за реконструкцију филогенетских стабала резултат је неукоријењено стабло, те се она увијек могу добити из укоријењених стабала једноставним уклањањем спољашње групе. Укоријењивање филогенетског стабла битан је процес јер нам омогућава разликовање плезиоморфних (анцестралних) особина од Филогенија 35 апоморфних (изведених). Разликовање тих особина битно је за одређивање типа еволуције. Обје врсте филогенетских стабала могу бити означена (бифуркатна) или неозначена( мултифуркатних) Означена стабла имају максимално два потомка која потичу из сваког унутрашњег чвора, за разлику од неозначених која могу имати више њих. Означена стабла имају специфичне вриједности додијељене одређеним листовима, док неозначена дефинирају једино топологију. 2.3. Методе за реконструкцију филогенетских стабала Према еволуцијској теорији сматра се да су сва жива бића потекла од јединственог заједничког претка који је живио прије око 3,8 милијарди година. Због дјеловања дуготрајних еволуцијских процеса некада сродни гени постају толико различити да се помоћу њих више не може извршити поуздана филогенетска реконструкција. Такви гени називају се нехомологнима. Код сродних врста гени се обично разликују само у тачкастим мутацијама, најчешће на трећој позицији у кодону. Због тога је еволуцијска стопа те позиције много већа, те има и веће значење у филогенетским истраживањима. За описивање филогенетских односа међу појединим таксономским јединицама филогенетског стабла, најчешће се користе сљедећи појмови (слика 10): Монофилетска група – она група у којој су сви чланови поријеклом од једног заједничког претка који је карактеристичан само за ту групу. У систематици се такве Слика 9. (а) укоријењено и (б) неукоријењено филогенетско стабло. Стрелице показују јединствени пут који води од коријена Р до таксономске јединице Д. Преузето из (Lia, 1997). Филогенија 36 монофилетске групе називају кладиј. Парафилетска група – она група у којој се налазе и чланови који нису поријеклом од најмлађег заједничког претка. Ове групе карактеризира плезиоморфија. Полифилетска група – она група код које су припадници поријеклом од више заједничких предака који су такође преци врстама класификованим у друге групе. Резултат су погрешне употребе хомоплазијских карактеристика при изради филогенетских стабала. 2.4. Методе молекуларне филогеније За реконструкцију филогенетског стабле не постоји јединствена метода која би била прихватљива у свим случајевима, нити најбоља метода за поједини случај. Из тог разлога користи се неколико различитих метода и приступа при филогенетској реконстукцији како би се повећала вјеродостојност добивених резултата. Методе филогенетске реконструкције можемо подијелити у четири главне скупине: Методе темељене на матрици удаљености (distance matrix), које за реконструкцију стабала користе принципе кластерских анализа и минималне еволуције. Процесом кластеризирања тражи се најмања међусобна разлика између два члана у матрици удаљености и то стабло се карактерше као највјероватније. Слика 10. Приказ филогенетских односа међу појединим таксономским јединицама филогенетског стабла Филогенија 37 Методе највеће вјероватности (maximum likelihood ML); (Felsenstein, 1973,1981) су комплексне и рачунски врло захтјевне. Алгоритам највеће вјероватноћеи анализира вјероватноћу појављивања сваке могуће нуклеотидне позиције (базе) или аминокиселине у анцестралном (унутарњем) чвору, дакле оцјењује хипотезу еволуцијске прошлости преко вјероватноће да управо предложени модел и задана хипотеза резултирају крајњим подацима, те реконструисана вјероватност структуре стабла из тих података. Изабере се стабло које је највјероватније. Методе највеће штедљивости (maximum parsimony MP), (Swoford, 2001) је често употребљавана, не-параметричка статистичка метода за процјењивање филогеније. Темељи се на филозофском принципу Окамове оштрице. Дакле, када двије или више хипотеза објашњавају одређени феномен, она хипотеза која је најједноставнија прихвата се као и најбоља. Филогенетско стабло добивено овом методом такве је топологије да је за његово објашњење потребно најмањи могући број промјена (нпр. мутација) карактера, и настоји реконструисати стабло примјењујући најмањи број промјена карактера како би се објаснили сви чворови. Bayesian анализа се темељи на сазнању о тзв. накнадним вјероватноћама (pos- terior probabilities) (Мау еt аl., 1999), које су процијењене на основу неког модела. Тај модел се назива претходно очекивање (prior expectation) и конструише се након одређених сазнања о подацима, Bayesian анализа спроводи се анализа методе највеће вјероватноће, које леже у способности алгоритма да тражи групе најбољих стабала, а не једно најбоље стабло, као и у могућности измјене информација током анализе међу више независних истраживања за најбољом групом стабала 2.5. Митохондријска DNA Митохондријска DNA се наслеђује по мајчиној линији. Митохондрије су елипсоидне ћелиске органеле дужине око 0,5 μм и ширине 0,2 μм. Еукариотска ћелија садржи од неколико стотина до неколико хиљада митохондрија, сваки са неколико копија властите DNA. mtD- NA се често користи за одређивање филогенетских односа на различитим таксономским нивоима (Simon et al., 1994; Schubart et al., 2000). Сматра се да су митохондрије некада Филогенија 38 биле слободно живуће бактерије које су ступиле у ендосимбиотски однос с другим прокариотским ћелијама дајући претка данашње еукариотске ћелије. Те новонастале ћелије које су имале формирано језгро пружале су митохондријима окружење богато нутријентима, а за узврат су од митохондрија добиле начин за стварање енергије посредством кисеоника, тзв. оксидативна фосфорилација. То својство се показало кључним за преживљавање тих ћелија у новонасталој оксидирајућој атмосфери. Осим што су сличних димензија прокариотска и mtDNA имају још низ заједничких особина. mtDNA најчешће је кружна дволанчана молекула која се састоји од 14 до 42 хиљаде парова база (слика 11). Кружни облик молекула је први механизам који је пружио заштиту од егзонуклеаза које разграђују слободне крајеве линеарних DNA молекула. Митохондријски геном има врло мало некодирајуће DNA, гени су густо збијени с врло мало интрона унутар самих гена. mtDNA из животињских ћелија кодирају 13 протеинских молекула, 22 молекуле транспортне RNA и двије молекуле рибозомалне RNA (16S rRNA) Филогенија 39 Слика 11. Шематски приказ молекуле mtDNA; црвеном бојом обиљежени су гени за COI и 16S rRNA 2.6. Митохондријски ген за 16S rRNA Ген за 16S rRNA се налази на mtDNA, а кодира RNA велике подјединице митохондријских рибозома. Величина му износи 1542 парова база, те је конзервиран у примарној структури, што значи да се није пуно мијењао током еволуцијске прошлости mtD- NA. Секвенце из регије 16S rRNA митохондријског гена показале су се изузетно корисним приликом проучавања филогенетских односа код родова десетероножних ракова (Tam et al., 1998; Grandjean et al., 2000; Largiadèr et al., 2000; Fratini et al., 2005; Franjević, 2006). Употребом гена за 16S rRNA, за разлику од гена за COI, добијају се посебно квалитетни подаци код реконструкције догађаја филогенетске прошлости неког таксона које су се одиграле у релативно давној еволутивној прошлости. 16S rRNA ген има брзо и споро еволуирајуће регије и много корисних информација о филогенетским односима између организама различитог систематског ранга, од нивоа популације до нивоа породице. Разлог је то што је за разлику од језгриних гена, митохондријски ген за rRNA много једноставније грађе и налази се само у једној копији у геному. Осим тога језгро rRNA еволуира механизмом усклађене еволуције, што значи да се супституција у једној копији брзо шири на остале, те доводи до знатних проблема у филогенетским истраживањима и понекад наводи на криве закључке о филогенији појединих организама Hanckok et al., (1988); Hillis и Dixon, (1991). 2.7. Ген за подјединицу и цитохром-оксидазе (COI) Ген за цитокром-оксидазу I је ген који се налази у mtDNA, а кодира подјединицу I, комплекса цитокром-оксидазе c која је дио електронског транспортног ланца у процесу оксидативне фосфорилације. Његова аминокиселинска секвенца је високо конзервирана међу кољенима што омогућава једноставно сравњивање секвенци и израду универзалних почетница. Због високе конзервираности аминокиселинске супституције су ријетке међу врстама, али тихе (истозначне) промјене имају једнаку учесталост као и у свим осталим генима мтDNA. Аминокиселинске секвенце цитокром-оксидазе и корисне су за Филогенија 40 истраживање давних еволуцијских догађаја. Овај ген се сматра једним од најкориснијих молекуларних филогенетских показатеља из неколико разлога. Као терминални катализатор у митохондријском респираторном ланцу, цитокром-оксидаза I је добро биохемијски истражена те је закључено да је њена величина и структура сачувана код свих аеробних организама Saraste, (1990). Будући да је цитокром-оксидаза I укључена и у пренос електрона и транслокацију протона кроз мембрану, познато је да садржи велик број различитих функционалних домена Gennis, (1992). Друга битна карактеристика овог гена као филогенетског показатеља је да кодира највећу од три протеинске подјединице комплекса цитокром-оксидазе. Цитокром-оксидаза I величине је приближно 511 аминокиселина за разлику од свега 228 аминокиселина код цитокром-оксидазе II или 261 аминокиселине код цитокром-оксидазе III (Clary и Wolstenholme, 1985). Тиме је омогућена амплификација и секвенцирање пуно већег броја нуклеотида унутар истог функционалног комплекса што је изузетна предност у филогенетским истраживањима. Филогенија 41 Циљ истраживања 42 3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Како су слатководни ракови из породице Astacidae, важни у ланцима исхране и кружењу органске материје у воденим екосистемима а јако мало исражени у Црној Гори зато су и изабрани као предмет истраживања. Циљ рада је био анализирати популације различитих врста слатководних (Decapodnih) ракова са простора Црне Горе како би се добили подаци о њиховој дистрибуцији, екологији, као и да се одреде филогенетски и еволуцијски односи јединки врста Аustropotamobius torrentium, Аustropotamobius pallipes и Аstacus astacus узоркованих са простора Хрватске, Србије и Црне Горе као и њихова процјена ризика изумирања и приоритети конзервације биодиверзитета акватичних екосистема. Морфометриским мјерењима утврђене су карактеристике појединих врста те обиљежја по којима се поједине врсте највише разликују. Такође је циљ био да се утврде морфолошке особине по којима се ракови различитих популација значајно разликују, што би олакшало будући рад на терену и омогућило визуелно препознавање животиња. Постављени су следећи експериментални циљеви: - Утврђивање распрострањености као и попис врста слатководних ракова у воденим екосистемима Црне Горе - Физичко-хемиjска анализа воде у којима су присутни Decapodni raкови - Узрасна и полна структура врста - Морфометријске карактеристике - Филогенетски и еволуцијски односи - Процјена ризика изумирања и приоритети конзервације слатководних ракова 4. ХИДРОГРАФИЈА ЦРНЕ ГОРЕ Са просјечним отицајем од 40 литара/с/км2, запремински изражено око 19,5 км3/год., Црна Гора спада у 4% свјетске територије са највећим просјечним отицајем. Имајући при томе у виду чињеницу да се чак 95,3% водотокова у Црној Гори формира у републици, дакле са извориштем и сливним подручјем на територији републике, с правом се може рећи да је вода наш највећи природни ресурс (слика 12). На територији Црне Горе формира се неколико значајних водотокова који отичу у два правца; према Црном и Јадранском мору. Укупна површина Црноморског дијела слива износи око 7.260 км2 или 52.5 % црногорске територије. Укупна површина дијела Јадранског слива Црне Горе износи око 6.560 км2 или 47.5 %. Према Јадранском мору отиче Морача са својом најзначајнијнијим притокама Зетом, те Ситницом, Рибницом, Цијевном, Ораховштицом и Ријеком Црнојевића. Све њихове воде, ријеком Бојаном, уливају се у Јадранско море. Хидрографија Црне Горе 43 Слика 12. Карта Црне Горе са хидрографском мрежом Материјал и метод рада 44 5. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА 5.1. Лов Животиње су ловљене помоћу LiNi врша и ручно. LiNi врше су пластичне, цилиндирчног облика с два лијевкаста улаза. Направљене су од металног оквира преко којег је навучена мрежа величине ока од приближно 14 mm, Маguire, (2002). Врше су у води остављане преко ноћи. Лов вршама је кориштен у дубоким дјеловима језера и дубоким рјечним вировима. Врше су постављане у сумрак или ноћу и свака 4 сата прегледане. У вршама је за мамац стављана риба. Ручни лов обављан помоћу LPG лампе и ручне мрежице. Ручни лов је обављен у обалском – плићем дијелу свих акумулација и језерима као и неким дјеловима ријека. Овај излов је обично почињао два сата након наступања ноћи. Лов ракова вршен је најпогоднијом комбинацијом наведених метода на дужини речног профила од 50 m, и површини од 50 m2 на језерима. Лов је вршен по принципу максималног могућег тоталног излова. Уловљене животиње су одређиване према кључевима за одређивање Astacidae (Bott, 1950, 1972; Караман, 1961, 1963; Froglia, 1978; Holdich, 1992, 2002). 5.2. Истраживање станишта Дистрибуција ракова из породице Astacidae истраживана је у воденим екосистемима на подручју Црне Горе. Истраживање је проведено кроз низ терена на ријекама и језерима у периоду од 2006. до 2011. године . Истраживања су вршена на ријеци Лим која настаје отицањем вода Плавског језера на коти 908,9 мнм. Површина слива ријеке Лим на простору Црне Горе је 2280 км2. Истраживање је обављено на дијелу тока на надморским висинама од 900 до 589 мнм. Подлога је пјесковита са каменим облуцима, присутно је корјење приобалне вегетације. Дубина ријеке јако варира од мјеста до мјеста. Равничарска је ријека тако да обале нису стрме и покривене су вегетацијом. (слике 13,14). Слика 13. Ријека Лим Слика 14. Локалитет на ријеци Лим Материјал и метод рада 45 Затим је истраживано на ријеци Тари која настаје испод Комова на надморској висини 1.860 м. испод планине Маглић. Истраживања спроведена у периоду од 2006 до 2010 године. Тара са 158 км је најдужа ријека у Црној Гори. Протиче кроз предјеле веома различитог геолошког састава сачињеног углавном од кречњака. (Слика 15.) Ријека Ћехотина извире испод планине Стожер. Послије Лима она је највећа притока Дрине. Чине је потоци Кораци и Брезовски. Притоке Ћехотине су Коричка, Маочница, Везишница и Володер. Површина слива Ћехотине до хидро система Градац износи 809,8 км2. (Слика 16.) Слика 15. Ријека Тара Дно је равно покривено ситним пијеском и присутна је приобална вегетација. Слика 16. Ријека Ћехотина Дужина тока износи 128,5 км. Дно је каменито и пјесковито, присутно је корјење приобалне вегетације (слика 16) Материјал и метод рада 46 Ријека Црнојевића извире из Ободске пећине, као врло снажно врело. Почиње тећи на исток али по кратком току од 3,5 км скреће на сјевер, у великом полукругу прелази у југоисточни правац тока и тако се улива у Скадарско језеро. Нема важне притоке. Дужина тока је 13 км, а површина слива је око 70 км2 . Једна је од ријетких ријека која је пловна послије првог километра (слика 17). Црно језеро је на другом мјесто по величини послије Плавског језера у Црној Гори, најљепше међу глацијалним језерима у нашој земљи. Налази се на 3 km SW од Жабљака. Дужина језера износи 1155 м а максимална ширина је 810 м. Велико језеро дугачко је 855 м, а широко 615 м. Слика 17. Ријека Црнојевића Слика 18. Црно језеро Материјал и метод рада 47 Мало jезеро дугачко је 605 м а широко 400 м. Навећа дубина при маxималном водостају у Малом језеру је 49.1 м, а у Великом 24,5 м. (Слика 18). Површина Црног језера као цјелине је 0,515 км2. Температура воде је око 180 С. Дно је каменито и прекривено муљем (слика 19). Вражје језеро се налази непосредно поред пута Шавник – Ђурђевића Тара, 10 км од Жабљака. Налази се на 1411 м надморске висине. Дугачко је 635 м, широко 295 м, површине 118,310 м2, дубине 10,6 амплитуде 70 – 100 cm. Водом га напаја притока са сјеверне стране, а отиче отоком са јужне стране која послије 15 м понире (слика 20). Слика 19. Дно Црног језера Слика 20. Вражје језеро Материјал и метод рада 48 Доњи ток ријеке Зете Настаје с сјеверозападном ободу Бјелопавлићке равнице од више јаких врела. Истраживања врсте А. astacus су вршена у периоду од 2002. да 2011. године, у горњем току ријеке Зете као и у акумулацијама Крупац, Слано и Ливеровићи. На ријеци Зети истраживано је на шест локалитета и приказат ћемо њихов детаљнији опис. На локалитету Капино поље (слика 23.) дубина је воде 1,5 м, а дно је покривено акватичном вегетацијом око 60 %. Корито ријеке на овом профилу је углавном равно и покривено ситним пијеском. На локалитету Растовац, (слика 24.) дубина воде је 50-80 цм, обала је каменита и присутно је корјење приобалне вегетације. Локалитет Брезовачки мост (слика 26.) има дубину 20- 60 цм. Дно је покривено акватичном вегетацијом око 70% а заједницу сачињавају врсте из рода Potamogeton, мање има Miriofilum sp. и Ranunculus sp. (Слика 29). Лијева страна обале овог локалитета је обрасла трском – Scirius sp. Корито ријеке углавном је равно и прекривено ситним пијеском, са ријетким каменим облуцима. На локалитету Мокра њива (слика 25.) узорковано је са десне обале која је каменита или је присутно корјење приобалне вегетације. Слика 21. Доњи ток ријеке Зете Слика 22. Дно доњег ток ријеке Зете Материјал и метод рада 49 Слика 23. Капино поље Слика 25. Мокра њива Слика 27. Дубоки вир Глибавац Слика 24. Растовац Слика 26. Брезовачки мост Слика 28. Дукло Материјал и метод рада 50 Пети локалитет је дубоки вир (3-5 м ) у селу Глибавац (слика 27) дно је углавном равно и прекривено ситним пијеском а уз обалу бујна вегетација коју чине врбе и тополе. Обје обале су углавном стрме. На локалитету Дукло дубина воде је 1-1.5 м. (Слика 28). Дно је углавном равно и прекривено ситним пијеском Акумулација Крупац на коти 620 заузима површину од 520 hа са запремином од 42.000,000 м³. Количина воде на коти 612 представља тзв. биолошки минимум и тада површина акумулације износи само 365 hа, а запремина око 3.967,000 м³. Осцилације воде су знатне и догађају се два пута годишње. Просјечна дубина акумулације при максималном водостају је око 8 м. (Слика 30). Слика 29. Вегетација у горњем току ријеке Зете Слика 30. Акумулација Крупац Материјал и метод рада 51 Акумулација Слано на коти 621 има максималну површину од око 890 ха са запремином воде од око 94.000,000 м³. На коти 605 тј. коти биолошког минимума површина акумулације износи свега 218 hа а запремина око 4.000,000 м³. Карактеристичне су знатне осцилације током године. (Слика 31). Акумулација Ливеровићи је знатно мања од претходних и њена се вода користи у процесу производње Жељезаре. Њена маxимална површина на коти 736 износи 93 hа а запремина око 9.000,000 м³. Осцилације су изражене нарочито у јесен. (Слика 32). Популације врсте P. fluviatilis истраживане су од јуна 2006. до октобар 2010. године на територији Црне Горе . Слика 31. Акумулација Слано Слика 32. Акумулација Ливеровићи Материјал и метод рада 52 Шаско језеро је равничарско језеро изданског поријекла које се налази у склопу хидросистема Скадарског језера и ријеке Бојане, у југозападном дијелу Црне Горе, близу десне обале ријеке Бојане са којом је у вези преко једног канала (љети) односно преко водотока (зими). Облика је елипсе, површине 3,4 км2 а напаја се водом из врела од којих је највеће Бегово око. Ниво воде осјетно варира током године до 2 м, тако да се сјеверноисточна обала знатно мијења, лагано спушта, прелази постепено од ливаде у језеро, док је југозападна обала стрма и каменита и спушта се окомито у воду. Дно обалског региона језера је обрасла трском и макрофитском вегетацијом (флотантне и субмерзне биљке), док је дно осталог дијела језера покривено финим муљем (слика 33). Дио Скадарско језеро који припада Црној Гори проглашен је националним парком. Укупна повшина слива Скадарског језера износи 4.460 км2. Дно Скадарског језера представља наставак Зетске равнице. Најнижи дјелови дна језера су испод нивоа мора, а ниво језерске воде је изнад нивоа мора, те тако језеро представља криптодепресију (слика 34). Слика 33. Шаско језеро Материјал и метод рада 53 5.3. Физичко - хемијски параметри воде За вријеме сваког узорковања животиња мјерени су физичко-хемијски параметри воде. На терену је мјерена концентрација кисeonika и температура воде (оксиметар с комбинованом електродом Метрел МА 5485) те pH воде (pH-метар Метрел 5750). Везани CO 2 одређиван је у лабораторију стандардном методом (АPHA, 1981). За потоке на којима је континуирано праћена популација ракова мјерена је и промјена водостаја. Мониторинг квалитета вода ријеке Зете, Лима, Ћехотине и Таре се вршио у циљу одрживог коришћења тих водених система. Физичко-хемијски и биолошки мониторинг се вршио у складу са националним и интернационалним шемама и договорима. Коришћено је такозвано мјерење параметара ин ситу са приручном лабораторијом MULTI 340i-SET и спектрофотометријско мерење, коришћењем спектранове 400 у лабораторији користећи комплетне тестове фирме MERCK. 5.4. Обрада података Сваки локалитет на ком је пронађена нека врста представљена је у GIS-u. У свим истраживаним екосистемима узет је узорак воде и у лабараторији урађене физичко-хемијске карактеристике воде. На основу теренског рада и уловљеног материјала анализирана је Слика 34. Скадарско језеро Материјал и метод рада 54 популација ријечних ракова и то првенствено њихова структура и дистрибуција. У свјежем стању ракови су анализирани на терену и у лабораторији. Обрада је обухватила мјерење 23 морфометриска обиљежја помоћу шублера, од тоталне дужине тијела (ТD), тежина (Т) дужине клијешта (CLL), дужине длана клијешта (CPL), дужине прста клијешта (CFL), ширине клијешта (CLW), дебљине клијешта (CLH), дужине цефалоторакса (CEF), дужина рострума (ROL),ширина рострума (ROW), дужина и ширина главе (HEL,HEW), ширина главе на врху (CGW), ширина и дебљина карапакса (CPW,CPH), дужина прса (ARL), ширине бразде (АRW), ширина карапакса на задњем рубу (CEW), ширина, дебљина и дужина абдомена (АBW,АBH,АBL), дужина и ширина телзона (ТЕL,ТЕW). (Слика 35). Тежина је мјерена помоћу ваге типа „Кern” маx. тежине 300 g са тачношћу 0,1 g. Пол је одређиван на основу присуства, односно одсуства првог пара плеопода. За сваку врсту урадили смо узрасну и полну структуру. Структура популације по дужини је анализирана тако што су све јединке разврставане у групе, с тим што су у прву групу разврставане јединке дужине до 40 mm, а веће у групе са распоном варирања од 20 мм. На тај начин све јединке су разврстане у седам дужинских група (0-40, 41-60, 61-80, 81-100, 101-120, 121-140 и 141-160 mm). Слика 35. Мјерена морфометријска обиљежја (Преузето из Sint et al.,2005) Материјал и метод рада 55 Сваком уловљеном раку измјерено је 23 морфометриска обиљежја, која су описана стандардном дескриптивном статистиком (средња вриједност, мин-маx, стандардна девијација, коефицијент варијације). Статистичка обрада података је изведена помоћу програма Мicrosoft Exel и Статистиkа. У свим статистичким анализама коришћен је ниво значајности од 5 % (p < 0,05). Иста морфомртријска обиљежја измјерена су код врсте А. astacus из језера Бусер-Србија и такође су описани стандардном дескриптивном статистиком. Анализа варијансе (АNOVA) коришћена је како би се детектовале разлике између популација (Србија, Црна Гора) код врсте А. astacus. Код врсте P. fluviatilis мјерена је само тотална дужина, и тежина . Подаци су затим нормализирани тако што им је вриједност подијељена с одговарајућом посторбиталном дужином (POL=HEL+ARL) и у резултатима који се односе на морфометриска обиљежја узимали смо у обзир само нормализиране улазне вриједности. За нормално дистрибуиране податке користили смо параметарски Т- тест како би смо упоредили разлике морфометриских обиљежла код мужјака и женки, а за мали број узорака радили смо Маnn-Whitney U- тест како би утврдили статистички значајне разлике морфометриских обиљежла између мужјака и женки. Анализа варијанси (АNOVA) је коришћена да се види разликују ли се популације исте врсте, или различитих врста. У случају утврђивања разлика рађена је дискриминантна анализа (DА). Пошто је мултиваријатна удаљеност утврђена, потребно је утврдити карактере који највише утичу на пораст те удаљености. С тим циљем кориштена је каноничка анализа (CА). За мултиваријатну анализу међусобних односа (сличности и разлика у морфометрији) истраживаних популација коришћена је хијерархијска кластерска анализа по UPGMA методу. Генетичка удаљеност и просјечна нуклеотидна удаљеност је у овом истраживању израчуната употребом програма Мега 3.1. (Kumar et al., 2007). Како коришћени програм нема HKY модела с гама дистрибуцијом, код поменутих кориштен је Tamura и Nei модел с гама дистрибуцијом, као најсличнији моделу HKY (Nei и Kumar, 2000). Нуклеотидна Материјал и метод рада 56 разноликост (π) представља вриједност која показује разноликост нуклеотидних секвенци унутар одређене скупине хаплотипова, односно хаплогрупе. Основне хемикалије за молекуларно-генетске анализе У експерименталном дијелу истраживања коришћене су следеће хемикалије: ХЕМИКАЛИЈЕ (Хрватска) Етанол Етилендиаминтетраоцтена киселина (ЕДТА) Изопропанол Клоридна киселина Натријум -хидроксид Натријум - хлорид Оcetna kиселина SIGMA (САД) Етидијум – бромид Натријум – додецил сулфат (СДС) Боја Оранж Г RIEDEL-deHAËN (Њемачка) Трис-(хидроксиметил)-аминометан (TRIS) ROCHE (Швицарска) Агароза LЕ мQ Х 2 О (ултрачиста вода, филтрирана преко састава милли-Q) DNAфага λ Основне пуферске раствори У експерименталном дијелу истраживања коришћени су следећи пуфери: TAE pH 8.0 (Sambrook i Rusell, 2001): 40 мМ ТРИС-ацетат 1 мМ ЕДТА Материјал и метод рада 57 TAE pH 8.0 (Sambrook i Rusell, 2001): 10 мМ ТРИС 1 мМ ЕДТА Лабораторијски потрошни материјал У експерименталном дијелу истраживања коришћени су следећи потрошни материјали: EPPENDORF (Њемачка) Микроепрувете 1,5 мл Микроепрувете 1,5 мл ″ Safe-Lock″ PCR микроепрувете 0,5 мЛ ″ Thin-Walled ″ GILSON (САД) Наставци за микропипете 10 μл, 200 μл, 1000 μл и 10 мл MOLECULAR BIOPRODUCTS (САД) ART 10μл, 20 μл и 200 μл – наставци за микропипете с филтерима Парафилм М – Лабораторијски филм Ензими У експерименталном дијелу истраживања кориштени су слиједећи ензими: ROCHE (Швајцарска) РНаза А QIAGEN (Њемачка) протеиназа К Електрофоретски стандард Као електрофоредски стандард у експерименталном дијелу коришћена је DNA врсте Tenebrio molitor дјелимично разграђена рестрициском ендонуклеазом Eco RI која даје љествицу фрагмената. Материјал и метод рада 58 Комплети реагенаса У експерименталном дијелу истраживања коришћени су сљедећи комплети реагенса: EPPENDORF (Њемачка) ХотМастерМиx (2.5X) - комплет реагенса за ланчану реакцију полимеразом ROCHE (Швајцарска) High Pure PCR Product Purification Kit - комплет реагенса за прочишћавање продуката ланчане реакције полимеразом и изолацију фрагмената DNA из агарозног гела QIAGEN (Њемачка) DNeasy® Tissue Kit – комплет реагенса за изолацију укупне геномске DNA из животињског ткива QIAquick® PCR Purification Kit – комплет реагенса за прочишћавање продуката ланчане реакције полимеразом. Техничка опрема и уређаји • Адаптери за центрифугу: Адаптери за 0,2 мл PCR-микроепрувете за 1,5/2,0 мл ротор (Eppendorf , Њемачка) • Адаптер за дигитални фотоапарат: Adapter Ring for Olympus (Кенко, Јапан) • Аналитичка вага: ЕW 150-3М (Kern, Њемачка) • Центрифуга: миниСпин плус (Eppendorf , Њемачка) • Дигитални фотоапарат: Камедиа С-4000 Зоом (Olympus,, Јапан) • Филтер за етидиј-бромид: Дигитал филтер 590 нм (Peca Products Inc., САД ) • Кадице за електрофорезу: Mini-Sub Cell i Wide Mini-Sub Cell GT (Bio-Rad, САД) • Кадице за припрему агарозних гелова: Гел Кастер, GT UVTP Gel Tray i Fixed High Comb (Bio-Rad, САД) • Магнетска мјешалица: Bibby Sturat (Barloworld Scientific, УK) • Микроталасна пећница: Интеллоwаве (LG, Република Кореа) • Микропипете: Пипетман 2μл, 20 μл, 200 μл, 1000μл и 10 мл (Гилсон, САД) и Материјал и метод рада 59 • Eppendorf Research 10 μл, 20μл, 100μл, 200μл и 1000μл (Eppendorf , Њемачка) • Напајање: : Power Pac 300 (Био-Рад, САД) • pH метар: pH Метар 744 (Metrohm , Швајцарска) • Преносно рачунало: Интел® ПентиумТМ 2,8 ГХЗ са 512 МБ СД РАМ • Резач парафилма: Heathrow Scientific (САД) • Жаштита за лице од УВ зрачења: Bollé (Bushell , САД) • Термостат: ТермоСтат плус (Еппендорф, Њемачка) • Тхермал цyцлер: Mastercycler personal (Eppendorf , Њемачка) • Трансилуминатор: УВ Трансиллуминатор ТР2000 (Био-Рад, САД) • Водене купељи: High Performance Water Bath 1235 (Shell Lab, SAD) • Замрзивач -800 C: Ултра Лоw Температуре Фреезер У101-86 (Неw Брунсwицк Сциентифиц, УК) • Замрзивач -200 C и хладњак +40 C: Еxпресс Цоол ГР-282МФ (ЛГ, Република Кореа) • Затварач за PCR -микроепрувете: Capping Aid (Eppendorf, Њемачка) Сакупљање узорака Цјелокупни материал коришћен у овом истраживању сакупљен је ручно. Узорак антена или плеоподе ракова су конзервирани у 70 % или 95 % етанолу и држани су на + 40 С све до почетка рада у лабараторији. 5.5. Филогенетске анализе: Анализа методом највеће штедљивости (МP метода) - Анализа методом највеће штедљивости - МP (eng. maximum parsimony) спроведена је употребом програма PAUP* 4.0B10 (Swoford, 2001). За добијање филогенетских стабала анализиране су датотеке секвенци гена 16S rRNA и СОI у nexus формату. Свака датотека састојала се од вишеструко сравњених секвенци појединог гена. Све секвенце анализиране су употребом хеуристичког Материјал и метод рада 60 приступа (Farris, 1970). Статистичка анализа вјероватноће овако добијеног филогенетског стабла проведена је методом самоучитавања (енг. боотстрап) уз 1000 репликација помоћу програма PAUP* 4.0B10 (Swoford, 2001). Анализа Bayesian методом (BА метода) - Bayesian анализа (Rannala and Yang, 1996; Mau and Newton, 1997; Mau et al., 1999) темељи се на сазнању о вјероватноћама које су процијењене на основу неког модела тзв. накнадним вјероватноћама (eng. posterior probabilities). Bayesian анализа спроведена је помоћу програма MR. BAYES 3.1.1 (Ronquist and Huelsenbeck, 2003) употребом методе ,,Metropolis-coupled Markov Chain Monte Carlo“ која се темељи на низу независних претрага за скупом најбољих стабала с повременим измјенама информација између претрага (Mau et al., 1999). Изолација DNA DNA је изолирана помоћу комплета реагенса ″DNeasy Tissue Kit″ према упуствима произвођача из мишићаног ткива переопода ракова. Завршна елуција изолиране DNA спроведена је са 100 μl и 200 μl елуцијског пуфера чиме смо добили двије различите концентрирације DNA које смо користили у експерименту. Разградња DNA рестрикциском ендонуклеазом Разградња геномске DNA рестрикцијском ендонуклеазом EcoRI спроведена је према упуству произвођача специфичним за тај рестрикцијски ензим. Количина употријебљеног рестрикцијског ензима у разградњи била је 3,0 U/μg DNA. Умножавање фрагмената PCR-ом Реакција умножавања фрагмената DNA ланчаном реакцијом полимеразом урађена је у запреминској реакцијској смјеши од 50 μЛ која је садржалаа поједине реагенсе, по упуству произвођача комплета реагенса „ХотМастерМиx (2.5X)“ како је наведено у Табели 1. Материјал и метод рада 61 Табела 1. Састав реакцијске смјеше и њен количински удио за ланчану реакције полимеразом (PCR ) по упуству произвођача, комплета реагенса „HotMasterMix (2.5X)“ САСТОЈАК KOЛИЧИНСКИ ДИО Taq 1,0U PCR пуфер 1 X dNTP 0,2 mM MgCl2 2,5 mM Почетница 16Sar ili LCO-1490 0,4 μл Почетница 16Sbr ili LCO-2198 0,4 μл DNA kaлуп 25-200 нг Уз сваки низ PCR реакција употребљавана је негативна контрола која се састојала од свих састојака идентичних у количини и броју с PCR смјесама изузев присутности калупа DNA. Негативне контроле у сваком низу PCR реакција употребљаване су како би се установила евентуална контаминација комплета реагенса или појединих састојака PCR смјесе. Умножавање фрагмената DNA ланчаном реакцијом полимеразом започињало је двоминутном предденатурацијом калупа DNA на 94 °С иза чега је услиједило 35 циклуса програма. Унутар сваког циклуса смјењивала су се три карактеристична корака циклуса; денатурација калупа DNA, сљепљивање почетница и калупа DNA те синтеза нових фрагмената DNA. Кораци су имали одређена времена трајања и температуре на којима су се одвијали по упуствима произвођача „HotMasterMix (2.5X)“ како је наведено у табели 2. Табела 2. Времена трајања (т/с) и температуре (Т/°С) на којима су се одвијали поједини кораци циклуса умнажања фрагмената PCR -ом, гдје су кораци: PD – предденатурација, D – денатурација, А – сљепљивање, S – синтеза, FS – завршна синтеза, а n – број циклуса. KОМПЛЕТ РЕАГЕНАСА PD D A S FS n HotMasterMix (2.5X) t/s T/0C t/s T/0C t/s T/0C t/s T/0C t/s T/0C 35120 94 45 94 45 50 60 65 420 65 Материјал и метод рада 62 Сваки програм је завршен завршном реакцијом синтезе DNA у трајању 7 минута на 65 °C. Тиме је омогућен завршетак синтезе свих започетих фрагмената DNA те додавање аденозина на 3’ крај сваког фрагмената. Почетнице коришћене при умножавању PCR- ом Почетнице кориштене у реакцијама ланчане реакције полимеразом биле су: - за умнажање фрагмента 16S rRNA гена: (Simon еt аl., 1994) 16Sar: 5’ – CGCCTGTTTATCAAAAACAT – 3’ 16sbr: 5’ – CCGGTCTGAACTCAGATCACGT – 3’ - за умнажање фрагмента подјединице II гена цитокром-оксидазе: (Folmer et al., 1991) LCO-1490: 5’ – GGTCAACAAATCATAAAGATATTGG – 3’ HCO-2198: 5’ – TAAACTTCAGGGTGACCAAAAAATCA – 3’ Карактеристике почетница наведене су у Табели 3. Табела 3. Нуклеотидни састав (G + C / %), температура мекшања (Тм / °C), релативна молекулска маса (Мр) и број парова база (пб) почетница за PCR фрагмената гена 16S rRNA и COI ПОЧЕТНИЦА G + C / % Tm / 0C Mr pb 16Sar 16Sbr 35 54,6 51,2 62,1 5996,0 6631,4 20 25 LCO HCO 32 34,6 56,4 58,5 7658,1 7916,3 25 26 Електрофоретско одвајање фрагмената DNA Фрагменти који су добијвени након ланчане реакције полимеразом раздвајани су на 1% агарозном гелу. Агарозни гелови су припремани у 1 X TEA пуферу. Електрофореза је спровођена у истом пуферу при јачини струје од 70 до 120 мА и у електричном пољу јачине 5 V/cm . Узорци су прво отопљени у ТЕ пуферу а затим нанесени на гел. Ради лакшег праћења електрофорезе у узорке смо додали боју оранђж Г (1/3 укупне запремине). Материјал и метод рада 63 За одређивање величине фрагмената на гелу коришћен је стандард геномске DNA Tenebrio molitor разграђен помоћу рестрикцијске ендонуклеазе EcoRI. Да би DNA учинили видљивим под УВ свјетлом дужине 312 нм агарозне гелове смо након електрофорезе умочили у 0,5 mg/ml водени раствор етидијум - бромида. Гелове смо оставили умочене у водени раствор етидијум-бромида 15-20 минута након чега смо их извадили и пренијели на трансилуминатор и фотографисали помоћу дигиталног фотоапарата спојеног на сопствени компјутер (cлика 36). Одређивање примарне структуре DNA (секвенцирање) Прочишћени фрагменти молекула DNA након ланчане реакције полимеразом послати су у компанији Макроген инц. са сједиштем у Јужној Кореји ради одређивања примарне структуре молекула DNA. Нуклеотидни сљедови фрагмента молекула DNA учитани су с корисничке странице Макроген инц. у облику фаста, пдф и сцф датотека. За читање .scf датотека употребљаван је рачунски програм Chromas LITE 2.0 учитан са интернет странице: www.technelysium.com.au/chromas.html. Материјал и метод рада 64 Слика 36. Фотографија агарозног гела и продуката ланчане реакције полимеразом гена за 16S rRNA након електрофорезе и бојања у етидијум бромиду 5.6.Анализа 16S rRNA генске секвенце Истраживања филогенетских односа код врста А. astacus, А. pallipes и А. torrentium са простора Црне Горе, Србије и Хрватске урађена су на основу 108 секвенцу 16S rRNA, од чега је 56 секвенци из узоркованих јединки (Табела 4.), а преосталих 52 секвенци преузето је са Интернета из ГенБанк базе података при NCBI-u (National Center for Biotechnology Information ) (Табела 5). Табела 4. Узорци кориштени за анализу помоћу маркера 16S rRNA Р.бр Име врсте Локалитет, Држава Име узорка Хаплотип Хаплогрупа 1 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa337 Aa1 Aa Eвропа 2 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa338 Aa1 Aa Eвропа 3 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa339 Aa1 Aa Eвропа 4 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa340 Aa1 Aa Eвропа 5 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa341 Aa1 Aa Eвропа 6 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa342 Aa1 Aa Eвропа 7 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa343 Aa1 Aa Eвропа 8 A.astacus Aкум.Ливеровићи, Ц.Г. Aa334 Aa2 Aa Eвропа 9 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa345 Aa2 Aa Eвропа 10 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa346 Aa2 Aa Eвропа 11 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa347 Aa2 Aa Eвропа 12 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa348 Aa2 Aa Eвропа 13 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa349 Aa2 Aa Eвропа 14 A.astacus Jез.Боровик,Нашице, ХР Aa370 Aa2 Aa Eвропа 15 A.astacus Ријека Крапина, ХР Aa371 Aa2 Aa Eвропа 16 A.astacus Ријека Субоцка, ХР Aa374 Aa2 Aa Eвропа 17 A.astacus Јежево,ХР Aa376 Aa2 Aa Eвропа 18 A.astacus Ријека Пакра,Кусоње,ХР Aa377 Aa2 Aa Eвропа 19 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa350 Aa3 Aa Eвропа 20 A.astacus Нови Мароф,СЗ Хрватска Aa375 Aa3 Aa Eвропа 21 A.astacus Плитвичка језера, ХР Aa393 Aa3 Aa Eвропа 22 A.astacus Плитвичка језера, ХР Aa394 Aa3 Aa Eвропа Материјал и метод рада 65 23 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa351 Aa3 Aa Eвропаa 24 A.astacus Горњи ток Зете, Ц.Г. Aa352 Aa3 Aa Eвропа 25 A. torrentium Поток Доље, ЗГ.ХР. AtHR1 At1 At Дунав 26 A. torrentium Поток Краљевац, ЗГ.ХР AtHR1 At1 At Дунав 27 A. torrentium Поток Дубравица, ЗГ.ХР AtHR1 At1 At Дунав 28 A. torrentium Сарни потик, ЗГ.ХР AtHR1 At1 At Дунав 29 A. torrentium Врховци,Пожега AtHR1 At1 At Дунав 30 A. torrentium Грачани, Загреб,ХР AtHR1 At1 At Дунав 31 A. torrentium Mразлак, Загреб, ХР AtHR1 At1 At Дунав 32 A. torrentium Вучјак, Пожега AtHR1 At1 At Дунав 33 A. torrentium Вучјак, Пожега AtHR1 At1 At Дунав 34 A. torrentium Tоплодол.река СРБИЈА AtSRB1 AtT2 At J.Balkan 35 A. torrentium Tоплодол.река СРБИЈА AtSRB1 AtT2 At J.Балкан 36 A. torrentium Tоплодол.река СРБИЈА AtSRB1 AtT2 At J. Балкан 37 A. torrentium Tоплодол.река СРБИЈА AtSRB1 AtT2 At J. Балкан 38 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 39 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 40 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 41 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 42 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 43 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 44 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 45 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At J. Балкан 46 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSR2 AtZ2 At J. Балкан 47 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSR2 AtZ2 At J. Балкан 48 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB2 AtZ2 At J. Балкан 49 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB2 AtZ2 At J. Балкан 50 A. torrentium Грошничка река, СРБИЈА AtSRB2 AtZ2 At J. Балкан 51 A. torrentium Грошничка река, СРБИЈА AtSRB2 AtZ2 At J. Балкан 52 A. torrentium Грошничка река, СРБИЈА AtSRB2 AtZ2 At J. Балкан 53 A. torrentium Сртук Плит. језера ЗПБ 1 Athr2 Atp1 At Плитвице 54 A.i.meridionalis Зета Ц.Г. Ap1 Ap1 A.i.m.Зета 55 A.i.meridionalis Ријека Раша, Истра, ХР Ap2 Ap1 A.i.m.Раша 56 A.i.meridionalis Ријека Раша, Истра, ХР Ap2 Ap1 A.i.m.Раша Материјал и метод рада 66 Табела 5. Генске секвенце за 16S rRNA преузете из ГенБанке-а R. br. Ime vrste Lokalitet, Drzava Haplotip Gen Banka Pristupni broj Haplogrupa 57 A.astacus AaZJ DQ320033 A.astacus 58 A.astacus AaZJ AF235983 A.astacus 59 A.astacus Jaruga, Stajničko polje, HR AaZJ GU727618 A.astacus 60 A. pallipes Tanaro, Po, IT A1N IFfratini AY611183 A.i. carinthiacus 61 A. pallipes Lambro, Po, IT A2LCFratini AY611184 A.i. carinthiacus 62 A. pallipes Gottero, Magra, IT A3GFratini AY611185 A.i. carinthiacus 63 A. pallipes Paudèze, Rhône, Les , CH SW1Rh1Fratini AJ242708 A.i. carinthiacus 64 A. pallipes Rhone, SW SW2Rh2Fratini AJ242709 A.i. carinthiacus 65 A. pallipes Aqua bianca Collegnago, IT Mbarbaresi EU308125 A.i. carinthiacus 66 A. pallipes Lac Grond, Rhine, L CH S1LGLargiader AJ242704 A.i. carinthiacus 67 A. pallipes Versa, Volpara, I ArdZaccara AY521290 A.i. carinthiacus 68 A. pallipes Ardiversa, Rovescala, I Ard2Zaccara AY521290 A.i. carinthiacus 69 A. pallipes Rosandra, Rosandra, IT A4RFratini AY611186 A.i. carsicus 70 A. pallipes Lambro, Po, IT A15L1Fratini AY611195 A.i. carsicus 71 A. pallipes Lambro, Po, IT A16MFratini AY611196 A.i. carsicus 72 A. pallipes Lambro, Po, IT A17L2Fratini AY611197 A.i. carsicus 73 A. pallipes Lake Caldonazzo, Brent, IT A18CFratini AY611198 A.i. carsicus 74 A. pallipes Monti Berici, Vicenza, I V1MB1Largiader AJ242710 A.i. carsicus 75 A. pallipes Monti Berici, AdVicenza, I V2MB2Largiader AJ242711 A.i. carsicus 76 A. pallipes Chiese, Brescia, I BsZaccara AY521288 A.i. carsicus 77 A. pallipes Farfareta, Arno, IT A6F1Fratini AY611187 A. i. italicus 78 A. pallipes Farfareta, Arno, IT A7F2Fratini AY611188 A. i. italicus 79 A. pallipes Lama, Bidente-Ronco, IT A8LFratini AY611189 A. i. italicus 80 A. pallipes Samoggia, Reno, IT A19S1Fratini AF237590 A. i. italicus Материјал и метод рада 67 81 A. pallipes Prugnano, Arno, IT ApBarbaresi EU308123 A. i. italicus 82 A. pallipes Maggiore, Gorandaccio, IT ApB3Barbaresi EU308122 A. i. italicus 83 A. pallipes Metaleto, Metaleto, IT ApMBarbaresi EU308124 A. i. italicus 84 A. pallipes Duranna, Tevere, IT A9DFratini AY611190 A.i.meridionalis 85 A. pallipes Visone, Po, IT A13VFratini AY611192 A.i.meridionalis 86 A. pallipes Nera, Tevere, IT A14NFratini AY611193 A.i.meridionalis 87 A. pallipes Rizana, Adriatic, SL A28RFratini AF237593 A.i.meridionalis 88 A. pallipes Settefonti, Bisenzio, IT ApB1Barbaresi EU308126 A.i.meridionalis 89 A. pallipes Fiumenta, Bisenzio, IT ApB2Barbaresi EU308127 A.i.meridionalis 90 A. pallipes Scrivia, Rigoroso, I A5A23NFratini AY521285 A. pallipes 91 A. pallipes Oxentina, Argentina, IT A21OFratini AF237597 A. pallipes 92 A. pallipes Arvigo, Bisagno, IT A22AFratini AY611202 A. pallipes 93 A. pallipes Montenotte, Po, IT A24MFratini AY611204 A. pallipes 94 A. pallipes Artix, Ariege, FR A25AFratini AF237610 A. pallipes 95 A. pallipes Paudèze, Rhône, Les CH A26IOFratini AJ242703 A. pallipes 96 A. pallipes Val Renard, Orne, FR A27VFratini AF237595 A. pallipes 97 A. pallipes Lindenbach, Limmat CH N2ALFratini AJ242701 A. pallipes 98 A. pallipes Steinbach, Aare (Rhine) CH N3SFratini AJ242702 A. pallipes 99 A. pallipes Eyrieux/Doux, (Rhône), F N1ELargiader AJ242700 A. pallipes 100 A. pallipes La Grace, Clain, FR ApCGrandjean AF237598 A. pallipes 101 A. pallipes Borbera, Vignole A., I ApLS2Zaccara AY521295 A. pallipes 102 A. pallipes Borbera, Vignole A., I ApLS52Zaccara AY521294 A. pallipes 103 A. pallipes Borbera, Vignole A., I ApLS53Zaccara AY521296 A. pallipes 104 A. pallipes Malone, Proscarno, I ApRR2Zaccara AY521286 A. pallipes 105 A. pallipes Sesia, Serravalle S., I ApSS2Zaccara AY521287 A. pallipes 106 A. torrentium SGermany AtAustSGerm AM181346 А.t. Дунав 107 A. torrentium Логатец, Сл AtЛогатец AM181347 А.t. Дунав 108 A. torrentium Сандарска Бистрица, РО AtСБистрица AM181348 A.t..Дунав Материјал и метод рада 68 5.7. Анализиране COI генске секвенце Истраживања филогенетских односа код врста А. astacus, А. pallipes и А. torrentium са простора Црне Горе, Србије и Хрватске, урађена су на основу 89. секвенцу COI гена од чега је 38 секвенци из узоркованих јединки (Табела 6.), а преосталих 51. секвенци преузето је са Интернета из ГенБанк базе података при NCBI-u. (National Center for Biotechnology Information ) (Tабела 7). Табела 6. Узорци коришћени за анализу помоћу маркера COI Р. бр. Име врсте Локалитет, Држава Име узорка Хаплотип Хаплогрупа 1 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa100 Aa1 Aa. Бусер 2 A.astacus Јез. Бусер, СРБИЈА Aa100 Aa1 Aa. Бусер 3 A.astacus Liverovići Aa101 Aa2 Aa. Европа 4 A.astacus Ливеровићи Aa101 Aa2 Aa . Европа 5 A.astacus Ливеровићи Aa101 Aa2 Aa . Европа 6 A.astacus Ливеровићи Aa101 Aa2 Aa . Европа 7 A.astacus Ријека Мрежни, Добренићи,ХР Aa102 Aa3 Aa . Европа 8 A.astacus Ријека Крапина, ХР Aa102 Aa3 Aa . Европа 9 A. torrentium Tоплодол.река СРБИЈА AtSRB1 AtT2 At. JБалкан 10 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB1 AtZ2 At. JБалкан 11 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB1 AtZ2 At .JБалкан 12 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At .JБалкан 13 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At. JБалкан 14 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At .JБалкан 15 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At .JБалкан 16 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB1 AtZ2 At. JБалкан 17 A. torrentium Златибор СРБИЈА AtSRB1 AtZ2 At .JБалкан 18 A. torrentium Грошничка река, СРБИЈА AtSRB1 AtZ2 At. JБалкан 19 A. torrentium Ријека Црнојевића, Ц.Г. AtCG1 At3 At. JБалкан Материјал и метод рада 69 20 A. torrentium Иванечка Желјезни Иванец, ХР AtHR1 At1 At . Дунав 21 A. torrentium Ријека Лонја, ХР AtHR1 At1 At. Дунав 22 A. torrentium Поток Краљевац, ЗГ.ХР AtHR1 At1 At. Дунав 23 A. torrentium Поток Врховци,Пожега AtHR1 At1 At . Дунав 24 A. torrentium Поток Доље, ЗГ.ХР. AtHR1 At1 At . Дунав 25 A. torrentium Поток Доље, ЗГ.ХР. AtHR1 At1 At. Дунав 26 A. torrentium Поток Дубравица, ЗГ.ХР AtHR1 At1 At. Дунав 27 A. torrentium Поток Грачани, Загреб,ХР AtHR1 At1 At. Дунав 28 A. torrentium Поток Врховци,Пожега AtHR1 At1 At. Дунав 29 A. torrentium Поток Буковиц, Пожега, AtHR1 At1 At. Дунав 30 A. torrentium Поток Вучјак, Пожега AtHR1 At1 At. Дунав 31 A. torrentium Поток Вучјак, Пожега AtHR1 At1 At. Дунав 32 A. torrentium Сартук Плитвице AtHR1 AtP1 At. Плитвице 33 A. pallipes Ријека Мирна, ХР Ap317 Ap2 Aim.Раша 34 A. pallipes Ријека Раша, Истра, ХР Ap318 Ap2 Aim. Раша 35 A. pallipes Пролошко блато, Проложа, ХР Ap319 Ap2 Aim. Раша 36 A. pallipes Зета Ap320 Ap2 Aim. Раша 37 A. pallipes Зета Ц.Г. Ap333 Ap1 Aim. Раша 38 A. pallipes Зета Ц.Г. Ap334 Ap1 Aim . Раша Табела 7. Генске секвенце за COI преузете из ГенБанке-а Р. бр. Име врсте Локалитет, Држава Хаплотип ГенБанка Приступни број Хаплогрупа 39 A.astacus Поток Jаруга, Стајничко поље, ХР Aa422 GU727619 A.a..Eвропа 40 A.astacus Норвешка AaNP AF517104 A.a.. .Eвропа 41 A.astacus Пољска AaNP AF517103 A.a.. .Eвропа 42 A.torrentium Батаниа, Коύпа, Поликастро, ГР AtБатаниа AY667138 A.t..J.Балкан 43 A.torrentium Ано Кефалари, Драма, ГР AtKефалари AY667132 A.t..J. Балкан Материјал и метод рада 70 44 A.torrentium Рамна, Акритохόри, Сидирόко, ГР AtKoтрума AY667134 A.t..J. Балкан 45 A.torrentium Марас, Пиге, Драма, ГР AtМараш AY667133 A.t..J. Балкан 46 A.torrentium Рамна, Акритохόри, Сидирόко, ГР AtMРамна AY667136 A.t..J. Балкан 47 A.torrentium Ријека Црнојевића, Цетиње, МЕ AtР. Црнојевића AY667139 A.t..J. Балкан 48 A.torrentium Струма трибутарy, Санд. Бистрица, БГ AtKoСтрума AM180948 A.t..J. Балкан 49 A.torrentium Бохињ, Сл AtБохинј AY667124 A.t..Дунав 50 A.torrentium Рхине & Данубе сyс, ДЕ анд ЦХ AtBreisgau AM180942 А.t. Дунав 51 A. torrentium Ракитна, Љубљана, Сл AtДунЛог AY667127 А.t. Дунав 52 A. torrentium Ривер Церкница, Церкно, Сл AtЦеркно AY667122 А.t. Дунав 53 A. torrentium Довје, Јесенице, Сл AtДовјe AY667142 А.t. Дунав 54 A. torrentium Горењи Лази, Рибница, Сл AtGЛази AY667144 А.t. Дунав 55 A. torrentium Глиншчица Цреек, Љубљана, СЛ AtГлинсиица AY667128 А.t. Дунав 56 A. torrentium Башкаграпа, Толмин, Сл AtГрапца AY667121 А.t. Дунав 57 A. torrentium Велика, Демиркöy, Киркларели, ТР AtВелика AY667131 А.t. Дунав 58 A. torrentium Wиенерwалд, еастерн АТ AtWienerwald AM180946 А.t. Дунав 59 A. torrentium Зала Цреек, Годович, Идрија, Сл AtЗала AY667123 А.t. Дунав 60 A. torrentium Заплана, Логатец, Сл AtЗаплана AY667129 А.t. Дунав 61 A. torrentium Гривачки поток, Гривац, Кочевје, Сл AtГривацки AY667145 A.t..Kупа 62 A. torrentium Колпа Риверолења Жага, Кочев Сл AtGKупа AY667140 A.t..Kупа 63 A. torrentium Белица Цреек, Кочевје, Сл AtОсилница AY667125 A.t..Kупа 64 A. pallipes Кастелбианцо, Империа, ИТ ApФранце AF526891 A. pallipes 65 A. pallipes Лас Иллас, Перпигнан, ФР ApCST14 AY121111 A.i. meridionalis 66 A. pallipes Кастеллуццио, Потенза, ИТ ApBAT2 AY121112 A.i. meridionalis 67 A. pallipes Губбио, Перугиа, ИТ ApGUB4 AY121113 A.i. meridionalis 68 A. pallipes Редиполлос, Риано, Леόн, ЕС ApИберик AY121115 A.i.i. +carinthiac Материјал и метод рада 71 69 A. pallipes Браккхио, Вербаниа, ИТ ApBRA5 AY121116 A.i.i. +carinthiac 70 A. pallipes Гитсцхтал, Царинтхиа, АТ ApАлпсЦрес AY121117 A.i. meridionalis 71 A. pallipes Цóсизза, Цивидаде дел Фриули, ИТ ApСоча AY121118 A.i. meridionalis 72 A. pallipes Бузет, ХР Ap_MIR9 AY121119 A.i. meridionalis 73 A. pallipes Рјечина, Ријека, ХР Ap_REC4 AY121121 A.i. carsicus 74 A. pallipes Сантуарио, Имагна, Бергамо, ИТ ApVIM2 AY121122 A.i. carsicus 75 A. pallipes Стелла, Стерпо, Цодроипо, ИТ ApVED15 AY121123 A.i. meridionalis 76 A. pallipes Леале Авасинис, Гемона дел Фри, ИТ ApGIT3 AY121124 A.i. meridionalis 77 A. pallipes Стелла, Стерпо, Цодроипо, ИТ ApSTE4 AY121125 A.i. meridionalis 78 A. pallipes Штањел, Випава, Сл ApVIP7 AY121126 A.i. meridionalis 79 A. pallipes н/a Ap_BEL2 AY121127 A.i. carsicus 80 A. pallipes Драгоња Ривер, Пиран, Сл Ap_Драгонја AY667107 A.i. carsicus 81 A. pallipes Брачана поток, Бузет, ХР Ap_Брацана AY667109 A.i. meridionalis 82 A. pallipes Боренитзе Бацх, Wеиßбриацх, Хе.АТ ApАлпсЦрес AY667112 A.i. meridionalis 83 A. pallipes Моосбацхл, Георген, Брунецк, ИТ ApMoosbachl AY667113 A.i. meridionalis 84 A. pallipes Језеро Модро Око, Плоче, ХР ApДЗета AY667116 A.i. meridionalis 85 A. pallipes Млаке, Випава, Сл ApВипава AY667117 A.i. meridionalis 86 A. pallipes Сопотница Цреек, Толмин, Сл ApСопотница AY667119 A.i. meridionalis 87 A. pallipes Осапска река, Копер, Сл Ap Oсапска AY667120 A.i.Oсапска 88 A. pallipes Регио ди Касерта, ИТ ApCaserta1 AB443447 A.i. meridionalis 89 A. pallipes Регио ди Касерта, ИТ ApCST14 AB443450 A.i. meridionalis Материјал и метод рада 72 5.8.Анализа степена и фактора угрожености На основу теренских истраживања урађене су абиотичке карактеристике станишта и то: географске, морфометријске, физичке и хемијске. Затим су приказане морфометријске карактеристикама ракова (Sint et al., 2005). Као и карактеристике популација: укупна бројност, (Nt), полну структуру (% женки и мужјака), узрасна структура и % репродуктивно способних женки по узрасним класама. Такође су приказани параметри и тростепена бодовна скала модела „ES-HIPPO” (Simic et al., 2007) која обухвата параметре: Еколошке Специјализације (ЕS): станиште, исхрана, репродуктивнa стратегијa, подлога, историју живота, величина тијела, ниво ендемизма и острвска изолација-изолација и „HIPPO” факторе: измјене станишта, инвазивне врсте, загађење, раст хумане популације и прекомјерно искориштавање. Ризик од изумирања и приоритет конзервације популација ракова одређиван је на основу модела ЕS- HIPPO (Simic et al., 2007), и базе података “ BAES ex situ ” (Simic et al., 2007). Основна новина односи се на додавању постојећим целинама модела: Екололошка Специјализација (ЕS) и фактори (HIPPO) нове целине која се означава као “Генетички Фактори” (GF) Цјелину “GF” чине 4 елемента који се мјере преко већ дефинисане тростепене скале модела (5,3,1) и који су распоређени у двије групе фактора: 1. Непосредни: Филогенија (фил.): 5- популација - припада посебној хаплогрупи - хаплотипу за више од 1 генетичког маркера; 3 - популација припада посебној хаплогрупи - хаплотипу за бар 1 генетички маркер, и 1-ништа од наведеног (припада раније дефинисаним хаплогрупама - хаплотипу). Генетички диверзитет (gd) - нуклеотидна разноликост (π): 5- нуклеотидна разноликост (π) популације на више генетичких маркера; 3 - нуклетидна разноликост смањенана на макар једном генетичком маркеру; 1 -нема смањења генетичког диверзитета. (Поред (π), израчуната је и генетичка дистанца (d) која није квантификована али је коришћена у дискусији). 2. Посредни: Морфометрија (мм): 5-статистички значајне разлике у морфометрији у >70% карактера за блиске и/или удаљене популације (региона); 3 - статистички значајне разлике између популација у морфометрији у распону од 30-70% Материјал и метод рада 73 карактера, 1 - статистички значајне разлике у морфометрији у < 30 % карактера. Укупна бројност популације (Nt): 5 - Nt<1000; 3-Nt 1000-3000; 1- Nt > 3000 јединки. Генетицки фактори (GF) се мјере преко нивоа генетичких специфичности (gs) који се добија као сума fil + gd + mm + N према следећој бодовној скали: gs <8- мале безначајне; gs 8-14 значајне и gs 15-20 веома значајне. Укупна вредност новог модела ЕS- HIPPO добија се додавањем укупног збира бодова GF збиру бодова ЕS и HIPPO , односно Приоритет Конзервације (PC) се добија по формули: PC=∑ (ES + HIPPO + GF) Границе нивоа ризика изумирања и приоритета конзервације (PC) новог модела су остале исте као у првој верзији и износе: мала < 60, умјерена 61-80, истакнуто-критичан ниво 81-100 и > 101 изумирање у току. Тачан ниво ризика изумирања и приоритет конзервације у новој варијанти модела добија се прво на нивоу популација које су квантификоване на основу нивоа генетичких специфичности и укупном вредношчу модела и те популације се означавају као примарне Елементарне јединице конзервације (ECUp ) и оне у моделу чине основни или примарни ниво. Секундарни ниво ризика изумирања и приоритета конзервације (подврсте, врсте) тзв: секундарних Елементарних јединица конзервације (ECUsk) добија се као сума нивоа ризика примарних ECUp. Усвојено је да се критичним нивоом ризика изумирања и приоритет конзервације ECUsk , сматра онај при коме најмање 50% примарних ECUp има ниво ризика умјерен за једно демографско-географско подручје. У случају да се на истраживаном подручју среће само једна популација тада је ECUp = ECUsk . Материјал и метод рада 74 6. РЕЗУЛТАТИ РАДА 6.1. Распрострањеност Decapodnih ракова из породице Astacidae и Potamidae у Црној Гори На простору Црне Горе нађене су три врсте слатководних ракова из породице Astacidae: Аstacus astacus, А. pallipes и А. torrentium, као и једна врста P. fluviatilis из породице Potamidae. Истраживања су обављена на ријекама Лим, доњи ток Таре, Ћехотина, горњи и доњи ток ријеке Зете, Бојана, Жељезница, Рикавац, затим на језерима Плавско, Црно, Вражје, Скадарско, Шаско, као и акумулације Крупац, Слано и Ливеровићи. Истраживало се и на цијелом току ријеке Мораче и њених притока Сјевернице и Костанице, затим ријека Пива, Пивско језеро, горњи ток ријеке Таре итд али у тим екосистемима нису нађени ракови. Истраживање је обављено и у Капетановом језеру гдје је забиљежена врста А. astacus али је ту унешена од стране концесионара 2002. године као и у Црном језеру (слика 37). Резултати рада 75 Слика 37. Распрострањеност Decapodnih ракова из породице Astacidae и Potamidae у Црној Гори Резултати рада 76 6.2. Врста Аustropotamobius torrentium 6.2.1. Физичко – хемијски параметри истраживаних вода Резултати мјерених вриједности физичко – хемијских параметара приказани су у табели 8. Из анализе наведених мерених параметара, квалитет воде наведених екосистема је у опсегу I класе, са изузетком неких станица у Плаву и Бијелом Пољу гдје је квалитет воде II класе. Табела 8. Средње вриједности параметара за физичко-хемијску анализу воде екосистема у којима је нађена врста А. torrentium Локалитети Лим Тара Ћехотина Ријека Црнојевића Црно језеро Вражје језеро Над.висина (m) 845 723 770 40 1.422 1.411 Ширина корита (m) 140 100 120 37 810 250 Дубина воде(m) 0,92 1,32 0,87 0,58 0,8 0,4 Шљунак (%) 50 70 80 70 60 40 Mуљ (%) 30 10 10 65 70 Детритус (%) 20 20 20 20 35 30 Брзина m3 /s 42,4 41,8 12,7 6,6 Вегетација (%) 80 70 30 40 60 50 Агрикултура (%) До 100 До 100 До 80 Нема Нема Нема Tемп. воде °C 11,99 11,97 13,21 15,2 11,52 15,00 Засићени O 2 ( %) 108,47 102,75 118,27 120,01 105,25 101,41 Тотални азот ∑N Mg/l 0,3 0,3 0,5 0,5 - - Tотални фосфор ∑P Mg/l 0,05 0,05 0,05 - 0,2 0,04 Eлектропроводљивост [mS/cm] 236,08 289,45 35871 382 - - Ph 8,66 8,15 8,4 7,9 7,3 7,5 Растворени O 2 (mg/dm3) 10,69 10,79 11,26 11,05 10,42 10,35 Aмонијак (mg/dm3) 0 0 0 0 0 0 BPK 5 (mg/dm3) 1,02 1,69 0,96 1,28 1,61 1,07 Tврдоћа воде 0dH 7,13 7,62 7,85 8,8 5,6 6,2 Резултати рада 77 У свим истраживаним екосистемима средња вриједност концентрација раствореног кисеоника била је изнад 10 mg/dm 3. Из резултата презентираних у (Табели 8), се види да воде ријеке Таре и њених притока имају релативно високе концетрације раствореног кисеоника на свим испитиваним мјестима. Просјечна вриједност овог параметра била је изнад 10,00 mg/1. Високи индекси засићености воде кисеоником (92,4-111,3%) указују да је ријеч о природним, незагадјеним водама, што дјелимично потврдјују и изразито ниске вриједности за утрошак КМnО 4 и BPK 5 . Средња вриједност BPK 5 у испитиваним узорцима је испод 2,00 mg/l О 2 . Вриједност укупног алкалинитета као функције садржаја првенствено карбоната, бикарбоната, хидроксида а и других хемијских врста које имају способност везивања водоникових јона, износила је од 2,32 до 3,02 mval/1. Концетрације карбоната кретале су се од 7,20 до 9,60 mg/1, а концетрација бикарбоната од 126,88 (Дрцка) до 167,14 mg/l (Веруша). Воде слива на свим испитиваним тачкама су биле слабо алкалног карактера са вриједностима pH од 8,0 до 8,3. Међу доминантним ањонима осим бикарбоната и карбоната, регистровани су сулфати, хлориди и нитрати. Сулфати су надјени у границама од 6,92 до 9,20 mg/1, док је садржај хлорида био углавном измедју 3,50 и 4,50 mg/1 без значајнијих варирања по испитиваним локалитетима. Најчешће концетрације нитрата (као азот) биле су од 0,25 до 0,35 mg/1 N. Максимална концетрација од 0,52 mg/l N регистована је у Тари послије ушћа Руднице. Испитиване воде су калцијум-бикарбонатног типа што је у складу са геолошким саставом стијенских маса испитиваног слива у којем преовладавају стијене, углавном кречњачког типа. Тако је концетрација калцијума износила од 41,20 до 60,00 mg/l, а концетрација магнезијума од 6,50 до 15,56 mg/l. Тврдоћа воде кретала се од 6,55 до 9,19 0dH па се може констатовати да испитиване воде припадају типу умјерено - меких вода. За ријеку Ћехотину физичко-хемијски параметри показују да је квалитет воде у опсегу II класе, са изузетком наведених станица, Засићеност воде кисеоником била је прилично висока (средња вриједност 118,27), вриједности раствореног О 2 (11,26), као и ниска вриједност BPK 5 (средња вриједност 0,96) указују на чисту воду. Ријека Црнојевића Резултати рада 78 имала је дубину воде по пола метра, приликом истраживања температура воде била је преко 150C. Засићеност воде кисеоником висока а BPK 5 ниска око 1,5. Вриједности амонијака биле су занемарлјиве што можемо рећи да је ријеч о чистој води. Слично предходним и воде испитиваних језера (Црно и Вражје језеро) обиловале су релативно високим садржајем раствореног кисеоника са индексом засићености око 106,83 (Вражје) до 107,02 (Црно језеро). Повољне концетрације кисеоника указују на одсуство загадјивања воде, прије свега супстанцама органског поријекла, што потврдјују неке вриједности за BPK 5 и утрошака КМnО 4 , као и одсуство слободног амонијака и нитрита. Испитиване воде припадају калцијум - бикарбонатном типу вода са садржајем калцијума до 41,95 mg/l (Црно језеро) и концетрацијом бикарбонатног јона од 106,83 (Вражје језеро). Умјерено су меке (6,24 - 7,26 0dH ) и са слабо базним карактером (pH=8,0 - 8,2) карактеристичним за природно пуферовани тип вода. Вриједности сувог остатка рађеног на 1050 C у филтрираној води показује да се ради о водама веома ниског степена минерализације. 6.2.2. Узрасна и старосна структура Из табеле 9. се види да је бројност на основу узорака из ријеке Лим, Таре приближно једнака. Анализа структуре по дужинским групама показује, без обзира којом су техником узорци сакупљани (врше, ручно) углавном одсуствују веће односно старије групе (Табела 9. Slika 38-42). Нису ловљени ракови већи од 80 мм, осим на једном локалитету на ријеци Тари чији је проценат био ( 2,3 %) у дужинској групи од 81-100 мм. Резултати рада 79 Табела 9. Заступљеност врсте А. torrentium у истраживаним локалитетима (број, заступљеност у %-има по дужини тијела, средња вриједност тежине тијела, одвојено по дужинским групама) Локалитети Дужинске групе (mm) Укупан број јединки 0-40 41-60 61-80 81-100 Лим Плав N (број јединки) 5 23 21 - 49 % заступљеност 10,2 46,9 42,8 - Средња вриј,тежине тијела (g) 1,84 6,23 12,8 - Лим Брезојевице N (број јединки) 7 31 29 - 67 % заступљености 10,4 46,2 43,2 - Средња вриј,тежине тијела (g) 1,91 6,48 12,4 - Лим Андријевица N (број јединки) 5 38 34 - 77 % заступљености 6,4 49,3 44,1 - Средња вриј,тежине тијела (g) 1,88 6,12 13,2 - Лим Беране N (број јединки) 6 28 25 - 59 % заступљеност 10,1 47,4 42,3 - Средња вриј,тежине тијела (g) 2,1 7,4 18,8 - Лим Бијело поље N (број јединки) 4 19 18 - 41 % заступљеност 9,7 46,3 43,9 - Средња вриј,тежине тијела (g) 1,95 7,3 14,6 - Tара Mојковац 1 N (број јединки) 3 41 39 2 85 % заступљености 3,5 48,2 45,8 2,3 Средња вриј,тежине тијела (g) 2,2 5,7 14,4 27,7 Taра Moјковац 2 N (број јединки) - 24 35 - 59 % заступљености - 40,6 59,3 - Средња вриј,тежине тијела (g) - 6,1 12,1 - Резултати рада 80 Tара Kолашин N (број јединки) 7 36 48 - 91 % заступљености 7,6 39,5 52,7 - Средња вриј,тежине тијела(g) 1,8 6,1 13,9 - Tара Kолашин N (број јединки) 3 19 16 - 38 % заступљеност 7,8 50 42,1 - Средња вриј,тежине тијела (g) 1,9 6,7 19,3 - Ћехотина N (број јединки) - 1 - - 1 % заступљеност - 100 - - Средња вриј,тежине тијела (g) - 7,2 - - Црно језеро N (број јединки) - 2 4 - 6 % заступљеност - 33,3 66,6 - Средња вриј,тежине тијела (g) - 8,5 11,7 - Вражје језеро N (број јединки) 4 6 - 11 % заступљеност 34,8 60,5 - Средња вриј,тежине тијела (g) 6,6 13,3 Ријека Црнојевића N (број јединки) 2 36 11 - 49 % заступљеност 4,1 73,5 22,4 - Средња вриј,тежине тијела (g) 3,7 6,7 11,6 - У ријеци Лим најзаступљенија је била дужинска група од 40-60 mm (47,2 %). Дужинска група од 60-80 mm била је заступљена са око 43 %, већих ракова изнад 80 mm није било у узорку. Слика 38. Заступљеност врсте А. torrentium по појединoj дужинској групи у ријеци Лим Резултати рада 81 У ријеци Тари најзаступљенија је била дужинска група од 60-80 mm са око 50% док је мали број ракова надјен и већи од 80 mm дужине свега 2,3 %. На слици 40. видимо да је заступљеност ракова највећа у дужинској групи од 40-60 mm 73,5 %, већих од 80 mm такође није било, а најмања дужинска група до 40 mm била је заступљена са свега 4,1 %. Слика 39. Заступљеност врсте А. torrentium по појединoj дужинској групи у ријеци Лим Слика 40. Заступљеност врсте А. torrentium по појединoj дужинској групи у Ријеци Црнојевића Слика 42. Заступљеност врсте А. torrentium по појединoj дужинској групи у Вражјем језеру Слика 41. Заступљеност врсте А. torrentium по појединoj дужинској групи у Црном језеру (лијево) и ријеци Ћехотини (десно) Резултати рада 82 6.2.3. Полна структура врсте Аustropotamobius torrentium Полна структура показује врло интересантну дистрибуцију по групама. Из података (Табела 10), се види да су женке углавном на свим испитиваним локалитетима знатно бројније у мањим, односно млађим, групама и да им бројност опада са старошћу (Слика 43). Табела 10. Процентуална заступљеност ријечног рака по полу врсте А. torrentium Локалитет Pol 0-40 41-60 61-80 81-100 Укупно % Лим - Плав ♀ …… 56 19,1 - 41,5 ♂ …… 44 80,9 - 58,5 Лим - Брезојевице ♀ 63,5 62,1 46,6 - 55,1 ♂ 37,5 37,9 53,3 - 45,1 Лим - Aндријевица ♀ 80 56,4 30 - 47,7 ♂ 20 44,6 70 - 53,2 Лим -Беране ♀ 66,6 51,7 26,9 - 41,9 ♂ 33,3 48,3 73,1 100 58,1 Лим -Бијело поље ♀ - 73,1 25 - 66,6 ♂ 100 26,8 75 - 33,3 Тара – Mојковац ♀ 100 52,4 25,6 - 41,4 ♂ - 45,6 74,4 100 58,6 Тара – Mојковац ♀ - 64 32,4 - 45,8 ♂ - 36 67,6 - 54,2 Tара - Kолашин ♀ 71,4 58,3 20,8 - 39,1 ♂ 28,6 41,6 79,2 100 60,9 Tара - Kолашин ♀ 66,6 55,5 17,6 - 39,5 ♂ 33,3 44,5 82,4 - 60,5 Ћехотина ♀ - - - - - ♂ - - 100 - 100 Црно језеро ♀ - - 25 - 50 ♂ - 100 75 - 50 Вражје језеро ♀ - 75 16,6 - 40 ♂ - 25 83,4 - 60 На слици 43. видимо да проценат женки у дужинској групи до 40 mm иде и до 100%, док у дужинској групи 61 - 80 mm њихово процентуално учешће се креће од 20 – 50%. Мањи број женки у већим узрасним групама укузује на смањену репродуктивну моћ популације. Резултати рада 83 6.2.4. Морфометрија Аustropotamobius torrentium Средња вриједност, стандардне девијације,распон мјерених морфометриских обиљежја као и коефицијент варијације приказани су у табели 11. Најтежи мужјак износио је 42 г, а женка 38г, док је најдужи мужјак у узорку 80,31 mm, а најдужа женка 73,59 mm. Већина анализираних карактера су умјерено варијабилни (C.V. 20 % – 30 %, Табела 11), једино морфометриско обољежје Т код мужјака и женки показује високу варијабилност (C.V. >30%) , Доста морфометриских обољежја спада у ниско варијабилне карактере (C.V.10% – 20%, Таб. 11), и то: (CLL, CLH, CEF, HEL, HEW, ROW, CGW,CPW, АRW, ТЕL, ТЕW, ТD). Према анализи морфометриских обиљежја дефинисани су стабилни карактери. Код мужјака стабилни карактер (чији је коефицијент варијације C.V. <10%) показала су морфометриска обиљежја (ROL, HEW, ТЕL), (10,93%, 8,59%, 8,34%). Док код женки (чији је коефицијент варијације C.V. <10 %) једини стабилни карактер показало је морфометриско обиљежје ТЕL ( 8,30%) (Табела 11). У ниско варијабилне карактере (C.V.10% – 20%,) спада већина обиљежја. У умјерено варијабилне карактере (C.V. 20% – 30%) спадају: CLL, и Т код мужјака, а код женки (CLL, CEF, TD, Т) (Табела 11. Слика 44,45). Слика 43. Процентуална заступљеност женки по појединoj дужинској групи ријечног рака А. torrentium Резултати рада 84 Резултати рада 85 M уж ја ци Ж ен ке N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , C L L 34 9 24 ,0 14 36 10 ,0 30 00 38 ,5 60 00 6, 90 67 1 28 ,7 60 76 28 5 22 ,4 66 25 10 ,2 60 00 38 ,4 50 00 6, 69 94 6 29 ,8 20 11 C P L 34 9 11 ,1 42 87 7, 90 00 0 19 ,9 00 00 1, 87 72 8 16 ,8 47 38 28 5 11 ,1 65 58 4, 23 00 0 16 ,1 20 00 2, 15 17 2 19 ,2 71 00 C F L 34 8 12 ,4 27 13 9, 11 00 0 19 ,5 00 00 2, 06 56 2 16 ,6 21 89 28 5 12 ,7 56 98 8, 56 00 0 21 ,7 90 00 2, 09 77 5 16 ,4 43 97 C LW 34 9 11 ,6 19 48 7, 32 00 0 15 ,9 90 00 1, 58 05 5 13 ,6 02 61 28 4 11 ,7 23 38 6, 33 00 0 16 ,9 60 00 1, 75 74 6 14 ,9 91 05 C L H 34 9 7, 93 93 1 5, 13 00 0 9, 97 00 0 0, 98 75 1 12 ,4 38 22 28 5 7, 69 47 7 3, 75 00 0 9, 94 00 0 0, 91 91 2 11 ,9 44 74 C E F 35 3 28 ,4 14 76 18 ,2 10 00 39 ,9 90 00 5, 70 73 9 20 ,0 86 00 28 6 25 ,9 87 80 13 ,5 40 00 39 ,8 80 00 6, 49 03 3 24 ,9 74 53 R O L 35 3 8, 52 24 6 5, 40 00 0 10 ,8 70 00 0, 93 19 9 10 ,9 35 67 28 6 8, 35 00 3 3, 47 00 0 10 ,1 70 00 0, 96 70 4 11 ,5 81 28 H E L 35 3 15 ,1 80 06 9, 00 00 0 22 ,9 80 00 3, 01 86 2 19 ,8 85 43 28 6 13 ,6 21 26 8, 05 00 0 21 ,3 00 00 2, 62 43 5 19 ,2 66 59 H E W 35 3 9, 80 60 9 7, 54 00 0 12 ,8 10 00 0, 84 28 1 8, 59 47 5 28 6 9, 43 37 1 7, 13 00 0 13 ,2 90 00 1, 13 60 6 12 ,0 42 55 R O W 35 3 7, 02 13 3 5, 00 00 0 10 ,1 00 00 1, 00 32 2 14 ,2 88 18 28 6 7, 03 74 5 4, 14 00 0 9, 87 00 0 1, 06 81 9 15 ,1 78 64 C G W 35 3 12 ,9 22 52 9, 55 00 0 19 ,1 30 00 1, 91 33 1 14 ,8 05 97 28 6 12 ,9 92 03 9, 89 00 0 19 ,3 70 00 1, 83 54 2 14 ,1 27 27 C P W 35 3 14 ,3 07 42 10 ,6 50 00 21 ,4 90 00 1, 84 04 1 12 ,8 63 31 28 6 14 ,6 59 02 10 ,2 10 00 20 ,9 90 00 2, 09 58 5 14 ,2 97 33 A R W 35 3 5, 86 72 2 3, 21 00 0 9, 28 00 0 0, 90 68 2 15 ,4 55 75 28 9 5, 90 03 8 3, 21 00 0 9, 28 00 0 0, 92 45 7 15 ,6 69 71 C P H 35 3 13 ,5 04 14 10 ,1 40 00 22 ,5 20 00 2, 50 39 9 18 ,5 42 36 28 9 13 ,4 48 30 10 ,1 40 00 20 ,5 10 00 2, 34 07 0 17 ,4 05 16 C E W 35 3 11 ,0 53 71 0, 00 00 0 15 ,9 90 00 1, 71 81 8 15 ,5 43 94 28 9 11 ,0 59 45 0, 00 00 0 15 ,9 00 00 1, 55 28 4 14 ,0 40 83 A B W 35 3 14 ,0 95 18 10 ,1 50 00 22 ,2 80 00 1, 98 81 9 14 ,1 05 46 28 9 14 ,0 27 02 10 ,1 50 00 18 ,9 40 00 1, 84 64 2 13 ,1 63 30 A B H 35 3 8, 75 86 1 6, 41 00 0 12 ,7 40 00 1, 13 20 7 12 ,9 25 27 28 9 8, 75 99 0 6, 15 00 0 12 ,7 40 00 1, 24 84 9 14 ,2 52 39 A B L 35 3 19 ,7 02 95 12 ,4 40 00 30 ,2 80 00 2, 72 62 5 13 ,8 36 78 28 9 19 ,4 77 34 12 ,0 50 00 30 ,2 80 00 3, 06 07 7 15 ,7 14 53 T E L 35 3 10 ,2 93 43 8, 14 00 0 12 ,7 70 00 0, 85 87 2 8, 34 23 7 28 9 10 ,3 00 38 8, 14 00 0 12 ,7 70 00 0, 85 55 1 8, 30 56 3 T E W 35 3 7, 73 34 6 6, 00 00 0 10 ,8 40 00 0, 89 50 9 11 ,5 74 25 28 9 7, 63 62 3 6, 00 00 0 10 ,3 10 00 0, 91 45 3 11 ,9 76 23 T D , 35 3 62 ,3 04 53 29 ,9 00 00 85 ,4 00 00 11 ,2 50 16 18 ,0 56 73 28 6 58 ,6 69 93 28 ,5 00 00 99 ,5 00 00 13 ,1 48 49 22 ,4 10 94 T 35 3 11 ,1 28 90 1, 20 00 0 28 ,3 00 00 4, 93 19 1 44 ,3 16 29 28 6 12 ,0 52 45 1, 80 00 0 48 ,6 00 00 9, 05 64 0 75 ,1 41 56 Т аб ел а 11 . Д ес кр ип ти вн а ст ат ис ти ка - с ре дњ е вр иј ед но ст и, с та нд ар дн е де ви ја ци је и р ас по ни м је ре ни х м ор ф ом ет ри ск их об иљ еж ја к од м уж ја ка и ж ен ки в рс те А . t or re nt iu m Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD CLL CPL CFL CLW CLH CEF ROL HEL HEW ROW CGW CPW ARW CPH CEW ABW ABH ABL TEL TEW TD T -10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD CLL CPL CFL CLW CLH CEF ROL HEL HEW ROW CGW CPW ARL ARW CPH CEW ABW ABH ABL TEL TEW TD T -10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 Слика 44. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте А. torrentium Слика 44. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте А. torrentium Резултати рада 86 Резултати Т-теста за 23 мјерена морфометриска обиљежја показали су да се мужјаци и женке врсте А. torrentium у ријеци Лим статистички значајно разликују. (Табела 12). Табела 12. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у ријеци Лим ( звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) Mean - m Mean - f t-value df p CLL 1,1140 1,1193 -0,143 287 0,8861 CPL 2,2316 2,2669 -0,570 287 0,5689 CFL 2,0062 1,8645 2,981 287 0,0031* CLW 2,1380 2,0305 2,406 287 0,0167* CLH 3,1376 3,0989 0,584 287 0,5594 CEF 0,8821 0,9335 -2,605 289 0,0096* ROL 2,9437 2,8216 1,702 289 0,0897 HEL 1,6240 1,7011 -4,592 289 0,0000* HEW 2,5503 2,4752 1,494 289 0,1361 ROW 3,5487 3,5069 0,459 289 0,6463 CGW 1,8874 1,7496 3,808 289 0,0001* CPW 1,6677 1,5238 6,379 289 0,0000* ARL 2,6997 2,4774 5,285 289 0,0000* ARW 4,5298 4,1153 3,733 289 0,0002* CPH 1,8934 1,7784 2,278 289 0,0234* CEW 2,2845 2,1473 2,407 288 0,0166* ABW 1,7796 1,6618 2,736 289 0,0065* ABH 2,8283 2,7042 1,82 289 0,0690 ABL 1,2730 1,2240 1,45 289 0,1480 TEL 2,4038 2,2557 2,957 289 0,0033* TEW 3,2375 3,0966 1,847 289 0,0656 TD 0,4019 0,4195 -1,658 289 0,0982 T 2,9537 3,2998 -1,261 289 0,2083 Резултати рада 87 У ријеци Тари Т – тест показује да се статистички мужјаци и женке разикују у 18 мјерених морфометриских обиљежја (Табела 13). Табела 13. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у ријеци Тари ( звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) Mean - m Mean - f t-value df P CLL 1,0634 1,0235 1,268 270 0,2058 CPL 2,3014 1,9364 7,449 270 0,0000* CFL 2,1076 1,7537 6,915 270 0,0000* CLW 2,2364 1,8969 7,472 269 0,0000* CLH 3,1715 2,8818 4,483 270 0,0000* CEF 0,8889 0,8849 0,200 271 0,8412 ROL 2,9784 2,7119 4,390 271 0,0000* HEL 1,6946 1,6859 0,379 271 0,7046 HEW 2,5659 2,3964 3,396 271 0,0007* ROW 3,6568 3,0875 7,177 271 0,0000* CGW 2,0109 1,7682 6,887 271 0,0000* CPW 1,6154 1,5567 2,452 271 0,0148* ARL 2,5768 2,5126 1,20 271 0,2299 ARW 4,5891 4,2397 3,045 271 0,0025* CPH 1,9047 1,7203 4,074 271 0,0000* CEW 2,2753 2,0477 4,542 269 0,0000* ABW 1,8101 1,6400 4,012 271 0,0000* ABH 2,9307 2,6066 4,769 271 0,0000* ABL 1,3049 1,1724 4,206 271 0,0000* TEL 2,4726 2,2043 5,049 271 0,0000* TEW 3,2872 2,9868 4,009 271 0,0000* TD 0,4024 0,3959 0,604 271 0,5462 T 2,3486 2,7520 -2,21 271 0,0277* Резултати рада 88 У табели 14. приказане су вриједности Т-теста за 23. морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у Ријеци Црнојевића. Према анализираним вриједностима, постоји статистички значајна разлика за 12 од 23 праћена параметра. (Табела14). Табела 14. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у Ријеци Црнојевића (звјездицом су означена обиљежја по којим се мужјаци и женке статистички значајно разликују) Mean - m Mean - f t-value df p CLL 1,332519 1,166602 2,039349 47 0,047060* CPL 2,461113 2,227445 2,056455 47 0,045314* CFL 2,039048 1,956096 0,945261 47 0,349360 CLW 2,217068 2,045345 1,756229 47 0,085564 CLH 3,388799 3,098510 1,855769 47 0,069763 CEF 0,941715 0,920604 0,691080 47 0,492915 ROL 3,048338 2,725601 2,272621 47 0,027665* HEL 1,667074 1,642494 0,617548 47 0,539854 HEW 2,636309 2,444568 1,912925 47 0,061861 ROW 3,641403 3,394925 1,325870 47 0,191291 CGW 2,043619 1,863355 2,025320 47 0,048534* CPW 1,644362 1,606655 0,816495 47 0,418337 ARL 2,555699 2,630506 -0,758724 47 0,451806 ARW 4,722748 4,217933 2,392893 47 0,020764* CPH 1,944220 1,708345 2,175995 47 0,034616* CEW 2,373002 2,003880 3,460649 47 0,001157* ABW 1,900559 1,665671 2,676127 47 0,010220* ABH 3,039768 2,631703 2,408983 47 0,019969* ABL 1,329103 1,181340 2,518874 47 0,015234* TEL 2,554379 2,264481 2,491955 47 0,016289* TEW 3,356832 2,993373 2,173773 47 0,034793* TD 0,424476 0,404956 0,953420 47 0,345255 T 2,566274 2,355029 0,610169 47 0,544689 Резултати рада 89 У Вражјем језеру статистички значајне разлике приказане Т-тестом јављају се само у три мјерена морфометриска обиљежја.(Табела 15). Табела 15. Вриједности Т-тест за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у Вражјем језеру (звјездицом су означена обиљежја по којима се мужјаци и женке статистички значајно разликују) Mean - m Mean - F t-value df p CLL 1,4217 0,9487 1,771 8 0,114 CPL 2,2273 1,6722 2,728 8 0,025* CFL 1,8726 1,6542 1,203 8 0,263 CLW 1,9928 1,7193 2,240 8 0,055 CLH 3,0008 2,7732 0,501 8 0,629 CEF 0,9446 0,8806 0,685 8 0,512 ROL 3,0831 2,4120 2,399 8 0,043* HEL 1,9861 1,5897 1,964 8 0,085 HEW 2,3759 2,3057 0,303 8 0,769 ROW 3,3770 3,0643 0,670 8 0,521 CGW 1,7179 1,9053 -0,918 8 0,384 CPW 1,3677 1,6121 -2,195 8 0,059 ARL 2,1194 2,7781 -2,543 8 0,034* ARW 4,0558 3,8868 0,404 8 0,696 CPH 1,6334 1,4024 0,939 8 0,375 CEW 1,9798 1,8648 0,534 8 0,607 ABW 1,6590 1,4746 0,717 8 0,493 ABH 2,7058 2,3935 1,200 8 0,264 ABL 1,2422 1,0345 1,628 8 0,14 TEL 2,2008 1,9748 0,991 8 0,35 TEW 2,9269 2,3932 1,304 8 0,22 TD 0,4510 0,3587 1,686 8 0,13 T 4,0359 1,0078 1,587 8 0,15 Резултати рада 90 Због малог броја података за женке и мужјаке на локалитетима Црно језеро и ријека Ћехотина радили смо Mann-Whitey U тест, који је показао да се јединке на локалитету Црно језеро статистички значајно разликују у односу на само једно морфометриско обиљежје. (ROW). (Табела 16). Код јединки из ријеке Ћехотине није приказана статистички значајна разлика између мужјака и женки у погледу анализираних морфометриских параметара (Табела 17). Табела 16. Вриједности Mann-Whitey U теста за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у Црном језеру (звјездицом су означенo обиљежјe по којeм се мужјаци и женке статистички значајно разликују) U Z p-level CLL 6,00000 1,22474 0,220672 CPL 8,00000 -0,81650 0,414217 CFL 10,00000 0,40825 0,683092 CLW 4,00000 -1,63299 0,102471 CLH 7,00000 -1,02062 0,307435 CEF 6,00000 1,22474 0,220672 ROL 3,00000 -1,83712 0,066193 HEL 6,00000 -1,22474 0,220672 HEW 11,00000 0,20412 0,838257 ROW 1,00000 -2,24537 0,024745* CGW 6,00000 1,22474 0,220672 CPW 10,00000 -0,40825 0,683092 ARL 6,00000 1,22474 0,220672 ARW 4,00000 -1,63299 0,102471 CPH 5,00000 -1,42887 0,153043 CEW 4,00000 -1,63299 0,102471 ABW 11,00000 -0,20412 0,838257 ABH 11,00000 -0,20412 0,838257 ABL 7,00000 -1,02062 0,307435 TEL 5,00000 -1,42887 0,153043 TEW 8,00000 -0,81650 0,414217 TD 6,00000 -1,22474 0,220672 T 12,00000 0,00000 1,000000 Резултати рада 91 Табела 17. Вриједности Mann-Whitey U теста за 23 морфометриска обиљежја мјерених код мужјака и женки врсте А. torrentium у ријеци Ћехотини U Z p-level CLL 4,00000 -0,218218 0,827259 CPL 4,00000 -0,218218 0,827259 CFL 1,00000 0,774597 0,438579 CLW 3,00000 0,654654 0,512691 CLH 4,00000 0,218218 0,827259 CEF 8,00000 0,489898 0,624206 ROL 9,00000 0,244949 0,806496 HEL 10,00000 0,000000 1,000000 HEW 8,00000 0,489898 0,624206 ROW 7,00000 0,734847 0,462433 CGW 9,00000 0,244949 0,806496 CPW 10,00000 0,000000 1,000000 ARL 10,00000 0,000000 1,000000 ARW 10,00000 0,000000 1,000000 CPH 9,00000 0,244949 0,806496 CEW 10,00000 0,000000 1,000000 ABW 10,00000 0,000000 1,000000 ABH 9,50000 0,122474 0,902523 ABL 9,00000 -0,244949 0,806496 TEL 8,00000 0,489898 0,624206 TEW 10,00000 0,000000 1,000000 TD 7,00000 0,734847 0,462433 T 8,00000 0,489898 0,624206 Анализа варијансе (АNOVA) показала је да се женке за све проучаване популације, статистички значајно разликују по морфометриским обиљежима мјереним на клијештима, затим ROW, ART и T. Резултати ове анализе прикаѕани су у табели 18. Као post-hoc урађен је LCD тест како би се анализирала разлика између популација, (прилог 1). Резултати рада 92 Табела 18. Приказ резултата анализе варијансе (АNOVA) за женке врсте А. torrentium за свих шест популација. (звјездицом су означена обиљежја по којима се женке из различитих популација статистички значајно разликују) df Effect Df Error F P CLL 5 286 2F838640 0,016096* CPL 5 286 6,298877 0,000015* CFL 5 285 2,297593 0,045367* CLW 5 285 2,287698 0,046217* CLH 5 286 2,504887 0,030634* CEF 5 289 1,844779 0,104117 ROL 5 289 0,925948 0,464409 HEL 5 289 1,862314 0,100899 HEW 5 289 0,957853 0,444005 ROW 5 289 4,527562 0,000545* CGW 5 289 1,582385 0,164935 CPW 5 289 2,119574 0,063156 ARL 5 289 2,266676 0,048033* ARW 5 289 0,557605 0,732472 CPH 5 289 1,259442 0,281572 CEW 5 288 1,367328 0,236590 ABW 5 289 0,465654 0,801712 ABH 5 289 1,303965 0,262212 ABL 5 289 0,796569 0,552860 TEL 5 289 0,569252 0,723561 TEW 5 289 1,219259 0,300034 TD 5 289 0,906954 0,476834 T 5 289 2,453423 0,033762* Код мужјака мјерена морфометриска обиљежја која су показала статистички значајне разлике између различитих популација биле су: CLL, CEF, HEL, CGW, CPW, ARL и Т. Резултати ове анализе приказани су у табели 19, прилог 1. Резултати рада 93 Табела 19. Приказ резултата анализе варијансе (АNOVA) за мужјаке врсте А. torrentium за свих шест популација. (звездицом су означена обиљежја по којима се мужјаци из различитих популација статистички значајно разликују) Df Effect df Error F p CLL 5 337 4.871003 0.000257* CPL 5 337 1.864296 0.100026 CFL 5 337 1.511363 0.185614 CLW 5 337 2.042151 0.072349 CLH 5 337 1.254540 0.283323 CEF 5 339 2.454454 0.033332* ROL 5 339 0.918392 0.469085 HEL 5 339 5.821385 0.000036* HEW 5 339 1.048231 0.389160 ROW 5 339 1.382756 0.230150 CGW 5 339 3.381547 0.005387* CPW 5 339 3.469107 0.004517* ARL 5 339 3.174209 0.008155* ARW 5 339 1.111493 0.353936 CPH 5 339 1.171145 0.322978 CEW 5 337 1.698083 0.134442 ABW 5 339 2.051222 0.071134 ABH 5 339 1.551581 0.173304 ABL 5 339 1.606175 0.157773 TEL 5 339 2.158615 0.058294 TEW 5 339 1.386968 0.228557 TD 5 339 1.467747 0.199784 T 5 339 2.469073 0.032412* Резултати рада 94 Како је утврђено постојање разлика у неким морфометриским обиљежјима између проучаваних популација, услиједила је примјена дискриминантне анализе (DA) како би из свих мјерених морфометриских обиљежја пронашли оне које најбоље раздвајају (дискриминирају) проучаване групе популација, а резултати дискриминантне анализе приказани у табели 20. У узорку А. torrentium за мужјаке свих пет каноничких функција објашњавају 100 % укупне варијансе изворних варијабли (карактера) мужјака. Анализирани узорци (популације) А. torrentium се најбоље (најаче) сепарирају (дискриминирају) првом каноничком функцијом (25 % укупне варијансе), (Табела 20) преко варијабле (карактера): (CLL, CPL, , HEL, HEW, CGW, CPW, CEW, T) и у мањој мјери преко карактера: (ROL, ROW, ARL, ABL, TD). Другом каноничком функцијом (13 % укупне варијансе, (Табела 20), најбоље се сепарирају преко карактера: (CLL, CPL, CFL, CGW, CPW, ARL, ARW, T), и у нешто мањој мјери преко карактера: (ROL, ROW, ABL). У трећој каноничкој функцији дискриминирању највише доприносе (CLL, CPL, CLW, CLH, ROL, CPW, CEW, ABW), (Табела 20). Четвртом каноничком функцијом (7 % укупне варијансе,) анализирани узорци се најбоље сепарирају преко карактера: (CFL, CLW, CEF, HEL, HEW, ROW, CPH, ABW,ABH, ABL), Петом каноничком функцијом (4% укупне варијансе, ) анализирани узорци се најбоље сепарирају преко карактера: (CLH, HEL, ARL, ARW, ABW, TEL, TD). Прве три каноничке функције објашњавају 80% укупне варијансе и на основу њих су направљени 2D графичком приказу (сkатерплот) то јест визуелни тачкасти графици степена сепарације међу анализираним узорцима. Резултати рада 95 Табела 20. Резултати дискриминантне анализе (DА) за мужјаке врсте А. torrentium за свих шест популација. Root 1 Root 2 Root 3 Root 4 Root 5 CLL 0,690030 -0,481107 0,582173 -0,323153 0,175589 CPL -0,323774 -0,606539 0,040148 -0,167549 0,133591 CFL -0,032498 0,684856 -0,157151 0,505707 -0,069471 CLW -0,052058 -0,235215 -0,406907 -0,359505 0,091769 CLH 0,012985 -0,052343 0,372004 -0,079246 -0,618533 CEF 0,104327 -0,050477 -0,151119 0,803977 0,160386 ROL 0,322068 0,303263 0,532433 -0,221707 0,311255 HEL -0,651092 1,799214 1,094825 -0,574945 0,598926 HEW 0,433830 -0,186019 -0,342402 -0,614152 0,130473 ROW -0,405681 0,348248 -0,350065 0,400722 0,195704 CGW -0,702207 -0,669355 0,117435 -0,031908 0,116007 CPW 0,515536 0,854326 0,712740 -0,060672 0,186983 ARL -0,311885 0,982791 0,343928 -0,203228 0,603917 ARW -0,133376 -0,509902 -0,287691 0,224509 -0,750505 CPH -0,132584 -0,180593 -0,110100 -0,477911 -0,142631 CEW 0,746987 -0,154186 -0,434597 -0,100901 0,191882 ABW -0,138561 0,026436 0,594040 0,563720 0,452586 ABH -0,263189 -0,154527 0,048848 -0,459883 0,121515 ABL -0,311904 0,328902 0,363440 0,526941 0,093133 TEL 0,287119 -0,213608 -0,300440 0,004168 0,543207 TEW 0,153222 0,282950 -0,158813 0,275265 -0,338158 TD -0,427391 -0,188593 0,285063 0,109037 -0,406496 T 0,604045 0,512382 -0,191341 -0,168269 0,336615 Eigenval 0,258711 0,138214 0,110595 0,078571 0,041721 Cum,Prop 0,412083 0,632235 0,808395 0,933545 1,000000 Методом ”stepwise” обрађено је 15 морфометриска обиљежја, код мужјака Forward stepwise („корак унапријед“) поступком у дискриминантној анализи израчунати су Wилкс’ Lambda коефицијенти, којима је изражен статистички значај снаге разликовања Резултати рада 96 (дискриминације, сепарације) у моделу. Вриједност Wilks’ Lambda а коефицијента варира од 1,00 (нема разликовног значаја) до 0,00 (потпуно разликовање). Вриједност Wilks’ Lambda коефицијента изражена је и путем стандардне Ф вриједности, која је обрнуто пропорционална Wilks’ Lambda коефицијенту, па је разликовна (дискриминациона) снага варијабле то већа што је Ф вриједност већа. Највећу разликовну (дискриминациону) снагу у узорцима А. torrentium за мужјаке по редоследу имају следећи морфометриски карактери: HEL, CLL, CGW, T, CPL, (Табела 21). Анализирани карактери: ARL, CEW, CEF, ROL, CFL, ABW, ROW, HEW, CPW, ARW, немају (нису показали) статистички сигнификантну (значајну) разликовну (дискриминациону) снагу (Табела 21). Табела 21. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке мужјаке врсте А. torrentium. Број варијабли у моделу = 15; локалитета (6); Wilks’ Lambda : 0,60758; approx . F (75,1546) = 2,2607; p < 0,0000 Wilks’ Lambda Partial Lambda F-remove (5,322) p-level Toler, 1-Toler, (R-Sqr.) HEL 0,652163 0,931634 4,725863 0,000352* 0,112068 0,887932 CLL 0,662152 0,917579 5,784678 0,000039* 0,534638 0,465362 CGW 0,644831 0,942227 3,948720 0,001726* 0,400170 0,599830 ARL 0,625504 0,971341 1,900131 0,093904 0,174971 0,825029 CEW 0,626273 0,970148 1,981653 0,080979 0,286962 0,713038 T 0,634565 0,957471 2,860525 0,015239* 0,731118 0,268882 CPL 0,635582 0,955939 2,968335 0,012331* 0,597200 0,402800 CEF 0,622595 0,975878 1,591827 0,161899 0,440370 0,559630 ROL 0,622468 0,976078 1,578331 0,165701 0,308909 0,691091 CFL 0,622060 0,976717 1,535139 0,178407 0,448164 0,551836 ABW 0,620991 0,978399 1,421795 0,215904 0,323466 0,676534 ROW 0,622258 0,976408 1,556052 0,172151 0,343264 0,656736 HEW 0,619077 0,981424 1,218920 0,299881 0,252316 0,747684 CPW 0,619851 0,980199 1,300965 0,263142 0,116957 0,883043 ARW 0,618091 0,982989 1,114443 0,352472 0,265877 0,734123 Резултати рада 97 Највећи број тачно класифицираних мужјака био је у ријеци Тари (72,5 %) а онда у Лиму ( 62,9 %) док код осталих четири локалитета класифицираних мужјака било је нешто око 30 %. Тачност класификације била је 63,8%, (Табела 22). Табела 22. Резултати дискриминантне анализе за мужјаке врсте А. torrentium: Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу Percent - Correct Taра p=,46784 Лим p=,41813 Црно јез. p=,00877 Вражје јез. p=,02047 Ријека Црнојевића p=,06433 Ћехотинаa p=,02047 Тара 72,50000 116 36 0 6 1 1 Лим 62,93706 50 90 0 1 1 1 Црно језеро 33,33333 2 0 1 0 0 0 Вражје јез 28,57143 2 3 0 2 0 0 Ријека Црнојевића 31,81818 10 4 1 0 7 0 Ћехотина 28,57143 4 1 0 0 0 2 Тотал 63,74269 184 134 2 9 9 4 На 2Д графичком приказу (Слика 46.) је представљен степен сепарације (раздвајања) између шест анализираних узорака популација А. torrentium. Може се видјети да долази до преклапања свих популација. Гледано по x – оси може се запазити, нешто мање изражено, одвајање узорка популације из Ријеке Црнојевића. По y – оси се благо дефинишу узорци популација из Лима и Таре. (Слика 46, 47). Резултати рада 98 Слика 46. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака A. torrentium (Root 1-Root 2) Слика 47. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака А. torrentium (Rоот 1-Rоот 3) Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group Root 1 R oo t 2 Лим Тара Вражје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 Scatterplot of Root 3 against Root 1; categorized by Group Root 1 R oo t 3 Лим Тара Вражје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 -4 -2 0 2 4 6 8 Резултати рада 99 У UPGMA дендограму узорака мужјака популације A. torrentium (слика 48.) формирана су два кластера. Први кластер чини само један узорак (локалитет) популације Вражје језеро, који се по анализираним карактерима, издваја као значајан другачији од осталих анализираних узорака (популација). Други кластер чини једна доста хетерогена група узорака састављана од пет узорака популације. Та два кластера се повезују у заједнички кластер при Еуклидској удаљености од 168 DE. Други субкластер је формиран од 2 мања субкластера гдје су у првом узорци популације Таре и Лима, они су доста хомогени тј. разлике између узорака популација су релативно мале, у другом субкластеру су узорци популација Ријека Црнојевица, Ћехотина и Црно језеро што представља једну доста хетерогену групу узорака популације које се међусобно доста разликују по анализираним карактерима. Међусобно су најсличнијни узорци популација Тара и Лим који се повезују у заједнички кластер на Еуклидској удаљености од 45 DE. (слика 48 ). Tree Diagram for 6 Variables Unweighted pair-group average Euclidean distances 20 40 60 80 100 120 140 160 180 Linkage Distance vrazje crno cehotina r.crnoj. lim tara Слика 48. UPGMA дендограм узорака мужјака (популације) А. torrentium Резултати рада 100 У узорку А. torrentium за женке свих пет каноничких функција објашњавају 100 % укупне варијансе изворних варијабли (карактера) женки. Анализирани узорци (популације) А. torrentium се најбоље (најјаче) сепарирају (дискриминирају) првом каноничком функцијом (29 % укупне варијансе), (Табела 23) преко варијабле (карактера): CPL, ROL, ROW, CGW, CPW, CEW, ABW. Другом каноничком функцијом (22 % укупне варијансе, (Табела 23), најбоље се сепарирају преко карактера: CLH, CGW, CPW, ARL, АRW, АBH, и у нешто мањој мјери преко карактера: CEW, АBL, ТЕL. У трећој каноничкој функцији била је CLL, CFL, CLW, ROW, АBH, АBL, ТЕW, ТD, Т, (Табела 23). Четвртом каноничком функцијом (6 % укупне варијансе,) анализирани узорци се најбоље сепарирају преко карактера: CLL, HEW, ROW, CGW, АRW, ТЕL, Т. Петом каноничком функцијом (4 % укупне варијансе, ) анализирани узорци се најбоље сепарирају преко карактера: CPL, CFL, CEF, HEW, CPH, CEW, ТЕW. Прве три каноничке функције објашњавају 85 % укупне варијансе и на основу њих су направљени 2Д графичком приказу (сkатерплот) то јест визуелни тачкасти графички прикази. Резултати рада 101 Табела 23. Резултати дискриминантне анализе (DA) за женке врсте А. torrentium Стандардизирани коефицијент каноничких дискриминантних функција за свих шест популација. Root 1 Root 2 Root 3 Root 4 Root 5 CLL 0,05718 0,00228 0,39124 0,4134 0,1292 CPL -0,41026 -0,02035 0,23174 -0,0572 0,4366 CFL -0,08621 0,04149 0,51880 0,0920 0,4709 CLW -0,12686 -0,20171 -0,35324 -0,1298 -0,2170 CLH -0,26004 0,45096 0,12356 0,1350 -0,0271 CEF -0,21034 0,29727 -0,15135 0,0435 -0,7530 ROL 0,57396 -0,09497 -0,30481 0,2116 0,0239 HEL 0,23573 -0,00696 0,09867 -0,2827 -0,0511 HEW 0,36052 -0,72616 -0,04794 -0,4171 0,4903 ROW -0,70397 0,25334 0,38604 -0,3660 -0,2980 CGW 0,40234 0,50015 -0,30532 -0,4925 0,1459 CPW 0,54512 0,54458 1,05550 -0,1541 1,6604 ARL -0,19115 -0,50173 -0,01297 0,0447 -1,6517 ARW 0,17207 -0,74249 -0,28427 0,5163 -1,5095 CPH -0,17757 -0,25862 0,13047 1,0375 0,6659 CEW -0,59268 -0,37215 -0,19990 -1,8076 -0,6440 ABW 0,46948 -0,09513 0,16572 0,3267 0,1978 ABH -0,19621 0,90695 -0,58346 -0,0846 0,0468 ABL -0,25736 -0,37019 0,37616 -0,0020 -0,2651 TEL 0,10818 0,31536 -0,10197 0,7964 -0,2438 TEW -0,14442 -0,13368 -0,59722 0,3696 0,3756 TD 0,28802 0,51590 0,52852 -0,2068 0,0949 T -0,43197 -0,71435 -0,51566 0,4564 -0,2716 Eigenval 0,29200 0,22679 0,11955 0,0614 0,0441 Cum. Prop 0,39253 0,69740 0,85811 0,9407 1,0000 Резултати рада 102 Методом ”stepwise” код женки обрађено је 14 морфометриска обиљежја. Највећу разликовну (дискриминациону) снагу у узорцима А. torrentium за женке по редосљеду имају следећи морфометриски карактери: CPL, CGW, CEW, ABH, ROW, HEW, Т, (Табела 24). Анализирани карактери: CPW, АRW, CEF, ТD, ТЕW, ROL и CLH немају односно нису показали статистички сигнификантну (значајну) разликовну (дискриминациону) снагу (Табела 24). Табела 24. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке женки врсте А. torrentium. Број варијабли у моделу = 14; локалитета (6); Wилкс’ Ламбда: 0,56236; аппроx. F (70,1289) = 2,3675; p < 0,0000 Wilks’ Lambda Partial Lambda F remove P Level Toler. 1-Toler. CPL 0,587219 0,957660 2,387428 0,038449* 0,528092 0,471908 CGW 0,593509 0,947510 2,991485 0,012026* 0,452591 0,547409 CEW 0,594911 0,945278 3,126057 0,009237* 0,294451 0,705549 ABH 0,611445 0,919716 4,713759 0,000382* 0,425497 0,574503 CPW 0,583337 0,964033 2,014650 0,076822 0,353458 0,646542 ARW 0,581293 0,967423 1,818383 0,109399 0,339046 0,660954 ROW 0,590913 0,951673 2,742149 0,019525* 0,365133 0,634867 HEW 0,591463 0,950788 2,794973 0,017629* 0,344419 0,655581 CEF 0,578296 0,972436 1,530674 0,180411 0,624319 0,375681 T 0,591751 0,950325 2,822641 0,016708* 0,300571 0,699429 TD 0,579099 0,971088 1,607716 0,158173 0,281189 0,718811 TEW 0,575450 0,977246 1,257321 0,282746 0,288345 0,711656 ROL 0,577460 0,973845 1,450311 0,206504 0,313140 0,686860 CLH 0,573189 0,981100 1,040249 0,394276 0,315946 0,684054 Највећи број тачно класифицираних женки био је у ријеци Лим (73,1 %) а онда у Тари ( 59,6 %), Вржјем језеру 50,0 % док је узорак женки у ријеци Ћехотини показао 100% класификацију. Тачност класификације била је 62,6 %. (Табела 25). Резултати рада 103 Табела 25. Резултати дискриминантне анализе за женке врсте А. torrentium: Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу Percent - Correct Тара p=,37716 Лим p=,50173 Црно јез. p=,01038 Вражје jeз. p=,01384 Р. Црној. p=,08997 Ћехотина p=,00692 Тара 59,6330 65 40 1 1 2 0 Лим 73,1034 34 106 0 0 5 0 Црно јез, 33,3333 2 0 1 0 0 0 Вражје јез, 50,0000 1 0 0 2 1 0 Р,Црнојеви, 19,2308 10 10 0 0 5 1 Ћехотина 100,0000 0 0 0 0 0 2 Тотал 62,6298 112 156 2 3 13 3 На 2Д графичком приказу (Слика 49.) је представљен степен сепарације (раздвајања) између шест анализираних узорака популација А. torrentium код женки. Може се видјети да долази до преклапања свих популација. Гледано по x – оси може се запазити, нешто мање изражено, одвајање узорка популације из Ријеке Црнојевића. По y – оси се благо дефинишу узорци популација из Лима и Таре. (Слика 49, 50). Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (SAMO ZENKE SVI LOKALITETT A. TORRENTIUM) in Workbook2 6v*289c Root 1 R oo t 2 Лим Тара Вражје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 Слика 49. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А. torrentium (Rоот 1-Rоот 2) Резултати рада 104 У UPGMA дендограму узорака женки популација А. torrentium (слика 51) формирана су два кластера. Први кластер чини само један узорак (локалитет) популације Ћехотина, који се по анализираним карактерима, издваја као значајно другачији од осталих анализираних узорака (популација). Други кластер чини једна доста хетерогена група узорака састављана од пет узорака популације. Та два кластера се повезују у заједнички кластер при Еуклидској удаљености од 448 DE. Други кластер је формиран од 2 мања субкластера гдје су у првом узорци популације Таре, Лима и Ријеке Црнојевића као међусобно сличнији а значајно различити од других два. Узорак популације Ријека Црнојевића се у кластеру издваја на Еуклидској удаљености 50 DE. Међусобно су најсличнијни узорци популација Црно и Вражје језеро који се повезују у заједнички кластер на Еуклидској удаљености од 130 DE). Слика 50. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А. torrentium (Rоот 1-Rоот 3) Scatterplot of Root 3 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (SAMO ZENKE SVI LOKALITETT A. TORRENTIUM) in Workbook2 6v*289c Root 1 R oo t 3 Лим Тара Вражје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 Резултати рада 105 Како би смо видјели да ли постоји одвајанје урадили смо посебно за четири популације каноничку анализу за мужјаке са четири популације и то Црно, Вражје језеро, ријеку Ћехотину и Ријеку Црнојевића, јер су оне са манјим бројем узорака. На слици 50. Гледано по x- оси популације из ријеке Ћехотине се одвајају. Популације из Ријеке Црнојевића и Црног језера се преклапају. Гледано по y-оси популације из ријеке Ћехотине се одвајају. z-оса показује преклапање популација из ријеке Ћехотине и Ријеке Црнојевића (Слика52.,53). Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (Spreadsheet13) in Workbook5 4v*39c Root 1 R oo t 2 Вражје језеро Ријека Ћрнојевића Ћехотина Црно језеро-4 -2 0 2 4 6 8 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 Слика 51. UPGMA дендограм узорака женки (популације) А. torrentium Слика 52. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака А. torrentium (Rоот 1-Rоот 2) за четири популације. Tree Diagram for 6 Variables Unweighted pair-group average Euclidean distances 0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 Linkage Distance cehotina vrazje crno r.crnoj. lim tara Резултати рада 106 Као и њихов проценат класификације, гдје видимо да је за мужјаке проценат класифицираних једики јако висок тј. 100 %. (Табела 26). Табела 26. Резултати дискриминантне анализе за мужјаке врсте А.torrentium за четири популације. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу Percent Correct Црно јез. p=,07692 Вражје јез. p=,17949 Р. Црној. p=,56410 Ћехотина p=,17949 Црно језеро 100,0000 3 0 0 0 Вражје језеро 100,0000 0 7 0 0 Р. Црнојевића 100,0000 0 0 22 0 Ћехотина 100,0000 0 0 0 7 Тотал 100,0000 3 7 22 7 На слици 54. видимо да су формирана два кластера, која се међусобно одвајају на Еуклидској удаљености од 278 DE. Други кластер чине узорци популације Вражје језеро. Док први кластер чине два субкластера гдје су код мужјака најсличнији карактери узорака популације из Црног језера и Ријеке Црнојевића и представљају хомогену цјелину, док други субкластер представљају узорци популације Ћехотина који се међусобно одвајају на Еуклидској удаљености од 205 DE. Scatterplot of Root 3 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (Spreadsheet13) in Workbook5 4v*39c Root 1 R oo t 3 Вражје језеро Ријека Ћрнојевића Ћехотина Црно језеро-4 -2 0 2 4 6 8 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 Слика 53. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака А.torrentium (Rоот 1-Rоот 3) за четири популације Резултати рада 107 На графичкиом приказу (Слика 55, 56,) су представљени поменути узорци популација женки А. torrentium такође за четири популације које су међусобно најбоље сепариране, то јест скоро потпуно одвојене (дискриминиране). Гледамо по x- оси популације из Вражјег језера и ријеке Ћехотине се одвајају, по y-оси популације Црног језера и Ћехотине се одвајају. Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (ZENKE ZA 4 LIKALITETA) in Workbook1 4v *40c Root 1 R oo t 2 Вржје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 12 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 7 Слика 54. UPGMA дендограм узорака мужјака за четири популације А. torrentium Слика 55. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А.torrentium (Rоот 1-Rоот 2) за четири популације Tree Diagram for 4 Variables Unweighted pair-group average Euclidean distances 140 160 180 200 220 240 260 280 Linkage Distance vrazje cehotina r.crnoj. crno Резултати рада 108 Проценат класификације за женке je такође био висок тј. 100%. (Табела 27). Табела 27. Резултати дискриминантне анализе за женке врсте А. torrentium за четири популације. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу Групе % tačno klasificiranih jedinki Црно јез. p=,08333 Вражје јез. p=,11111 Р. Црнојевића p=,75000 Ћехотина p=,05556 Црно језеро 100,0000 3 0 0 0 Вражје језеро 100,0000 0 4 0 0 Р. Црнојевић 100,0000 0 0 27 0 Ћехотина 100,0000 0 0 0 2 Тотал 100,0000 3 4 27 2 На слици 57. приказана су такође и код женки два кластера. Узорци популације из рујеке Ћехотине се издвајају у посебан кластер на Еуклидској удаљености 760 DE. Узорци популација из Вражјег језера и Ријеке Црнојевића доста су хомогене, и представљене су у један кластер, док се узорци популације из Црног језера издвајају у посебан субкластер на Еуклидској удаљености од 620 DE. (Слика 57) Слика 56. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А.torrentium (Rоот 1-Rоот 3) за четири популације Scatterplot of Root 3 against Root 1; categorized by Group Unstandardized Canonical Scores (ZENKE ZA 4 LIKALITETA) in Workbook1 4v*40c Root 1 R oo t 3 Вражје језеро Ријека Црнојевића Ћехотина Црно језеро-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 12 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 Резултати рада 109 6.3. Врста Austropotamobius pallipes 6.3.1. Физичко – хемијски параметри истраживаних вода Систематска испитивања квалитета воде вршена су по параметрима чије су вриједности приказане у табели 28. Због очекиване мале количине азота и фосфора мјерене су њихове тоталне концентрације. Температура воде у току истраживања кретала се од 10 – 16.10 0C. pH вриједности од 6,48 до 8,70. Смртоносни ефекат за живи свијет се остварује када су вриједности за pH мање од 4,5 или веће од 9,5. Просјечна вриједност раствореног кисеоника била је изнад 10,00 mg/l. гдје је на локалитету Туњево изразито висок и износи 14,4 mg/l. Високи индекси засићености воде кисеоником (100,25 – 145,55%) указују да је ријеч о природним, незагадјеним водама,. што дјелимично потврдјују и изразито ниске вриједности за утрошак КМnО 4 и BPK 5 . Средња вриједност BPK 5 у испитиваним узорцима је око 2,00 mg/1 О 2 . Вриједностима pH од ОД 6,48- 8,42. Из резултата мјерења се види да су наше воде прилично чисте. Високе вриједности засићености воде кисеоником и ниске Слика 57. UMGMA дендограм узорака женки за четири популације А.torrentium Tree Diagram for 4 Variables Unweighted pair-group average Euclidean distances 100 200 300 400 500 600 700 800 Linkage Distance cehotina r.crnoj. vrazje crno Резултати рада 110 вриједности за BPK 5 указују на чисту воду. Вегетација је заступљена у високом проценту. Дубина воде била је у период истраживања до 1.20 м. Док се доњи ток ријеке Зете налази на надморској висини од 40 – 71 мнв. (Табела 28) Табела 28. Средње вриједности параметара за физичко-хемијску анализу воде доњег тока ријеке Зете Локалитети Глава Зете Слап Tуњево Даниловград испод моста Спуж , испод моста Рибњак Над.висина, (m) 71 68 65 55 49 45 ширина корита, (m) 100 120 90 60 65 80 Дубина вод. (m) - 1,20 0,95 1,15 1,00 1,42 Шљунак, (%) 70 60 50 60 70 40 Муљ (%) 10 20 10 20 20 20 Детритус (%) 20 30 40 20 10 40 Брзина m3 /s 50 25 15 58.5 40.6 59 Вегетација, (%) 70 80 75 94 68 80 Агрикултура, (%) 35 50 60 50 60 40 Темп.воде, °C 10,95 14,85 15,25 16,1 15,6 10,76 Засићени O 2, ( %) 100,25 108,25 145,55 114,8 115,9 105,5 Тотал азот, (N mg/ dm3) 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 Тотални Фосфор, (P mg/ dm3) 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 Електропроводљивост S/ cm] 305,0 289,0 283,5 294,5 293,0 278,0 pH, 7,62 8,13 8,42 7,37 7,52 6,48 Растворени O 2, (mg/dm3) 10,95 10,93 14,04 11,21 11,15 11,77 Амонијак, (mg/dm3) 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 BPK 5, (mg/dm3) 1,84 2,04 1,63 1,96 1,76 1,48 Тврдоћа воде ,°dH 7,89 7,56 7,45 8,04 7,94 7,54 Резултати рада 111 6.3.2. Узрасна структура Аustropotamobius pallipes Што се тиче врсте А. pallipes у доњем току ријеке Зете такође је на уздужном профилу тока бројност приближно једнака. Највећа бројност је утврђена у средишњем дијелу тока на локалитету Спуж. Анализа структуре по дужинским групама показује да углавном одсуствују мање односно млађе групе (Табела 29). Табела 29. Процентуална заступљеност ријечног рака A. pallipes по дужини тијела и средња вриједност тежине у доњем току ријеке Зете Локације узоркова. на ријеци Зети Дужинске групе (mm) Укупан број јединки41-60 61-80 81-100 101-120 Туњево - Зета N (број јединки) - 5 7 5 17 % заступљености - 29.4 41.2 29.4 средња вриј. тежине тијела (g) - 12.7 25.5 44.1 Зета - Спуж 1 N (број јединки) 5 18 21 9 53% заступљености 9.4 33.9 39.6 16.9 средња вриј. тежине тијела (g) 5.4 14.8 29.9 45.3 Зета - Спуж 2 N (број јединки) 8 21 29 10 68 % заступљености 11.7 30.8 42.6 14.7 средња вриј. тежине тијела (g) 6.5 15.7 27.2 45.6 Зета испод моста Данилковград N (број јединки) 7 13 28 5 53 % заступљености 13.2 24.5 52.8 9.4 средња вриј. тежине тијела (g) 5.9 14.6 26.9 43.4 Зета -Слап N (број јединки) 8 21 24 3 53% заступљености 14.2 37.5 42.8 5.3 средња вриј. тежине тијела (g) 5.6 15.1 27.9 42.6 Зета - рибњак N (број јединки) 4 16 26 9 55% заступљености 7.3 29.1 47.3 16.3 средња вриј. тежине тијела (g) 4.1 14.3 26.9 41.2 Глава Зете N (број јединки) 2 19 23 3 47% заступљености 4.2 40.4 48.9 6.4 средња вриј. тежине тијела (g) 5.7 15.5 27.6 46.4 Резултати рада 112 Нису нађене јединке мање од 40 mm. Највећа заступљеност јединки била је у дужинској групи од 81-100 мм (45 %), док у дужинској групи 100 - 120 mm заступљеност је била 14,1 %. Нису ловљени ракови већи од 120 мм. Дужинска група од 60-80 mm била је заступљена са 32,2 %, а дужине од 40-60 мм било их је само 10 %. Мањих од 40 mm није било у узорку. (Слика 58). 6.3.3. Полна структура Austropotamobius pallipes Полна структура код врсте A. pallipes показује много већу процентуалну заступљеност женки у мањим дужинским групама (40-80 мм) док у дужинској групи (100-120 мм), показује веће учешће мужјака. Код јединки дужинске групе (80 -100 мм ), однос полова је приближно једнак (Taбела 30, слика 59). Табела 30. Процентуална заступљеност мужјака и женки рака A. pallipes по истраживаним локалитетима Локалитети Pol Дужинске групе (mm) Укупно 41-60 61-80 81-100 101-120 Tуњево -Зета ♀ - 66,6 44,4 - 47,1 ♂ 33,3 55,5 100 52,9 Зета -Спуж 1 ♀ 100 60,0 40,0 33,3 50,9 ♂ - 40,0 60,0 66,6 49,1 Зета -Спуж 2 ♀ 87,5 52,3 33,3 30,0 44,1 ♂ 12,5 47,6 66,6 70,0 52,9 Даниловград испод моста ♀ 80,0 58,3 44,0 40,0 53,8 ♂ 20,0 41,6 56,0 60,0 46,2 Слап- Даниловград ♀ 55,5 52,4 52,2 50,0 48,2 ♂ 44,4 47,6 47,8 50,0 46,4 Зета - рибњак ♀ 77,7 60,0 43,5 33,3 52,7 ♂ 22,2 40,0 56,5 66,6 49,1 Глава Зете ♀ 50,0 57,9 34,8 33,3 44,7 ♂ 50,0 42,1 65,2 66,6 55,3 32,2% 60-80 40-60 80-100 100-120 45% 10% 14,1% Слика 58. Процентуална заступљеност врсте A. pallipes у доњем току ријеке Зете Резултати рада 113 6.3.4. Mорфометрија Austropotamobius pallipes Средња вриједност, стандардне девијације,распон мјерених морфометриских обиљежја као и коефицијент варијације приказани су у табели 31, слика 60, 61. Најтежи мужјак износио је 115,5 g, а женка 24 g, док је најдужи мужјак у узорку 120,0 mm, а најдужа женка 119,9 mm. Већина анализираних карактера су умјерено варијабилни (C.V. 20% - 30%, Табела 31), једино морфометриско обољежје РОЛ и Т код мужјака показује високу варијабилност (C.V. > 30%) , Доста морфометриских обољежја спада у ниско варијабилне карактере (C.V. 10% – 20%, Таб. 31), и то: (CLL,CLH, CEF, HEL, HEW, ROW, CGW, CPW, АRW, ТЕL, ТЕW, ТD). Код мужјака, (чији је коефицијент варијације C.V. < 10 %) стабилни карактери није показао ни једано анализирано морфометриско обиљежје. Код женки ни једно мјерено морфометриско обиљежје није показало високу варијабилност (C.V. > 30%). такође није било ни стабилних карактера (чији је коефицијент варијације C.V. <10%) (Табела 31). У ниско варијабилним карактерима (C.V.10% – 20%,) били су: (CLL, CLH, CEF, HEL, HEW, ROW, CGW, CPW, АRW, АBL, ТЕL, ТЕW, ТD). У умјерено варијабилне карактере (C.V. 20% – 30%) спадају: (CPL, CFL, CLW, ROL, ARL, CPH, CEW). (Табела 31). Слика 59. Процентуална заступљеност женки различитих дужинских група рака A. pallipes Резултати рада 114 M уж ја ци Ж ен ке N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , C L L 11 3 33 ,0 26 12 ,2 2 57 ,9 3 6, 54 86 8 19 ,8 29 02 49 36 ,2 13 5 29 ,1 8 57 ,9 3 6, 24 16 6 17 ,2 35 8 C P L 11 3 12 ,7 2 0, 13 23 ,6 2, 94 41 3 23 ,1 45 19 49 14 ,0 15 3 10 ,8 7 23 ,6 3, 28 18 1 23 ,4 15 9 C F L 11 3 16 ,8 54 9, 25 29 ,6 7 4, 17 33 8 24 ,7 61 84 49 18 ,8 42 5 10 ,6 5 29 ,6 7 3, 97 31 8 21 ,0 86 3 C LW 11 3 13 ,0 23 9, 05 25 ,0 2 2, 62 86 9 20 ,1 85 69 49 14 ,0 05 1 10 ,3 1 25 ,0 2 3, 13 42 3 22 ,3 79 2 C L H 11 3 8, 47 87 5, 87 12 ,7 7 1, 36 18 6 16 ,0 62 13 49 8, 75 98 6, 48 12 ,7 7 1, 41 77 4 16 ,1 84 7 C E F 12 2 36 ,4 19 ,5 4 52 ,4 6, 28 62 7 17 ,2 69 75 52 40 ,1 95 33 ,3 52 ,4 5, 36 22 2 13 ,3 40 5 R O L 12 2 12 ,8 99 7, 04 73 ,5 6, 79 14 8 52 ,6 50 1 52 14 ,3 45 2 7, 35 22 ,3 3, 77 25 1 26 ,2 98 1 H E L 12 2 18 ,6 18 1, 65 24 ,4 3, 22 58 4 17 ,3 26 81 52 19 ,4 14 12 ,7 5 24 ,4 2, 65 06 13 ,6 53 H E W 12 2 11 ,8 6 8, 68 16 ,8 2, 03 94 9 17 ,1 96 51 52 12 ,6 83 1 8, 69 16 ,8 2, 18 92 7 17 ,2 61 3 R O W 12 2 7, 40 25 5, 45 12 ,5 2 1, 05 18 1 14 ,2 08 81 52 7, 78 59 6 5, 45 12 ,5 2 1, 26 94 4 16 ,3 04 2 C G W 12 2 16 ,4 91 10 ,8 4 24 ,0 2 3, 04 35 1 18 ,4 55 49 52 17 ,2 17 7 11 ,0 2 24 ,0 2 3, 01 49 9 17 ,5 11 C P W 12 2 21 ,1 77 12 ,4 7 30 ,0 5 4, 15 72 3 19 ,6 30 47 52 22 ,3 29 4 12 ,2 4 30 ,0 5 4, 09 57 18 ,3 42 2 A R L 12 2 14 ,9 25 7, 88 24 ,9 5 3, 97 25 8 26 ,6 16 79 52 16 ,4 60 4 7, 02 24 ,9 5 3, 72 27 8 22 ,6 16 6 A R W 12 2 6, 24 02 3, 39 9, 32 1, 11 58 5 17 ,8 81 76 52 6, 25 96 2 4, 11 8, 45 1, 10 97 2 17 ,7 28 2 C P H 12 2 19 ,0 55 11 ,5 9 26 ,9 3 4, 25 80 7 22 ,3 46 01 52 18 ,4 99 2 11 ,5 9 26 ,9 3 4, 71 06 5 25 ,4 64 1 C E W 12 2 15 ,3 3 9, 52 24 ,7 4, 23 1 27 ,5 99 9 52 15 ,2 49 9, 61 24 ,7 4, 53 56 6 29 ,7 43 9 A B W 12 2 19 ,2 38 11 ,0 2 28 ,7 3 4, 22 72 2 21 ,9 73 44 52 18 ,1 33 9 11 ,0 2 28 ,3 3 4, 27 04 7 23 ,5 49 7 A B H 12 2 11 ,8 58 6, 96 18 ,7 2, 61 95 2 22 ,0 90 11 52 11 ,3 01 7 0 18 ,7 2, 97 64 26 ,3 35 8 A B L 12 2 28 ,0 41 16 ,8 5 37 ,5 1 5, 68 99 8 20 ,2 91 79 52 27 ,4 57 3 17 ,9 8 37 ,0 5 5, 44 67 5 19 ,8 37 2 T E L 12 2 12 ,4 82 9, 46 16 ,1 7 1, 97 21 1 15 ,7 99 46 52 12 ,3 51 5 9, 46 16 ,1 7 2, 01 20 2 16 ,2 89 6 T E W 12 2 10 ,3 54 6, 5 13 ,8 7 1, 76 42 3 17 ,0 39 38 52 10 ,3 01 9 6, 5 13 ,8 7 1, 83 57 9 17 ,8 19 9 T D 12 2 84 ,7 8 53 ,5 12 0 14 ,9 39 5 17 ,6 21 42 52 93 ,4 21 2 72 12 0, 8 10 ,3 23 5 11 ,0 50 5 T 12 2 34 ,6 1 8, 8 11 5, 5 19 ,7 99 54 57 ,2 07 84 52 45 ,9 26 9 15 ,9 11 5, 5 21 ,3 48 3 46 ,4 83 2 Т аб ел а 31 . Д ес кр ип ти вн а ст ат ис ти ка - ср ед њ е вр иј ед но ст и, ст ан да рд не де ви ја ци је и ра сп он и м је ре ни х м ор ф ом ет ри ск их о би љ еж ја к од м уж ја ка и ж ен ки в рс те А . p al li pe s Резултати рада 115 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD C LL C P L C F L C LW C LH C E F R O L H E L H E W R O W C G W C P W AR L AR W C P H C E W AB W AB H AB L TE L TE W TD T -20 0 20 40 60 80 100 120 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD C LL C P L C F L C LW C LH C E F R O L H E L H E W R O W C G W C P W AR L AR W C P H C E W AB W AB H AB L TE L TE W TD T -20 0 20 40 60 80 100 120 Слика 60. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте A.pallipes Слика 61. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте А.pallipes Резултати рада 116 Резултати Т-теста за 23 мјерена морфометриска обиљежја показали су да се мужјаци и женке врсте А. pallipes у доњем току ријеке Зете статистички значајно разликују по ROL, CPH, АBW, ТЕL, Т , (Табела 32). Табела 32. Резултат Т-теста А. pallipes (звјездицом су означене статистички значајне разлике ) Mean - m Mean - f t-value df p CLL 1.026366 1.006581 0.68372 160 0.495140 CPL 2.639023 2.639179 -0.00201 160 0.998397 CFL 2.037015 1.960209 1.19927 160 0.232197 CLW 2.605445 2.629430 -0.28894 160 0.773003 CLH 4.052594 4.191284 -0.79715 160 0.426548 CEF 0.930448 0.903772 1.02840 172 0.305208 ROL 2.861294 2.592824 2.10712 172 0.036557* HEL 1.853284 1.852090 0.01299 172 0.989651 HEW 2.849623 2.859914 -0.14564 172 0.884380 ROW 4.611743 4.701685 -0.54185 172 0.588620 CGW 2.053362 2.120561 -1.22182 172 0.223447 CPW 1.596702 1.636108 -1.10839 172 0.269241 ARL 2.313446 2.239136 1.31874 172 0.189009 ARW 5.547234 5.950618 -1.64805 172 0.101168 CPH 1.868708 2.076933 -2.01364 172 0.045606* CEW 2.383997 2.565165 -1.26294 172 0.208321 ABW 1.849694 2.099967 -2.46707 172 0.014602* ABH 2.994353 3.258396 -1.71289 171 0.088545 ABL 1.260691 1.360064 -1.56098 172 0.120366 TEL 2.762339 3.408201 -2.11680 172 0.035715* TEW 3.353339 3.600200 -1.63861 172 0.103122 TD 0.407249 0.388629 1.16951 172 0.243818 T 1.261673 0.919722 3.23090 172 0.001479* Резултати рада 117 Такође утврђена је позитивна и статистички значајна корелација између укупне дужине тијела и тежине мужјака (r= 0,92) и женки (r = 0,93) (Слика 62). Урадили смо и корелацију између дужине тијела и дужине клијешта код мужјака и женки (слика 63), видимо да постоји позитивна корелација што значи да дужину тијела прати раст клијешта. Коефицијент корелације код женки је r = 0,61, а код мужјака је r = 0,72 Резултати рада 118 Слика 62. Регресија врсте A. pallipes између дужине и тежине тијела. А - женке, Б - мужјаци Слика 63. Ц - Зависност између дужине тијела и дужине клијешта код мужјака врсте А. pallipes Д - Зависност између дужине тијела и дужине клијешта код женки врсте А. pallipes А Ц Б Д 6.4. Врста Аstacus astacus 6.4.1. Физичко – хемијски параметри истраживаних вода Надморска висина екосистема у којима је нађена врста А. astacus је од 600-730 мнв. Ширина корита горњег тока ријеке Зете варирала је од 7-25 m. Дубина воде у ријеци од 0.2 - 5 м, док у акумулацијама од 0.95 па до 7 m. Вегетација обале присутна је код свих екосистем од 50-80 % . Средња вриједност температуре воде била је до 15,9 °C. Засићеност воде кисеоником висока (105,9 – 109,2 mg/dm3), а вриједност BPK 5 око 2 mg/dm3 . (Табела 33). Растворени кисеоник изнад 10 mg/dm3, гдје сви ови параметри указују да је ријеч о природно чистим водама, што потврђује и само присуство врсте A. аstacus Табела 33. Средње вриједности параметара за физичко-хемијску анализу воде горњег тока ријеке Зете Локалитети Зета Крупац Слано Ливеровићи Над. Висина, ( m) 600-630 620 621 732 Ширина корита, (m) 7-25 - - - Дубина воде,.(m) 0,2-5 6,2 7.2 0,95 Шљунак, % 55 60 70 - Mуљ, % 15 20 10 80 Детритус, % 30 20 20 20 Брзина, m3 /s 50 - - - Вегетација, % 70 70-80 80 50 Aгрикултура, % 70-100 - - 30 Tемп.воде, ( °C) 10,2 15,3 15.5 15,9 Засићени O 2, ( mg/ dm3) 109,20 105,9 108.29 106,38 Нитрити ,( mg/ dm3) 0,00 0,00 0.00 0,00 Нитрати ,( mg/ dm3) 0,25 0,35 0.27 0,26 pH, 8,07 8,17 8,11 8,0 Растворени O 2 , (mg/ dm3) 11,89 10,48 10.57 10,38 Амонијак ,( mg/ dm3) 0,00 0,00 0.00 0,00 BPK 5 ,( mg/ dm3) 1,94 2,27 1.93 1,88 Тврдоћа воде, ° dH 8,13 8,06 8.13 7,91 Резултати рада 119 6.4.2. Узрасна структура Аstacus astacus На уздужном профилу ријечног тока ријеке Зете запажа се велико варирање бројности ове врсте. Највећа бројност је утврђена у средишњем дијелу и то на локалитету Капино поље. Анализа структуре по дужинским групама показује да, без обзира са којом су техником узорци сакупљени, углавном одсуствују мање, односно млађе групе (Табела 34). Нису ловљени ракови већи од 160 мм, а мали број је нађен ( 6.6%) у дужинској групи од 141-160 мм. У групи од 121-140 мм евединтирани број јединки био је око 14 %. Највећа заступљеност ракова била је у дужинским групама од 81-120 мм Табела 34. Процентуална заступљеност врсте А. astacus по дужини тијела и средња вриједност тежине тијела у истраживаним екосистемима Локали- тети Дужинске групе мм Укупан број 0-40 41-60 61-80 81-100 101-120 121-140 141-160 Зета Капино поље N (број јединки) - 45 92 100 270 120 18 645 % заступљености - 6,9 14,3 15,5 41,9 18,6 2,8 средња вриј, тежине тијела (g) - 3,52 10,5 20,4 44,7 73,5 118,3 Зета Растовац N (број јединки) 3 13 38 95 76 68 24 317 % заступљености 0,94 4,1 11,9 29,9 23,9 21,4 7,6 средња вриј, тежине тијела (g) 0,6 3,71 10,8 20,3 40,9 60,4 116,8 Зета Брезов. мост N (број јединки) 19 27 52 71 51 50 - 270 % заступљености 7,1 10 19,2 26,3 18,9 18,5 - средња вриј, тежине тијела (g) 0,21 3,34 11,5 22,5 41,6 63,1 - Зета Мокра нјива N (број јединки) 1 29 76 81 72 12 6 277 % заступљености 0,4 10,5 27,4 29,2 25,9 4,3 2,1 средња вриј, тежине тијела (g) 0,7 3,95 10,9 20,7 40,8 71,7 107,3 Зета Глибавац N (број јединки) - - 13 61 52 38 - 164 % заступљености - - 7,9 31,2 31,7 23,1 - средња вриј, тежине тијела (g) - - 11,5 21,9 41,1 70,9 - Резултати рада 120 Зета Дукло N (број јединки) - - 26 79 53 49 3 210 % заступљености - - 12,4 37,6 25,2 23,3 1,4 средња вриј, тежине тијела (g) - - 10,8 20,7 40,3 69,3 100,3 Ливеро- вићи 1 N (број јединки) - 7 120 44 31 11 - 213 % заступљености - 3,3 56,3 20,6 14,5 5,2 - средња вриј, тежине тијела (g) - 3,85 11,7 21,6 40,9 70,1 - Ливеро- вићи 2 N (број јединки) - - 4 16 6 1 - 27 % заступљености - - 14,8 59,2 22,2 3,7 - средња вриј, тежине тијела (g) - - 11,3 22,6 41,7 69,9 - Крупац 1 N (број јединки) - 8 43 53 30 25 5 164 % заступљености - 4,8 26,2 32,3 18,3 15,2 3 средња вриј, тежине тијела (g) - 3,7 10,4 22,3 40,2 68,3 103,7 Kрупац 2 N (број јединки) - - 9 10 3 2 - 24 % заступљености - - 37,5 41,6 12,5 8,3 - средња вриј, тежине тијела (g) - - 16,3 31,2 43,7 72,6 - Слано 1 N (број јединки) - 3 16 39 23 19 7 107 % заступљености - 2,8 14,9 36,4 21,5 17,7 6,5 средња вриј, тежине тијела (g) - 3,9 10,3 23,1 41,9 70,2 109,2 Слано 2 N (број јединки) - 1 18 37 16 7 1 80 % заступљености - 1,2 22,5 46,2 20 8,7 1,2 средња вриј, тежине тијела (g) - 3,01 11,7 21,3 40,6 69,9 106,5 На слици 64 приказана је процентуална заступљеност врста A. astacus на шест локалитета у горњем току ријеке Зете. Види се да је највећа заступљеност у дужинској групи 81-100 мм око 30%, док је великих јединки било свега 6,6 % дужинске групе 141-160 мм. У узорку из ријеке било је 2,8 % малих ракова дужонске групе до 40 мм (Слика 60). Резултати рада 121 У свим истраживаним екосистемима најзаступљенија је била дужинска група од 81- 100 мм око 40 %. Ни у једној од три акумулације нису ловљени ракови мањи од 40 мм. (Слике 65,66,67). Слика 64. Процентуална заступљеност врсте A. astacus појединих дужинских група на ријеци Зети на 6 локалитета Слика 65. Процентуална заступљеност врсте A. astacus појединих дужинских група у акумулацији Ливеровићи на 2 локалитета Слика 66. Процентуална заступљеност врсте A. astacus појединих дужинских група у акумулацији Крупац на 2 локалитета Слика 67. Процентуална заступљеност врсте A. astacus појединих дужинских група у акумулацији Слано на 2 локалитета Резултати рада 122 6.4.3. Полна структура врсте Аstacus astacus Полна структура код врсте А. astacus показује опет да су женке бројније у мањим дужинским групама (Табела35). Табела 35. Процентуална заступљеност мужјака и женки по дужинским групама врсте А. astacus Локалитети Дужинске групе мм Укупно %пол 0-40 41-60 61-80 81-100 101-120 121-140 141-160 Зета - Капино поље ♀ - 62,2 47,7 49,0 52,0 29,0 11,1 44,8 ♂ - 37,7 52,2 51,0 48,0 71,0 88,8 55,2 Зета - Растовац ♀ 66,6 46,1 55,2 51,6 38,1 45,5 37,5 46,4 ♂ 33,3 53,8 44,7 48,4 61,8 54,4 62,5 53,6 Зета –Брезовачки мост ♀ 52,6 48,1 61,5 30,9 41,2 48,0 - 45,2 ♂ 47,3 51,8 38,4 69,1 58,8 52,0 100 54,8 Зета – Мокра њива ♀ - 65,5 53,9 48,1 43,1 33,3 16,6 48,4 ♂ 100 34,4 46,1 51,8 56,9 66,6 83,3 51,6 Зета - Глибавац ♀ - - 53,8 63,9 46,1 47,3 - 53,6 ♂ - - 46,1 36,1 53,8 52,6 - 46,3 Зета - Дукло ♀ - - 61,5 40,5 47,2 38,7 - 43,8 ♂ - - 38,4 59,5 52,8 61,2 100 56,2 Слано - 1 ♀ - 100 66,6 37,8 37,5 28,6 - 43,7 ♂ - - 33,3 62,2 62,5 71,4 100 56,2 Слано - 2 ♀ 66,6 56,2 43,5 34,7 26,3 28,5 40,2 ♂ - 33,3 43,7 56,4 65,2 73,6 71,5 59,8 Ливеровићи - 1 ♀ - 85,7 60,6 47,7 41,9 - - 52,5 ♂ - 14,3 39,4 52,2 58,1 100 - 47,5 Ливеровићи - 2 ♀ - - 75,0 56,2 33,3 - - 51,8 ♂ - - 25,0 43,7 66,6 100 - 48,1 Крупац - 1 ♀ 75,0 58,1 43,3 36,6 28,0 20-0 44,5 ♂ 25,0 41,8 56,6 63,3 72,0 80,0 55,5 Крупац - 2 ♀ - - 55,5 40,0 33,3 - - 41,6 ♂ - 44,4 60,0 66,6 100 - 58,3 Резултати рада 123 У све три акумулације такође имамо процентуалну заступљеност женки много већу у мањим односно нижим дужинским групама него у већим дужинским групама (Слика 69). Слика 68. Процентуална заступљеност женки у појединим дужинским групама ријечног рака А. astacus на ријеци Зети Слика 69. Процентуална заступљеност женки у појединим дужинским групама ријечног рака А. astacus у акумулацијама Слано, Крупац, Ливеровићи. Легенда : 1-2 Слано, 3-4 Ливеровић, 5-6 Крупац Резултати рада 124 6.4.4. Морфометрија врсте Аstacus astacus Средња вриједност, стандардне девијације, распон мјерених морфометриских обиљежја као и коефицијент варијације приказани су у табели 36. Најтежи мужјак износио је 74,5 g, а женка 106,6 g, док је најдужи мужјак у узорку 122,0 mm, а најдужа женка 119,4 mm. Десет код мужјака и једанаест код женки мјерених морфометриских обиљежја су умјерено варијабилни (C.V. 20 % – 30 %, Табела 36), једино морфометриско обољежје Т ( C.V.= 71,69) код мужјака показује високу варијабилност (C.V. > 30 %) , а код женки CFL,ROL,CEW, T, (Tабела 36). Доста морфометриских обољежја спада у ниско варијабилне карактере (C.V. 10% – 20 %, Таб. 36), и то код мужјака: (CLH, CEF, ROL, HEL, HEW, CGW, CPW, ARW, CPH, TEL, TEW ), а код женки (CEF, HEL, ARW, ABH, ABL, TEL, TEW, TD ). Као стабилни карактери, у узорку мужјака и женки (чији је коефицијент варијације C.V. < 10 %) није показао ни један анализирани карактер. Резултати рада 125 M U Ž JA C I Ž E N K E N M ea n M in M ax S td ,D ev C oe f, V ar N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar C L L 12 4 35 ,0 50 9 12 ,2 62 8, 75 46 8 24 ,9 77 1 92 37 ,4 30 43 12 ,2 2 64 9, 43 10 7 25 ,1 96 27 C P L 12 4 13 ,7 71 8 2, 36 23 ,6 3, 39 91 24 ,6 81 6 92 15 ,8 42 39 2, 35 22 ,9 4, 10 74 1 25 ,9 26 71 C F L 12 4 20 ,1 08 4 2, 15 35 ,6 5, 76 22 7 28 ,6 56 1 92 23 ,4 17 5 9, 94 37 ,6 8, 01 10 3 34 ,2 09 57 C LW 12 4 14 ,6 66 9 9, 91 25 3, 30 13 8 22 ,5 09 92 16 ,5 49 46 9 27 ,1 4, 76 51 6 28 ,7 93 43 C L H 12 4 8, 67 22 6 5, 87 12 ,9 1, 59 33 8 18 ,3 73 3 92 9, 64 71 7 5, 74 14 ,4 6 2, 20 63 1 22 ,8 70 05 C E F 12 7 37 ,5 74 2 24 ,5 58 ,9 6, 09 85 2 16 ,2 30 6 96 38 ,0 72 19 19 ,5 4 60 ,9 6, 57 68 1 17 ,2 74 57 R O L 12 7 13 ,3 19 9 7, 04 20 ,4 2, 62 72 6 19 ,7 24 3 96 15 ,1 72 92 7, 35 72 ,7 6, 81 38 1 45 ,3 48 26 H E L 12 7 20 ,5 00 7 12 ,7 28 2, 43 58 3 11 ,8 81 7 96 20 ,2 57 5 2, 19 29 ,9 4, 02 99 19 ,8 93 4 H E W 12 7 13 ,7 70 7 8, 69 20 ,4 2, 69 68 8 19 ,5 84 2 96 13 ,6 31 46 1, 64 21 ,3 3, 47 29 5 25 ,4 77 48 R O W 12 7 7, 96 90 6 5, 44 13 ,2 1, 70 23 3 21 ,3 61 8 96 8, 27 12 5 4, 4 13 ,5 2 1, 93 45 3 23 ,3 88 65 C G W 12 7 19 ,3 29 4 11 ,5 29 ,5 3, 34 24 5 17 ,2 92 1 96 19 ,0 44 37 10 ,5 4 31 ,5 5, 14 05 3 26 ,9 92 4 C P W 12 7 24 ,6 63 2 12 ,4 36 ,6 4, 64 74 5 18 ,8 43 6 96 24 ,2 29 17 11 ,7 4 38 ,6 6, 18 9 25 ,5 43 6 A R L 12 7 18 ,0 71 7 9, 01 27 ,2 4, 03 76 6 22 ,3 42 4 96 18 ,8 58 65 7, 98 33 ,5 8 5, 01 50 6 26 ,5 92 88 A R W 12 7 6, 43 03 1 3, 27 9, 42 1, 14 75 1 17 ,8 45 3 96 6, 44 35 4 4, 32 9, 42 1, 02 14 1 15 ,8 51 68 C P H 12 7 19 ,5 13 5 11 ,6 31 ,8 3, 85 83 7 19 ,7 72 9 96 17 ,6 34 9 2, 42 26 ,9 4, 79 25 8 27 ,1 76 71 C E W 12 7 14 ,6 29 8 9, 36 24 ,1 3, 74 00 5 25 ,5 64 7 96 13 ,7 85 31 1, 52 23 ,0 4 4, 29 07 9 31 ,1 25 84 A B W 12 7 19 ,0 20 9 11 ,1 31 ,6 4, 35 82 7 22 ,9 13 96 18 ,2 36 04 11 ,0 2 28 ,6 9 4, 11 46 3 22 ,5 63 19 A B H 12 7 11 ,6 87 5 6, 96 18 ,7 2, 54 21 9 21 ,7 51 4 96 11 ,7 55 8, 04 16 ,8 5 2, 15 10 2 18 ,2 98 74 A B L 12 7 28 ,2 93 5 16 ,9 47 ,2 6, 87 17 3 24 ,2 87 3 96 27 ,7 38 54 18 ,1 2 36 ,6 9 4, 71 51 2 16 ,9 98 43 T E L 12 7 12 ,1 02 5 9, 23 17 ,5 1, 90 33 9 15 ,7 27 2 96 12 ,2 43 65 9, 23 16 ,0 7 1, 75 43 4 14 ,3 28 58 T E W 12 7 10 ,3 77 3 6, 5 15 ,4 1, 95 98 6 18 ,8 86 96 10 ,5 73 02 8, 01 14 ,0 4 1, 47 67 1 13 ,9 66 79 T D 12 7 82 ,0 48 23 ,5 12 2 17 ,8 72 5 21 ,7 83 95 91 ,4 82 11 53 11 9, 4 15 ,1 96 44 16 ,6 11 38 T 12 7 18 ,4 72 8 1, 3 74 ,5 13 ,2 43 7 71 ,6 93 96 37 ,8 11 46 10 ,2 10 6, 6 18 ,3 79 57 48 ,6 08 46 Т аб ел а 36 . Д ес кр ип ти вн а ст ат ис ти ка - ср ед њ е вр иј ед но ст и, ст ан да рд не де ви ја ци је и ра сп он и м је ре ни х м ор ф ом ет ри ск их о би љ еж ја к од м уж ја ка и ж ен ки в рс те A .a st ac us и з Ц рн е Го ре Резултати рада 126 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD CLL CPL CFL CLW CLH CEF ROL HEL HEW ROW CGW CPW ARL ARW CPH CEW ABW ABH ABL TEL TEW TD T -20 0 20 40 60 80 100 120 140 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD C LL C PL C FL C LW C LH C EF R O L H EL H EW R O W C G W C PW AR L AR W C PH C EW AB W AB H AB L TE L TE W TD T -20 0 20 40 60 80 100 120 140 Слика 70. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте А.astacus Слика 71. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте А. astacus Резултати рада 127 Резултати Т-теста за 23 мјерена морфометриска обиљежја показали су да се мужјаци и женке врсте А. astacus статистички значајно разликују у следећим мјереним морфометриским обиљежима : CPL , CFL, CLW, CLH, ROL, CGW, CPW, CPH, CEW, ТD, Т, (Табела 37). Табела 37. Резултати Т-теста између мужјака и женки врсте А. astacus (звјездицом су означена статистички значајно различита обиљежја) Mean - m Mean - f t-value df p N m N - f CLL 1,093996 1,156935 -1,53359 214 0,126607 92 124 CPL 2,604694 3,022937 -2,24869 214 0,025551* 92 124 CFL 1,826704 2,146622 -1,97149 214 0,049956* 92 124 CLW 2,508881 2,721794 -2,57724 214 0,010631* 92 124 CLH 4,219749 4,557201 -2,64041 214 0,008891* 92 124 CEF 1,047124 1,044796 0,08240 221 0,934406 96 127 ROL 2,588602 2,970459 -3,40075 221 0,000797* 96 127 HEL 2,004785 1,879969 1,96363 221 0,050828 96 127 HEW 3,031907 2,869404 1,52275 221 0,129251 96 127 ROW 4,876027 4,960797 -0,64590 221 0,519016 96 127 CGW 2,138772 2,015120 2,63018 221 0,009134* 96 127 CPW 1,674101 1,580515 2,72143 221 0,007018* 96 127 ARL 2,140081 2,177114 -0,94925 221 0,343531 96 127 ARW 6,217839 6,141962 0,40618 221 0,685004 96 127 CPH 2,459342 2,043630 3,18778 221 0,001641* 96 127 CEW 3,232598 2,789715 2,17267 221 0,030869* 96 127 ABW 2,269109 2,124283 1,73637 221 0,083891 96 127 ABH 3,449037 3,450729 -0,01353 221 0,989221 96 127 ABL 1,457381 1,436773 0,39085 221 0,696281 96 127 TEL 3,262176 3,243456 0,20000 221 0,841667 96 127 TEW 3,774463 3,831006 -0,47448 221 0,635628 96 127 TD 0,431198 0,500024 -3,56776 221 0,000441* 96 127 T 1,245449 3,713019 -5,78919 221 0,000000* 96 127 Резултати рада 128 6.4.5. Морфометрија врсте Аstacus astacus из Србије Умјерено варијабилних карактера код мужјака било је седам, а код женки пет. Као стабилан карактер био је један код женки (ТD), а код мужјака није ни један. Доста их спада у ниско варијабилне (C.V. 10% -20 %) код мужјака CPL, CFL, CEF,ROL, HEL, HEW, ROW, CGW, CPW, ARW, ABH, TEL, TEW, TD. Код женки CLL, CLW, CLH, CEF, ROL, HEL, HEW, ROW, CGW, CPW, CPH, ABL, TEL, TEW (Табела 38). Најдужи мужјак у узорку имао је дужину 119,4 мм, а најтежи мужјак био је 77,1 g, док је највећа тотална дужина женке била 119,7 mm а тежина 59,1 g. Резултати рада 129 М уж ја ци Ж ен ке N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , N M ea n M in M ax S td ,D ev , C oe f, V ar , C L L 48 41 ,8 85 42 26 ,8 00 00 64 ,0 00 0 9, 05 13 7 21 ,6 09 83 32 37 ,3 06 25 28 ,7 00 00 53 ,0 00 0 7, 27 23 04 19 ,4 93 53 C P L 48 18 ,5 66 88 9, 20 00 0 22 ,9 00 0 2, 73 46 7 14 ,7 28 75 32 14 ,1 14 69 9, 77 00 0 21 ,8 00 0 3, 34 89 62 23 ,7 26 79 C F L 48 29 ,7 28 13 14 ,6 00 00 37 ,6 00 0 4, 38 88 3 14 ,7 63 21 32 23 ,7 12 50 15 ,7 00 00 33 ,4 00 0 5, 01 35 14 21 ,1 42 92 C LW 48 16 ,3 77 71 9, 00 00 0 26 ,2 00 0 4, 56 42 3 27 ,8 68 52 32 15 ,5 00 00 11 ,7 00 00 22 ,4 00 0 2, 76 79 04 17 ,8 57 44 C L H 48 9, 58 54 2 5, 74 00 0 14 ,4 00 0 2, 34 06 7 24 ,4 19 10 32 8, 37 81 3 6, 13 00 0 12 ,8 00 0 1, 49 69 66 17 ,8 67 55 C E F 48 38 ,3 14 58 28 ,5 00 00 60 ,9 00 0 6, 60 29 0 17 ,2 33 39 32 38 ,7 90 63 29 ,8 00 00 51 ,1 00 0 5, 72 02 17 14 ,7 46 39 R O L 48 14 ,2 37 50 10 ,5 00 00 17 ,8 00 0 1, 83 11 3 12 ,8 61 31 32 13 ,8 78 13 8, 60 00 0 17 ,8 00 0 1, 94 65 00 14 ,0 25 67 H E L 48 22 ,7 95 83 16 ,8 00 00 29 ,9 00 0 2, 42 46 0 10 ,6 36 17 32 22 ,8 93 75 17 ,8 00 00 29 ,8 00 0 3, 64 13 34 15 ,9 05 36 H E W 48 15 ,5 83 33 10 ,4 00 00 21 ,3 00 0 3, 11 94 2 20 ,0 17 67 32 14 ,4 93 75 10 ,5 00 00 20 ,3 00 0 2, 51 16 42 17 ,3 29 14 R O W 48 8, 17 95 8 4, 40 00 0 11 ,1 00 0 1, 63 30 9 19 ,9 65 46 32 8, 17 28 1 5, 90 00 0 10 ,7 00 0 1, 49 94 76 18 ,3 47 12 C G W 48 22 ,9 02 08 14 ,8 00 00 31 ,5 00 0 3, 57 60 7 15 ,6 14 62 32 20 ,9 03 13 16 ,7 00 00 26 ,3 00 0 2, 49 04 31 11 ,9 14 16 C P W 48 27 ,4 56 25 17 ,1 00 00 38 ,6 00 0 4, 71 08 7 17 ,1 57 73 32 26 ,2 00 00 21 ,0 00 00 33 ,8 00 0 3, 57 46 42 13 ,6 43 67 A R L 48 15 ,9 19 17 9, 84 00 0 27 ,1 70 0 3, 97 79 8 24 ,9 88 63 32 14 ,7 15 00 9, 45 00 0 22 ,7 60 0 3, 26 61 87 22 ,1 96 31 A R W 48 6, 17 02 1 3, 27 00 0 8, 45 00 1, 08 77 0 17 ,6 28 19 32 6, 29 75 0 3, 80 00 0 8, 69 00 1, 26 93 46 20 ,1 56 34 C P H 48 20 ,5 51 25 12 ,0 60 00 31 ,8 00 0 4, 21 44 1 20 ,5 06 81 32 20 ,6 02 19 14 ,4 10 00 26 ,9 30 0 3, 70 74 20 17 ,9 95 28 C E W 48 14 ,9 69 17 9, 26 00 0 24 ,0 80 0 3, 87 87 0 25 ,9 11 25 32 13 ,4 04 06 9, 22 00 0 20 ,8 30 0 2, 94 12 88 21 ,9 43 26 A B W 48 18 ,4 32 08 11 ,0 30 00 25 ,5 70 0 4, 12 44 3 22 ,3 76 39 32 17 ,4 44 69 10 ,1 20 00 29 ,7 70 0 4, 54 48 60 26 ,0 52 97 A B H 48 11 ,6 65 00 7, 45 00 0 16 ,5 00 0 2, 22 50 6 19 ,0 74 66 32 11 ,3 21 25 8, 16 00 0 17 ,6 90 0 2, 35 15 24 20 ,7 70 88 A B L 48 31 ,0 13 96 18 ,3 30 00 43 ,5 00 0 6, 48 66 9 20 ,9 15 37 32 31 ,4 85 63 21 ,5 80 00 42 ,8 40 0 4, 68 89 79 14 ,8 92 44 T E L 48 12 ,2 90 42 9, 23 00 0 16 ,1 70 0 1, 69 85 0 13 ,8 19 70 32 12 ,0 60 94 9, 50 00 0 17 ,4 70 0 2, 15 35 65 17 ,8 55 70 T E W 48 9, 87 97 9 6, 50 00 0 13 ,4 20 0 1, 41 24 1 14 ,2 95 93 32 9, 79 25 0 7, 67 00 0 13 ,9 40 0 1, 58 03 82 16 ,1 38 70 T D 48 99 ,4 83 33 69 ,9 00 00 11 9, 40 00 10 ,8 68 21 10 ,9 24 66 32 98 ,2 21 88 83 ,9 00 00 11 9, 70 00 9, 43 78 69 9, 60 87 2 T 48 36 ,8 79 79 10 ,2 00 00 77 ,1 00 0 13 ,8 53 70 37 ,5 64 49 32 31 ,4 73 13 16 ,8 00 00 59 ,1 00 0 9, 65 81 18 30 ,6 86 87 Т аб ел а 38 . Д ес кр ип ти вн а ст ат ис ти ка - ср ед њ е вр иј ед но ст и, с та нд ар дн е де ви ја ци је и р ас по ни м је ре ни х м ор ф ом ет ри ск их об иљ еж ја к од м уж ја ка и ж ен ки в рс те А . a st ac us и з С рб иј е Резултати рада 130 На сликама 72, 73 графичи су приказане средња вриједност, стандарна девијација као и распони свим 23 мјерена морфометриска обиљежја. Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD cll cpl cfl clw clh cef rol hel hew row cgw cpw arl arw cph cew abw abh abl tel tew td t -20 0 20 40 60 80 100 120 140 Box & Whisker Plot Mean Mean±SD Mean±1.96*SD cll cpl cfl clw clh cef rol hel hew row cgw cpw arl arw cph cew abw abh abl tel tew TD T -20 0 20 40 60 80 100 120 140 Слика 72. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код мужјака врсте А. astacus из Србије Слика 73. Варијабилност анализираних морфометриских обиљежја код женки врсте А. astacus из Србије Резултати рада 131 Резултат Т-теста показује да се мужјаци и женке врсте А. astacus статистички разликују само у неколико мјерених морфометриских обиљежја, и то у величини клијешта деблјини карапакса, као и дужини рострума.(Табела 39). Табела 39. Резултати Т-теста између мужјака и женки врсте А. astacus из Србије (звјездицом су означена статистички значајно различита обиљежја) Mean - m Mean - f t-value df p N - m N - f CLL 1,021781 1,071110 -0,93255 78 0,353929 48 32 CPL 2,277913 2,877950 -4,55759 78 0,000019* 48 32 CFL 1,424197 1,707477 -3,34009 78 0,001287* 48 32 CLW 2,670238 2,561102 0,81219 78 0,419156 48 32 CLH 4,292182 4,745835 -1,72971 78 0,087638 48 32 CEF 1,098300 1,021475 1,68414 78 0,096153 48 32 ROL 2,781475 2,509951 2,27826 78 0,025448* 48 32 HEL 1,795591 1,890368 -1,76877 78 0,080841 48 32 HEW 2,713205 2,640485 0,61215 78 0,542218 48 32 ROW 5,024914 4,729157 1,02691 78 0,307639 48 32 CGW 1,750961 1,806213 -0,69141 78 0,491359 48 32 CPW 1,524894 1,496501 0,41407 78 0,679962 48 32 ARL 2,288039 2,228818 0,77307 78 0,441819 48 32 ARW 6,549533 6,254829 0,91418 78 0,363438 48 32 CPH 2,482211 2,066173 3,10172 78 0,027397* 48 32 CEW 2,734212 2,734976 -0,00409 78 0,996746 48 32 ABW 2,175023 2,239181 -0,47348 78 0,637191 48 32 ABH 3,514077 3,534213 -0,10056 78 0,920161 48 32 ABL 1,410117 1,434648 -0,28213 78 0,778589 48 32 TEL 3,358395 3,346160 0,08404 78 0,933244 48 32 TEW 3,964547 3,941922 0,11265 78 0,910599 48 32 TD 0,417759 0,396778 1,60841 78 0,111786 48 32 T 1,277709 1,341052 -0,51597 78 0,607337 48 32 Резултати рада 132 Урадили смо и анализу варијансе (АNOVA) засебно за мужјаке и женке врсте А. astacus са простора Србије и Црне Горе да би смо видјели да ли постоје разлике између популација (Табела 40). Разлике између популација Србије и Црне Горе код мужјака је у величини клијешта CPL, CFL, HEL, HEW, CGW, CPW и ARL. (Табела 40). Као post-hoc тест смо користили Tukey -тест стварне значајности (Прилог 2). Табела 40. Анализа варијансе код мужјака врсте А. astacus из Србије и Црне Горе (звјездицом су означени статистички значајни различити морфометриски параметри, p <0 .05) df df - F P CLL 1 138 1,71127 0,192995 CPL 1 138 6,92793 0,009452* CFL 1 138 21,24975 0,000009* CLW 1 138 1,66256 0,199415 CLH 1 138 0,23712 0,627068 CEF 1 142 2,31845 0,130071 ROL 1 142 1,37855 0,242314 HEL 1 142 3,97017 0,048230* HEW 1 142 4,06647 0,045628* ROW 1 142 0,62663 0,429913 CGW 1 142 24,43030 0,000002* CPW 1 142 5,35789 0,022062* ARL 1 142 5,82804 0,017046* ARW 1 142 1,86140 0,174621 CPH 1 142 2,98660 0,086130 CEW 1 142 1,96915 0,162722 ABW 1 142 0,31533 0,575316 ABH 1 142 0,43251 0,511824 ABL 1 142 0,17111 0,679751 TEL 1 142 1,05915 0,305159 TEW 1 142 1,97549 0,162051 TD 1 142 0,76995 0,381715 T 1 142 0,14666 0,702319 Резултати рада 133 Код женки статистички значајну ралику између популација показали су: ROL, CGW, као и TD, Т . (Табела 41.) (Прилог2) Табела 41. Анализа варијансе код женки врсте А. astacus из Србије и Црне Горе (звјездицом су означене статистички значајне разлике у морфометриским параметрима, p<0,05) df - df - F P CLL 1 122 2,05072 0,154691 CPL 1 122 0,49936 0,481127 CFL 1 122 1,72329 0,191735 CLW 1 122 2,34210 0,128509 CLH 1 122 0,04094 0,839983 CEF 1 123 1,38098 0,242205 ROL 1 123 21,66150 0,000008* HEL 1 123 0,20770 0,649381 HEW 1 123 2,88235 0,092084 ROW 1 123 2,11415 0,148490 CGW 1 123 11,75309 0,000827* CPW 1 123 1,92001 0,168363 ARL 1 123 3,22186 0,075117 ARW 1 123 1,11599 0,292855 CPH 1 123 0,51643 0,473731 CEW 1 123 0,62692 0,430011 ABW 1 123 1,52255 0,219587 ABH 1 123 0,36783 0,545306 ABL 1 123 0,04162 0,838678 TEL 1 123 0,54009 0,463795 TEW 1 123 1,96415 0,163588 TD 1 123 17,83404 0,000046* T 1 123 14,74294 0,000196* Резултати рада 134 6.4.6. Упоређивање врсте А. torrentium, А. pallipes и А. astacus На крају смо упоредили мјерена морфометриска обиљежја између врсте А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. Анализа варијансе је код женки показала да се врсте статистички значајно разликују по свим морфометриским обиљежјима, груписане врстама на свим истраживаним локалитетима (Табела 42). Као post-hoc тест смо користили Tukey -тест стварне значајности (Прилог 2). Табела 42. Анализа варијансе код женки врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. (звјездицом су означени статистички значајно разлчити морфометриски параметри, p < 0,05) df df F P CLL 2 455 5,7650 0,003369* CPL 2 455 37,4375 0,000000* CFL 2 455 6,4853 0,001671* CLW 2 454 144,6516 0,000000* CLH 2 455 246,4470 0,000000* CEF 2 462 24,3711 0,000000* ROL 2 462 8,9907 0,000148* HEL 2 462 89,1633 0,000000* HEW 2 462 49,6717 0,000000* ROW 2 462 209,4405 0,000000* CGW 2 462 69,8266 0,000000* CPW 2 462 6,2729 0,002051* ARL 2 462 64,1598 0,000000* ARW 2 462 176,0285 0,000000* CPH 2 462 25,1525 0,000000* CEW 2 461 63,3788 0,000000* ABW 2 462 59,5969 0,000000* ABH 2 461 63,0537 0,000000* ABL 2 462 27,0249 0,000000* TEL 2 462 194,8759 0,000000* TEW 2 462 56,2085 0,000000* TD 2 462 25,9585 0,000000* T 2 462 19,5870 0,000000* Резултати рада 135 Анализа варијансе код мужјака све три врсте показала је да се статистички значајно разликују у 11 морфометриских обиљежја али не у свим као што је приказано код женки (Табела 43). Табела 43. Анализа варијансе код мужјака врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. (звјездицом су означени статистички значајно разлчити морфометриски параметри, p <0,05) df df r F P CLL 2 569 267,6612 0,000000* CPL 2 552 3,7275 0,024662* CFL 2 551 0,9350 0,393219 CLW 2 552 4,0602 0,017763* CLH 2 552 8,1067 0,000339* CEF 2 569 1,3566 0,258367 ROL 2 569 14,8441 0,000000* HEL 2 569 3,3448 0,035962* HEW 2 569 3,2571 0,039217* ROW 2 569 10,1090 0,000049* CGW 2 569 2,1569 0,116627 CPW 2 569 1,6307 0,196711 ARL 2 569 1,5194 0,219734 ARW 2 569 11,5022 0,000013* CPH 2 569 1,8720 0,154762 CEW 2 567 3,2298 0,040295 ABW 2 569 2,0595 0,128462 ABH 2 569 2,3688 0,094514 ABL 2 569 1,5977 0,203263 TEL 2 569 3,9886 0,019046* TEW 2 569 2,2514 0,106184 TD 2 569 1,8140 0,163943 T 2 569 4,1559 0,016150* Резултати рада 136 Након анализе варијансе (АNOVA) услиједила је дискриминантра анализа (DA), собзиром да је (АNOVA) показала да постоје разлике између популација, (DA) смо радили како би из свих мјерених морфометриских обиљежја пронашли оне које најбоље раздвајају (дискриминирају) проучаване групе популација, а резултати дискриминантне анализе приказани у табели 44. Прва дискриминантна функција доприноси дискриминацији са 48 % и то највише преко морфометриских обиљежја: CLW, CLH, ROL, ROW, ARL, CPH, TEW, TD, T. Друга дискриминантна функција доприноси са 27 % , и то преко обиљежја: CLW, CEF, ROL, HEL, HEW, ROW, CGW, CPW, ARL, ARW, CPH, CEW. ABW, T. (Табела 44). Табела 44. Резултати дискриминантне анализе (DA) за женке врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus (Стандардизирани коефицијент каноничких дисккриминантних функција за три популације). Root 1 Root 2 CLL 0,14201 0,102656 CPL 0,00137 0,095244 CFL 0,04072 0,104424 CLW -0,20247 -0,286157 CLH -0,23395 0,199575 CEF 0,10490 0,275614 ROL 0,42147 0,486828 HEL 0,05716 -0,402488 HEW 0,08180 -0,250591 ROW -0,21324 -0,320991 CGW -0,06207 -0,437795 CPW -0,21756 -0,539858 ARL 0,25700 0,315740 ARW -0,02347 0,610437 CPH 0,39885 -0,460123 CEW -0,13905 0,630375 ABW -0,07177 -0,489184 ABH 0,08514 -0,023822 ABL 0,17610 -0,085551 TEL -0,11420 0,214473 TEW 0,29240 0,077385 TD 0,87273 -0,203162 T -0,73776 0,688321 Eigenval 4,82109 0,278101 Cum,Prop 0,94546 1,000000 Резултати рада 137 Резултати рада 138 Овдје је код женки одрађено 14 морфометриска обиљежја, Највећу разликовну (дискриминациону) снагу у узорцима враста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus за женке по редосљеду имају следећи морфометриски карактери: CLL, ROW, ROL, ARW, T, CPH, TEL, TEW, CGW, ABL, CEW, CLW, CLL, TD, ABW (Табела 45). Анализирани карактери: HEL, CEF, HEW, CPW, ARL немају односно нису показали статистички сигнификантну (значајну) разликовну (дискриминациону) снагу (Табела 45). Табела 45. Резултати дискриминантне анализе (Stepwise поступак) за узорке женки врсте А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. Број варијабли у моделу = 20; групе (3); Wилкс’ Ламбда: 0,19234; аппроx. F (40,866) = 27,716; p < 0,0000 Wilks’ Lambda Partial Lambda F remove P level Toler, 1-Toler, (R-Sqr,) CLH 0,213121 0,902472 23,39662 0,000000* 0,514729 0,485271 ROW 0,211168 0,910819 21,19822 0,000000* 0,603643 0,396357 ROL 0,214688 0,895886 25,16021 0,000000* 0,598673 0,401327 ARW 0,199722 0,963020 8,31361 0,000286* 0,268411 0,731589 T 0,198490 0,968995 6,92729 0,001093* 0,223405 0,776595 CPH 0,200928 0,957236 9,67193 0,000078* 0,280313 0,719687 TEL 0,211539 0,909222 21,61581 0,000000* 0,243870 0,756130 TEW 0,197354 0,974571 5,64914 0,003785* 0,250515 0,749485 CGW 0,199330 0,964912 7,87267 0,000438* 0,493324 0,506676 HEL 0,193356 0,994724 1,14839 0,318111 0,118944 0,881056 CEF 0,194611 0,988310 2,56075 0,078416 0,527969 0,472031 ABL 0,199412 0,964513 7,96553 0,000401* 0,323047 0,676953 CEW 0,198441 0,969235 6,87211 0,001153* 0,194312 0,805688 CLW 0,198752 0,967719 7,22205 0,000822* 0,490261 0,509739 CLL 0,197648 0,973125 5,97910 0,002745* 0,541256 0,458744 TD 0,196909 0,976777 5,14723 0,006177* 0,194579 0,805421 ABW 0,195027 0,986200 3,02952 0,049365* 0,258418 0,741582 HEW 0,194487 0,988939 2,42138 0,090000 0,500776 0,499224 CPW 0,194916 0,986763 2,90421 0,055860 0,187962 0,812038 ARL 0,193500 0,993981 1,31093 0,270636 0,119461 0,880539 Резултати рада 139 Проценат класификације за женке такође висок тј. 100%. (Табела 46). Највећи је % класификације код женки А. torrentium 99% . Табела 46. Резултати дискриминантне анализе за женке врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. Проценат тачно класифицираних јединки у одређену групу Percent - Correct A. torrentium p=,62198 A. pallipes p=,10549 A. astacus p=,27253 A.torrentium 99,64664 282 0 1 A. pallipes 52,08333 8 25 15 A. astacus 85,48387 9 9 106 Tотал 90,76923 299 34 122 На графичком приказу (Слика 74) видимо да се женке врсте А. torrentium одвајају док се женке А. pallipes и А. astacus преклапају, гледано по y-оси. Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group zenke Root 1 R oo t 2 Group:A. pallipes :Group:A.torrentium Group: A. astacus-8 -6 -4 -2 0 2 4 6 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 Слика 74. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака женки А. torrentium, А. pallipes и А. astacus (Rоот 1-Rоот 2) Резултати рада 140 Код мужјака прва дискриминантна функција доприноси сепарацији са 36%, преко морфометриских обиљежја: ROL, ROW, CPW, ARL, ABH, ABL, TEW, TD, а друга са 26 %, преко обиљежја: CLW, CLH, ROL, ROW, CPW, ARW, CPH, CEW,ABW, TEL, T. (Табела 47). Табела 47. Резултати дискриминантне анализе (DA) за мужјаке врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus (Стандардизирани коефицијент каноничких дискриминантних функција за три врсте). Root 1 Root 2 CLL 0,00198 -0,193478 CPL 0,01319 -0,080916 CFL 0,09807 0,131528 CLW 0,10326 -0,611887 CLH -0,03330 -0,261078 CEF -0,00873 0,112752 ROL 0,28495 -0,252016 HEL -0,21699 -0,084986 HEW 0,04837 0,052632 ROW -0,23233 -0,392013 CGW 0,09912 0,026464 CPW -0,33595 0,439766 ARL 0,40979 -0,204356 ARW -0,00455 -0,285052 CPH -0,01891 0,282431 CEW -0,12507 0,360996 ABW -0,02709 0,240199 ABH 0,34987 -0,136709 ABL 0,47234 0,207807 TEL -0,06262 0,363129 TEW 0,55499 -0,217093 TD 0,46280 0,194232 T 0,02892 0,239425 Eigenval 3,63226 0,263122 Cum,Prop 0,93245 1,000000 Резултати рада 141 Употребом ” stepwise ” методе обрађено је код мужјака 19 морфометриска обиљежја. Највећу разликовну (дискриминациону) снагу у узорцима враста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus за мужјаке по редоследу имају следећи морфометриски карактери: ROW, T, ARL, ABL, ARW, ROL, TEL, TEW, CLW, CPH, CEW, CPW, TD, CLH, HEL. (Табела 48). Анализирани карактери: ABW, ABH, CLL, CFL немају односно нису показали статистички сигнификантну (значајну) разликовну (дискриминациону) снагу (Табела 48). Табела 48. Резултати дискриминантне анализе (stepwise поступак) за узорке мужјака врста А. torrentium, А. pallipes и А. astacus. Број варијабли у моделу = 12; групе (3); Wилкс’ Ламбда: 0,27957; аппроx. F (38,1060) = 24,862; p < 0,0000 Wilks’ Lambda Partial Lambda F remove P level Toler, 1-Toler, (R-Sqr,) ROW 0,315140 0,887142 33,71220 0,000000* 0,529490 0,470510 T 0,296416 0,943181 15,96399 0,000000* 0,587330 0,412670 ARL 0,298200 0,937536 17,65585 0,000000* 0,475393 0,524607 ABL 0,302253 0,924964 21,49747 0,000000* 0,282804 0,717196 ARW 0,295327 0,946657 14,93250 0,000000* 0,441472 0,558528 ROL 0,298490 0,936625 17,93071 0,000000* 0,790176 0,209824 TEL 0,310541 0,900279 29,35326 0,000000* 0,199847 0,800153 TEW 0,298165 0,937648 17,62195 0,000000* 0,218501 0,781499 CLW 0,291402 0,959410 11,21158 0,000017* 0,592244 0,407756 CPH 0,283029 0,987793 3,27470 0,038595* 0,678449 0,321551 CEW 0,287185 0,973496 7,21479 0,000810* 0,719165 0,280835 CPW 0,286417 0,976105 6,48707 0,001647* 0,477538 0,522463 TD 0,285231 0,980166 5,36251 0,004947* 0,443371 0,556628 CLH 0,285121 0,980546 5,25770 0,005482* 0,437158 0,562842 HEL 0,283944 0,984609 4,14227 0,016404* 0,782899 0,217101 ABW 0,282311 0,990304 2,59453 0,075630 0,252189 0,747811 ABH 0,282184 0,990749 2,47436 0,085190 0,288862 0,711138 CLL 0,281541 0,993013 1,86447 0,155994 0,782573 0,217427 CFL 0,280771 0,995737 1,13451 0,322360 0,789589 0,210411 Такође и код мужјака највећи проценат класификације је код врста А. torrentium (Табела 49). Табела 49. Проценат тачно класифицираних мужјака враста А. pallipes, А. torrentium и А. astacus Percent Correct A. pallipes p=,20508 A. torrentium p=,62795 Astacus astacus p=,16697 A. pallipes 65,48672 74 20 19 A .torrentium 99,42197 2 344 0 A. astacus 78,26087 18 2 72 Tотал 88,92922 94 366 91 На графичком приказу (Слика 75), уочава се мања међусобна разлика у погледу анализираних параметара код мужјака врста А. torrentium, А. pallipes и A. astacus. Видимо да се и мужјаци врсте А. torrentium по x- оси (Root 1) скоро потпуно одвајају ( врло мало преклапају) од мужјака А. pallipes и A. astacus који се међусобно потпуно преклапају, гледано по x -оси. Scatterplot of Root 2 against Root 1; categorized by Group muzjaci Root 1 R oo t 2 Group : A. pallipes Group : A.torrentium Group : Astacus atacus-8 -6 -4 -2 0 2 4 6 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 Слика 75. Графички приказ међусобне сепарације анализираних узорака мужјака А. torrentium, А. pallipes и А. astacus (Rоот 1-Rоот 2) Резултати рада 142 6.5. Врста Potamon fluviatilis 6.5.1. Физичко-хемијске анализе истраживаних вода Температура воде у Шаском језеру износила је 5,10 C (јануар) до 280 C (јули) при чему су разлике у температуре између површине и дна јако мале због мале дубине језера. Вриједности pH се кретала између 7,1 – 8,2. Количина кисеоника је између 6,03 и 12,46 mg/ dm3. Угљендиоксид је забиљежен само у Беговом оку, гдје износи од 1,41 до 7,16 mg/dm3. Количина карбоната износи од 4,2 до 15,6 mg/l. Количина калцијума износи 60,0 до 124,3 mg/dm3, од 3,6 до 39,15 mg/dm3. Cl се кретао од 100 до 195 mg/dm3 у пелагијалу, односно 415 до 725 mg/dm3 у Беговом оку. Количина нитрата од 0,02 до 0,10 mg/dm3 у пелагијалу односно 0,22 до 0,30 mg/dm3 у Беговом оку. Средња температура воде Скадарског језера у периоду истраживања била је 24,30C. pH од 7,81 – 7,91. Растворени кисеоник кретао се у границама од 12,46 – 16,43 mg/dm3, засићеност воде кисеоником од 109,06 – 143,24 mg/ dm3, BPK 5 од 1,14 – 5,66 mg/dm3 О 2 ; утрошак КМnО 4 од 3,79 – 4,42 mg/dm3. У ријекама дубина воде се кретала од 0,40 – 1,20 м. Вегетација обала заступљена са 60%. Температура Tree Diagram for 3 Variables Single Linkage Euclidean distances 150 200 250 300 350 400 450 Linkage Distance A.torr A. pallipes A.astacus Слика 76. UPGMA дендограм узорака мужјака и женки за све три врсте Резултати рада 143 од 22-250 C. Засићеност воде кисеоником од 112-116,% а вриједности BPK 5 до 2,50 mg/dm3, pH у границама нормале, амонијака такође није било што потврђује да се ради о природно чистим водама (Табела 50). Табела 50: Средње вриједности физичко-хемијске анализе воде у истраживаним екосистемима Локалитети Скадарско јез. Шаско јез. Бојана Жељезница Рикавац Над. Висина, ( m) 6 0,35 6,5 29 20 Ширина корита, (m) - - 0,60 0,80 Дубина воде, ( m) 5,2 4,1 1,20 0,40 0,60 Шлјунак, ( %) 60 30 30 20 20 Муљ ,( %) 20 60 50 60 50 Детритус, ( %) 20 10 20 20 30 Брзина, ( m3 /s) - - 310 55 65 Вегетација, ( %) 50 60 40 60 Tемп. воде ,°C 24,3 28,0 25,6 22,3 25,4 Засићени O 2, % 126,15 110,8 114,0 116,4 112,7 Тотал азот SN mg / dm3 0,03 0,02 0,01 0,03 0,02 Електропроводљив. 300,5 295,8 396,6 304,1 297,1 Амонијак, mg /dm3 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Нитрити, mg /dm3 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 pH, 7,91 8,2 8,1 8,26 7,98 Растворени O 2, mg/ dm3 14,44 12,46 12,89 11,54 11,69 BPK 5 ,mg /dm3 O 2 1,14 1,44 2,02 2,14 2,54 Тврдоћа воде ,0 dH 7,5 7,1 7,9 8,05 7,94 Резултати рада 144 6.5.2. Узрасна структура Potamon fluviatilis Узрана структура показује да јединке до 40 мм нису нађене, док дужинска група до 60 мм била је заступљена преко 10 % у сва четири екосистема. Најзаступљенија је дужинска група од 80 -100 мм са близу 50 %, а проценат јединки до 120 мм је прелазио 20 % (слика 77 -80). Табела 51: Заступљеност врсте P. fluviatilis у истраживаним екосистемима (број јединки, заступљеност у % - има, по дужини тијела и средња вриједност тежине на истраживаним локалитетима Локалитети Дужинске групе мм Укупан број0-40 41-60 61-80 81-100 101-120 Скадарско језеро N (бриј јединки) - 1 3 5 2 11 % заступљеност - 9,0 27,3 45,4 18,1 средња вриј, тежине тијела (g) - 27,2 53,2 74,4 109,6 Шаско језеро N (бриј јединки) - 3 9 10 5 27 % заступљеност - 11,1 33,3 37,1 18,5 средња вриј, тежине тијела (g) - 23,4 54,9 80,5 116,6 Ријека Бојана N (бриј јединки) - 5 13 15 9 42 % заступљеност - 11,9 30,9 35,7 21,4 средња вриј, тежине тијела (g) - 22,5 47,7 83,5 121,1 Ријека Желјезница N (бриј јединки) - 4 18 21 8 51 % заступљеност - 7,8 35,3 41,2 15,6 средња вриј, тежине тијела (g) - 23,4 54,4 84,1 123,5 У Скадарском језеру најзаступљенија је била дужинска група од 80-100 мм са 45, 4 %, док дужинска група од 100-120 била је заступљена са близу 20 %, (Слика 77). Резултати рада 145 И у Шаском језеру је приближна процентуална заступљеност јединки као у Скадарском језеру (Слика 78). У ријеци Жељезници нађене су јединке дужинске групе од 120-140 мм и њихова заступљеност у узорку била је око 15 % , (Слика 80). Слика 77. Заступљеност јединки поједине дужинске групе врсте P. fluviatilis у Скадарском језеру Слика 78. Заступљеност јединки поједине дужинске групе врсте P. fluviatilis у Шаском језеру, Слика 79. Заступљеност јединки поједине дужинске групе врсте P. fluviatilis у ријеци Бојани Слика 80. Заступљеност јединки врсте P. fluviatilis у ријеци Жељезници Резултати рада 146 Полну структуру је било немогуће урадити јер је у узорку од 131 јединку било само 2 женке. На основу коефицијента корелације можемо закључити да је примјеном регресионе анализе, коефицијент корелације високо статистички значајан између дужине и тежине јединки врсте P. fluviatilis . Коефицијент корелације јединки у Скадарском језеру је 086 док у ријеци Жељезници износи 0,80. У екосистему Шаско језеро и ријеци Бојани је нешто нижи и креће се од 0,64 до 0,66. Што значи да порастом дужине тијела расте и тежина јединки (слике 81- 84). Слика 81. Однос дужине и тежине тијела врсте P. fluviatilis из Скадарског језера Слика 82. Однос дужине и тежине тијела P. fluviatilis из Шаског језера Слика 83. Однос дужине и тежине тијела P. fluviatilis из ријеке Бојане Слика 84. Однос дужине и тежине тијела P. fluviatilis из ријеке Жељезнице Резултати рада 147 6 .6. Вишеструко сравњивање секвенци за 16S rRNA ген Истраживање је започето с укупно 56 секвенци за 16S rRNA ген (Табела 4.). Испитиване секвенце су биле дужине 420 пб те показује врло мале варијације око средње вриједности (Табеле 52 - 54.). Такође, примијећен је нарочито уједначен распоред база између испитиваних секвенци. Једино одступање је била секвенца која је била кориштена као вањска група, помоћу које су укоријењена филогенетска стабла, а која је показала веће разлике у нуклеотидном саставу од испитиваних секвенци. Та чињеница указује на исправан избор наведене скупине која је коришћена као вањска група. Табела 52. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA без вањске групе израчунат помоћу програма Меga 4.0.1. (Kumar еt аl., 2007). AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) Средња вриједност 34,6 % 35,3 % 9,7% 20,3 % Табела 53. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA за све групе са вањском групом AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) Сред. вриједност 34,6% 35,4% 9,7% 20,3% Табела 54. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за 16S rRNA за све врсте AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) A. astacus 37,9% 36,2% 9.1% 16,8% A. torrentium 35,7% 35,1% 9,7% 19,5% A. pallipes 34,2% 35,3% 9,8% 20,7% Резултати рада 148 6.7. Вишеструко сравњивање секвенци за COI ген Истраживање је започето са укупно 39 секвенци за COI ген (Табела 6.). Испитиване секвенце су биле дужине 397 пб. Такође показују врло мале варијације око средњих вриједности (Таблица 55-57). Поновно је примијећен уједначен распоред база између испитиваних секвенци и једино одступање имала је секвенца која је била коришћена као вањска група. Она је показала нешто веће разлике у нуклеотидном саставу од испитиваних секвенци, што се и очекује од секвенци вањске групе. Табела 55. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI без вањске групе израчунат помоћу програма Меgа 4.0.1. (Кumar et al., 2007). AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) Сред. вриједност 23,9% 37,5% 16,9% 21,7% Табела 56. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI за све групе са вањском групом AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) Сред. вриједност 24,0% 37,6% 16,8% 21,6% Табела 57. Средње вриједности и просјечни нуклеотидни састав испитиваних секвенци гена за COI за све врсте AДЕНИН (A) TИМИН (T) ЦИТИЗИН (C) ГУАНИН (G) A. astacus 26,4% 38,4% 16,0% 19,3% A. torrentium 23,7% 38,1% 16,8% 21,3% A. pallipes 23,3% 36,5% 17,3% 22,9% Резултати рада 149 6.8. Филогенетске анализе 6.8.1. Анализа методом највеће штедљивости (MP метода) На филограму 85. видимо да се врсте у потпуности одвајају и да унутар врсте А. pallipes и А. torrentium постоје подгрупе. А. pallipes комплекс чине: A. i. meridionalis којем припада врста из Црне Горе, затим подгрупа A. i. carsicus која заједно са предходном чини један кластер. Затим подгрупе A. i. italicus и A. i. carinthiacus чине следећи кластер, и А. pallipes који с предходним скупинама представлја комплеx А. pallipes. Комплеx А. torrentium сачињавају три подгрупе и то: А. t. Дунав, А. t. јужни Балкан у који улази врста А. torrentium из Црне Горе и Србије. И трећа подгрупа је А. t. Плитвице којој припада врста А. torrentium из Хрватске. На филограму за COI (Слика 86.), гене врсте се такође у потпуности одвајају и да унутар све три врсте постоје подгрупе. Врста А. torrentium има четири подгрупе и то: А.t. Дунав, А.t. јужни Балкан којиј припада врста из Црне Горе и Србије, затим подгрупа А.t. Купа и А.t. Плитвице. Комплекс А. pallipes чини пет подгрупа: A. i. meridionalis у коју припада и врста из Црне Горе, A. i. carinthiacus + italicus , A. i. carsicus , А.i. Осапска и А. pallipes . Комплекс A. astacus чине двије подгрупе А. а. Европа гдје се налазе и узорци из Црне Горе и подгрупа А. а. Бусер у коју су смјештени узорци врст из Србије као засебна грана (Слика 86). Резултати рада 150 Слика 85. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма 16S rRNA гена изграђеног MP Резултати рада 151 Слика 86. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма COI гена изграђеног MP методом Резултати рада 152 6.8.2. Анализа Bayesian методом (BA метода) Резултат Bayesian анализе су укоријењени филограми односа секвенци за 16S rRNA (Слика 87), и COI гене (Слика 88) с вриједностима накнадних вјероватноћа у чворовима гранања која представљају алтернативу вриједностима самоучитавања. На филограму за 16S rRNA видимо да су групе подржане и да се у потпуности одвајају. Јавља се група A. italicus коју чине четири подгрупе и то: A.i.italicus, A. i. carsicus, A. i. carinthiacus и A. i. meridionalis гдје је врста из Црне Горе. Код А. pallipes , А. torrentium и А. astacus нема подгрупа. На филограму за COI гене код Bayesian анализе врсте се такође у потпуности одвајају, и унутар све три врсте постоје подгрупе. Врста А. torrentium има четири подгрупе и то: Дунав, јужни Балкан којој припадају узорци из Црне Горе и Србије, затим подгрупа Купа и Плитвице. Комплекс А. pallipes чине пет подгрупа: A. i. meridionalis ту је врста из Црне Горе, A. i. carsicus, Осапска, A.i.italicus +A. i. carinthiacus, и А. pallipes . Комплекс A. astacus чине двије подгрупе Европа гдје су узорци из Црне Горе и подгрупа Бусер коју чине узорци из Србије и која чини засебну грану (Слика 88). Резултати рада 153 Резултати рада 154 Слика 87. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма 16S rRNA гена изграђеног Bayesian методом Резултати рада 155 Слика 88. Хаплогрупе и припадајући хаплотипови филограма COI гена изграђеног Bayesian методом Подробном анализом добијених филограма, установљено је да се хаплотипови анализираних генских секвенци могу груписати код маркера за 16S rRNA у девет мањих, односно три веће, а код маркера за COI у једанаест мањих односно три веће филогеографске скупине, тзв. хаплогупе Унутар сваке хаплогрупе налази се више хаплотипова (Табела 58) . Табела 58. Хаплогрупе и хаплотипови обрађених секвенци 16S rRNA и COI гена Хаплогрупа Хаплотип 16S rRNA Astacus astacus A.a.. EВРОПА ЗетаКрапина,ЦГ28горњитокЗете,ЗетаНМароф,Бусер A. torrentium А.t. ДУНАВ ДунПоз1,Дун1,Логатец,Германy,АустГерманy. А.t. ЈУЖ.БАЛКАН Топлодол,ЗлатГрос, Бистрица,Црнојевица, А.t. ПЛИТВИЦЕ Плитвице A. pallipes A.italicus italicus A6,A7,Barbaresi,A8 Barbaresi2,A19,A20,Bisenzio3, A. pallipes Zaccara,Oxentina, Fratini.Grandjean,Fratini,Nenna, A.i. carinthiacus Fratini1,Fratini2,Fratini3, Fratini4,Fratini5,Barbaresi,Largioder ,Zaccara1,Zaccara2. A.i. carsicus Zaccara,Rosandra,Caldonazzo,Bericil1,Bericil2,Lambrol2, A.i. meridionalis Зета,Раса1,Раса2,Бисензио2,Бисензио1,Ризана,Нера,Висон е,Дуррана, COI Astacus astacus A.a. EВРОПА Ливеровици1, Ливеровици2, Ливеровици 3ЈаругаМрез, Ливеровици 4,Крапина,НорwаyПоланд,Тронтељ,Крапина A.a. БУСЕР Бусер1,Бусер2, A. torrentium А.t. ЈУЖ.БАЛКАН Батаниа,МиллиРамна,КоурсовитСтрума,Гросницка,Златиб ор,Рј.Црнојевица,Црнојевица,Кефалери,Марос,Топлодол А.t. ПЛИТВИЦЕ Плитвице А.t. KУПА Купа,Осилница,ГривацкиП, А.t. ДУНАВ ДунИванКраљ, ДунПоз1,ДунДоље,ДунЛогГаилРак, ДунГр ец,Заплана,Церкно,Глинсцица,Глази,Церкно,Заплана,Бохи њ,Довје,Грапца,Зала,БреисгауРоудер, Wиенерwалд,Велика A. pallipes A.i.m. Цасерта1,БАТ2Потенза,ГУБ4Перругиа,ЦСТ14Цасерта2,42 Мирна,Бузет,Брацана,Сопотница, Соца, Випара,ГИТ3, СТ Е4Цодроипо,АлпсЦрес,ВЕД15Тарценто, Раса,Моосбацхл, ДалмацијаЗета,ЦГЗета1, ВИП7Стањел A. i. cars. Драгоња,РЕЦ4 РјечинаКазиналстриа, БЕЛ2,ВИМ2Бергамо, A. i. italicus + A.i. carinthiacus CUG2,ITCH,BRA5VВербаниа,Иберик, A.i. OСАПСКА Oсапска, A. pallipes Француска Резултати рада 156 Сваки хаплотип има карактеристичан и јединствен слијед нуклеотида. Између секвенци унутар истог хаплотипа не постоји никаква генетичка удаљеност (eng. pairwise distance). 6.8.3. Генетичка удаљеност (p) и нуклеотидна разноликост (π) Резултати израчунате генетичке удаљености између проучаваних врста за 16S rRNA и COI гене приказани су у табелама 59, 60. За 16S rRNA видимо да се најмање разликују врсте А. pallipes и A. italicus тј. да је њихова генетичка удаљеност најмања (0,042). Табела 59. Код COI гена њихова генетичка удаљеност износи (0,099), Табела 60. Табела 59. Просјечна генетичка удаљеност (p) између врста ± стандардна девијација унутар појединих врста код 16S rRNA ( звјездицом је означена стандардна девијација) A.astacus A. torrentium A. italicum A. pallipes A.astacus 0,021* 0,022* 0,022* A. torrentium 0,121 0,020* 0,019* A. italicum 0,148 0,119 0,009* A. pallipes 0,134 0,109 0,042 Табела 60. Просјечна генетичка удаљеност (p) између врста ± стандардна девијација, унутар појединих врста код COI маркера (звјездицом је означена стандардна девијација) A.astacus A. torrentium A. italicum A. pallipes A.astacus 0,025* 0,027* 0,026* A. torrentium 0,173 0,022* 0,012* A. italicum 0,186 0,152 0,017* A. pallipes 0,173 0,139 0,099 Анализом нуклеотидне ратноликости (π) унутар врста код 16S rRNA утврђено је да се она налази у границама између 0,6% (0,006 ± 0,001) за врста А. pallipes и 2,3 % ( 0,023 ± Резултати рада 157 0,005) за врсту A. italicus. Код гена COI највећу нуклеотидну разноликост показала је врста А. astacus 4,6% ( 0,046 ±0,006), док је најмања вриједност 4% код врсте A. italicus (0,04 ± 0,007). (Табела 61). Табела 61. Нуклеотидна разноликост унутар врста за 16S rRNA и COI гена, као и нуклеотидна разноликоста по 100 км ареала дистрибуције поједине врсте. 16S rRNA COI π S.E. d/100 π/(d/100) π S.E. d/100 π/(d/100) A.astacus 0.009 0.003 5.1 0.001765 0.046 0.006 18.7 0.00246 A. torrentium 0.017 0.004 10.6 0.001604 0.032 0.006 22 0.001455 A. italicum 0.023 0.005 14 0.001643 0.04 0.007 14 0.002857 A. pallipes 0.006 0.001 14 0.000429 n/c n/c Високе вриједности генетичке удаљености на темељу анализе 16S rRNA између хаплогрупа: A. i. carinth - A. i. meridionalis 2,7 % (0,027 ± 0,007), A. i. cars - A. i. meridionalis 2,2% (0,022 ± 0,007), A. pallipes- A. i. meridionalis 3,9 % (0,039 ± 0,009), i A. i. italicus - A. i. meridionalis 3,5 % (0,035 ± 0,009), указују да се животиње унутар комплекса врсте збиља налазе на нивоу више подврста (Табела 62). Резултати анализе генетичке удаљености маркера COI (Табела 63) такође подкрепљују ово тумачење резултата анализе 16S rRNA. Резултати рада 158 Табела 62. Просјечна генетичка удаљеност (p) између подврста ±стандардна девијација унутар појединих врста код 16S rRNA (звјездицом је означена стандардна девијација) A.a. А.t. Дунав А.t. Јужни Балкан А.t. Плитвице A.i. мери A.i. carinth A.i. cars A. pall A.i. ital A. astacus 0,023* 0,022* 0,019* 0,024* 0,025* 0,024* 0,023* 0,027* А.t. Дунав 0,123 0,005* 0,007* 0,020* 0,022* 0,021* 0,020* 0,024* А.t. Јужни Балкан 0,124 0,018 0,007* 0,021* 0,023* 0,022* 0,021* 0,024* А.t. Плитвице 0,101 0,022 0,025 0,019* 0,020* 0,020* 0,019* 0,022* A.i. meridionalis 0,144 0,107 0,118 0,102 0,007* 0,007* 0,009* 0,009* A.i. carinth 0,145 0,118 0,127 0,106 0,027 0,009* 0,011* 0,005* A.i. cars 0,147 0,115 0,124 0,106 0,022 0,034 0,009* 0,010* A. pallipes 0,134 0,104 0,116 0,099 0,039 0,046 0,036 0,011* A.i. italicus 0,156 0,128 0,135 0,115 0,035 0,016 0,036 0,048 Видимо да анализирајући COI, А.t. Дунав има најмању дистанцу са А.t. Јужни Балкан. (0,042), док А.t. Јужни Балкан са А.t. Плитвице има нешто вишу (0.099). Најнижу дистанцу има А.a. Бусер са А.a. Европа (0,056), док А.i.carsicus са А.i .car_ital. и А.i. Осапска показују генетичку удаљеност (0,045), односно ( 0,026). (Табела 63). Резултати рада 159 Табела 63. Просјечна генетичка удаљеност (p) између подврста ± стандардна девијација између појединих врста за COI (звјездицом је означена стандардна девијација) Анализом нуклеотидне ратноликости (π) унутар подврста код 16S rRNA утврђено је да се она налази у границама између 0,4% (0,004 ± 0,002), за подврсту A.i.italicus и 1,5 % (0,015 ± 0,004), за подврсту А.t. ЈужниБалкан. Код гена COI највећу нуклеотидну разноликост показала је подврста А.t. ЈужниБалкан 4,4 % ( 0,044 ±0,007), док је најмања вриједност 0,3 % код подгрупе A. astacus Бусер и A.i. car. ital. (0,003 ± 0,002), (Табела 64). A .t. Д ун ав A .t. K уп а A .t. ју ж ни Б ал ка н A .t. П ли тв иц е A .a . Бу се р A .a . Е вр оп а A .i. m er id io na li s A .i. ca rs ic us A .i. ca r_ it al A .i. O sa ps ka A . pa ll ip es А.t. Дунав 0.018* 0.007* 0.016* 0.028* 0.027* 0.024* 0.022* 0.023* 0.021* 0.022* А.t. Kупа 0.092 0.017* 0.016* 0.029* 0.028* 0.027* 0.023* 0.022* 0.024* 0.024* А.t. jуж. Балкан 0.042 0.103 0.018* 0.025* 0.025* 0.024* 0.020* 0.022* 0.018* 0.022* А.t. Плитвице 0.076 0.072 0.099 0.030* 0.027* 0.025* 0.023* 0.022* 0.022* 0.021* A.a.. Бусер 0.171 0.183 0.165 0.181 0.012* 0.030* 0.024* 0.028* 0.025* 0.029* A.a.. Европа 0.172 0.173 0.167 0.166 0.056 0.030* 0.023* 0.027* 0.024* 0.027* A.i. meridionalis 0.151 0.158 0.161 0.146 0.198 0.191 0.013* 0.013* 0.012* 0.018* A.i. carsicus 0.137 0.137 0.139 0.135 0.153 0.145 0.064 0.011* 0.008* 0.018* A.i. car_ital 0.137 0.131 0.141 0.122 0.183 0.166 0.059 0.045 0.012* 0.017* A.i. Осапска 0.124 0.140 0.117 0.123 0.152 0.143 0.057 0.026 0.044 0.016* A. pallipes 0.134 0.142 0.139 0.120 0.182 0.171 0.099 0.093 0.081 0.078 Резултати рада 160 Табела 64. Нуклеотидна разноликост подврста код 16S rRNA и COI гена 16S rRNA COI π S.E. π S.E. A.astacus 0,009 0,003 A.t..Дунав 0,008 0,002 A.t..Дунав 0,008 0,003 А.t. Kупа 0,007 0,003 A.t..Јужни Балкан 0,015 0,004 A.t..Јужни Балкан 0,044 0,007 A.t..Плитвице n/c n/c A.t..Плитвице n/c n/c A.i.meridionalis 0,007 0,003 A.astacus Бусер 0,003 0,002 A. i. carinth 0,009 0,002 A.astacus Европа 0,017 0,005 A.i. carsicus 0,004 0,002 A.i.meridionalis 0,022 0,005 A. pallipes 0,006 0,001 A.i. carsicus 0,016 0,005 A. i. italicus 0,004 0,002 A.i. car. ital 0,003 0,002 A.i.Oсапска n/c n/c A. pallipes n/c n/c 6.9. Анализа степена и фактори угрожености Табела 65 приказује степен изолације а табела 67 укупну бројност популације као два основна конзервационо значајна елемента. Од шест забиљежених популација А. torrentium на подручју Црне Горе и три анализиране популације из Србије имају укупну бројност мању од 1000 (мале популације). Као негативан али значајно конзервациони значајан елеменат у популацијама свих константованих врста ракова, запажа се смањен број репродуктивно способних зенки. Ова чињеница може бити узрок смањења репродуктивне способности популације и смањења укупне бројности у будућем времену. Осим мале бројности популација константован је и одређен степен просторне изолованости између локалних популација тако и у односу на популације из региона. Потпуно изоловане популације без природне могућности протока гена су популације А. torrentium на стаништима Црно језеро, Вражје језеро, Ријека Црнојевића, Ћехотина, популације А. astacus горњи ток ријеке Зете и језеро Бусер, као и популације A.i. meridionalis доњег тока ријеке Зете. Из табеле 65. видимо да побројане изоловане популације имају и највећи број специфичности које су конзервационо значајне. Резултати рада 161 Табела 65. Степен Еколошке Специјализација (ЕS) популација угрожених таксона ријечних ракова А. torrentium, А. astacus, A. italicus meridionalis из Црне Горе и региона Аustropotamobius torrentium Аstacus astacus A. italicus meridionalis Фактор/ популација Л им Т ар а Ц рн o је зе ро В ра ж је је зе ро Р иј ек а Ц рн ој ев ић а Ћ ех от ин а Зл ат иб ор T оп ло до лс ка Г. Зе та Бу се р Д .З ет а Биотоп, Висина 3 3 5 5 5 5 5 3 1 1 3 Tип екосистема ецолошка зона 3 3 5 5 5 5 3 3 3 3 3 Mорфометрија биотопа и амбијент 3 3 3 3 3 3 3 1 3 3 3 Физички фактор 3 5 5 5 3 3 3 3 3 3 3 Хемиски фактор 3 5 5 5 3 3 3 3 3 3 3 Исхрана 3 3 3 3 1 3 3 3 1 1 3 Репродуктивни циклус, систем паренја 3 3 5 5 3 5 3 3 1 3 3 Животни циклус величина тијела 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 3 Ниво ендемизма 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Изолација- биотопа 1 1 5 5 5 5 1 1 3 5 5 Укупан резултат 26 30 40 40 32 36 28 24 20 24 29 Добијени резултати утицаја угрозавајуцих фактора из акронима “HIPPO” на популације ракова приказаних у Табели 66. су хетерогени. Фрагментација станишта услед изградње већих или мањих брана за потребе водоснабдевања и електричне енергије је најчешћи угрожавајући фактор, посебно на стаништима за популацију А. torrentium на Лиму, Ћехотини, Грошници, за популацију А.i. meridionalis на доњем току ријеке Зете, а популације А. astacus у језеру Бусер и горњем току ријеке Зете. Еутрофизација услед смањеног капацитета воде се јавља такође као значајан угрозавајући фактор, посебно на Резултати рада 162 локалитетима гдје је присутна A. i. meridionalis (доњи ток ријеке Зете), А. astacus (језеро Бусер) и А. torrentium (Лим и Грошница) (табела 66). Табела 66. Степен „HIPPO“ фактора популација угрожених таксона ријечних ракова А. torrentium, А. astacus, A. italicus meridionalis из Црне Горе и региона Аustropotamobius torrentium Аstacus astacus A. italicus meridionalis Фактор/популација Л им Т ар а Ц рн и је зе ро В ра ж је је зе ро Р иј ек а Ц рн ој ев ић а Ћ ех от ин а Зл ат иб ор T оп ло д. Г. Зе та Бу се р Д .З ет а Промјене станишта 3 1 1 1 1 1 3 3 1 3 3 (без фргментац) Разаранје 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Фрагментација и изолација 3 1 1 1 1 3 5 3 1 3 3 Инвазивне врсте 1 1 1 1 1 1 3 3 1 1 1 Већ Случајно 1 1 3 1 1 1 1 1 1 1 3 Намјерно 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Загађенје 3 3 1 3 3 3 3 3 1 3 3 Еутрофикација Сапробно 3 1 1 1 1 1 3 3 1 3 3 Tоксично 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Oрганско 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Радиоактивно 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Комбиновано 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Раст популације- брзо 5 Умјерено 3 3 3 1 3 3 3 3 3 3 Стагнацијаили пад 1 Eксплоатација 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 3 Aнтропогена Природна 3 3 1 1 1 3 3 3 3 3 3 Укупан резултат 30 21 23 21 23 24 31 29 17 31 31 Резултати рада 163 Резултати посредних генетичких фактора добијени су анализом фенотипских карактеристика популација (морфометрија) и процјене укупне бројности популације у истраживаном екосистему (N) приказани су у tабели 67. Резултати су индикативни јер указују на знатне разлике како на истраживаном подручју тако и у односу на популације из сусједних региона (Италија, Хрватска, Србија). Бројност популације (укупан резултат) као један од основних фактора у процјени степена угрожености према IUCN (IUCN 2001,2003), узет је као посредан и веома индикативан. Табела 67. Генетички фактор (GF) популација: А. torrentium, А. astacus, A. italicus meridionalis, ниво генетичке специфичности, приоритетне конзервационе јединице ECU + Аustropotamobius torrentium Аstacus astacus A.i. meridionalis Л им T ар а Ц рн о је з. В ра ж је је з. Р иј ек а Ц рн ој ев ић а Ћ ех от ин а Гр ош ни ца Зл ат иб ор T оп ло до лс ка Г. Зе та Бу се р Д .З ет а Филогенија 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 1 Генетички диверзитет 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 1 Mорфометрија 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 5 5 N број 1 1 5 5 5 5 3 1 1 1 3 1 Укупан резултат 6 6 10 10 10 10 8 6 6 6 14 8 Ниво специфичности м ал а м ал а зн ач ај на зн ач ај на зн ач ај на зн ач ај на зн ач ај на м ал а м ал а м ал а зн ач ај на зн ач ај на ECUp + + + + + - - - + - Резултати процене ризика изумирања и приоритета конзервације на основу нове формулације модела приказане су у табели 68. Тако се у табели види јасна разлика у конацним резултатима модела када се он користи без и са додатком генетичких фактора (GF). Резултати рада 164 На примјеру А. torrentium виде се и друге особине модела, наиме у одређивању примарних ЕCU подједнак значај имају све три цјелине модела (ЕS, HIPPO и GF), односно да су GF значајни али не увијек и одлучујући. Тако се на основу табеле 68. види да максимум бодова (PC=75), а самим тим и највећи приоритет конзервације има популација А. torrentium у ријеци Грошници чија је бројност већа од 1000 и која има мање бодова за GF у односу на друге конзервационо значајне популације ове врсте али је под снажним притиском фактора “HIPPO” (максималан број бодова). Табела 68. Процена ризика изумирања и приоритета заштите популација ракова из фам. Astacidae, помоћу модела ЕSHIPPO са и без генетичких фактора (GF). Врста ES HIPPO GF ES + HIPPO PC ES+HIPPO +GF PC Ријека Лим A.t. 26 30 6 56 мала 62 умјерена ** Ријека Тара A.t. 30 21 6 51 мала 56 мала Црно језеро A.t. 40 23 10 63 умјерена 73 умјерена Вражје језеро A.t. 40 21 10 61 умјерена 71 умјерена Ријека Црнојевића A.t. 30 23 10 55 мала 65 умјерена Ћехотина A.t. 36 24 10 60 мала 70 умјерена Грошница A.t. 36 31 8 67 умјерена 75 умјерена Златибор A.t. 28 29 6 57 мала 63 умјерена Топлодолска A.t. 24 17 6 41 мала 47 мала Горнји ток Зета A.a. 20 31 6 51 мала 57 мала Бусер A.a. 24 31 14 55 мала 69 умјерена Донји ток Зета A.i.m 29 31 6 60 мала 66 умјерена Резултати рада 165 7. ДИСКУСИЈА На подручју Црне Горе до сада није детаљно проучавана распрострањеност ријечних ракова из породице Astacidae. Подаци који постоје односе се на таксономију појединих врста Караман, (1929); Кaraman (1961, 1962, 1963) и на одрживо коришћење врсте А. astacus Рајковић, (2007). Врста А. torrentium у Црној Гори је почела да се истражује од 2007 године и истраживања су допринијела бољем познавању њезине биологије и екологије. У Европи је ова врста забиљежена на надморској висини 310 - 820 м (Bohl, 1987a); (Renz и Breithaupt, 2000) док се у Црној Гори налази на висини од 600 - 950 м, мада је ова врста нађена у Црној Гори и у низији на надморској висини од 40 м, као и у високим планинским предјелима од 1422 мнв. Bohl, (1987 b) сматра да су ракови истиснути са својих природних станишта у низијама на више надморске висине због антропогеног фактора на њихова станишта што у Црној Гори није потврђено јер је већина ових екосистема пролази кроз насељени дио. Просјечне дубине екосистема у којима је истраживана врста А. torrentium кретале су се од 0,40 м до 1,32 м, зависно од екосистема. Ширине корита ријека варирале су од 35 до 140 м док у језерима од 250 - 810 м. У свим екосистемима приобална вегетација је присутна и креће се од 30-80 % што показује да сви екосистеми нуде раковима мноштво потенцијалних мјеста за склониште (корење приобалне вегетације) и представљају добро станиште за живот јединки ове врсте, јер као што је познато живот ракова је јако повезан са структуром дна екосистема (Bohl, 1987а; Laurent,1988). Физичко - хемијски параметри воде су јако важни и утичу на активност ријечних ракова током године. Просјечне вриједности концентрације кисеоника у води кретале су се у свим екосистемима од 10,35 – 11,26 mg/ dm3. Слатке воде с концентрацијама кисеоника изнад 4 mg/dm3 погодне су за живот ријечних ракова (Hogger, 1988). Измјерене вриједности pH биле су од 7,3 – 8,66 што је у складу са оптималним pH вриједностима од 5,7 – 8,6 за врсту А. torrentium (Bohl, 1987а). Температуре воде су у периоду истраживања биле од 11 – 150 C. Што је виша температура воде то је Дискусија 166 мања концентрација гасова у води, такође повећава покретљивост јединки и подиже њихов метаболизам па је и могућност њиховог улова већа при вишим температурама (Ackefors, 1999). Високе вриједности засићеног кисеоника у води указују да је ријеч о природно незагађеним водама, што потврђују и ниске вриједности за утрошак КМnО 4 и BPK 5 . У току истраживанја није регистровано присуство амонијака (Табела 8). Популација ријечних ракова врста А. torrentium на истраживаним локалитетима има релативно стабилну узрасну структуру али је мали број јединки у вишим узрасним групама. Највећа заступљеност ријечник ракова у свим локалитетима је у дужинским групама од 41 - 80 мм, док већих ракова има само у ријеци Тари и то 2,3% у дужинској групи од 81 - 100 мм. Кад удружимо све податке видимо да у узорку преовладавају мужјаци ( м : ж = 55% : 45%) што је вјероватно последица чињенице да су у периоду истраживања женке су носиле јаја па су биле мање активне (Streissl и Hodl, 2002); (Маguire et al.,2002). Полна структура показује врло интересантну дистрибуцију по групама, женке су углавном на свим испитиваним локалитетима знатно бројније у мањим, односно млађим групама, и бројност им опада са старошћу. Употреба морфометриских карактеристика за идентификацију појединих врста слатководних ракова разрађена је у детерминациским кључевима, али је добро познато да се разлике у морфологији ракова могу појавити не само међу различитим врстама већ и у одвојеним популацијама исте врсте и то као адаптација на услове станишта (Grandjean и Souty-Grosset, 2000); (Sint et al.,2005). Најдужи мужјак имао је 97,1 mm, а најдужа женка 86,6 mm што је у складу са распоном од 60 - 90 mm за женке, и 80-100,5 mm за мужјаке који се наводи у литератури (Laurent, 1988), као и са вриједностима које је забиљежила Мaguire, (2002). Највише статистичких значајних разлика између популација врсте А. torrentium женки утврђено је упоређујући морфометриска обиљежја клијешта као и ROW и ARL (на карапаксу), а код мужјака клијешта и облик карапакса. Облик клијешта био је најзначајнији карактер у дискриминантној анализи. Ови резултати се слажу с резултатима Sint et al., (2006, 2007) гдје је такође обиљежје клијешта и цефалоторакса има најбитнију улогу у дискриминантној анализи. Облик и величина рострума који су се показали битним Дискусија 167 обиљежима за дискриминацију популације слатководних ракова (Мaguire et al., 2003); (Sint et al., 2005) у нашим истраживањим су се показале битним само код код женки. Статистички значајна разлика за обиљежје рострума показала се само међу неким популацијама (Тара, Ријека Црнојевића и Вражје језеро). Након дискриминантне анализе јединке свих популација су процентуално класификоване. Пораст процента класификације повећањем географске удаљености међу популацијама коју су забиљежили Sint et al., (2005, 2007) је такође запажена у овом истраживању. Врста А. pallipes је распрострањена у средишњем – централном дијелу Црне Горе у у доњем току ријеке Зете у областима гдје преовлађује кречњак. Бројност популације ове врсте ракова у Европи је значајно смањен, углавном због избијања куге, али такође и због деградације станиста (Bernardo et al., 1997; Holdich and Rogers, 1997; Alonso et al., 2000; Füreder et al., 2002). У Хрватској је недавним истраживанјем (Мaguire, 2011) процијењен нестанак 60% популације А. pallipesa. Наша недавна истраживања показала су да је А. pallipes распрострањењен само у доњем току ријеке Зете. Неколико аутора је покушало у прошлости ријешити таксономију ових ракова на основу разлике у морфолошким карактеристикама. Унутар врсте А. pallipes Bott, (1950) разликује три подврсте на основу морфолошких критеријума. Насупрот њему Караман, (1961), разликује двије врсте, А. pallipes и A. italicus, међутим он одлази и корак даље те врсту A. italicus дијели на три подврсте: A.i.italicus, A.i. lusitanicus i A.i. carsicus чији се ареал простире на крашком подручју некадашње Југославије. У скорије вријеме, напредком молекуларно филогенецких метода Grandjean et al.,(2000) на основу генетичке удаљености дијели врсту А. pallipes на А. pallipes и A. italicus. У истом раду аутори врсту A. italicus дијеле на три подвсте и то: A. i. italicus, A.i.carinthiacus i A.i. carsicus. Fratini et al., (2005) такође разликује двије врсте А. pallipes и A. italicus. Врсту A. italicus дијели на три подврсте и то: A. i. italicus, A.i. carinthiacus и A.i. carsicus те им прикључује и четврту подврсту A.i. meridionalis чији се ареал простире на јужном дијелу Апенинског полуострва затим хаплотип из Словеније, Хрватске а ова истраживања показују да је распрострањена и у Црној Гори. A. italicus meridionalis има заједнички хаплотип са Дискусија 168 далмациским популацијама и групишу се са Италијом. Племенити рак А. astacus је наш највећи представник поточних ракова. Нађен је у горњем току ријеке Зете на шљунковитим стаништима обраслим вегетацијом и акумулацијама. Воде Црне Горе, а прије свих воде Никшићког региона представљају једну од ријетких оаза здраве популације племенитог ријечног рака А. astacus. Међутим, на основу истраживања и на овом простору дошло је до значајног смањења бројности у појединим локалитетима, због неконтролисаног излова. У Европи се сматра угроженом врстом и смјештен је на црвеној листи. (IUCN 2012). У Словенији појавом рачје куге почетком 20 вијека преполовила се популација ракова посебно А. astacus и никада више се није опоравила. У Хрватској је зашићен законом, док је у Србији станиште ове врсте знатно редуковано у односу на податке који су спорадично приказани у плановима за унапређење рибарства из 1986. год. (Janković, 1996). Међутим, у Црној Гори су веома бројне популације ове врсте и користи се у комерцијалне сврхе. Наша истраживања су показала да је и на овом простору дошло је до значајног смањења бројности у појединим локалитетима. Резултати досадашњих истраживања упућују на то да се физичко – хемијски параметри истраживаних водених екосистема подударају с физичко – хемијским параметрима вода у којима је нађена врста А. astacus код нас у Црној Гори Westin и Gydemo, 1995; Bohl, 1987a; Ackefords, 1999; Nystrom, 2002). Познато је да варијабилност еколошких параметара у времену и простору важна карактеристика водене средине и битно утиче на водене организме (Giller и Twomey, 1993); (Tovnsed et al., 1997). Оптимална температура за раст и опстанак ријечног рака је јако промјенљива и може варирати од врсте до врсте за неколико степени (Nyström, 2002; Whitledge и Rabeni, 2003); (Paglianti и Gherardi, 2004). Температура утиче на различита понашања код ријечног рака, као што су пресвлачења, раст, преживљавање младих и репродукција. На примјер, A. astacus је за успјешну репродукцију (Аbrahamson, 1966, 1971) и за развој јаја (Pérez et al., 2003) потребно да температура током најмање 3 мјесеца буде изнад 15 °C. Истраживања су показала да у нашим екосистемима температура воде је изнад 15 °C у периоду када женке носе јаја. Драстичне промјене у температури могу довести до прекида Дискусија 169 пресвлачења, што обично доводи до смрти ријечног рака услед термалног шока (Nakata et al., 2002). Abrahamsson, (1966) је уочио да хладно љето утиче на смањење раста код A. astacusa у поређењу са нормалним љетњим температурама. При нормалним температурама тежина се повећава око 31% више него током хладних година. Брзи пораст промета метаболизма код A. astacusa се показао при температурама између 15 и 20° C (Kristiansen and Hessen,1992). Чини се да су високе температуре веома важне за високе стопе раста (Kristiansen и Hessen, 1992) али превисоке температуре могу бити стресне. У умјереним подручјима период раста је ограничен на топлије љетње мјесеце у години и пад температуре и свјетлости током јесени покреће почетак сезоне парења (Jonsson и Edsman 1998). Дубинска дистрибуција ријечног рака у језерима такође може зависити од температуре. Skurdal et al., (1988) су уочили да племенити рак A. astacus био ограничен на плиће дјелове изнад термоклине током љетњих мјесеци. Интензитет свјетлости такође утиће на понашање ријечног рака и изгледа да има подређену улогу у регулисању репродукције и понашања (Westin и Gydemo, 1986). Популације ријечних ракова A. astacus на истраживаним локалитетима имају релативно стабилну узрасну структуру али је мали број женки у већим узрасним класама (121-140 мм). На свих шест истраживаним локалитетима на ријеци Зети најзаступљенија је била дужинска група од 80 -100 мм са неких 28, 3 %. Док у акумулацији Ливеровићи на двије истраживане тачке проценат у нистој дужинској групи био је око 40%. У овом екосистему проценат старијих јединки био је много већи за разлику од млађих јединки. У сваком случају може се констатовати да је мали број женки које су веће од 100 мм. Заступљеност женки на локалитету Капино поље на ријеци Зети дужинске групе од 140-160 мм пада чак на 10%, док у акумулацијама Слано и Крупац исте те дужинске групе заспупљеност је од 20-30%. Ово одмах наводи на закључак да се на овим локалитетима ова популација интензивно експлоатише. Однос за лов приспјелих јединки и не одговарајућих у ријеци Зети показује да ће се у наредном периоду ова популација моћи експлоатисати. На једном од локалитета је утврђено да је максимална бројност око 164 јединке (збир јединки које су приспјеле за лов и које ће приспјети за годину дана) одговарајућих (преко 100 мм дужине) за лов на 100 Дискусија 170 м2 , погодног терена, док је на другом износио свега 24 јединке. У оба случаја однос ловног дијела популације и осталог био је приближно једнак. Резултати Т-теста између мужјака и женки врсте А. astacus из Црне Горе показују да се разликују у величини и облику клијешта, затим у дужини рострум. тежини и тотална дужини. Док Т-тест јединки из Србије показују да се мужјаци и женке статистички разликују у величини и облику клијешта као дужини рострум. Мужјаци по правилу имају већа клијешта и мањи абдоминални дио од женки (Lindqvist и Lathi, 1983; Skurdal и Taugbøl, 2002), наша истраживања су показала да се мужјаци и женке разликују и у Црној Гори и у Србији по величини и облику клијешта. Међутим анализа варијенсе (ANOVA) код мужјака из Црне Горе и Србије показују разлике у величини клијешта као и у величини цефалоторакса и карапакса док код зенки анова показује статистичку разлику у дужини рострум као и у тоталној дужини и тежини тијела. На крају смо упоредили мјерена морфометриска обиљежја између врсте A. torrentium, A. pallipes и A. astacus. Као и што смо очекивали анализа варијансе је показала да се врсте статистички значајно разликују по свим морфометриским обиљежјима код женки. Код мужјака статистички значајне разлике није било код неколико морфометриских обиљежја карапакса и абдомена. Дискриминанатна анализа и код мужјака и код женки показују јасно раздвајање врсте А. torrentium док се и женке и мужјаци А. astacus и А. pallipesa преклапају. Могуће да су томе допринијели и еколошки услови, собзиром да је А. torrentium у екосистемима на већим надморским висинама и водама које припадају Црноморском сливу, то мало преклапање са осталим врстама доприносе узорци из Ријеке Црнојевића која припада Јадранском сливу ком припадају и друге двије врсте. Морфометрију ракова истраживали су Saila et al.,(1969); Schulz Kirchlehner, (1984); Huner, Lindqvist и Kononen, (1995); Grandjean et al.,(1997); Grandjean и Souty-Grosset, (2000); Streissl и Hödl, (2002), али већина тих истраживања бавила се углавном полним диморфизмом и промјене тјелесне масе у почетку зрелости. Наши резултати о морфолошким карактеристикама племенитог, бјелоногог и каменог рака произлазе из различитих популација показују да постоје разлике не само у већ познатој разлици пола Grandjean et al., (1997); Grandjean и Souty-Grosset, Дискусија 171 (2000); Streissl и Hödl, (2002), него и међу популацијама или географским подручјима унутар врсте. Врста P. fluviatilis је распрострањена у Италији од језера Гарда на сјеверу, до Сицилије на југу као и западни дио Балканског полуострва - од јужне Далмације преко Црне Горе, Албаниј, Македоније до Грчке на југу. У Македонији је распрострањен у Охридском језеру и систему ријеке Дрим. Живи у потоцима и притокама језера, са Албанске стране га има у Скадарском језеру као и у Црној Гори у Скадарском и Шаском језеру као и ријеци Бојани, затим ријеци Жељезници која се улива у море (Караман, 1976). Филогенетском анализом потврђено је да популације ракова на овом подручју припадају европским родовима Аstacus и Аustropotamobius. Популације рода Austropotamobius припадају врстама А. torrentium и A. italicus. У филогенетском смислу популације А. torrentium су углавном хомогене и припадају филогеографској групи која је ознацена као “Јужни Балкан” (посебно према 16S гену). У оквиру ове хаплогрупе запажа се да је популација (која припада Јадранском сливу) из Ријеке Црнојевића еволуционо најстарија посебно на основу анализе секвенци COI гена.. Популација A. italicus припада хаплогрупи, односно подврсти меридионалис. Овај налаз је допуна досадашњим сазнањима о таксономији, филогенији и дистрибуцији комплекса врста Аustropotamobius pallipes/italicus (Кaraman, 1961, 1963 (Grandjean et al.,2000); (Fratini et al., 2005; Zaccara et al.,2005; Trontelj et al.,2005); (Cataudella et al.,2006). Према Cataudella et al., (2010) подрвста A.i. meridionalis насељава хрватску обалу Јадранског мора, границу Италије са Словенијом и више јужне делове Италије. Налаз популације ове подрврсте на подручју Црне Горе представља нов налаз и уједно крајњи јужни дио ареала распрострањења ове подврсте на Балканском полуострву. Посебно је значајна а вероватно и аутохтона хаплогрупа-хаплотипа Бусер врсте А. astacus из Србије и која је еволуционо старија у односу на друге популације на Балкану и Европи које су више хомогене и припадају хаплогрупи Дунав. Тој хаплогрупи дунав припада и популација А. astacus из Црне Горе. Генецка сличност популације А. astacus из Црне Горе у горњем току ријеке Зете која припада Јадранском сливу и популација из Хрватске је Дискусија 172 собзиром на географску удаљеност и изолацију не очекивана и указује на могућност да је популација врсте А. astacus у Црној Гори антрипогеног поријекла. У прилог овоме треба додати изтраживања дистрибуције ракова у Хрватској (Мaguire et al., 2003) у коме се каже да популације А. astacus примарно насељавају ријеке Црноморског слива а да су у воде Јадранског слива унешене у процесу порибљавања (антропогено). Анализом нуклеотидне разноликости (π) унутар хаплогрупе код 16СrRNA утврђено је да се А. astacus налази у границама између 0,9% (0,009±0,003). Код гена COI највећу вриједност нуклеотидне разноликости показала је хаплогрупа А. astacus Европа 1,7% (0,017 ±0,005) док је најмања вриједност код хаплогрупе А. astacus Бусер 0,3 % (0,003±0,002). Oвако мала нуклеотидна разноликост указује на еволуциски старију у односу на друге популације (Табела 64). Код хаплогрупе А.t. Дунав нуклеотидна разноликост је 0, 8% (0,008±0,003) док хаплогрупа А.t. Јужни Балкан је 1,5 % (0,015 ±0,004), код 16S rRNA. Међутим код COI гена нуклеотидна разноликост за А.t. Дунав је 0,8 % (0,008±0,002), а хаплогрупа А.t. Јужни Балкан 4,4% (0,044±0,007) ту имамо још хаплогрупу А.t. Купа 0,7% (0,007±0,003). У скорије вријеме, напретком молекуларно филогенетских метода, Grandjean et al., (2000) на основи генетичке удаљености (п) гена за 16S rRNA од 4,6% (0,046 ± 0,009) између двије велике хаплогрупе, предлажу подјелу комплекса врсте A. pallipes на двије одвојене врсте – A. pallipes и A.italicus. Надаље, у истом раду унутар врсте A. italicus аутори на темељу молекуларно филогенетских доказа дефинирају три подврсте A.i. italicus, A.i. carinthiacus и A.i. carsicus . Темељем генетичке удаљености истог гена од 3,5% (0,035 ± 0,006) Fratini et al., (2005) такође разликују двије врсте: A. pallipes и A. italicus и слично као и Grandjean et al., (2000) врсту A.italicus дијеле на исте три подврсте (A.i. italicus, A.i. carinthiacus, A.i. carsicus) те им прикључују и четврту подврсту – A.i. meridionalis чији се ареал простире на читавом јужном дијелу Апенинског полуотострва те јој је придружен и један хаплотип из Словеније. Zaccara et al., (2005) на темељу генетичке удаљености између хаплогрупа од 6,51% ± 0,42% потврђују резултате других истраживања, али користећи се COI маркером. Њихови резултати указују на постојање двије подврсте у оквирима врсте A. italicus на релативно Дискусија 173 малом истраженом подручју састава ријеке По у Италији. Из наших резултата можемо видјети да је А. astacus из Црне Горе генетски готово идентичан свим другим (мала нуклеотидна разноликост). У Црној Гори живи A.italicus (подврста meridionalis) којег има уз јадранску обалу и у великом дијелу Италије. A. torrentium из ријеке Црнојевића припада хаплогрупи коју је Trontelj (2005 назвао Southern Balkans и из које су потекли torrentiumi у дунавском сливу (већи дио Европе). A. torrentium из Србије такође припада тој скупини. Анализа маркера 16S rRNA показала је јасно диференциране хаплогрупе (табела 46.) од којих четири хаплогрупе чине таксон A. italicus, док засебну представљају таксони A. pallipes, A. torrentium и A.astacus. Ареал распрострањења хаплогрупе Балкан ограничен је на подручје Динарида с једне и подручје централног и јужног дијела Италије, с друге стране. Анализом истраживања које су спровели Fratini et al., (2005) видљиво је да се ареал подврсте коју аутори називају A. italicus meridionalis поклапа с ареалом неколико хаплотипова унутар хаплогрупе Балкан. Оваква генетска блискост може се објаснити сувоземном везом која је владала између Балканског и Апенинског полуострва током повлачења нивоа Јадранског мора за вријеме Месинске кризе. У прилог тој теорији иде и занимљив налаз хаплотипа пронађеног у Словенији којег Fratini et al., (2005) сврставају под подврсту A. italicus meridionalis. До даљњег нејасно остаје да ли су хаплотипови пронађени на Апенинском полуострву погрешно сврстани у подврсту A. italicus meridionalis , односно да ли би ипак било природније да спадају под подврсту A.i. carsicus коју описује Кaraman, (1961), а потврђују Grandjean et al., (2000) и Fratini et al.,(2005) или су сви хаплотипови балканског дијела хаплогрупе Балкан ипак у ранијим истраживањима криво детерминисани као A.italicus carsicus, а требали би, сходно својим генетичким обиљежјима, бити названи A. italicus meridionalis. Било како било, чињеница је да су апенински и балкански хаплотипови дио хаплогрупе Балкан показали високи ниво филогенетске сродности те је за очекивати да буду једна подврста. Хаплогрупа Запад представаља скупину хаплотипова који се могу сврстати у јединствену врсту A. pallipes. Резултати у овом дијелу истраживања готово се у потпуности поклапају са резултатима који су добивени у другим сличним истраживањима Дискусија 174 (Grandjean et al., 2000; Fratini et al., 2005; Zaccara et al., 2005). Граница разграничења ареала врсте A. pallipes и A.italicus у случају овог истраживања је нешто западније него ли то наводи Zaccara et al., (2005). што је највјеројатније посљедица тога што у том истраживању није био присутан узорак који је у овом случају минимално помјерио границу према западу. Анализа COI маркера (табела 46) је показала да унутар врсте А. astacus постоје двије хаплогрупе. Хаплогрупа Европа у коју спадају јединке из Црне Горе и дијели хаплотипове с популацијама А. astacus из Дунавског слива (ниске вриједности разноликости и удаљености). Док А. astacus из Србије тј. језеро Бусер има јединствен хаплотип те су јединке вјероватно старије од других. Врста A. torrentium има четири хаплогрупе. Хаплогрупу јужни Балкан чине јединке из Црне Горе и Србије, јединке из Хрватске имају посебну хаплогрупу. У циљу прецизније процене ризика изумирања и приоритета конзервације диверзитета водених екосистема на националном нивоу, моделу „ЕS-HIPPO” (Simić еt аl., 2007) дoдати су параметри под називом: генетицки фактори (GF). Овако допуњен модел примењен је на нивоу популација глобално угрожених врста/подврста ракова уз фамилије Astacidae (A. torrentium, A.italicus и А. astacus). Значај и одлучујућа улога GF (посебна хаплогрупа-хаплотип – COI ген, смањен генетички диверзитет, велике разлике у морфометрији) у одређивању приоритета конзервације на основу нове коцепције модела, добро се види на примјеру популације А. astacus језеро Бусер (GF = 14 бодова), која насељава екосистем ријеке и микроакумулације “Бусер” (Србија). Модел на основу података прецизно указује на приоритет конзервације ове популације у односу на популацију “А. astacus из горњег тока ријеке Зете у Црној Гори (која је веома бројна и стабилна, (Rajković, 2004, 2007). На основу резултата модела популација А. astacus језеро Бусер се због укупно изражених специфицности може сматрати примарном ЕCU за А. astacus на цијелом подручју Црне Горе и Србије. Резултати модела указују и да популација A.italicus меридионалис на подручју Црне Горе има карактеристике примарне ЕCU, посебно због високе вредности фактора “HIPPO” али и због “GF” (значајне разлике у морфометрији у односу на популације у региону), као и због чињенице да се ради о рубној популацији у ареалу распрострањења комплекса A. pallipes / italicus на Балканском Дискусија 175 полуострву. Нови концепт модела омогућава да се сумирањем нивоа конзервације примарних ЕCU, а то су све оне које имају умјерени PC, процјени и секундарна ЕCU на нивоу врсте или подрврсте на истраживаном подручју. У овим истраживањима види се да од 9 популација A. torrentium 7 имају умјерен ниво ризика и приоритета (>50%) што указује да се на подручју Западног Балкана (територије Црне Горе и Србије) ова врста треба сматрати угроженом. Овакав резултат је допринос глобалном статусу ове врсте која је према бази IUCN из раније категорије “VU” (IUCN 2006) пребачена у “DD” (IUCN 2010). Резултати модела јасно указују на лоше стање и низ конзервационих специфичности најбројније популације врсте А. astacus на подручју Србије, која се зато јасно издваја и означена као ECUp. Када се овај резултат упореди са резултатима ранијих истраживања (Simić еt аl., 2007, 2008) види се да и стара верзија модела (без GF) указује на критичан ризик од изумирања А. astacus на подручју Србије али на нивоу врсте, што је сврстава у категорију ЕN у односу на глобални ниво VU (IUCN 2006, 2010). У основи сличне, са аспекта истицања значаја познавања генетичких фактора и дефинисања ЕCU у конзервацији ракова у својим истраживањима заступају и Trontelj et al., (2005), Fratini et al. (2005), Cataudella et al. (2006, 2010). У конзервацији риба Wood and Gross, (2008), водоземаца Bonin and Nicole, (2007), Becker and Layola, (2008) и других животиња Olivieri et al., (2008). При чему се у већини радова истиче да добијене генетичке информације ЕCU указују на могућност или немогућност различитих конзервационих техника као што су обнављање веза између популација (успостављање коридора) или ако је то немогуће транслокација јединки са циљем спечавања губитка генетичке варијабилности изолованих популација или пак ништа од овога уколико се процени могућност појаве аутбридинг депресије и других негативних последица. Нова концепција модела резултат је искустава примене старе верзије у пракси и неких нових сазнања у конзервацији биодиверзитета. Нова верзија модела се посебно ослања на резултате истразивања која дефинишу Елементарне Конзервационе Јединице (ЕCU). У вези са овим Waples, (1991) за примарни циљ програма конзервације сматра битним дефинисање Еволуционо значајне јединице (ЕCU). Cataudella et al., (2010) при анализи популација ракова комплекса A.italicus у региону Marches (Италија) Дискусија 176 сматра да ЕСU које су демографски и генетички независни могу бити одредјене као посебне менаџмент јединице конзервације (MUs, Moritz 1994). При чему конзервациони напор треба да буде фокусиран на изоловане популације једног хаплотипа пре него на мјешовите популације. У случају наших истраживања конзервације ракова на подручју Западног Балкана применом новог концепта модела ЕS-HIPPO у великој мери су обједињена наведена искуства при дефинисању ЕCU. Нови приступ изнијет у овом раду односи се на практичну примену модела која омогућава да се препозна и квантитативно вреднује Елементарна јединица конзервације (ЕCU), а што омогућава њихову селекцију у смислу приоритета конзервације на националном нивоу. Добијени резултати новог концепта модела указују да је додавањем сета GF добијен нов квалитет и да ови фактори имају значајног утицаја на коначну процену ризика изумирања и приоритета конзервације диверзитета копнених вода. У овом случају на примеру ракова у висе од 50% случајева добијен је виши ниво ризика и приоритет конзервације у односу када се модел користи без GF. Модел у свом комплексу информација не нуди само мерење фактора ризика и приоритета конзервације већ омогућава да се анализом фактора GF, ЕS и/или HIPPO изаберу најнегативнији и тиме предузме систем економски најрационалнијих мера у циљу смањењења трошкова конзерваације. Овакав став у својим истраживањима промовишу Wood and Gross, (2008) на примеру конзервације Атланског лососа у језеру Онтарио као и Schneider et al., (2010) на примеру конзервације карибуа (Rangifer tarandus) у Алберти (Канада). Организована експлоатација ракова врсте А. astacus обавља се од стране концесионара из Шведске из горњег тока Зете (Црна Гора). Истраживања Rajković, (2004,2007); Simić еt аl., (2008) указују на оптимално коришћење ове популације али и на опрез и потребу сталног мониторинга јер је константован смањен број репродуктивно способних женки може да доведе до пада бројности популације у наредном периоду. У 56,4% слуцајева добијен је већи ниво ризика од изумирања популација ракова на локалном нивоу у односу на ниво који се добија без корисцења GF. Из добијених резултата се на основу укупног броја бодова осим нивоа ризика изумирања види и приоритет конзервација примарних ЕCU. Дискусија 177 8. ЗАКЉУЧЦИ На темељу спроведених истраживања видимо да су на подручју Црне Горе присутне су четири врсте Decapodnih слатководних ракова. Три су врсте из породице Astacidae и то: Аstacus astacus (ријечни, племенити рак), Аustropotamobius pallipes (бјелоноги рак), са подврстом Austropotamobius italicus meridionalis, и Аustropotamobius torrentium (рак камењар, поточни рак), док врста Potamon fluviatilis (слатководна краба) припада породици Potamidae. За сада није утврђено присуство алохтоних америчких ни аустриских врста слатководних ракова. По први пут се у Црној Гори детаљно ради дистрибуција слатководних ракова као и њихова биологија, екологија и филогенија. Резултати истраживања физичко – хемијских параметара воде показују да су воде у Црној Гори природно незагађене што потврђују високе концентрације раствореног кисеоника као и присуство слатководних ракова у њима који представљају индикаторе чистих вода. Узрасна структура врсте А. torrentium показује да је најзаступљенија дужинска група од 41-80 мм. Женке су бројније у нижим односно мањим дужинским групама и да са старошћу њихова бројност опада. Резултати морфометриске анализе показују да се мужјаци и женке код врсте А. torrentium разликују у већини мјерених морфометриских обиљежја те да се и свих шест проучаваних популација могу разликовати на темељу анализе морфометриских обиљежја. Узрасна структура врсте А. pallipes показује да је најзаступљенија дужинска група од 80 - 100 mm, и да је у тој дужинској групи однос полова приближно једнак гдје у већој дужинској групи преовладавају мужјаци. Т- тест морфометрије показује да се мужјаци и женке разликују само у неким морфометриским обиљежима. За врсту А. astacus најзаступљенија дужинска група од 80-100 мм, ловљени су ракови тоталне дужине до 160 mm. Морфометриски се разликују у неким морфометриским Закључци 178 обиљежима али су кључни облик и величина клијешта, такође исто и са врстом из Србије облик и величина клијешта,као и карапакс код мужјака, а код женки у дужини рострум као и у тоталној дужини и тежини. итд. Исти су резултати добивени и анализом варијансе. Упоређивањем морфометриских обиљежја код врста А. torrentium, А. pallipes, и А. astacus показало је да се врсте међусобно разликују у скоро свим мјереним обиљежима и да је дискриминантна анализа показала да је се врста А. torrentium у великој мјери одваја док се А. pallipes преклапа са врстом А. astacus. Њиховом преклапању предпостављамо да доприносе и сами еколошки услови собзиром да те двије врсте припадају Јадранском сливу а врста А. torrentium Црноморском сливу са изузетком локалитета Ријека Црнојевића која такође припада Јадранском сливу а која је насељана врстом А. torrentium. Код врсте P. fluviatilis утврђена је дистрибуција као као и узрасна структура, гдје је била најзаступљенија дужинска група од 80-100 мм у сва четири истраживана екосистема. Полну структуру није било могуће одредити јер у узорку од 131 јединке присутне су биле само двије женке. Генетска удаљеност је показала да се унутар комплекса врсте А. pallipes налазе двије одвојене врсте и то: А. pallipes и A. italicus. Унутар врсте A. italicus налази се најмање три а можда и више подвста: A.i. italicus, A.i. carinthiacus, A.i. carsicus и A.i.meridionalis, која је присутна у Црној Гори. A. italicus meridionalis има заједнички хаплотип са далмациским популацијама и групишу се са Италијом. На темелју филогенетских анализа можемо закључити да је врста А. astacus из Црне Горе вјероватно антропогеног поријекла припада хаплогрупи Европа и да дијели хаплотипове с популацијама А. astacus из Дунавског слива (ниске вриједности разноликости и удаљености). Док А. astacus из Србије има јединствен хаплотип те су јединке вјероватно еволуциски старије од других. Врста А. torrentium има четири хаплогрупе. Хаплогрупу јужни Балкан чине јединке из Црне Горе и Србије, а јединке из Хрватске имају посебну хаплогрупу. Као негативан али значајно конзервациони значајан елеменат у популацијама свих Закључци 179 константованих врста ракова, запажа се смањен број репродуктивно способних зенки. Потпуно изоловане популације без природне могућности протока гена су популације А. torrentium на стаништима Црно језеро, Вражје језеро, Ријека Црнојевића, Ћехотина, популације А. astacus из горњег тока ријеке Зете и језера Бусер, као и популације A. italicus из доњег тока ријеке Зете. Видимо да побројане изоловане популације имају и највећи број специфичности које су конзервационо значајне. Инванзивне врсте посебно су значајан угрожавајући фактор на подручју Србије, због ширења Orconectes limosus. Добра је околност што на подручју Црне Горе није забележено присуство инванзивних врста ракова. На основу добијених резултата се види да су за врсту А. torrentium примарне ЕCU на подручју Црне Горе и Србије изоловане популације (А.t. Ћехотина , А.t. Црно језеро, А.t. Вражје језеро) чија је бројност, изузев популације из ријеке Гросница (А.t. Грошница) мања од 1000 јединки. Закључци 180 9. LITERATURA Abrahamsson, S.A.A. 1966. Dynamics of an isolated population of the crayfish Astacus astacus Linné. Oikos 17: 96-107 Abrahamsson, S.A.A. 1971. Densiti, rowth and reproduktion in populations of Astacus astacus Linne. Oikos, 17, 96-107 Ackefors, H. 1998. The culture and capture crayfish fisheries in Europe. World aquaculture 29 (2):18-24, 64-67. Ackefors, H. 1999. Observations on the yearly life cycle of Astacus astacus in a small lake in Sweden .Freshwater crayfish 12: 413-429. Ackefors, H. 2000. Freshwater crayfish farming technology in the 1990s: A European and global perspective. Fish and Fisheries 1: 337-359. Alderman, Dj. & Polglase, JL. 1986. Aphanomyces astaci – isolation and culture. J.Fish.Dis.9 :367- 379. Alderman DJ; Polglase JL, (1988). Patogens, parasites and commensals. U: Holdich DM i Lowerry RS (eds.) Freshwater Crayfsih : Biology, Management and Exploitation. Croom Helm, London, 167-212 Alonso, F., Temino, C., Dieguez -Uribeondo, J., 2000. Status of the white-clawed crayfish, Austropotamobius pallipes (Lereboullet, 1858), in Spain: distribution and legislation.Bull. Fr. Pêche Piscic., 356, 031-054. Becker, C.G., Loyola ,R.D. 2008. Extinction risk assessments at the population and species level: Implivations for amphibian conservation. Biodivers Conserv 17:2297-2304 Bedjanič, M. 2004. Novi podatki o razširjenosti raka navadnega koščaka Austropotamobius torrentium (Schrank, 1803) v Sloveniji (Crustacea: Decapoda) NATURA SLOVENIAE 6(1): 25-33 Bernado, J.M., Ilheu, M., Costa, A.M. 1997. Distribution, population structure and conservation of Austropotamobius pallipes in Portugal. Bull. Fr. Pêche Piscic., 347,617-624 Литература 181 Bertok, M., Budihna, N., Povž, M. 2003. Strokovne osnove za vzpostavljanje omrežja Natura 2000: ribe (Pisces), piškurji (Cyclostomata), raki deseteronožci (Decapoda): Končno poročilo. Naročnik: Ministrstvo za okolje, prostor in energijo, ARSO. Zavod za ribištvo Slovenije, Ljubljana. 370 str. + digitalne priloge. Bertok, M., Budihna, N., Povž, M., Seliškar, T. 2004. Ribe, piškurji, sladkovodni raki deseteronožci. Proteus 66(9-10): 462-468. Birstein, JA., Vinogradov, LG. 1934. Die aaasüsswasserdecapoden der USSR und ihre geographische Berbreituhng.Vorläufige Mitteilung. Zoologicheskii Zhurnal Becker CG, Loyola RD (2008) Extinction risk assessments at the population and species level: Implivations for amphibian conservation. Biodivers Conserv 17:2297-2304. Bonin A, Nicole F, Pompanon F, Miaud C, Taberlet P. 2007. Population adaptive index: a new method to help measure intraspecific genetic diversity and prioritize populations for conservation. Conserv Biol 21(3):697-708 Bohl, E., 1987a. Comparative studies on crayfish brooks in Bavaria (Astacus astacus L. Austropotamobius torentium Schr). Freshwater crayfish 7: 287-294. Bohl, E., 1987b. Crayfish stock and culture situation in Germany (FR). Crayfish Culture in Europe :87-91. Bott, R. 1950. Die Flusskrebse Europas (Decapoda, Astacidae). Abhandlungen der Senckenbergischen Naturforschenden Gesekkschaft 483: 4-36 Bott, R. (1972). Besiedlungsgeschichte und Systematik der Astaciden West-Europas unter besonderer Berücksichtigung der Schweiz. Revue Suisse de zoologie 79 (13): 387-408 Brodsky, S.Y. 1977. River crayfishes (Crustacea, Astacidae) of the Soviet Union. Vyestnik zoologii 3:48-53. Brusina, S. 1995. XVI. Prilog za faunu rakâ Dalmacije i Jadranskog mora. U: Balabanić J. -(ed.) Brusina, S. Naravoslovne crtice sa sjeveroistočne obale Jadranskog mora. Dom i svijet, HAZU, Hrvatski prirodoslovni muzej, Zagreb, 360-391. Литература 182 Car, L. 1901. Prilog za faunu Crustaceja. U: Heinz A (ed.) Glasnik Hrvatskog naravoslovnog društva 4-6: 84. Cataudella, R., Puillandre, N., Grandjean, F. 2006. Genetic analysis for conservation of Austropotamobius italicus populations in Marches Region (Central Italy). Bull. Fr. Pêche Piscic. 380-381:991-100 Cataudella, R., Paolucci, M., Delaunay, C., Ropiquet, A., Hassanin, A., Balsamo, M., Granđean, F. 2010. Genetic variability of Austropotamobius italicus in the Marches region: implications for conservation. Aquatic Conserv: Mar. Freshw. Ecosyst. 20:261-268 Clary, D.O. & Wolstenholme, D.R. 1985. The mitohondrial DNA molecular of Drosophila yacuba: nucleotide sequence, gene organization and genetic code.Journal of Molecular Evolution 22: 252-271 Crandall, KA.,Harris, DJ., Fetzner, JW.Jr. 2000. The monophyletic origin of freshwater crayfish estimated from nuclear and mitochondrial DNA sequences. Proceedings of the Royal Sociaty, London, B 267: 1679-1686. Cukerzis, JM., 1988. Astacus astacus in Europe. U: Holdich DM i Lowerry RS (eds.) Freshwater Crayfsih : Biology, Management and Exploitation. Croom Daveikis, V.F., & Alikhan, M.A. 1996. Comparative body measurements, fecundity, oxygen uptake, and ammonia excretion in Cambarus robustus (Astacidae, Crustacea) from an acidic and a neutral site in northeastern Ontario, Canada. Canadian Journal of Zool. 74(7)1196-1203. Delić, А. 1993. Rasprostranjenost potočnog raka (Аstacus astacus L. 1758) u slivu Ilove i Česme. Ribarstvo 48: 1-4. Edsman L., Füreder L., Gherardi F. and Souty-Grosset C., 2010. Astacus astacus. In: IUCN 2010,IUCN Red List of Threatened Species, Version 2010.4, www.iucnredlist.org, downloaded on19 January 2011. Edsman, L., Füreder, L., Gherardi, F. & Souty-Grosset, C. 2010. Astacus astacus. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.1. www.iucnredlist.org. Литература 183 Evans, LH., Edgerton, BF. 2002. Pathogens, parasites and commensals. U: Holdich DM (ed.) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 377-438. Faller, M., Hudina, S., Klobučar, G., Maguire, I. 2009. Spread of invasive spiny-cheek crayfish (Orconectes limosus) in Croatia: filling knowledge gaps and identifying confinement measures. In: Kozák P, Kouba A (eds.) Abstract Book, Future of Native Crayfish in Europe, Regional european crayfish Workshop, 7th-10th September 2009, Písek 17. Farris, J.S. 1970. Estimating phylogenetic trees from distance matrixes. American Nature 106: 645-668. Fetzner, JW., & Crandall, K.A. 2002. Genetic variation. U: Holdich DM (ed). Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 291-327. Franjević, D. 2006. Molekularna filogenija dinaridskih vrsta roda Troglocaris (Crustacea,Caridea, Atydea), Doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu, 187 p. Fratini, S., Zaccara, S., Barbaresi, S., Grandjean, F., Soutly- Grosset, C., Crossa, G., Gherardi, F. 2005. Phylogeography of the threatend crayfish (genus Austropotamobius) in Italy: implications for its taxonomy and conservation. Heredity 94:108-118 Füreder, L., Oberkofler, B., Hanel, R., Leiter, J. and Thaler, B., 2003. The freshwater crayfish Austropotamobius pallipes in South Tyrol: heritage species and bioindicator. Bull. Fr. Pêche Piscic.,370-371, 79–95. Füreder L., Gherardi F. and Souty-Grosset C. 2010. Austropotamobius torrentium. In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.4. www.iucnredlist.org. Gherardi, F., Holdich, DM. 1999. Crayfish in Europe as alien species. How to make the best of a bad situation? AA Balkema, Roterdam, Brookfield. Gherardi, F., Raddi, A., Barbaresi, S., Salvi, G. 2000. Life history patterns of the red swamp crayfish (Procambarus clarkii) in an irrigation ditch in Tuscany, Italy. Crustacean Issues 12,: 99-108. Gherardi, F. 2002. Behaviour. U: Holdich DM (ed.) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 258-291. Литература 184 Giller, P.S. & Twomey, H. 1993. Benthic macroinvertebrate community organisation in two contrasting rivers – between – site differences and seasonal patterns. Biology and Environment, Proceedings of the Royal Irish Academy,93 B, 3: 115-126. Girard, Ch. 1852. A revision of the North American Astaci, with observations on their habitat and geographic distribution. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadephia 6: 87-91. Gennis, R.B. 1992. Site-directed mutagenesis studies on subunit I of the aa3-type citohrome c oxidase of Rhodobacter sphaeroides : a brief review of progress to date.Biochim. Biophys. Acta 1101: 184-187. Grandjean F., Romain D., Avila-Zarza C., Bramard M., Souty-Grosset C.,Mocquard J.P., 1997. Morphometry, sexual dimorphism and size at maturity of the white- clawed crayfish Austropotamobius pallipes pallipes (Lereboullet) from a wild French population at Deux- Sèvres (Decapoda, Astacidea). Crustaceana, 70 (1), 31-44. Grandjean, F., & Souty-Grosset, C. 2000. Genetic and morphological variation in the endargered crayfish species, Austropotamobius pallipes ( Lereboullet) ( Crustacea, Astacidae) from the Poitou-Charentes region (France).Aquatic Sciences, 62:1-19. Grube, AE. 1861. Ein ausflug nach Triest und dem Quarnero. Nicolaische Verlagsbuchhandlung, Berlin, p 125. Guan, R., & Wiles, P.R. 1998. Feeding ecology of the signal crayfish Pacifastacus leniusculus in a British lowland river. Aquaculture 169: 177-193. Hanckok, J.M., Tautz, D. & Dover, G.A. 1988. Evolution of the secondary structures and compensatory mutations of the ribosomal RNAs of Drosophila. Mol.Biol.Evol. 5: 393-414. Hessler, R.R., Marcotte, BM., Newman, WA., Maddocks, RF., 1982. Evolution within the Crustacea. U: Abele LG (ed.) The biology of Crustacea. Vol. 1, Systematics, the fossil record, and biogeography. Academic press, New York, 150-239. Hillis, D.M. & Dixon, M.T. 1991. Ribosomal DNA: molecular evolution and phylogenetic inference. Q.Rev.Biol. 66: 411-453. Литература 185 Hobbs, HH. Jr. 1988. Crayfish distribution, adaptive radiation and evolution. U:Holdich DM i Lowery RS (eds.) Freshwater Crayfish: Biology, Management and Exploitation. Croom Helm, London, 52-82. Hogger, J.B. 1988. Ecology, population biology and behaviour. U: Holdrich DM i Lowery RS (eds). Freshwater crayfish: Biology, Menagement and Exploitation. Croom Helm, London, 115-144 Holdich, DM., Lowery, RS. 1988. Freshwater crayfish – biology, management and exploitation. University Press, Cambridge, pp 498 Holdich, DM., Reader, JP., Rogers, WD., Harlioglu, M. 1995. Interactions between three species of crayfish (Austropotamobius pallipes, Astacus astacus & Pacifastacus leniusculus) Freshwater crayfish 10: 46-56. Holdich, DM., Ackefors, H., Gherardi, F., Rogers, WD., Skurdal, J. 1999. Native and alien crayfish in Europe: Some conclusions. U: Gherardi, F. I Holdich, DM. (eds.) Crayfish in Europe as alien species. How to make the best ofa bad situation? AA Balkema, Roterdam, Brookfield, 281-292. Hildich, DM. 2000. The introduction of alien species into Britain for commercial exploitation – An own goal? Crustacean Issues 12: 85-95. Holdich, DM. 2002. Biology of freswater crayfish. Blackwell Science, Oxford. Holdich, DM. 2002. Beckground and functional morphology. U: Holdich (ed.) Biology of freswater crayfish. Blackwell Science, Oxford, 1-27. Holdich, DM. 2002. Present distribution of crayfish in Europe and some adjoining countries. Bull. Francais de la Peche et de la Pisciculture367, 4,611-650. Hudina, S., Faller, M., Lučić, A., Klobučar. G., Maguire,I. 2009. Distribution and dispersal of two invasive crayfish species in the Drava River basin, Croatia. Knowledge and management of aquatic ecosystem, in press Huxley, TH. 1880. The crayfish: an introduction in the study of zoology. Kegan Paul, Trench &Co, London. Литература 186 Кaraman, С. 1929. Die Potamobiiden Jugoslviens. Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XLI: 147-150 Кaraman, М. 1976. Fauna na Makedonija. Desetonogi rakovi-Decapoda (Malacostraca – Crustacea).Prirodonaucen muzej –Skopje. Кaraman, М С. 1961. Слатководни ракови Југославије. Рибарство Југославије 3 (61):1-33. Кaraman, М. С. 1962. Ein Beitrag zur Systematik Astacidae (Decapoda). Crustaceana 3: 173-191 Кaraman, М. С. 1963. Studie der Astacidae (Crustacea, Decapoda) II. Teil. Hydrobiol. 22: 111- 132. Kranjčev, R. 1995. Priroda Podravine, Mali princ. Kristtiansen,G and Hessen, D.O. 1992. Nitrogen and phosphorus excretion from the noble crayfish, Astacus astacus L., in relation to food type and temperature Aquaculture, Vol. 102, pp245-264 Kumar, S., Tamura, K., Nei, M. 2007 MEGA4: integrated software for molecular evolutionary analysis and sequence alignment. Briefing in Bioinformatic 5: 150-163. Laporrete,J.M., Ribeyre F., Truchot, J.P., Boudou, A. 1996. Experimental study of the combined effects of pH and salinity on the bioaccumulation of inorganic mercury in the crayfish Astacus leptodactylus. Chemical Speciation and Bioavailibility 8(1-2): 1-15 Largiadèr, C.R., Herger, F., Lörtscher, M. & Choll, A. 2000 Assessment of natural and artifical propagation of the white-clawed crayfish (Austropotamobius pallipes species complex) in the Alpine region with nuclear and mitochondrial markers. Mol Ecol 9: 25-37. Laurent, P.J. 1988. Austropotamobius pallipes and A. torrentium, with observations on their interactions with other species in Europe. U Holdich DM i Lowery RS (eds.) Freshwater crayfish. University Press, Cambridge 341-364. Lindqvist, O.V., & Lathi, E. 1983. On the sexual dimorphism and condition index in the crayfish Astacus astacus L. In Finland. Freshwater crayfish 5: 3-11. Lewis, D.B. 2001. Trade-offs between growth and survival: responses of freshwater snails to predacious crayfish. Ecology 82(3): 758-765. Литература 187 Lodge, D.M., & Hill, A.M. 1994. Factors governing species composition, population size, and productivity of cool-water crayfishes. Nordic Journal of Freshwater Research 0(69): 111- 136. Lowery, RS. & Holdich, DM. 1988. Pacifastacus leniusculus in North America and Europe, with details of the distribution of introduced and native crayfish species in Europe. U: Holdich DM i Lowerry RS (eds.) Freshwater Crayfish : Biology, Management and Exploitation. Croom Helm, London, 283 – 308. Maguire, I. 2002. Family Astacidae in north-west Croatia. Doctoral Thesis (in Croatian Croatian with English abstract), Faculty of Science, University of Zagreb: 12- 13. Maguire, I., Klobucar, G.I.V., Gottstein-Matocec, S., Erben, R. 2003. Distribution of Austropotamobius pallipes (Lereboullet) in Croatia and notes on its morphology. Bull. Fr Peche Piscic 370-371: 57-71. Maguire, I. & Klobučar, G. I.V. 2003. Appearance of Orconectes limosus in Croatia. Crayfish News, 3(25) ;7 Maguire, I. and Gottstein-Matocec, S. 2004. The distribution pattern freshwater crayfish Croatia by. Crustaceana 77(1) : 25-49. Maguire, I., Klobučar,G. I.V., Marčić, Z. & Zanella, D., 2008. The first record of Pacifastacus leniusculus in Croatia. Crayfish news, 30, 4, 4. Maguire, I., & Klobučar, G. 2008. Appearance of Orconectes limosus in Croatia. Crayfish News 25(3): 7 Maguire, I., Lucić, A., Schletterer, M., Sint, D., Erben. R., Füreder, L. 2010. Fecundity of indigenous stone crayfish conservation in Austria and Croatia. Freshwater crayfish 17, 103- 107 March, J.G., Pringle, C.M., Townsend, M.J., Wilson A.I. 2002. Effects of freshwater shrimp assemblages on benthic communities along an altitudinal gradient of a tropical island stream. Freshwater Biology 47: 377-390. Литература 188 McMalon, BR. 2002. Physiological adaptation to environment: U: Holdich DM (ed) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford,327- 377. Matthews, M.A., Reynolds, J.D., Keatinge, M.J. 1993. Macrophyte reduction and benthic community alteration by the crayfish Austropotamobius pallipes (Lereboullet). Freshwater Crayfish 9: 289-299 Mau, B. & Newton, M. 1997. Phylogenetic inference for binary data on dendrograms using Markov chain Monte Carlo. J.Comp.Graph.Stat. 6: 122-131. Mau, B., Newton, M. & Larget, B. 1999. Bayesian phylogenetic inference via Markov chain Monte Ca rlo methods. Biometrics 55: 1-12. Moritz, C. (1994) Defining “evolutionary significant units” for conservation. Trends Ecol. Evol. 9: 373-375. Nakata, K., Hamano, T., Hayashi, K-I. & Kawai, T. 2002. Lethal limits of high temperature for two crayfishes,the native species Cambaroides 67 japonicus and the alien species Pacifastacus leniusculus in Japan.Fisheries Science, Vol. 68, pp 763-767. Narodne novine, 1999. Proglašavanje divljih svojti zaštićenim i strogozaštićenim, 99/09. Narodne novine, 2005. Zakon o zaštiti prirode, 70/05. Narodne novine, 2008. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, 139/08. Nei, M. & Kumar, S. 2000. Molecular Evolution and Phylogenetics, Oxford University Press, New York Nystrom, P. 2002. Ecology.U: HoldichDM(ed) Biology freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 192-236. Obradović, Ј. 1984. Проблем терминологије слатководних ракова. Билтен Друштва Еколога Босне и Херцеговине. Серија Б-Научни скупови I савјетовања. Број 3- III Конгрес еколога Југославије, књига II: 165-169. Obradović, Ј. 1988. Слатководни ракови на тлу Југославије-врсте, болести, узгој, Заштита. Рибар. Југосл.43: 55-59. Литература 189 Olivieri, G.L., Sousa, V., Chikhi, L., Radespiel, U. 2008. From genetic diversity and structure to conservation: genetic signature of recent population declines in three mouse lemur species (Microcebus spp.). Biol Conserv 141:1257–1271 Ortmann, AE. 1902. The geographical distribution of fresh water Decapods and its Bearing upon ancient geography. Proc. Amer. Philos. Soc.41: 267-400. Paglianti, A. & Gherardi, F. 2004. Combined effects of temperature and diet on gowth and survival of young-of-year crayfish: a comparison between indigenous and invasive species. Journal of Crustacean Biology,Vol. 24, No. 1, pp 140-148. Parkyn, S.M., Collier K.J., Hicks, B.J. 2001. New Zealand stream crayfish: functional omnivores but trophic predators? Freshwater Biology 46: 641-652. Plančić, Ј. 1973. Ракови у нашим слатким водама. У: Институт за слатководно рибарство (ед.) Избор научних и стручних радова, 133-143. Peay, S., & Rogers, D. 1998. The peristaltic spread of signal crayfis ( Pacifastacus leniusculus) in a Yorksheire river. Abstract of papers of 12th . International Symposium of Astacology, Augusburg, Germany,p 59. Perez, J.R., Celada, J.D., Gonzalez, J., Carral, J.M., Saez-Royuela, M. & Fernandez, R. 2003. Duration of egg storage at different temperatures in the astacid crayfish Pasifastacus leniusculus: critical embryonic phase. Aquaculture, Vol. 219, pp 347- 354. Rac, M., Obradović,J., Sekulić, B., Vučemilo, M. 1987. Ekološki parametric prirodnog staništa potočnog raka (Austropotamobius torrentium Schr.). U: Knjiga sažetaka III Kongresa ekologa Hrvatske: 139. Rafinesque, C. S. 1817 . Synopsis of four new Genera and ten new Species of Crustacea, found in United Sates. Museum of Natural Sciences. 9. American monthly Magazine and critical Review 2: 40-43. Rajković, М. 2004. Optimalni ekološki uslovi za razvoj riječnog raka (Astacus astacus L.) u vodenim ekosistemima na području gornjeg toka rijeke Zete. Specijalistički rad. Univerzitet u Kragujevcu. Литература 190 Rajković, М., Simić, V., & Petrović, А. 2006. Length-weight gain of European crayfish Astacus astacus (L.) in the area of the upper course of the Zeta River, Montenegro. Arch. Biol. Sci.,Belgrade,58 (4): 233-238 Rajkovic, М. 2007. Održivo korišćenje populacije riječnog raka Astacus astacus (Linnaeus 1758) u vodenim ekosistemima gornjeg toka rijeke Zete. Magistarski rad. Univerzitet u Kragujevcu. Rannala, B. & Yang, Z.H. 1996. Probability distribution of molecular evolutionary trees: A new method of phylogenetic inference. J.Mol.Evol. 43: 304-311 Rathke, H. 1837. Zur Fauna der Krym. Ein Beitrag. Mémories de l’Académie des Sciences de St Pétersbourg, ser. 6B 3: 291-454. Reynolds, J.D. 2002. Growth and reproduction. U: Holdich DM (ed.) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 152-192. Renz, M., Breithaupt, T. 2000. Habitat use of the crayfish Austropotamobius torrentium in small brooks and in Lake Constance, Southern Germany. Bull. Fr. Peche Piscic.365: 139-154 Rogers, D. and Holdich, D.M. 1998. Scoping study for the eradication of alien crayfish populations. Abstract of papers of 12th . International Symposium of Astacology, Augusburg, Germany,p 64. Ronquist, F. & Huelsenbeck, J.P. 2003. Mr. Bayes 3: Bayesian phylogenetic inference under mixed models. Bioinformatics 19: 1572-1574. Saila S.B., Flowers J.M., 1969. Geographic morphometric variation in the American lobster. Systematic Zoology, 18, 330-338. Sarastre, M. 1990. Structural features of cycochrome oxidase. Q.Rev.Biophys. 23: 331-366. Schulz, N., Kirchlehner W., 1984. Der Steinkrebsbestand Astacus torrentium (Schrank) im Spintikbach (Kärnten Österreich). Österreichs Fischerei, 37, 47-57 Scholtz, G. 1995. Ursprung und Evolution der Flu krebse ( Crustacea, Decapoda). Sitzungsberichte der Gesellschaft Naturforschender Freunde zu Berlin 34: 93-115. Scholtz, G. 1999. Freshwater crayfish evolution. Freshwater crayfish 12: 37-48. Scholtz, G. 2002. Phylogeny and evolution. U: Holdich DM (ed) Biology of freshwater crayfish. Литература 191 Bleckwell science, Oxford, 30-52. Schofield, K.A, Pringle, C.M., Meyer, J.L., Sutherland, A.B. 2001. The importance of crayfish in the breakdown of rhododendron leaf litter. Freshwater Biology 46: 1191-1204. Schubart, C.D., Nigel, J.N. & Felder, D.L. 2000. The use of mitochondrial 16S rRNA gene for phylogenetic and population studies of Crustacea. Crustac. Issues. 12: 817-830. Simon, C., Frat, F., Beckenbach, A., Crespi, B., Liu, H. & Flook, P. 1994. Evolution, weighing and phylogentic utility of mitochondrial gene sequences and a compilation of conserved polymerase chain reaction primers. Ann.Ent.Soc.Am. 87: 651-701. Sekulić,B ., Оbradović, Ј., Rac, М. 1987. Proportion of exoskeleton according to the size and sex of the crayfish Austropotamobius torrentium Schr. Proceedings of the Third Congress of Croatian Biologists. U: Period. Boil.91 (1): 113. Simić, V., Simić, S., Paunović, М., Cakić, P. 2007. Model of assessment of the critical risk of extinaction and the priorities of protection of endangered aquatic species at the national level. Biodivers Conserv.16: 2471-2493. Simić, V.,Petrović, А., Rajković, М., Paunović, М. 2008. Crayfish of Serbia and Montenegro – the population status and the level of endangerment. Crustaceana 81 (10): 1153-1176. Sint, D., Dalla Via, J., Füreder, L. 2005. Morphological variations in Astacus astacusL and Austropotamobius pallipes (Lereboullet) populations. In: European native crayfish in relation to land-use and habitat deterioration with a special focus on Austropotamobius torrentium CRAY-NET, Vol.4, (eds L. Füreder, C. Souty-Grosset) Bull. Fr. Pêche Piscic.,376-377, 637-652 Sint, D., Dalla, Via, J., Füreder, L. 2006. The genus Austropotamobius in the Ausserfern region (Tyrol, Austria) with an overlap in the distribution of A. torrentium and A. pallipes populations, Bull. Fr. Pêche Piscic., 380-381, 1029-1040. Sint, D., Dalla Via, J., Füreder, L. 2007. Phenotypical caharacterization of indigenous freshwater crayfish populations,Journal of Zoology 273, 210-21. Литература 192 Skurdal, J.,Taugbol, T.,Fjeld, E., Hessen, D.O & Hastein, T. 1988. Thelohonia contejeani Henneguy parasitizing the noble crayfish Astacus astacus L. in Norway . Journal of Fish Diseases, 11, 433-5 Skurdal, J., Taugbol, T., Tuusti, J. 1999. Crayfish introductions in the Nordic and Baltic countries. In: Crayfish in Europe an Alien Species. How to Make the Best of a Bad Situation? (eds F. Gherardi and D. M. Holdich), 193-219. A. A. Balkema, Rotterdam Skurdal, J., & Taugbol, T. 2002. Astacus. In Holdich, D. M. (ed.), Biology of Freshwater Crayfish. Blackwell Science, 467-510, Oxford. Soderback, B. 1995. Replacement of the native crayfish Astacus astacus by the introduced species Pacifastacus leniusculus in a Swedish lake – possible causes and mechanisms. Freshwater Biology 33(2): 291-304. ayfish. Bleckwell science, Oxford, 467-510. Söderhäll, I; Söderhäll, K., (2002). Immune reactions. U: Holdich DM (ed.) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 439-464. Starobogatov, Yal. 1995. Taxonomy and geographical distribution of crayfish of Asia and East Europe ( Crustacea, Decapoda, Astacoidei). Arthropoda Selecta 4(3): 3-25. Streissl, F.; Hodl, W. 2002. Growth, morphometrics,size at maturity, sexual dimorphosm and condition index of Austropotamobius torrentium Shcrank.Hydrobiologya 477 : 201-208. Swoford, D.L. 2001. PAUP*: Phylogenetic analysis using parsimony (and other methods). Version 4.0. beta10. Sunderland, Massachusetts, Sinauer Associates. Šoštarić, D. 1888. Prilog poznavanju slatkovodnih korepnjaka Hrvatske. pp104 Tam, Y.K. & Kornfield, I. 1998. Phylogenetic relationship of clawed lobster genera (Decapoda: Nephropidae) based on mitochondrial 16S rRNA gene sequences. Journal of Crustacean Biology 18: 138-146. Taugbøl, T; Skurdal, J; Fjeld, E., (1988). Maturity and fecundity of Astacus astacus females in Norway. Freshwater crayfish 7: 107-114 Taugbøl, T., Skurdal, J., Burda, A., Munoz, C., Saez-Royuela, M. 1997. A test of crayfish predatory and nonpredatory fish species as bait in crayfish traps. Fisheries Management and Ecology 4: 127-134. Литература 193 Taylor, C.A., 2002. Taxonomy and conservation of native crayfish stocks. U: Holdich, DM (ed) Biology of freswater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 236-257. Tovnsed, C. R., Doledec, S., Scarsbrook, M.R. 1997. Species traits in relation to temporal and spatial heterogenity in streams : a test of habitat templet theory. Freshwater Biology 37: 367-387. Trontelj, P., Machino Y., Sket B. 2005. Phylogenetic and phylogeographic mitochondrial COI gene sequences Molecular Phylogenetic and Evolution, 34:212-226. Trožic-Borovac, С. 2011. Freshwater crayfish in Bosnia and Herzegovina: the first report on their distribution Knowledge and Management of Aquatic Ecosystems (2011) 401, 26. Vogt, G. 2002. Functional anatomy. U: Holdich DM (ed.) Biology of freshwater crayfish. Bleckwell science, Oxford, 53-151. Westman, K. 1991. The crayfish fishery in Finland – its past, present and future. Finnish Fisheries Research 12: 187-216. Westman, K., Ackefors, H., Nylund, C. 1992. Crayfish. Biology, Aquaculture and Harvest. Kiviksgården, Stockholm, Sweden Westin, L., Gydemo, R., 1986. Influence of light and temperature on reproduction and moulting frequency in the crayfish, Astacus astacus. Aquaculture 52: 43-50. Westin, L., Gydemo, R., 1995. The proportion of mature females of the noble crayfish, Astacus astacus, in ponds and under indoor conditions and the effect of trappability.Freshwater crayfish 8: 157-169. Whitledge, G.W. & Rabeni, C.F. 2003. Maximum daily consumption and respiration rates at four temperatures for five species of crayfish from Missouri U.S.A. (Decapoda, Orconectes SPP.). Crustaceana, Vol. 75,No. 9, pp 1119- 1132. Wood, C.C., Gross, M.R. 2008. Elemental conservation units: communicating extinction risk without dictating targets for protection. Conservation Biology, vol 22 (1): 36–47 Woese, C.R., Kandler, O., Wheelis, M .L. 1990. Towards a natural system of organimsms: Proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya. Proc. Natl. Acad.Sci. USA. 87(12):4576-9. Литература 194 Waples, R.S. 1991. Definition of ‘Species’ Under the Endangered Species Act: Application to Pacific Salmon. U.S. Department of Commerce. NOAA Technical Memorandum NMFS F/ NWC-194 Zaccara, S., Stefani, F., Crosa, G. 2005. Diversity of mitochondrial DNA of the endangered white- clawed crayfish (Austropotamobius pallipes) in Po River catchment. Freshwater Biology 50: 1262-1272. Литература 195 Прилог 1. Резултати LSD- Теста за женке врсте A. torrentium за шест популација (звјездицом су означене статистички значајне разлике) LSD Test; Variable: CPL p < .05000 {1} M=1.9364 {2} M=2.2669 {3} M=1.8885 {4} M=1.6722 {5} M=2.2498 {6} M=2.4754 Тара {1} 0.000001 0.875796 0.321953 0.006368 0.079405 Лим {2} 0.000001 0.216036 0.025693 0.877530 0.495206 Црно јез. {3} 0.875796 0.216036 0.588734 0.258495 0.170634 Вражје јез. {4} 0.321953 0.025693 0.588734 0.040776 0.045397 Р.Црнојев. {5} 0.006368 0.877530 0.258495 0.040776 0.480038 Ћехотина {6} 0.079405 0.495206 0.170634 0.045397 0.480038 LSD Test; Variable: CFL p < .05000 {1} M=1.7538 {2} M=1.8646 {3} M=1.7937 {4} M=1.6542 {5} M=1.9794 {6} M=1.9938 Тара {1} 0.018511* 0.854180 0.598241 0.005581* 0.365024 Лим {2} 0.018511* 0.743413 0.264035 0.146982 0.624823 Црно јез. {3} 0.854180 0.743413 0.622791 0.412120 0.554871 Вражје јез. {4} 0.598241 0.264035 0.622791 0.103623 0.291206 Р.Црнојев. {5} 0.005581* 0.146982 0.412120 0.103623 0.957831 Ћехотина {6} 0.365024 0.624823 0.554871 0.291206 0.957831 LSD Test; Variable: CLW p < .05000 {1} M=1.8970 {2} M=2.0305 {3} M=1.9509 {4} M=1.7194 {5} M=2.0334 {6} M=1.9869 Тара {1} 0.003471* 0.797199 0.331083 0.081836 0.668257 Лим {2} 0.003471* 0.703602 0.087802 0.969502 0.834972 Црно јез. {3} 0.797199 0.703602 0.398306 0.705945 0.902110 Вражје јез. {4} 0.331083 0.087802 0.398306 0.103841 0.329136 Р.Црнојев. {5} 0.081836 0.969502 0.705945 0.103841 0.831605 Ћехотина {6} 0.668257 0.834972 0.902110 0.329136 0.831605 LSD Test; Variable: ROW p < .05000 {1} M=3.0876 {2} M=3.5070 {3} M=3.1022 {4} M=3.0643 {5} M=3.4256 {6} M=3.4845 Тара {1} 0.000006* 0.972483 0.949836 0.033176* 0.232314 Лим {2} 0.000006* 0.339719 0.229731 0.599062 0.945890 Црно јез. {3} 0.972483 0.339719 0.945517 0.465391 0.471189 Вражје јез. {4} 0.949836 0.229731 0.945517 0.354635 0.388668 Р.Црнојев. {5} 0.033176* 0.599062 0.465391 0.354635 0.868055 Ћехотина {6} 0.232314 0.945890 0.471189 0.388668 0.868055 196 LSD Test; Variable: CLH p < .05000 {1} M=2.8818 {2} M=3.0989 {3} M=2.8712 {4} M=2.7733 {5} M=3.1352 {6} M=3.2799 Тара {1} 0.002156* 0.973954 0.701590 0.037341* 0.222154 Лим {2} 0.002156* 0.483133 0.248850 0.759407 0.577370 Црно јез. {3} 0.973954 0.483133 0.817831 0.436746 0.368790 Вражје јез. {4} 0.701590 0.248850 0.817831 0.226510 0.233911 Р.Црнојев. {5} 0.037341* 0.759407 0.436746 0.226510 0.669999 Ћехотина {6} 0.222154 0.577370 0.368790 0.233911 0.669999 LSD Test; Variable: ARL p < .05000 {1} M=2.5127 {2} M=2.4775 {3} M=2.4340 {4} M=2.7782 {5} M=2.6430 {6} M=2.3331 Тара {1} 0.363514 0.662211 0.090917 0.052612 0.202476 Лим {2} 0.363514 0.808695 0.054732 0.012045* 0.302945 Црно јез. {3} 0.662211 0.808695 0.143986 0.266042 0.653619 Вражје јез. {4} 0.090917 0.054732 0.143986 0.413877 0.031822* Р.Црнојев. {5} 0.052612 0.012045* 0.266042 0.413877 0.039980* Ћехотина {6} 0.202476 0.302945 0.653619 0.031822* 0.039980* LSD Test; Variable: T p < .05000 {1} M=2.7521 {2} M=3.2998 {3} M=1.6968 {4} M=1.0079 {5} M=2.4005 {6} M=2.5950 Тара {1} 0.032550* 0.374294 0.091929 0.426259 0.865522 Лим {2} 0.032550* 0.176242 0.026468* 0.038120* 0.445268 Црно јез. {3} 0.374294 0.176242 0.656679 0.569585 0.544494 Вражје јез. {4} 0.091929 0.026468* 0.656679 0.201889 0.244109 Р.Црнојев. {5} 0.426259 0.038120* 0.569585 0.201889 0.844338 Ћехотина {6} 0.865522 0.445268 0.544494 0.244109 0.844338 197 Резултати LSD- Теста за мужјаке врсте A. torrentium за шест популација (звјездицом су означене статистички значајне разлике) LSD Test; Variable: CLL p < .05000 {1} M=1.0635 {2} M=1.1141 {3} M=1.2506 {4} M=1.4218 {5} M=1.3325 {6} M=1.1985 Тара {1} 0.137441 0.279017 0.003847* 0.000079* 0.238578 Лим {2} 0.137441 0.429880 0.013089* 0.001390* 0.461932 Црно јез. {3} 0.279017 0.429880 0.413965 0.653118 0.798869 Вражје јез. {4} 0.003847* 0.013089* 0.413965 0.513122 0.176040 Р.Црнојев. {5} 0.000079* 0.001390* 0.653118 0.513122 0.297460 Ћехотина {6} 0.238578 0.461932 0.798869 0.176040 0.297460 LSD Test; Variable: CEF p < .05000 {1} M=.88891 {2} M=.88219 {3} M=.87238 {4} M=.94462 {5} M=.94171 {6} M=1.0303 Тара {1} 0.661792 0.832778 0.318963 0.084459 0.006706* Лим {2} 0.661792 0.900347 0.265068 0.053373 0.004619* Црно јез. {3} 0.832778 0.900347 0.447189 0.401976 0.089166 Вражје јез. {4} 0.318963 0.265068 0.447189 0.962547 0.252103 Р.Црнојев. {5} 0.084459 0.053373 0.401976 0.962547 0.129275 Ћехотина {6} 0.006706* 0.004619* 0.089166 0.252103 0.129275 LSD Test; Variable: HEL p < .05000 {1} M=1.6946 {2} M=1.6241 {3} M=1.8025 {4} M=1.9861 {5} M=1.6671 {6} M=1.6413 Тара {1} 0.001350* 0.333333 0.000282* 0.525961 0.470380 Лим {2} 0.001350* 0.110274 0.000008* 0.325798 0.815543 Црно јез. {3} 0.333333 0.110274 0.174966 0.250253 0.222400 Вражје јез. {4} 0.000282* 0.000008* 0.174966 0.000332* 0.001297* Р.Црнојев. {5} 0.525961 0.325798 0.250253 0.000332* 0.756410 Ћехотина {6} 0.470380 0.815543 0.222400 0.001297* 0.756410 LSD Test; Variable:CGW p < .05000 {1} M=2.0110 {2} M=1.8875 {3} M=1.6915 {4} M=1.7179 {5} M=2.0436 {6} M=2.0607 Тара {1} 0.001667* 0.108864 0.039558* 0.674178 0.705827 Лим {2} 0.001667* 0.325305 0.233704 0.046087* 0.190041 Црно јез. {3} 0.108864 0.325305 0.912698 0.094384 0.117623 Вражје јез. {4} 0.039558* 0.233704 0.912698 0.038920* 0.071737 Р.Црнојев. {5} 0.674178 0.046087* 0.094384 0.038920* 0.907946 Ћехотина {6} 0.705827 0.190041 0.117623 0.071737 0.907946 198 LSD Test; Variable: CPW p < .05000 {1} M=1.6154 {2} M=1.6677 {3} M=1.5149 {4} M=1.3677 {5} M=1.6444 {6} M=1.7342 Тара {1} 0.029469* 0.410388 0.004687* 0.543528 0.142673 Лим {2} 0.029469* 0.211483 0.000651* 0.625739 0.412566 Црно јез. {3} 0.410388 0.211483 0.320610 0.315637 0.129925 Вражје јез. {4} 0.004687* 0.000651* 0.320610 0.004362* 0.001795* Р.Црнојев. {5} 0.543528 0.625739 0.315637 0.004362* 0.323483 Ћехотина {6} 0.142673 0.412566 0.129925 0.001795* 0.323483 LSD Test; Variable: ARL p < .05000 {1} M=2.5768 {2} M=2.6998 {3} M=2.2639 {4} M=2.1195 {5} M=2.5557 {6} M=2.6457 Тара {1} 0.017239* 0.233106 0.014921* 0.836415 0.691919 Лим {2} 0.017239* 0.097365 0.002105* 0.162028 0.755867 Црно јез. {3} 0.233106 0.097365 0.649863 0.292339 0.219334 Вражје јез. {4} 0.014921* 0.002105* 0.649863 0.035861* 0.036130* Р.Црнојев. {5} 0.836415 0.162028 0.292339 0.035861* 0.645028 Ћехотина {6} 0.691919 0.755867 0.219334 0.036130* 0.645028 LSD Test; Variable: T p < .05000 {1} M=2.3486 {2} M=2.9537 {3} M=2.7314 {4} M=4.0359 {5} M=2.5663 {6} M=3.1789 Тара {1} 0.004189* 0.720795 0.027792* 0.602430 0.242403 Лим {2} 0.004189* 0.835693 0.158084 0.356919 0.751463 Црно јез. {3} 0.720795 0.835693 0.315815 0.883933 0.724188 Вражје јез. {4} 0.027792* 0.158084 0.315815 0.083196 0.402196 Р.Црнојев. {5} 0.602430 0.356919 0.883933 0.083196 0.442548 Ћехотина {6} 0.242403 0.751463 0.724188 0.402196 0.442548 199 Прилог 2. Резултати Tukey теста за врсту A. astacus из Црне Горе и Србије -1. Мужјаци, 2. Женке (звјездицом су означене статистички значајне разлике ) 1.Мужјаци 2. Женке ROL Србија Црна Гора Србија 0.000143* Црна Гора 0.000143* CGW Србија Црна Гора Србија 0.004964* Црна Гора 0.004964* TD Србија Црна Гора Србија 0.000542* Црна Гора 0.000542* T Србија Црна Гора Србија 0.001650* Црна Гора 0.001650* CPL Србија Црна Гора Србија 0.022406* Црна Гора 0.022406* CFL Србија Црна Гора Србија 0.000071* Црна Гора 0.000071* HEL Србија Црна Гора Србија 0.046317* Црна Гора 0.046317* HEW Србија Црна Гора Србија 0.043747* Црна Гора 0.043747* CGW Србија Црна Гора Србија 0.000029* Црна Гора 0.000029* CPW Србија Црна Гора Србија 0.046130* Црна Гора 0.046130* ARL Србија Црна Гора Србија 0.037540* Црна Гора 0.037540* 200 Прилог 3. Резултати Tukey теста за женке врсте А. torrentium, А. pallipes, и Аstacus astacus (црвеном су означене статистички значајне разлике) CLL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.401409 0.081788 A. pallipes {2} 0.401409 0.022928* A. astacus {3} 0.081788 0.022928* CPL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.025335* 0.000022* A. pallipes {2} 0.025335* 0.131655 A. astacus {3} 0.000022* 0.131655 CFL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.696348 0.006705* A. pallipes {2} 0.696348 0.514125 A. astacus {3} 0.006705* 0.514125 CLW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.552243 A. astacus {3} 0.000022* 0.552243 CLH {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.022817* A. astacus {3} 0.000022* 0.022817* CEF {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.985483 0.000022* A. pallipes {2} 0.985483 0.000375* A. astacus {3} 0.000022* 0.000375* ROL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.446641 0.008269* A. pallipes {2} 0.446641 0.005251* A. astacus {3} 0.008269* 0.005251* HEL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.595993 A. astacus {3} 0.000022* 0.595993 HEW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000027* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000027* 0.993727 A. astacus {3} 0.000022* 0.993727 ROW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.232962 A. astacus {3} 0.000022* 0.232962 CGW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.090333 A. astacus {3} 0.000022* 0.090333 CPW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.025921* 0.278699 A. pallipes {2} 0.025921* 0.239435 A. astacus {3} 0.278699 0.239435 ARL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000028* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000028* 0.537959 A. astacus {3} 0.000022* 0.537959 ARW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.635944 A. astacus {3} 0.000022* 0.635944 CPH {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000638* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000638* 0.927332 A. astacus {3} 0.000022* 0.927332 CEW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000193* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000193* 0.138117 A. astacus {3} 0.000022* 0.138117 201 ABW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000023* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000023* 0.958554 A. astacus {3} 0.000022* 0.958554 ABH {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000057* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000057* 0.350108 A. astacus {3} 0.000022* 0.350108 ABL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.023970* 0.000022* A. pallipes {2} 0.023970* 0.428710 A. astacus {3} 0.000022* 0.428710 TEL {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000022* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000022* 0.021156* A. astacus {3} 0.000022* 0.021156* TEW {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000262* 0.000022* A. pallipes {2} 0.000262* 0.245803 A. astacus {3} 0.000022* 0.245803 TD {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.735197 0.000022* A. pallipes {2} 0.735197 0.000049* A. astacus {3} 0.000022* 0.000049* T {1} {2} {3} A. torrentium {1} 0.000389* 0.068089 A. pallipes {2} 0.000389* 0.000022* A. astacus {3} 0.068089 0.000022* 202 Резултати Tukey теста за мужјаке врсте А. torrentium, А. pallipes, и Аstacus astacus (црвеном су означене статистички значајне разлике ) CLL {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.000022* 0.000022 A. torrentium {2} 0.000022* 0.000022 A. astacus {3} 0.000022* 0.000022* CPL {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.007149* 0.058239 A. torrentium {2} 0.007149* 0.829323 A. astacus {3} 0.058239 0.829323 CLW {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.004542* 0.103129 A. torrentium {2} 0.004542* 0.502748 A. astacus {3} 0.103129 0.502748 CLH {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.005362* 0.508562 A. torrentium {2} 0.005362* 0.211731 A. astacus {3} 0.508562 0.211731 ROL {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.364209 0.225526 A. torrentium {2} 0.364209 0.894359 A. astacus {3} 0.225526 0.894359 HEL {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.009956* 0.150866 A. torrentium {2} 0.009956* 0.515628 A. astacus {3} 0.150866 0.515628 HEW {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.012076* 0.274905 A. torrentium {2} 0.012076* 0.319001 A. astacus {3} 0.274905 0.319001 ROW {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.001942* 0.656063 A. torrentium {2} 0.001942* 0.083747 A. astacus {3} 0.656063 0.083747 ARW {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.002598* 0.983139 A. torrentium {2} 0.002598* 0.016074* A. astacus {3} 0.983139 0.016074* CEW {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.041660* 0.935499 A. torrentium {2} 0.041660* 0.051311 A. astacus {3} 0.935499 0.051311 TEL {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.010093* 0.596396 A. torrentium {2} 0.010093* 0.085785 A. astacus {3} 0.596396 0.085785 T {1} {2} {3} A. pallipes {1} 0.193742 0.170690 A. torrentium {2} 0.193742 0.005180* A. astacus {3} 0.170690 0.005180* 203 УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ИНСТИТУТ ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац ,Србија КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Редни број Тип записа Текстуални штампани материјал Врста рада Докторска дисертација Аутор mр Милка Л. Рајковић Ментор Проф. др Владица Симић Наслов рада Дистрибуција, филогенија, екологија и конзервација ракова из фамилије Astacidae на подручју Црне Горе Језик публикације Српски (ћирилица) Језик извода Српски Землја публикованја Србија Година публикованја 2012. Издавач Ауторски репринт Мјесто и адреса IX црногорске 33. 20000 Подгорица, Црна Гора Научна област Биологија Научна дисциплина Хидробиологија Предметна одредница/ кључне ријечи Чува се У библиотеци Природно-математичког факултета у Крагујевцу, Р. Домановића 12, 34 000 Крагујевац, Србија Важна напомена 204 ИЗВОД До данас је у свијету описано око 600 врста слатководних (Decapodnih) ракова из подреда Astacidae. На подручју Европе данас живи пет врста аутохтоних слатководних ракова из породице Astacidae: Astacus astacus, Astacus leptidactilus, Astacus pachypus, Austropotamobius pallipes, и Austropotamobius torrentium. Поред аутохтоних, данас живе и алохтоне врсте. Најчешће су то америчке врсте Pacifastacus leniusculus (Dana, 1852) такође из породице Astacidae. Све три врсте (Astacus astacus, A. pallipes и А. torrentium) заштићене су и на нивоу Европе: уврштене су на IUCN ову црвену листу угрожених врста (IUCN - International Union for Conservation of Nature) такође су уврштене и у Апендикс бр. III Бернске конвенције по којем је њихово искоришћавање под строгом контролом и надзором сваке државе (Taylor, 2002), а врсте А. torrentium, и A. pallipes су и у Директиви о стаништима Европске уније. Циљ ове докторске дисертације био је анализирати популације различитих врста слатководних (Decapodnih) ракова са простора Црне Горе како би се добили подаци о њиховој дистрибуцији, екологији, као и да се одреде филогенетски и еволуцијски односи јединки врста А. torrentium, A. pallipes и А. astacus узоркованих са простора Хрватске, Србије и Црне Горе као и њихова процјена ризика изумирања и приоритети конзервације биодиверзитета акватичних екосистема. Анализа је обухватила физичко-хемијске параметре вода у којима је забиљежено присуство слатководних (Decapodnih) ракова. Сваком уловљеном раку измјерено је 23 морфометриска обиљежја, која су описана стандардном дескриптивном статистиком (средња вриједност, мин-маx, стандардна девијација, коефицијент варијације,) Исте морфомртриска обиљежја измјерена су код врсте А. astacus из језера Бусер-Србија и такође су описани стандардном дескриптивном статистиком. Подаци су затим нормализирани тако што им је вриједност подијељена с одговарајућом посторбиталном дужином (POL=HEL+ARL) и у резултатима који се односе на морфометриска обиљежја узимали смо у обзир само нормализиране улазне вриједности. За нормално дистрибуиране податке користили смо параметарски Т- тест како би смо упоредили разлике морфометриских обиљежла код мужјака и женки, а за мали број узорака радили смо Mann-Whitney U тест. Анализа варијансе (АNOVA ) је коришћена да се види да ли постоје статистички знаачајне разлике између популација исте врсте, или различитих врста, собзиром да постоје разлике радили смо дискриминантну анализу (DA). 205 УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ИНСТИТУТ ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац ,Србија Филогенетске анализе : Анализа методом највеће штедљивости (MP метода) - спроведена је употребом програма PAUP* 4.0B10 (Swoford, 2001). За добијање филогенетских стабала анализиране су датотеке секвенци гена 16S rRNA и COI у nexus формату. Свака датотека састојала се од вишеструко сравњених секвенци појединог гена. Статистичка анализа вјероватноће овако добијеног филогенетског стабла проведена је методом самоучитавања. Анализа Bayesian методом (BA метода) - Bayesian анализа темељи се на сазнању о вјероватноћама које су процијењене на основу неког модела тзв. накнадним вјероватноћама. Bayesian анализа спроведена је помоћу програма MR. BAYES 3.1.1 (Ronquist и Huelsenbeck, 2003) употребом методе “Metropolis-coupled Markov Chain Monte Carlo “ која се темељи на низу независних претрага за скупом најбољих стабала. Урађене су абиотичке карактеристике станишта и то: географске, морфометријске, физичке и хемијске. Као и карактеристике популација: укупна бројност, полна структура (% женки и мужјака), узрасна структура и % репродуктивно способних женки по узрасним класама. Такође су приказани параметри и тростепена бодовна скала модела „ ES-HIPPO“ (Simić et al., 2007) која обухвата параметре: Еколошке Специјализације (ЕS): станиште, исхрану, репродуктивну стратегију, подлога, историју живота, величину тијела, ниво ендемизма и острвска изолација-изолација и „HIPPO” факторе: измјене станишта, инвазивне врсте, загађење, раст хумане популације и прекомјерно искориштавање. Датум прихватања теме од стране ННВ Датум одбране Чланови комисије Проф.др Владица Симић Проф. др Ивана Maguire Научни сарадник др Момир Пауновић 206 UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC FACULTY OF SCIENCE DEPARTMENT FOR BIOLOGY AND ECOLOGY Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац ,Србија КEY WORDS DOKUMENTATION Accession number Type of records Textual material, printed Contents code PhD thesis Аuthor М. Sc. Мilka L.Rajkovic Меntor Prof. dr Vladica Simic Title Distribution, phylogeny, ecology and conservation of crayfish of the family Astacidae in Montenegro Language of text Serbian (Roman) (scr) Language of abstract Serbian (Roman) / English Country of publication Serbia Publication year 2012. Publisher Copyright reprint Publisher place IX crnogorske 33. 20 000 Podgorica,Montenegro Scientific field Biology Scientific discipline Key words Holding data In library of Faculty of Science, Kragujevac, 34 000 Kragujevac, Serbia, R. Domanovica 12 Note 207 Abstract Up to date, about 600 species of freshwater (Decapods) crayfish from Astacida suborders was described in the world. Today, five species of freshwater crayfish from the family Astacidae (Astacus astacus, Astacus leptidactilus, Astacus pachypus, Austropotamobius pallipes and Austropotamobius torrentium) lives in Europe. Besides to autochthonous, now there are allochthonous species living there. They are mainly American species Pacifastacus leniusculus (Dana, 1852) also from the family Astacidae. All three species (A. astacus, A. pallipes and A. torrentium) are protected at European level: listed on IUCN Red List of threatened species (IUCN - International Union for Conservation of Nature) and they are also having been included in Appendix no. III of the Bern Convention by which their exploitation is under strict control and supervision of each state (Taylor, 2002), and type A. torrentium, and A. pallipes are in the Habitats Directive of the European Union. The goal of this dissertation was to analyze the populations of different species of freshwater (Decapods) crayfish from Montenegro in order to obtain information on their distribution, ecology, and to determine the phylogenetic and evolutionary relationships between individuals of species A. torrentium, A. pallipes and A. astacus sampled from Croatia, Serbia and Montenegro as well as their assessment of extinction risk and conservation priorities for biodiversity in aquatic ecosystems. The analysis included physically-chemical parameters of waters where was registered the presence of freshwater (Decapods) crayfish. For each caught crayfish 23 morphometric feature were measured and described by standard descriptive statistics (medium value, min-max value, standard deviation, and coefficient of variation). Same morphometric characteristics have been measured for the species A.astacus from the lake Buser-Serbia and they have also been described by the standard descriptive statistics. The data were then normalized on the way that their value was divided by the corresponding postorbital length (POL = HEL + ARL) and the results related to the morphometric characteristics were taken into account only the normalized input values. For normally distributed data we used the parametric T-test to compare differences of morphometric characters for males and females, and for a small number of samples we have been used Mann-Whitney U test. Variance analysis (ANOVA) was used to establish whether there are statistically important differences between populations of the same species or different species. Considering that there were differences, we worked discriminate analysis (DA). 208 UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC FACULTY OF SCIENCE DEPARTMENT FOR BIOLOGY AND ECOLOGY Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац ,Србија Phylogenetic analysis: Analysis by method of maximum parsimony (MP method) - was conducted by using program PAUP * 4.0b10 (Swoford, 2001). In order to obtain phylogenetic trees, files of gene sequences of 16S rRNA and COI in nexus format were analyzed. Each file was consisted of razing of multiple sequences of individual genes. Statistical analysis of probability of the proposed phylogenetic tree was conducted by self-loading. Bayesian analysis method (BA method) - Bayesian analysis is based on the knowledge of the probabilities that are estimated on the basis of a so-called models - subsequent probabilities. Bayesian analysis was performed by program MR. Bayes 3.1.1 (Ronquist and Huelsenbeck, 2003) using the method ,,Metropolis-coupled Markov Chain Monte Carlo” which is based on a series of independent analyses with the best set of trees. Abiotic characteristics of habitat have been performed, such as: geographic, morphometric, physical and chemical as well as the population characteristics: total number, gender structure (% of females and males), age distribution and percentage of reproductive age females by age classes. Also the parameters and the three-stage model scale “ES-HIPPO” (Simic et al., 2007), which includes parameters: Ecological specialization (ES): habitat, diet, reproductive strategy, substrate, life history, body size, level of endemism and island isolation and isolation-”HIPPO” factors: habitat change, invasive species, pollution, human population growth and overexploitation. Accepted by Scientific Board on Defended on Commission Prof. dr Vladica Simić Prof. dr Ivana Maguire Research associate dr Momir Paunović 209 БИОГРАФИЈА СА ПУБЛИКАЦИЈАМА КАНДИДАТА Мр Милка Л. Рајковић родјена је 1973. године у Плаву, Црна Гора. Основну и средњу школу завршила је у Плаву. Студије Биологије на Природно – математичком факултету Универзитета у Подгорици. Школске 2002/03. године, уписала је специјалистичке студије на Природно – математичком факултету Универзитета у Крагујевцу студиска група хидробиологија и заштита вода.положила све планом и програмом предвиђене испите. Специјалистичку тему под називом “ Оптимални еколошки услови за развој ријечног рака (Astacus astacus Linne) у воденим екосистемима на подручју горњег тока ријеке Зете” одбранила је 2004. године. На истом факултету 2004 године уписује магистарске студије, и магистрарску тежу под називом “Одрживо коришћење популације ријечног рака Astacus astacus (Linne 1758) у воденим екосистемима горњег тока ријеке Зете” коју је успјешно одбранила 2007. године. Такође, на истом факултету новембра 2007. године уписује докторске студије. Од 2001. године је у сталном рандом односу у Републичком заводу за заштиту природе у Подгорици као истразивац хидробиолог у праћењењу, утврђивању и евидентирању потенцијалних природних вриједности постојеће фауне, учешће у спровођењу поступака еколошке валоризације на заштићеним објектима природе и другим пословима из дјелокруга рада зоолога. Радови објављени Drago Marić & Milka Rajković (2004). Competitors and predators the cause of crayfish (stacus astacus L.) numerosity decreaase in the waters of Nikšić region. Natura Montenegrina , Podgorica,3, 101-111. Milka Rajković, V.Simić & A.Petrović (2006). Length-weight gain of European crayfish Astacus astacus L. in the area of the upper course of the Zeta river, Montenegro. Arch. Biol. Sci.,Belgrade, 58(4),233-238 Simić, V.; Petrović, A.; Rajković, M.; Paunović, M. (2008) Crayfish of Serbia and Montenegro - the population status and the level of endangerment . Crusttaceana, Volume 81, Number 10, 2008, pp. 1153-1176 (24) M. Rajković, A. Petrović, I. Maguire, V. Simić, S. Simić and M. Paunović (2012) Discovery of a new population of the species complex of the white-clawed crayfish Austropotamobius pallipes/italicus (Decapoda, Astacidae) in Montenegro, range extension, endangerment, and conservation . Crustaceana , Volume 85, (3): 333-347 210 Рад посвећујем мојим драгим родитељима, оцу Лабуду и мајци Радојки чија ме несебична љубав изградили оним што јесам, чије су ми врлине и карактерне особине уливале снагу, а понос обавезивао да истраајем.