УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Соња З. Брауновић ЕФЕКТИ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА НА СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ И ВРАЊСКОЈ КОТЛИНИ докторска дисертација Београд, 2013 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF FORESTRY Sonja Z. Braunović EFFECTS OF EROSION CONTROL WORKS ON THE STATE OF EROSION IN GRDELIČKA KLISURA AND VRANJSKA KOTLINA Doctoral Dissertation Belgrade, 2013 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ И ЧЛАНОВИМА КОМИСИЈЕ ПОДАЦИ О МЕНТОРУ И ЧЛАНОВИМА КОМИСИЈЕ МЕНТОР: др Станимир Костадинов редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: др Ратко Ристић редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет др Миодраг Златић редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет др Нада Драговић редовни професор, Универзитет у Београду, Шумарски факултет др Иван Блинков редовни професор, Универзитет у Скопљу, Шумарски факултет Датум одбране: 2013. године Захваљујем на несебичној помоћи и подршци Мом ментору и члановима комисије, колегама Михаилу Раткнићу, Нади Звонарић, Мари Раткнић, Зорану Милетићу, Влади Чокеши, Снежани Стајић, Златану Радуловићу, Војкану Јовићу, Аци Марковићу (ŠГ Врање), Заири Беснику (ŠУ Бујановац), Предрагу Петровићу (РХМЗС), Небојши Станковићу (ŠУ Предејане), проф. Ани Тонић, Милошу Копривици, Сузани Митровић, Радојици Пижурици, Милораду Веселиновићу, Неши Јовићу, Жани, Драгани, Мирашу, Милини, Жељку, Тијани, родитељима и сину. ЕФЕКТИ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА НА СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ И ВРАЊСКОЈ КОТЛИНИ РЕЗИМЕ Први организовани радови на уређењу бујичних токова у Србији започети су управо у Грделичкој клисури крајем XIX века, јер је то подручје представљало жариште развоја најинтензивнијих процеса ерозије. Примењиване су разне методе и објекти за уређење бујичних токова и заштиту земљишта од ерозије: извођени су радови на падинама сливова (биолошки и биотехнички) и у коритима бујичних токова (технички радови). У циљу унапређења метода за контролу водне ерозије и бујичних поплава, овим истраживањем сагледани су ефекти изведених радова и њихов утицај на стање ерозије, кроз упоредну анализу стања 1953., 1970. и 2010. године. Резултати обављених истраживања на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине потврдили су значај ефеката изведених противерозионих радова на смањење интензитета ерозије и продукције и проноса наноса и неопходност мултидисциплинарног приступа проблематици ерозионих процеса у сливу. Истраживања промене интензитета ерозије у функцији изведених противерозионих радова, поред непосредног значаја за подручје истраживања, имају шири практични и теоријски значај, јер су рађена на једном од најрепрезентативнијих бујичних подручја у Републици Србији и региону Југоисточне Европе. Основни параметри хидрографских и топографских карактеристика анализираних сливова измерени су на дигиталној топографској карти, док су остали рачунати по познатим формулама (Гавриловић, С., 1972.). Интензитет процеса ерозије регистрован 2010. године је, пре свега, резултат активне борбе против ерозије извођењем противерозионих радова у кориту и сливу, али и утицаја промена у оквиру социодемографског фактора, које су се одразиле на промену начина коришћења земљишта. Највеће позитивне промене захватиле су највише делове сливова (Црни Врх, Лескова Вода, Кукавица итд.), површине удаљеније од насеља, на којима су изведени обимни противерозиони радови. На основу резултата истраживања утврђено је: Станишни услови Јужноморавског и Јабланичког шумског подручја су веома повољни за развој аутохтоних врста дрвећа: букве, граба и храстова. Добар успех показале су и четинарске културе (бели и црни бор) подигнуте на градонима и контурним рововима. Успешно извођење пошумљавања зависи од избора одговарајуће технике (израда градона и тераса), правилног избора врста, коришћења садница произведених на подручју које се пошумљава и примена мера неге новоподигнутих култура Анализирани попречни објекти су са аспекта стабилности оправдали постојање, јер је спречен развој дубинске и бочне ерозије и извршена стабилизација корита. Њихова улога изражена је и кроз значајне количине задржаног наноса у заплавима анализираних преграда и прагова. Добијени резултати потврдили су полазне хипотезе да се пад заплава формира као резултат деловања многих фактора и њихове интеракције, а најзначајнији су природни пад корита и гранулометријски састав наноса. Пречници наноса (d25, d5 и d10) и коефицијенти неједнородности наноса (Кd и S0) одређују пад заплава. На основу снимљеног стања на терену, података из коришћене документације и урађених статистичких анализа, добијени су аналитички изрази за одређивање пада заплава у функцији чинилаца који делују на његово формирање. Анализом зависности падова заплава и падова корита добијена је регионална аналитичка зависност за прорачун падова заплава: Iz = 0,662082 It – 2,4215 и може се користити за практичне потребе прогнозе пада заплава приликом израде техничке документације за бујичне водотоке на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине. Наведени закључци су конкретни одговори на све непознанице са почетка истраживања, објашњавају постигнуте ефекте изведених противерозионих радова на смањење интензитета ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине и дају препоруке и подстрек за наставак рада на овој проблематици. У последњих 60 година много је урађено на противерозионом уређењу подручја од Грделице до Бујановца је, што је знатно побољшало стање у сливовима. Међутим, смањење интензитета ерозионих процеса на би смело да нас завара, јер посао на антиерозионом уређењу овог подручја још увек није завршен. Кључне речи: Ерозиони процеси, противерозиони радови, пад заплава, преградe, нанос, бујични токови, ерозија Научна област: Биотехничке науке Ужа научна област: Ерозија и конзервација земљишта УДК: 630*116+630*384.2/.3 (497.11-12)(043.3) КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИОНА ИНФОРМАЦИЈА Редни број (РБ): Идентификациони број (ИБР): Тип документа (ТД): Монографска публикација Тип записа (ТЗ): Текстуални штампани документ Врста рада (ВР): Докторска дисертација Аутор (АУ): Мр Соња Брауновић, дипл. инж. шумарства Ментор / Ко-ментор (МН): Др Станимир Костадинов, редовни професор Наслов рада (НР): Ефекти противерозионих радова на стање ерозије у Грделичкој клисури и Врањској котлини Језик публикације (ЈЗ): Српски / ћирилица Језик извода (ЈИ): Српски / енглески Земља публиковања (ЗП): Србија Географско подручје (УГП): Србија Година (ГО): 2013 Издавач (ИЗ): Ауторски репринт Место и адреса (МА): 11 030 Београд, Кнеза Вишеслава 1 Физички опис рада (бр. погл./стр./ 13 поглавља, 514 страница, 157 литературних навода, лит.навода/таб./сл./граф./прил.): 216 табела, 200 слика, 28 графикона, 4 прилога Научна област (НО): Биотехничке науке Ужа научна област: Ерозија и конзервација земљишта Научна дисциплина (НД): Бујични токови и ерозија Предметна одредница кључне речи (ПО): Ерозиони процеси, противерозиони радови, пад заплава, преградe, нанос, бујични токови, ерозија УДК: 630*116+630*384.2/.3(497.11-12)(043.3) Чува се (ЧУ): Библиотека Шумарског факултета, Кнеза Вишеслава 1, 11030 Београд, Србија Важна напомена (ВН): Нема Извод (ИЗ): У циљу унапређења метода за контролу водне ерозије и бујичних поплава овим истраживањем сагледани су ефекти изведених радова и њихов утицај на стање ерозије кроз упоредну анализу интензитета ерозионих процеса, продукције и проноса наноса 1953., 1970. и 2010. године. Истраживања промене интензитета ерозије у функцији изведених противерозионих радова, поред непосредног значаја за подручје истраживања, имају шири практични и теоријски значај, јер су рађена на једном од најрепрезентативнијих бујичних подручја у Републици Србији и региону Југоисточне Европе. На основу резултата истраживања утврђено је: Успешно извођење пошумљавања зависи од избора одговарајуће технике (израда градона и тераса), правилног избора врста, коришћења садница произведених на подручју које се пошумљава и примена мера неге новоподигнутих култура. Анализирани попречни објекти су са аспекта стабилности оправдали постојање, јер је спречен развој дубинске и бочне ерозије и извршена стабилизација корита. Њихова улога изражена је и кроз значајне количине задржаног наноса у заплавима анализираних преграда и прагова. Добијени резултати потврдили су полазне хипотезе да се пад заплава формира као резултат деловања многих фактора и њихове интеракције, а најзначајнији су природни пад корита и гранулометријски састав наноса. Пречници наноса (d25, d5 и d10) и коефицијенти неједнородности наноса (Кd и S0) одређују пад заплава. Анализом зависности падова заплава и падова корита добијена је регионална аналитичка зависност за прорачун падова заплава и може се користити за практичне потребе прогнозе пада заплава приликом израде техничке документације за бујичне водотоке на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине. FFECTS OF EROSION CONTROL WORKS ON THE STATE OF EROSION IN GRDELIČKA KLISURA AND VRANJSKA KOTLINA Summary: The first organised torrent control works in Serbia started in Grdelička Klisura by the end of the 19th century, because that area was the focus of the most intensive erosion processes. It required the implementation of various methods and structures for torrent control and soil protection from erosion: The works were carried out on the slopes of the drainage basins (biological and biotechnical) and in the torrent channels (technical works). The effects of the performed works and their effect on the state of erosion were studied through the comparative analysis of the circumstances in 1953, 1970 and 2010, in the aim of upgrading the methods of water erosion and torrential flood control. The results of the research performed in the areas of Grdelička Klisura and Vranjska Kotlina confirmed the significance of the effects of the performed erosion control works for the mitigation of the intensity of erosion and sediment yield and transport, and the necessity of a multidisciplinary approach to the questions of drainage basin erosion processes. The study of erosion intensity changes in the function of erosion control works, in addition to direct significance for the study area, has also a wider practical and theoretical significance, because it was performed in one of the most representative torrent areas in the Republic of Serbia and South-East Europe region. The main parameters of hydrographic and topographic characteristics of the investigated drainage basins were measured on the digital topographic map, and other parameters were calculated using the well-known formulas (Gavrilović, S., 1972.). Erosion intensity recorded in 2010 was primarily the result of active struggle against erosion, i.e. erosion control works in the channel and in the drainage basin, but also the result of the effect of the changes in socio-demographic factors, which were reflected on the changes in land use. The greatest positive changes occurred in the highest parts of the drainage basins (Crni Vrh, Leskova Voda, Kukavica, etc.), the areas farther from the settlements, where large-scale erosion control works were carried out. The following conclusions can be drawn based on the study results: Site conditions in the Južnomoravski and Jablanički Forest Areas are very favourable for the development of autochthonous tree species: beech, hornbeam and oaks. Good results were also achieved by coniferous plantations (Scots pine and Austrian pine) established on bench terraces and contour ditches. Successful afforestation depends on the selection of the suitable technical solutions (bench terraces and terraces), correct selection of species, application of seedlings produced in the afforested area and appropriate silvicultural measures in the established plantations. The analysed check dams have justified their existence from the aspect of stability, because the development of deep erosion and lateral erosion has been prevented and the channel has been stabilised. Their role has also been confirmed through significant quantities of checked sediment in the slopes of siltation of the investigated check dams and sills. The study results confirm the initial hypotheses that the slope of siltation is formed as the result of numerous factors and their interactions, the most important of all being the natural bed slope and the sediment particle-size distribution. The slope of siltation is determined by sediment diameters (d25, d5 and d10) and sediment non-uniformity coefficients (Kd and S0). The analytical expressions for the determination of the slope of siltation in the function of the factors affecting its formation were calculated based on the field survey, the data from the used documents and the study statistical analyses. The analysis of the dependence of the slope of siltation on bed slope was the basis for the analytical dependence for the calculation of the slope of siltation in the function of the factors which affect its formation. The regional analytical dependence for the calculation of the slopes of siltation is Iz = 0.662082 It – 2.4215 and it can be applied for practical purposes in the forecasting of the slopes of siltation intended for the technical documents for torrents in the area of Grdelička Klisura and Vranjska Kotlina. The above conclusions are concrete responses to all unknown facts from the beginning of the study, they explain the achieved effects of the performed erosion control works causing the reduction in erosion intensities in the areas of Grdelička Klisura and Vranjska Kotlina and present the recommendations and the stimulus for the continuation of the work in this field of study. Over the last 60 years, a lot has been done on erosion control in the area from Grdelica to Bujanovac, which has improved considerably the conditions in the drainage basins. However, the reduction in erosion intensity should not mislead us, because the activity on erosion control in this region has not yet been completed. Key words: Erosion processes, erosion control works, slope of siltation, check dams, sediment, torrents, erosion Scientific field: Biotechnical Sciences Field of scientific specialization: Erosion and soil conservation UDC: 630*116+630*384.2/.3(497.11-12)(043.3) KEY WORD DOCUMENTATION Accession number (ANO): Identification number (INO): Document type (DT): Monograph documentation Type of record (TR): Textual printed document Contens code (CC): Doctoral dissertation Author (AU): M. Sc. Sonja Z. Braunović Menthor (MN): Ph. D. Stanimir Kostadinov, full professor Title (TI): Еffects of erosion control works on the state of erosion in Grdelička klisura and Vranjska kotlina Language of text (LT): Serbian/ Cyrillic alphabet Language of abstract (LA): Serbian / English Country of publication (ЗП): Serbia Locality of publication (LP): Belgrade Publication year (PY): 2013 Publisher (PU): The authors reprint Publication place (PP): 11 030 Belgrade, Kneza Višeslava 1 Physical description (PD): 13 chapters, 514 pages, 157 references, 216 tables, 200 pictures, 28 graphs, 4 apendices Scientific field (SF): Biotechnical Sciences Special topics (ST): Erosion and soil conservation Scientific discipline (SD): Torrential flows and erosion Subject / Key words (SKW): Erosion processes, erosion control works, slope of siltation, check dams, sediment, torrents, erosion UC: 630*116+630*384.2/.3(497.11-12)(043.3) Holding data (HD): Library of Faculty of Forestry, Kneza Višeslava 1, 11030 Belgrade Note (N): - Abstract (AB): The effects of the performed works and their effect on the state of erosion were studied through the comparative analysis of the circumstances in 1953, 1970 and 2010, in the aim of upgrading the methods of water erosion and torrential flood control. The study of erosion intensity changes in the function of erosion control works, in addition to direct significance for the study area, has also a wider practical and theoretical significance, because it was performed in one of the most representative torrent areas in the Republic of Serbia and South-East Europe region. The following conclusions can be drawn based on the study results: Successful afforestation depends on the selection of the suitable technical solutions (bench terraces and terraces), correct selection of species, application of seedlings produced in the afforested area and appropriate silvicultural measures in the established plantations. The analysed check dams have justified their existence from the aspect of stability, because the development of deep erosion and lateral erosion has been prevented and the channel has been stabilised. Their role has also been confirmed through significant quantities of checked sediment in the slopes of siltation of the investigated check dams and sills. The study results confirm the initial hypotheses that the slope of siltation is formed as the result of numerous factors and their interactions, the most important of all being the natural bed slope and the sediment particle-size distribution. The slope of siltation is determined by sediment diameters (d25, d5 and d10) and sediment non-uniformity coefficients (Kd and S0). The analysis of the dependence of the slope of siltation on bed slope was the basis for the analytical dependence for the calculation of the slope of siltation in the function of the factors which affect its formation. The regional analytical dependence for the calculation of the slopes of siltation can be applied for practical purposes in the forecasting of the slopes of siltation intended for the technical documents for torrents in the area of Grdelička Klisura and Vranjska Kotlina. САДРЖАЈ САДРЖАЈ 1. УВОД 1 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 5 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 15 3.1 ПРЕДМАТ ИСТРАЖИВАЊА 16 3.2 НАУЧНИ ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 19 3.3 ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ ОД КОЈИХ СЕ ПОЛАЗИ 19 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 21 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 42 5.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА 43 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 43 5.1.2 ОРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 48 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 60 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 71 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 93 5.1.6 ЗЕМЉШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 114 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 130 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 161 5.1.8.1 Историја уништавања шума 161 5.1.8.2 Промене начина коришћења земљишта 1953-2010. 167 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА 180 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 207 5.1.10.1 Стање ерозије 1953. године 207 5.1.10.2 Стање ерозије 1970. године 217 5.1.10.3 Стање ерозије 2010. године 220 5.1.10.4 Прорачун продукције и проноса наноса 228 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 230 6.1 ТЕХНИЧКИ РАДОВИ 231 6.2 БИОЛОШКИ И БИОТЕХНИЧКИ РАДОВИ 235 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 243 7.1 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД ПАДОВА КОРИТА 244 7.1.1 СЛИВ ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 247 7.2 АНАЛИЗА КАРАКТЕРИСТИКА ГРАНУЛОМЕТРИЈСКОГ САСТАВА НАНОСА У ЗАПЛАВИМА 249 7.2.1 КРПЕЈСКИ ПОТОК 249 7.2.2 БУЈИЦА МЛАКАЧКА 251 7.2.3 ЗЛА ДОЛИНА II 252 7.2.4 ЗЛА ДОЛИНА III 253 7.2.5 КАЛИМАНСКА РЕКА 255 7.2.6 РЕПИНСКА РЕКА 258 7.2.7 ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 260 7.3 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД КАРАКТЕРИСТИКА ГРАНУЛОМЕТРИЈСКОГ САСТАВА НАНОСА 265 САДРЖАЈ 7.4 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД КОЕФИЦИЈЕНАТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ НАНОСА 271 7.5 КОРЕЛАЦИОНА МАТРИЦА 274 7.6 АНАЛИЗА ВИШЕФАКТОРСКИХ МОДЕЛА 275 7.7 ПРОРАЧУН КОЛИЧИНЕ ЗАДРЖАНОГ НАНОСА У ЗАПЛАВИМА ПОПРЕЧНИХ ОБЈЕКАТА 284 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И ТЕХНИЧКИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА У ШЕСТ ОДАБРАНИХ БУЈИЧНИХ СЛИВОВА 294 8.1 СЛИВ КРПЕЈСКОГ ПОТОКА 296 8.2 СЛИВ БУЈИЦЕ МЛАКАЧКА ДОЛИНА 306 8.3 СЛИВ ЗЛА ДОЛИНА II И III 316 8.4 СЛИВ КАЛИМАНСКЕ РЕКЕ 328 8.5 СЛИВ РЕПИНСКЕ РЕКЕ 341 8.6 СЛИВ ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 354 8.7 ПРОРАЧУН ПРОДУКЦИЈЕ И ПРОНОСА НАНОСА ИЗ СЛИВОВА 366 9. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 369 9.1 ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА 370 9.2 СВОЈСТВА ЗЕМЉИШТА НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА 385 9.3 ЕРОДИБИЛНОСТ ЗЕМЉИШТА НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА 403 9.4 ФИТОЦЕНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ 408 9.5 САСТОЈИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 409 9.6 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА 413 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 415 11. ДИСКУСИЈА 429 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ И УРЕЂЕЊЕ БУЈИЧНИХ ТОКОВА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ 451 12.1 ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ И УРЕЂЕЊЕ БУЈИЧНИХ ТОКОВА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ 452 13. ЗАКЉУЧЦИ 457 ЛИТЕРАТУРА 466 ПРИЛОЗИ 484 ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 503 БИОГРАФИЈА АУТОРА Изјава о ауторству Изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада Изјава о коришћењу 1. УВОД 1. УВОД 2 Велики део територије Србије угрожен је водном ерозијом различитог интензитета, при чему је посебно значајно да је 36% територије захваћено ерозионим процесима врло јаког, јаког и средњег интензитета. Резултат интензивних процеса водне ерозије је присуство и активност бујичних токова који наносе огромне штете привреди и друштву. На подручју Србије регистровано је више од 12 000 бујичних токова, чијим радом настају огромне штете, а често су и људски животи угрожени. Штете се огледају кроз одношење земљишта и засипање наносом акумулација и регулисаних корита водотока (водопривредни аспект), смањење плодности земљишта и засипање плодних ораница наносом (пољопривредни аспект), оштећење саобраћајница, индустријских објеката, насеља и др. (привреда уопште) и хемијско - механичко загађење водотока и акумулација (еколошки аспект). Слика 1.1. Детаљ ерозије у Изворском долу, 1953. године Извор: Фото-документација ВО „Ерозија“ Владичин Хан Због интензивних процеса ерозије и бујичне активности у горњем делу слива Јужне Мораве, пре свега на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, велике штете трпеле су главне саобраћајнице, пут и железничка 1. УВОД 3 пруга Београд-Скопље-Атина. Из тог разлога први организовани радови на уређењу бујичних токова у Србији започети су управо у Грделичкој клисури крајем XIX века (писани подаци о томе постоје од 1907. године). Касније су се радови изводили и у другим деловима слива, тако да је у протеклих 100 година организованог рада изведен велики обим противерозионих радова (Kostadinov, 2007). Примењиване су различите методе и објекти за уређење бујичних токова и заштиту земљишта од ерозије: извођени су радови на падинама сливова (биолошки и биотехнички) и у хидрографској мрежи бујичних токова (технички радови). То наравно још увек није довољно. На ову чињеницу нас подсећају штете од бујичних поплава (Трговишка река, Моравица и други бујични водотоци у горњем делу слива Јужне Мораве). У циљу унапређења метода за контролу водне ерозије и бујичних поплава неопходно је сагледати ефекте до сада изведених радова и њихов утицај на стање ерозије у сливу и заштиту од бујичних поплава. Када су у питању противерозиони радови и мере у сливу (биолошки и биотехнички радови) посебну пажњу треба посветити адекватном начину коришћења земљишта, гајењу одговарајућих усева на нагнутим падинама, правилном избору врста и техника за пошумљавање. За радове на уређењу бујичних токова и контролу бујичних поплава врло битну улогу има избор и начин пројектовања попречних и подужних објеката (технички радови) у хидрографској мрежи бујичних сливова. При пројектовању попречних објеката и њиховог распореда у бујичном току неопходно је на правилан начин одредити пад заплава, што представља проблем који се доста тешко решава. Постоји велики број теоријских и емпиријских формула за његово одређивање, међутим, за практична решења оне су или тешко решиве или дају нереалне резултате, па се код пројектовања објеката за уређење јављају промашаји и њихов ефекат није онакав какав се очекује. 1. УВОД 4 У условима деловања климатских промена очекује се опште погоршање хидролошких и антиерозионих услова у шумама и шумским подручјима. Климатске промене имају различите сценарије интензитета промена. Убрзано загревање атмосфере последица је повећане концентрације CО2, CH4, О3 и хлорофлуороугљеноводоника и стварања ефекта стаклене баште. Подручје Јужне Европе, где се ми налазимо, очекује повећање температуре ваздуха за око 20C у зимском периоду и од 2-30C у летњем периоду. Током лета се очекује смањење падавина за 5-15%, док се у зимском периоду очекује њихов слабији пораст. Као директна последица ових промена очекује се смањење влаге у земљишту за 15-25%. Климатске промене у нашим условима довешће до повишења температуре ваздуха (повећане евапотранспирације), смањења количине падавина и погоршања физичких особина земљишта. Промена водно- ваздушних особина земљишта условиће погоршање структуре земљишта изазване смањењем садржаја органске материје. Смањиће се заштитна улога вегетације, повећати еродибилност земљишта и број шумских пожара, а знатно отежати станишни услови за пошумљавање. Велики део негативних ефеката изазваних климатским променама може бити умањен правилним избором начина коришћења земљишта и избором врста које се могу прилагодити новим условима и другим мерама, као и применом одговарајућих техника пошумљавања, пре свега на подручјима угроженим ерозијом. За остварење овог циља неопходно је предузети низ непосредних активности које обухватају издвајање потенцијално угрожених површина на бази сазнања о утицају климатских промена на ерозионе процесе и предлог радова и мера за њихову санацију. Све ово намеће неопходност даљег сагледавања стања ерозије и бујичних токова на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине и потреба за њиховим уређивањем, односно довршењем противерозионих система тамо где су радови већ извођени. 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 6 У досадашњем научно-истраживачком раду ефектима изведених радова у хидрографској мрежи бујичних токова код нас је посвећено мало радова. Рад Виктора Сетинског (Сетински, 1926) односи се на одређивање пада равнотеже (пада изједначења) и представља почетак бављења овом проблематиком. У раду „Пад заплава у бујичним водотоцима југоисточне Србије“ (Костадинов, 1987) дао је регионалну аналитичку зависниост за израчунавање пада заплава за подручје Грделичке клисуре и Врањске котлине. Исти аутор у раду „Анализа формула за прорачун пада заплава“ из 1989. године на примеру заплава формираног после проласка поплавног таласа у Присјанској реци, упоређује резултате добијене на основу већег броја формула за израчунавање пада заплава и регионалних зависности са измереним вредностим реално формираног заплава (Костадинив, 1989). У раду Утицај противерозионих радова у сливу реке Топлице узводно од бране „Селова“ на интензитет ерозије земљишта (Костадинов ет ал., 2008), приказана је анализа ефеката изведених противерозионих радова. Миодраг Златић је у раду „Фактори ерозионих процеса и ефеката изведених противерозионих радова у сливу Паневљанска река“ истраживао ефекте противерозионих радова кроз промену коефицијента ерозије и промену специфичне продукције наноса (Златић, 1993). Студија „Истраживање ефикасности и економичности бујичарских антиерозионих радова на подручју Грделичке клисуре“ урађена је на Шумарском факултету у Београду, ООУР Институт за водопривреду ерозоних подручја (1996). Миљан Велојић је у свом магистарском раду „Природни ефекти антиерозионих техничких објеката у сливу реке Нишаве“ дао регионалне аналитичке зависности за израчунавање пада заплава за подручје реке Нишаве (Велојић, 2002). Мирјана Тодосијевић је у магистарском раду „Ефекти попречних објеката у бујичним токовима слива реке Дрине на сектору Лозница-Бачевци“ дала регионалне аналитичке зависности за израчунавање пада заплава за истраживано 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 7 подручје (Тодосијевић, 2004). Наведени радови показали су да је пад заплава веома значајан параметар код пројектовања попречних објеката за уређење бујичних токова. Поред тога, указано је на врло сложен проблем дефинисања пада заплава и чињеницу да је неопходно падове заплава проучавати за сваки регион. Наиме, пад заплава има изразито регионални карактер, јер пре свега зависи од геолошких карактеристика наноса у бујичном току и његовог гранулометријског састава. Размере процеса ерозије на подручју Грделичке Клисуре и Врањске котлине, којe су довелe до најтежих привредних и социјалних последица, условиле су израду општег плана санације и уређења овог подручја, у којој су, педесетих година прошлог века, учествовале бројне институције. Урађене су следеће студије:  Генерални план за уређење Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). А. Природни услови, и рељеф. Институт за водопривреду Београд.  Генерални план за уређење Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). IV Водопривреда. Институт за водопривреду, Београд  Инжењерскогеолошка основа за генерални план уређења Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Завод за геолошка и геофизичка истраживања НРС. Одељење за инжењерску и хидрогеологију, Београд.  Педолошко-агрохемијске особине и стање ерозије земљишта Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Институт за педологију и агрохемију, Београд – Топчидер.  Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и врањске котлине 1:50 000. Институт за педологију и агрохемију, Београд – Топчидер, 1956. године.  Студија успешности разних метода пошумљавања у Грделичкој клисури. Институт за шумарство Републике Србије 1956. године. 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 8  Генерална основа за уређење Врањске котлине и Грделичке клисуре, Виноградарство (1956). Институт за виноградарство НР Србије, Ниш.  Елаборат о проучавању лековитог биља на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Институт за испитивање лековитог биља НР Србије, Београд.  Генерална основа Пошумљавања, мелиорације и гајење шума подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине (1957). Институт за научна истраживања у шумарству НР Србије, Београд.  Грделичка клисура и Врањска котлина (1959). III Привредно историјски развитак, Становништво и миграције. Институт за економику пољопривреде, Београд.  Педолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1:50 000. Институт за педологију и агрохемију, Београд, Топчидер, 1960. године. Десетак година касније урађени су пописи бујица који садрже податке о хидрографској класи, категорији разорности и степену бујичности сваког појединачног слива, назив и положај слива, површину, хидрографске и топографске карактеристике, састав геолошке подлоге и биљног покривача, опис ерозионих процеса и њихово процентуално учешће у укупној површини слива, површине под ерозионим процесима и начин коришћења земљишта на њима, максималне количине воде, годишњи пронос наноса, процену приближне годишње штете коју је бујични водоток нанео (изражено у динарима), податке о изведеним и пројектованим радовима у сливу, урађеним пројектима и врсти биолошких и техничких радова, као и трошковима за све изведене радове.  Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Грделица - Владичин Хан, Грделичка клисура. Регистар бујичних сливова и падина (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан. 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 9  Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Регистар бујичних сливова и падина (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан.  Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Технички извештај (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан. Стање ерозије и стање попречних објеката у две леве притоке Јужне Мораве на подручју Врањске котлине (Калиманска и Репинска река), били су, између осталог, предмет проучавања у научном пројекту „Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине“, који је реализован на Шумарском факултету Универзитета у Београду, Институту за водопривреду ерозионих подручја, у периоду 1976-1980 године. Наведене студије коришћене су током израде дисертације. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ О БУЈИЧНИМ ТОКОВИМА, ЕРОЗИЈИ И ИЗВЕДЕНИМ ПРОТИВЕРОЗИОНИМ РАДОВИМА До краја седамдесетих година урађена је обимна документација, пре свега студија и пројеката, док су у периоду од почетка осамдесетих до данашњих дана углавном рађени научно-истраживачки радови и студије. Најобимнија документација урађена је у периоду 1954-1964. година, времену када је изведено највише противерозионих радова. Пројектна организација ″Биро за пројектовање у шумарству″, Београд 1. Главни пројекат за уређење Катићеве реке, 1952. године 2. Главни пројекат за уређење Калиманске реке, Београд, 1952. године 3. Главни пројекат за уређење Гарванске долине, Београд, 1952. године 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 10 4. Главни пројекат за уређење Репинске реке, Београд, 1952. године 5. Главни пројекат за уређење бујице Млакачке, Београд, 1953. године 6. Главни пројекат за уређење Калиманске реке, Београд, 1953. године 7. Главни пројекат за уређење Суве Мораве, Београд, 1953. године 8. Главни пројекат за уређење бујице Крпејски поток, Београд, 1956. године 9. Главни пројекат за уређење бујице Камиља Лука, Београд, 1956. године 10. Главни пројекат за уређење Палојске реке, Београд, 1956. године 11. Главни пројекат за уређење бујице Карина Барака, Београд, 1956. године 12. Главни пројекат за уређење бујице Милочајски поток, Београд, 1958. године 13. Главни пројекат за уређење Паневљанске реке, Београд, 1959. године 14. Главни пројекат за уређење бујице Зла долина, Београд, 1959. године 15. Главни пројекат за уређење бујице Крпејски поток, Београд, 1959. године 16. Главни пројекат за уређење бујице Бабићки поток, Београд, 1959. године 17. Главни пројекат за уређење Теговишке јаруге, Београд, 1959. године 18. Главни пројекат за уређење Сејаничке реке, Београд, 1959. године 19. Главни пројекат за уређење бујице Теговишки поток, Београд, 1960. године 20. Главни пројекат за уређење бујице Овамње Аниште, Густо трње и јаруга, Београд, 1960. године 21. Главни пројекат за уређење бујице Коцино долинче, Београд, 1960. године 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 11 Пројектна организација″Хидропројект″ - Београд 22. Главни пројекат за уређење Бунавејске долине, Београд, 1959. године 23. Главни пројекат за уређење бујице Ајишка долина, Београд, 1959. год. Пројектна организација″Енергопројект″ - Београд 24. Прединвестициона студија коришћења хидроенергетског потенцијала Велике Мораве, Књига 7 - Ерозија и нанос, Београд, 1989. године Пројектна организација″Рејонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица″ - Владичин Хан 25. Главни пројекат за уређење бујице Ајишка долина, Владичин Хан, 1960. године 26. Главни пројекат за уређење Маличке реке, Владичин Хан, 1961. године 27. Главни пројекат за уређење бујице Бакарна долина, Владичин Хан, 1961. године 28. Главни пројекат за биолошке радове у сливу Летовишке реке, Владичин Хан, 1965. године Пројектна организацијаВ.О. ″Ерозија″ - Владичин Хан 29. Извештаји о стању изведених антиерозионих објеката, Владичин Хан, 1963-1978. 30. Главни пројекат противерозионих радова и мера у кориту Џепске реке, Владичин Хан, 1972. године Пројектна организација „Институт за шумарство и дрвну индустрију“, Београд 31. Идејни пројекат са eлементима главног пројекта за уређење слива и корита Предајанске реке, Београд, 1968. године Извор: Генерални пројекат противерозионог уређења бујичних токова на подручју Грделичке клисуре, 2008. 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 12 2.2 ОГЛЕДНА ПОШУМЉАВАЊА У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ И ВРАЊСКОЈ КОТЛИНИ Институт за научна истраживања у шумарству Н.Р. Србије (данаc Институт за шумарство, Београд) током 1948. године оснoвао је у Предејану шумско огледну станицу за проучавање вештачког пошумљавања голети ради привођења шумској култури великих површина обешумљеног шумског земљишта. Циљ рада ове станице био је да се добијени резултати користе за осигурање железничког саобраћаја Ниш-Скопље и пољопривредног земљишта у средњем току Јужне Мораве, a тежиште проучавања избор најпогоднијих врста шумског дрвећа и одговарајуће технике рада за пошумљавање голети у Грделичкој клисури и Врањској котлини. Основана су стална огледна поља на голетима где је шума потпуно уништена, а земљиште деградирано и нападнуто ерозијом. Мањи број огледних поља ја служио као огледни шумски расадник за проучавање рационализације производње шумског садног материјала. Огледна поља била су распоређена око Предејана (Кораћевске стране), Владичиног Хана (Кула) и Врања (Петковица, Борино брдо) (Сољаник, 1955). Да би се извршио избор најпогоднијих врста за пошумљавање, поред багрема коришћене су следеће врсте лишћара: китњак (Quercus sessiliflora), сладун (Quercus conferta Kit.), цер (Quercus cerris L.), лужњак (Quercus pedunculata Ehrh.), црвени храст (Quercus rubra L.), црни орах (Juglans nigra L.), домаћи орах (Juglans regia L.), јавор (Acer pseudoplatanus L.), млеч (Acer platanoides L.), сребрнолисни јавор (Acer dasycarpum Ehrh.), амерички јавор (Acer negundo L.), клен (Acer campestre L.), жешљика (Acer tataricum L.), кисело дрво (Ailanthus glandulosa Desf.), липа крупнолисна (Tilia grandifolia Ehrh), липа синолисна (Tilia parvifolia Ehrh.), липа сребрнолисна (Tilia argentea Dsf.), бреза (Betula sp.), црни јасен (Fraxinus ornus L.), бели јасен (Fraxinus excelsior L.), пољски јасен (Fraxinus oxycarpa Willd.), амерички јасен (Fraxinus americana L.), дуд бели и црни (Morus alba et Morus nigra L.), копривић (Celtis australis L.), питоми кестен (Castanea sativa Mill.), дивљи кестен (Aesculus 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 13 hippocastanum L.) и још неке врсте. Од четинара: црни бор (Pinus nigra Arnold), бели бор (Pinus silvestris L.), смрча (Picea excelsa), јела (Abies pectinata D.C.), молика (Pinus peuce Gris.) и туја (Thuja orientalis L.). Од шумског жбуња коришћене су: леска (Corylus avellana L.), глог (Crataegus oxycantha Gartn.), дрен (Cornus mas L.), трн (Prunus spinosa L.), форзиција албанска (Forsithia europaea Deg. et Bald.), зановет (Cytisus laburnum L.), калина (Ligustrum vulgare L.) и друге. Наведеним врстама пошумљавано је садницама и непосредном сетвом семена. Садња и сетва обављане у пролеће и у јесен сваке године, да би се испитало најповољније време за њихово извођење. Приликом обраде земљишта кренуло се од најпримитивнијег начина - побадања садница у необрађено земљиште под садиљни мач Колесова или Штирмера, па преко садње у јаме, парцелице, пруге-бразде и садње на потпуно обрађеном земљишту. Дубина јама, парцелица и пруга била је 40 cm. Упоредо је примењена и претходна обрада земљишта, ради проучавања борбе против суше. Дубина обраде била је од 30-50 cm, а на јужним експозицијама 70 cm (конзервирањe влаге). Огледи су извођени на две антиподне експозиције, углавном северној и јужној. Начин садње биљака у јаме, на парцеле, пруге и на потпуно обрађено земљиште такође је био различит. У јаме је сађено по 1, 2 и 3 биљке, а на парцелице, пруге и потпуно обрађено земљиште сађено је по 5, 10, 15 и 20 комада двогодишњих садница црног и белог бора. Лишћари су сађени у јаме, као и четинари, а на парцелице, пруге и потпуно обрађено земљиште сађено је 5-10 комада једногодишњих биљака по 1m2 обрађеног земљишта. Ово је рађено да би се испитао најповољнији однос у погледу густине садње четинара и лишћара за пошумљавање голети (Сољаник, 1960). Упоредо су вршени и огледи негe подигнутих шумских култура и испитиван је утицај прашења, окопавања и сузбијања корова у првим 2. ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 14 (критичним) годинама после сетве или садње. На неколико огледних поља ШО станице Предејане вршено је испитивање утицаја приземне зељасте флоре (травног покривача) на сузбијање површинске ерозије и заустављање спирања. Резултати досадашњих истраживања, коришћени при изради дисертације, представљени су радовима аутора који се баве различитом проблематиком контроле водне ерозије и уређења бујичних токова:  ефекти изведених противерозионих радова у бујичним сливовима Србије (Драшковић, 1955), (Tanasijević, 1955), (Гавриловић, С. 1957; 1968), (Ванчетовић, 1966), (Ванчетовић, 1971), (Костадинов, 1985), (Интегрална студија режима воде и наноса у сливу Јужне Мораве, 1986), (Костадинов, Златић, 1987), (Jevtić, Zlatić, 1990), (Zlatić, 1993), (Величковић, 1993), (Petković, et al., 1995), (Костадинов, ет ал., 1995; 2000), (Blinkov, 1998; 1999), (Велојић, 2000), (Велојић, 2000/а), (Костадинов, 2002), (Истраживање ефикасности и економичности бујичарских антиерозионих радова на подручју Грделичке клисуре, 1996), (Braunović, et al. 2010), (Bilibajkić, et al., 2010), (Braunović, Ratknić, 2010/v; 2012) и Македоније (Blinkov, Trendafilov, 2002; 2002/a)  промене интензитета ерозионих процеса у сливу Калиманске реке пре и после извођења противерозионих радова (Kostadinov еt al., 1995; 2004), (Ristić et al., 2012),  процеси ерозије у сливу Колубаре (Драгићевић, 2007) (Драгићевић, Степић, 2006), у сливу Темштице (Мустафић, 2007).  системи противерозионог пошумљавања и затрављивања (Велашевић, ет ал., 1981), (Кадовић, 1999), (Ђоровић, ет ал, 2003), (Rakonjac, Lj. et al., 2006), (Ratknić, M. et al., 2007; 2007/a; 2007/b – In: Ratknić, M., eds 2007). 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 16 3.1 ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Простор Грделичке клисуре и Врањске котлине представља најпознатије ерозионо подручје у Републици Србији. Познат је и по томе што су први радови у борби против ерозије започели у сливу Јужне Мораве крајем XIX века, а писаних података о томе има од 1907. године. Уређење слива Калиманске реке, која је угрожавала Владичин Хан, започето је 1929. године. Урађена је регулација водотока изградњом система преграда и регулисаног корита, а упоредо су извођени и биолошки радови у сливу. Изведени биолошки и технички радови имали су веома значајан ефекат, тако да је уређење Калиманске реке постало репрезентативан пример пројектовања и извођења противерозионих радова. Године 1927. Одељење за уређење бујица издваја се из Генералне дирекције вода и због специфичног рада у сливовима бујичних токова и усвајања комбинованог система техничких, биолошких, и биотехничких радова, прелази у Министарство шума и рудника. Први Закон о уређењу бујица на нашем подручју донет је 1930. године, што је дало нов подстицај за реализацију противерозионих радова. Следећи импулс радовима у Грделичкој клисури и Врањској котлини дао је Закон о Грделичкој клисури, донет после катастрофалних поплава 1948. године (нанете су велике материјалне штете, саобраћај је био у прекиду 17 дана ...). Почело се са извођењем биолошких радова и применом административних мера, а интензивирани су технички и биотехнички радови (терасе, градони, банкете). Додатни подстицај било је формирање специјализоване организације за борбу против ерозије – Реонске секције за уређење бујица и заштиту земљишта од ерозије у Владичином Хану 1953. године, чији се рад одвијао уз сарадњу са врхунским научницима и стручњацима из земље и иностранства. Највећи обим противерозионих радова на подручју истраживања изведен је у периоду после II светског рата до 1988. године. Предмет истраживања представљају ефекти изведених противерозионих 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 17 радова (биолошких, биотехничких и техничких) и њихов утицај на интензитет ерозије на падинама слива и у кориту бујичних токова, као и на продукцију и транспорт наноса. Такође су проучавани услови формирања пада заплава и могућности његовог прорачуна, са циљем рационалног пројектовања радова на уређењу бујичних токова (регионалне аналитичке зависности). У оквиру истраживања проучавани су и услови за нова пошумљавања у функцији заштите земљишта од ерозије, правилан избор врста које се могу прилагодити новим условима (глобалне климатске промене), као и коришћење врста које су до сада показале најбоље резултате пријема. Програм истраживања обухватио је:  Прикупљање постојеће документацијe на основу које су изведени радови (пројекти и студије).  Прикупљање података са терена. У оквиру шест одабраних репрезентативних сливова урађено је:  Снимање уздужних и попречних профила заплава попречних објеката.  Узимање узорака наноса са заплава попречних објеката.  Картирање начина коришћења земљишта и површина угрожених ексцесивном и јаком ерозијом.  Формирање огледних поља на падинама пошумљеним различитим врстама и различитим техникама пошумљавања.  Прикупљање података на огледним пољима за оцену стања подигнутих култура и њиховог утицаја на квалитет земљишта.  Карта начина коришћења земљишта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине. 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 18  Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине.  Обраду података.  Израда тематских дигиталних карата подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине и шест одабраних репрезентативних сливова (топографске, геолошке, педолошке, начина коришћења земљишта и карте ерозије за три референтна периода).  Анализа физичких и хемијских особина земљишта у подигнутим шумским културама.  Обрада климатских карактеристика подручја.  Обрада социо-демографских карактеристика подручја.  Анализа стања подигнутих култура.  Анализа уздужних и попречних профила формираних заплава анализираних попречних објеката.  Гранулометријска анализа вученог наноса из заплава анализираних попречних објеката.  Одређивање средњег коефицијента ерозије подручја истраживања и сливова пре извођења противерозионих радова (1953. године), после извођења противерозионих радова (1971. године) и садашње стање (2010. године).  Прорачун продукције и проноса наноса пре и после извођења противерозионих радова и садашње стање (2010. године).  Прорачун количине задржаног наноса иза попречних објеката.  Анализу добијених резултата. 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 19 3.2 НАУЧНИ ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Основни циљ је утврђивање ефеката изведених техничких и биолошких радова на смањење интензитета ерозионих процеса на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине. Ефекти противерозионих радова могу бити директни и индиретни. Директни су изражени кроз ефекте техничких радова у кориту и ефекте радова у сливу. Извођењем техничких радова у кориту долази до смањења подужног пада корита и задржавања наноса иза попречних објеката, док се ефекти радова у сливу манифестују кроз промену средњег коефицијента ерозије и смањење продукције наноса. Индиректни ефекти се испољавају кроз бољи хидролошко-хидраулички режи реципијента и већи степен заштите путева, железнице, насеља, обрадивих површина итд. Истраживања ових ефеката требало би да укажу на:  Дефинисање модела за прорачун пада заплава приликом пројектовања попречних објеката у коритима бујичних токова.  Планирање система фитомелиоративних мера и радова у сливу.  Правце даљег рада на решавању проблема ерозије земљишта и бујичних поплава на подручју истраживања. На основу наведеног биће дефинисана стратегија за контролу водне ерозије земљишта и уређење бујичних токова на подручју истраживања и предлог мера за њено спровођење. 3.3 ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ ОД КОЈИХ СЕ ПОЛАЗИ  Изведени биолошки и биотехнички радови у сливу допринели су смањењу интензитета ерозије, продукције и проноса наноса.  Попречни објекти су веома важне грађевине које непосредно штите речно корито, фиксирају попречни профил и задржавају вучени нанос. 3. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 20 Такође смањују подужни пад водотока и деструктивну снагу воде, тако да се спречава развој дубинске и бочне ерозије и стабилизује корито.  Пад заплава формира се деловањем многих фактора и њихове сложене интеракције. Најзначајнији фактори су природни пад корита и гранулометријски састав наноса.  Регресионом и корелационом анализом резултата истраживања могу се добити аналитички изрази за одређивање пада заплава у функцији чинилаца који делују на његово формирање. 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 22 Истраживања су урађена на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине. У оквиру наведеног подручја одабрано је шест репрезентативних сливова за анализу изведених противерозионих радова: Крпејски поток, Млакачка долина, Зла долина II и III (Грделичка клисура), Калиманска река, Репинска река и Љештарска долина (Врањска котлина). Процес истраживања одвијао се кроз следеће фазе:  прикупљање постојеће документације,  прикупљање података са терена и  обраду података. 4.1. ПРИКУПЉАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Прикупљена је сва постојећа документација на основу које су изведени противерозиони радови (пројекти и студије). Да би се добили подаци о природним условима у бујичним водотоцима пре њиховог уређења (пад корита, стање вегетационог покривача, стање ерозије у сливу и др.) и изведеним објектима (тип објекта, димензије, материјал, обим радова) коришћена је аналитичка метода на основу доступне техничке документације. Прикупљени су пројекти (или само нацрти објеката и други подаци потребни за даља истраживања, као и фотодокументација) којима је предвиђена изградња попречних објеката у систему за одабраних шест репрезентативних бујичних сливова. 4.2. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА СА ТЕРЕНА У оквиру теренских истраживања урађено је картирање начина коришћења земљишта и процеса ексцесивне и јаке ерозије на подручју истраживања. У оквиру издвојених репрезентативних сливова картирано је стање ерозије и утврђено стање изведених објеката у коритима, као и стање изведених 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 23 биотехничких објеката на падинама (градона, тераса, сувозида и контурних ровова). Снимање уздужних и попречних профила заплава у наведеним сливовима урађено је нивелманским путем. Добијене су вредности падова, дужине и ширине заплава, које представљају улазне податке за обрачун количина задржаног вученог наноса иза сваког попречног објекта. У циљу гранулометријске анализе узети су узорци наноса са заплава попречних објеката. Узорци су узимани на почетку, средини и на крају заплава, са површине од 1,0 m2 (1,0x1,0m) до дубине највећег зрна (Skatula, 1964). Узорци наноса просејавани су кроз сита пречника 100-0,1 mm, а крупнији комади наноса (пречника преко 100 mm) мерени су на лицу места. На подручју истраживања постављена је серија огледних поља ради утврђивања развоја и успеха подигнутих култура. Постављено је 19 огледних поља, а избор локалитета на којима је вршено прикупљање података обављен је у складу са задатком рада. Приликом постављања огледних поља настојало се да се обезбеди хомогеност станишних услова која подразумева примену јединствене технике припреме земљишта за пошумљавање (градони, контурни ровови, терасе, плетери, сувозиди), при чему се водило рачуна да се обухвате културе подигнуте на различити нагибима, експозицијама и надморским висинама. Издвојене огледне површине су квадратног облика и обухватиле су по 30 стабала. На сваком огледном пољу отворен је педолошки профил, узети су узорци земљишта за лабораторијска испитивања и таксациони подаци за анализу састојина. Прикупљање теренских података о састојинама обухватило је:  мерење прсног пречника свих стабала на огледним пољима (тачност 1 mm); 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 24  мерење висине свих стабала (тачност 0,1 m);  у циљу одређивања дебљинског и запреминског прираста бушена су сва стабла на прсној висини. Снимање подужних профила падина на огледним пољима урађено је равњачом и подравњачом. 4.3. ОБРАДА ПОДАТАКА За обраду података коришћене су методе математичке статистике, методе моделирања за добијање зависности формирања падова заплава од неких параметара корита и наноса, регресиона анализа за оцењивање облика зависности и корелациона анализа за одређивање степена зависности. Примењена је вишеслојна упоредна анализа простора ГИС технологијом. 4.3.1. ОРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ На основу топографских карата подручја истраживања размере 1: 50.000 (листови: Лесковац 2, Власотинце 1, Власотинце 2, Лесковац 3, Лесковац 4, Власотинце 3, Власотинце 4, Куманово 1, Куманово 2 и Крива Паланка 1) урађене су дигиталне карте:  висинске поделе подручја;  нагиба рељефа;  експозиција и  висинских зона. 4.3.2. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Геолошке карактеристике подручја истраживања одређене су на основу урађене дигиталне геолошке карте. Као подлога је коришћена Основна геолошка карта Србије размере 1: 100 000 (листови Лесковац, Власотинце, Трговиште са Радомиром и Врање) и Инжењерско геолошка основа за 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 25 генерални план уређења Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Издвојени су заступљени типови геолошке подлоге и мерењем површина израчунато њихово процентуално учешће. На основу дигитализоване геолошке карте подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине урађена је и карта са поделом на магматске, седиментне и метаморфне стене и израчуната њихова процентуална заступљеност. Поред навдених, урађена је и дигитална карта еродибилности стена и мерењем је утврђено процентуално учешће веома чврстих, условно чврстих, условно еродибилних и веома еродибилних стена. 4.3.3. ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ На основу расположиве Педолошке карте Грделичке клисуре и Врањске котлине размере 1: 50 000 (Институт за земљиште, 1960.) и сопствених истраживања, утврђена је заступљеност типова земљишта. Педолошка карта подручја истраживања урађена је у дигиталном облику и израчунато је процентуално учешће дефинисаних типова земљишта. 4.3.4 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШТА НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА На сваком огледном пољу отворен је по један педолошки профил и узет узорак земљишта за лабораторијска испитивања. Узорци нису узимани по педогенетским хоризонтима, већ по слојевима од по 10 cm дебљине, јер се ради о земљиштима на којима су изведени противерозиони радови, односно, о мелиорисаним земљиштима. Узорак за одређивање фактора еродибилности земљишта узиман је одвојено. Од хемијских својстава земљишта одређивани су:  Активна и супституциона киселост електрометријски.  Хидролитичка киселост и сума адсорбованих базних катјона (по Kappenu). 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 26  Садржај укупног хумуса (по Тјурину).  Садржај укупног азота методом по Кјелдахлу.  Садржај лако приступачних облика фосфора и калијума (AL методом). Од физичких својстава земљишта одређивани су:  Текстурни састав ситне земље методом седиментације уз примену Na- пирофосфата као пептизационог средства, а текстурна класа помоћу троугла Ferre-a.  Стабилност микроструктурних агрегата одређена је на исти начин као и текстурни састав, али без примене пептизационог средства.  Класа за водопропустљивост одређивана је на терену помоћу инфилтрометра и кодирана по Wischmeier i Smith-u.  Код за структуру одређен је приликом описа профила (по Wischmeier-u i Smith-u). Вредности фактора еродибилности земљишта К добијене су на основу једначине зависности особина земљишта и земљишне еродибилности (Wischmeier, Smith, 1978): 100 K= 2.1 x 10-4(12 - OM) M1.14 + 3.25 (S -2) + 2.5 (P -3) (4.1) M – Параметар величине честица M = (проценат праха + врло финог песка) (100 – проценат глине) 0.0002 - 0.05 mm 0.05 - 0.1 mm < 0.002 mm OM – Проценат органске материје S - Структура код P - Водопропустљивост код Вредности улазних параметара (текстура, садржај органске материје и структура) одређиване су за површински слој земљишта дубине од 0 - 10 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 27 cm, док је за водопропустљивост коришћена вредност филтрације карактеристична за цео профил. 4.3.5. НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА На основу расположивих топографских карата, картирања на терену и коришћења сателитских снимака подручја истраживања, обрађен је и дефинисан начин коришћења земљишта 2010. године (Ratknić, et al 2010). Структура површина одређена је применом хомогених парцела. У оквиру хомогених парцела дефинисане су и дигитализоване продуктивне и непродуктивне површине. У оквиру продуктивних површина издвојене су шуме, деградиране шуме, ливаде и пашњаци, деградиране ливаде и пашњаци, високопланинске ливаде и пашњаци, оранице, виногради, воћњаци, окућнице и баште. У непродуктивне површине сврстане су јаруге, камењар, шљунак, путна мрежа, водотоци и грађевинске зоне насеља. Према наведеним категоријама на подручју истраживања издвојено је 7100 хомогених парцела. На основу наведене систематизације површина дефинисан је начин коришћења земљишза и урађена дигитална карта начина коришћења земљишта. 4.3.6. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ На основу коришћених топографских карата размере 1:25 000 и 1:50 000 урађена је дигитална карта хидрографске мреже истраживаног подручја. 4.3.7. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Климатске карактеристике подручја дефинисане су на основу података са 5 климатолошких и 12 падавинских станица за период 1965 – 2005. година (Метеоролошки годишњак 1, Климатолошки подаци 1965-2005. године, РХМЗС). Анализиране су средње месечне минималне и максималне температуре ваздуха, релативна влажност ваздуха, месечне суме падавина, 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 28 суме падавина у вегетационом периоду, годишње суме падавина и брзине и честине ветрова за климатолошке станице које се налазе на подручју истраживања. На основу добијених резултата урађене су карте изотерми и изохијета подручја. 4.3.8. АНТРОПОГЕНИ ЧИНИОЦИ ЕРОЗИЈЕ У оквиру социо-демографских карактеристика анализирано је кретање броја становника, домаћинстава и густине насељености на основу података по пописима из 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2002. године. Анализа становништва урађена је на основу података општине (делове општина) који припадају подручју истраживања и насеља (катастарске општине) у оквиру њих: Лесковац 25 насеља, Црна Трава 7 насеља, Владичин Хан 51. насеље, Сурдулица 25 насеља, Врање 80 насеља и Бујановац 33 насеља. Подаци су прикупљени и анализирани за 221. насеље (Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. - подаци по насељима, 2004). Урађена је анализа броја и величине насеља и броја становника по општинама, и анализа популационе величине насеља према висинском распореду (Мустафић, 2007). 43.9. СТАНИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ Класификација станишта на подручју истраживања урађена је према EUNIS систему класификације (Лакушић, 2005). Класификација станишта чини интегрални део EUNIS система (Европски информациони систем о природи), развијеног у периоду између 1996. и 2001. године од стране Европског тематског центра за заштиту природе и биодиверзитета (ETC/NPB) за потребе Европске агенције за животну средину (ЕЕА). Ова класификација је креирана са циљем да пружи универзалну и обједињену класификацију станишта за подручје Европе. 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 29 За потребе EUNIS класификације појам станишта дефинисан је као: "Место које насељавају биљне и животињске врсте, које се карактерише најпре физичким својствима (топографија, биљна или животињска физиономија, карактеристике земљишта, клима, квалитет воде и сл.), а потом врстама биљака или животиња које ту живе" (Лакушић, 2005). EUNIS класификација је исцрпна база података која обезбеђује свеобухватну типологију станишта Европе, од природних до вештачких, водених до терестричних. 4.3.10. ЕРОЗИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Обрађено је стање ерозије из 1953. (пре почетка радова на сузбијању ерозије), затим стање ерозије 1970. године (Карта ерозије Србије, 1983) и садашње стање ерозије, тј. 2010. године. Табела 4.1. Вредности коефицијента ерозије Z Категорија разорности Јачина ерозионих процеса у кориту и сливу Тип владајуће ерозије Коефицијент ерозије Z Средња вредност коефицијента ерозије Zsr I Ексцесивна ерозија дубинска мешовита површинска 1,51 и више 1,21 – 1,50 1,01 – 1,20 1,25 II Јака ерозија дубинска мешовита површинска 0,91 – 1,00 0,80 – 0,90 0,71 – 0,80 0,85 III Осредња ерозија дубинска мешовита површинска 0,61 – 0,70 0,51 – 0,60 0,41 – 0,50 0,55 IV Слаба ерозија дубинска мешовита површинска 0,31 – 0,40 0,24 - 0,30 0,20 – 0,24 0,30 V Врло слаба ерозија трагови ерозије 0,01 – 0,19 и мање 0,10 Извор: Гавриловић С., 1972 Интензитет и распрострањеност ерозионих процеса за 2010. годину дефинисани су на основу урађене и дигитализоване карте ерозије размере 1:50 000. Карта је урађена по методи потенцијала ерозије проф. Гавриловића, уз коришћење сателитских снимака и прикупљање података на терену (картирање процеса ексцесивне и јаке ерозије). 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 30 На основу података добијених рекогносцирањем терена, података о геолошкој и педолошкој подлози, климатским карактеристикама и распореду вегетације, аналитички је одређиван коефицијент ерозије (Z) за сваку издвојениу хомогену целину. Као основа послужила је урађена карта начина коришћења земљишта са издвојеним хомогеним целинама (HC). За сваку хомогену целину обрачунати су потребни улазни параметри за одређивање коефицијента ерозије на основу формуле Z = Y X a ( )srI+ϕ (4.2) Y – реципрочна вредност коефицијента отпора земљишта на ерозију, у зависности од геолошке подлоге, климе и типова педолошке творевине; X × a – коефицијент уређења слива (подручја), односи се на заштићеност од утицаја атмосферилија и сила ерозије природним условима, вегетацијом и слично (коефицијент X) или вештачки створеним условима, антиерозионим техничким или биолошким радовима у сливу (подручју) (коефицијент а); φ – бројни еквивалент видљивих и јасно изражених процеса ерозије у сливу (вредности φ се крећу од 0,1 и мање, до 1,5); Isr – средњи пад хомогене целине (Гавриловић, С., 1972.) За сваку издвојену хомогену целину пад је обрачунаван на основу DMT-a и карте нагиба рељефа подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине. Пример обрачуна за једну хомогену целину дат је у табели 4.3. Средњи нагиб (Isr) добијен је као пондерисана средина. Урађене су дигиталне карте ерозије за сва три анализирана периода. Њиховим преклапањем са Картом сливова већих притока Јужне Мораве на подручју истраживања и мерењем површина под заступљеним категоријама ерозије, добијено је стање ерозије у сливовима за 3 референтна периода. 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 31 Табела 4.2. Пример обрачуна средњег пада хомогене целине (HC 2142) Број HC Начин коришћења земљишта Нагиб Срeдњи нагиб Површина ha % учешћа у површини хомогене целине Isr ha % 2142 деградирани пашњак 0-5 2,5 73309,40 62,84 0,09 15,30 деградирани пашњак 5-10 7,5 12098,89 16,50 деградирани пашњак 10-15 12,5 21109,57 28,80 деградирани пашњак 15-20 17,5 26868,00 36,65 деградирани пашњак 20-25 22,5 13141,69 17,93 деградирани пашњак 25-30 27,5 28,39 0,04 4.3.11. ОРОГРАФСКИ И ХИДРОГРАФСКИ ПАРАМЕТРИ СЛИВОВА Основни параметри хидрографских и топографских карактеристика анализираних сливова измерени су на дигиталној топографској карти, а остали параметри су рачунати по формулама (Гавриловић, С., 1972.). 1. Морфолошки коефицијент по Гравелијусу n = 2L F ≤1 (4.3) n – морфолошки коефицијент F – површина слива (km2) L – дужина слива по главном току (km) О – дужина линије вододелнице слива – обим слива (km) 2. Модул развијености вододелнице слива по Гравелијусу F OE 28.0= (4.4) 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 32 3. Коефицијент облика слива или подручја А = 0,195 L O (4.5) 4. Густина развијености хидрографске мреже G = F L∑ (4.6) G – Густина хидрографске мреже (km·km-2) ΣL – Збир укупнх дужина главног корита и свих притока I, II и III реда (km) 5. Релативни пад тока (%) It = L H L KK uv ∆=− (4.7) Kv – кота врха слива или ерозионог подручја (m) Ku – кота ушћа (најнижа кота) слива или ерозионог подручја (m) L – дужина слива по главном току (m) 6. Средња надморска висина слива - Nsr : N f h f h f h Fsr n n= ⋅ + ⋅ + + ⋅1 1 2 2 ....... (4.8) f f fn1 2, .... - површине слива обухваћене између две суседне изохипсе, изражене у km2, h h hn1 2, .... - средње надморске висине између две суседне изохипсе (m), F - укупна површина слива (km2). 7. Средња висинска разлика слива – D (m): usr NND −= (4.9) 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 33 Nsr - средња надморска висина слива, у m, Nu - најнижа кота у сливу, у m. 8. Средњи пад слива или ерозионог подручја – srI (m km-1 или у ‰) ( )     ⋅+⋅++++= − 2 ......... 2 1 1432 1 0 n nnsr LhhLLLLLh F I (4.10) h - ход изохипси (еквидистанца) у m. L1, L2, L3 ...... Ln – дужина појединих изохипси у m h0 – висинска разлика између најниже тачке слива, односно тачке за коју се рачуна средњи пад и изохипсе L1 hn - висинска разлика између највише коте слива и последње изихипсе Ln 9. Локални ерозиони базис (m) Be = Kv - Ku (4.11) 10. Средња ширина слива или морфолошке целине (km) L FSš = (4.12) F - површина слива (морфолошке целине) у km2, L - дужина слива (морфолошке целине по главном току у km. 11. Коефицијент кривудавости Kk (km) представља однос између растојања у правој линији од изворишта до ушћа Lo и дужине главног тока по водотоку LAB. Кк = AB o L L (4.13) 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 34 12. Коефицијент асиметричности слива - a: a F F F d l= − ⋅ 1 2 (4.14) Fd - површина десне стране слива (km2) Fl - површина леве стране слива (km2) F - површина слива (km2). 13. Коефицијент масивности рељефа – Кm Km = H H sr (4.15) Hsr – средња надморска висина подручја H - максимална надморска висина подручја 14. Коефицијент ерозионе енергије по Силвестрову (m km1/2) Er = 416,3 F Be ⋅ (4.16) Be – дубина ерозионог базиса у m F – површина слива у km2 15. Геоморфолошко-ерозиони коефицијент M = G Er (4.17) M – геоморфолошко-ероѕиони коефицијент (m km 3/2) G – густина хидрографске мреже km km-2 Er – коефицијент ерозионе енергије рељефа по Силвестрову ( m km -1/2) 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 35 4.3.12. ГРАНУЛОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА ВУЧЕНОГ НАНОСА У ЗАПЛАВИМА АНАЛИЗИРАНИХ ПРЕГРАДА На основу резултата просејавања и мерења узорака узиманих из заплава анализираних попречних објеката урађене су гранулометријске криве за сваки узорак (узорци са почетка, средине и краја заплава и сумарне гранулометријске криве) и са њих очитаване вредности карактеристичних пречника наноса. Карактеристични пречници наноса: d5 - крупноћа зрна наноса при 5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d10 - крупноћа зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d25 - крупноћа зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d30 - крупноћа зрна наноса при 30% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d50 - крупноћа зрна наноса при 50% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d60 - крупноћа зрна наноса при 60% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d75 - крупноћа зрна наноса при 75% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d90 - крупноћа зрна наноса при 90% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d95 - крупноћа зрна наноса при 95% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса d97,5 - крупноћа зрна наноса при 97,5% учешћа тежинских делова од 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 36 укупне масе наноса Вредности пречника зрна наноса служе за израчунавање коефицијента неједнородности наноса (Бухин, 1972) за сваки узорак по: Allen-Hazen-u: =U 10 60 d d (4.18) В. А. Мелентьев-у: 10 90 d dKm = (4.19) G. B. Dokukin-u: 50 5,97 d d Kd = (4.20) V. S. Knoroz-u: 5 95 d dKk = (4.21) L. B. Ruhin-u: 25 75 d ds = (4.22) Крумбейн-у: 75 25 0 d ds = (4.23) Коефицијенти неједнородности представљају значајан показатељ хомогености наноса, јер одражавају порозност материјала, од које зависи брзина инфилтрације и филтрације воде кроз заплав. Од горе наведених коефицијената неједнородности у пракси је најчешће коришћен коефицијент неједнородности по Allen Hazen-u (U). Ако су вредности коефицијента U у границама од 0 до 5 нанос је хомоген, у границама од 5 до 15, нанос је средње хомоген, a ако су вредности U преко 15, нанос је нехомоген (Поповић, Костадинов, 1987). На присуство крупнијих фракција наноса са мало глинених материјала, већу порозност и већу брзину инфилтрације указују вредности коефицијента неједнородности U које се приближавају јединици. 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 37 4.3.13. СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ Статистичка обрада података извршена је коришћењем програмских пакeтa (GRAFER, MATHCAD, STATGRAF). Подаци су обрађени статистичким методама, а приказани су графички и табеларно. Од дескриптивне статистике коришћене су: аритметички средње вредности, стандардна девијација, коефицијенти варијације и њихове грешке, коефицијенти асиметрије (α3) и спљоштености (α4), доњи (Q1) и горњи (Q3) квартили. За утврђивање зависности између пада заплава, природног пада корита и гранулометријског састава наноса (карактеристични пречници наноса и коефицијенти неједнородности), коришћен је линеарни регресиони модел, који се најбоље прилагођава емпиријским подацима и пружа најкавалитетније информације о односима и везама између посматраних појава. Коефицијент корелације (R) служи за оцену нивоа повезаности зависне и независне променљиве. За грубу апроксимацију нивоа повезаности посматраних величина коришћено је следеће правило: • -1.0 до -0.7 јака негативна повезаност • -0.7 до -0.5 средња негативна повезаност • -0.5 до -0.3 слаба негативна повезаност • -0.3 до +0.3 мала или без повезаности • +0.3 до +0.5 слаба позитивна повезаност. • +0.5 до + 0.7 средња позитивна повезаност • +0.7 до +1.0 јака позитивна повезаност. Коефицијент детерминације (R2) објашњава учешће укупних варијација вредности зависно променљиве око њихове средње вредности, док 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 38 преостали део укупних варијације приписује факторима чије је дејство укључено у грешку модела. Вредности овог коефицијента су у интервалу 0≤R2≤1, где високе вредности коефицијента говоре великом значају фактора који детерминишу посматрану појаву, а ниске вредности коефицијента детерминације показују утицај фактора који нису обухваћени моделом, тј. погрешну поставку модела. За утврђивање зависности између пада заплава и крупноће зрна наноса, као и зависности пада заплава и коефицијената неједнородности наноса, коришћено је статистичко моделовање. Као критеријум за прихватање одређеног модела коришћен је модел који се најбоље прилагођава карактеру који описује. У ту сврху коришћен је побољшани "STEPWISE" регресиони метод искључивања од краја. Овај метод уклања извесне недостатке других метода, а побољшање се састоји у томе да се код искључивања нове променљиве у свакој етапи преиспитају променљиве укључене у претходној етапи. Наиме, променљива која је већ укључена у једначину, у некој каснијој етапи може бити без значаја. То преиспитивање се изводи делимичним F-тестовима за сваку променљиву у свакој етапи. Ако F-тест покаже да испитивана променљива нема значајан утицај у једначини, онда се она из ње искључује. Израчунавање се изводи све док се ниједна променљива више не може да искључити из једначине. У оквиру сваког модела обављено је тестирање осигураности, како параметара (преко t-теста), тако и модела у целини (преко F-теста). За анализу непосредних (директних) утицаја фактора примењен је метод "нето" корелације. Редослед релативног утицаја независно променљивих на зависно променљиву изражен је коефицијентом еластичности, а за меру релативног утицаја коришћени су стандардизовани коефицијенти регресије или "β" коефицијенти. У вишеструким регресијама утврђивани су „нето“ утицаји независно променљивих на зависно променљиву. У једначини вишеструке регресије 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 39 варира независно променљива чији се „нето“ утицај жели сагледати, а остале се искључе (увођењем њихових просечних величина учине се константним). 4.3.14. ПРОРАЧУН КОЛИЧИНЕ ЗАДРЖАНОГ НАНОСА У ЗАПЛАВИМА АНАЛИЗИРАНИХ ПОПРЕЧНИХ ОБЈЕКАТА Под претпоставком да су формирани заплави правилне призматичне форме прорачун количине задржаног наноса у заплавима попречних објеката урађен је по формули B. Kitin-a (1975): )(2 22 2 1 2 1 2 1 zItI khmW zItI khmW zItI kh khmWLAW −⋅ ⋅ =⇒ − ⋅ ⋅=⇒ − ⋅⋅=⇒⋅= (m3) (4.24) A - површина попречног пресека заплава (m2) L - дужина заплава (m) m – просечна ширина заплава (m) hk – корисна висина попречног објекта (m) It – природни пад корита у децималном облику Iz – природни пад заплава у децималном облику. Израчунате количине задржаног наноса иза сваког анализираног попречног објекта представљају ефекат сваког попречног објекта и добијена је слика о количинама задржаног наноса у условима различитих природних падова корита и ширина долина. 4.3.15. ПРОРАЧУН ПРОДУКЦИЈЕ И ПРОНОСА НАНОСА ИЗ СЛИВА Урађена карте ерозије, односно извршена анализа стања ерозионих процеса у сливу и подаци о заступљености појединих процеса ерозије различите категорије разорности, омогућили су прорачун продукције 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 40 наноса у одређеним сливовима. Укупна количина наноса која се продукује у сливу срачуната је по методи потенцијала ерозије проф. Гавриловића: FZHTW srgodgod ××××= 3π (4.25) Wgod – укупна годишња продукција наноса у m3⋅god-1 T – температурни коефицијент подручја t0 – средња годишња температура ваздуха T = 1,0 10 0 + t (4.26) Hgod – средња годишња количина падавина Zsr – коефицијент ерозије слива F – површина слива (km2) Вредности средњих годишњих количина падавина за анализиране сливове добијене су на основу урађене карте изохијета истраживаног подручја, а вредности средњих годишњих температура ваздуха на основу урађене карте изотерми. Од количине која се продукује у сливу до реципијента доспева следећа количина наноса: G god = Wgod x Ru (4.27) Ggod – количина наноса који доспева до реципијента у m3⋅god-1 Wgod – укупна годишња продукција наноса у m3⋅god-1 Ru – коефицијент ретенције наноса Ru = ( ) ( )0,1025,0 5,0 + × L DО (4.28) O – обим слива у km D – средња висинска разлика слива у km L – дужина главног тока у km 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 41 4.3.16 САСТОЈИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Примењен је стандардни метод рада на огледним пољима. Бонитет станишта је оцењен на два начина: по таблицама прираста и приноса за црни бор у Бугарској (Недјалков, 1962) и бели бор у Немачкој (Герхарт, 1950) и на основу станишних индекса за ове врсте дрвећа у Србији (Раткнић, 1994). Утврђено је стварно и „нормално“ (очекивано) стање састојина, обзиром на величину таксационих елемената по хектару. На свакој огледној површини извршен је потпуни премер стабала (прсни пречници и висине) и извађени извртци за утврђивање динамике дебљинског прираста и величине запреминског прираста. НАПОМЕНА Фотографије приказане у раду испод којих није наведен извор су ауторске, снимљене током теренских истраживања у периоду од 2008. до 2011. године. Фотографије на странама којима почињу Поглавља преузете су из „Фото документације Грделичке клисуре и Врањске котлине“ , која је настала 50- тих година прошлог века у оквиру рада тадашње Рејонске секције за заштиту од ерозије из Владичиног Хана, (Преглед слика, табела и графикона, стр. 509). Табеле у тексту испод којих није наведен извор су ауторске. 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 43 5.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Област Грделичке клисуре и Врањске котлине добила је назив као целина на основу Закона о заштити од ерозије и уређењу бујица из 1954. године (Службени глсник НРС бр. 36/54). Јединствен назив подручја дат је из техничких разлога да би се обухватила сложена географска област на коју се односи Закон. Законом и новим називом издвојено је посебно ерозионо подручје Србије, са свим специфичностима и проблемима и добило је приоритет првог реда за уређење. Слика 5.1. Географски положај Грделичке клисуре и Врањске котлине Најбоља илустрација штета и потреба за уређењем подручја јесу наводи из дневних новина шездесетих година (Гавриловић, С., 1964). 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 44 „У Грделичкој Клисури читава брда у покрету. Потпорни зидови руше се под притиском земљаних маса, које клизе према ауто-путу. Усред лета поново се активирало велико и опасно клизиште између Грделице и Предејана, код Крпејског потока. Према ауто-путу клизи читаво брдо са неколико десетина m3 земље и камена, због чега долази до честог прекида саобраћаја, који траје 6, 12, па и више часова... О опасности по људске животе и штетама за пољопривреду да и не говоримо...“ („Борба“ 20. јули 1966. године) „У Грделичкој Клисури на коловоз се сручила нова количина камена и земље, код кm 307 аутопута Београд-Скопље, између Грделице и Предејана. Саобраћај је прекинут. У покрету је маса од 16 000 m3 земље и камена.“ („Борба“ 22. јули 1966. године). Границе подручја одређене поменутим Законом о уређењу Грделичке клисуре и Врањске котлине незнатно одступају од природних граница котлине и клисуре. Њима је обухваћен део слива Јужне Мораве површине 173 260,61 ha, од Грделице на северу, до изнад састава Биначке Мораве, недалеко од Бујановца, на југу. Налази се између 42° 22' и 42° 55' северне ширине и 19° 21' и 20° 0'' источне дужине. Издуженог је облика, правац пружања је углавном југозапад-североисток. Истраживано подручје налази се у висинској зони од 252 до 1923 метара надморске висине. У зони од 700 до 1000 mnm је 26,75% подручја, у зони преко 1000 mnm 24,97%, од 500-700 mnm 24,42%, од 300-500 mnm 23,29 % и у зони до 300 mnm 0,57%. Површина леве стране подручја је 548,89 km2, а десне 1183,72 km2 (коефицијент асиметрије 0,46). Дужина тока Јужне Мораве на овом потезу је 81 km. Растојање између крајњих тачака у ваздушној линији је 54,6 km, тако да извијеност тока Јужне Мораве на поменутој деоници износи 0,67. Грделичку Клисуру чини део слива Јужне Мораве од Владичиног Хана до Грделице. У свом средњем току Јужна Морава улази код Владичиног Хана 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 45 у 28 km дугу клисуру која се завршава код Грделице. Граница подручја полази од ушћа реке Врле (кота 325 m), од Владичиног Хана ка северо- истоку, вододелницом преко косе "Стража" (462 m), затим преко потеза званих "Краковица", "Лескова Бара" (832 m), "Голема Глава" (1153 m), "Јавичкова Чука" (1285 m), "Кијевска Чесма" (1406 m), "Кушлин Гроб" (1543 m) до гребена "Кула" (1621 m). Одатле граница подручја оштро скреће ка северозападу и иде преко највиших кота планине Чемерник (1638 m) и брда Тропања (1592 m), затим вододелницом Џепске реке и Чемернице, преко коте 1542 m до потеза Кржинце, а даље вододелницом Козарске (Рупске) реке, преко висова Китке (1334 m), Сечени Камен (1223 m) и Стружје (1159 m), до пута Предејане - Рупље (954 m). Затим изразитије скреће ка западу и наставља преко западних гребена брда Качер, до вододелнице између Предејанске, Личиндолске и Новоселске реке. Даље скреће према северозападу и иде потезом Завишићи, Лескова Падина, Виље Коло, одакле иде на запад и наставља трасом пута Бојишина-Ново Село, до засеока Божићани (629 m). Даље, граница иде вододелницом до ушћа Козарске реке у Јужну Мораву (кота 252 m). Одатле граница подручја Грделичке Клисуре скреће ка југозападу и пружа се вододелницом Ораховачке реке, до највише тачке брда Дединдеја (726 m). Потом изразито скреће на југ и иде преко гребена Јазавачки Рит (1028 m) до Спасове Чуке (1163 m). Даље наставља ка југозападу, преко потеза Глог и Габер, а потом ка северо-западу преко коте Говедарчица (894 m) до виса Јелова Глава (1144 m). Одавде оштро скреће ка југозападу и наставља вододелницом преко потока Крагујевца, Ваљевске Чуке и Преке Воде, до виса Фурниште (1366 m), затим на југ преко највиших гребена планине Кукавице (кота 1407 m), Лескове Воде (1296 m), одакле скреће према југоистоку до виса званог Црни Врх (1037 m) и наставља вододелницом Калиманске (Јабуковачке) и Репинске реке до ушћа Врле у Јужну Мораву. Клисура је отворена према југу, ка Врањској котлини (Крстић, 1961). 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 46 „Клисура је настала усецањем реке МАРГУС (латинско име Јужне Мораве) у стене природне препреке при отицању воде из језера у Врањској котлини. Река је упорно крчила пут себи ка Панонском мору кроз стене, правећи успут речне терасе у облику прагова. Те речне терасе из давнина се могу видети данас у средишњем делу Грделичке клисуре, код Предејана.“ (Петровић, 2007). У административном погледу подручје Грделичке клисуре припада општинама Лесковац, Грделица, Владичин Хан, Сурдулица и Црна Трава. Површина сливног подручја Грделичке клисуре износи 430,44 km2. Од тога је под бујичним сливовима 403,06 km2, а остали део површине од 27,38 km2 припада ужем грађевинском реону дела насеља Владичин Хан и Грделица, путној мрежи и водотоцима. Подручје је несиметричног облика - десна страна је изразито развијенија од леве. Врањска котлина простире се од Владичиног Хана до Бујановца у правцу NE – SW, дужином око 45 km. Ширина котлине је према дужини релативно мала, нарочито између Врања и села Тибужде (просечна ширина износи 5 km). Северно и јужно одавде котлина се знатно шири и максималну ширину у северном делу достиже између Владичиног Хана и Сурдулице (15 km), а у јужном између Горњег Вртогоша и села Кленике (20 km). Површина Врањске котлине износи 1302,16 km2. Од тога је под бујичним сливовима 1240,45 km2, док је ван сливова 61,71 km2 (ужи грађевински рејони Сурдулице, Врања и Бујановца, путна мрежа и водотоци). Подручје је неодређеног геометријског облика, са развијенијом десном страном. Обод је изграђен од старијих стена, док је дно покривено неогеним седиментима. На југу Прешевска повија са 460 метара надморске висине раздваја ову котлину од суседне Кумановске котлине. У административном погледу подручје Врањске котлине припада општинама Владичин Хан, Сурдулица, Врање и Бујановац. Дужина главног тока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан - Бујановац je 47 кm. 5.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 47 У јужном и северном делу границе Врањске Котлине су врло јасне. На левој страни Јужне Мораве границу чини линија која спаја Лучане - Горњи Вртогош - Врање - Мечковац, а потом Репинце - Владичин Хан. На десној страни Јужне Мораве прво прати линију Лучане - Жбевац, а затим Жапско - Масурица - Сурдулица - Козница - Бигла - Владичин Хан. Границе у централном делу котлине са обе стране Јужне Мораве нису тако јасно изражене, јер формације које је изграђују иду врло далеко на северозапад, односно југоисток (до области Големог Села и Марганце – Трговиште – Старац - Трејак). 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 48 5.1.2 ОРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Подручје истраживања по свом постанку представља тектонску творевину са јасно израженим котлинама, припланинским и планинским делом. Централна котлина је Врањска, а од ње се у правцу север-југ налазе секундарне, мање котлине. Неке од њих одвојене су благим узвишењима или сужавањем венаца и чине мање целине. Цела површина нагнута је од југа према северу и нагло се сужава на делу код Владичиног Хана. Јужна граница ове котлине широко је отворена према Кумановском пољу, од којег је дели развође сливова Мораве и Вардара. Овакав рељеф, односно отвореност према југу, од великог је значаја за подручје (климатске карактеристике, вегетација итд). Просечна надморска висина поменутих котлина је 252-390 m. Котлине су испресецане пречагама висине 50-100 m и подручје чине валовитим. На обронцима, односно са леве и десне стране, налазе се заравни, које су на левој страни израженије и степенасте, а на десној благе и недовољно изражене. Посебан значај имају планински масиви Влајиње, Лисац, Пељаница, Кораб и њихови обронци (са леве стране) и Чемерник, Бесна Кобила, Црни врх и Грамађе (са десне стране). Идући од Владичиног Хана низводно, до Грделице, планински венци дуж реке се толико сужавају да чине кањон местимично широк само 100-200 m. Профил котлине има јасан облик латиничног слова В. Рељеф Грделичке клисуре је изразито планинског карактера, хаотично испреламан и дубоко рашчлањен. Чине га масивне и громадне планине родопске тектонике и пластике. Према Цвијићу, планине које чине географску област Грделичку клисуру и Врањску котлину припадају родопском планинском систему, односно његовој прелазној фази на западу, која се простире између старе централне Родопске масе око Струме и Вардара и млађих набраних планина Динарског система. Према 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 49 истом аутору геолошке формације родопске масе спадају у најстарије формације Балканског полуострва, исте старости као и најстарије копно Европе. Сложена тектоника подручја и бујични карактер хидрографске мреже условили су јако разуђен рељеф на већини планинских масива. У орографији најчешће изостаје благо заобљена брежуљкаста форма, рељеф је рашчлањен, а површински облици местимично грубо моделирани. „Све ове средње високе и ниске уравњене планине са дугим равним косама, од леве обале Мораве до Шар планине на југу и Гајтан планине на северу, па до Косовских планина на северозападу и Мокре планине на Ибру, представљале су непрегледан сплет уравњених, шумовитих и насељених планина, најразличитијих праваца простирања. На југу, између Мораве и Криве реке, до Кончуљске клисуре, то су огранци Карадага, а даље према северу настаје читав низ мањих међусобно изукрштаних планина које органски нису повезане ни са једном од високих планина којима се граничи подручје истраживања“ (Цвијић, 1911). Сливно подручје Врањске котлине има карактер врло брдовитог терена. Највише коте вододелнице крећу се до 1923 mnm. Северни и средњи део подручја је врло брдовит, а планине од којих је изграђен спадају у категорију средње високих (1000-2000 mnm). Јужни део подручја постепено прелази из планинског у брдовити рељеф и изграђен је од ниских планина надморских висина од 50-1000 m. Преглед мањих планина на десној обали Мораве од југа према северу: Рујан 969 mnm, Мотина 1307 mnm, Коћура, Доганица, Бесна Кобила 1923 mnm, Просеник 1742 mnm, Варденик (Стрешер 1875 mnm), Чемерник 1638 mnm, Качер 1159 mnm, Острозуб 1545 mnm, Јастребац 1330 mnm. Планине на левој обали Јужне Мораве су Кукавица 1407 mnm (простире се између Мораве на истоку и Ветернице на западу, са севера се граничи Лесковачком долином, а на југу прелази у планину Лисац), Лисац 1345, Облик (вулканске купе Облик 1310 и Грот 1323), Пљачковица 1231, 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 50 Крстиловица 1287, Свети Илија 1270, Карпина и Трновачка планина. ЧЕМЕРНИК (1638 m) је изразито равна планина јединствених облика какви се ретко налазе на Балкану. Њене равне површине су покривене пашњацима, а на западним падинама према Јужној Морави налазе се села и површине под буквом, брезом и јасиком. Чемерник је извориште Џепске Реке (Гарванице) и њених притока Мале и Големе Реке. Састављен је од кристаластих шкриљаца и припада Родопском систему. У источном подножју налазе се највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а у западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж. Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1622 m), Мали Чемерник (1596 m), Острозуб (1546 m) и Павлова грамада (1469 m) и сви су заобљеног типа. Чемерник је одувек био обрастао буквом која се простирала до 1400 – 1500 метара његове висине. Устав из 1974. године је укинуо сеоске утрине, на већини пашњака и утрина засађене су смрча и јела, што се неповољно одразило на станишта ретког планинског биља и уоште живи свет планине. ОСТРОЗУБ (1546 m) је планина интересантна по буковој шуми која се сматра најквалитетнијом у јужној Србији. У њој расте зелениче (Prunus laurocerasus), припадник терцијарне флоре. Због овог реликта и букове шуме део Острозуба је проглашен за Национални шумски резерват - природни резерват ретке и специфичне реликтне заједнице букве и ловорвишње. КУКАВИЦА (1442 m) је највиша планина на левој обали Јужне Мораве. Налази северно од Врања и јужно од Лесковца и падине јој се протежу до ових градова. Највиши врх је Влајна (1442 m), а следе га Ваљовска чука (1207 m), Тумба (1192 m), Фурниште (1370 m), Тиква (1405 m), Буковска чука (1386 m) и Орлова чука (1306 m). Венац ових врхова, са долином Големе реке, дели планину на два дела – северни, стрмији део без насеља, док се на јужном, блажем делу налазе села. На јужном делу планине, изнад 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 51 Врања, уздижу се два врха Облик (1310 m) и Грот (1327 m), који се због својих правилних, купастих, облика понекад наводе и као засебне планине. На западу је ограничена реком Ветерницом. Планина је испресецана дугачким и дубоким речним долинама између којих се пружају дугачке, широке и равне косе, погодне за планинско ратарство. На падинама Кукавице су и највећа села у Грделичкој клисури: Граово, Кораћевац, Репиште и Мртвица. Планина је готово у потпуности покривена шумом. Некада сточарски крај, Кукавица је имала бројне пашњаке који су средином прошлог века пошумљени бором, смрчом и јелом. Тако се сада, поред густе листопадне (углавном букове), јављају и делови четинарске шуме, док су пашњаци остали само у близини насеља. Богат биљни свет условљен је богатством воде на овој планини. Мноштво извора, потока и речица спушта се са свих страна, али баш те воде спирају и односе земљиште и сеоске путеве, тако да су села још увек већим делом године тешко доступна обичним возилом. КАЧЕР (1159 m) је мала, шумовита планина испод Острозуба, богата буквом. На њој је извориште Предејанске реке. Највиши врх је Стружје. ВАРДЕНИК се налази југозападно од Власинског језера. Највиши врх Велики Стрешер висок јe 1876 m, а Мали Стрешер 1757 m. Састављен је махом од кристаластих шкриљаца, у облику плећатог била, без иједног оштрог врха. Како је Варденик у целини застрт глиновитим покривачем, релативно богат водом и осунчан, то се листопадне шуме пењу до 1600 m уз северне и до 1700 m уз јужне стране. Села су разбијеног су типа, заснована на крчевинама и формирана су до 1300 mnm. БЕСНА КОБИЛА је планина на развођу сливова Јужне Мораве и Струме. Највиши врх је 1923 m. Припада планинама Родопског система. Састављена је углавном од гранита, а има и оловних руда. Долине у подножју су под шумом, а виши делови покривени су пашњацима. Бесну кобилу карактерише биљно богатство дивљег, самониклог, лековитог 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 52 биљг и дивљих плодова, односно, разноврстан биљни свет са преко 700 врста дрвенастих, жбунастих и зељастих биљака. КАРПИНА. Планински венац који се пружа у правцу севера, од Биначке Мораве до Широке ливаде код Сухарна носи овај назив. Централни део Карпине су Уши (768 m). Рељеф планинског венца је изложен. Трагови површинске ерозије су били веома разгранати, али их је шумска вегетација врло брзо покрила и зауставила, нарочито после административне забране која се односила на држање коза. ЛИСАЦ (1345 m). Простире се јужно од Кукавице, до села Крушева глава. ОБЛИК. Под овим називом подразумевају се вулканске купе Облик (1310 m) и Грот (1323 m), вулканског порекла. У подножју се налазе многобројна села, веома су плодне и нису изложене јачој ерозији. ПЉАЧКОВИЦА. Велика маса ове планине пружа се од пространог и равног превоја Бељанице до Врањске котлине. Према југозападу се простире до Мале реке, која се по изласку из Врања назива Врањска река. „Заклања“ град Врање са северозападне и северне стране. Највиши врх Пљачковице носи исти назив и висок је 1231 m. КРСТИЛОВИЦА. Пружа се од клисуре Врањске реке ка југу и југозападу. Највиши врх је Китка (1287 m), а нешто нижи су Сухарно (1202 m), Равно бучје (1132 m) и Ширине (1106 m). СВЕТИ ИЛИЈА (1274 m). Громада која својим северним огранцима чини прелаз према Крстиловици, а јужним делом према Карпини. Свети Илија се не сматра посебном географском целином, али пошто је назив познат у овом крају, увршћена је у планинску масу у циљу детаљнијег орографског познавања области. ТРНОВАЧКА ПЛАНИНА. Крајњи јужни орографски део Карпине, али је због својих специфичности у погледу заштите од ерозије и обнове шума које су изнад села Трновац и Турије уништене, издвојена као засебан 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 53 орографски предео. (Општа основа газдовања шумама за Јужноморавско шумско подручје,2004; Општа основа газдовања шумама за Јабланичко шумско подручје, 2006) 5.1.2.1 Висинска подела подручја Висинско зонирање рељефа је у тесној вези са природним условима који карактеришу надморске висине и који се смењују по висинским зонама. Надморска висина условљава развој рељефа, формирање земљишног и биљног покривача, као и могућност развоја пољопривредне производње. Са порастом надморске висине до одређене границе расте и степен пошумљености терена, а утицај деструктивних активности човека сразмерно опада. Пораст надморске висине условљава снижавање температуре, повећање количине падаваина и интензитета физичког распадања стена (Braunović et аl., 2010). Табела 5.1. Висинска подела подручја истраживања Висинска зона % укупне површине до 300 mnm 0,57 300-500 mnm 23,29 500-700 mnm 24,42 700-1000 mnm 26,75 > 1000 mnm 24,97 Укупно 100,00 Извор: Карта висинске поделе Грделичке клисуре и Врањске котлине (Слика 5.3.) У зони од 700-1000 метара надморске висине налази се 26,75% подручја, преко 1000 mnm 24,97%, oд 500-700 mnm 24,42%, oд 300-500 mnm 23,29% и у зони до 300 mnm 0,57% (Табела 5.1; Слика 5.2). 5.1.2.2 Нагиб терена Представља један од основних фактора који дефинише интензитет ерозионих процеса. Брзина и време концентрације воденог млаза, као и 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 54 сама концентрација на нагнутим падинама, зависе од подлоге и биљног покривача, дужине пута атмосферске воде која на њу доспева, интензитета и трајања кише и нагиба падине. Табела 5.2: Нагиб површина Категорије нагиба (0) 0-5 5-10 10-15 15-20 20-25 25-30 30-35 35-40 40-45 45-50 50-55 % територије 14,34 17,83 23,08 21,98 14,56 6,51 1,54 0,15 0,005 0,003 0,002 Извор: Карта нагиба рељефа Грделичке клисуре и Врањске котлине (Слика 5.3.) У спровођењу противерозионих мера нагиб служи као индикатор најрационалнијег начина коришћења земљишта. Такође, карте углова нагиба терена су одличан показатељ ерозионих и акумулативних процеса. На анализираном подручју заступљене су високе вредности овог параметра, што указује да постоји добра основа за интензиван развој ерозионих процеса. Површине нагиба до 100 заузимају 32,17% подручја и углавном су заступљене у котлини, уз Јужну Мораву. У делу северно од Владичиног Хана површина са овим нагибом има врло мало. Нагиб од 10- 250 је најзаступљенији (59,62%), а површине нагиба преко 250 заступљене су у планинском делу подручја и учествују у укупној површини са 8,21%. 5.1.2.3 Експозиција Под истим природним условима једног подручја, површине на јужним и северним експозицијама имају различит вегетациони покривач и различито реагују на узрочнике ерозије. На јужним експозицијама вегетација је слабије развијена, а њено подизање или обнављање је много теже, спорије и неизвесније. Земљишта јужних експозиција су исушена, сиромашна органским материјама, имају мању кохезију и изложена су интензивнијим процесима ерозије. Експозиција рељефа је значајан модификатор ерозионих процеса, јер од ње зависи пријем и дужина трајања сунчевог сјаја, температурне суме и 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 55 њихове амплитуде, што директно или индиректно утиче на процесе физичког распадања стена. Табела 5.3. Заступљеност експозиција рељефа на подучју истраживања Експозиција E S SE SW N NE NW W % територије 10,15 12,42 10,38 14,42 12,36 12,23 13,56 14,48 Извор: Карта експозиција подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине (Слика 5.4.) Картом експозиције рељефа подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине приказан је просторни распоред заступљених експозиција (Слика 5.4), а у табели 5.3 дата је њихова процентуална заступљеност. Погодне, осунчане падине (јужна и југоисточна) заузимају 22,80%, источне 10,15%, западне 14,48%, а хладне (северне, североисточне и северозападне) 38,15% подручја. 5.1.2.4 Вертикална рашчлањеност рељефа Вертикална рашчлањеност рељефа представља потенцијалну енергију одређеног подручја дефинисану висинском разликом највише и најниже тачке. Према мишљењима С. Гавриловића (1972) и С. Петковића (1993), „исцепканост конфигурације“ има значајан утицај на продукцију наноса. Велика рашчлањеност терена најчешће условљава и велику густину хидрографске мреже, чији су водотоци оптерећени бујичним наносом. Највиши врх је Бесна Кобила (1923 m), а најнижа тачка је на излазу Јужне Мораве из Грделичке клисуре (252 m). Највише тачке налазе се на југоисточној вододелници, у изворишном делу Џепске и Мрковићске Реке. По висини се истиче југозападни део подручја (изворишни делови Калиманске, Балиновачке и Јастребачке реке), са котама у распону од 1100- 1600 m. 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 56 Слика 5.2. Карта висинске поделе подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 57 Слика 5.3. Карта нагиба рељефа Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 58 Слика 5.4. Карта експозиција подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.2 OРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 59 Слика 5.5. Висинске зоне подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине добијене на основу дигиталног модела терена 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 60 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Хидрографска мрежа Грделичке клисуре и Врањске котлине је веома разграната (слика 5.6). Скоро сви речни токови извиру испод планинских гребена, у које су се дубоко усекле добро развијене изворишне челенке. За горње токове карактеристични су велики падови уздужних профила и дубоко усечена корита стрмих страна, са често присустним стеновитим блоковима. Средњи токови су такође веома стрми, док доњи имају блаже падове. Хидрографске и топографске карактеристике слива Грделичке клисуре приказане су у табели 5.4. На подручју истраживања у Јужну Мораву са истока притиче велики број река и речица, од којих неке имају посебно развијену сопствену мрежу притока. Веће реке су Кршевичка, Богдановачка, Кошаричка, Костаничка, Жапски поток, Ратајски до, Преображенска, Требешинска са Сурдулским потоком, Тибушка река са Луговским потоком и са Манастирском и Левом реком. Затим следе Бањска река, са Малом реком и Градашницом, Корбевачка река са Сливницом, Мусуљском и Горњом речицом, Врбовска, Јелашница, Декутинска и река Врла са Калабовском, Масуричком и Романовском реком, као и великим бројем безимених речица и потока (Врањска котлина). Даље, низводно, у Јужну Мораву се улива Џепска река са Малом реком, Речицом, Големом реком и Гавраницом (Грделичка клисура). Са западног подручја у ток Јужне Мораве уливају се Трновачка и Ђорђевачка река, Лебовачки поток, Нерадовачка, Врањска, Тесовишка и Јовачка река, Лепеница са Брестовачком и Равноречком реком, Сува Морава (Врањска котлина), Рдовска Летовишка, Јастребачка, Бистрица и Слатинска река (Грделичка клисура). Грделичка клисура. Јужна Морава на овом потезу има 137 бујичних притока различитих типова и категорија, од врло малих (у облику вододерина), незнатних сливних површина, до бујичних река које се 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 61 истичу разорном снагом. (Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина, 1964). Просечно је сваки дужни километар клисуре био угрожен са пет бујичних токова. Табела 5.4. Хидрографске и топографске карактеристике Грделичке клисуре Параметар Ознака Грделичка клисура Површина слива F (km2) 430,44 Обим слива O (km) 99,57 Дужина главног тока L (km) 29,50 Најузводнија кота главног тока Kv (mnm) 324,00 Најнизводнија кота главног тока Ku (mnm) 253,00 Коефицијент кривудавости тока Кк 0,69 Број бујичних притока 137 Просечни пад на деоници Ip (%) 2,41 Укупна дужина хидрографске мреже ΣL (km) 277,01 Густина хидрографске мреже G (km⋅km-2) 0,64 Средња ширина подручја Sš (km) 14,59 Коефицијент асиметрије слива а 0,82 Коефицијент облика слива А 0,54 Највиша кота у сливу (mnm) 1638,00 Средња надморска висина слива Nsr (mnm) 789,57 Средња висинска разлика слива D (m) 536,57 Извор: Генерални пројекат противерозионог уређења бујичних токова на подручју Грделичке клисуре, (2008). Највећа притока овог сектора реке Јужне Мораве је Козарска река (101,0 km2), а затим Џепска река (десне притоке Јужне Мораве) сливне површине 91,40 km2. Следећа по величини је Бистричка река, површине слива 27,45 km2, затим Предејанска река са 21,02 km2, Летовишка река са 20,05 km2 и Балиновачка река са површином слива 19,2 km2. Уочљива је концентрација релативно великих бујичних притока на потезу Владичин Хан – Џеп и Џеп - Палојце. Десне притоке су Царичина, Бунавејска, Бакарна и Крпејска долина, Бабићска јаруга, Предејанска, Личиндолска и Палојска река, а леве Зла Долина, Горунска Долина, Дољача и Ћелија. Површине сливова ових бујичних токова, изузев Предејанске, Личиндолске и Палојске реке, крећу се до 3,6 km2. Поред наведених, кроз целу Грделичку Клисуру постоји низ 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 62 малих притока (Млакачка, Рашићева, Калдрма, Селишки поток, Карина Барака, Зле долине, Камиља Лука, Голи Чукар итд.), величине слива до 1,5 km2. Велики број притока чије површине сливова износе једва десетине хектара, наносиле су велике штете. Поред наведених мањих и већих токова, постоји још безброј безимених потока. Преглед десних и левих притока Јужне Мораве на подручју Грделичке клисуре према класификацији бујичних токова по проф. Гавриловићу (Гавриловић, С., 1972) приказан је у табели 5.5. Табела 5.5. Класификација бујичних токова у Грделичкој клисури Врста бујичног тока - хидрографска класа Грделичка клисура А - Бујичне реке 5 Б - Бујичне речице 7 Ц - Бујични потоци 8 Д - Суводолине и мањи потоци 17 Е - Бујичне урвине 36 Ф - Јаруге и вододерине 64 Укупно 137 Извор: Генерални пројекат противерозионог уређења бујичних токова на подручју Грделичке клисуре, (2008). Десне притоке Јужне Мораве, од Грделице до Владичиног Хана (Сејаничка, Палојска, Предејанска, и Џепска река и Крпејски поток), протичу кроз тзв. "зелене шкриљце" у чији састав улазе различити трошни шкриљци (хлоритски, серицитски, мусковитски и други), изузетно неотпорни на дејство воде. Већина изворишта наведених токова везана је за контакт шкриљаца и излива дацитских стена, што је условило велике падове у горњим токовима ових бујица. У случају да су изливи дацита лоцирани у доњимм токовима (Џепска река), падине су на тим деоницама такође стрме. Леве притоке Јужне Мораве, од којих су значајније Летовишка, Бистрица, Лепеница, Репинска, Калиманска и Нерадовачка река, већим деловима својих токова усечене су у гранит-гнајсеве и гнајсеве. Изворишта су 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 63 углавном у зони контакта гранит-гнајсева са гранитима и андезитима. Падине ових притока су веома стрме, што је условљено великом чврстоћом стена. Доњи токови усечени су у неотпорне неогене седименте и имају благе падове (Нерадовачка река). Слично је и код Лепенице, иако њен доњи ток сече дацито-андезитске туфове, такође неотпорне стене. Табела: 5.6. Хидрографске и топографске карактеристике Врањске котлине Параметар Ознака Врањска котлина Површина слива F (km2) 1302,16 Обим слива O (km) 189,96 Дужина главног тока L (km) 47,00 Најузводнија кота главног тока Kv (mnm) 394,5 Најнизводнија кота главн. тока Ku (mnm) 324,0 Коефицијент кривудавости тока Кк 0,80 Број бујичних притока 73 Просечни пад на деоници Ip (%) 0,15 Укупна дужина хидрографске мреже ΣL (km) 572,50 Густина хидрографске мреже G (km⋅km-2) 0,44 Средња ширина подручја Sš (km) 27,76 Коефицијент асиметрије слива а 0,64 Коефицијент облика слива А 0,83 Највиша кота у сливу (mnm) 1923,00 Средња надморска висина слива Nsr (mnm) 804,30 Средња висинска разлика слива D (m) 480,3 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Технички извештај, (1964) Врањска котлина. Према Регистру бујичних сливова и падина (Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина, 1964), Јужна Морава на подручју Врањске котлине има 73 притоке: са десне стране 36 директних бујичних притока, а са леве 37. Највећа притока Јужне Мораве на овом подручју је река Врла, површине слива 217,76 km2. Друга притока по величини слива је Врањско Бањска река. У категорији притока са површином преко 100 кm2 су још Козарска и Трновачка река. Притоке са површином слива од 50 до 100 кm2 су Џепска, Јелашничка, Корбевачка, Тибушка, Трновачка, Кршевичка и 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 64 Равноречка река. Са површином слива 20-50 km2 има 15 притока, од којих су највеће Преображенска, Требешинска и Јовачка река. Дужина главног тока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац износи 47 km, кота Јужне Мораве на почетку сливног подручја, тј. на саставу Биначке Мораве и Моравице је 394,5 m, а кота крајње тачке слива код Владичиног Хана 324,0 m. Генерални правац пружања главног тока Јужне Мораве на почетку слива, од Бујановца до Прибоја Врањског, је југозапад – североисток, а од Прибоја Врањског до Владичиног Хана, југ – север, са малим скретањима ка североистоку и северозападу. Генерални правац пружања десних притока је исток-запад или југоисток- северозапад, а левих запад-исток или северозапад-југоисток. Укупна дужина хидрографске мреже износи 572,5 km (Табела 5.6). Асиметрија слива је изражена, тако да је истовремено дотицање бујичних вода у реципијент успорено. Табела 5.7. Класификација бујичних токова у Врањској котлини Врста бујичног тока - хидрографска класа Врањска котлина А - Бујичне реке 11 Б - Бујичне речице 11 Ц - Бујични потоци 11 Д - Суводолине и мањи потоци 14 Е - Бујичне урвине 20 Ф - Јаруге и вододерине 6 Укупно 73 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Технички извештај, (1964) Притоке имају типично бујичне карактеристике: развијене челенке, велике падове у горњим и средњим токовима, падове у доњим токовима од 1-3 %, са јасно израженим или јако развијеним плавинама. Просечни падови бујичних притока су знатни до велики и крећу се од 3 – 20%. Преглед десних и левих бујичних притока на подручју Врањске котлине 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 65 према класификацији бујичних токова по Гавриловићу (Гавриловић, С., 1972) приказан је у табели 5.7. Поред величине слива, значајни хидрографски и геоморфолошки параметри су дужина и пад водотока. Највећу дужину водотока има река Врла (27,75 km), са висинском разликом од 1180 m. Џепска река има највећу висинску разлику (1200 m), а дужина тока износи 20,4 km. Облик, размере и нагиб слива, уз остале природне карактеристике, условљавају режим сливања и отицања. У табели 5.8 дате су основне хидрографске и орографске карактеристике сливова 26 највећих притока Јужне Мораве на потезу Грделица-Бујановац. Њихов картографски приказ дат је на слици 5.7, а легенда на страни 70. Изворишта већине анализираних водотока карактеришу чврсте стене и веће надморске висине, тако да горњи токови имају велике падове и дубоко усечена корита. Доњи токови просецају трошне стене и долази до наглог смањења падова на уздужним профилима. У првом случају присутна је интензивна ерозија, а у другом, акумулација покренутог материјала. Приметни су већи нагиби падина на јужним експозицијама. 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 66 Слика 5.6. Карта хидрографске мреже Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 67 Табела 5.8. Хидрографске и орографске карактеристике већих притока Јужне Мораве у Грделичкој клисури и Врањској котлини Назив слива F (km2) Облик слива Правац пружања L (km) Sš (km) Δh (m) Пад тока (%) ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА ЛЕВЕ ПРИТОКЕ Козарска река 101,0 Издужен SE-NW 3,15 3,63 1190 37,78 Бистричка река 29,18 Издужен SE-N 9,20 3,00 680 7,39 Јастребачка река 9,84 Издужен NW-SE 4,68 1.92 500 10,68 Летовишка река 19,60 Издужен NW-SE 8,40 2,26 680 8,10 Рдовска река 19,36 Издужен NW-SE 10,75 1,76 980 9,12 ДЕСНЕ ПРИТОКЕ Палојска река 6,87 Издужен NE-SW 4,60 1,52 480 10,43 Предејанска река 19,58 Лепезаст E-W 7,45 2,68 620 8,32 Џепска река 91,88 Лепезаст E-W 20,40 4,50 1200 5,88 Козница 21,57 Издужен E-NW 11,50 1,83 680 5,91 ВРАЊСКА КОТЛИНА ЛЕВЕ ПРИТОКЕ Равноречка река 62,92 Лепезаст NW-SE 12,75 4,94 500 3,92 Јовачка река 34,27 Издужен NW-SE 10,30 3,30 380 3,69 Врањска река 32,37 Лепезаст NW-SE 10,00 3,00 580 5,80 Трновачка река 51,29 Издужен NE-S 27,35 3,76 745 2,72 Ђорђевачка река 25,85 Издужен NW-SE 14,80 1,81 790 5,34 Тесовишка река 26,61 Лепезаст NW-SE 7,50 3,60 580 7,73 ДЕСНЕ ПРИТОКЕ Врла 217,76 Лепезаст SE-W 27,75 7,85 1180 4,25 Јелашничка река 91,58 Издужен SE-W 20,10 4,57 1065 5,30 Корбевачка река 79,24 Издужен E-W 19,30 4,00 1180 6,11 Врањско-бањска река 116,48 Лепезаст SE-W 21,50 5,33 910 4,23 Тибушка река 51,56 Лепезаст SE-SW 16,75 3,04 750 4,48 Требешинска река 35,77 Лепезаст SE-NW 12,75 2,66 508 3,98 Преображенска река 37,41 Издужен E-W 15,60 2,30 398 2,55 Костаначка река 30,91 Издужен SE-NW 12,22 2,45 355 2,91 Кршевичка река 86,08 Лепезаст SE-NW 16,26 5,00 315 1,94 Кошаричка река 17,66 Издужен SE-NW 9,25 1,94 508 5,49 Богдановачка река 20,65 Издужен S-N 10,75 1,67 520 4,84 Извор: Генерални план за уређење Грделичке клисуре и Врањске котлине. А. Природни услови и рељеф, 1956. L - Дужина главног тока; Sš – Средња ширина слива; Δh – Висинска разлика слива. 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 68 Слика 5.7. Карта сливова већих притока Јужне Мораве на подручју истраживања 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 69 ЛЕГЕНДА (Слика 5.7) 1. Козарска река 2. Палојска река 3. Предејанска река 4. Бистричка река 5. Џепска река 6. Јастребачка река 7. Козница 8. Летовишка река 9. Рдовска река 10. Врла 11. Равноречка река 12. Јелашничка река 13. Јовачка река 14. Корбевачка река 15. Тесовишка река 16. Врањско-бањска река 17. Врањска река 18. Тибушка река 19. Требешинска река 20. Трновачка река 21. Ђорђевачка река 22. Преображенска река 23. Костаначка река 24. Кршевичка река 25. Кошаричка река 26. Богдановачка река 27. Непосредни слив Јужне Мораве. Извори минералне воде. По ободу Врањске котлине постоји неколико извора минералне воде: 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 70 1. Источно од Врања налази се Врањска Бања чија је термална вода коришћена још у доба Римљана. Постоји неколико термалних извора са слабо сумпорно-алкално-гвожђевитим својствима (температура воде је од 94 до 111ºC). Колебања температуре су јача на местима мешања термалних и подземних вода. Такође је велико и интензивно испаравање термалних извора. Вода Врањске Бање се користи за пиће, купање и као индустријска. 2. Неколико извора термоминералне воде са садржајем угљендиоксида налази се на источном ободу Бујановачког поља. 3. Минерални топли извор киселе и сумпоровите воде испод села Раковца. 4. Фабрике за флаширање минералне воде „Хеба“ и „Бивода“ су у напосредној близини Бујановца. 5. У Топлом долу налази се фабрика за флаширање изворске воде „Роса“. Слика 5.8. Акумулација Првонек, 2011. године Слика 5.9. Александровачко језеро, 2011. године Језера. Природних језера на овом подручју нема. Вештачка су Лисинско и Александровачко језеро (4-5 km јужно од Врања) и акумулација Првонек на Бањској реци, око 9 km узводно од Врањске Бање, која се користи за водоснабдевање Врања. 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 71 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Утицај климе на вегетацију и развој земљишта, а самим тим и на процесе ерозије, постаје видљив када се упореде карте подручја истраживања које приказују ове три карактеристике. Њихов просторни распоред показује да су границе типова земљишта и заступљене вегетације у сагласности са климатским границама. Израженост рељефа, испресецаност терена великим бројем речних долина и појава котлина чине климу подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине разноликом. И поред неких заједничких црта за најшире подручје може се рећи да свака рељефски издвојена целина има и своју специфичну климу. Најшире посматрано на овом подручју могу се издвојити три климатске зоне од којих једна обухвата Врањску котлину и шире речне долине, друга планинско подручје и трећа подручје Грделичке клисуре. Врањска котлина и јужни део подручја изложени су медитеранским утицајима долином Вардара. Супротно клими у Врањској котлини, у планинском подручју влада планинска клима коју карактеришу доста дуге и оштре зиме са великом количином снега и кратка лета са нешто већим количинама падавина него у котлини. Истраживано подручје припада климатском реону III, са најизразитијим континенталним карактеристикама, подрејону III д, који је најсувљи део рејона III (Дуцић, Радовановић, 2005). Подаци за одређивање климатских карактеристика подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине за период 1965-2005 године, коришћени су са 5 климатолошких и 12 падавинских станица (Табела 5.9). Подаци о температурама ваздуха коришћени су са климатолошких станица Лесковац, Врање, Бујановац, Власина и Кукавица. Најмању надморску висину има станица Лесковац (220 mnm), а највишу Кукавица (1250 mnm). Од падавинских најмању надморску висину има станица Предејане (318 mnm), а највећу Округлица (1160 mnm). Приказ просторног распореда 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 72 метеоролошких станица на подручју истраживања дат је на слици 5.10. Табела 5.9. Метеоролошке станице Р.бр. Назив станице Координате Надм. висина x y 1. Лесковац (К) 1 7577867 4764027 220 2. Предејане (П)2 7593085 4743847 318 3. Грделица (П) 7588902 4751199 360 4. Владичин Хан (П) 7587822 4728966 395 5. Бујановац (К) 7564866 4700943 400 6. Врање (К) 7575713 4712160 458 7. Кленике (П) 7574521 4695485 460 8. Корбевац (П) 7585249 4715973 520 9. Дуга Лука (П) 7583970 4708552 540 10. Преображење (П) 7578554 4702934 550 11. Мртвица (П) 7583614 4738172 560 12. Стари Глог (П) 7594976 4704989 900 13. Мачкатица (П) 7598693 4732815 1060 14. Крива Феја (П) 7597587 4714283 1100 15. Округлица (П) 7608585 4725556 1160 16 Власина (К) 7610976 4733000 1190 17. Кукавица (К) 7580930 4734437 1250 Слика 5.10. Распоред метеоролошких станица на подручју истраживања 1 Климатолошке станице 2 Падавинске станице 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 73 5.1.4.1 Сунчево зрачење и осунчавање Сунчево зрачење представља један од најважнијих климатских елемената од кога зависи биљни и животињски свет. Енергија Сунчевог зрачења коју је апсорбовао горњи активни апсорпциони слој земљишта или биљног покривача може да се прикаже у временској и физичкој димензији, као стварно трајање Сунчевог сјаја (у часовима) и као интензитет глобалног сунчевог зрачења (wm-2). Заједничко деловање обе димензије представља дозу глобалног Сунчевог зрачења (kwh-2). Трајање Сунчевог сјаја мери се помоћу хелиографа, а изражава у месечном, сезонском и годишњем броју часова сијања Сунца. На истраживаном подручју овај елемент мери се на матеоролошкој станици Врање. Да би се израчунала вредност трајања Сунчевог сјаја на одређеним надморским висинама коришћени су просечни градијенти трајања Сунчевог сјаја између долинских и планинских метеоролошких станица. Табела 5.10. Трајање Сунчевог сјаја (час) mnm I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 68,0 93,2 135,8 183,1 217,3 252,1 317,8 309,0 240,2 175,3 86,2 63,6 2141,6 300 68,0 93,2 135,8 183,1 217,3 252,1 317,8 309,0 240,2 175,3 86,2 63,6 2141,6 400 68,0 93,2 135,8 183,1 217,3 252,1 317,8 309,0 240,2 175,3 86,2 63,6 2141,6 500 69,7 94,1 135,3 182,4 216,2 252,3 317,5 308,8 241,5 176,7 87,6 65,8 2147,9 600 71,4 95,0 134,8 181,8 215,2 252,5 317,3 308,6 242,7 178,0 89,0 68,1 2154,4 700 73,2 96,0 134,3 181,2 214,1 252,7 317,0 308,3 244,0 179,4 90,3 70,3 2160,8 800 74,9 96,9 133,8 180,5 213,1 252,9 316,7 308,1 245,3 180,7 91,7 72,6 2167,2 900 76,6 97,8 133,4 179,8 212,0 253,1 316,4 307,9 246,6 182,1 93,1 74,8 2173,6 1000 78,3 98,7 132,9 179,2 210,9 253,3 316,2 307,7 247,8 183,5 95,4 77,0 2180,0 1100 80,0 99,6 132,4 178,6 209,9 253,5 315,9 307,5 249,1 184,8 95,9 79,3 2186,5 1200 81,8 100,6 131,9 177,9 208,8 253,7 315,6 307,2 250,4 186,2 97,2 81,3 2192,9 1300 83,5 101,5 131,4 177,2 207,8 253,9 315,4 307,0 251,6 187,5 98,6 83,8 2199,2 1400 85,5 102,0 131,1 176,6 206,8 254,1 315,1 306,8 252,1 188,8 100,0 84,3 2203,2 Извор: Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине, 1976-1980. Максимум трајања Сунчевог сјаја јавља се у јулу, а минимум у децембру. Од септембра до краја фебруара трајање Сунчевог сјаја расте са порастом надморске висине, а од марта до септембра опада, са изузетком јуна, када трајање веома мало расте са порастом висине. Највећи пораст трајања 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 74 Сунчевог сјаја јавља се у децембру, а највећи пад у мају. Из тих разлога у јесен и зиму изражен је нагли пораст трајања, а у пролеће нагли пад трајања Сунчевог сјаја са порастом надморске висине. Током лета, као и за време вегетационог периода бележи се благи пад трајања Сунчевог сјаја (Шибалић, 1968). Укупни број сунчаних сати у просечној години расте за 6,4 часа на сваких 100 метара надморске висине, тако да у највишим деловима истраживаног подручја достиже скоро 2200 часова, што је више од вредности које се јављају на северном Јадрану (Ријека 2006 часова, Опатија 2055 часова). Разлог наглог повећања трајања Сунчевог сјаја са порастом надморске висине у јесењим и зимским месецима јесте појава дуготрајних радијационих магли у долини Јужне Мораве. У другој половини пролећа и у току лета речне долине се јако загревају, загрејани ваздух заједно са воденом паром формира конвективне струје на чијим се врховима стварају конвективни облаци, што резултира опадањем стварног трајања Сунчевог сјаја. Табела 5.11. Интензитет глобалног Сунчевог зрачења Надм. висина I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 234 396 580 842 1002 1137 1202 1118 809 518 567 193 692 300 234 396 580 842 1002 1137 1202 1118 809 518 567 193 692 400 234 396 580 842 1002 1137 1202 1118 809 518 567 193 692 500 236 398 579 840 1002 1137 1201 1118 811 520 569 196 692 600 238 399 578 839 1001 1138 1201 1117 814 522 271 198 693 700 241 401 577 837 1001 1138 1200 1117 816 524 273 201 694 800 243 403 576 835 1000 1139 1199 1116 819 526 274 204 694 900 245 404 576 834 1000 1139 1199 1116 821 528 276 207 695 1000 248 406 575 832 999 1140 1198 1116 824 530 278 209 696 1100 250 408 574 830 999 1140 1197 1115 826 532 280 212 697 1200 252 409 573 828 998 1141 1197 1115 828 536 282 215 698 1300 254 411 572 827 998 1141 1196 1114 831 538 284 217 698 1400 256 413 571 825 998 1141 1196 1114 833 540 286 219 699 Извор: Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине, 1976-1980 Највећи интензитет глобалног Сунчевог зрачења јавља се у јулу (после летњег солстицијума), а најмањи у децембру (у време зимског 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 75 солстицијума). Током јесењих и зимских месеци интензитет глобалног Сунчевог зрачења расте са порастом надморске висине, највише у децембру и септембру. Током пролећних и летњих месеци (осим у јуну) опада са порастом надморске висине. У пролеће је интензитет скоро за 50% већи од интензитета током јесени, иако тада интензитет опада према већим надморским висинама (табела 5.11). Просечни годишњи интензитет глобалног Сунчевог зрачења незнатно се мења са порастом надморске висине (расте 6 wm-2 за 1000 m). Интензитет зрачења од априла до октобра скоро да је исти на свим надморским висинама. Највеће дозе глобалног Сунчевог зрачења долазе до површине током јула, а најмање у децембру. Доза глобалног Сунчевог зрачења расте са порастом надморске висине од почетка септембра па до фебруара. Од марта до краја августа (са изузетком јуна) доза зрачења се смањује са порастом надморске висине (табела 5.12). Табела 5.12. Интензитет глобалног Сунчевог зрачења mnm I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 15,9 36,9 78,8 154,2 217,7 286,6 382,0 345,5 194,3 90,8 23,0 12,3 1838,0 300 15,9 36,9 78,8 154,2 217,7 286,6 382,0 345,5 194,3 90,8 23,0 12,3 1838,0 400 15,9 36,9 78,8 154,2 217,7 286,6 382,0 345,5 194,3 90,8 23,0 12,3 1838,0 500 16,4 37,4 78,3 153,2 216,6 286,0 381,2 345,2 165,9 91,9 23,6 12,9 1839,6 600 17,0 37,9 77,9 152,5 215,4 287,3 381,1 344,3 197,6 92,9 24,1 13,6 1841,9 700 17,6 38,5 77,5 151,7 214,3 287,6 380,4 344,4 199,1 94,0 24,6 14,1 1843,8 800 18,2 39,0 77,1 150,7 213,1 288,0 379,7 43,8 200,9 95,0 25,1 14,8 1845,4 900 18,8 39,5 76,8 150,0 212,0 288,3 379,4 343,6 202,4 96,1 25,7 15,5 1848,1 1000 19,4 40,1 76,4 149,1 210,7 288,8 378,8 343,4 204,2 97,2 26,3 16,1 1850,5 1100 20,0 40,6 76,0 148,2 209,7 289,0 378,1 342,9 205,8 98,3 26,8 16,8 1852,2 1200 20,6 41,1 75,6 147,3 208,4 289,5 377,8 342,5 207,3 99,8 27,4 17,5 1854,8 1300 21,2 41,7 75,2 146,5 207,4 289,7 377,2 342,0 209,1 100,9 28,0 18,2 1857,1 1400 21,6 41,9 75,0 146,0 206,3 289,9 376,8 341,4 209,9 101,8 28,4 18,5 1857,5 Извор: Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине, 1976-1980 5.1.5 ТЕМПЕРАТУРНИ УСЛОВИ Други климатски елемент који има велики утицај на интензитет ерозионих процеса је температура ваздуха. На основу обраде 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 76 расположивих података приказане су средње месечне и средње годишње температуре, као и температуре ваздуха по годишњим добима и у вегетационом периоду. Табела 5.13. Средње месечне температуре ваздуха 0С (1965-2005) КС НВ I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Лесковац 220 -0,3 1,9 6,3 11,1 16,3 19,3 21,1 20,6 16,3 11,0 5,6 1,1 10,9 Бујановац 400 -0,3 2,1 6,3 10,7 15,8 19,1 20,8 20,4 16,6 11,3 5,6 1,1 10,9 Врање 458 -0,3 2,0 6,2 10,8 15,8 19,1 21,1 20,9 16,8 11,6 5,7 1,1 11,0 Власина 1190 0,0 -3,2 0,5 5,0 10,0 12,8 14,3 14,1 10,9 6,8 2,0 -1,9 5,6 Кукавица 1250 -3,1 -2,6 0,6 5,1 10,3 13,4 15,3 15,5 12,0 7,5 2,3 -1,7 6,2 Извор: Подаци о вредностима температура ваздуха за обрачуне (табеле 5.13 – 5.20) преузети су са http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php Према подацима из табеле 5.13 најтоплији месеци на свим станицама су јули и август (климатолошка станица Врање), а најхладнији су фебруар (Власина, -3,20С) и јануар (Кукавица, -3,10С). Амплитуда годишњег колебања температуре тј. разлике између најтоплијег и најхладнијег месеца креће се од 17,5 до 21,40С. Табела 5.14. Средње температуре ваздуха по годишњим добима и у вегетационом периоду КС Пролеће Лето Јесен Зима Вегетациони период Лесковац 11,2 20,3 11,0 0,9 17,5 Бујановац 10,9 20,1 11,2 1,0 17,2 Врање 10,9 20,4 11,4 0,9 17,4 Власина 5,2 13,7 6,6 -1,7 11,2 Кукавица 5,3 14,7 7,3 -2,5 11,9 Средње температуре ваздуха по годишњим добима и у вегетационом периоду приказане су у табели 5.14. Средња вредност температуре ваздуха у периоду зиме креће се од -2,50С на Кукавици, до 0,90С у Лесковцу и Врању, лета од 13,70С на Власини до 20,40С у Врању, пролећа од 5,20С на Власини до 11,20С у Лесковцу и јесени од 6,60С на Власини, до 11,40С у Врању. 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 77 Средње месечне минималне температуре ваздуха најниже су у фебруару (климатолошке станице Власина и Кукавица). На свим анализираним станицама негативне вредности јављају се у новембру, децембру, јануару и фебруару, а у марту и априлу на климатолошким станицама Власина и Кукавица (Табела 5.15). Табела 5.15. Средње месечне минималне температуре 0С КС I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Лесковац -5,3 -4,7 1,3 5,9 12,4 17,0 18,8 16,9 13,8 7,9 -0,6 -3,6 6,7 Бујановац -5,0 -4,3 1,1 6,0 12,0 16,8 18,0 16,5 13,2 8,1 -0,5 -3,8 6,5 Врање -4,2 -4,1 1,0 5,6 11,8 16,3 19,0 16,6 14,0 7,6 -0,7 -4,8 6,5 Власина -7,5 -7,9 -4,2 2,5 6,2 10,7 12,4 10,6 8,3 3,2 -3,4 -6,2 2,1 Кукавица -7,0 -8,7 -5,0 -1,5 4,8 11,4 13,4 12,1 7,0 3,5 -3,4 -8,6 1,5 Средње месечне максималне температуре ваздуха највише су у јулу и августу, а најниже у јануару (Табела 5.16). Табела 5.16. Средње месечне максималне температуре 0С КС I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Лесковац 3,4 7,5 10,7 14,1 19,4 22,6 23,6 24,0 20,4 15,8 9,7 4,6 14,7 Бујановац 4,3 6,7 11,5 14,1 19,0 22,0 23,0 23,4 20,3 15,2 11,0 4,0 14,5 Врање 3,6 7,2 10,7 14,1 19,1 22,0 23,8 24,4 21,1 15,6 9,9 3,9 14,6 Власина 0,1 2,8 4,1 8,7 14,4 17,2 17,2 17,9 14,0 10,9 6,6 1,8 9,6 Кукавица 0,8 3,0 5,2 9,2 14,4 16,0 18,9 18,6 16,5 11,9 6,7 2,3 10,3 Табела 5.17. Апсолутне максималне месечне и годишње температуре ваздуха 0С КС I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Врање 16,1 21,7 26,0 31,5 32,4 37,0 39,7 38,0 35,6 30,6 25,0 16,0 39,7 Лесковац 17,4 23,0 27,8 32,6 34,5 37,7 40,9 38,4 36,8 32,4 27,4 19,9 40,9 Апсолутне максималне месечне и годишње температуре ваздуха приказане су у табели 5.17, а у табели 5.18 приказане су вредности апсолутних минималних месечних и годишњих температура ваздуха. Табела 5.18. Апсолутне минималне месечне и годишње температуре ваздуха 0С КС I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Врање -25,0 -22,0 -13,0 -4,3 0,0 2,3 5,0 4,5 -2,4 -7,0 -12,6 -17,7 -25,0 Лесковац -30,5 -26,8 -18,2 -4,3 -1,7 2,7 6,1 4,4 -3,8 -8,7 -19,6 -21,7 -30,5 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 78 Табела 5.19. Промена температура са надморском висином (правац исток) Надм. висина I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год 200 -0,3 1,9 6,9 11,1 16,6 19,3 21,3 20,8 16,9 11,6 5,9 1,1 11,1 300 -0,3 1,5 6,5 11,1 16,1 19,2 21,0 20,6 16,5 11,4 5,7 1,1 10,9 400 -0,3 1,1 6,0 10,7 15,6 19,1 20,7 20,3 16,0 11,1 5,4 1,1 10,6 500 -0,5 0,5 5,5 10,2 15,0 18,7 20,1 19,9 15,5 10,7 5,1 0,9 10,1 600 -0,7 0,0 4,9 9,6 14,4 18,2 19,5 19,4 14,9 10,2 4,8 0,7 9,7 700 -0,9 -0,6 4,3 9,0 13,7 17,6 18,8 18,8 14,3 9,7 4,4 0,4 9,1 800 -1,2 -1,3 3,6 8,3 13,0 16,8 18,0 17,9 13,7 9,2 3,9 0,0 8,5 900 -1,6 -2,0 2,9 7,5 12,2 15,9 17,1 17,0 13,0 8,6 3,5 -0,5 7,8 1000 -2,0 -2,7 2,1 6,7 11,4 14,9 16,2 16,0 12,3 8,0 3,0 -0,9 7,1 1100 -2,4 -3,5 1,3 5,8 10,7 13,8 15,2 15,0 11,6 7,3 2,5 -1,5 6,3 1200 -2,9 -4,2 0,4 4,9 9,8 12,8 14,2 14,0 10,9 6,6 1,9 -2,0 5,5 1300 -3,3 -5,0 -0,5 3,9 9,0 11,4 13,2 12,8 10,1 5,9 1,4 -2,6 4,7 1400 -3,8 -5,9 -1,5 2,9 8,1 10,0 12,1 11,6 9,3 5,2 0,8 -3,3 3,8 1500 -4,4 -6,8 -2,4 1,9 7,1 8,6 11,0 10,5 8,4 4,4 0,1 -3,9 2,9 1600 -5,0 -7,7 -3,4 0,8 6,1 7,2 9,8 9,2 7,5 3,6 -0,5 -3,9 2,0 Табела 5.20. Промена температура са надморском висином (правац запад) Надм. висина I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год 200 -0,1 2,9 7,1 11,1 17,0 19,3 21,9 21,4 17,9 12,1 6,2 1,1 11,5 300 -0,1 2,6 6,8 11,0 16,5 19,2 21,7 21,2 17,4 11,9 6,0 1,1 11,3 400 -0,1 2,2 6,4 10,9 16,1 19,1 21,3 21,0 17,0 11,7 5,8 1,1 11,0 500 -0,1 1,8 5,9 10,6 15,6 18,8 20,9 20,6 16,3 11,4 5,5 1,0 10,7 600 -0,1 1,3 5,3 10,1 15,0 18,3 20,3 20,2 15,8 11,0 5,2 0,9 10,3 700 -0,1 0,8 4,8 9,5 14,3 17,8 19,7 19,7 15,3 10,5 4,8 0,7 9,8 800 -0,2 0,2 4,1 8,8 13,7 17,1 19,0 19,0 14,8 10,0 4,4 0,3 9,3 900 -0,2 -0,3 3,4 8,1 13,0 16,4 18,2 18,3 14,1 9,4 4,0 0,0 8,7 1000 -0,3 -0,9 2,7 7,3 12,2 15,6 17,4 17,5 13,5 8,9 3,5 -0,5 8,1 1100 -0,4 -1,6 1,9 6,4 11,4 14,8 16,5 16,7 13,0 8,4 3,0 -1,0 7,4 1200 -0,5 -2,2 1,0 5,5 10,7 13,9 15,7 15,9 12,3 7,7 2,5 -1,5 6,8 1300 -0,6 -2,9 0,2 4,6 9,9 13,0 14,8 15,0 11,7 7,1 2,0 -2,0 6,1 1400 -0,7 -3,6 -0,8 3,5 9,0 12,0 13,8 14,2 11,0 6,4 1,4 -2,6 5,3 1500 -0,9 -4,3 -1,7 2,5 8,1 11,0 12,8 13,2 10,3 5,7 0,8 -3,3 4,5 1600 -1,1 -5,1 -2,7 1,4 7,2 9,9 11,8 12,3 9,5 5,0 0,1 -4,6 3,6 Промена температуре ваздуха са променом надморске висине на правцу исток (Власина) приказана је у табели 5.19, док је промена температуре ваздуха са променом надморске висине на правцу запад (Кукавица) приказана у табели 5.20. Графички приказ дат је на графикону 5.1. Промене температуре са порастом надморске висине израженије су на делу подручја источно од Јужне Мораве. 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 79 Графикон 5.1. Опадање температуре ваздуха са променом надморске висине (правац исток - Кукавица и правац запад - Власина) Слика 5.11. Карта акумулираних температура > 5.60C подручја истраживања 5.6. ПАДАВИНЕ Падавине на подручју истраживања су у тесној вези са физичко- географским карактеристикама, карактером атмосферске циркулације у току године и локалним чиниоцима. 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 80 Табела 5.21. Годишњи ток количине падавина (1965-2005) Станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Лесковац 41,1 42,4 43,2 55,7 57,6 70,1 47,8 45,2 54,5 42,8 58,6 52,4 611,6 Предејане 57,6 58,0 68,3 65,1 82,5 106,0 91,0 72,8 57,8 50,7 68,3 66,8 844,7 Грделица 52,1 53,3 55,9 67,8 81,8 84,3 67,0 56,1 59,2 53,9 66,1 64,2 761,8 Владичин Хан 54,7 50,7 53,4 59,5 73,4 84,4 51,4 48,4 54,4 49,8 62,1 57,4 699,6 Бујановац 44,0 46,9 41,1 52,2 60,4 72,9 51,0 39,7 53,5 50,4 56,8 59,2 628,2 Врање 39,4 39,5 38,6 51,2 60,1 68,9 50,4 41,7 48,3 48,2 52,9 49,9 589,1 Кленике 35,2 33,8 38,0 55,5 58,9 64,1 45,5 35,0 43,4 47,1 53,4 54,1 564,1 Корбевац 51,0 49,6 50,4 64,9 68,9 72,4 50,4 45,5 50,5 54,5 62,6 56,1 676,8 Дуга Лука 50,4 49,5 53,9 65,8 75,5 78,5 54,8 53,7 63,6 50,8 60,7 58,8 665,6 Преображење 36,3 35,7 40,7 57,7 58,1 80,2 45,8 36,5 51,9 52,0 50,3 49,8 595,1 Мртвица 57,0 52,8 54,8 69,5 80,8 83,5 49,5 49,8 57,6 46,2 62,3 63,3 669,9 Стари Глог 60,0 55,0 55,1 77,4 84,8 84,7 61,6 55,1 57,8 54,2 69,6 62,5 777,7 Мачкатица 55,3 58,3 61,6 74,8 91,2 95,9 60,1 58,7 62,6 51,5 59,4 61,0 790,5 Крива Феја 76,7 75,2 79,9 94,7 110,1 106,8 78,4 77,3 74,5 63,1 81,3 81,4 999,4 Округлица 59,7 60,5 67,1 73,9 91,7 111,8 80,2 58,6 65,6 58,0 66,9 72,5 866,6 Власина 62,8 59,8 60,5 77,9 92,3 103,2 73,7 48,8 57,8 57,4 74,6 75,4 844,1 Кукавица 58,4 61,7 61,3 87,9 114,7 119,8 80,5 66,5 78,2 63,8 72,1 70,5 935,3 Извор: Подаци о месечним и годишњим количинама падавина за обрачуне (табеле 5.21 – 5.24) преузети: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php Годишњи ток падавина на анализираним климатолошким и падавинским станицама приказан је у табели 5.21, а количина падавина по годишњим добима и у вегетационом периоду у табели 5.22. Табела 5.22. Количина падавина - годишња доба и вегетациони период Станица Надм. висина Пролеће Лето Јесен Зима Вегет. период % укупне суме Лесковац 220 156,5 163,1 155,9 135,9 330,9 54,10 Предејане 318 215,9 269,8 176,8 182,4 475,2 56,26 Грделица 360 205,5 207,4 179,2 169,6 416,2 54,63 Владичин Хан 395 186,3 184,2 166,3 162,8 371,5 53,10 Бујановац 400 153,7 163,6 160,7 150,1 329,7 52,48 Врање 458 149,9 161,0 149,4 128,8 320,6 54,42 Кленике 460 152,4 144,6 143,9 123,1 302,4 53,61 Корбевац 520 184,2 168,3 167,6 156,7 352,6 52,10 Дуга Лука 540 195,2 187,0 175,1 158,7 391,9 58,88 Преображење 550 156,5 162,5 154,2 121,8 330,2 55,49 Мртвица 560 205,1 182,8 166,1 173,1 390,7 58,32 Стари Глог 900 217,3 201,4 181,6 177,5 421,4 54,19 Мачкатица 1060 227,6 214,7 173,5 174,6 443,3 56,08 Крива Феја 1100 284,7 262,5 218,9 233,3 541,8 54,21 Округлица 1160 232,7 250,6 190,5 192,7 481,8 55,60 Власина 1190 230,7 225,7 189,8 198,0 453,7 53,75 Кукавица 1250 263,9 266,8 214,1 190,6 547,6 58,55 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 81 На подручју истраживања годишња количина падавина креће се у границама од 564,1 (Кленике) до 999,4 mm (Крива Феја). Највећа количина падавина током вегетационог периода забележена је на Кукавици (547,6 mm или 58,6% од укупне суме падавина). Промена количине падавина са променом надморске висине на правцу исток приказана је у табели 5.23, док је промена количине падавина са променом надморске висине на правцу запад приказана у табели 5.24. и на графикону 5.2. Графикон 5.2. Пораст количине падавина са променом надморске висине (правац исток - Власина и правац запад - Кукавица) Табела 5.23. Промена количине падавина са надморском висином (исток) mnm I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 40,9 42,0 39,8 55,7 60,6 73,0 46,7 40,1 51,7 43,1 53,2 51,8 598,6 300 42,3 43,3 41,2 57,2 63,5 75,2 48,2 41,1 53,1 44,4 54,3 53,1 616,9 400 43,7 44,8 42,7 59,0 67,0 77,8 50,3 42,6 54,6 45,8 55,4 54,3 638,0 500 45,2 46,3 44,3 60,8 70,5 80,8 52,4 44,1 56,2 47,2 96,6 55,6 662.0 600 46,8 48,1 45,8 62,9 74,1 84,1 54,8 45,8 58,0 48,6 57,9 57,0 683,9 700 48,3 50,0 47,8 65,3 78,0 87,3 57,3 47,7 59,9 50,2 59,3 58,6 709,7 800 49,8 51,8 49,7 67,7 82,1 91,1 60,1 49,5 61,9 51,9 60,8 60,1 736,5 900 51,6 53,8 51,7 70,1 86,8 94,8 63,2 51,7 63,9 53,6 62,5 61,8 765,5 1000 53,4 55,9 53,7 72,9 91,3 98,6 66,5 53,8 66,0 55,4 64,2 63,6 795,3 1100 55,2 58,2 56,1 75,9 96,5 102,5 69,8 56,1 68,3 57,4 66,0 65,4 827,4 1200 57,3 60,4 58,6 79,0 101,5 106,9 73,7 58,7 70,5 59,7 67,9 67,4 861,6 1300 59,7 62,7 61,0 82,3 107,0 111,6 78,0 61,3 73,2 61,7 70,0 69,6 898,1 1400 62,0 65,2 63,7 86,0 113,2 116,6 83,1 64,2 75,4 64,0 72,2 71,9 937,5 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 82 Табела 5.24. Промена количине падавина са надморском висином (запад) Надм. висина I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 30,0 26,0 28,8 46,5 50,1 59,0 40,0 30,3 45,3 44,3 44,0 46,2 490,5 300 31,6 28,4 32,0 50,0 53,3 61,5 41,8 31,8 47,0 45,3 46,2 47,6 516,5 400 33,5 31,5 35,5 53,5 56,9 64,2 44,0 33,8 48,8 46,4 48,6 49,6 546,3 500 36,0 34,7 39,0 56,5 60,8 67,2 46,5 36,2 50,6 47,4 51,2 51,8 577,9 600 38,8 37,8 42,5 60,0 64,6 70,4 49,0 38,9 52,4 48,6 53,8 54,0 610,8 700 41,8 41,5 46,2 63,6 69,0 73,8 51,8 41,6 54,4 49,9 56,8 56,8 647,2 800 45,0 45,0 50,8 67,4 73,7 77,8 54,6 44,8 56,6 51,4 60,0 59,7 686,8 900 48,8 49,0 55,0 71,5 78,7 81,9 57,8 48,0 58,8 52,8 63,2 62,8 728,3 1000 53,0 53,6 59,3 75,7 84,2 86,7 61,6 51,8 61,3 54,4 66,8 66,1 774,5 1100 57,4 57,8 63,8 80,2 89,8 91,8 65,5 55,3 63,8 56,1 70,6 69,9 822,0 1200 62,8 62,2 68,8 84,8 96,0 97,3 69,4 59,8 66,3 57,8 74,7 74,1 874,0 1300 67,9 67,0 74,2 89,0 102,8 104 73,8 64,2 69,2 59,7 79,4 78,7 929,9 1400 74,3 72,0 79,5 94,0 110,8 112 79,3 69,1 72,2 61,7 85,0 84,0 993,9 На основу обрађених података урађене су карте изохијета и изотерми подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине (слике 5.12. и 5.13). Слика 5.12. Карта изохијета подручја истраживања 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 83 Слика 5.13. Карта изотерми подручја истраживања 5.7 ОБЛАЧНОСТ Облачност је један од важних климатских елемената, јер она дању штити земљиште од јаког загревања, а ноћу од јаког израчивања, тако да ублажава дневну амплитуду температуре. Просечне месечне и годишње вредности облачности приказане су у табели 5.25. Највећа облачност до висине од 1000 метара је у јануару, а изнад те висине већу облачност имају фебруар и децембар. Слична је измена и у току лета. До висине од 600 метара најведрији и најтоплији месец у години је јул, до висине од 800 метара јул и август, а преко 800 метара август и септембар. Са порастом надморске висине облачност расте само у јулу и то веома лагано. У априлу је облачност на свим висинам константна, а у осталим месецима облачност опада са порастом надморске висине (највише у јануару, због стварања радијационих магли). Због тога у свим сезонама, вегетационом периоду и у просечној годишњој вредности интензитет 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 84 облачности опада са порастом надморске висине. То је најизраженије у јесен и зиму, а најмање је изражено лети. Табела 5.25. Средња облачност (1/10) Надм. висина I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. 200 7,6 7,2 6,6 6,2 6,2 5,3 3,5 3,6 3,7 5,4 7,4 7,2 5,8 300 7,6 7,2 6,6 6,2 6,2 5,3 3,5 3,6 3,7 5,4 7,4 7,2 5,8 400 7,6 7,2 6,6 6,2 6,2 5,3 3,5 3,6 3,7 5,4 7,4 7,2 5,8 500 7,5 7,2 6,6 6,1 6,2 5,3 3,5 3,6 3,7 5,4 7,3 7,2 5,8 600 7,4 7,2 6,6 6,0 6,1 5,2 3,5 3,5 3,6 5,3 7,2 7,2 5,7 700 7,3 7,1 6,6 5,9 6,1 5,2 3,5 3,6 3,6 5,3 7,2 7,1 5,7 800 7,2 7,1 6,6 5,8 6,0 5,2 3,5 3,5 3,6 5,2 7,1 7,1 5,6 900 7,2 7,1 6,6 5,7 6,0 5,1 3,6 3,5 3,5 5,2 7,0 7,1 5,6 1000 7,1 7,1 6,6 5,7 5,9 5,1 3,6 3,5 3,5 5,1 6,9 7,1 5,6 1100 7,0 7,0 6,6 5,6 5,9 5,1 3,6 3,4 3,5 5,1 6,8 7,0 5,6 1200 6,9 7,0 6,6 5,5 5,8 5,0 3,6 3,4 3,4 5,0 6,8 7,0 5,5 1300 6,8 7,0 6,6 5,4 5,8 5,0 3,6 3,4 3,4 5,0 6,7 7,0 5,5 Извор: Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине, 1976-1980 5.8 ВЕТАР Важан климатски елеменат који има утицаја на температурне односе и влажност ваздуха, од њега зависе падавине и облачност. Расподела ветра углавном зависи од расподеле ваздушног притиска, а на правац дувања и брзину утиче и рељеф. Табела 5.26. Учесталост ветра и тишина у Врању Правци ветра Месеци Средња брзина ветра (Бофора) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII N 52 55 80 83 91 80 120 91 85 62 38 36 2,5 NE 182 176 170 160 181 185 233 246 229 180 145 152 2,2 E 102 134 96 88 108 123 111 97 68 76 88 95 2,4 SE 10 8 11 12 14 22 13 26 12 9 6 9 1,8 S 16 7 17 28 27 24 18 28 29 26 11 16 2,1 SW 74 73 85 90 81 65 53 57 70 76 85 75 2,2 W 94 100 122 96 63 40 26 23 35 82 166 121 2,4 NW 14 21 32 38 41 56 36 56 35 30 20 15 2,4 Тишина 266 227 201 208 194 203 183 172 254 314 264 293 Извор: Подаци о учесталости ветра и тишина за КС Врање (1965-2005) преузети са http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 85 На подручју Врања највећом честином дува ветар из правца североистока током свих 12 месеци. За овај правац регистрована је брзина ветра од 2,2 бофора. Мању учесталост имају ветрови који дувају из правца југоистока, југа и северозапада. Најмањом брзином дувају ветрови из правца југоистока (1,8) и југа (2,1 бофора). Највећа брзина од 2,5 бофора забележена је из правца севера, а нешто мања (2,4 бофора) из правца истока, запада и северозапада (Табела 5.26). На основу приказаних података може се закључити да су ветром најугроженије североисточне и југозападне падине, затим северне, источне, западне и северозападне експозиције. Јужне и југоисточне експозиције нису угрожене ветром. 5.9 КЛИМАТСКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Под климатско-географским карактеристикама подразумевају се утицаји географског положаја на карактер климе, као и супротно дејство – утицај неких климатских елемената (пре свега температуре ваздуха и падавина) на географске карактеристике подручја. Најважније географско-климатске карактеристике су континенталност подручја, тип отицања воде и агресивност климе. 5.9.1 КОНТИНЕНТАЛНОСТ Степен континенталности, односно маритимности неког подручја може се изразити помоћу Кернеровог термодромског коефицијента (К) по формули: 100×−= A ttK IVX (%) (5.1) tX –просечна температура октобра tIV –просечна температура априла A-годишња амплитуда температуре. 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 86 На основу вредности Кернеровог термодромског коефицијента извршена је класификација: К≥15%-маритимна континенталност 10-15%-прелазна литорална (обалска) континенталност 5-10%-блага (планинска) континенталност 0-5%-умерена континенталност 0-(-10%)-појачана континенталност ≤(-10%)-јака континенталност Извор: Колић, 1978 Табела 5.27. Срачунате вредности степена континенталности (К) Климатолошка станица К (%) Степен континенталности Лесковац -0,49 појачана континенталност Бујановац 2,84 умерена континенталност Врање 3,74 умерена континенталност Власина 10,29 прелазна литорална (обалска) континенталност Кукавица 12,90 прелазна литорална (обалска) континенталност 5.9.2 ПЛУВИОМЕТРИЈСКА УГРОЖЕНОСТ Појам коефицијента агресивности увео је Фурније, у раду о утицају климе на ерозионе процесе: P pC 2 = где је: (5.2) p - количина падавина најкишовитијег месеца у години P- просечна годишња количина падавина. Вредност коефицијента С пропорционална је механичком деловању кишних капљица које ударају у земљиште. Коефицијент агресивности С има највећу корелацију са наносом водотока и представља сигуран индекс 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 87 за израз плувиометријске угрожености неког подручја. Класификација по Фурније-у приказана је у Табели 5.28. Табела 5.28. Плувиометријска угроженост по Фурније-у Вредност коефицијента C Плувиометријска угроженост до 8 мала од 8,1 – 12,0 умерена од 12,1 – 16,0 појачана од 16,1 – 20,0 велика > 20,1 врло велика Извор: Колић, 1978. Израчуната вредност коефицијента C за станице Кленике, Корбевац, Лесковац и Врање је испод 8 (мала плувиометријска угроженост). Табела 5.29. Плувиометријска угроженост подручја Кишомерна станица C Плувиометријска угроженост Кленике 7,28 мала Корбевац 7,74 мала Лесковац 8,03 мала Врање 8,06 мала Бујановац 8,46 умерена Стари Глог 9,25 умерена Дуга Лука 9,26 умерена Грделица 9,33 умерена Владичин Хан 10,18 умерена Мртвица 10,41 умерена Преображење 10,81 умерена Мачкатица 11,63 умерена Крива Феја 12,13 појачана Власина 12,62 појачана Предејане 13,30 појачана Округлица 14,42 појачана Кукавица 15,34 појачана На станицама Бујановац, Стари Глог, Дуга Лука, Грделица, Владичин Хан, Мртвица, Преображење и Мачкатица је у границама од 8,1 до 12,0 (умерена плувиометријска угроженост), а на станицама Крива Феја, Власина, Предејане, Округлица и Кукавица креће се у границама од 12,1 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 88 до 16,0 (појачана плувиометријска угроженост) (табела 5.29). Подручја мањиx надморскиx висина карактерише мала плувиометријска угроженост. 5.9.3 КИШНИ ФАКТОР ПО ЛАНГ- У F=h/t (5.3) h – средња годишња висина падавина t – средња годишња температура ваздуха На основу вредности кишног фактора, Ланг је дао следећу класификацију: F= 0-20 пустиње (без сталног вегетационог покривача, повремено само после падавина); F= 20-40 полупустиње (повремени вегетациони покривач, трава и грмље); F= 40-60 степе (углавном стални вегетациони покривач, дрвенасте врсте у шумарцима или појединачна стабла, грмље); F= 60-100 клима ниских шума, хумидна; F= 100-160 клима високих шума, хумидна; F> 160 перхумидна клима (пустаре и тундре). Извор: Колић, 1978 Табела 5.30. Срачунате вредности кишног фактора (F) Климатолошка станица F Класификација по Ланг-у Лесковац 56,11 степе Бујановац 57,63 степе Врање 53,55 степе Власина 150,73 Клима високих шума, хумидна Кукавица 150,85 Клима високих шума, хумидна Према вредностима Ланговог кишног фактора подручја Лесковца, Бујановца и Врања припадају семиаридном типу климе (вегетација степа), а Власине и Кукавице хумидном типу климе (шуме). 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 89 5.9.4 ТИП ОТИЦАЊА ВОДЕ Одређује се према индексу суше (IS) по Де Мартону, као и на основу класификације приказане у Табели 5.31. 10+ = t PIS где су (5.4) P – годишња количина падавина t – годишња температура ваздуха. Према вредностима Де Мартон-овог индекса суше КС Лесковац и Врање имају смањено отицање или прекинуто у сушним месецима, када је угрожен развој вегетације (Табела 5.32). Слични резултати добијени су и за КС Бујановац. Осим КС Власина, која припада влажној области, анализиране КС припадају подручју умерено влажне климе. Табела 5.31. Вредности индекса суше Вредност IS Тип отицања воде 0 – 5 Ареизам (нема правилног отицања – пустиња) 5 – 10 Ендореизам(вода не одлази у океане, него у затворене континенталне базене – аридне полупустињске области – наводњавање је неопходно) 10 – 20 Прелазни тип (о ендореизму одлучује рељеф и земљиште – наводњавање је потребно) преко 20 Егзореизам (вода отиче у океане) 20 - 30 Наводњавање је потребно само у топлим, летњим месецима (отицање је смањено или прекинуто само лети у сушним годинама) – почињу шуме 30 – 40 Отицање воде је стално – наводњавање је непотребно – шуме заузимају већи простор у природи > 40 Отицање воде је обилно – изразито шумско подручје Извор: Колић, 1978 Табела 5.32. Вредности индекса суше (1965-2005.) Климатолошка станица IS Надморска висина Лесковац 29,3 220 Врање 28,1 458 Бујановац 30,1 400 Власина 54,1 1190 Кукавица 57,7 1250 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 90 5.10 КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ Глобалне климатске промене, према прогнозама Међувладиног панела за промену климе, иду у правцу загревања тропосфере, што ће утицати на повишење температуре ваздуха и генерално смањење количине падавина. Уз повећање концентрације штетних гасова у атмосфери очекује се повишење температуре ваздуха за око 20C у зимском периоду и 2–30C у летњем периоду. Тенденција повећања сезонских и годишњих температура ваздуха условиће значајну неповољну измену хидролошког циклуса падавина (смањење средњих висина падавина, погоршање просторне и временске неравномерности и повећање екстрема), што ће се манифестовати повећањем неравномерности површинских и подземних вода - суше ће бити већег интензитета и дужег трајања, а значајно ће се повећати део територије Србије са просеком годишњих падавина испод 650 mm. Током дуготрајног сушног периода у последњим деценијама прошлог века дошло је до повећања средње годишње температуре и смањења количине падавина. Промене климатских елемената на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине у периоду од 1961-2005. године приказане су табелама 5.39 и 5.40 (Miladinović et al., 2006). Табела 5.39. Промене средњегодишњих вредности температура ваздуха Редни број Станица Надм. висина Средње годишње температуре 0С Пораст температуре3 1961-1990 1991-2005 1961-2005 1 Лесковац 220 10,8 11,3 10,9 0,5 2 Бујановац 400 10,5 11,8 10,9 1,3 3 Врање 458 10,8 11,3 11,0 0,5 4 Власина 1190 6,0 6,8 6,1 0,8 5 Кукавица 1250 6,5 5,8 6,2 -0,7 Највећи пораст температуре ваздуха у периоду 1991 - 2005. година у односу на период 1961-1990. година забележен је на подручју Бујановца 3 Пораст температура од 1991. - 2005. године у односу на период 1961.-1990. године 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 91 (1,30С), затим Власине (0,80С), Лесковца и Врања (0,50С), док је на КС Кукавица у овом периоду регистровано благо смњење температуре (0,70С). на заштити земљишта од ерозије, пре свега биолошки. Просечно смањење количине падавина у периоду 1991.-2005. године на овом подручју износило је 79,2 mm или 10,8% (Табела 5.40). Карактеристика падавина у последњој деценији је велико смањење њихове количине, које даље условљава промену дистрибуције падавина, њихов просторни размештај, интензитет, сезонску дистрибуцију (нарочито у вегетационом периоду) итд. Табела 5.40. Промена средњегодишњих висина падавина (1961-2005. године) Р. бр. Станица Координате Надм. висина Средње годишње падавине (mm) Разлика 1991-2005 > 1961-1990 x y 1961- 1990 1991- 2005 1961- 2005 % mm КЛИМАТОЛОШКЕ СТАНИЦЕ 1. Бујановац 7564866 4700943 400 624,7 567,1 625,7 9,2 -57,6 2. Кукавица 7580930 4734437 1250 886,7 896,3 934,3 -1,1 9,6 3. Лесковац 7577867 4764027 220 581,6 578,4 594,7 0,6 -3,2 4. Власина 7610976 4733000 1190 814,1 779,9 834,2 4,2 -34,2 5. Врање 7575713 4712160 458 600,7 565,0 605,7 5,9 -35,7 ПАДАВИНСКЕ СТАНИЦЕ 6. Дуга Лука 7583970 4708552 540 685,0 650,6 707,2 5,0 -34,4 7. Грделица 7588902 4751199 360 743,7 691,1 762,5 7,1 -52,6 8. Кленике 7574521 4695485 460 547,1 510,9 561,8 6,6 -36,2 9. Корбевац 7585249 4715973 520 684,6 589,4 668,4 13,9 -95,2 10. Крива Феја 7597587 4714283 1100 1005,5 928,2 1003,6 7,7 -77,3 11. Мачкатица 7598693 4732815 1060 835,4 539,1 771,9 35,5 -296,3 12. Мртвица 7583614 4738172 560 732,6 620,7 729,9 15,3 -111,9 13. Округлица 7608585 4725556 1160 881,5 753,6 860,9 14,5 -127,9 14. Преображење 7578554 4702934 550 613,5 451,1 583,6 26,5 -162,4 15. Стари Глог 7594976 4704989 900 765,5 756,7 781,5 1,1 -8,8 16. Владiчин Хан 7587822 4728966 395 697,9 554,4 692,9 20,6 -143,5 Промена средњегодишњих висина падавина у периоду 1961-2005. година 10,8 -79,2 Наведени резултати потврђују присутан тренд пораста температура и смањења количине падавина. Уколико се овакав тренд настави, постојећа и будућа вегетација на подручју истраживања развијаће се у условима повишене температуре и смањене количине падавина у односу на 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 92 досадашње прилике (Спасов, 2003). Овакав тренд указује и на појачање летњих температурних екстрема, што додатно отежава услове за развој вегетације, тако да се насталим климатским променама морају прилагодити и радови на заштити земљишта од ерозије, пре свега биолошки (Ratknić et al., 2012). 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 93 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Геолошки састав Грделичке клисуре и Врањске котлине прилично је једноставан. Састављен је углавном од група поремећених и јако изломљених кристаластих шкриљаца, због чега су склони распадању и осипању, нарочито у површинским деловима огољених стрмих падина. Само мање површине подручја изграђене су од вулканских стена и туфова, седиментних стена, делувијума и алувијума. Изражен орорељеф подручја, велики падови и кристаласти шкриљци чин подручје веома лабилним у погледу геолошке подлоге (Braunović, Ratknić, 2012/а). Терен Грделичке клисуре и Врањске котлине припада Родопској маси. У погледу петрографског састава, као геолошког супстрата за развијање земљишта, карактеришу га претежно кристаласти шкриљци. Изграђен је од различитих крупних геолошких целина метаморфног, магматског и седиментног порекла. Основну грађу чине метаморфне стене, односно кристаласти шкриљци, који су местимично испробијани магматским стенама и њиховим туфовима. Старост кристаластих шкриљаца није поуздано утврђена и већина аутора их сврстава у архајско-алгонкинске, евентуално у старо-палеозојске. Сигурно је само да су најстарије стене на овом подручју и у Родопској маси. Тектонски су јако оштећени, поломљени и убрани, што је последица орогених покрета којима су захваћени још пре пермске периоде (Инжењерскогеолошка основа за генерални план уређења Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1956). 5.1.5.1 Метаморфне стене Од метаморфних стена заступљени су кристаласти шкриљци, микашисти, гнајсеви, ортогнајсеви, хлоритошисти, кварцни шкриљци, амфиболити и амфиболитски шкриљци, серпентинити и графитски шкриљци. Покривају 718,85 km2 или 41,06 % укупне површине подручја (Табела 5.41). Кристаласти шкриљци су на овом терену далеко више распрострањени у 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 94 односу на остале стене. Северни део терена, до Равноречке реке и Врле, углавном је изграђен од кристаластих шкриљаца. Даље, јужно, они изграђују терене на левој обали Мораве од Плачковице, а на југу залазе у гранитни масив Вршника. На десној страни Мораве простиру се од Масуричког поља, до седиментних басена Буштрања и Марганаца на југу и даље ка Пчињи. Кристаласти шкриљци нижег степена кристалинитета "зелени шкриљци", који се пружају низводно од Владичиног Хана на десној страни тока Јужне Мораве, доприносе веома израженој еродибилности подручја. Слични њима су филити и серицитски шкриљци, који се пружају западним ободом подручја. Од појединих чланова кристаласте серије најраспрострањенији су микашисти (северни и југоисточни делови терена). Састоје се од мусковита, кварца и биотита. Најчешће су то мусковитски шкриљци голубије сиве боје и јасно изражене шкриљавости. Микашисти често садрже гранат и магнетит. Гнајсеви су знатно мање распрострањени од микашиста. Има пара и орто гнајсева (метаморфоза седимената) и оних који су настали метаморфозом гранита и осталих плутонита. По распрострањењу преовлађују парагнајсеви, који се јављају заједно са микашистима. Ортогнајсеви се налазе у пределу Кукавице, где су на карти издвојени као гранитоидне стене, као и у широј околини Бујановца. Текстура им јако варира, од јако шкриљавих ситнозрних до крупнозрних, у којима је шкриљавост врло слабо изражена. Хлоритошисти су много ређи, најчешће удружени са микашистима. Јако су распаднути и измењени, тако да се фелдспат у њима не запажа. Кварцни шкриљци се релативно често налазе у микашистима и гнајсевима, а састављени су претежно од кварца, са врло мало мусковита. У пределу Кукавице и Бујановца налазе се амфиболити и амфиболитски 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 95 шкриљци удружени са ортогнајсевима. Састављени су од кварца и амфибола, са нешто фелдспата. Серпентинити се јављају у мањим партијама (околина села Млачиште), док су графитски шкриљци заступљени у микашистима и гнајсевима. Услед тектонских поремећаја, издизања, спуштања и набирања која су се дешавала кроз дуге геолошке ере, све до Терцијера, исконски шкриљци су јако поремећени и поломљени и у многим деловима леже у испретураним слојевима и невезаним блоковима. Дубоко испреламан рељеф најбоље сведочи о великим поремећајима и о томе зашто су се грделичке бујице дубоко урезале у кристаласте шкриљаце - неисцрпнe изворe наноса. Табела 5.41. Метаморфне стене Подлога Ознака на карти F km2 % 1 Фелдспатизирани и гранитизирани шкриљци генетски везани за гранитоиде Sf 4,42 0,26 Хлорит серицитски шкриљци Scose 2,82 0,16 Хлорит мусковитски шкриљци Scom 35,94 2,07 Амфиболски шкриљци A 3,40 0,20 Кварцити Q 1,53 0,09 Ситнозрни биотитски и биотит мусковитски гнајсеви Gb 180,81 10,44 Хлорит-епидотски шкриљци Scoep 15,16 0,88 Лептинолити и микашисти Sm 151,38 8,74 Мусковит-хлоритски шкриљци Smco 65,93 3,81 Албит-хлорит-мусковитски-шкриљци Sabco 178,86 10,32 Мигматити: дифузно мигматисани шкриљци Mi 8,18 0,47 Мусковит-хлоритски шкриљци Sco 24,40 1,41 Албитски гнајс са хлоритом Gab 35,03 2,02 Леукогнајсеви Gf 1,90 0,11 Серицит-графитски и серицит-хлоритски шкриљци Osse 1,61 0,09 Укупно 711,40 41,06 Извор: Дигитализована геолошка карта подручја истраживања R 1:50 000 (Слика 5.15) У Врањској котлини јављају се три изоловане зоне кристаластих шкриљаца. Прва узана зона пружа се планинским венцем од изворишта 1 Процентуално учешће приказано је у односу на површину подручја истраживања 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 96 Врле, преко Стрешера и Бесне Кобиле, до Црног Врха на југу. Друга, од Романовске до Преображенске реке на југу, доњим и местимично средњим током десних притока Мораве, кроз цео појас храстових шума. Трећа зона кристаластих шкриљаца је на левој обали Мораве, од клисуре Ђорђевачке реке и Муховца у правцу севера, захвата планину Крстиловицу и завршава се изнад Мечковца, северозападно од Врања. Кристаласти шкриљци на подручју истраживања дају минерално богато земљиште, у основи плодно, са знатним примесама кварца, биотита и мусковита. У њима су заступљени микашисти и гнајсне стене, нарочито микашисти са крупним зрнима кварца и са лискуном. На овако формираном земљишту налазе се скоро све храстове и букове шуме, изузев простране зоне изграђене од гранитоидних стена на десној обали Јужне Мораве, од Врле до Коћуре, која је такође обрасла буковом шумом. На кристаластим шкриљцима су најбољи високи планински пашњаци, од Власине до Доганице, скоро цео појас букових шума са обе стране Јужне Мораве, изузев Облика, највеће површине старих воћњака, једном речју, највеће површине пољопривредног земљишта и највећи број насеља, али и све грделичке бујице и вододерине. 5.1.5.2 Магматске стене Такође су широко распрострањене на подручју истраживања и заузимају 26,4% површине. Представљене су гранитоидним и дацитско-андезитским стенама и њиховим туфовима. У гранитоидне стене увршћени су гранити, гранодиорити, кварцмонцонити итд. (Табела 5.42). Главна област простирања гранитоидних стена је јужно и југоисточно од Сурдулице. Овај еруптивни масив пружа се од Чемерника на северу, до Бајчине чуке и Гиздавца на југу. Гранитоидне стене сурдуличког масива су производ двеју интрузија различите старости. Старије гранитоидне стене јављају се у пределу 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 97 Војиновог рида и Големе равнице, зеленкасте су боје, често врло шкриљаве, тако да местимично изгледају као зелени шкриљци. Битни састојци су микроклин, албит, кварц и мусковит. Млађе гранитоидне стене су знатно распрострањене, тј. од њих је изграђен сурдулички масив, изузимајући дацитско-андезитске пробоје. Боје су светло сиве, нормалне зрнасте структуре и имају изглед правих гранита. Мање партије са порфироидном структуром су ретке. Битни састојци су андезит, ортоклас, хорнбленда, биотит и кварц. Најчешће су то гранодиорити и кварцдиорити, док су кварцмонцонити ређи. Врло често су испробијани дацитско-андезитским интрузијама, као и тањим жицама аплита и кварца. Слика 5.14. Детаљ дигиталне геолошке карте подручја истраживања Друга област у којој се јављају налази се између Св. Илије на северу и Трновачке реке, односно Старачке куле на југу. На овом делу заступљени су гнајсгранити и гранити. Северно од Бујановца преовлађују 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 98 гнајсгранити, а јужно гранити. Битни састојци су микроклин, албит, кварц, мусковит и биотит. У њима су врло честе пегматитске жице, које скоро редовно садрже лискун. На Кукавици се такође јављају гранитоидне стене, претежно прави ортогнајсеви, који су такође често испробијани пегматитским жицама са лискуном. У околини Горњег Јабукова и Црног Врха налази се још неколико мањих интрузија у шкриљцима. Гранитоидне формације, после кристаластих шкриљаца, изграђују највећа пространства на подручју. На левој обали Мораве покривене су углавном буковим шумама, ливадама и пашњацима. Пољопривредна земљишта су знатно слабија од земљишта формираних на кристаластим шкриљцима. Дацитско-андезитске стене су честе на овом подручју, али знатно мање заступљене од претходних. У северном делу подручја, код Рупља, налази се дацитски пробој који прелази и на десну страну Козарске реке, тј. излази из ван подручја истраживања. У њима се макроскопски запажају кварц, хорнбленда, биотит, фелдспат и на основу оваквог састава увршћене су у дацит. Боје су светло сиве. Код Кораћевца се између кристаластих шкриљаца и сенонских седимената налази већи дацитски пробој, који је делом захватио те седименте. На контакту су измењени седименти, нарочито конгломерати. Боја им је тамнија и изгледају као спржени. Овај еруптив је постсенонске или сенонске старости. Момин камен код Џепа такође представља велики дацитски пробој. Стене су светло-сиве боје, битни састојци су кварц, плагиоклас, биотит и амфиболит, а запажају се још зеолити и магнетити. Овај пробој прате туфови који се у мањим откривеним партијама јављају у селу Ружићи. На левој страни Мораве, између Врања и Владичиног Хана у рељефу се јасно истичу вулканске купе Грота, Облика и Голе Чуке, одакле се овај еруптив пружа све до Мораве, а код Превалца прелази и на њену десну обалу. По свом саставу приближавају се андезитима, јер се кварц запажа 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 99 само у појединим деловима. Њих такође на великом пространству прате туфови. Што се тиче старости ових еруптива, може се рећи да су производ ерупција које су почеле пре терцијара и кроз терцијар се у неколико махова обнављале. У оквиру сурдуличког еруптивног масива честе су дацитско-андезитске стене, које су производ треће, најмлађе интрузије. У Романовској, Масуричкој и Новоселској реци, као и на низу других локација, јављају се у гранодиоритима, у виду мањих и мањих и већих жица и тзв. штокова. У изворишном делу Џепске реке, односно околини Мачкатице, јавља се већа маса дацито-андезита. На десној обали Врле се такође налази већа маса ових стена, која се пружа паралелно са реком. Табела 5.42. Магматске стене Подлога Ознака на карти F km2 % Гранитоиди Сурдулице γδ 204,45 11,80 Леукогранити; гранитоиди (бујановачки плутон) Г" 87,45 5,05 Туфови θ 2,10 0,12 Гранитоиди Кукавице и Слатинске реке γ 0,94 0,05 Ситнозрни гранитоиди Кукавице G 3,17 0,18 Ситнозрни гранитоиди Кукавице, са квантитативно подређеним гранитоидима Влајне Г/G 3,96 0,23 Ситнозрни гранитоиди Кукавице, са квантитативно преовлађујућим гранитоидима Влајне G/Г 13,01 0,75 Туфови, вулканске брече, ређе туфити кварцлатитско-дацитског састава ωαq 18,44 1,06 Хибридне стене габроидног и амфиболског састава Miv 4,09 0,24 Гранитоиди Божице Г 23,26 1,34 Кварцлатити αq 17,63 1,02 Биотитски дацит αqb 3,00 0,17 Пирокластити: вулкански агломерати, брече и туфови 1E3 5,57 0,32 Дацити xα 70,28 4,06 Укупно 457,34 26,40 Извор: Дигитализована геолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 100 Слика 5.15. Геолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 101 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 102 Слика 5.16. Легенда геолошке карте подручја истраживања Највећа маса дацитско-андезитских стена налази се у јужном делу сурдуличког еруптивног масива и захвата већи део слива Горње реке. Кумарева чука у близини Врањске Бање такође је дацитско-андезитски пробој за који је везана појава термалних вода (Основна геолошка карта Србије 1:100 000. Тумачи за листове Власотинце, Лесковац, Трговиште са Радомиром, 1973 и Врање 1977). 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 103 Дацито-андезите, као изливне стене, прате широко распрострањени туфови. Велика маса туфова лежи на левој обали Мораве, између Владичиног Хана и Врања. Захватају и широку зону (до 3 km) која се пружа од Суве Мораве до Прибоја. Белом бојом се видно разликују од околних терена. Зелене партије, у виду неуслојене масе, јављају се испод Капиџика. Бели агломерати су најчешће услојени, ређе се у њима налазе прави туфови. У овој маси агломерата налазе се партије чврстих вулканских стена, око Капиџика (каменолом). Североисточно од Владичиног Хана налази се мања маса белих туфова и пружа се на исток, до Бигле. Код Златокопа се фини бели туфови налазе испод туфита, док им подину чине глинци. Дебљине су око 2 m. У околини села Марганце у сенонским седиментима јављају се туфови веће дебљине, који поступно прелазе у туфне пешчаре. 5.1.5.3 Седиментне стене У геолошком саставу и грађи истраживаног подручја седиментне стене различите старости заузимају 32,5% површине. Творевине горње креде јављају се у Грделичкој клисури и у југоисточном делу подручја, у околини села Марганце и Лепчинце. Горња креда Грделичке клисуре пружа се у уској и дугачкој зони на левој страни Мораве (од Грахова на северу, до Зебинца на југу). На десној страни Мораве јавља се у околини села Сејаница. Сенон на левој обали Мораве почиње трансгресивно базалним конгломератима који дискордантно леже преко кристаластих шкриљаца. Идући навише преовлађују конгломерати састављени од облутака кварца који су цементирани фино песковитим силицијским и глиновитим цементом. Дебљина базалних конгломерата износи око 20 метара. У 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 104 околини села Грахова конгломерати су састављени од знатно ситнијих облутака. Преко конгломерата лежи серија пешчара који су наизменично крупнозрни и ситнозрни. Исталожени су као танки слојеви чија укупна дебљина износи око 50 m. Изнад пешчара лежи серија глинаца и лапоровитих глина у чијем се горњем делу јавља угаљ. Боје су претежно сиве или модре, често и сасвим црне, због угљенисаних биљних остатака. Ови глинци су местимично мало песковити и шкриљави. Угаљ је у њима у 4 слоја, од којих је најдебљи до 80 cm. Укупна дебљина ове серије глинаца је око 80 m. Следећи виши хоризонт чине карбонатни пешчари и глинци, дебљине до 60 метара и постепено прелазе у песковите кречњаке. Завршна серија сенона представљена је лапорцима беле до светло жуте боје, јасно изражене слојевитости и цепањем по правцу слојевитости. Њихова укупна дебљина износи око 100 m. У рељефу се истичу нарочито између Мртвице и Јастрепца. Идући од Репишта ка северу скоро су сасвим разнети ерозијом. Сенонски седименти су знатно мање распрострањени на десној страни Мораве. Већим делом су разнети ерозијом, а сачувани су у непосредној околини села Сејаница. По свом развоју разликују се од сенона Мртвице и Репишта. Такође почињу базалним конгломератима, који идући навише поступно прелазе у јасно услојене тамножуте пешчаре. Следећи, уједно и завршни хоризонт, чине жуте глине, у којима се местимично налазе танки прослојци угља. Описани сенонски седименти, како око Мртвице, тако и око Сејанице, садрже обилну фауну горње креде. Горња креда у околини села Марганце и Лепчинце припада сенону Пчиње, чији је западни продужетак. Најпотпуније је развијен код села Марганце. Почиње тамносивим крупнозрним пешчарима, преко којих лежи слој угљевитих глинаца. Преко глинаца се поново јављају пешчари. Идући навише јавља се моћна серија иноцерамуских лапораца који садрже обилну фауну. Следећи виши хоризонт чине туфни пешчари и туфови, 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 105 који су врло нејасно услојени. Завршни део сенона представљен је дебелом серијом у којој преовлађују груби крупнозрни пешчари, док су конгломерати, брече и глинци ређи и јављају се само као танки слојеви и прослојци између дебелих слојева пешчара. Терцијарни седименти, који на овом подручју имају велико распрострањење, различитог су састава и различите старости. Недостатак фосила, као поузданих података, онемогућио је тачно издвајање терцијарних седимената по старости. Због тога су издвојени само релативно старији и млађи седименти, тако да термине старији и млађи терцијар не треба схватити као палеоген, односно неоген. Седименти старијег терцијара су у појединим деловима развијени на великом пространству и скоро су истог типа. То су у ствари басени, како морфолошки, тако и геолошки, Јовачке реке, Тесовишта и Буштрања. У басену Јовачке реке старији терцијар је представљен конгломератима, црвенкастим и љубичастим пешчарима. У доњим слојевима су конгломерати, затим серија глинаца и лапораца у којој су чести битуминозни шкриљци који се ритмички смењују са пешчарима. При ушћу Обличке реке преко њих леже конгломерати, који достижу дебљину од 30 m, али су мало заступљени. Облуци у конгломератима састављени су искључиво од дацитско-андезитских стена, што указује на старије ерупције. У селу Белановци у лапорцима је нађена фауна глатких гастеропода, која указује на слатководни карактер седимената. Плавичасти пешчари у Јовачкој реци садрже многобројне, али лоше очуване остатке фосилне флоре. У Тесовишком басену, северно од Врања, седименти старијег терцијара су такође врло распрострањени. Старији терцијар и у овом басену чине конгломерати, пешчари (који се по боји нешто разликују од претходних), глинци, лапорци, битуменозни шкриљци и ређе кречњаци. У Гумеришту се у завршним хоризонтима терцијара налазе туфови. Појаве асфалта и 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 106 битуменозних шкриљаца су честе, нарочито око Гоча, Дреновца, Тесовишта и у Гумеришкој реци. Југоисточно од Врања, у басену Буштрање, ови седименти заузимају већу површину. Литолошки су врло слични седиментима Тесовишког басена (конгломерати, глинци, лапорци, пешчари и кречњаци). Појаве асфалта у овој серији се налазе у непосредној околини Буштрања и Жапском. Поред описаних басена, седименти старијег терцијара су развијени између Топлаца и Ћуковца, али су знатно мањег распрострањења. То су конгломерати, пешчари, глинци и лапорци у којима су интерстратификовани туфови. Седименти млађег терцијара, такође врло распрострањени, леже у топографски скоро најнижим деловима терена. Представљени су претежно слабо везаним или невезаним језерским седиментима, шљунковима, песковима и глинама, док су глинци и лапорци ређи. Највеће пространство захватају у Масуричком пољу, затим између Моштанице и Бујановца и на десној страни Мораве, од Жбевца до Ћуковца. У рељефу Масуричког поља јасно се истичу језерске терасе изграђене од шљункова и пескова Плиоценске старости. Северно од Врле, око Бигле и Кознице, преовлађују глине и пескови у којима се налазе интеркалације меких туфозних пешчара. Ови седименти се од Масуричког поља пружају у широком појасу ка југу, све до Кумаревске Чуке. У том појасу преовлађују шљункови, док су пескови и глине ређе заступљени. У околини Владичиног Хана налазе се пескови и сиве угљевите глине. На левој обали Мораве, од Моштанице до Левосоја, седименте млађег терцијара чине шљункови, често незаобљени пескови и глине чија дебљина достиже и 30 m. Ови седименти представљају језерску акумулациону раван насталу од материјала који су са обода носиле језерске притоке. 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 107 На десној обали Мораве, око Кршевице и Ратаја, млађи терцијар је представљен глинама, песковима, шљунковима и сасвим слабо везаним жутим пешчарима (Ратајски до и Бандера). Квартарне творевине чине алувијални и делувијални наноси. Алувијални речни наноси испуњавају топографски најниже делове терена - дна долина река и потока. По пространству које заузимају, као и дебљини, најзначајнији су наноси Мораве. Нарочито су распрострањени око Бујановца и даље северно до Кумареве Чуке. Одавде до Владичиног Хана се долинско дно местимично сужава, па су и алувијуми мање пространи. Северно од Владичиног Хана Морава улази у Грделичку клисуру у којој су алувијуми сведени на јако узан појас. Нанос Јужне Мораве је различитог гранулометријског састава, у зависности од пада и ширине појединих делова речног тока, као и од материјала који доносе притоке. У околини Бујановца, па до Кумареве Чуке алувијални нанос састављен је скоро искључиво од пескова. Северније се јавља крупнозрни песак и ситнозрн шљунак, док у Грделичкој клисури преовлађује шљунак. После овога долази алувијум Врле, који на појединим местима достиже ширину до 1,5 km. У њему преовлађује крупан шљунак. Кршевичка река протиче највећим делом кроз терцијарне седименте, услед чега је алувијум састављен од ситнозрног, врло често глиновитог песка. Велике количине материјала фине гранулације доносе у Мораву многобројни стални и повремени потоци који се уливају са леве стране, између Бујановца и Врања. Дубоко усечени у слабо везане или невезане седименте млађег терцијара за време киша претварају се у блатне токове. Остале реке и потоци такође имају алувијални нанос. Код већине њих нанос је због великог пада токова, односно велике механичке снаге коју имају, претежно крупне гранулације. Добар део тих потока имао је нанос који је био састављен од самих блокова. 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 108 Делувијални нанос у седиментним теренима чине шљунковито-песковите иловаче и глине, док на теренима изграђеним од гранита и кристаластих шкриљаца преовлађује грус, односно љуспасто, песковито-глиновито земљиште. Јављају се на већини падина и у њиховим подножјима. Јако површинско распадање стена, нарочито кристаластих шкриљаца и седимената, даје материјал за њихово стварање. Достижу дебљину од преко 10 m, а у брдским деловима терена представљају једине обрадиве површине. При проучавању и анализи геолошког састава терена и наноса у водотоцима потребно је обратити пажњу на физичко механичка својства стена, као изворишта наноса (Поповић, Костадинов, 1987). Велики значај за еродибилност стена има и њихов степен испуцалости, тако да и веома чврсте стене могу имати низак степен чврстоће, уколико су тектонски оштећене. Уколико је физичко распадање стена израженије од хемијског, настаје крупнозрни дробински и песковити нанос. Уколико доминира хемијско распадање, настаје ситнозрни – глиновити нанос и лесоидне стене. На основу дигитализоване геолошке карте подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине (Слика 5.15) урађена је подела на магматске, седиментне и метаморфне стене (Слика 5.17) и израчуната њихова процентуална заступљеност (Табеле 5.41, 5.42 и 5.43). За образовање наноса на истраживаном подручју такође је значајна и тектонска изломљеност терена, која је присутна на целом подручју, а резултира настајањем бројних пукотина које интензивирају процесе распадања стена, чак и када се ради о веома чврстим, магматским стенама. 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 109 Слика 5.17. Заступљеност седиментних, магматских и метаморфних стена 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 110 Табела 5.43. Седиментне стене Подлога Ознака на карти F km2 % Кластична база серије конгломерати: шарени и црвени пешчари 1Ol, M 23,87 1,36 Конгломерати и пешчари са сочивима угља у горњем делу 3 2 1 2 K 6,59 0,38 Средњи део серије кречњаци са рожнацима, пешчари и лапорци 2Ol, M 5,77 0,33 Ситнозрни лапоровити пешчари, глинци и лапорци 32 2 2 K 7,97 0,46 Вулканогено- седиментни хоризонт: конгломерати, пешчари и туфови 2E3 3,66 0,21 Песковити глинци и лапорци 2M2 9,07 0,52 Највиши део серије листасти битуменозни глинци, пешчари и лапорци 3Ol, M 4,02 0,23 Плитководни кластити: конгломерати, пешчари и глинци 3E3 19,46 1,11 Лапорци 4E3 15,11 0,86 Хоризонт са подводним клижењем: лапорци, глинци и пешчари 5E3 94,44 5,39 Турбидитски хоризонт: лапорци, алевролити и пешчари 6E3 0,93 0,05 Алувијум al 103,70 5,92 Делувијум d 5,43 0,31 Пролувијум– фација плавинских конуса pr 0,73 0,04 Речна тераса t 12,16 0,69 Најнижа тераса t1 9,84 0,56 Средња тераса t2 9,08 0,52 Највиша тераса t3 2,19 0,13 Пролувијум – фација талога субаералне делте prQ1 56,38 3,22 Маргинална фација: конгломерати и брече E3 3,66 0,21 Седиментно вулканогена јединица конгломерати, пешчари, грауваке, лапорци и туфови 3M2 13,69 0,78 Слабо везани пешчари и конгломерати M,pl 71,68 4,09 Пелашки лапоровити кречњаци 323 K 7,20 0,41 Конгломерати, шљункови, пешчари, пескови, глине 1M2 0,74 0,04 Пескови, глине, лапорци, бентонитске глине, лигнит pl 40,80 2,33 Шарени пешчари, конгломерати и песковити лапорци M2 12,42 0,71 Грусни хоризонт: конгломерати, пешчари, глинци 3-5E3 22,29 1,27 Мешани хоризонт плитководних кластита и кречњака 3-4E3 3,68 0,21 Лапорци и лапоровити кречњаци (сантон) 32 3 2 K 0,90 0,05 Неоген Врањске котлине N 2,32 0,13 Укупно 563,87 32,54 Извор: Дигитализована геолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 111 5.1.5.4 Еродибилност стенских маса подручја истраживања Због сложеног геолошког састава и различитих услова за продукцију наноса урађена је класификација стена по степену еродибилности, који је одређен на основу геолошке грађе, структуре стена и њихових физичко- хемијских параметара (Петковић, С. ет ал., 1995). Према отпорности на ерозионо разарање геолошких формација у сливном подручју издвојене су 4 категорије (Слика 5.18):  Веома чврсте стене. Гранити; Гранитоиди (Бујановац – Врање); Андезити (лева страна тока Јужне Мораве); Дацити (лева страна тока Јужне Мораве). Нанос: стенски блокови, дробина, грус магматског и кречњачког порекла.  Условно чврсте стене. Гнајс (кристаласти шкриљци вишег степена кристалинитета заступљени на левој страни тока Јужне Мораве, изворишта); Гранити метаморфисани; Дијабаз филити у сливу Власине; Кречњаци са пешчарима и шкриљцима. Нанос: крупнозрна дробина, средњезрни нанос, грус, пескови, мало ситнозрног наноса.  Условно еродибилне стене. Серицитхлоритски шкриљци (кристаласти шкриљци нижег степена кристалинитета, „Власински комплекс“, источно од Јужне Мораве); Пермски црвени пешчари; Микашисти (десна страна тока Јужне Мораве); Вулкански туфови – прате андезите и даците. Нанос: листаста дробина крупног и средњег зрна, шљунак, песак, нешто глине.  Веома еродибилне стене. Језерски нанос неогене старости – Лесковачки и Врањско-Бујановачки басен; конгломерати, пешчари, лапорци; Нанос речних тераса: шљункови, пескови, глине дуж доњих токова Јужне Мораве и у њеним проширеним долинама; Савремени наноси: елувијум, делувијум, алувијум, пролувијум у сливном подручју Јужне Мораве и 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 112 притока. Чине га глиновити и шљунковито-песковити седименти. Елувијум и делувијум садрже и нешто крупнију дробину. Нанос: шљунак, песак, глина. Преовлађује песковито-глиновити нанос. Веома чврсте стене заузимају 24,81%, условно чврсте 13,78 %, условно еродибилне 29,18%, док веома еродибилне стене заузимају 32,23% укупне површине. На подручју Грделичке клисуре и Врањске Котлине површине потенцијално угрожене ерозијом заступљеније су од стабилних зона, јер заузимају преко 60% површине. 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 113 Слика 5.18. Карта еродибилности стена Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 114 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ Географ Јован Цвијић је клисуру описао речима: "Грделичка клисура почиње код Владичиног Хана, а завршава испод Грделице, саставља Врањску и Лесковачку котлину, од којих је прва била део Егејског, а друга Панонског Језера. Клисура има лактасти облик и прелом лакта код села Предејана. Дугачка је 26 километара. Око ове клисуре земљиште је састављено поглавито од лискуновитих кристаластих шкриљаца, који су где-где јако кварцовити и при распадању остају од њих знатне количине кварца. По уској зони госавских слојева, која прати Грделичку клисуру, може се извести да је она стара тектонска удолина" (Цвијић, 1911). Табела 5.44. Преглед типова земљишта на подручју истраживања Класа Грађа профила Тип земљишта Површина km2 Учешће % АУТОМОРФНА ЗЕМЉИШТА I Неразвијена (A) - C Камењар (Литосол) 19,84 1,15 Сирозем на растреситом супстрату (Регосол) 24,82 1,43 Колувијално тло (Колувијум) 48,53 2,80 II Хумусно акумулативна A - C Смоница (Вертисол) 179,28 10,35 Хумусно силикатно (Ранкер) 56,08 3,24 III Камбична A-(B)-C Еутрично смеђе (Еутрични камбисол) 179,66 10,37 Кисело смеђе (Дистрични камбисол) 1014,26 58,54 Смеђе на кречњаку и доломиту (Калкокамбисол) 8,82 0,51 IV Елувијално илувијална A-E-Bt-C Лесивирано (Лувисол) 94,51 5,45 ХIДРОМОРФНА ЗЕМЉIШТА (A)-G (неразвијена) (A)-G Флувијативно или Алувијално (Флувисол) 106,81 6,16 Укупно 1732,61 100,00 Извор: Дигитална педолошка карта подручја истраживања, 2011. На основу Педолошке карте Грделичке клисуре и Врањске котлине размере 1: 50000 (Институт за земљиште, 1960), истраживања педесетих година прошлог века (Танасијевић ет ал. 1956) и сопствених истраживања, утврђена је заступљеност типова земљишта (Табела 5.44, Слика 5.19). 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 115 АУТОМОРФНА ЗЕМЉIШТА I Неразвијена земљишта – литосоли и регосоли (WRB: Regosols) Ова земљишта представљају иницијалну (почетну) фазу у образовању земљишта. Литосоли су камењари са веома малим учешћем јако хумозне земље између блокова. Ниских су капацитета примања и задржавања воде, тако да представљају главни извор концентрације отицајних вода. Обрасли су углавном ксерофилним зељастим врстама. На подручју истраживања заступљени су са 1,15%. Регосоли су такође иницијалне фазе у образовању земљишта, само је, за разлику од литосола, геолошка подлога из које се земљиште образује претрпела процес хемијског распадања у ранијим геолошким периодима. Имају веће водне капацитете од литосола и знатно већи производни потенцијал, због чега је на оваквим површинама могућа појава дрвенастих шумских врста. Неразвијена земљишта налазе се у виду мањих површина које углавном захватају стрме падине и огољене гребене (падине Грота и Облика; источно од тока Мораве, између Леве и Манастирске реке, где захватају део села Средњи Дел; источно од врха Лукова Глава; на исток према Власинском блату неколико мањих површина; источно од села Брезовица налази се већа површина). Заузимају 1,43% подручја истраживања. На западном делу подручја геолошку подлогу чине шкриљци (амфиболски шкриљци и микашист), а на истоку и југоистоку магматске стене (гранит и грано-диорит). Колувијална земљишта (Колувијум) настају таложењем земљишног материјала најчешће у доњим деловима и у подножју падина. Могу бити веома различитих особина, што зависи од типа земљишта и матичног супстрата на вишим деловима падина са којих се земљиште спира. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 116 Обзиром на стрм рељеф, на подручју Грделичке Клисуре и Врањске Котлине постоје услови за спирање земљишта, али нема толико услова за његово задржавање. Мале површине покривене колувијалним наносима могу се наћи на целом подручју, а издвојене су само површине које чине веће комплексе типичније изражене као колувијуми. Највећи комплекс почиње од села Балиновце код Врања, протеже се у подножју планине Крстиловица и пружа према југозападу преко села Дубница, Горњи и Доњи Вртогош и Лопардинце, до Трновца и Турије у близини Биначке Мораве. Већа површина је између села Стубал и Прибој Врањски, а мања северно од Стубла. Мања површина издвојена је у КО Топли Дол. Овакве површине под колувијумом налазе се на многим локалитетима брдско-планинског терена Грделичке Клисуре. Колувијална земљишта карактерише одсуство хоризоната, тј. ређање слојева различите моћности, боје и састава. Захватају 8% подручја. Физичке особине колувијума. На овом подручју колувијуме карактерише лакши песковити гранулометријски састав. Честица песка има знатно више од глина и колоида. Углавном спадају у лаку и врло лаку песковиту иловачу. Хигроскопска влага је због лаког текстурног састава ниска. То су порозна, добро аерисана и добро водопропустљива земљишта. Хемијске особине колувијума. На подручју истраживања ова земљишта су бескарбонатна, киселе до слабо киселе реакције, у ређим случајевима могу бити и неутралне. Према степену засићености базама могу бити и еутрична и дистрична. Делувијуми ниског степена засићености базама налазе се на подручју села Лопардинце и Топли До, док је код осталих колувијума овог подручја степен засићености базама висок. Хемијске особине показују да је земљиште бескарбонатно, слабо киселе реакције, незасићено базама и слабо хумозно. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 117 II Хумусноакумулативна земљишта грађе профила A-C или A-R (WRB: Leptosols) Настају као наредни еволуционо генетски стадијум неразвијених земљишта. На подручју истраживања заступљене су смонице (вертисоли) и хумусно силикатна земљишта (ранкери). Смоница (вертисол). Типичне смонице захватају блаже нагнуте језерске терасе, где је рељеф у знатној мери допринео да се смоница сачува и остане незнатно промењена. Пружа се од села Горњи Вртогош, Катун и Нерадовце, затим на север, захватајући велики део села Моштаница. На овом делу површину смонице пресеца Врањска река са својом узаном алувијалном површином. Даље се простире на подручју села Буљесавци, Горња Отуља и Жапско, Кршевица и Црни Луг. Јавља се и у околини села Карадник, Раковац и Давидовац. Типичне смонице на овом подручју заузимају површину од 45,70 km2. На подручју села Куново, Јагњило, Лепеница, Репинце и Сува Морава смонице су захваћене процесима браунизације. Посмеђене (огајњачене) смонице заузимају површину од 95,56 km2. На потезу између Кршевице, Клиновца и Буштрања присутне су местимично карбонатне смонице на површини 5,32 km2. Екстремно еродирана (деградирана) смоница издвојена је источно од села Доње Павловце и источно од села Дубница. На поменутим локалитетима заузима скоро једнаке површине, а укупна површина износи 1,70 km2. Њихов А хоризонт је највећим делом однет ерозијом. Претежно се искоришћава прелазни АC хоризонт, а негде чак и површински део геолошке подлоге на којој се накнадно формирало земљиште. Физичке особине смоница. Смонице су тешка глиновита земљишта са веома високим садржајем укупне глине. У влажном стању су пластичне, а у сувом кохерентне, са израженим дубоким пукотинама од површине. Доминатни у саставу глинених минерала су смектити, односно, трослојни глинени минерали монтморилонити, које карактерише јако бубрење 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 118 приликом влажења и смањење запремине при исушивању. Због тога је смоница у влажном стању готово водонепропусна, а у сувом стању може да прими знатне количине воде. Слаба пропустљивост смонице у влажном стању омогућава честу појаву површинског отицања, чак и при кишама слабог интензитета. И поред овога, процеси ерозије код типичних и огајњачених смоница нису толико изражени, јер су развијене углавном на заравњеним теренима и блажим нагибима. Еродиране смонице налазе се на нагнутим деловима терена. Хемијске особине смоница. За разлику од физичких особина, смонице углавном карактеришу добре хемијске особине. Реакција земљишног раствора је благо кисела до неутрална, а код карбонатних смоница може бити и благо алкална. То су земљишта високог тоталног капацитета адсорпције базичних катјона, што је последица веома тешког текстурног састава. Овај тип земљишта најчешће карактерише висока сума адсорбованих базних катјона. Садржај укупног хумуса зависи од начина коришћења земљишта и од степена еродираности. Према садржају хумуса смонице овог подручја углавном спадају у слабо хумозна земљишта. Од садржаја хумуса и органске материје зависи садржај укупног азота. Однос угљеника и азота је најчешће повољан. То подразумева да карактеристике органске материје не стварају застој у минерализацији и превођењу биљних асимилатива из органских у приступачне облике. Међутим, код овог типа земљишта неповољне физичке особине (слаба аерисаност земљишног солума итд.), најчешће успоравају процесе минерализације. Хумусно силикатно земљиште (Ранкер). Ранкери су земљишта која се образују на силикатним супстратима, најчешће на нагибима где представљају трајни стадијум земљишта, јер процес ерозије омета даљи развој. Супстрати на којима се ранкери појављују на подручју истраживања су углавном киселе силикатне стене. На мањим површинама на подручју Грделичке клисуре могу бити и на прелазним супстратима. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 119 Овај тип земљишта заступљен је на крајњој источној граници, на самим врховима Бесне Кобиле, Великог и Малог Стрешера и Чемерника (почев од 1400 mnm, до 1923 mnm). Гребени ових планина чине развође, односно границу истраживаног подручја. Распрострањеност овог земљишта почиње од Јанковог Преслапа, код села Бабина Пољана, протеже се на север гребенима Бесне Кобиле, Великог и Малог Стрешера, до села Биљанице, где се прекида превојем Власинског језера, наставља се од Кушиног Гроба на Чемернику и завршава код села Бајинци. Најчешће је заступљено изнад горње границе шумске вегетације, под планинским пашњацима, тако да добра обраслост травним покривачем штити земљиште од агенаса ерозије. У овом делу подручја истраживања ранкери су заступљени на 4,2 km2. На подручју Грделичке клисуре, на надморској висини од 600-950 метара, ранкери су јаче изложени процесима ерозије и издвојени су као еродирани. У зависности од физичких особина супстрата и његове подложности распадању, на површини се формира плићи или дубљи слој, који је већином јако песковит или шљунковит, без структуре и врло растресит (невезан). Одликује се већим садржајем скелета, чија се количина повећава у близини супстрата. Скелет најчешће чине отпорни минерали – кварц и лискуни или полураспаднути одломци магматских стена, уколико оне чине супстрат. Ранкери присутни на овом подручју припадају углавном дистричним, а у мањем проценту на подручју Грделичке клисуре могу бити и еутрични. Физичке особине ранкера. Ранкери распрострањени на источној граници подручја истраживања су врло лаког механичког састава и садрже знатну количину песка. Проценат глинених и колоидних честица је прилично мали и због тога спадају у лаку песковиту иловачу, немају изражену структуру, јако су порозни и растресити. Ни при највећим количинама падавина не долази до задржавања воде, јер су и дубљи слојеви песковитог 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 120 састава. Иако песковитог састава, ово земљиште има увећану хигроскопну влагу (10,8%), што је последица високог садржаја хумуса, односно хумусних колоида. Садржај скелета је такође прилично висок, посебно код ранкера на подручју Грделичке клисуре. Скелет је састављен од одломака матичне стене различитих величина. Генерално, то су добро пропустљива и аерисана земљишта. Добра пропустљивост и аерисаност код свих ранкера истраживаног подручја је резултат лаког текстурног састава и високог садржаја скелета, а на источној граници подручја и високог присуства слабо разложене органске материје. Хемијске особине ранкера. Бескарбонатно земљиште чије су pH вредности прилично ниске и уједначене и показују велику активну и субституциону киселост. Хидролитичка киселост је јако висока, а сума адсорбованих база врло мала. То су јако, до врло јако хумозна земљишта. Код ранкера развијених изнад горње границе шумске вегетације (источни део подручја истраживања) висок садржај хумуса и органске материје је резултат неповољних климатских услова (јако изражена хумидност, ниске температуре и кратак вегетациони период). Неповољни климатски услови условљавају слабо разлагање органске материје и њено акумулирање у земљишту. Ранкери заступљени на подручју Грделичке клисуре према садржају хумуса спадају у слабо хумозна земљишта. То је једним делом резултат јако изражених ерозионих процеса, а другим, повољнијих климатских услова за процесе разлагања органске материје до крајњих продуката и дехумификацију. Ранкери са већим садржајем хумуса јављају се само на површинама које су добро заштићене биљним покривачем (Педолошко- агрохемијске особине и стање ерозије земљишта Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1956.). 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 121 III Камбична земљишта (грађе профила A-(B)-C или A-(B)–R (WBR: Cambisols) Еутрично смеђе (Еутрични камбисол). Подтипови гајњаче заузимају узвишене позиције изнад алувијалних тераса Јужне Мораве и протежу се све до 900 mnm. Највеће пространство заузимају источно од Јужне Мораве, док су западно од Мораве констатовани на знатно мањим површинама. На подручју истраживања гајњаче заузимају 10,37% површине. Лесивирана гајњача се формирала на заравњеним или благо нагнутим површинама, где је слој земљишта дубљи и могуће је јаче вертикално испирање. Налази се на узвишеним, благо заравњеним платоима, на којима је ерозија слабије изражена, тако да је земљиште знатно дубље и достиже преко 100 cm. Геолошку подлогу чине кристаласти шкриљци који су местимично још увек покривени језерским седиментима (лапоровити кречњаци и пешчари, карбонатне и бескарбонатне глине). Овај подтип гајњаче заузима 8,69 km2. Шумски покривач, у овом случају претежно храстова шума, био је од пресудног значаја за формирање гајњаче, јер се границе њеног простирања и простирања храстових шума скоро поклапају. На потезу Владичин Хан – Масурица – Стојковце – Богосавце и даље на југ, до Бањске реке, затим преко Врањске Бање и Каталенеца до испод села Тибуџе, гајњаче су деградиране процесима ерозије. Други комплекс ерозијом деградираних гајњача почиње од села Манајле и Кржинце и протеже се на исток према Козници, Дикави и Баћевцу, све до Кијевца. Трећи комплекс чини узану траку западно од Јужне Мораве: мања површина код села Ораовица, јужно од Грделице, затим око села Јастребца и западно од Летовишта. Површина коју заузима износи 170,97 km2. Ерозиони процеси на гајњачама су јаче изражени на лесивираном подтипу, него на типичном. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 122 Физичке особине. Типичне гајњаче су дубока земљишта са високим садржајем глине, високог капацитета примања и задржавања воде. Најчешће су добро структуиране. Брзина филтрације зависи од структуираности и диференцијалне порозности, односно од учешћа грубих гравитационих пора. Код лесивираних гајњача је елувијално-илувијалним процесима дошло до премештања глине из површинских у дубље делове солума. Због тога код већине лесивираних гајњача овог подручја у површинском делу претежно преовлађује песак. Садржај глине се знатно повећава са дубином, тако да су дубљи слојеви глиновитог састава. Садржај скелета је мали. Сличне физичке особине имају и еродиране гајњаче у лесивирању, али је њихов хумусно акумулативни хоризонт, због изражених процеса ерозије, мањи. Хемијске особине. Гајњаче су плодна земљишта благо киселе до неутралне реакције, високог тоталног капацитета адсорпције за базичне катјоне и високе суме адсорбованих базних катјона. Степен засићености базама је преко 50% од тоталног капацитета адсорпције. Углавном су добро обезбеђене биљкама лако приступачним облицима калијума, а често и фосфором. Садржај хумуса зависи од начина коришћења земљишта и од заштићености вегетацијом. Хемијске особине гајњаче у лесивирању карактерише нешто нижа pH вредност површинских слојева, јер су процесима излужавања земљишне базе премештене у дубље делове солума. Због тога је код лесивираних гајњача степен засићености адсорптивног комплекса базним катјонима мањи у односу на типичне гајњаче, а хидролитичка киселост већа. Углавном их карактерише нешто нижи садржај хумуса, а има и азота. Гајњаче захваћене ерозионим процесима имају сличне хемијске особине као и лесивиране гајњаче. Кисело смеђе земљиште (Дистрични камбисол). Јавља се на 4 одвојена локалитета. Прва површина се налази на северозападу подручја Грделичке клисуре, у облику узане траке дуж границе сливног подручја. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 123 Захвата углавном издигнуте греде, врхове, вододелнице и заравни, са котама 900-1400 mnm. Друга, највећа површина, налази се источно од села Палојце и захвата Ново Село, Црвени Брег, Дупну Липу, Мачкатицу, Млачиште и Бајинце и протеже се на исток до границе подручја истраживања. То су углавном висока развођа, заравни, греде и гребени. На југу у правцу Чемерника, тј. преко 1400 mnm, ово земљиште поступно прелази у ранкер. Трећа велика површина налази се западно од Власинског блата, пружајући се на запад по врховима Варденика. Ово је орографски најизраженији део терена, испресецан бројним потоцима и бујичним притокама Масуричке и Романовске реке. На највишим позицијама, према Стрешеру, еродирано смеђе шумско земљиште поступно прелази у ранкер. Четврта површина (узана трака) затвара југоисточну границу сливног подручја. Образује се на различитим супстратима, а највише га има на микашисту и амфиболиту. Такође се образује и на магматским стенама – дациту и граниту. Дубина активног слоја због утицаја рељефа веома варира (од 20 – 60 cm), мада иде и испод 20, а чак и преко 90 cm. На свим наведеним површинама кисело смеђе земљиште је мање или више захваћено процесима ерозије. Физичке особине дистричног камбисола. Лаког је гранулометријског састава, са средњим садржајем скелета. Садржај глине је низак, а садржај крупног песка неуобичајено висок. У текструрној грађи овог земљишта претежно учествују крупне честице песка, а оскудно је фракцијама праха и глине. Због ниског садржаја глине ниске су и вредности хигроскопске влаге. Претежно садржи ситан скелет (честице 1-2 cm). Садржај честица већих од 2 cm је минималан, али на јаче еродираним површинама може да буде и врло висок. Хемијске особине дистричног камбисола. Основне карактеристике су јако изражена киселост, мали садржај база и релативно висок садржај хумуса. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 124 Хидролитичка киселост је врло висока, углавном услед сиромаштва супстрата базама, као и велике количине органских материја и хумуса, који су такође сиромашни базама. Према садржају хумуса кисела смеђа земљишта на подручју истраживања спадају у средње до јако хумозна земљишта. Углавном су под шумом или травним покривачем и отуда велике количине органске материје. Велика надморска висина диктира климатске услове у којима су разлагање и процеси хумификације успорени, па долази до акумулације хумуса. Смеђе на кречњаку и доломиту (Калкокамбисол). Издвојено је на подручју села Робиндеја и Мигуловце (604 ha) и на подручју села Сејаница (278 ha), што укупно чини 0,51% површине подручја истраживања. Физичке особине калкокамбисола. По текстурном саставу спада у иловаче и лакше иловаче. Однос колоида и глине се у дубљим слојевима нагло мења у корист колоида. Садржај фракције крупног песка претежно чине карбонати и лапорци. Ово земљиште је изузетно добро структуирано у стабилне структурне агрегате. У случају када је камбични хоризонт тежег текстурног састава земљиште је добро аерисано и водопропустљиво. Хемијске особине калкокамбисола. Реакција земљишног раствора је благо кисела до неутрална. Сума адсорбованих базних катјона је висока, а такође и степен засићености адсорптивног комплекса базама. На подручју истраживања ова земљишта су су у појединим случајевима карбонатна, што је последица наношења карбонатног материјала са виших делова падина. Садржај хумуса и укупног азота је мали. IV Елувијално-илувијална земљишта (грађе A-E-B-C или A-E-B-R) Лесивирано (Лувисол). На постанак анализираног земљишта утицали су клима, биљни покривач и геолошка подлога. Осцилације климе на различитим надморским висинама условиле су различит биљни покривач 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 125 (западни ареал лувисола обрастао је цером грабом и буквом, а у околини Новог села и Криве Феје искључиво буквом). Ово земљиште настаје елувијално илувијалним процесима који подразумевају пептизацију глине у површинским деловима солума и премештање колоида и глине у дубље делове, где долази до поновне коагулације и њене акумулације. Јако је диференцирано по текстурном саставу. Лувисол заузима 5,45% површине подручја истраживања. Заступљен је на неколико мањих, међусобно одвојених површина. Већа површина обухвата сливно подручје Јовачке реке (између села Островица, Белановце, Равна река и Солачка сена). Надморска висина ових површина креће се од 505-990 mnm. Рељеф је јако изломљен, па су и еродиране површине чешће. На делу подручја источно од Мораве налазе се две засебне површине: на издигнутом платоу у околини Новог Села и нешто ниже ка југу, у околини села Крива Феја, такође на издигнутом платоу. Надморска висина се креће од 1200-1300 m и више, а матични супстрат чине гранити и гранодиорити. Физичке особине лувисола. Гранулометријски састав показује велика варирања. Површински слојеви припадају углавном иловачама, али у разним одступањима варирају све до јако песковите иловаче. Песковитост земљишта се смањује са дубином, што говори о постојању процеса илувијације и образовања Bt хоризонта. Нарочито је карактеристичан мали садржај глине у горњим хоризонтима, који се са дубином повећава. Такође је висок садржај крупног песка (на извесним површинама чак и преко 30%), што је знак појачане ерозије. На подручју истраживања то су углавном безскелетна земљишта, а само на извесним површинама могу да садрже и знатне количине скелета. Садржај хигроскопске влаге варира и повећава се са дубином, што је у складу са повећањем садржаја глине. Хемијске особине лувисола. Карактеристично је одсуство калцијум карбоната целом дубином, кисела реакција и релативно низак садржај 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 126 хумуса. Активна киселост се идући од хумусно акумулативног хоризонта смањује са преласком у елувијални, а у илувијалном расте. На исти начин се понаша и сума адсорбованих базних катјона, као и тотални капацитет адсорпције. Хидролитичка киселост јако варира и углавном показује јаку киселост, тако да је садржај база у површинским хоризонтима низак. Сума адсорбованих база се повећава са дубином, што је знак испирања база из горњих хоризоната и акумулирања у илувијалном Bt хоризонту. Повећање степена засићености базама у илувијалном хоризонту иде и преко 50% од тоталног капацитета адсорпције. ХИДРОМОРФНА ЗЕМЉIШТА Алувијално (Флувисол). Ово земљиште је образовано у појасу алувијума дуж долине Јужне Мораве, почев од југа, код села Турије, а завршава се на северној граници подручја, код Грделице. Алувијална раван је код Бујановца нешто шира, а од Бујановца до Владичиног Хана раван је ширине 1-2 km. Од Владичиног Хана до Грделице алувијална раван је стешњена клисуром и сведена на узану траку од неколико десетина метара. Остале притоке Мораве, многобројне реке и потоци на овом подручју имају јако усечена корита и узане алувијалне долине. Такође покрива најниже алувијалне терасе Масуричке реке и реке Врле. Издвојено је на два локалитета у јужном делу подручја, односно у Врањској котлини. Један део покрива долину реке Кршевице, од села Кленике на северозапад, до железничке станице Ристовац, затим на запад, где заузима благу падину звану Језеро. Други комплекс веће површине налази се северно од Бујановца, између села Радинац, Лопардинце, Трновац и Турија. Флувисол је земљишна творевина која настаје радом река, седиментацијом земљишних честица из речне воде на свим површинама где постоје услови за поменути процес. Физичке и хемијске особине ових земљишта зависе од 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 127 природе земљишног покривача сливног подручја и матичног супстрата терена, од којих зависе и карактеристике речног наноса. Међутим, река носи честице земљишта, матичног супстрата и органских материја, интензивно их меша и ситни, тако да је створени флувисол квалитативно нов у поређењу са било којим типом земљишта на подручју истраживања. Вертикални пресек флувисола показује слојевитост која означава различите фазе седиментације, а слојеви су оштро ограничени. Најчешће је на површини слој песковите иловаче (20-30 cm), затим слој шљунка или речног песка, а испод иловасти песак или речна иловача и речна глина. Физичке особине. Гранулометријска анализа показује да је овај флувисол углавном лаке, песковите грађе. Повећан је садржај ситног и крупног песка. Садржај укупног песка је висок, а на неким локалитетима и преко 90% (чист песак). Неке површине су по саставу ближе иловачи. Садржај глине је низак и нема никакве правилности у погледу садржаја глине са дубином, што одговара слојевитој грађи алувијума. Због лаког текстурног састава и слабог присуства хумуса хигроскопна влага је мала. Земљиште је јако пропусно за воду, песковито и невезано. Хемијске особине. Флувисоли овог подручја су претежно бескарбонатни, што је последица киселих матичних супстрата и бескарбонатих земљишта. Само на малим површинама присутни су и карбонатни флувисоли са ниским садржајем CаCО3 у површинском слоју. Реакција земљишног раствора је неутрална. Лак текстурни састав и одсуство хумуса условљавају низак тотални капацитет адсорпције. Сума адсорбованих базних катјона је доста мала, али је због малог тоталног капацитета адсорпције степен засићености базним катјонима висок. Флувисол у долини Јужне Мораве је средње моћно и дубоко земљиште, лаког гранулометријског састава, беструктурно, неутралне реакције и слабо хумусно. Заузима 6,16% површине подручја истраживања. 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 128 Слика 5.19. Педолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.6 ЗЕМЉИШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ 129 Слика 5.20. Легенда педолошке карте подручја истраживања 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 130 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА На данашњи изглед и састав биљног покривача овог подручја утицали су бројни фактори, који се могу поделити у две групе: едафско-климатски и антропозоогени фактори. Јак утицај обе групе одразио се кроз знатно богатство типова вегетације, њихову честу измену на терену, а такође и кроз веома изражене појаве деградације и регресије. Посебно треба истаћи утицај антропозоогених фактора. Њима се у првом реду може приписати нестанак (потискивање, ишчезавање) четинара са целог подручја, на чије нас некадашње постојање упућују топоними (Јела, Јелова Глава, Борова Глава) и пањеви четинарских врста на обрадивом земљишту са обе стране Јужне Мораве на које су наилазили локални земљорадници. За откриће постојања четинара може се захвалити искључиво раду бујичних токова. Заступљени су лишћарски типови вегетације, са изузетком делова на којима су четинари унети вештачким путем (Слика 5.24). Неки типови вегетације заузимају веома велике површине, а неки су ограничени на скоро безначајне. Међу последњим нарочито се истиче заједница врбе и тополе, која, као ни заједница јове, није наилазила на повољне услове за ширење. Оне заузимају топографски најниже положаје и налазе се са обе стране долине Јужне Мораве и њених притока. Класификација станишта на подручју истраживања урађена је према ЕУНИС класификацији (Лакушић, 2005). На подручју истраживања констатоване су следеће групе станишта (Брауновић, Раткнић, 2011/а): D – мочварна, тресавска и ритска станишта E – травна станишта и станишта високих зелени F – вриштине, жбунаста станишта и тундра G – шуме и шумска станишта и друге пошумљене површине H – унутарконтинентална станишта са слабо развијеном вегетацијом I – редовно или скоро култивисана агрикултура, хортикултура или домаћа станишта 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 131 J – конструкције, индустријска и друга вештачка станишта 5.1.7.1 Мочварна, тресавска и ритска станишта (kod - D) 12.1.1 Долинске, сиромашне и прелазне мочваре (kod - D2) 12.1.1.1 Мочваре са усколисним ветрогоном (Eriophorum angustifolium) (kod - D2.26) Констатоване су на подручју Власинске висоравни, на силикатној геолошкој подлози и надморским висинама од 1200 до 1900 m. То су густо збијене, до 70 cm високе, флористички релативно богате траволике зељасте формације у којима доминира усколисни ветрогон (Eriophorum angustifolium). Бројне су многе врсте оштрица (Carex flava, Carex elongata, Carex ferruginea, Carex echinata, Carex nigra). Сфагнумске маховине редовно прате овај тип станишта, али им је бројност јако мала. Налазе се на плитким или благо нагнутим удубљењима поред потока, која су испуњена танким слојем тресета (20-50 cm) измешаног са нанетим дистричним земљиштем. Тресет је настао непотпуним разлагањем врста рода Carex (Caricetum-treset), pH је од 5.4 до 5.8. Станишта су на благим нагибима и вода се на њима не задржава. Често су потпуно сува, што за последицу има разградњу тресета и појачану минерализацију органске компоненте. Повећање концентрације минералних елемената у подлози појачава процес еутрофизације и оглејавања. 12.1.2 Прелазне мочваре и тресаве (kod – D2.3) 12.1.2.1 – Rhynchospora alba тресаве (kod - D2.37) Констатоване су на Власинској висоравни, Чемернику и Острозубу, на силикатним геолошким подлогама и црвеном пермском пешчару, на надморским висинама од 1200 до 1520 метара. На станишту је са великом бројношћу присутна Drosera rotundifolia и сфагнумске маховине. Вегетација је заступљена на тресавама око извора, потока и река, а најбоље је развијена на тресетним острвима. Изглед заједнице одређују маховине тресетаре, које на својим издигнутим јастуцима носе розете карниворне биљке Drosera rotundifolia. Ова станишта насељавају биљке које се плитко 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 132 укорењују. Тресетно земљиште на овим стаништима настало је разлагањем сфагнумских маховина стално натопљених водом. Тресет је киселе реакције (pH 4.6-5.0), дебљине од 10 cm до више од једног метра. Значајна карактеристика земљишта је веома мали садржај минералних материја, посебно азота и фосфора. 12.1.2.2 – Источно балканске сфагнумске (Sphagnum) тресаве (kod - D2.3I) 12.1.2.2.1 – Источно балканске (Sphagnum) – (Drosera rotundifolia) тресаве (kod D2.3I1) Констатоване су на Власинској висоравни, Чемернику и Острозубу, на надморским висинама изнад 900 m. То су густо збијене, ниске (до 10 cm) бусенасте флористички сиромашне зељасте формације, са бројним присуством росуље (Drosera rotundifolia) и сфагнумских маховина (Sphagnum contortum, Sphagnum flexuosum, Sphagnum subsecundum, Sphagnum acutifolium, Sphagnum squarrosum). Станишта насељавају биљке које се плитко укорењују. Вегетација је развијена на тресавама око извора, потока и река. 12.2 Травна станишта и станишта високих зелени – (kod - E) 12.2.1 Суве травне формације (kod - E1) 12.2.1.1 Не-медитеранске суве киселе и неутралне затворене травне формације (E1.7) 12.2.1.1.1 Суве субконтиненталне силикатне степске травне формације (kod - E1.76) Суве субконтиненталне силикатне степске травне формације са доминацијом Chrysopogon gryllus (kod - E1.761) Релативно чест тип станишта на силикатним геолошким подлогама подручја истраживања. Констатован је на Кукавици, у Грделичкој клисури (Палојце, Сушевље, Предејане, Личин дол, Грделица), Варденик (Врбово, Себеврање) и у брдском региону Бесне Кобиле. То су средње високе, затворене, флористички веома богате зељасте степолике формације у којима доминира ђиповина (Chrysopogon gryllus). Заједнице се развијају у условима умерено-континенталне климе, на сувим силикатним теренима између 300 и 900 mnm, углавном на заравнима или мање нагнутим 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 133 падинама, на киселим земљиштима развијеним на пешчарима, језерским глинама, кристаластим шкриљцима, микашистима, лапорцима, дацито- андезитима. То су топла и сува станишта искрчених шума климатогених заједница (Quercion frainetto). Суве субконтиненталне силикатне степске травне формације са доминацијом Danthonia calycina (kod - E1.763) Релативно чест тип станишта на силикатним теренима Грделичке клисуре и Острозуба. То су средње високе, затворене, флористички богате зељасте степолике формације којима доминира шиља (Danthonia calycina). Заједнице се развијају на висинама између 800 и 1200 m, углавном на заравнима или мање нагнутим падинама, на киселим земљиштима. Такође су топла и сува станишта искрчених шума климатогених заједница (Quercion frainetto). 12.2.1.2 Не-медитеранске суве киселе и неутралне отворене травне формације, укључујући унутаркопнене динске травне формације (kod - E1.9) 12.2.1.2.1 Вишегодишње отворене травне формације на силикату (kod - E1.92) 12.2.1.2.1.1 Суве субконтиненталне отворене силикатне степске травне формације (kod - E1.921) Станиште је констатовано на Кукавици. То су отворене или полуотворене травне формације којима физиогномију одређују врсте Achillea crithmifolia, Astragalus onobrychis, Calamintha alpina, Festuca pseudovina, Festuca valesiaca, Galium divaricatum, Koeleria splendens, Sedum sartorianum, Silene friwaldskyana, Thymus glabrescens, Trifolium arvense, Trifolium parviflorum и др. Јављају се на силикатним геолошким подлогама, на различитим плитким киселим земљиштима и надморским висинама између 350 и 1100 m. 12.2.1.2.1.2 Суве субмедитеранске отворене силикатне формације са доминацијом детелина (kod - E1.923) Станиште је констатовано на Кукавици (силикатна геолошка подлога). 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 134 Заступљене су различите врсте детелина: Trifolium campestre, Trifolium trichopterum, Trifolium subterraneum, Trifolium arvense, Trifolium dalmaticum, Trifolium molinerii, Trifolium repens, Trifolium ochroleucum, Trifolium striatum, Trifolium strictum, Trifolium tenuifolium, а са значајнијим учешћем прате их Achillea nobilis, Aira elegans, Agropyrum intermedium, Agrostis vulgaris, Achillea crithmifolia, Achillea setacea, Achillea compacta, Acinos hungaricus. Јавља се на различитим типовима плитких киселих земљишта, на надморским висинама од 400 до 700 m. 12.2.2 Сезонски влажне и влажне травне формације (kod - E3) 12.2.2.1 Суб-медитеранске влажне ливаде (kod - E3.3) 12.2.2.1.1 Грчко-Мезијске речне плавине и влажне ливаде са детелинама (kod E3.31) Грчко-Мезијске речне плавине и влажне ливаде са доминацијом детелина (kod - E3.31C) Станиште је констатовано на Кукавици, на различитим типовима влажних земљишта на силикатној геолошкој подлози. То су влажне долинске ливаде физиогномски окарактерисане различитим врстама детелина (Trifolium balansae, Trifolium fragiferum, Trifolium resupinatum, Trifolium pratense, Trifolium dubium, Trifolium repens). Са значајним учешћем прате их Alopecurus pratensis, Alopecurus utriculatus, Anthoxanthum odoratum, Bromus racemosus, Lolium perenne, Lychnis flos-cuculi, Poa sylvicola, Ranunculus velutinus. Јављају се на надморским висинама од 250 до 350 m. E3.4 - Мокре и влажне еутрофне и мезотрофне травне формације E3.41 - Атлантске и суб-атлантске влажне ливаде E3.411 - Суб-атлантске влажне ливаде са доминацијом везлице (Scirpus sylvaticus). Станиште је констатовано на Варденику, Власинској висоравани, Острозубу и Чемернику. То су брдске и планинске еутрофне хигрофилне биљне заједнице поред потока и речица и на извориштима, у депресијама где се вода разлива по површини. Доминира Scirpus sylvaticus, али је велико 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 135 учешће и следећих врста: Caltha palustris, Geum rivale, Galium palustre, Potentilla erecta, Nardus stricta, Myosotis scorpioides, Musci sp. div., Mentha longifolia, Filipendula ulmaria и др. Јавља се на различитим геолошким подлогама (силикат, црвени пермски пешчари, гранодиорити), на тешком глиновитом земљишту на чијој површини се често налази слој тресета дебљине од 0,3 до 0,5 m. Надморска висина је од 350 до 1600 m. E3.43 - Субконтиненталне ливаде на речним плавинама E3.431 Субконтиненталне ливаде на речним плавинама са Deschampsia cespitosa Регистровано на Власинској висоравни. Чине га хигромезофилне ливадске заједнице чију физиогномију одређује врста високи бус (Deschampsia cespitosa), чији бусенови граде карактеристичан „џомбаст” изглед станишта, на коме се са већим учешћем јављају и Juncus articulatus, Juncus conglomeratus и Juncus inflexus. Станишта су изложена дуготрајним поплавама, али повремено подлежу просушивању, док је ниво подземних вода константно висок. Земљишта су типично ритска. Јављају се на надморским висинама до 1350 m. E4 Алпијске и субалпијске травне формације E4.3 - Ацидофилне алпијске и субалпијске травне формације E4.31 - Алпијске (Nardus stricta) и сродне зељасте заједнице E4.312 - Мезијско-северноскардопиндске субалпијске (Nardus stricta) зељасте заједнице Станиште је констатовано на Бесној Кобили, Стрешеру, Чемернику и Острозубу (изнад 1100 mnm). То су затворене, флористички релативно богате високопланинске травне заједнице, претежно на силикатима, у којима доминира тврдача (Nardus stricta). Прате је планинске зељасте биљке Crocus veluchensis, Dianthus scardicus, Festuca halleri, Festuca nigrescens, Linum capitatum, Luzula campestris, Potentilla erecta, Ranunculus montanus, Vaccinium myrtillus, Hypericum alpinum, Knautia magnifica, Potentilla ternata, Ranunculus oreophilus, Sesleria comosa, Vaccinium uliginosum и др. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 136 E4.39 - Оро-мезијске ацидофилне травне формације E4.392 - Мезијско-северноскардопиндске ацидофилне алпијске и субалпијске травне формације E4.3923 - Мезијско-северноскардопиндске алпијске и субалпијске (Sesleria comosa) травне заједнице на силикатима Станиште је констатовано на Бесној кобили. То су затворене или отворене, флористички релативно богате високопланинске умерено високе травне заједнице у којима доминира шашика (Sesleria comosa). Станишта су богата ендемичним и субендемичним биљкама Thymus balkanus, Knautia magnifica, Potentilla ternata, Lilium jankae и др. Заједнице се развијају претежно на силикатима, у субалпијском и алпијском појасу на висинама изнад 1500 m. E4.3925 - Мезијско-северноскардопиндске алпијске и субалпијске (Festuca paniculata) травне заједнице на силикатима Станиште је констатовано на Власинској висоравни (Велики Стрешер, Голема Равница, Бесна Кобила, Просечница). То су затворене или отворене, флористички релативно богате високопланинске високе травне заједнице у којима доминира метличасти вијук (Festuca paniculata). Станишта представљају мешавину ендемичних, субендемичних и планинских биљака са биљкама планинских ливада. Најзначајнији ценобионити заједница су Anthoxanthum odoratum, Campanula rotundifolia, Centaurea velenovskyi, Chamaespartium sagittale, Festuca nigrescens, Fragaria elatior, Geum montanum, Hieracium pilosella, Luzula campestris, Peucedanum aequiradium, Thymus balcanus, Thymus pilisiensis, Thymus praecox subsp. jankae, Vaccinium myrtillus и др. Заједнице се развијају претежно на силикатима, на висинама изнад 1300 m. E4.3926 - Мезијско-северноскардопиндске алпијске и субалпијске (Festuca vallida) травне заједнице на силикатима Станиште је констатовано на Власинској висоравни (Велики Стрешер, Бесна Кобила, Острозуб, Чемерник,). То су затворене или отворене, флористички релативно богате високопланинске високе травне заједнице 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 137 у којима доминира вијук (Festuca vallida). Станишта представљају мешавину ендемичних, субендемичних и планинских биљака са биљкама планинских ливада. Најзначајини ценобионити заједница су Alchemilla flabellata, Anthoxanthum odoratum var. montanum, Calamagrostis arundinacea, Centaurea kotschyana, Centaurea nyssana subsp. velenovskyi, Crocus veluchensis, Deschampsia flexuosa, Festuca nigrescens, Festuca valida, Hypericum maculatum subsp. immaculatum, Linaria dalmatica, Luzula luzuloides subsp. cuprina, Nardus stricta, Peucedanum oligophyllum subsp. aequiradium, Thymus praecox subsp. jankae, Vaccinium myrtillus, Veratrum album subsp. lobelianum и др. Заједнице се развијају претежно на силикатним геолошким подлогама (микашист, гранит-гнајс) и надморским висинама од 1500 до 1900 m. E6 - Унутаркопнена слана станишта са доминацијом трава и зељастих биљака Е6.2 - Континентална унутаркопнена слана станишта са доминацијом трава и зељастих биљака Е6.23 - Централно евроазијске травне формације на солончаку са доминантном (Crypsis) Е6.231 - Песковито-муљевита заслањена станишта са (Acorellus pannonicus) око сланих извора и бара Станиште је констатовано на Александровачкој слатини (код Врања). То је слатинска вегетација ефемерног карактера, састављена од малог броја једногодишњих бусенастих, ниских врста са доминацијом слатинског шиља (Acorellus pannonicus). Станишта су на умерено сланом, блатњавом или песковитом тлу. Почетком године су прекривена водом која касније пресушује. Слани, песковити муљ дуго остаје влажан или га стално натапа вода са сланих извора. Крајем лета станишта постају сува, испуцала и остају у виду чистих површина без вегетације. Е6.24 Централнобалканске слатине и слане степе Станиште је констатовано на већем броју локалитета (Александровачка слатина, Нерадовачка слатина, слатине код Ослара и Бујановца). 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 138 Вегетација је представљена мозаик-комплексом различитих биљних заједница. Доминирају слане ливаде са скоро апсолутном доминацијом бусенова слатинских трава савијене или раштркане безбридњаче (Puccinellia convoluta; Puccinellia distans), обрастајући равне депресије. У таквим пољима се, у виду мањих пега, јављају депресије које настањује ефемерна вегетација једногодишњих слатинских биљака Plantago coronopus, Myosurus minimus и друге. Карактеристична слана испупчења својим полеглим и густо лиснатим изданцима обраста полуодрвењена слатинска биљка (Camphorosma monspeliaca). Уздигнуте платформе у микрорељефу слатина обраста вегетација сланих утрина и ледина коју чине многе једногодишње биљке: Trifolium subterraneum, Trifolium nigrescens, Ranunculus marginatus, Ranunculus pedatus, Scilla autumnalis, Allium guttatum и друге врсте. У локвама и барама са бракичном водом (која се дуже задржава), развијају се и тршћаци. Станишта су већи део године сува, са испуцалим халоморфним тлом у летњим месецима. Депресије слатина, као најниже делове микрорељефа, у пролећним месецима прекрива плитка вода. Често се јављају голе, еродиране површине са "исцветавањем соли". Из равних делова слатина у виду мањих острваца уздижу се карактеристична слана испупчења „џомбе” које представљају екстремно слана места са испуцалим и избразданим тлом. У састав микрорељефа улазе и уздигнуте, равне или таласасте, слабије заслањене утрине и ледине распоређене у неколико висинских нивоа. F – Вриштине, жбунаста станишта и тундра F2 - Арктичка, алпијска и субалпијска жбунаста станишта F2.2 - Вечнозелене алпијске и субалпијске вриштине и жбунаста станишта F2.23 - Јужно-палеарктичке планинске патуљасте жбунасте формације са клекама (Juniperus) F2.231 - Балканске субалпијске жбунасте формације са доминацијом полегле клеке (Juniperus sibirica = Juniperus nana) Станиште је констатовано на подручју Бесне кобиле и Стрешера, у 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 139 субалпијском појасу на надморским висинама изнад 1500 m. То су ниске полегле, углавном затворене жбунасте формације чији су главни едификатори патуљасте планинске клеке Juniperus nana и Juniperus intermedia. Често су веома бројне и Vaccinium myrthyllus (боровница), Galium erectum, Hieracium hoppeanum, Daphne mezereum, Thymus balcanus, Hypericum maculatum, Campanula patula, Gentiana lutea, Euphorbia amygdaloides, Senecio fuchsii, Koeleria gracilis, Festuca fallax и др. Слика 5.21. Camphorosma monspeliaca Слика 5.22. Земљиште обрасло са Camphorosma monspeliaca (ћафурија) F2.26 (Bruckenthalia) вриштине Констатоване су на Бесној Кобили, Малом и Великом Стрешеру. То су ниске полегле, затворене жбунасте формације чији је главни едификатор патуљаста ерикоидна врста Bruckenthalia spiculifolia. Значајно учешће у изградњи ових вриштина имају и боровнице (Vaccinium uliginosum, Vaccinium myrtillus и Vaccinium vitis-idaea), као и Geum montanum, Hypericum alpinum, Juniperus nana, Linum capitatum, Luzula multiflora, Campanula sibthorpiana, Crocus veluchensis, Genista depressa, Myosotis alpestris, Ranunculus montanus, Thymus balcanus и др. Заједница се развија на силикатној подлози, на надморским висинама изнад 1500 m. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 140 F2.27 Алпидне (Arctostaphylos uva-ursi) и (Arctostaphylos alpinus) вриштине Заступљене су на Бесној Кобили, Малом и Великом Стрешеру. То су заједнице ниских полеглих зимзелених жбунића медвеђег грожђа (Arctostaphyllos uva-ursi) или Arctostaphylos alpinus, хамефитских врста глацијалног порекла. Поред едификатора бројне су и Antennaria dioica, Bruckenthalia spiculifolia, Linum capitatum, Luzula multiflora, Vaccinium myrtillus, Vaccinium vitis-idaea, Campanula rotundifolia, Carex ericetorum, Deschampsia flexuosa, Helianthemum nummularium, Sesleria latifolia, Trinia glauca и др. Заједнице се развијају на кречњачкој или силикатној геолошкој подлози у дијапазону надморских висина изнад 1600 m. F2.2A Алпидне високопланинске вриштине са патуљастим боровницама (Vaccinium) F2.2A1 Балканске високопланинске вриштине са брусницом (Vaccinium uliginosum) Станиште је констатовано на Власинској висоравни (Велики Стрешер) и Бесној кобили. То су високопланинске вриштине развијене у субалпијском и алпијском региону, са доминацијом хамефитске патуљасте боровнице (Vaccinium uliginosum). Са већом бројношћу прате је Vaccinium myrtillus, Vaccinium vitis-idaea, Crocus veluchensis, Cytisus albus, Festuca supina, Juniperus nana, Luzula campestris subsp. multiflora, Luzula luzuloides var. cuprina, Potentilla ternata и др. Заједнице се развијају на силикатној геолошкој подлози изнад 1700 m. F3 – Умерена и медитеранско монтана жбунаста станишта F3.1 - Умерене шикаре и жбунаста станишта F3.17 – Шикаре леске То су низијске, брдске и планинске високе, обично густо склопљене жбунасте заједнице у којима доминира леска (Corylus avellana). Заједнице углавном представљају деградационе стадијуме различитих типова шума у зони умерених листопадних шума. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 141 F3.2 – Медитеранско-монтане широколисне листопадне шикаре F3.24 - Субконтиненталне и континенталне листопадне шикаре F3.242 – Балканске субконтиненталне листопадне шикаре F3.242C - Балканске субконтиненталне листопадне шикаре белограбића (Carpinus orientalis) Густо збијене, затворене или раштркане и отворене, 2-3 m високе листопадне шикаре белограбића (Carpinus orientalis), кога прате други жбунови и ниско дрвеће (Acer monspessulanum, Cornus mas, Cornus sanguinea, Crataegus monogyna, Evonymus verrucosus), као и зељасте биљке (Teucrium chamaedrys, Asplenium adiantum nigrum, Brachypodium silvaticum, Calamintha vulgaris, Campanula persicifolia, Clematis vitalba, Clinopodium vulgare, Cyclamen neapolitanum, Cynanchum vincetoxicum, Dactylis glomerata, Dioscorea balcanica, Eryngium palmatum, Euphorbia cyparissiasi и друге). Шикаре белограбића представљају деградациони стадијум у уништавању термофилних храстових или белограбових шума, о чему сведочи и значајно присуство младица високог шумског дрвећа: Quercus cerris, Quercus conferta, Quercus macedonica, Quercus pubescens, Quercus sessiliflora итд. Заједнице се развијају на кречњаку или киселим силикатима (гранит, црвени пешцар), у условима прелазне субмедитеранско-субконтиненталне климе. Веома порозна подлога и деградирани земљишни покривач појачавају степен суше на стаништима. Развијају се на надморским висинама до 1400 m. F3.242E - Балканске субконтиненталне листопадне шикаре црнограбића (Ostrya carpinifolia) Густо збијене, затворене или раштркане и отворене, 2-3 m високе листопадне шикаре црног граба (Ostrya carpinifolia), кога прате други жбунови и ниско дрвеће: Acer hyrcanum, Acer intermedium, Cornus mas, Coronilla emerus, Cotinus coggygria, Evonymus verrucosus, Fraxinus ornus, Sorbus aria, kao i zeljaste biljke Asarum europaeum, Asplenium trichomanes, Carex digitata, Dianthus petraeus, Doronicum columnae, Euphorbia amygdaloides, Festuca heterophylla, Fragaria vesca, Globularia corrdifolia, Gymnocarpium robertianum, 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 142 Juglans regia, Leontodon asper, Lilium martagon, Moehringia muscosa, Pinus nigra, Polygonatum officinale, Saxifraga rotundifolia, Sesleria autumnalis, Sesleria tenuifolia, Viola silvestris и др. Шикаре црног граба представљају деградациони стадијум у уништавању термофилних храстових или црнограбових шума, што се може закључити на основу присуства младица високог шумског дрвећа: Acer platanoides, Acer pseudoplatanus, Quercus cerris, Quercus petraea итд. Заједнице су развијене на кречњаку или серпентинитима и перидотитима, ређе на киселим силикатима, на плитким и сиромашним земљиштима, у условима прелазне субмедитеранско-субконтиненталне климе, на надморским висинама од 500 до 1400 m. F9 - Речне и ритске шикаре F9.1 - Врбови жбуњаци (Salix) уз потоке и језера F9.11 - Орогени жбуњаци сиве врбе (Salix elаeagnos) Листопадне жбунасте заједнице висине 2 до 3 m, у којима доминирају ракита (Salix purpurea), сива врба (Salix elаeagnos) или прашљика (Salix pentandra). Прате их хигрофилни жбунови и ниско дрвеће: Populus nigra, Salix alba, Alnus glutinosa, Myricaria germanica, као и бројне хигрофилне зељасте биљке: Polygonum lapatifolium, Rubus caesius, Solanum dulcamara, Saponaria officinalis, Ranunculus repens, Bidens tripartitus, Mentha aquatica, Mentha longifolia, Equisetum palustre, Polygonum lapathifolium, Eupatorium cannabinum и друге. Састојине ових заједница су обично мале и раштркане (узане траке дуж речних токова), на различитим типовима алувијалних наноса. FA Живице FA.1 Живице са егзотичним врстама FA.2 Веома одржаване живице од аутохтоних врста FA.3 Живице богате аутохтоним врстама FA.4 Живице сиромашне аутохтоним врстама FB Плантаже жбунова FB.1 Жбунасте плантаже са којих се сакупља читава биљка FB.2 Жбунасте плантаже са којих се сакупљају гране или листови 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 143 FB.3 Жбунасте плантаже украсних биљака или воћа. Другачије од винограда FB.31 Жбунасти и ниски дрвенасти воћњаци FB.32 Плантаже украсног шибља FB.4 Виногради G – Шуме и шумска станишта и друге пошумљене површине G1 - Широколисне листопадне шуме G1.1 - Речне шуме врба (Salix), јова (Alnus) и бреза (Betula) G1.11 - Врбове (Salix) шуме око река G1.111 - Средње европске шуме беле врбе (Salix alba) Галеријске шуме са спратом дрвећа мале висине и проређеног склопа, ређе је спрат дрвећа готово склопљен, а висина стабала преко 20 m. Доминантна врста је бела врба (Salix alba). Примешано се ређе јављају Fraxinus angustifolia и Populus nigra. У другом спрату дрвећа јављају се Ulmus campestris, Cornus sanguinea, Alnus glutinosa итд. У зависности од трајања високе воде, спратови жбуња и приземне флоре су негде развијени и бујни, а негде скоро потпуно неразвијени. Најниже спратове углавном изграђују Equisetum palustre, Poa palustris, Galium aparine, Mentha piperita, Ranunculus repens, Clematis vitalba, Cornus sanguinea, Hypericum perforatum, Rumex crispus, Urtica dioica, Xanthium italicum, Alnus glutinosa, Althaea officinalis, Amorpha fruticosa, Calystegia sepium, Carex acutiformis, Carex riparia, Eupatorium cannabinum, Fraxinus angustifolia, Iris pseudoacorus, Lythrum salicaria, Mentha aquatica, Myosotis palustris, Phragmites communis, Polygonum hydropiper, Polygonum lapathifolium и др. Заједнице се јављају на обалама брдских река (200 до 700 mnm), на рецентном слојевитом алувијалном наносу, ређе на различитим стадијумима развоја хидроморфних глејних земљишта. Земљишта су дуго и интензивно плављена, а ниво подземне воде је по правилу веома висок, због чега су земљишта трајно засићена готово стагнирајућом водом са мало кисеоника, па се процеси распадања органских материја одвијају у готово анаеробним условима. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 144 G1.116 - Поплавне шуме беле тополе (Populus alba) Галеријске шуме са проређеним или готово склопљеним спратом дрвећа са висином стабала и до 30 m. Доминантна врста је бела топола (Populus alba). Заједнице овог типа јављају се у најсувљим приобалним деловима алувијалних равни, на умерено сувим и лаким алувијалним наносима. Плављење, ако га још увек има, траје знатно краће него у било ком другом делу алувијалне равни, тако да су земљишта умерено сува. Станишта се јављају на висинама до пар стотина метара. G1.117 – Поплавне шуме црне тополе (Populus nigra) Галеријске шуме са проређеним или готово склопљеним спратом дрвећа, висине стабала до 30 m. Доминантна врста је црна топола (Populus nigra). У другом спрату дрвећа јављају се и Frangula alnus, Populus alba, Salix alba, Salix cinerea, Ulmus laevis, Viburnum opulus, Cornus sanguinea, Crataegus nigra, Fraxinus angustifolia, Quercus robur и друге. Спратови жбуња и приземне флоре развијени су у зависности од трајања високе воде. Најниже спратове углавном изграђују Galeopsis speciosa, Galium aparine, Galium palustre, Potentilla reptans, Glechoma hederacea, Glycirrhiza echinata, Humulus lupulus, Hypericum acutum, Lycopus europaeus, Lysimachia nummularia, Lythrum salicaria, Mentha dumetorum, Rubus caesius, Scrophularia alata, Senecio paludosus, Solanum dulcamara, Stachys palustris, Stellaria media, Symphytum autumnalis итд. Заједнице се јављају на обалама низијских и брдских река. Земљишта су дуже или краће плављена, а ниво подземне воде је релативно висок (на дубини између 120 и 180 cm). Станишта се јављају до 500 mnm. G1.6 - Букове (Fagus) шуме G1.69 - Мезијске букове (Fagus) шуме G1.691 - Мезијске брдске букове (Fagus) шуме G1.6914 - Мезијске брдске букове шуме са китњаком (Quercus petraea) Мешовите шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме доминирају мезијска буква (Fagus moesiaca) и китњак (Quercus petraea). У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јавља се 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 145 релативно велики број дрвенастих врста, али је њихова бројност знатно мања у односу на букву и китњак (Carpinus betulus, Tilia argentea, Acer campestre, Ulmus montana, Fraxinus ornus, Cornus mas и др.). Спрат приземне флоре је углавном добро развијен - изграђен углавном од врста Carex pilosa, Asperula odorata, Carex digitata, Festuca heterophylla, Solidago virga-aurea, Poa nemoralis, Galium pseudoaristatum, Hieracium sabaudum, Daphne laureola, Stachys sylvatica, Mycelis muralis, Cynoglossum montanum, Glechoma hirsuta, Fragaria vesca, Mellitis mellisiphyllum, Ruscus hypoglossus, Dryopteris filix-mas, Polystichum aculeatum, Sambucus nigra, Ruscus aculeatus и др. Китњаково-букове шуме се јављају на прелазним стаништима између северно експонираних заклоњених увала и јужно експонираних гребена у зони храстових шума. Заједнице се развијају на различитим смеђим и лесивираним смеђим земљиштима. G1.692 - Мезијске планинске ацидофилне букове (Fagus) шуме G1.6922 - Мезијске планинске букове шуме са маховинама Станиште је констатовано на Острозубу. То су монодоминатне шуме са проређеним или ређе потпуно склопљеним спратом високог дрвећа, у коме апсолутно доминира мезијска буква и спратом зељастих биљака у коме доминирају маховине (Dicranium scoparium, Hypnum cupressiforme, Polytrichum formosum, Polytrichum commune и Hypnum molluscum). Због екстремних еколошких услова буква у овим заједницама има карактеристичну ниску, кржљаву и разгранату форму. У другом спрату дрвећа и спрату жбуња јављају се са знатно мањом бројношћу Carpinus betulus, Quercus petraea, Quercus farnetto, Quercus cerris, Castanea sativa, Betula verrucosa, Corylus avellana, Populus tremula и др. Спрат приземне флоре је релативно добро развијен, а најчешће га изграђују Festuca heterophylla, Hieracium murorum, Lactuca muralis, Luzula pilosa, Luzula silvatica, Luzula nemorosa, Poa nemoralis, Polypodium vulgare, Veronica officinalis, Viola silvestris итд. Ове шуме се јављају у виду мањих или већих састојина у оквиру буковог висинског појаса, на висинама измећу 700 и 1400 m. Јављају се на 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 146 свим експозицијама, по правилу на великим нагибима и изложеним гребенима, на јако киселим скелетним, сувим и нископродуктивним смеђим земљиштима. G1.6923 - Мезијске планинске букове шуме са боровницом (Vaccinium myrthyllus) Станиште је констатовано на Острозубу. То су монодоминатне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и спратом зељастих биљака у коме доминира боровница. У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јављају се и Quercus petraea, Carpinus betulus, Populus tremula и др. Спрат приземне флоре је релативно добро развијен, а најчешће га изграђују Festuca drymeia, Oxalis acetosella, Rubus hirtus, Prenanthes purpurea, Luzula pilosa, Gentiana asclepiadea, Veratrum album, Dentaria bulbifera итд., као и различите врсте маховина. Ове шуме се јављају у виду мањих или већих састојина у оквиру буковог висинског појаса, на висинама између 500 и 1400 m. Јављају се на свим експозицијама, по правилу на великим нагибима и изложеним гребенима, на јако киселим скелетним, сувим и нископродуктивним смеђим земљиштима у почетним стадијумима подзолизације. G1.6924 - Мезијске планинске букове шуме са ребрачом (Blechnum spicant) Станиште је констатовано на Острозубу. То су монодоминатне шуме са проређеним или ређе готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и спратом зељастих биљака у коме доминира ребрача (Blechnum spicant). У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јављају се, са знатно мањим бројностима, Carpinus betulus, Populus tremula, Sorbus aucuparia итд. Спрат приземне флоре је релативно добро развијен, најчешће га изграђују Aruncus silvestris, Asperula odorata, Cystopteris fragilis, Gentiana asclepiadea, Hieracium murorum, Lactuca muralis, Musci sp. div., Oxalis acetosella, Prenanthes purpurea, Vaccinium myrtillus, Veronica officinalis, Veronica urticifolia и др. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 147 Јављају у виду мањих или већих састојина у оквиру буковог висинског појаса, на висинама између 500 и 1400 m, на заклоњенијим падинама и јако киселим смеђим земљиштима. G1.694 - Мезијске планинске неутрофилне букове (Fagus) шуме G1.6941 - Мезијске монодоминантне планинске букове шуме Станиште је констатовано на више локалитета на подручју Острозуба, Чемерника, Кукавице и Власинске висоравни. То су монодоминатне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа, у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus moesiaca). У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јављају се, са знатно мањим бројностима, Acer platanoides, Acer pseudoplatanus, Carpinus betulus, Evonymus europaeus, Prunus avium, Sorbus aucuparia, Tilia platyphyllos, Ulmus montana и др. Спрат приземне флоре је понекад добро развијен, а понекад буква доминира у толикој мери да спратови жбунова и зељастих биљака потпуно изостају. Најчешће зељасте биљке су Allium ursinum, Anemone nemorosa, Aremonia agrimonioides, Arum maculatum, Asarum europaeum, Asperula odorata, Aspidium filix mas, Athyrium filix-femina, Cardamine bulbifera, Epilobium montanum, Euphorbia amygdaloides, Festuca drymeia, Festuca heterophylla, Galium silvaticum, Geum urbanum, Helleborus odorus, Lactuca muralis, Melica uniflora, Mercurialis perennis, Mycelis muralis, Poa nemoralis, Polystichum lobatum, Pulmonaria officinalis, Salvia glutinosa, Sanicula europaea, Saxifraga rotundifolia, Viola silvestris и др. Планинске букове шуме се јављају на надморским висинама од 500 до 1600 m, увек у виду јасно израженог висинског појаса, заузимајући терене различитих нагиба и свих експозиција. У зависности од типа матичне подлоге, ове шуме се развијају на различитим типовима аутоморфних земљишта. На силикатима се јављају слабо кисела смеђа земљишта, док се на кречњацима јављају неутрална смеђа земљишта или рендзине. У зависности од нагиба терена, старости састојина и антропогених утицаја, земљишта под планинским буковим шумама могу бити веома дубока (60- 90, чак и 120 cm), до веома плитка и изразито скелетоидна. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 148 G1.6943 - Мезијске планинске букове шуме са ловорвишњом (Prunus laurocerasus) Станиште је констатовано на Острозубу. То су мешовите шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и спратом високог жбуња у коме доминира зелениче (Prunus laurocerasus). У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јављају се са знатно мањим бројностима Betula verrucosa, Corylus avellana, Populus tremula, Salix caprea, Sorbus aucuparia итд. Спрат приземне флоре је углавном слабо развијен и сиромашан, изграђују да Aspidium filix-mas, Athyrium filix-femina, Blechnum spicant, Cardamine silvatica, Carex silvatica, Chrysosplenium alternifolium, Festuca drymeia, Impatiens noli-tangere, Myosotis palustris, Oxalis acetosella, Pirola rotundifolia, Vaccinium myrtillus, Veratrum album, Veronica officinalis, Veronica urticifolia, Ranunculus ophioglossifolius, Stachys silvatica, Veronica anagallis и др. Ове шуме се јављају на надморским висинама између 1200 и 1300 m у виду мањих састојина на специфичним стаништима у зони буковог висинског појаса. Јављају се у близини планинских потока, на местима са већом влажношћу ваздуха, мањим колебањем влаге и температуре, слабијим утицајем ветра, зиме и суше. Заједнице се развијају на силикатима (кристаласти шкриљци), на слабо киселим, по правилу дубоким смеђим земљиштима, која су веома влажна. У близини водених токова земљиште се влажи током читаве године, тако да нема смрзавања подлоге. G1.695 - Мезијске субалпијске букове (Fagus) шуме G1.6951 - Мезијске монодоминантне субалпијске букове шуме Станиште је констатовано на Бесној кобили и Стрешеру. То су монодоминатне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом ниског, кржљавог и веома разгранатог дрвећа, у коме апсолутно доминира субалпијски екотип мезијске букве (Fagus moesiaca subalpina). Други спрат дрвећа и спрат жбунова су веома сиромашани. У њима су забележена само појединачна стабла врста Picea excelsa, Sorbus aucuparia, 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 149 Lonicera alpigena, Acer heldreichii и др. Спрат приземне флоре је понекад добро развијен, а понекад је буква толико доминантна да спратови зељастих биљака нису присутни. Најчешће зељасте биљке су Anemone nemorosa, Asperula odorata, Cardamine bulbifera, Epilobium montanum, Geranium macrorrhizum, Luzula luzuloides, Luzula silvatica, Mycelis muralis, Oxalis acetosella, Rubus idaeus, Saxifraga rotundifolia, Senecio nemorensis, Symphytum tuberosum, Adoxa moschatellina, Adenostyles alliariae, Dryopteris filix-mas, Gentiana asclepiadea, Geranium robertianum, Poa nemoralis, Polystichum lobatum, Senecio rupestris, Vaccinium myrtillus, Veratrum album и друге. Субалпијске букове шуме се јављају на надморским висинама између 1400 и 1800 m, увек у виду мањих или већих састојина унутар смрчевог висинског појаса, заузимајући терене различитих нагиба и свих експозиција. У зависности од типа матичне подлоге развијају се на различитим типовима аутоморфних земљишта. На силикатима се јављају хумусно-силикатна или кисела смеђа земљишта, а на кречњацима неутрална смеђа земљишта или рендзине. Земљишта су по правилу плитка и изразито скелетоидна. Изузетно, земљишта могу бити и дубља (до 70 cm). G1.7 - Термофилне листопадне шуме G1.76 - Балканско-Анатолијске термофилне храстове (Quercus) шуме G1.761 - Мезијске шуме сладуна (Quercus frainetto) и цера (Quercus cerris) G1.7611 - Типична шума сладуна и цера То су светле шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу доминирају цер (Quercus cerris) и сладун (Quercus frainetto). У спрату дрвећа и жбунова присутан је релативно велики број врста, међу којима се посебно истичу Acer tataricum, Crataegus monogyna, Carpinus betulus, Carpinus orientalis, Cornus mas, Viburnum lantana, Acer campestre, Fraxinus ornus и друге. Спрат зељастих биљака је обично добро развијен, флористички релативно богат, а најчешће се јављају Aremonia agrimonioides, Calamintha clinopodium, Chrysanthemum corymbosum, Clinopodium vulgare, Cornus sanguinea, Digitalis ambigua, Galium 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 150 aristatum, Galium mollugo, Galium vernum, Genista tinctoria, Physospermum aquilegifolium, Poa nemoralis, Serratula tinctoria, Sorbus torminalis, Tamus communis, Trifolium pignantii, Veronica chamaedrys, Veronica hederifolia и друге. Заједнице се углавном јављају на равним или благо нагнутим термофилним теренима брдског појаса, на висинама до 600 m. Подлога је најчешће силикатна и на њој се образују дубока смеђа земљишта. G1.7614 - Шума сладуна и цера са белограбићем (Carpinus orientalis) Станиште је констатовано на подручју Грделичке клисуре, Јужне Мораве (Калиманска и Репинска река) и у подножју Кукавице. То су светле шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу доминирају цер и сладун, а у спрату жбунова и ниског дрвећа их са великом бројношћу прати бели граб. У спрату дрвећа и жбунова присутан је релативно мали број врста (Quercus petraea, Quercus pubescens, Colutea arborescens, Fraxinus ornus итд.). Спрат зељастих биљака је такође релативно сиромашан, а најчешће врсте су Brachypodium silvaticum, Chrysanthemum corymbosum, Calamintha clinopodium, Campanula lingulata, Campanula persicifolia, Cytisus capitatus, Cytisus hirsutus, Dactylis glomerata, Festuca heterophylla, Fragaria vesca, Galium mollugo, Helleborus odorus, Hieracium bauchinii, Hieracium sabaudum, Juniperus communis, Lathyrus niger, Poa angustifolia, Poa nemoralis, Silene viridiflora и друге. Заједнице се углавном јављају на благо нагнутим или стрмим, термофилним теренима брдског појаса, на висинама до 700 m. Подлога је карбонатна или силикатна, тако да се развијају различите варијанте дистричних или еутричних смеђих земљишта, по правилу са великом количином скелета. G1.9 - Шуме са брезама (Betula), трепетљиком (Populus tremula), јаребиком (Sorbus aucuparia) или леском (Corylus avellana) изван зоне водотокова G1.91 - Брезове (Betula) шуме на незамочвареном терену G1.91B - Балканске брезове (Betula) шуме на незамочвареном терену Станиште је констатовано на Чемернику и Острозубу. То су светле шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 151 својом бројношћу апсолутно доминира бреза (Betula pendula). Спрат дрвећа и жбунова је сиромашан. Поред брезе појединачно се јављају Quercus petraea, Carpinus betulus, Juniperus communis и друге. Спрат зељастих биљака је обично добро развијен, флористички релативно богат, а најчешће се јављају Astragalus glycyphyllos, Calamintha vulgaris, Carlina vulgaris, Chamaespartium sagittale, Crataegus monogyna, Dactylis glomerata, Euphorbia amygdaloides, Euphrasia pectinata, Genista ovata, Hypericum perforatum, Lathyrus vernus, Leontodon crispus, Leontodon hispidus, Leucanthemum vulgare, Melica ciliata, Poa trivialis, Thymus pulegioides, Trifolium arvense, Veronica officinalis и друге. Заједнице се углавном формирају на благо нагнутим, експонираним теренима, у брдским и нижим деловима планинског региона, на висинама између 700 и 1300 m. Подлога је силикатна, а земљишта су обично изразито кисела. G1.2 - Шуме трепетљике (Populus tremula) G1.922 - Низијске неморалне шуме трепетљике (Populus tremula) Пионирске и субклимаксне формације са доминацијом трепетљике. Лоциране су у низијским и брдским подручјима, на стаништима која углавном прате ацидофилне храстове шуме. G1.95 - Шума трепетљике (Populus tremula) и брезе (Betula) са зовама (Sambucus) Станиште је констатовано на Чемернику и Острозубу. То су светле шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу апсолутно доминира бреза (Betula pendula). Спрат дрвећа и жбунова је сиромашан, често се значајнијим бројностима јавља Sambucus racemosa. Спрат зељастих биљака је обично добро развијен, флористички релативно богат, а најчешће врсте су Poa nemoralis, Hordelymus europaeus, Anemone nemorosa, Dryopteris filix-mas, Campanula sparsa subsp.sphaerotrix, Luzula luzuloides, Galium odoratum, Rosa tomentosa, Epilobium montanum, Euphorbia amygdaloides и друге. Заједнице се углавном јављају на благо нагнутим, експонираним теренима, у брдском и нижим деловима планинског 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 152 региона, на висинама између 700 и 1300 m. Подлога је силикатна, а земљишта су најчешће изразито кисела. G1.A - Мезо и еутрофне шуме са (Quercus), (Carpinus), (Fraxinus), (Acer), (Tilia), (Ulmus) сродне шуме G1.A1 - Шуме храстова (Quercus) - јасена (Fraxinus) и граба (Carpinus betulus) на еутрофним и мезотрофним земљиштима G1.A1C - Југоисточно европске храстово-грабове (Quercus) - (Carpinus betulus) шуме G1.A1C1 - Мезијске китњаково-грабове (Quercus petraea) - (Carpinus betulus) шуме Станиште је констатовано на Кукавици, а чине га средње високе шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу доминирају граб (Carpinus betulus) и китњак (Quercus petraea). У спрату дрвећа и жбунова већу бројност понекад имају цер (Quercus cerris), клокочика (Staphyllea pinnata) и сребрна липа (Tilia tomentosa), а мање учешће Acer campestre, Acer tataricum, Cornus mas, Fagus moesiaca, Quercus cerris, Quercus frainetto, Quercus petraea и друге. Спрат зељастих биљака је обично добро развијен, флористички релативно богат, а најчешће врсте у приземном спрату су Aposeris foetida, Arabis turrita, Aremonia agrimonioides, Asperula odorata, Calamintha officinalis, Clinopodium vulgare, Corydalis cava, Crataegus monogyna, Epimedium alpinum, Euphorbia amygdaloides, Festuca heterophylla, Fragaria vesca, Galium aparine, Galium aristatum, Hedera helix, Helleborus odorus, Hieracium murorum, Lactuca muralis, Lathyrus venetus, Melica uniflora, Melittis melissophyllum, Poa nemoralis, Potentilla micrantha, Primula acaulis, Ruscus aculeatus, Viola odorata, Viola silvestris и друге. Заједнице се углавном јављају на благо нагнутим и заклоњеним теренима брдског региона, на висинама између 200 и 700 m, увек у зони термофилних храстових шума. Подлога је силикатна или карбонатна. G1.A3 - Грабове (Carpinus betulus) шуме G1.A32 - Источне грабове (Carpinus betulus) шуме 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 153 Средње високе, тамне мезофилне шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа, у коме својом бројношћу апсолутно доминира граб. У спрату дрвећа и жбунова са мањим учешћем јављају се Acer campestre, Crataegus monogyna, Sambucus nigra, Cornus sanguinea, Fagus moesiaca, Quercus petraea, Evonymus europaeus и друге. Спрат зељастих биљака је обично добро развијен и флористички релативно богат. Најчешће врсте у приземном спрату су Aegopodium podagraria, Anemone ranunculoides, Asarum europaeum, Chrysosplenium alternifolium, Cardamine bulbifera, Euphorbia amygdaloides, Glechoma hirsuta, Poa nemoralis, Pulmonaria officinalis, Ranunculus ficaria, Scilla bifolia, Symphytum tuberosum, Viola silvestris и друге. Заједнице се углавном јављају на благо нагнутим, заклоњеним теренима брдског региона, увек у зони термофилних храстових шума. Подлога чине алувијум или силикат, на којима се развијају различити типови дистричних земљишта. G1.C - Изразито вештачке широколисне шумске плантаже G1.C1 - Плантаже тополе G1.CE - Вештачки подигнута састојина цера G1.D1 - Плантаже питомог кестена (Крпејски поток, околина Врања) G1.CN - Вештачки подигнута састојина јавора G1.C3 - Плантаже багрема (Крпејски поток, Калиманска река, Репинска река, Љештарска долина итд) G3 - Четинарске шуме G3.F - Изразито вештачки четинарски засади G3.F112 - Вештачки подигнута састојина смрче са природно обновљеном буквом G3.F13 - Вештачки подигнута састојина јеле G3.F14 - Вештачки подигнута састојина црног бора G3.F141 - Вештачки подигнута састојина белог бора G3.F142 - Вештачки подигнута састојина црног бора са природно обновљеном буквом 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 154 Слика 5.23. Вештачки подигнуте састојине, слив Калиманске реке, 2011. год. G3.F16 - Вештачки подигнута састојина црног бора и белог бора G3.F17 - Вештачки подигнута састојина смрче и црног бора G3.F17 - Вештачки подигнута састојина смрче и црног бора G3.F19 - Вештачки подигнута састојина смрче, белог и црног бора G3.F21 - Вештачки подигнута сатојина дуглазије (Pseudotsuga menziensii) G3.F22 - Вештачки подигнута састојина боровца (Pinus strobus) G3.F23 - Вештачки подигнута састојина ариша (Larix decidua) G5 - Дрвореди, мале антропогене шуме, недавно посечене шуме и пањаче G5.1 - Дрвореди G5.2 - Мале широколисне листопадне антропогене шуме G5.4 - Мале четинарске антропогене шуме G5.5 - Мале мешовите широколисне и четинарске антропогене шуме G5.6 - Младе природне и полуприродне шуме и поновно израсле шуме G5.61 - Листопадне шикарасте шуме G5.62 - Мешовите шикарасте шуме G5.63 - Четинарске шикарасте шуме G5.7 - Шуме пањаче и млади засади G5.71 - Шуме пањаче 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 155 G5.72 - Млади широколисни листопадни засади G5.74 - Млади четинарски засади G5.75 - Млади мешовити широколисни и четинарски засади G5.76 - Засади дрвећа за потпуну експлоатацију G5.8 - Скорије крчене површине G5.81 - Скорије крчене површине бившег широколисног дрвећа H – Унутар континентална станишта са слабо развијеном вегетацијом H1 - Терестричне подземне пећине, пећински системи и водене масе H1.1 - Улази у пећине H1.2 - Унутрашњости пећина H1.3 - Мрачни подземни пролази H1.7 - Искоришћени подземни рудници и тунели H2 - Сипари H2.3 - Умерени планински кисели силикатни сипари H2.33 - Југоисточноевропски високопланински силикатни сипари Станишта су констатована на Бесној кобили. У вегетацији доминирају јастучасте форме биљака Saxifraga bryoides, Saxifraga adscendens, Saxifraga oppositifolia, патуљасте зељасте биљке Oxyria dygina, Androsace hedraeantha и бусенови трава (Poa cenisia). Простор између крупнијих комада стена обрастају папратнице (Cryptogramma crispa) и маховине. То може бити и вегетација састављена од одрвењених патуљастих жбунова (Vaccinium) и средње високих до високих зељастих биљака Polygonum alpinum, Pleuropteropyrum undulatum, Lerchenfeldia flexuosa, Senecio rupestre итд. Насељава силикатне, хладне и влажне сипаре субалпског и алпског региона који су често састављени од веома крупних комада стена. Станишта су претежно на северним експозицијама, на којима се дуже задржава снег. H3 - Унутарконтинентални клифови, стеновити платои, равне површи и велики облуци H3.1- Кисели силикатни унутарконтинентални клифови 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 156 H3.15 - Грчко-Карпато-Балкански силикатни клифови са (Silene) H3.152 - Мезијско-северноскардопиндски силикатни клифови H3.1521-Мезијскосеверноскардопиндски субалпијски (Silene lerchenfeldiana) силикатни клифови. Станиште је констатовано на Бесној кобили. Оскудну вегетацију карактерише присуство праве пукотинарке (Silene lerchenfeldiana) са разгранатим полеглим изданцима којима приања уз стеновиту подлогу. Ту су и врсте са полуодрвењеним или сукулентним изданцима и врсте које формирају мале бусенове: Aster alpinus, Jovibarba heuffelii, Minuartia bugarica, Saxifraga paniculata и друге. Таква вегетација гради мозаик са бујном вегетацијом лишајева и маховина које обрастају голу камениту подлогу. Станиште насељава пукотине силикатних одсека и масивних стена (грано- диорити, црвени пешчари, кварцне стене). Термофилна, инсолирана станишта планинског (ређе брдског) и субалпског региона, на висинама до 1850 m. Земљишта на станишту припадају типу силикатног литосола, регосола или ранкера у већим пукотинама. H5 - Различита унутарконтинентална станишта са слабо развијеном вегетацијом H5.5 - Спаљене зоне без или са веома раштрканом вегетацијом H5.6 - Гажене површине I – Редовно или скоро култивисана агрикултура, хортикултура или домаћа станишта I1 - Обрадиве површине и баште у којима се гаје усеви за тржиште I1.1 - Интензивне монокултуре I1.2 - Мешовите културе повртњака и хортикултурних башти I1.3 - Обрадиве површине са монокултурама које расту под агрикултурним методама малог интензитета I1.5 - Голе узоране, пожњевене или скорије напуштене обрадиве површине I2 - Културне површине башта или паркова I2.1 - Велике баште са украсним биљем 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 157 I2.2 - Мале баштенске површине са украсним биљем или баште око домаћинстава I2.3 - Коровске заједнице скорије напуштених башта J - Конструкције, индустријска и друга вештачка станишта J1 - Грађевине градова, варошица и села J1.1 - Стамбене зграде градских центара Ј1.2 - Стамбене зграде села и урбаних периферија Ј1.3 - Урбане и субурбане грађевине Ј1.4 - Урбане и субурбане индустријске и комерцијалне локације које се још увек активно користе Ј1.5 - Сеоске комерцијалне јединице Ј1.6 - Урбане и субурбане грађевине и одлагалишта шута Ј1.7 - Веома густе привремене стамбене јединице Ј2 – Ретке стамбене јединице Ј2.1 - Раштркане стамбене зграде Ј2.2 - Сеоске јавне грађевине Ј2.3 - Сеоске индустријске и комерцијалне локације (користе се активно) Ј2.4 - Пољопривредне конструкције Ј2.5 - Изграђене међе Ј2.6 - Напуштене сеоске конструкције Ј2.7 - Сеоске грађевине и одлагалишта шута Ј3 – Индустријске зоне из којих се врши екстракција Ј3.2 - Активне отворене зоне експлоатације, укључујући каменоломе Ј3.3 - Скорије напуштене надземне зоне експлоатације за индустрију Ј4 - Транспортне мреже и друге зоне површинских конструкција Ј4.1 - Коровске заједнице транспортних мрежа и других зона површинских конструкција Ј4.2 - Мрежа путева Ј4.3 - Мрежа пруга Ј4.6 - Тротоари и зоне рекреације 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 158 Ј4.8 - Изграђени делови гробаља Ј5 – Веома вештачке воде настале од стране човека и придодате структуре Ј5.3 - Веома вештачка неслана стајаћа вода Ј5.5 - Веома вештачки неслани испусти и каскаде Ј6 – Депоније отпада Ј6.1 - Заједнице корова на депонијама отпада Ј6.2 - Отпади из домаћинстава и места одлагања Ј6.3 - Не-пољопривредни органски отпад Ј6.4 - Пољопривредни и хортикултурни отпад Ј6.5 - Индустријски отпад Ј6.6 - Отпад који остаје иза грађевинских конструкција или рушења. На терену је, приликом израде Карте начина коришћења земљишта и Карте ерозије подручја истраживања, регистрован велики број станишта угрожених антропогеним утицајем. „Нарочито су угрожена мочварна, тресавска и ритска станишта, као и травна станишта и станишта високих зелени. У великом степену су деградирана жбунаста и шумска станишта“ (Брауновић, Раткнић, 2010). Карта вегетације подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине приказана је на слици 5.25. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 159 Слика 5.24. Подела подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине на главна шумска станишта Извор: Генерална основа Пошумљавања, мелиорације и гајење шума подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1957. 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА 160 Слика 5.25. Карта вегетације Грделичке клисуре и Врањске котлине Извор: Просторни план Републике Србије (Перишић, Вујошевић, Петовар, 1996.) 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 161 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 5.1.8.1 Историја уништавања шума Разноврсност шумских заједница на простору Грделичке клисуре и Врањске котлине указује на сложене вегетацијске односе у прошлости и доприноси њиховом бољем упознавању, али пружа и могућност да се сагледају правци развоја вегетације у измењеним еколошким условима. Иако нема писаних докумената o уништавању шума на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, реално се може тврдити да је то последица комплексног антропогеографског, културног и друштвеног процеса насељавања и освајања ових простора. Обрадиве површине, ливаде и пашњаци (са сенокосима) створени су на земљишту које је у предаграрној епохи било покривено шумама. У процесу уништавања шума могу се издвојити четири епохе:  предпасторална  пасторална  пасторално-ратарска и  савремена шумска епоха. Предпасторална епоха је период у коме су шуме заузимале цео данашњи пашњачки ареал, доба прашума, које су расле без икаквог утицаја човека. Према досадашњим истраживањима, на почетку квартара у нашој земљи већ није било терцијарне вегетације - остали су само реликти терцијарне шумске флоре. После терцијарних шума настала је нова шумска флора која је ушла у привредну историју. Од краја квартара, који је трајао милион година, до данашњих дана, прошло је око 10 000 година. То је период када је почело уништавње квартарних или палеогенетских шума, прашума, због стварања првобитне пашњачке и пољопривредне базе. Становници подручја, као сточарски народ, рано су населили подручје због врло повољних услова за сточарство, лаког уништавања шума и 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 162 њиховог спорог природног обнављања. Подручје Грделичке клисуре и Врањске котлине било је веома приступачно и проходно и за стоку и људе, за разлику од околних планина. Као што су услед климатских промена нестале шуме терцијарне флоре, тако су нестале и постквартарне шуме у пашњачким областима, у циљу повећања површина под пашњацима. У врло повољним географским и геоморфолошким условима, нагло је почело стварање сточарских насеља. Због тога је прихватљива предпоставка да су постквартарне шуме веома рано уништене, кроз врло дуг временски период, почев од неолитског доба, до периода организованог сточарства. Уништавање шума је био процес који се завршио током првих векова наше ере и првих векова најезде Словена, када је сточарство била најважнија привредна грана Балканског полуострва. То је и период када је завршена предпасторална шумска епоха. Последња епоха – субатлантска, констатована анализом полена у постглацијалу у Србији, траје од око 800 година пре нове ере до данашњих дана. У овом периоду формиране су лишћарске и четинарске шуме веома сличне данашњим. Доминација антропогених утицаја у уништавању прашума тог периода осећа тек од средњег века, због слабе насељености и спонтаног обнављања шума. Пасторална епоха. Уништењем шума на овом подручју извршена је коренита супституција шумске вегетације пашњацима. Уништавање је извршено у време када шума у односу на пашњаке није имала никакву економску вредност. Економска вредност пашњака била је толико велика да није била могућа супституција из пашњака у шуму. Новостворена биоценоза човек, стока и трава била је врло стабилна одржала се 1000 година. Ову епоху карактерише доминантан интегрални травни вегетацијски тип пашњака, тако да шуме представљају трајну сметњу сточарству. Овчарство је тражило чисте, прегледне, сунчане и ветру изложене пашњачке површине, тј. неку врсту обешумљене степе. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 163 Пасторално-ратарска епоха. Пасторална епоха еволуирала је у пасторално-ратарску епоху, која се огледа у смањењу пашњачких површина разоравањем у корист ратарских култура. Током овог периода наступа смањење пашњачких површина и формирање ораница и ливада. Ова појава доводи до концентрације великог броја стоке на смањеним пашњачким површинама, чиме је проузрокована деградација пашњака и дошло је до стварања услова за развој површинске ерозије. Савремена епоха. Савремена епоха је израз данашњег стања шума, пашњака и обрадивог земљишта. Карактерише је потпуно дисхармонична структура три главна производна фактора: шуме, пашњака и обрадиве земље. Шуме практично не дају никакву производњу техничког и огревног дрвета, пашњаци су деградирани, обрадиво земљиште исцрпљено и изложено ерозији. Савремена епоха намеће потребу обнове шума, побољшања пашњака и мелиорације обрадиве земље - обнову равнотеже између шума, пашњака и ратарства. У току савремене епохе, свака од ових култура требало би да заузме своје место, искључиво на принципима одрживог развоја. Шумовитост подручја истраживања мењала се кроз историју у зависности од низа фактора. Мало је података из Старог и Средњег века, али обзиром на насељеност овог простора и познате историјске изворе, највећи део је био под шумом, као и за време турске владавине. Почетком XIX века, нарочито после Првог српског устанка, почиње интензивно насељавање, расте број становника (1820. године 500.000, а 1900. године 2.492.882 становника), што утиче на масовно крчење шума, првенствено за добијање пољопривредног земљишта, а на стање шума у негативном смислу утиче и екстензивно сточарство. Шумовитост се до краја века смањује са око 80% на 32% (1885. године). За XX век карактеристични су исти узроци уништавања шума. Као у XIX веку, наставља се пораст броја становника, али поред тога изградња 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 164 стругара и саобраћајница интензивира потрошњу и прераду дрвета што, поред ратова, доводи до даљег уништавања и деградирања шума. Шумовитост половином XX века опада на 21,4%, што представља најмању шумовитост у историји овог подручја. Она је за око 4 пута мања од шумовитости на почетку XIX века. „Посебан допринос уништавању шума дала је градња железнице. Наиме, Србија је на Берлинском конгресу 1878. године, поред самосталности, добила и обавезу да у року од 3 године изгради железнчку пругу Београд- Ниш-Врање. Прва железничка линија од Београда до Ниша изграђена је 1884. године. Следећих година та пруга је добила наставке према Пироту и Врању, да би Турска после завршетка тих деоница, изградила део пруге на Слика 5.26. Кресање лисника допринело је развоју ерозије на падинама Грделичке кллисуре, снимак из 1955. године Извор: Фото документација В.О „Ерозија“, Владичин Хан потезу Скопље–Врање, чиме је комплетирана линија пруге Београд–Ниш– Скопље–Солун, на моравском и вардарском коридору. Ово је период интензивних сеча шуме у Грделичкој клисури и Врањској котлини. У року од 30 година у Србији је изграђено 1664 кm пруге и само на железничке прагове утрошено је 1,5 милиона m3 дрвета. Развој индустрије, иако примитивне, извршио је посебан удар на шуме. Производња стакла, 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 165 сапуна и индустрија бојарства захтевали су знатне количине поташе (К2СО3). Производња поташе представљала је право сатирање шума, јер је дрво спаљивано да би се добио пепео, а затим поташа. За 100 kg поташе требало је спалити 40 m3 сувог, тврдог дрвета. После изградње пруге повећава се број становника, чиме се додатно убрзава процес девастације биљног покривача. Обнављање државе после одласка Турака базирано је на коришћењу шума. Дрво је коришћено за градњу кућа, мостова, подизање насеља и грејање“ (Kostadinov et al., 1996). Половина XX века је период у коме је подручје истраживања имало најмању шумовитост у својој историји, а ако се има у виду и стање преосталих шума, које су у великој мери биле деградиране, јасно је да је то период максималне обешумљености и деградације шумских екосистема. У периоду после Другог светског рата, нарочито у раздобљу аграрног притиска од 1950 – 1960. године, поново је дошло до нарушавања еколошке равнотеже, што је резултирало новим разбуктавањем ерозионих процеса. Од шездесетих година XX века шумовитост расте, а узроци су бројни: борба против ерозије, пошумљавање, организовано газдовање шумама, њихова нега и заштита, миграције становништва из брдско планинских подручја и друго. Слика 5.27. Лисничарење данас (Врањска котлина, 2011.) 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 166 Топоними. О простирању некадашњих шума говоре нам и топоними. На подручју истраживања регистрован је већи број топонима везаних за шуму и шумску вегетацију, који могу послужити за дефинисање површина под некадашњим шумама. Топоними по бору: Борова глава, Вити бор, Боровик, Боровички друм, Боровац Топоними по јели: Јелова глава, Топоними по букви: Буковска чука, Семенска бука Топоними по јасици: Јасиковац, Јасички рид Топоними по јасену: Јасен, Јасеновац Топоними по јавору: Јавор, Јаворје Топоними по храсту: Цер, Церовац Топоними по бресту: Брестово, Бресница Топоними по шуми: Шумата, Големи шумак, Дубци, Зеленичје Топоними по лески: Лесков рид, Лескова падина, Лешнички деја, Лескова бара Топоними по брези: Брезнички мухаџири, Брезница, Бреза, Стара Брезовица Топоними по липи: Липовник, Липовац Топоними по дрену: Дренова чука, Дренолук, Дренски рид, Дрење Топоними по глогу: Глог, Глоговица, Стари Глог, Рамни глог Топоними по врби: Врбово, Врбе Топоними по четинарима: Чемерник, Борова глава, Црногорци, Црни луг, Борик, Боровик Такође су наведени и топоними који се односе на пољопривреду овог подручја. Топоними по воћкарицама: Доње Јабуково, Горње Јабуково, Крушке, Оскоруша, Голема крушка Топоними по купини: Купининце Топоними по конопљи: Конопљиште, Конопљарци 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 167 Топоними по лану: Ланиште Топоними по житу: Житорађа Топоними по репи: Репиште, Репинце Топоними по трави: Црна трава, Росуљак Топоними по коришћењу: Широке Орнице Топоними који указују на начин крчења шума: Црна пањука Топоними по жбунастој вегетацији: Боровњак Топоними по осталим биљним врстама: Троскач, Кошарно, Копривница, Орашче, Ораовица. 5.1.8.2 Промене начина коришћења земљишта у периоду 1953-2010. година Начин коришћења земљишта, поред анализе метеоролошких и климатолошких услова, рељефа, геолошке и педолошке подлоге, као и заступљености ерозионих процеса, представља један од кључних фактора за идентификацију и картирање процеса ерозије. Коришћењем земљишта и других природних ресурса за потребе друштвеног и економског развоја човек може својим активностима да наруши и угрози природно успостављену равнотежу или да је очува и унапреди. Због тога је начин коришћења земљишта значајан антропогени чинилац ерозије. Структура површина и степен њиховог искоришћавања одраз су постојећих физичко-географских, демографских и економских услова Грделичке клисуре и Врањске котлине. Најплоднија равничарска и брежуљкаста земљишта обухватају Врањску котлину и појас Грделичке клисуре непосредно уз Јужну Мораву. Котлину одликује високо учешће обрадивог земљишта и доминација ратарске производње. Учешће обрадивог земљишта постепено се смањује ка ободу котлине, у коме се смењују ратарство, воћарство и виноградарство. Педолошки и климатски услови брдско-планинског дела подручја погодују распрострањењу 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 168 ливада, пашњака и шума, тако да се структура површина знатно разликује у котлинском и брдско-планинском појасу. Хетерогеност структуре површина карактерише сливове који захватају котлински и планински део, а најмања је у централном делу котлине. Табела 5.45. Начин коришћења земљишта (1953. година) Култура Површина (ha) Учешће % Шуме 53864,83 31,1 Ливаде и пашњаци 50605,99 29,2 Оранице 51419,21 29,7 Виногради 2231,92 1,3 Воћњаци 1777,82 1,0 Неплодно 13360,84 7,7 Укупно 173260,61 100,0 Извор: Генерална основа Пошумљавања, мелиорације и гајење шума подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1957. Према подацима из 1953. године подручје Грделичке Клисуре и Врањске Котлине обухватало је 51 општину са укупном површином од 173 260 ha. Продуктивно земљиште заузимало је 92,3%, а неплодно 7,7% укупне површине подручја истраживања (Табела 5.45). Шуме и шумско земљиште представљале су значајну површину јер су заузимале скоро трећину укупне површине (31,1%). Јединствени шумски појас у Грделичкој Клисури и Врањској Котлини не постоји, тако да су шуме и шумско земљиште распрострањени у свим деловима подручја и међу њима постоје велике висинске разлике. Пољопривредно земљиште обухватало је више од половине укупне површине подучја. Површина под пољопривредним земљиштем износила је 106034,9 ha (61,20%). Од укупне пољопривредне површине обрадива је заузимала 68,5%, а необрадива 31,5%. Од обрадивих површина најзаступљеније су биле оранице на 51419,2 ha или 71% обрадивих површина, односно 29,7% укупне површине. Ливаде су обухватале 12131,1 ha или 11,5% обрадиве, односно 7 % укупне површине, а пашњаци 38474,9 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 169 или 36,3% обрадиве, односно 22% укупне површине подручја. Виногради су били заступљени на површини од 2231,9 ha или само 3,4% обрадиве, односно 1,3% укупне површине. Најмањи проценат обрадивих површина припадао је воћњацима 1777,8 ha, односно 2,5% обрадиве површине или 1% укупне. У циљу бољег сагледавања начина коришћења земљишта из 1953. године дат је табеларни приказ процентуалног учешћа наведених категорија разврстаних по надморским висинама (Табела 5.46 ). Табела 5.46. Структура начина коришћења земљишта по надморским висинама Грделичка клисура и Врањска котлина Површина (ha) Укупно % од укупне површине Укупно 300-500 mnm 500- 1000 mnm >1000 mnm 300- 500 mnm 500- 1000 mnm >1000 mnm Шуме 21296,23 18885,24 13683,36 53864,83 39,5 35,1 25,4 31,1 Оранице 27593,28 14631,14 9194,79 51419,21 53,7 28,5 17,9 29,7 Пашњаци 21007,34 9757,72 7709,82 38474,88 54,6 25,4 20,0 22,2 Ливаде 3895,96 3934,55 4300,60 12131,11 32,1 32,4 35,5 7,0 Воћњаци 898,31 548,09 331,42 1777,82 50,5 30,8 18,6 1,0 Виногради 1663,06 568,86 0,00 2231,92 74,5 25,5 0,0 1,3 Неплодно 5753,92 5292,89 2314,03 13360,84 43,1 39,6 17,3 7,7 Укупно 82108,10 53618,49 37534,03 173260,61 47,4 30,9 21,7 100,0 Извор: Генерална основа Пошумљавања, мелиорације и гајење шума подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1957. На основу карте начина коришћења земљишта урађене 2010. године утврђено је да продуктивно земљиште покрива 94,62%, а неплодно 5,38% подручја (Табела 5.47). У продуктивне површине укључене су шуме, ливаде и пашњаци, оранице, виногради, воћњаци и окућнице (баште и обрадиве површине), а у непродуктивне насеља, јаруге, камењари, шљунак, путна мрежа и водотоци. Шуме. „Највећим делом шума и шумског земљишта у државном власништву на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине газдује ШГ „Врање“ (Јужноморавско шумско подручје), а мањим делом ШГ „Шума“ из Лесковца (Јабланичко шумско подручје). 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 170 Површина Јужноморавског шумског подручја је 149802,05 ha, од чега је у државном власништву 51,2%, а у приватном 48,8%. Однос обраслих и необраслих површина је 85,1% према 14,9%. Према пореклу, високе шуме заузимају 40,7% површине, изданачке 37,5%, вештачки подигнуте 17,4% и шибљаци 4,4%. Према очуваности, учешће очуваних састојина је 58,8%, разређених 19,3%, док на девастиране шуме, шикаре и шибљаке отпада 21,9%. Најзаступљеније су састојине букве, које учествују са 56,9%. Састојине храстова заузимају 20,5% површине, састојине осталих лишћара 2,6%, а вештачки подигнуте састојине четинара 15,6%“ (Jović, Đ. et al, 2010). Станишни услови Јужноморавског и Јабланичког шумског подручја су веома повољни за развој аутохтоних врста дрвећа, посебно букве, граба и храстова. Слика 5.28. Насељавање брезе, околина села Павличане 2010. године Површина Јабланичког шумског подручја је 114086,77 ha, од чега је у државном власништву 36%, а у приватном 64%. Подручје исраживања обухвата само две газдинске јединице Јабланичког шумског подручја (ГЈ „Качер-Зеленичје“ и делове ГЈ „Кукавица II“). Однос обраслих и необраслих површина је 93,2% према 6,8%. Према пореклу, високе шуме 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 171 заузимају 57,9% површине, изданачке 29,0%, вештачки подигнуте 12,6%, шикаре 0,1% и шибљаци 0,4%. Учешће очуваних састојина је 89,5%, разређених 8,0%, девастираних 2,1% и шикара и шибљака 0,5%. Најзаступљенија врста је буква, са учешћем од 96,0%. Остали лишћари заузимају 1,5% површине, а четинари 2,5%. Према глобалној намени, шуме истраживаног подручја сврстане су у три категорије: шуме са производно- заштитном функцијом (најзаступљеније), са приоритетном заштитном функцијом и специјални природни резерват. Највећу површину заузимају шуме чија је основна намена производња техничког дрвета. Заступљене су и шуме са примарно заштитном функцијом – заштита земљишта I степена. Слика 5.29. Деградирана храстова шума, околина села Претина, 2010. година На подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине шуме су регистроване на 48,65% укупне површине. Храстов појас заузима 59,1% укупне површине, а појас букве 42,97%. Остатак површине подручја под шумом обрастао је меким лишћарима. Букове шуме јављају се на падинама нагиба 4,3 до 57,9%, а храстове на нагибима до 46,6%. Са фитоценолошког аспекта преовлађују шуме сладуна и цера, што је и аутохтона шума ових крајева. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 172 Поред доминантних храстова, као примесе се јављају јасен, граб, мечја леска итд. Овакве шуме размештене су по целом сливном подручју, а у њима има видљивих процеса ерозије, нарочито на јужним експозицијама и теренима на стрмијим нагибима. У близини насеља су често угрожене прекомерном сечом. У вишим деловима, као и на хладнијим северним експозицијама, јављају се букове шуме. Лоциране су у изворишним деловима водотока. Појава процеса ерозије у њима је веома ретка. Пољопривредне културе. Заузимају 46,0% укупне површине подручја истраживања. У оквиру њих најзаступљеније су оранице и баште, а затим ливаде и пашњаци. Гајење вишегодишњих култура (воћњаци и виногради) заступљено је на само 1,9% површине. Слика 5.30. Напуштени воћњак изнад села Личин Дол Воћњаци. Заузимају површину од 2128,7 ha и у укупној површини учествују са 1,2%. Површине под воћњацима налазе се на падинама чији се нагиби крећу од 4,3 до 41,2%, дакле у равничарском и брдско-планинском подручју, до висине од око 1000 метара. Са порастом надморске висине воћњаци се концентришу на јужним и југозападним експозицијама. Основне одлике воћњака овог подручја су мале парцеле у склопу насељених делова слива (окућнице), као и слаба нега и заштита воћака. Значајан број воћњака је запуштен и претворен у пашњаке. У оквиру ове 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 173 категорије констатовано је постојање тзв. задружних воћњака, који су углавном запуштени и не обрађују се (Крпејски поток, Личин Дол, околина Владичиног Хана). Њихово стање на представља проблем са становишта ерозије, јер је у међувремену развијен травни покривач. Виногради. Врло слабо су заступљени и захватају само 0,9% површине подручја. Код винограда је, због нарушене структуре земљишта, присутна појава процеса ерозије. Ливаде и пашњаци. Представљају најзаступљенију категорију продуктивних површина и заузимају 38561,5 ha тј. 22,3% површине подручја истраживања. Налазе се на падинама нагиба од 5,6 до 65,9%. Највеће површине под ливадама налазе се на надморској висини до 500 метара, најчешће на северним експозицијама, углавном на падинама блажег нагиба. Највећим делом, 95%, су у приватном поседу. Травни покривач је очуван, те је покровност на ливадама најчешће добра. Због таквог стања ерозиони процеси на њима нису изражени у јачој мери, нити постоје активна ерозиона жаришта. Површине под пашњацима су такође распоређене по целој територији и у свим висинским зонама. Јављују се на мањим површинама у мозаичном распореду између ораница и шума, док у планинском подручју заузимају веће површине. Најмање су распрострањени у зони до 500 метара надморске висине, где су свакако највише разорани. У зони од 700-1000 m процентуална заступљеност пашњака је нешто мања, што говори да је и у овом реону извршено разоравање пашњака. У осталим висинским зонама су подједнако заступљени. Супротно ливадама, у приватном поседу су само незнатне површине под пашњацима. Пашњаци овог подручја могу се поделити на два основна типа: суви пашњаци на нижим положајима и пашњаци у планинским пределима. На највећем делу пашњака такође није у јачој мери испољен утицај ерозије. Код сувих пашњака дејство ерозије умањено је конфигурацијом терена. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 174 Запажена је и тенденција образовања пашњака на напуштеним ораницама (мање неплодне парцеле обрасле коровским биљкама). Планински пашњаци обрасли су биљном заједницом Nardetum strictae, која веома добро везује земљиште. Јачи утицај ерозије изражен је на стрмим теренима (разоравање и претварање пашњака у оранице), јер се уништава заштитни биљни покривач и омогућава несметано спирање и одношење земљишта. У оквиру ове категорије издвојени су још деградирани и високопланински пашњаци. Деградирани пашњаци налазе се на падинама нагиба од 9,5 до 38,4% и на њима се запажају израженији процеси површинске ерозије. Заузимају 3,5% укупне површине. Високопланинске ливаде и пашњаци заузимају површину од 2601,9 ha (6,8%), а налазе се на стрмим падинама Бесне Кобиле, Варденика, Новог села итд. изнад 1500 метара надморске висине. Оранице. Површине под ораницама заузимају 17,8% укупне површине подручја, на нагибу од 1,7 до 51,4%. Лоциране су пре свега у нижим деловима подручја, односно у проширеним речним долинама, али су заступљене и у вишим деловима (на малим површинама), често на падинама већег нагиба, где објективно не постоје услови за гајење ратарских култура. Уочено је да се при формирању пољопривредно- производног простора није водило рачуна о утицају рељефа на будуће стање земљишта, што је у садејству са углавном негативним утицајима антропогених чинилаца доводило до развоја ерозионих процеса, губитка плодности и деградације земљишта. Обиласком подручја уочена је промена у начину коришћења земљишта – површине под ратарским културама све више заузимају травне површине. У овом смеру креће се и процес у коме се, услед депопулације и негативне миграције становништва, на напуштеним ораницама развојем спонтане вегетације формира травни покривач, неквалитетан и обрастао коровским биљем. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 175 Непродуктивне површине. Преостали део подручја истраживања покривају непродуктивне површине: насеља, јаруге, камењар, шљунак, путна мрежа и водотоци, које се простиру на 5,4% укупне површине подручја. Приликом обрачунавања заступљености категорија ерозије, категорија насеља је подељена на грађевинску зону и окућнице и баште, тако да се појава процеса ерозије односи само на површине под окућницама и баштама. Голети. У голети су сврстане јаруге, камењар и шљунак. На подручју Грделичке клисуре заузимају површину 105,8 ha (0,25%), а у Врањској котлини 412,7 hа (0,32%). Табела 5.47. Начин коришћења земљишта (2010. године) на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине Извор: Дигитална карта начина коришћења земњишта 2010. године Култура Површина (ha) Учешће % Продуктивне површине Шуме 81982,79 97,26 Деградирана шуме 2311,88 2,74 Шуме 84294,67 48,65 Ливаде и пашњаци 34601,58 89,73 Деградирани пашњаци 1358,08 3,52 Високопланинске ливаде и пашњаци 2601,88 6,75 Ливаде и пашњаци 38561,54 22,26 Оранице 30796,83 17,77 Виногради 1189,93 0,69 Воћњаци 2128,76 1,23 Окућнице и баште 6966,70 4,02 Укупно продуктивне површине 163938,40 94,62 Непродуктивне површине Насеља (грађевинска зона) 3751,29 2,17 Јаруге 52,99 0,03 Камењар 232,10 0,13 Шљунак 127,64 0,07 Путна мрежа и водотоци 5158,20 2,98 Укупно непродуктивне површине 9322,22 5,38 Подручје истраживања 173260,62 100,00 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 176 Неопходно је указати на проблем ерозије везан за сеоске путеве који и данас представљају потенцијална жаришта развоја ерозионих процеса. Поред њих, присутан је и велики број клизишта. Преглед начина коришћења земљишта који је констатован 2010. године приказан је и за Грделичку клисуру и Врањску котлину (Табела 5.48). Продуктивне површине заузимају 89% подручја, а непродуктивне 10%. 55% подручја Грделичке клисуре обрасло је шумама, од тога су деградиране шуме заступљене са 0,57%. Ливаде и пашњаци регистровани су на 25% подручја, а чине их мање површине у близини насеља и напуштене ораничне површине. Оранице су мање заступљене , налазе се уз Јужну Мораву, али и на већим надморским висинама, у оквиру окућница (Слика 5.33). Површине су мале, исцепкане, орање се углавном одвија по изохипси, оранице на великим нагибима су напуштене, тако да са становишта ерозије више не представљју опасност. Слика 5.31. Клизиште у селу Каћарци Слика 5.32. Клизиште у сливу Врањскобањске реке На подручју Врањске котлине продуктивне површине покривају 96 %. Шуме се налазе на 47% подручја, од чега су деградиране шуме, углавном у 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 177 близини насеља, заступљене са 3,6% (храстове састојине). Још увек је актуелно кресање лисника, али на малим површинама. Површине под ливадама и пашњацима заузимају 21% подручја, од тога 5% припада деградираним пашњацима, а 9% високопланинским ливадама и пашњацима. Оранице су заступљене са 21%, углавном у долини Јужне Мораве и уз доње токове њених већих притока. Врло мале површине под ораницама налазе се на већим надморским висинама и на падинама великих нагиба. Непродуктивне површине покривају 3,8 % укупне површине. Голети су регистроване на 307 ha, а у оквиру њих јаруге на 53 ha (Жута вода, слив Трновачке и Муховске реке, околина Великог Трновца итд.) (Braunović et al. 2012). На подручју истраживања је у периоду од 1953. до 2010. године смањено учешће површина под ораницама, ливадама и пашњацима. Неплодне површине су истом периоду смањене за 2,17 %, а констатовано је повећање површина под шумама у односу за 17,6 %. Наведене промене резултат су изведених техничких и биолошких противерозионих радова у сливовима, смањења продукције и проноса наноса, спровођења мера дефинисаних Законом о заштити земљишта од ерозије и уређење бујица итд. Корисницима земљишта наређено је спровођење следећих мера и радова: примена минимума агротехничких, односно шумско-мелиоративних мера, привремена или трајна забрана преоравања ливада и пашњака и њихово претварање у њиве са једногодишњим културама, обавезна преоријентација са једногодишњих на вишегодишње пољопривредне и шумске културе, забрана орања низ падину, забрана кресања лисника и друго. Земљишта на којима је требало да се примени закон припадају брдским и планинским деловима бујичних сливова у пасивним крајевима, тако да прописи нису дошли до изражаја у односу на приватне власнике земљишта, па су радови у сливовима били пре свега оријентисани на земљиште у друштвеној својини. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 178 Табела 5.48. Начин коришћења земљишта у Грделичкој клисури и Врањској котлини (2010. година) Грделичка Клисура Врањска Котлина Површина ha Учешће % Површина ha Учешће % Продуктивне површине Шуме 23526,18 99,43 58456,61 96,41 Деградирана шуме 134,36 0,57 2177,52 3,59 Шуме 23660,5 54,97 60634,13 46,56 Ливаде и пашњаци 10772,61 100,00 23828,97 85,75 Деградирани пашњаци - 1358,08 4,89 Високопланинске ливаде и пашњаци - 2601,88 9,36 Ливаде и пашњаци 10772,6 25,03 27788,93 21,34 Оранице 2727,59 6,34 28069,24 21,55 Виногради 68,26 0,16 1121,67 0,86 Воћњаци 127,75 0,30 2001,01 1,54 Окућнице и баште 1296,97 3,01 5669,73 4,35 Укупно продуктивне површине 4220,57 89,80 125284,71 96,20 Непродуктивне површине Насеља (грађевинска зона) 698,37 1,62 3052,93 2,34 Јаруге - 0,00 52,99 0,04 Камењар 23,79 0,06 208,31 0,17 Шљунак 81,96 0,19 45,68 0,04 Путна мрежа и водотоци 3586,16 8,33 1572,00 1,21 Укупно непродуктивне површине 4390,28 10,20 4931,91 3,80 Укупно 43044,00 100,00 130216,62 100,00 Извор: Дигитална карта начина коришћења земљишта 2010. године Промене начина коришћења земљишта у посматраном периоду су, уз остале факторе, позитивно утицале на смањење интензитета ерозионих процеса. 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 179 Слика 5.33. Карта начина коришћења земљишта Грделичке клисуре и Врањске котлине, 2010. година 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 180 5. 1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ „Највиша насеља на Чемернику (Прочоловци, Јовановци, Бајинци, Млачиште, Острозуб, Добро Поље, Бистрица, Рупље, Боровик, Мачкатица, Троскач и власинске махале) последњих тридесетак година су готово опустела, школе у њима су угашене, замро је живот. Власинска и црнотравска села су се испразнила, људи се одселили. На Чемернику више нема стада оваца, ни крда говеда, ни коња. Нема људи. Путеви су урасли. Села у нижим пределима Грделичке клисуре и доњег тока реке Власине још се популационо држе“ (Петровић, 2007). Подручје истраживања припада региону Јужно Поморавље, који чини 13 општина југоисточног дела Републике Србије. У састав ове територије улазе Јабланички округ са 3520 km2 (општине: Лесковац, Лебане, Црна Трава, Власотинце, Бојник и Медвеђа) и Пчињски округ 2769 km2 (општине: Врање, Босилеград, Трговиште, Сурдулица, Владичин Хан, Бујановац и Прешево). Површине тих општина су различите и крећу се од 264 km2, колико приближно имају Прешево и Бојник, до 1024 km2, општина Лесковац (по површини спада у највеће општине Србије). Регион је у социјално-економском смислу недовољно развијен, а у демографском депопулациони. Образовна структура становништва релативно је повољна само у регионалним и општинским центрима, где је сконцентрисана квалитетна радна снага. Значајни природни ресурси су пољопривредно земљиште, геотермални и минерални извори, шуме, хидропотенцијал и минералне сировине. „Насељеност Јужног Поморавља има дуг временски континуитет. Мрежа насеља формирана је у XVIII, XIX и XX веку. Тада је развијена мрежа сеоских насеља разбијеног и полузбијеног типа коју карактеришу мањи и већи засеоци, блокови сродничких кућа, образовани заузимањем слободног земљишта или крчењем шума на падинама и мањим заравнима планинских масива, као и насеља збијеног типа у долини Јужне Мораве и 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 181 доњем току Власине. У периоду од 1960. године до данас, у условима интензивне урбанизације, дошло је до процеса згушњавања приградских и долинских села, а самим тим и до демографског и морфолошког разређивања планинских насеља“ (Tošić et al., 2009). До 70-их година прошлог века већина сеоских насеља имала је позитивно природно кретање, које касније, због исељавања младог репродуктивно способног становништва добија негативан предзнак. Комбинација природног прираштаја и миграција условила је депопулацију руралних подручја. Већина сеоских насеља трајно губи становништво, док општински центри и приградска села бележе пораст броја становника. Демографско пражњење сеоских подручја довело је до промена у величини насеља, посебно до уситњавања села. 80-их година прошлог века почиње процес ширења урбаних утицаја из градских језгара на села у непосредној близини, што условљава њихов демографски раст, смањење учешћа пољопривредног становништва у укупном и активном становништву и повећање броја домаћинстава непољопривредних и мешовитих извора прихода. Слика 5.34. Кућа у селу Каћарци, 2011. године 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 182 Насеља истраживаног подручја разврстана су према броју становника у 5 категорија: 1. Насеља до 100 становника (59 села, 2858 становника). 2. Села која имају од 101-300 становника (77 села, 12627 становника). 3. Насеља од 301-500 становника (33 насеља, 22749 становника). 4. Средња насеља од 501 до 1000 становника (32 насеља, 22749 становника). 5. Велика сеоска и градска насеља са 1000 и преко 1000 становника (22 насеља, 119422 становника). „Статус градских насеља имају Врање (55052 становника), Сурдулица (10914), Владичин Хан (8338), Бујановац (12001), Врањска Бања (5882) и Грделица (2383). Општина Црна Трава нема градских насеља. У градским насељима живи 94570 становника или 55,8% становништва“ (Стевановић, 2004). На подручју истраживања има 16 сеоских насеља са преко 1000 становника и у њима живи 24852 становника. 5.1.9.1 Број становника, домаћинстава и густина насељености На темпо кретања броја становништва, домаћинстава и густине насељености подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине утицали су географско-саобраћајни положај, природни услови, као и историјски, културолошки и политички фактори. Шумско и ливадско пространство, богато водама и изворима било је погодно за насељавање још из периода неолита. Главна саобраћајница на овом подручју у оквиру које су се формирала многа већа насеља (Грделица, Владичин Хан, Врање, Бујановац и др.) има правац север – југ. На подручју Грделичке Клисуре и Врањске Котлине 1955. године било је 23947 газдинстава. У број газдинстава сврстана су и домаћинства градског становништва, односно становништва које не живи од пољопривреде. Укупан број становника износио је 134709, а 9295 становника било је запослено ван домаћинстава, тј. 6,9% становништва имало је извор 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 183 прихода ван пољопривреде. Број становника који се није бавио пољопривредом (градско становништво) износио је 13606 или 10,1%. Овде није укључено становништво које је живело у граду, а бавило се пољопривредном производњом. Дакле, ако се проценту градског становништва дода проценат становништва које је живелоо на селу и имало изворе прихода ван пољопривреде, онда тај проценат износи 17,0% (Лечић, 1961). Од укупног броја становника на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине 17,0% живело је од прихода које остварује ван пољопривредне производње, а далеко већи проценат становника (83%) приход је остваривао искључиво пољопривредном производњом. Дакле, подручје истраживања је у наведеном периоду имало карактер пољопривредне, односно сточарске производње (Марковић, 1994). Табела 5.49. Број становника по општинама и пописним годинама Општина 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Лесковац 12776 13070 14063 14242 14055 13229 12366 Црна Трава 2352 2297 2069 1292 727 359 199 В. Хан 24946 25927 26074 25231 25441 25253 23710 Сурдулица 17305 20057 19467 19662 21098 21260 19738 Врање 48388 51173 54841 63160 75571 80778 84004 Бујановац 20841 22185 23630 26915 29929 33137 29324 Укупно 126608 134709 140144 150502 166821 174016 169341 Анализа становништва урађена је на основу података за следеће општине (делове општина) који припадају подручју истраживања: Лесковац 25 насеља, Црна Трава 7 насеља, Владичин Хан 51. насеље, Сурдулица 25 насеља, Врање 80 насеља и Бујановац 33 насеља (Слика 5.35). Подаци су прикупљени и анализирани за 221. насеље. Извор: Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. - подаци по насељима, Књига 9. Републички завод за статистику, 2004. Анализирано је кретање броја становника, домаћинстава и густине насељености по пописима из 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2002. године (Табела 5.49). Попис из 2002. године није у потпуности упоредив са ранијим пописима. У пописима из 1971, 1981 и 1991, поред становништва у земљи, у стално становништво сврстани су и грађани на привременом 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 184 раду у иностранству, као и чланови породица које су са њима боравиле у иностранству. По попису 2002., чија је методологија усклађена са међународним препорукама, на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине је живело 169341 становника. У односу на 1948. годину, број становника 2002. године повећао се 33,8%. Међутим, укупни популациони пораст није уједначен у свим међупописним периодима и на свим територијалним нивоима, што је резултирало неповољним просторно- демографским односима (Брауновић, Раткнић, 2010/б). Процес редистрибуције становништва условио је повећање урбаног и видљив пад руралног становништва. То је условило стварање подручја демографског раста (градови) и подручје опадања (већина сеоских насеља) са потпуно различитим општим карактеристикама. Градска насеља бележе стални пораст становништва у коме су заступљене природна и миграциона компонента пораста. „Кретање становништва на подручју истраживања (природно и механичко) може се поделити у два периода: до средине педесетих година, односно до највеће аграрне пренасељености и од средине педесетих година прошлог века, до данас“ (Златић, 1983). Први период карактерише стални пораст броја становника и броја домаћинстава (ПРИЛОЗИ 1 и 2). Изражен је већи пораст броја домаћинстава него броја становника, који настаје углавном због уситњавања газдинстава. Највећа аграрна пренасељеност достигнута је средином педесетих година, тако да су Грделичка клисура и Врањска котлина постали најнасељеније подручје Србије са 99 становника по km2. Привредно-демографски развој је у прошлости био диспропорционалан, јер кретање становништва није било праћено одговарајућим кретањем производње. Привредни развој није омогућавао потребан одлив пољопривредног становништва у друге делатности, било на локалном подручју или ван њега. 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 185 Повећан број становника, уз минималне пољопривредне површине, које се углавном налазе у стрмим сливовима, није био довољан за сопствену прехрану и прехрану сточног фонда. Зато је човек сечом шума долазио до нових пољопривредних површина, кресао лисник за зимску сточну храну и дозвољавао „бесплатан“ брст стоке у шумама. Неадекватном обрадом земљишта (орање низ нагиб на великим нагибима) нарушена је еколошка равнотежа. Поменуте активности условиле су убрзану ерозију која је достигла енормне размере средином педесетих година, управо у време највећег аграрног притиска. Табела 5.50. Густина насељености на подручју општине Лесковац КО Површина (km2) * Надморска висина (m) Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бистрица 7,67 631 26,08 28,03 27,64 22,95 16,82 13,17 10,30 Боћевица 2,78 488 88,13 88,13 91,01 82,01 80,58 69,42 54,32 Бојишина 4,81 486 70,06 79,42 81,70 76,72 67,78 55,51 50,94 Бричевље 5,39 661 51,58 52,32 47,12 54,17 45,45 43,23 44,71 Црвени брег 10,46 800 38,24 37,48 39,77 27,44 16,16 6,60 2,87 Дедина бара 6,62 639 95,32 96,98 104,23 108,16 131,27 122,21 121,15 Граово 10,68 610 66,76 68,07 62,36 52,34 40,26 33,33 25,94 Грделица 0,62 362 1354,84 1624,19 2400,00 3053,23 3554,84 3920,97 3843,55 Грделица село 5,66 362 176,68 172,79 200,88 221,73 230,57 216,96 207,07 Кораћевац 4,40 427 43,18 42,05 44,55 39,55 42,27 46,14 43,64 Ковачева бара 5,15 652 60,19 64,08 61,55 56,12 52,23 41,17 32,43 Козаре 5,09 369 73,87 73,87 78,59 82,32 78,19 71,71 71,12 Крпејце 3,34 779 78,44 51,50 32,93 35,33 34,73 22,16 14,07 Личин Дол 4,21 684 76,72 75,77 66,75 64,85 57,96 47,03 33,02 Мрковица 4,93 1053 56,19 50,71 53,75 52,13 15,62 5,48 2,84 Несврта 2,82 577 72,34 83,69 89,01 85,46 77,30 62,77 45,39 Ново Село 21,79 798 52,18 47,87 45,89 39,83 24,69 11,38 5,51 Ораовица 20,81 470 92,70 101,54 108,94 110,00 113,46 104,04 106,20 Палојце 7,57 794 72,79 62,75 60,50 58,92 69,48 67,64 63,94 Предејане 9,28 592 68,00 56,90 58,19 66,38 54,74 49,14 52,91 Предејане варош 0,52 592 901,92 1201,92 1640,38 1648,08 2340,38 2757,69 2350,00 Сејаница 8,28 626 82,13 84,42 91,55 90,58 87,20 89,86 95,53 Сушевље 5,47 836 68,74 73,31 64,72 61,79 62,52 48,26 41,68 Тупаловце 3,15 506 98,73 106,03 120,32 130,48 119,05 137,78 120,63 Виље Коло 1,07 900 99,07 106,54 116,82 113,08 53,27 27,10 10,28 * Површине катастарских општина у оквиру подручјa истраживања преузете су са http://www.rgz.gov.rs/ceh/opstina_ko.aspx?MenuID=none ** Подаци о густини насељаности у табелама 5.50-5.55 преузети су са http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9B%D0%B5%D1%81 %D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86#.D0.94.D0.B5.D0.BC.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D 1.84.D0.B8.D1.98.D0.B0 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 186 У другом периоду, од средине педесетих година до данас, истраживано подручје карактеришу крупни миграциони токови и промене структуре пољопривредне производње. „Значајна су три момента која су довела до миграционих кретања. Први је доходак, који је на овом брдско-планинском подручју једва задовољавао остваривање просте репродукције. Нарочито је био низак новчани доходак, тако да многа газдинства нису могла да измире пореске и друге обавезе према држави. Други моменат су животни услови због којих се подручје напушта. Стамбене површине су мале, зграде од слабог материјала, углавном од дрвета и набоја (земље). Лоша саобраћајна повезаност села планинског рејона условљавала је појаву да многи пољопривредни производи остану неискоришћени. Трећи, најважнији моменат, су измењени друштвено-економски односи у земљи, који су пре свега, уз наведене факторе, довели до бурне миграције становништва са овог брдско-планинског подручја“ (Златић, 1985). „Пораст броја становника градских насеља, од II светског рата до 2002. године, омогућен је развојем индустрије, запошљавањем у ванпривредним делатностима, комфорнијим животом, могућношћу школовања деце итд“. (Braunović, Ratknić, 2010/b). Опадање броја становника и густине насељености у општини Лесковац забележено је у скоро свим анализираним катастарским општинама, изузев КО Предејане варош и КО Грделица, дакле, у градским центрима (Табела 5.50). Густина насељености у општини Владичин Хан има тенденцију опадања у већини катастарских општина, изузев КО Владичин Хан и Житорађе, Сува Морава, Репинце, Полом и Стубал. Наведене катастарске општине налазе се у долини Јужне Мораве на надморској висини од 328 до 432 mnm (Табела 5.51). 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 187 Табела 5.51. Густина насељености на подручју општине Владичин Хан KO Површина km2 Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бачвиште 4,04 460 80,20 85,40 64,36 47,28 33,17 24,01 16,09 Балиновце 3,60 391 70,56 75,00 94,72 55,28 49,72 49,17 42,78 Белановце 8,57 695 63,01 65,11 63,13 57,88 43,76 19,84 13,19 Белишево 10,30 632 75,44 79,03 70,78 51,84 39,42 24,17 13,20 Богошево 8,93 722 50,95 51,40 49,94 47,03 31,91 24,30 19,71 Брестово 4,55 663 63,74 66,15 58,46 52,53 45,49 32,09 25,27 Д. Јабуково 9,46 466 71,14 70,82 59,30 49,26 38,90 23,15 16,07 Декутинце 3,98 397 67,84 65,33 58,29 59,80 65,08 72,11 68,09 Дупљане 5,26 758 64,26 68,82 91,63 70,15 57,03 39,92 30,61 Џеп 2,34 433 115,38 102,14 138,89 85,47 96,15 94,44 82,91 Г. Јабуково 14,85 762 43,77 45,72 41,35 38,45 29,43 20,13 10,37 Гариње 5,05 809 86,34 88,91 130,10 108,91 102,97 104,95 109,70 Грамађе 3,59 367 65,46 68,52 61,56 64,62 65,74 71,31 68,52 Јагњило 6,07 620 58,48 64,58 54,53 58,81 35,58 25,86 17,96 Јастребац 16,65 582 35,44 37,78 38,26 34,71 28,05 19,76 13,27 Јовац 11,34 333 80,07 76,19 61,99 49,12 23,90 16,23 8,20 Кацапун 7,57 496 38,44 31,70 32,36 28,67 20,87 16,12 9,78 Калиманце 2,01 414 144,28 148,26 134,83 116,42 89,05 54,23 53,73 Копитарце 1,45 657 97,93 99,31 120,69 124,83 96,55 77,24 51,72 Костомлатица 7,14 988 28,43 28,43 24,65 26,05 10,08 4,76 3,08 Козница 5,57 550 50,99 53,50 64,63 57,99 53,50 49,37 42,19 Кржинце 5,01 333 60,28 60,68 85,03 62,67 56,29 52,50 51,30 Кукавица 11,49 1099 8,79 10,53 10,27 9,66 4,61 3,66 1,74 Куново 13,13 601 83,70 85,61 79,51 71,82 61,69 50,50 40,52 Лебет 4,59 1165 66,23 66,88 68,41 65,80 41,39 29,41 22,22 Лепеница 6,97 410 80,34 89,81 90,82 105,60 115,21 95,98 105,31 Летовиште 4,37 479 85,81 90,62 84,44 74,37 67,05 50,80 40,50 Љутеж 8,76 707 54,79 54,79 56,85 57,88 52,28 45,43 32,08 Манајле 2,69 486 81,41 80,30 89,96 56,51 42,01 29,00 22,30 Мањак 13,40 721 65,00 67,31 71,87 75,82 72,39 64,48 47,84 Мазараћ 3,26 365 117,18 115,03 126,07 86,50 80,06 66,26 60,43 Мртвица 12,22 412 53,44 57,45 60,39 55,24 51,96 41,00 31,10 Островица 5,31 577 84,37 75,14 72,32 50,66 31,26 20,34 7,34 Полом 6,28 432 88,69 91,40 92,99 90,92 62,10 67,52 70,70 Прекодолце 7,90 394 110,38 121,52 127,47 153,42 186,20 233,92 205,70 Прибој 7,28 882 73,63 73,08 65,66 49,31 45,88 53,71 53,85 Равна река 13,71 481 54,05 56,16 52,15 43,69 28,23 20,35 12,18 Рдово 12,24 847 31,86 32,84 29,33 25,65 20,67 13,24 11,11 Репинце 4,40 363 63,41 62,73 63,86 93,64 142,05 179,55 220,91 Репиште 14,88 403 66,13 65,05 59,34 49,26 40,32 32,33 23,12 Ружић 6,22 590 96,62 108,84 102,09 92,60 74,92 43,89 29,10 Солачка сена 6,08 709 64,14 65,30 65,63 57,89 45,07 26,81 26,64 Срнећи Дол 4,27 794 59,25 55,97 55,27 54,10 37,00 18,97 13,58 Стубал 10,58 347 97,16 90,45 74,20 61,06 77,03 95,27 105,20 Сува Морава 5,74 356 86,93 88,33 88,50 92,16 115,33 138,15 149,65 Теговиште 4,41 509 87,76 86,39 83,45 66,89 58,28 50,34 41,50 Урвич 2,22 612 64,86 59,46 54,95 53,60 52,25 39,19 31,98 Владичин Хан 4,34 328 290,78 410,60 551,84 877,65 1430,18 1805,30 1921,20 Врбово 7,32 464 86,34 82,38 68,44 54,23 55,33 50,96 48,77 Зебинце 11,68 682 35,96 35,45 36,30 32,53 24,40 16,27 10,36 Житорађе 7,44 420 80,91 91,94 91,53 97,72 130,38 173,92 179,97 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 188 За општину Сурдулица (Табела 5.52) такође је карактеристично опадање броја становника и смањење густине насељености, пре свега у катастарским општинама на већим надморским висинама: Ново село 1453 mnm, Топли до 1543 mnm, Вучаделце 1024 mnm, Битврђа 1143 mnm итд. (Брауновић, Раткнић, 2011/б). Табела 5.52. Густина насељености на подручју општине Сурдулица KO Површина* km2 Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Алакинце 3,51 474 172,93 185,47 194,02 200,85 287,18 397,15 428,21 Бацијевце 2,88 652 106,60 110,07 107,64 94,79 78,47 54,51 34,03 Биновце 6,06 435 98,68 103,47 111,06 113,86 106,60 99,50 91,25 Битврђа 15,11 1143 46,26 54,14 46,53 27,20 7,68 2,98 1,52 Ћурковица 5,74 744 39,55 69,16 78,75 95,12 78,05 49,83 45,47 Д. Романовце 3,44 845 101,45 124,71 97,97 103,78 115,99 121,51 147,97 Дањино село 4,95 979 41,01 41,41 36,97 32,53 40,81 29,29 16,36 Дикава 8,27 751 57,32 58,40 58,89 48,00 46,67 25,88 17,17 Дуги Дел 1,75 564 117,71 133,71 111,43 81,71 62,86 37,71 24,00 Дугојница 4,30 498 97,21 108,14 107,21 100,47 76,74 66,98 63,95 Г. Романовце 12,49 1417 42,03 46,36 47,72 38,51 25,54 7,45 4,00 Јелашница 14,97 452 93,59 91,45 93,32 94,19 90,51 88,11 78,36 Калабовце 1,17 451 116,24 124,79 116,24 123,08 125,64 105,98 87,18 Кијевац 31,90 915 29,91 40,91 34,48 22,51 13,39 9,97 5,74 Лескова Бара 5,77 910 65,51 75,22 56,50 48,53 45,41 39,51 24,09 Мачкатица 17,06 860 87,69 86,05 70,69 58,32 51,93 29,78 15,18 Масурица 15,92 716 69,79 76,70 75,25 77,45 84,86 79,59 78,20 Ново село 69,93 1453 16,57 17,53 16,43 13,83 5,68 2,42 1,24 Рђавица 5,04 919 58,53 75,79 53,77 53,17 31,75 17,26 7,94 Стајковце 8,38 619 58,47 60,38 55,73 47,37 38,07 24,70 16,71 Сурдулица 9,27 526 320,50 434,95 514,46 700,43 1028,91 1225,13 1177,35 Сувојница 13,25 619 76,08 83,09 76,53 74,34 76,15 75,77 69,89 Топли до 19,80 1543 25,40 35,25 24,49 18,64 11,16 5,40 2,68 Вучаделце 11,82 1024 30,96 41,12 35,79 27,50 15,91 9,48 4,23 Загужање 3,65 463 116,16 130,96 122,74 132,05 177,53 203,84 243,84 У општини Црна Трава је најизраженије опадање броја становника и густине насељености подручја (Рашевић, Пенев, 2011). Табела 5.53. Густина насељености на подручју општине Црна Трава KO Површина km2 Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бајинци 8,06 1449 52,11 49,38 37,84 16,13 10,67 4,22 2,85 Банковци 8,39 1293 55,78 51,73 50,30 42,91 30,04 16,57 7,99 Млачиште 15,84 1335 29,92 30,68 23,80 14,77 7,45 3,60 1,83 Острозуб 8,26 1275 29,78 28,93 26,39 9,08 4,00 1,09 0,12 Павличина 5,97 1339 67,34 77,72 79,23 49,41 22,45 11,73 6,70 Рајчетине 5,02 1231 53,19 44,82 49,40 35,26 16,53 8,57 6,57 Рупље 8,60 830 8,72 5,93 3,02 2,44 2,44 0,81 0,70 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 189 Највеће смањење у периоду 1953-2002. година остварено је у КО Острозуб (1275 mnm), Млачиште (1335 mnm) и Бајинци (1449 mnm). Промене густине насељености у општини Црна Трава приказане су у табели 5.53. Табела 5.54. Густина насељености на подручју општине Врање KO Површина km2 Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Александровац 5,64 482 81,56 86,52 84,93 78,55 74,65 88,83 93,97 Бабина Пољана 26,09 1308 22,42 24,26 25,14 23,57 10,85 4,87 3,03 Барбарушинце 8,03 1119 43,96 43,71 42,59 32,88 24,78 14,45 10,71 Бели Брег 1,77 492 89,27 97,74 101,13 74,01 67,80 64,97 53,11 Бојин Дел 5,52 793 60,51 65,22 59,96 54,53 45,47 21,56 18,30 Бресница 2,33 368 101,29 103,43 106,87 110,30 132,19 160,09 181,97 Бујковац 11,41 718 71,17 72,22 69,06 72,30 67,31 62,93 71,78 Буљесовце 2,89 697 69,55 70,59 56,40 48,10 42,91 28,72 26,99 Буштрање 12,98 500 83,20 86,21 79,28 63,33 51,39 45,61 38,29 Црни Луг 2,76 450 155,07 155,43 133,33 105,07 89,86 95,65 96,38 Црни врх 21,47 1008 14,86 14,63 15,00 14,76 8,48 3,17 1,49 Честелин 8,10 1000 47,65 48,02 47,90 29,63 17,65 5,68 2,72 Ћуковац 8,55 449 133,45 138,01 129,36 118,13 107,37 112,05 118,48 Ћурковица 4,79 744 41,75 41,13 35,49 29,02 15,24 6,47 2,71 Д. Нерадовац 4,99 368 98,60 100,60 96,59 89,18 98,00 110,62 126,85 Д. Пуношевце 3,68 1050 53,80 54,08 35,87 25,27 17,66 10,60 5,71 Д. Требешиње 7,47 484 127,04 128,65 113,12 109,10 108,97 104,42 111,91 Давидовац 2,81 374 119,57 127,76 169,04 139,86 169,40 174,73 182,56 Доња Отуља 2,38 466 71,85 74,79 69,75 66,81 65,55 45,38 42,44 Доње Жапско 4,94 521 122,06 130,36 128,34 109,92 99,39 88,06 87,04 Дубница 15,54 458 74,77 75,16 74,77 69,18 58,11 55,34 53,22 Дуга Лука 6,08 676 54,61 54,28 52,30 48,52 38,98 29,77 25,33 Дулан 2,18 579 83,03 83,94 78,44 77,52 69,27 53,21 44,50 Г. Нерадовац 2,88 387 103,47 107,99 93,06 86,46 83,68 111,81 114,24 Г. Пуношевце 5,50 1050 27,09 24,36 38,36 32,55 22,55 11,82 7,27 Г. Требешиње 3,90 576 61,79 67,69 76,15 61,03 64,36 56,41 55,90 Горња Отуља 4,30 661 18,37 21,63 19,30 15,58 11,40 5,81 3,49 Горње Жапско 3,36 669 68,45 60,71 57,44 53,57 45,83 34,23 32,44 Гумериште 6,49 822 73,81 67,95 55,32 35,59 19,26 6,32 4,01 Изумно 9,79 766 57,41 55,06 45,76 44,64 41,98 41,47 36,57 Катун 6,50 419 82,46 81,69 84,31 77,08 70,46 69,08 66,92 Клашњице 5,33 692 46,53 45,40 41,28 29,08 18,20 12,57 7,32 Клисурица 9,27 821 64,62 63,00 60,84 51,24 39,91 28,48 18,77 Копањане 4,59 802 47,71 51,42 45,10 36,60 27,45 20,26 15,25 Корбевац 10,02 441 86,83 81,84 75,25 63,87 60,48 66,67 73,55 Корбул 5,47 1121 23,77 22,30 23,40 21,76 11,15 3,11 2,56 Крива феја 43,74 1310 39,05 40,81 40,67 41,68 36,44 27,94 19,89 Кумарево 3,39 398 145,72 139,82 135,10 76,70 87,91 90,27 84,96 Купининце 2,18 382 103,67 104,59 114,68 93,58 73,39 70,64 61,47 Лепчинце 7,97 787 53,95 52,82 46,17 33,50 27,35 19,07 15,68 Лева река 7,09 824 63,05 62,62 67,00 53,46 32,16 19,46 11,28 Липовац 4,30 895 58,84 57,21 54,42 51,86 42,79 27,67 18,37 Луково 12,75 702 59,14 55,92 50,98 37,88 26,12 17,10 15,69 Марганце 2,21 848 61,99 57,92 51,58 49,32 30,77 17,19 9,05 Мечковац 3,50 501 74,86 70,86 67,71 61,71 57,43 52,86 50,57 Миланово 5,08 481 75,00 73,23 79,13 75,00 66,93 60,63 53,94 Миливојце 3,03 509 82,18 84,82 84,82 75,91 63,04 49,17 40,26 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 190 KO Површина km2 Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Моштаница 8,39 417 106,67 111,56 107,63 85,70 69,85 63,29 53,64 Наставце 3,50 694 44,00 44,57 38,57 34,86 18,57 14,86 14,86 Несврта 20,5 1265 23,37 23,22 24,29 22,63 14,54 10,49 6,44 Обличка Сена 4,84 963 73,35 72,31 68,18 62,40 44,63 26,03 10,74 Паневље 4,65 492 66,24 63,01 53,98 51,40 51,18 46,24 44,95 Павловац 4,68 372 121,37 136,75 145,73 152,99 164,74 189,10 187,61 Преображење 6,00 545 45,33 45,33 37,83 31,33 21,67 12,83 11,50 Превалац 1,61 645 111,18 99,38 100,00 86,96 88,20 93,79 95,03 Првонек 19,71 789 34,30 34,15 30,90 30,54 22,83 15,73 10,40 Ранутовац 2,93 359 153,58 146,76 143,69 136,18 144,71 154,27 167,24 Ратаје 6,52 392 112,88 115,80 101,84 98,77 100,61 92,18 95,09 Рибнице 2,13 364 111,74 113,15 98,12 100,00 111,74 174,18 223,47 Ристовац 3,58 383 110,89 108,66 118,16 103,35 95,81 93,85 101,40 Русце 2,40 758 35,42 37,50 37,92 35,83 24,58 14,17 15,42 Себеврање 8,58 842 54,20 52,80 51,28 41,14 32,98 22,38 15,85 Сливница 17,26 1043 32,79 34,01 34,88 31,98 27,06 15,93 8,34 Содерце 5,73 508 90,58 91,45 99,65 97,21 81,50 67,54 57,77 Средњи Дел 8,17 790 42,72 43,57 39,53 34,88 26,07 14,69 11,02 Стара Брезовица 12,45 1099 39,92 40,48 41,20 30,12 19,12 10,92 7,15 Стари Глог 11,30 913 20,27 19,65 18,85 23,36 15,49 6,11 3,89 Стропско 2,25 409 100,00 98,22 99,56 78,67 60,44 68,00 83,11 Струганица 1,98 525 74,75 77,78 61,11 46,46 30,81 21,72 10,61 Сурдул 9,28 905 40,30 38,36 32,76 26,08 16,59 8,51 4,74 Суви дол 2,75 359 68,36 69,45 71,27 81,45 91,64 143,64 218,55 Тесовиште 3,44 836 78,78 85,76 76,74 57,27 41,57 27,03 18,60 Тибужде 13,81 492 71,76 72,41 72,05 69,73 73,93 93,48 92,98 Топлац 8,75 528 88,46 87,20 82,29 70,86 62,97 60,00 60,91 Вишевце 6,66 1071 57,21 59,61 50,90 52,25 43,69 23,72 13,81 Врање град 15,31 173 734,94 879,49 1175,64 1868,91 2880,08 3345,20 3595,82 Врање II 22,74 1070 3,61 3,21 2,81 2,55 1,14 1,45 0,00 Врањска Бања 7,90 498 266,84 298,99 346,20 517,47 633,42 731,52 801,52 Вртогош 21,29 453 72,10 73,74 74,03 66,93 65,15 62,94 64,30 Златокоп 3,10 402 175,48 179,35 186,77 170,65 199,03 233,87 260,00 За општину Врање такође је карактеристично повећање или смањење густине насељености, у зависности од надморске висине и близине градских насеља Врања и Врањске Бање (Табела 5.54). Густина насељености у општини Бујановац опада, изузев у катастраским општинама на мањим надморским висинама (Српска кућа, Карадник, Божињевац, Трновац, Жужељица). Ђорђевац је напуштено насеље у општини Бујановац, у близини административне границе са Косовом и Метохијом. Према попису из 2002. није било становника (Табела 5.55). У периоду од 1999. до 2001. године село 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 191 је било у тзв. копненој зони безбедности. Поред процеса старења и депопулације, настала безбедносна ситуација условила је исељавање становништва. Приликом картирања терена 2011. године, установили смо да у селу Ђорђевац живе три породице (10 становника). Табела 5.55. Густина насељености на подручју општине Бујановац КО Површина (кm2) Надморска висина Густина насељености (становника/km2) ** 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бараљевац 6,86 527 68,08 61,22 62,54 58,75 52,19 48,98 46,06 Богдановац 8,88 580 31,87 32,43 29,17 28,38 23,99 16,55 11,37 Божињевац 3,41 460 36,95 42,23 58,36 99,41 90,32 92,08 110,26 Брезница 20,53 679 55,82 60,50 64,83 72,53 75,74 69,31 66,34 Брњаре 5,49 585 66,12 63,57 59,74 56,10 46,08 31,88 20,77 Бујановац 7,53 384 421,91 488,84 611,29 999,20 1565,60 2264,28 1595,09 Буштрање 3,14 590 63,69 60,83 62,42 57,96 45,22 35,35 25,48 Доње Н. село 11,69 401 41,57 36,27 36,95 29,68 24,21 12,06 10,27 Дрежница 1,73 486 91,91 98,84 105,78 93,06 75,14 58,38 49,71 Ђорђевац 2,83 1088 55,83 51,59 65,72 28,62 22,97 56,18 - Јастребац 2,25 611 42,67 42,22 40,89 35,11 21,78 11,11 8,44 Карадник 5,18 396 83,20 86,68 84,56 76,45 74,13 73,17 87,84 Кленике 0,78 547 210,26 321,79 316,67 285,90 273,08 267,95 343,59 Клиновац 11,34 466 79,37 80,34 76,37 69,14 58,82 53,26 47,53 Кошарно 5,54 623 37,55 35,38 28,88 24,37 22,56 20,04 18,95 Кршевица 7,55 436 103,05 99,87 92,19 82,38 71,79 72,72 64,37 Куштица 4,82 499 83,82 86,93 85,89 84,85 62,45 47,93 36,31 Лопардинце 13,5 423 60,52 67,41 69,85 69,41 61,04 59,04 61,11 Лукарце 2,74 757 34,31 27,37 33,21 31,02 25,91 16,06 11,31 Љиљанце 11,36 477 62,24 62,76 64,96 57,92 50,79 48,59 47,10 Муховац 6,6 739 65,30 74,39 78,79 85,45 95,30 91,82 86,36 Претина 2,07 671 73,91 74,88 73,91 55,07 44,44 25,60 25,60 Раковац 99,99 385 7,44 7,87 7,80 11,65 7,78 8,22 9,77 Русце 2,3 758 73,04 76,96 71,74 56,96 53,91 36,09 31,74 Сејаце 7,64 396 63,22 60,60 59,95 54,97 43,32 29,97 32,20 Спанчевац 8,2 567 89,27 94,27 92,56 84,02 70,49 58,54 65,00 Српска кућа 2,54 381 132,68 136,22 134,65 124,41 107,48 109,45 111,81 Старац 25,83 667 24,08 23,73 23,62 19,71 12,20 8,71 10,18 Света Петка 3,90 486 82,82 87,44 81,79 75,64 78,97 77,69 85,64 Трејак 7,54 571 45,09 46,29 51,59 49,34 39,66 38,20 33,82 В. Трновац 32,93 405 118,04 132,95 150,38 170,00 192,41 164,50 205,34 Жбевац 10,89 435 119,93 121,03 115,79 99,54 80,26 76,22 73,83 Жужељица 2,44 461 61,48 62,70 53,69 56,97 52,05 65,16 68,03 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 192 5.1.9.2 Анализа броја и величине насеља и броја становника по општинама Резултати анализе приказани су табелама 5.56-5.57 и сликама 5.36-5.38. Табела 5.56. Број насеља и број становника Категорија 1948 1971 2002 Број насеља Број становника Број насеља Број становника Број насеља Број становника општина Лесковац До 100 становника - 0 - 0 5 181 101-300 становника 8 1762 11 2456 10 1888 301-500 становника 8 2902 5 1983 4 1717 501-1000 становника 7 5046 6 4366 2 1593 > 1000 становника 2 3066 3 5437 4 6987 Укупно 25 12776 25 14242 25 12366 општина Црна Трава До 100 становника 1 75 2 96 7 199 101-300 становника 2 513 4 836 - - 301-500 становника 4 1764 1 360 - - 501-1000 становника - - - - - - > 1000 становника - - - - - - Укупно 7 2352 7 1292 7 199 општина Владичин Хан До 100 становника - 0 - 0 10 577 101-300 становника 15 3525 17 3576 26 4509 301-500 становника 16 6285 15 5586 5 1917 501-1000 становника 17 11747 16 10032 6 4292 > 1000 становника 3 3389 3 6037 4 12415 Укупно 51 24946 51 25231 51 23710 општина Сурдулица До 100 становника - 0 - 0 9 524 101-300 становника 5 1067 6 1269 8 1501 301-500 становника 8 3206 9 3651 - - 501-1000 становника 6 3886 7 5606 4 2878 > 1000 становника 6 9146 3 9136 4 14835 Укупно 25 17305 25 19662 25 19738 општина Врање До 100 становника 3 246 5 396 30 1559 101-300 становника 28 5891 36 7402 21 3609 301-500 становника 24 9726 17 6665 11 4583 501-1000 становника 18 12539 16 10663 13 9203 > 1000 становника 7 19986 6 38034 5 65050 Укупно 80 48388 80 63160 80 84004 општина Бујановац До 100 становника 2 190 2 164 7 342 101-300 становника 10 1770 10 1818 11 2097 301-500 становника 10 4065 9 3310 5 1967 501-1000 становника 7 5300 7 4763 7 4783 > 1000 становника 4 9516 5 16860 3 20135 Укупно 33 20841 33 26915 33 29324 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 193 Анализа је урађена у циљу сагледавања тенденције кретања броја и величине насеља и смањења броја становника по општинама. Тенденција смањења броја становника и смањења броја већих насеља (преко 300 становника) приказана је табелом 5.57, у којој се види и истовремено повећање броја насеља до 300 становника, посебно насеља величине до 100 становника. Укупан број становника у насељима до 100 становника се повећава јер се повећао број насеља ове величине. У насељима преко 1000 становника такође долази до повећања броја становника (градска насеља). Табела 5.57. Број насеља и број становника на подручју истраживања Број становника до 1948 1971 2002 Број насеља Број становника Број насеља Број становника Број насеља Број становника 100 6 511 9 656 68 3382 101-300 68 14528 84 17357 77 13604 301-500 70 27948 56 21555 33 10184 501-1000 55 38518 52 35430 32 22749 > 1000 22 12776 20 75504 20 119422 Укупно 221 126608 221 150502 221 169341 5.1.9.3 Висинска дистрибуција насеља и броја становника Највећи број насеља лоциран је у висинској зони од 300-500 m, њих 84, затим у висинским зонама од 500-700 m – 58 насеља и од 700-1000 m – 50 насеља. У висинској зони преко 1000 m налази се 28 насеља, а у зони до 300 m само једн (Табела 5.58). Табела 5.58. Висинска дистрибуција насеља и броја становника на подручју Грделичке Клисуре и Врањске Котлине Висинска зона Број насеља % Број становника по пописним годинама 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 до 300 1 0,45 11252 13465 17999 28613 44094 51215 55052 300-500 84 38,01 54699 57515 60052 64296 71527 79109 76611 500-700 58 26,24 26335 28129 28462 28289 28858 27912 25532 700-1000 50 22,62 22119 22747 21415 19177 16023 12116 9933 >1000 28 12,67 12203 12853 12216 10127 6319 3664 2213 Укупно 221 100,00 126608 134709 140144 150502 166821 174016 169341 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 194 Табела 5.59. Висинска дистрибуција насеља и броја становника (општине) Висинска зона Број насеља Број становника Пројекција 2021. 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 општина Лесковац 300-500 7 4917 5286 6134 6627 7004 6852 6715 6746 500-700 11 4750 4937 5201 5180 5226 5154 4717 4091 700-1000 6 2832 2597 2463 2178 1748 1196 920 613 >1000 1 277 250 265 257 77 27 14 0 Укупно 25 12776 13070 14063 14242 14055 13229 12366 11450 општина Црна Трава 700-1000 1 75 51 26 21 21 7 6 4 >1000 6 2277 2246 2043 1271 706 352 193 15 Укупно 7 2352 2297 2069 1292 727 359 199 19 општина Владичин Хан 300-500 25 13462 14132 14318 14653 16928 18746 18720 19094 500-700 13 6077 6263 6016 5290 4209 2981 2131 825 700-1000 11 5002 5104 5308 4875 4061 3349 2737 1796 >1000 2 405 428 432 413 243 177 122 45 Укупно 51 24946 25927 26074 25231 25441 25253 23710 21760 општина Сурдулица 300-500 6 3584 3736 3796 3863 4134 4472 4496 4618 500-700 5 4982 6190 6755 8291 11202 12791 12120 11284 700-1000 9 5487 6324 5560 4955 4521 3471 2859 2160 >1000 5 3252 3807 3356 2553 1241 526 263 0 Укупно 25 17305 20057 19467 19662 21098 21260 19738 18062 општина Врање до 300 1 11252 13465 17999 28613 44094 51215 55052 61800 300-500 29 17521 17999 18049 17959 18629 20283 21499 22109 500-700 17 5752 5817 5537 4773 4029 3403 3095 2418 700-1000 20 8030 7928 7282 6368 4848 3360 2737 1795 >1000 13 5833 5964 5974 5447 3971 2517 1621 313 Укупно 80 48388 51173 54841 63160 75571 80778 84004 88435 општина Бујановац 300-500 17 15215 16362 17755 21194 24832 28756 25181 19746 500-700 12 4774 4922 4953 4755 4192 3583 3469 3489 700-1000 3 693 743 776 780 824 733 674 594 >1000 1 159 158 146 186 81 65 0 0 Укупно 33 20841 22185 23630 26915 29929 33137 29324 26724 Подручје истраживања 221 126608 134709 140144 150502 166821 174016 169341 185544 Интензивни процеси депопулације условили су највеће промене у висинским зонама до 300 m и преко 1000 m. У зони до 300 m број становника се од 1948. године повећао 4,9 пута, док се у висинској зони преко 1000 m смањио за 5,5 пута. У висинској зони од 700-1000 m број становника се смањио за 2,2 пута, у зони 500-700 m дошло је до благог 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 195 смањења броја становника, а у зони од 300-500 m до повећања за 1,32 пута (Табела 5.58). Стање по општинама приказано је у табели 5.59. Део општине Лесковац бележи константан пораст од 1948-1971. године, а затим пад броја становника до 2002. године. Као и у осталим општинама истраживаног подручја пораст је забележен у висинској зони 300-500 m (од 1,37 пута), а драстичан пад броја становника у зони преко 1000 m, чак 19, 7 пута. Број становника у зони од 700-1000 m смањен је за 2,6 пута. У општини Црна Трава број становника 2002. године се смањио за чак 11,8 пута у односу на 1948. годину. Најизраженије смањење је у висинској зони 700-1000 m (12,5 пута) и у висинској зони преко 1000 m (11,8 пута). У делу општине Владичин Хан 79% становништва је у зони 300-500 m и тај број се 2002. године повећао за 1,39 пута у односу на 1948. годину. У осталим зонама, као и на нивоу општине, дошло је до смањења броја становника. Најинтензивнији процес пражњења насеља је на надморској висини преко 1000 m (3,31 пута). У општини Сурдулица 1948. године 49% становништва живело је у висинским зонама 300-500 m (19%) и 500-700 m (30%), а 51% у зонама од 700- 1000 m (32%) и преко 1000 m (19%). Број становника се 1971. године и даље повећавао у зонама од 300-700 m, а смањивао у насељима изнад 700 mnv. Према попису из 2002. године највећи пораст броја становника у односу на 1948. годину забележен је у зони од 500-700 m (2,43 пута), а највеће смањење броја становника у зони преко 1000 m, чак за 12,4 пута. Према пројекцији броја становника за 2021. годину зона преко 1000 метара надморске висине биће без становника (Braunović, Ratknić, 2011/b). У општини Врање највеће промене броја становника су у зони до 300 m (град Врање), где је у односу на 1948. годину дошло до повећања за 4,89 пута. Повећање броја становника забележено је и у зони од 300-500 m (1,22 пута), док се у осталим висинским зонама број становника смањио. Највеће смањење је у зони преко 1000 mnv (3,60 пута). 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 196 Општина Бујановац 2002. године бележи пораст броја становника за 1,41 пута у односу на 1948., услед повећања броја становника у висинској зони 300-500 m, у којој се налази највећи број насеља. У осталим зонама дошло је до смањења броја становника и „пражњења“ села Ђорђевац. 5.1.9.4 Популациона величина насеља према висинском распореду Следећи значајан показатељ јесте популациона величине насеља према висинском распоред, која објашњава просторно-временску израженост демографског пражњења и уситњавања насеља. Табела 5.60. Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији Надморска висина до 100 ст. 101-300 ст. 301-500 ст. 501-1000 ст. преко 1000 ст. 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 < 300 - - - - - - - - - - - - 1 1 1 300-500 0 3 5 22 27 26 24 21 17 26 24 21 13 13 15 500-700 2 3 16 24 28 28 14 9 5 14 15 6 4 2 3 700-1000 3 3 22 14 19 19 20 16 3 10 10 4 3 2 1 > 1000 1 0 25 8 11 3 12 10 0 4 3 1 2 1 0 Укупно 6 9 68 68 85 76 70 56 25 54 52 32 23 19 20 Евидентно је смањење броја насеља популационе величине 301-500 становника, која су 1948. године учествовала са 46%, 1971. са 37%, а 2002. године са 17% у укупном броју (Табела 5.60). До смањења броја долази у свим висинским зонама, али је најизраженије у зонама преко 1000 m, 700- 1000 m и 500-700 m. Затим, смањење броја насеља популационе величине 501-1000 становника, која су 1948. године чинила 39%, 1971. године 38%, а 2002. године 23% од њиховог укупног броја. И у овом случају до смањења броја долази у свим висинским зонама (изузев 300-500 m), али је најизраженије у зонама преко 1000 m, 700-1000 m и 500-700 m. Смањење броја насеља популационе величине преко 1000 становника је нешто блаже, осим у зони преко 1000 m, где су 1948 године постојала 2 насеља, а 2002. нема ни једног насеља и у зони 700-1000 m, где су 1948. регистрована 3 насеља ове величине, а 2002. године само једно. Са друге стране 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 197 констатован је значајан пораст броја малих насеља. Најзначајније је повећање броја насеља до 100 становника, којих је 1948 било 6, 1971. године 9, а 2002. године, чак 68. До највећих промена дошло је у висинским зонама преко 1000 m и од 700-1000 m. Табела 5.61. Популациона величина насеља 1948., 1971., 2002. године према висинској дистрибуцији приказана по општинама Надморска висина до 100 ст. 101-300 ст. 301-500 ст. 501-1000 ст. Преко 1000 ст. 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 општина Лесковац 300-500 0 0 0 2 2 3 2 2 1 1 0 0 2 3 3 500-700 0 0 1 3 5 5 4 1 2 4 5 2 0 0 1 700-1000 0 0 3 2 3 2 2 2 1 1 1 0 1 0 0 > 1000 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 0 0 5 8 11 10 8 5 4 6 6 2 3 3 4 општина Црна Трава 300-500 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 500-700 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 700-1000 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 > 1000 0 1 6 2 4 0 4 1 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 1 2 7 2 4 0 4 1 0 0 0 0 0 0 0 општина Владичин Хан 300-500 0 0 4 8 9 10 5 5 4 10 9 3 2 2 4 500-700 0 0 3 4 5 9 4 4 0 4 4 1 1 0 0 700-1000 0 0 2 2 2 6 6 5 1 3 3 2 0 1 0 > 1000 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 0 0 10 15 17 26 16 15 5 17 16 6 3 3 4 општина Сурдулица 300-500 0 0 0 1 1 2 2 2 0 2 2 2 1 1 2 500-700 0 0 2 1 2 1 2 1 0 1 1 1 2 1 1 700-1000 0 0 2 3 3 5 3 2 0 1 3 1 2 1 1 > 1000 0 0 5 0 0 0 1 4 0 2 1 0 1 0 0 Укупно 0 0 9 5 6 8 8 9 0 6 7 4 6 3 4 општина Врање < 300 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 300-500 0 0 1 8 11 6 9 6 8 8 9 11 5 4 4 500-700 1 2 7 11 11 7 1 0 2 3 3 1 0 0 0 700-1000 1 1 12 6 10 6 8 7 1 5 2 0 0 0 0 > 1000 1 2 10 3 4 2 6 4 0 2 2 1 1 1 0 Укупно 3 5 30 28 36 21 24 17 11 18 16 13 7 6 5 општина Бујановац 300-500 0 0 1 3 4 5 6 6 4 5 4 5 3 3 2 500-700 1 1 3 5 5 6 3 3 1 2 2 1 1 1 1 700-1000 1 1 2 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 0 0 > 1000 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Укупно 2 2 7 10 11 11 10 9 5 7 7 7 4 4 3 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 198 У свим анализираним општинама дошло је до значајног повећања броја насеља до 100 становника, али смањења броја насеља од 301-500 становника, као и од 501-1000 становника. Табела 5.62. Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији - пројекција 2021. године по општинама Пројекција броја становника 2021. године Надморска висина до 100 101-300 301-500 501-1000 преко 1000 Општина Лесковац 300-500 1 2 1 - 3 500-700 4 3 - 4 - 700-1000 4 (4) 1 1 - - > 1000 1 (1) - - - - Укупно 10 6 2 4 3 Општина Црна Трава 300-500 - - - - - 500-700 - - - - - 700-1000 1 - - - - > 1000 6 (4) - - - - Укупно 7 0 0 0 0 Oпштина Владичин Хан 300-500 7 (3) 9 2 2 5 500-700 10 (2) 2 1 - - 700-1000 6 (1) 3 1 1 - > 1000 2 (1) - - - - Укупно 25 14 4 3 5 Oпштина Сурдулица 300-500 1 1 1 1 2 500-700 3 (1)1 - - 1 1 700-1000 6 (5) 1 - 1 1 > 1000 5 (5) - - - - Укупно 15 2 1 3 4 Oпштина Врање до 300 - - - - 1 300-500 3 6 4 12 4 500-700 8 (3) 5 2 1 - 700-1000 19 (7) 2 - 1 - > 1000 11 (8) 1 - - - Укупно 41 14 6 14 5 Општина Бујановац 300-500 3 2 6 3 3 500-700 6 2 2 1 1 700-1000 2 - - 1 - > 1000 1 (1) - - - - Укупно 12 4 8 5 4 1 Вредности у загради означавају број насеља са 0 становника 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 199 Број насеља од 101-300 становника повећан је у општинама Владичин Хан и Сурдулица, док је у општинама Лесковац и Владичин Хан повећан број насеља преко 1000 становника (Табела 5.61). Према пројекцији броја становника за 2021. годину (Пенев, 2007), на истраживаном подручју број насеља до 100 становника биће повећан са 68 на 110, а број насеља од 101-300 становника са 76 смањиће се на 40. Остале категорије неће трпети значајне промене (Табела 5.62; Слике 5.39 и 5.40). Табела 5.63. Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији - пројекција 2021. – подручје истраживања Пројекција броја становника 2021. године Надморска висина Број становника до 100 101-300 301-500 501-1000 > 1000 Укупно подручје истраживања до 300 1 300-500 14(3) 20 14 18 17 500-700 31(6) 12 5 7 2 700-1000 38(17) 7 2 4 1 > 1000 27(20) 1 0 0 0 Укупно 110 (46) 40 21 29 21 Анализа броја насеља према висинској дистрибуцији (пројекција. 2021) показала је да ће доћи до пражњења 46 насеља величине до 100 становника, од којих су 3 у висинској зони до 300 m, 6 у зони од 500-700 m, 17 у зони од 700-1000 m и 20 насеља у висинској зони преко 1000 метара надморске висине. Повећање броја насеља од 101-300 становника предвиђа се у зони од 300-700 m, а смањење у зонама преко 700 метара надморске висине. До смањења броја насеља од 301 до 500, од 501-1000 и преко 1000 становника доћи ће на надморској висини преко 500 m, а у зони од 300-500 m до повећања броја насеља поменутих величина (Табела 5.63). 5.1.9.5 Анализа броја становника у сливовима већих притока Јужне Мораве Број становника, домаћинстава и густина насељености анализирани су и у оквиру сливова већих притока Јужне Мораве на подручју истраживања, у 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 200 циљу утврђивања утицаја антропогеног фактора на промену интензитета ерозионих процеса (табела 5.64). Анализа кретања броја становника у сливовима показала је да, изузев у сливима Врањско-бањске реке, Врле, Бањске, Трновачке реке и непосредног слива Јужне Мораве (60 насеља), у посматраном периоду долази до смањења броја становника. Пораст броја становника у наведеним сливовима условљен развојем градских насеља Врање, Бујановац, Владичин Хан и Врањска Бања (ПРИЛОЗИ 3 и 4). Табела 5.64. Број становника по сливовима на подручју истраживања Назив слива 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Козарска река 5429 5349 5361 4632 3837 3143 2803 2 Палојска река 551 475 458 446 526 512 484 3 Предејанска река 1500 1545 1809 1760 1894 1959 1743 4 Бистрица 2842 3055 3145 3024 2920 2622 2566 5 Џепска река 4773 4809 4583 4087 3390 2483 1701 6 Јастребачка река 590 629 637 578 467 329 221 7 Козница 1518 1564 1754 1402 1299 922 679 8 Летовишка река 795 810 793 705 578 412 298 9 Рдовска река 1294 1351 1314 1084 869 638 444 10 Врла 13261 16062 15995 17006 19834 21753 20780 11 Равноречка река 3407 3513 3261 3108 2409 1748 1506 12 Јелашница 3345 3483 3284 3042 2231 1782 1440 13 Јовачка река 3701 3592 3142 2502 2033 1719 1494 14 Корбевачка река 5287 5322 5219 5002 4287 3481 2955 15 Тесовишка река 2482 2536 2308 1842 1382 953 714 16 Бањска река 5932 6173 6400 7372 7339 7399 7595 17 Врањска река 11334 13538 18063 28671 44120 51248 55052 18 Тибушка река 3085 3069 3022 2639 2412 2492 2460 19 Требешинска река 2678 2713 2512 2233 1934 1559 1462 20 Трновачка река 8800 9950 11552 15361 20390 24561 20705 21 Ђорђевачка река 1966 2019 2014 1821 1771 1719 1824 22 Преображенска река 2315 2346 2157 1812 1430 1129 1004 23 Костаначка река 2580 2633 2512 2151 1835 1567 1425 24 Кршевица 7959 8044 7896 7076 5870 5143 4988 25 Кошаричка река 1105 1079 1081 957 822 732 690 26 Богдановачка река 919 865 822 738 623 447 387 27 Непосредни слив Јужне Мораве 27160 28185 29050 29451 30319 31564 31921 Делови непосредног слива Јужне Мораве припадају следећим општинама: Врање 10763 10884 10649 9643 9102 9274 9605 Бујановац 2024 2187 2264 2757 2183 2211 2462 Лесковац 4055 4207 4717 5181 5410 5268 4926 Владчин Хан 10318 10907 11420 11870 13624 14811 14928 Укупно 126608 134709 140144 150502 166821 174016 169341 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 201 Слика 5.35. Карта општина и катастарских општина подручја истраживања 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 202 Слика 5.36. Карта броја становника у катастарским општинама 1948. године 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 203 Слика 5.37. Карта броја становника у катастарским општинама 1971. године 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 204 Слика 5.38. Карта броја становника у катастарским општинама 2002. године 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 205 Слика 5.39. Карта пројекције броја становника у катастрским општинама 2021. године (до 100 становника) 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 206 Слика 5.40. Карта пројекције броја становника у катастарским општинама 2021. године (до 10 становника) 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 207 5.1.10 EРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ У циљу детаљне анализе просторне и временскe расподеле интензитета ерозије која је владала и још увек је присутна на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, урађене су Карте ерозије у дигиталном облику за три периода: 1. Карта ерозије која приказује распрострањеност и интензитет процеса ерозије 1953. године, тј. пре масовног извођења противерозионих радова на подручју истраживања. 2. За дефинисање стања интензитета ерозионих процеса на подручју истраживања 1970. године коришћена је Карта ерозије СР Србије размере 1:500 000, урађена на Институту за шумарство у Београду. Може се сматрати да је на њој дат приказ стања ерозије после извођења противерозионих радова. 3. Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 2010. године, урађена коришћењем расположивих топографских карата, урађене дигиталне карте начина коришћења земљишта, сателитских снимака подручја и картирања на терену. Приликом израде карата ерозије коришћен је метод потенцијала ерозије проф. Гавриловића, чиме је омогућена компаративна анализа стања ерозионих процеса у сва три временска периода. 5.1.10.1 Стање ерозије 1953. године Дигитализацијом и мерењем површина под заступљеним категоријама ерозије (на основу Карте ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине из 1953. године) утврђено је да су на подручју истраживања били заступљени ерозиони процеси свих категорија разорности, од слабе површинске ерозије на благим падинама, до ексцесивне површинске и дубинске ерозије на теренима изражене конфигурације. Преглед 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 208 површина према интензитету ерозије 1953. године дат је у табели 5.65. Ексцесивна ерозија. Овај вид ерозије заузимао 28,44 % укупне површине подручја. Многобројне јаруге и клизишта биле су честа појава, а на појединим местима терен је био огољен до геолошке подлоге. Табела 5.65. Преглед површина према интензитету ерозије 1953. године на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине Категорија разорности Јачина ерозионих процеса Средња вредност коеф. ерозије Zsr Учешће у укупној површини (km2) % I Ексцесивна 1,25 492,63 28,44 II Јака 0,85 544,93 31,45 III Средња 0,55 441,99 25,51 IV Слаба 0,30 32,47 1,87 V Врло слаба 0,10 220,58 12,73 Укупно Zsr = 0,78 1732,60 100,00 Извор: Дигитална Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1953 У северном делу подручја јављала се у сливовима Јастребачке, Летовишке и Рдовске реке, које су дубоко усекле своја корита. Мање површине налазиле су се у атарима села Мртвица и Теговиште. Поменуте локације биле су врло угрожене, јер су ерозијом створене многобројне јаруге и дубоке бразде, а на површини је остао голи камењар. Јако изражен процес ерозије регистрован је на потезу Нарић, у близини села Мртвица. Наведене површине су углавном обешумљене. Ексцесивна ерозија јављала се са обе стране Сејаничке реке. Од атара села Бојшина ка југу, земљиште је на десној страни Јужне Мораве било јако еродирано и по израженим ерозионим процесима спадало у најугроженије терене. На овом потезу било је доста бујичних токова, нарочито у сливовима Палојске, Личиндолске, Предејанске и Џепске реке. Од горњег тока Предејанске реке, преко потеза Милијине ливаде спуштала се према Рупској реци. У атару села Љутеж, на стрмој падини према Џепској реци, као и у атару села Мањак, према истоименој реци, слој земљишта је скоро однет. Атари 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 209 села Теговиште, Дупљане и Маковиште и један део атара села Мртвица, као и слив Палојске реке такође су били врло еродирани. Регистрована је још и у сливовима Крваве, Кукавичке, Брестовачке и Равноречке реке. На овом делу геолошка подлога избијала је на површину. Знатна површина налазила се у сливу Јовачке реке, у атарима села Обличка сена, Тесовиште, Берановце и Гумериште (многобројне јаруге, дубоке бразде и клизишта). У атару села Осаница и Клашњице и северно од Врања била је развијена јаружаста ерозија, клизишта и одрони. Слика 5.41. Ексцесивна ерозија, Паневљански поток 1953. године Извор: Фото-документација ВО „Ерозија“ Владичин Хан На десној страни Јужне Мораве заузимала је површину у атарима села Богошевце, Паневље, Липовац, Јамно, Дуга Лука, Лева река и Тибужде. У сливу Пршевине реке земљиште је у толикој мери било еродирано да су се виделе јаруге и до 3 метра дубоке. Биле су присутне многобројне бразде различитих дубина, а на великом делу геолошка подлога је била на површини. Слично је јужно од Корбевачке реке и северно од Бањске реке. Многобројне вододерине и јаруге биле су испресецане непошумљеним површинама, а врло често се налазила и на површинама под деградираним храстовим шумама. Ексцесивном ерозијом био је захваћен и већи део слива горњег и средњег тока Јелашнице, затим у сливови 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 210 Врбовске и Корбевачке реке, а највећим делом се налазила у сливу Бањске реке. У близини насеља Широке Орнице и Бабина Пољана, ерозија је направила велику пустош и предлог је био да се тај крај безусловно исели, у циљу спречавања даљег штетног деловања антропогеног фактора. На територији општине Врање била је распрострањена још у атарима села Вишевце, Сурдул, Ђурковце, Лепчинце и у горњем току Суварске реке. Такође је била присутна западно од села Трновца. У општини Бујановац ексцесивна ерозија заузимала је појас на левој страни Брезовачке реке, а мања површина налазила се југоисточно од села Муховца. Раније поменуте површине су биле до те мере еродиране, да су претворене у неплодан камењар. Јака ерозија. Површина под јаком ерозијом заузимала је 544,93 km2 (31,45%). На површини се налазило доста ситног и крупног скелетног материјала из геолошке подлоге и јаруга дубине и до 50 cm. На обешумљеним површинама северних експозиција местимично је било појава клизања терена. У северном делу подручја јављала се у атару села Ковачева бара, на потезу Виље Коло, па према Козарској реци заузимала површину која је испресецана дубоким јаругама, затим у атару села Стрешковац и Горња Лопушња, као и у околини села Крпејци, Бричевје и Предејане, северно од Милијиних ливада, у атару села Мањак и Мачкатица, а већа површина издвојена је у долини Рупске реке. Према Рупској реци била су активна бројна клизишта. На левој страни Јужне Мораве ерозија истог типа регистрована је од села Репиште, на север до села Ораовица. Осим површине у атару села Кораћевац, која је делом била под ораницама, остале површине су биле делимично под деградираном шумом, а делимично обешумљене. На ораничним површинама била је распрострањена у атарима села Бојшина, Палојци, Личиндол, Предејане, Бричевје, Сушевје, Копитарци, Репиште и Граово. Површине које су се налазе у изворишном делу Новоселске реке и у атарима села Горња Лопушња, Лебет, Мрковица и Маркова пољана, делом су биле под 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 211 ораницама. Наведене површине се налазе изнад 1000 mnv. На скоро свим наведеним локалитетима било је површина које су врло еродиране, али због малих површина које заузимају нису издвојене у вишу класу ерозије. Радило се о површинама јако израженог нагиба у атару села Палојци, Предејане, Бричевје, Сушевје, Копитарце. У средњем делу Грделичке клисуре јављала се у атарима села Мигуловце, Војиновце и Ораовица, а мања површина налазила се у атару села Рдово. У првом ареалу површине су претежно биле под шумом, а у другом под ораницама и ливадама. Јака ерозија била је заступљена и северно од Јабуковачке реке, на брдовитом терену који је испресецан бројним планинским потоцима, са нагибима и преко 70%. На појединим местима било је вододерина широких преко 2 m. Стрме падине су већином биле под шумом, а блаже под ораницама. У атарима села Равна Река и Беришево уочавале су се бразде, нарочито на ораничним површинама. У атару села Доброшево, поред јако изражених ерозионих процеса, јављало се и клизање терена. На узаном појасу од села Моштаница даље на север до манастира Преображење, било је голети и вододерина. Регистрована је у атарима села Кумарево, Бујковац, Дуга лука и Врбово. У источном делу заузимала је највеће површине северно од Романовске реке и доњег тока Врле. У атарима села Млађана и Вучаделце терен је нагнут према реци Врли, а под ораницама се налазило око 60% површине. На десној страни реке Врле, у атарима села Воденица и Битврђе, земљиште је са доста израженим нагибом, са местимично врло јаким процесима ерозије, нарочито на површинама са које су се користиле као оранице. Све поменуте површине су углавном на шумскм теренима. Међутим, површине у атарима села Кијевац, Рђане, Лескова бара, Дањино село, Бацијевце, Дикава, Козница и даље према западу, коришћене су као оранице. У југоисточном делу ерозијом су нарочито биле захваћене ораничне површине и сви прилази насељима која се налазе на нагибима, док су површине под ливадама, пашњацима и шумом знатно мање угрожене ерозијом. У јужном делу подручја јављала се у изворишном делу 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 212 реке Кршевице и заузимала површину до самог развођа. Већа површина налазила се у сливу Преображенске и Требешинске реке, на десној страни Луковске реке, као и у атару села Брезовица. На свим поменутим површинама ерозија се манифестовала појавом бразди и јаруга, посебно на обрадивим површинама. Заузимала је површине у атарима Ново село, Богдановце, Љиљанце, Кошарице и Лукарце. У Врањској котлини јављала се и источно од атара села Брезница. На овом делу ерозија је била изражена, јер је терен нагнут, а стеновита геолошка подлога изложена јаком распадању. Такође је регистрована у ширем атару Врањске Бање на стрмим и обешумљеним површинама које су се претежно користиле као оранице, али је била изражена и под јако деградираном шумом. Средња ерозија захватала је 441,99 km2, односно 25,51% укупне површине. Карактеристична је за нагибе од 35 до 66%, уз услов да се ради о површинама које су добро заштићене биљним покривачем. На површинама под овом категоријом ерозије уочавале су се бразде настале одношењем земљишта на свим ораничним површинама. У северном делу подручја налазила се у неколико ареала различитих величина. У атару села Сејаница захватала је пољопривредну површину брежуљкасте конфигурације, као и површину под буковом шумом. Незнатне површине налазиле су се у атару села Дедина бара, на заравњеном платоу који се претежно обрађивао и користио као оранична површина. Лево од пута који иде од Копитарца према Црвеном брегу налазила се већа површина, углавном под ливадама. Такође је регистрована и јужно од Горње реке. На овом делу су се поред шумских површина налазили и пашњаци, док су оранице биле разбацане по целој површини и великим делом захваћене ерозијом. Регистрована је и јужно од села Прекодoлце и северно од пута Владичин Хан – Сурдулица. У средњем делу Грделичке клисуре на потезу Младо селиште, па се на север спуштала се до села Мигуловце, захватајући атар села Робиндеја и површину десно од реке Бистрице. Мање површине налазиле су се у атару села Мртвица, Теговиште, Јастребац и Зебинце, а 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 213 заједничко им је да су коришћене као оранице. Била је распрострањена у изворишном делу Рдовске реке и у горњим деловима њених притока, па се даље пружала према северу. Највећи део ових површина налазио се претежно под буковом шумом која је добро штитила земљиште од ерозије, упркос чињеници да на овом делу подручја има површина чији нагиб прелази преко 66%. Регистована је на површинама јужно од Козарске реке, од Грделице до села Козарје. На овом делу падине према Козарској реци биле су пошумљене, а на равнијим деловима су углавном оранице и мањи део под ливадама. Већа површина под овом категоријом ерозије издвојена је између атара села Црвени Брег и Рупске реке, затим на косама између села Млачиште и Лебета, између Мачкатице и Мале реке (која протиче јужно од Лебета). Поменуте површине биле су под шумом, делом под шумом и пашњацима, односно ливадама, а била је заступљена и на ораницама. Ужи атар села Грахова је такође био релативно добро заштићен од ерозије, иако се претежно налазио под ораницама (преовлађује еутрични камбисол). Захватала је површину од Владичиног Хана на југ до манастира Преображење. Ова површина долазила је до села Белишево и Куново и на том делу су биле оранице, а само местимично шума. Затим површина од Врања према селу Моштаници на језерским терасама, на којима је формирано пољопривредно земљиште и североисточно од Врања, у атару планине Крстиловице. Земљиште је било покривено добро склопљеном шумом која је онемогућила појаву интензивних процеса ерозије. Регистрована је и у атару села Ћуковца и северно од Корбевачке реке. У источном делу јављала се на широком подручју планине Варденик и на његовим огранцима. Нешто већа површина регистрована је западно од Чемерника, затим северно од Врбовске реке и јужно од доњег тока Јелашнице. Све раније поменуте површине представљају углавном шумско земљиште, претежно обрасло буквом, а ређе другим врстама. Мања површина налазила се источно од села Топли дол (пашњачки терен, чији покривач добро штити земљиште). 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 214 Слично стање је и на површинама које су регистроване северно од планине Чемерник (атар села Бајинци). У јужном делу подручја истраживања захватала је брежуљкасте терене језерских површи у сливу Кршевичке реке. Мање површине налазиле су се у атарима села Жапско, Доња Отуља и Требешиње. Регистрована је и у атарима села Жбевац и црква Русе и на левој и десној страни Ђорђевачке реке. Слаба ерозија заузимала је углавном површине на истакнутом рељефу и на речним развођима, где је земљиште било прилично заштићено травним покривачем или шумом. Површине под овом категоријом ерозије припадале су углавном пашњачким теренима, који су коришћени екстензивно, а обрасли су примитивним травним заједницама. Била је распрострањена је у атару села Ораовица, Бајинци и Млачиште и захватала је сливно подручје развођа од изворишта река Базије (притока Бањске реке), па се пружала развођем на север до коте 1664, а затим према северозападу захватајући развође између Романовске реке и Врле. Мања површина налазила се источно од села Грамађе. Под овом категоријом ерозије било је 1,87 % укупне површине подручја. Врло слаба ерозија захватала је равне или благо нагнуте површине до 35% нагиба (и преко 35 %, ако је под густом вегетацијом или је земљиште тежег механичког састава). Регистрована је на 220,58 km2, односно 12,73% укупне површине. Захватала је алувијалне терасе поред Јужне Мораве, затим равну површину између реке Врле и Калабовске реке, као и млађе језерске терасе између атара села Трновца, Милијеваца и Врања, на левој страни и Кршевице и Црног Луга, на десној страни. Због прецизнијег увида у тадашње стање ерозије урађен је прорачун средњег коефицијента ерозије посебно за Грделичку клисуру, као једну целину и Врањску котлину, као другу. Резултати су приказани у табелама 5.66 и 5.67. Према вредности средњег коефицијента ерозије Zsr = 0,84, подручје Грделичке клисуре је у посматраном периоду (1953. година) било 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 215 угрожено процесима јаке ерозије мешовитог типа (Табела 5.66). Највећи коефицијенти ерозије карактерисали су сливове Јастребачке реке (Zsr = 1,06), Палојске реке (Zsr =1,02), Летовишке реке и дела непосредног слива Јужне Мораве са вредношћу Zsr = 0,96, као и слив Предејанске реке (Zsr = 0,93). Средњи коефицијенти ерозије у сливовима издвојеним на овом подручју кретали су се од 0,72 (слив Козарске реке) до 1,06 (слив Јастребачке реке). Подручје Врањске котлине је 1953. године било захваћено процесима јаке ерозије површинског типа (Табела 5.67). Средњи коефицијент ерозије износио је Zsr = 0,76, а средњи коефицијенти ерозије у сливовима на овом подручју кретали су се од 0,41 (слив Костаначке реке) до 1,06 (слив Тесовишке реке). Поред Тесовишке реке, најугроженији су били сливови Јовачке, Равноречке, Корбевачке и Врањско бањске реке. Табела 5.66. Површине према интензитету ерозије 1953. год., Грделичка клисура Слив Назив слива Површина (km2) Година 1953 Zsr Категорија ерозије I II III IV V 1 Козарска река 101,00 19,63 26,31 45,43 0,00 9,63 0,72 2 Палојска река 6,87 3,12 3,43 0,32 0,00 0,00 1,02 3 Предејанска река 19,58 9,55 2,62 7,41 0,00 0,00 0,93 4 Бистричка река 29,18 0,18 18,53 10,47 0,00 0,00 0,74 5 Џепска река 91,88 25,00 21,44 35,01 10,43 0,00 0,75 6 Јастребачка река 9,84 7,18 0,00 2,66 0,00 0,00 1,06 7 Козница 21,57 2,64 18,62 0,31 0,00 0,00 0,89 8 Летовишка река 19,60 10,52 1,95 7,13 0,00 0,00 0,96 9 Рдовска река 19,36 7,19 5,59 6,58 0,00 0,00 0,90 27a Део непосредног слива Ј. Мораве 111,56 52,18 34,54 20,68 2,68 1,91 0,96 Укупно 430,44 137,19 133,03 135,56 13,11 11,54 0,84 Извор: Дигитална Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1953 (Слика 5.42) 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 216 Слика 5.42. Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 1953. године 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 217 Табела 5.67. Површине према интензитету ерозије 1953. године, Врањска котлина Слив Назив слива Површина (km2) Категорија ерозије Zsr I II III IV V 10 Врла 217,76 3,42 101,4 87,21 4,61 21,12 0,65 11 Равноречка река 62,92 39,74 13,6 9,27 0 0,31 1,05 12 Јелашничка река 91,58 55,20 15,21 9,99 9,02 2,16 0,96 13 Јовачка река 34,27 19,51 11,54 3,03 0 0,19 1,05 14 Корбевачка река 79,24 48,84 10,86 15,43 0,57 3,54 1,00 15 Тесовишка река 26,61 17,09 5,93 3,02 0 0,57 1,06 16 Врањско-бањска р. 116,48 65,29 29,86 12,93 5,30 3,10 0,98 17 Врањска река 32,37 7,72 6,07 11,58 0 7,00 0,68 18 Тибушка река 51,56 20,53 14,85 13,97 0 2,21 0,90 19 Требешинска р. 35,77 11,92 11,31 10,27 0 2,27 0,85 20 Трновачка река 51,29 2,34 19,27 17,02 0 12,66 0,58 21 Ђорђевачка река 25,85 1,54 0,48 13,71 0 10,12 0,42 22 Преображенска р. 37,41 11,51 18,59 4,81 0 2,50 0,88 23 Костаначка река 30,91 0,25 5,83 10,90 0 13,93 0,41 24 Кршевичка река 86,08 7,42 68,77 0 0 9,99 0,80 25 Кошаричка река 17,66 7,25 8,73 0,82 0 0,76 0,97 26 Богдановачка р. 20,65 1,70 17,00 1,64 0 0,31 0,85 27 б Део непосредног слива Ј. Мораве 283,75 34,17 52,6 80,83 0 116,3 0,50 Укупно 1302,16 355,44 411,9 306,43 19,50 209,04 0,76 Извор: Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године 5.1.10. 2 Стање ерозије 1970. године Према срачунатој средњој вредности коефицијента ерозије Zsr = 0,59 за 1970. годину, подручје истраживања било је угрожено процесима осредње ерозије мешовитог типа. Највећи део био је угрожен процесима јаке ерозије (38,11%), врло слабе 26,63% и слабе 13,76%. Процесима ексцесивне ерозија било је угрожено 11,37%, а осредње 10,13% подручја (Табела 5.68). Површине под врло слабом ерозијом 1970. године заузимале су уску траку целом дужином Јужне мораве, изузимајући узани појас у Грделичкој клисури на потезу Џеп, Кућиште, Момин Камен, Манајле, Урвич, Летовиште, који је био обухваћен слабом ерозијом. У западном делу Грделичке клисуре простирала се од места Дедин деја, преко Лимчишта границом подручја до Габера и Глога. Мања површина налазила се на 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 218 потезу Виље коло, Прокоп, Ново село, затим на падинама Острозуба и Чемерника, спуштајући се на југ до Кијевске реке и села Преслап. Табела 5.68. Преглед површина Грделичке клисуре и Врањске котлине према интензитету ерозије 1970. године Категорија разорности Јачина ерозионих процеса Средња вредност коеф. ерозије Zsr Учешће у укупној површини (km2) % I Ексцесивна 1,25 197,08 11,37 II Јака 0,85 660,31 38,11 III Средња 0,55 175,48 10,13 IV Слаба 0,30 238,33 13,76 V Врло слаба 0,10 461,40 26,63 Укупно Zsr = 0,59 1732,60 100,00 Извор: Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1970 (Слика 5.43) Табела 5.69. Површине према интензитету ерозије 1970. године, Врањска котлина Слив Назив слива Површина (km2) Категорија ерозије Zsr I II III IV V 10 Врла 217,76 2,15 57,6 2,17 26,35 129,5 0,34 11 Равноречка река 62,92 0,05 37,66 18,85 1,76 4,60 0,69 12 Јелашничка река 91,58 3,72 34,18 12,63 12,73 28,32 0,52 13 Јовачка река 34,27 1,69 24,21 5,22 2,60 0,55 0,77 14 Корбевачка река 79,24 5,44 48,27 4,78 12,54 8,21 0,69 15 Тесовишка река 26,61 0,24 15,51 3,51 6,91 0,44 0,66 16 Врањско-бањска р. 116,48 53,63 36,51 9,72 10,19 6,44 0,92 17 Врањска река 32,37 0,14 9,25 1,75 6,60 14,63 0,38 18 Тибушка река 51,56 25,29 20,8 1,29 2,31 1,87 0,99 19 Требешинска река 35,77 21,44 3,33 4,98 5,43 0,59 0.95 20 Трновачка река 51,29 0,31 34,11 2,08 0,03 14,76 0,62 21 Ђорђевачка река 25,85 2,36 1,17 5,4 3,74 13,18 0,36 22 Преображенска р. 37,41 25,41 - 7,99 3,12 0,89 0,99 23 Костаначка река 30,91 12,27 5,78 6,41 4,1 2,35 0,82 24 Кршевичка река 86,08 30,65 38,47 8,2 2,83 5,93 0,89 25 Кошаричка река 17,66 0,82 1,91 4,02 10,91 - 0,47 26 Богдановачка река 20,65 - 4,13 2,9 13,62 - 0,46 27 б Део непосредног слива Ј. Мораве 283,75 11,47 79,23 59,62 63,31 70,08 0,29 Укупно 1302,16 197,08 452,12 161,52 189,08 302,34 0,62 Извор: Дигитализована Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине 1970. године У југозападном делу подручја заузимала је површину уз границу (26,63% укупне површине подручја), између села Честелин и Крстиловица и даље на југ са знатно већом заступљеношћу у Врањској котлини (Табела 5.69). 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 219 Слика 5.43. Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 1970. године 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 220 Табела 5.70. Површине према интензитету ерозије 1970. год., Грделичка клисура Слив Назив слива Површина (km2) Категорија ерозије Zsr I II III IV V 1 Козарска река 101,00 0 35,99 5,67 10,61 48,73 0,41 2 Палојска река 6,87 0 3,48 0 1,75 1,64 0,53 3 Предејанска р. 19,58 0 8,52 1,27 1,46 8,33 0,47 4 Бистричка река 29,18 0 8,88 0,82 0,84 18,64 0,35 5 Џепска река 91,88 0 30,92 3,8 4,98 52,18 0,38 6 Јастребачка река 9,84 0 6,72 0 2,94 0,18 0,67 7 Козница 21,57 0 13,21 0 3,9 4,46 0,60 8 Летовишка река 19,60 0 13,4 0 1,87 4,33 0,63 9 Рдовска река 19,36 0 6,36 0 4,78 8,22 0,40 27 a Део непосредног слива Ј. Мораве 111,56 0 80,70 2,40 16,12 12,34 0,69 Укупно 430,44 0 208,18 13,96 49,25 159,05 0,50 Извор: Карта ерозије Грделичке клисуре и Врањске котлине 1970. године (Слика 5.43) Слаба ерозија била је заступљена на 13,76 % површине подручја (Табела 5.70). Јављала се на мањим површинама, углавном у нижим подручјима, у близини водотока. Површине под средњом ерозијом су, у односу на стање из 1953. године, значајно смањене (са 25,51 % на 13,76 %). Учешће површина захваћених јаком ерозијом повећано је у односу на 1953. годину на рачун смањења учешћа површина угрожених ексцесивном ерозијом. 5.1.10.3 Стање ерозије 2010. године На подручју истраживања процесима ексцесивне ерозије угрожено је 0,14% (Табела 5.71). У Грделичкој клисури је заступљена на малим површинама у околини села Гариње, а у Врањској котлини у сливу Врањскобањске реке, затим североисточно од Врања на подрчју села Балиновац и Мечковац (Градска река и Пајчина река), на падинама између села Каталенац и Кумарево, јаруге у близини села Барбарушинце, Вишевце и Сурдул, на падинама Сејачког потока, на потезу званом Жута вода (испод села Трејак, ка селу Лукарце), на подручју села Велики и Мали 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 221 Трновац (Трновачка река), Брезница (Брезничка река) и Муховац (Муховачка река). Табела 5.71. Преглед површина Грделичке клисуре и Врањске котлине према интензитету ерозије 2010. године Категорија разорности Јачина ерозионих процеса Средња вредност коеф. ерозије Zsr Учешће у укупној површини (km2) % I Ексцесивна 1,25 2,34 0,14 II Јака 0,85 13,08 0,75 III Средња 0,55 129,26 7,46 IV Слаба 0,30 783,25 45,21 V Врло слаба 0,10 715,60 41,30 Укупно Zsr = 0,24 1643,51 94,86 Извор: Карта ерозије подручја истраживања 2010. године (Слика 5.44) Табела 5.72. Стање ерозије 2010. године на подручју Грделичке клисуре Назив слива Површина слива (km2) Zsr Угрожено ерозијом (km2) Без ерозије (km2) 1 Козарска река 101,00 0,27 97,42 3,58 2 Палојска река 6,87 0,29 5,89 0,98 3 Предејанска река 19,58 0,26 17,77 1,81 4 Бистричка река 29,18 0,21 28,13 1,05 5 Џепска река 91,88 0,33 89,45 2,43 6 Јастребачка река 9,84 0,42 9,43 0,41 7 Козница 21,57 0,31 20,17 1,40 8 Летовишка река 19,60 0,43 18,24 1,36 9 Рдовска река 19,36 0,30 18,02 1,34 27а Део непосредног слива Јужне Мораве 111,56 0,45 98,54 13,02 Укупно 430,44 0,34 403,06 27,38 Извор: Карта ерозије подручја истраживања 2010. године (ауторска) Процесима јаке ерозије угрожено је 0,75% укупне површине подручја. У Грделичкој клисури регистована је између села Данковци и Репиште, затим у близини села Гариње и Калиманце (мањи део површине припада сливу Калиманске реке). У Врањској котлини регистрована је у околини села Клашњице, Собина, Балиновац, северно од Врања, Содерце, Бунушевце, Миливојце, Бели брег, Дубница, потез од села Горњи Вртогош 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 222 – Лопардинце – Велики Трновац и између села Вишевце, Мотина, Ћурковица и Наставце. На подручју Грделичке клисуре процесима ерозије различитог интензитета угрожено је 403,06 km2 (93,64%). Средњи коефицијент ерозије за ово подручје износи Zsr = 0,34, што говори да преовлађују процеси слабе ерозије дубинског типа (Табела 5.72). Вредности коефицијента ерозије крећу се од Zsr = 0,21 (слив Бистричке реке) до Zsr = 0,45 (део непосредног слива Јужне Мораве који припада Грделичкој клисури). Табела 5.73. Стање ерозије 2010. године на подручју Врањске котлине Назив слива Површина слива km2 Zsr Угрожено ерозијом km2 Без ерозије km2 10 Врла 217,76 0,21 211,49 6,27 11 Равноречка река 62,92 0,22 61,47 1,45 12 Јелашничка река 91,58 0,23 87,6 3,98 13 Јовачка река 34,27 0,23 30,42 3,85 14 Корбевачка река 79,24 0,23 77,76 1,48 15 Тесовишка река 26,61 0,22 25,62 0,99 16 Врањско-бањска река 116,48 0,25 113,23 3,25 17 Врањска река 32,37 0,26 29,71 2,66 18 Тибушка река 51,56 0,26 50,38 1,18 19 Требешинска река 35,77 0,33 33,19 2,58 20 Трновачка река 51,29 0,31 47,55 3,74 21 Ђорђевачка река 25,85 0,28 23,95 1,90 22 Преображенска река 37,41 0,21 35,3 2,11 23 Костаначка река 30,91 0,25 29,6 1,31 24 Кршевичка река 86,08 0,32 82,77 3,31 25 Кошаричка река 17,66 0,25 16,38 1,28 26 Богдановачка река 20,65 0,36 18,7 1,95 27б Део непосредног слива Јужне Мораве 281,05 0,20 265,33 18,42 Укупно 1302,16 0,24 1240,45 61,71 Извор: Карта ерозије подручја истраживања 2010. године На подручју Врањске котлине процесима ерозије различитог интензитета угрожено је 1240,45 km2 (95,26%), док на 61,71 km2 нису присутни процеси ерозије (4,74 %). Средњи коефицијент ерозије за подручје Врањске котлине износи Zsr = 0,24, што потврђује да преовлађују процеси слабе ерозије површинског и мешовитог типа (Табела 5.73). 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 223 Слика 5.44. Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 2010. године 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 224 Вредности коефицијента ерозије на овом подручју крећу се од Zsr = 0,20 (део непосредног слива Јужне Мораве који припада Врањској котлини), до Zsr = 0,36 (слив Богдановачке реке). Графикон 5.3. Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970. и 2010. године (Грделичка клисура и Врањска котлина) Графикон 5.4. Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970. и 2010. године (Грделичка клисура) 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 225 Тенденција смањења јачине ерозионих процеса на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине (период 1953-2010. година) утврђена је анализом вредности средњих коефицијената ерозије за посматрани период и приказана графиконом 5.3. У периоду од 1953-2010. године на подручју Грделичке клисуре је, као и у периоду од 1953-1970. године (Графикон 5.4) дошло до смањења вредности средњег коефицијента ерозије (Zsr) у свим сливовима, што потврђује тенденцију смањења интензитета ерозионих процеса. Графикон 5.5. Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970. и 2010. године (Врањска котлина) На подручју Врањске котлине у периоду 1953-1970. године, дакле после извођења противерозионих радова, дошло је до смањења интензитета ерозионих процеса у већини сливова. Изузетак су сливови Тибушке, Трновачке, Преображењске, Костаначке и Кршевичке реке, у којима је дошло до повећања интензитета ерозионих процеса (Графикон 5.5). У поменутим сливовима, изузев Трновачке реке, у овом периоду нису извођени противерозиони радови. 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 226 У периоду 1953-2010. године на целом подручју Врањске котлине уочава се тенденција смиривања процеса ерозије (Графикон 5.5). Приказани резултати истраживања показују да је, захваљујући ефектима изведених техничких, биотехничких и биолошких радова у већини сливова бујичних потока и река, смањен интензитет ерозионих процеса. Поред изведених противерозионих радова, смиривању процеса ерозије погодовале су и социодемографске промене у наведеном периоду, јер су условиле драстичне промене начина коришћења земљишта, а самим тим и интензитета ерозије (пример слива Ђорђевачке реке). „Ђорђевачка река (Давидовачка, Вртогошка) је лева притока Јужне Мораве у коју се улива на око 5 km североисточно од Бујановца. Слив је површине 25,85 km2, издуженог облика, средње ширине 2,01 km. Дужина главног тока је 14,8 km, са просечним падом 5,34%. Правац пружања тока је северозапад – југоисток, кота изворишта је 1170 mnm, а кота ушћа 390 mnm, тако да висинска разлика слива износи 780 mnm. Терцијарни седименти, веома присутни у сливу, различитог су састава и старости. Седименти млађег терцијара „леже“ у топографски скоро најнижим деловима терена (слабо везани или невезани језерски седименти, шљункови, пескови и глине), а алувијални наноси испуњавају најниже делове терена. Дистрични камбисол заузима 58% (600 - 1100 mnm), смоница 26% (420 - 600 mnm), алувијум 11% и колувијум 5%. На основу карте начина коришћења земљишта за 2011. годину види се да није дошло до знатних промена у односу на 1953. годину. Највеће промене су у категорији шума: површина под деградираним шумама је смањена, пре свега захваљујући примени административнх мера, а затим и смањењу броја становника у периоду 1961-1991. године, са 55,6%, на само 0,5%. Површине под ораницама, ливадама и пашњацима су незнатно повећане, а учешће голети смањено са 11,64% на 2,90%“ (Braunović, Kabiljo, 2012). 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 227 Регистроване су мање површине под воћњацима и виноградима (Графикони 5.6 и 5.7). Графикон 5.6. Начин коришћења земљишта 1953. (Ђорђевачка река) Графикон 5.7. Начин коришћења земљишта 2010. (Ђорђевачка река) Непродуктивне површине су 1953. године заузимале 14,55%, а 2011. године 7,85% површине слива. У анализираном периоду интензитет ерозионих процеса је од III категорије – осредња ерозија 1953. године, 2011. године сведен на IV категорију – слаба ерозија (Графикон 5.8.). Графикон 5.8. Вредности средњег коефицијента ерозије (Zsr) у сливу Ђорђевачке реке 1953., 1970. и 2010. године (Врањска котлина) 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 228 Како у сливу нису извођени технички радови (пошумљено је свега 4,1 ha), пресудни утицај на смањење интензитета ерозионих процеса имало је смањење неповољног утицаја антропогеног фактора услед демографског пражњења подручја и промене начина коришћења земљишта. 5.1.10.4 Прорачун продукције и проноса наноса на подручју истраживања Урађене карте ерозије, односно анализа стања ерозионих процеса у сливу и подаци о заступљености различитих категорија разорности, карте изохијета и изотерми подручја, као и анализиране орографске карактеристике су основа за прорачун продукције наноса из сливова. Укупна количина наноса која се продукује у сливу срачуната је по методи потенцијала ерозије проф. Гавриловића. Добијени резултати продукције и проноса наноса на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине за 1953., 1970. и 2010. годину приказани су у табели 5.74, а промене укупне продукције наноса у посматраном периоду графиконом 5.9. 0 500000 1000000 1500000 2000000 2500000 1953 1970 2010 Година W go d ВРАЊСКА КОТЛИНА ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА m3god Графикон 5.9. Промене продукције наноса на подручју истраживања 5.1.10 ЕРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ 229 Табела 5.74. Продукција и пронос наноса на подручју истраживања у периоду 1953-2010. година Период Површина слива (km2) Продукција наноса Коеф. ретенз. Ru Пронос наноса специфична укупна специфични укупни Wsp (m3 km-2 god-1) Wgod (m3god-1) Gsp (m3 km-2 god-1) Ggod (m3god-1) ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА 1953 430,44 1920,34 825862,51 0,74 1421,05 611138,26 1970 878,20 377679,07 0,74 649,87 279482,51 2010 492,42 211769,48 0,74 364,39 156709,42 ВРАЊСКА КОТЛИНА 1953 1302,16 1618,71 2107821,04 0,67 1084,54 1412240,10 1970 1192,72 1553109,86 0,67 799,12 1040583,61 2010 287,25 374051,96 0,67 192,46 250614,81 До највећег смањења продукције и проноса наноса дошло је у Врањској котлини у периоду од 1970-2010. године (4,15 пута), а на подручју Грделичке клисуре од 1953. до 1970. године (2,19 пута). У периоду 1953- 2010. година на подручју Грделичке клисуре смањење продукције наноса износи 3,9 пута, а на подручју Врањске котлине 5,6 пута. 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 231 Противерозиони радови начелно се могу поделити на техничке, биотехничке и биолошке. Технички радови обухватају све врсте попречних објеката (прагове, преграде, рустикалне преграде, плетере..), као и све врсте подужних грађевина (регулације, обалоутврде итд). Биотехнички радови обухватају израду тераса, контурних ровова, плетера, сувозида, зидића против спирања итд., а у биолошке радове спадају пошумљавање, мелиорације деградираних шума, мелиорације пашњака и ливада, затрављивање итд. 6.1 ТЕХНИЧКИ РАДОВИ У првој фази извођења противерозионих радова у Грделичкој клисури и Врањској котлини рађени су технички објекти у коритима бујичних токова: преграде и прагови за задржавање вученог наноса и регулације корита искључиво у зонама укрштања водотока и саобраћајница. Објекти су зидани од камена у цементном малтеру, а у јаругама су подизане рустикалне преграде од камена у суво. У периоду после 1955. године приоритет постаје заштита насеља и изводе се регулације доњих токова кроз насеља, тако да је, поред заштитне функције регулација, до изражаја дошла и естетска. Рађене су регулације са двогубим коритом, где је минор корито најчешће од камена у цементном малтеру (или од бетонских елемената), а мајор корито затрављено или су његови обални зидови обложени, а форланди затрављени (регулација Врле кроз Владичин Хан и Сурдулицу, Врањско-Бањске реке кроз Врањску бању и друге). У наведеном периоду за израду преграда почињу да се примењују габиони и бетон (јефтинији од камена у цементном малтеру, бржа градња, није потребна квалификована радна снага за зидање). Класични технички антиерозиони радове обухватају изградњу попречних објеката, најчешће преграда, чији је задатак спречавање процеса дубинске и бочне ерозије у кориту водотока, кроз смањење брзине кретања воде, 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 232 њене разорне моћи и транспортне способности. Поред преграда, граде се прагови, консолидациони појасеви и каскаде. Наведени објекти имају сличне функције, али се разликују по својим корисним висинама. Слика 6.1. Регулација Врањско-бањске реке, Врањска бања, 2011. године Преграде су попречни објекти корисне висине преко 2 m, чија је функција задржавање наноса и стабилизација обала. Обично се граде у уским профилима корита водотока, низводно од ушћа неке притоке. Поред овога, избор места за изградњу преграде зависи од стабилности терена и удаљености потребног материјала за градњу. Код нас се најчешће граде преграде чија се корисна висина креће у распону од 2 до 5 m, а грађене су и преграде корисне висине до 15 m. Прагови су попречни објекти висине до 2 m, чија је функција фиксирање попречног профила корита или деонице тока у уздужном смислу. Консолидациони појасеви се раде у нивоу дна корита и косина, тако да немају корисну висину. Служе за стабилизацију целог корита или деонице уздужног профила. Каскаде су посебна врста попречних објеката и граде се у регулацијама бујичних водотока. Њихова функција је да савладају висинске разлике у 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 233 новопројектованом кориту, које се не могу решити усвојеним падом нивелете. Најчешће су висине до 2 m. (Костадинов, 1996) Слика 6.2. Преграда у Репинској реци Слика 6.3. Преграда на реци Врли Анализирани су изведени технички противерозиони радови у бујичним сливовима Грделичке клисуре (Крпејски поток, Млакачка долина, Зла долина II и III) и Врањске котлине (Калиманска река, Репинска река и Љештарска долина). Број и типови анализираних попречних објеката у оквиру поменутих сливова приказани су у Табели 6.1. Табела 6.1. Преглед анализираних попречних објеката Назив слива Анализирани попречни објекти Крпејски поток 3 преграде Млакачка долина 2 преграде и 2 прага Зла долина II 2 преграде и 1 праг Зла долина III 1 преграда и 2 прага Репинска река 5 преграда Калиманска река 5 преграда Љештарска долина 10 преграда Укупно 33 попречна објекта Анализирана су 33 попречна објекта: 5 прагова корисних висина 1,0 m и 1,5 m и 28 преграда (класичне бујичарске преграде од камена у цементном малтеру) чије се корисне висине крећу у распону 2,0 – 6,0 m. Највећи број анализираних преграда (18) је корисне висине од 3 до 5 m (Табела 6.2). 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 234 Табела 6.2. Основне карактеристике анализираних попречних објеката Објекат број Попречни објекат Висина hk Материјал КРПЕЈСКИ ПОТОК 1 Преграда 1 2,5 Камен у цементном малтеру 2 Преграда 2 5,0 Камен у цементном малтеру 3 Преграда 3 2,5 Камен у цементном малтеру БУЈИЦА МЛАКАЧКА 2 Преграда 2 5,0 Камен у цементном малтеру 3 Преграда 3 2,0 Камен у цементном малтеру 4 Праг 1 1,0 Камен у цементном малтеру 5 Праг 2 1,0 Камен у цементном малтеру ЗЛА ДОЛИНА II 1 Преграда 1 3,0 Камен у цементном малтеру 2 Преграда 2 2,0 Камен у цементном малтеру 3 Праг 1 1,5 Камен у цементном малтеру ЗЛА ДОЛИНА III 1 Преграда 1 2,0 Камен у цементном малтеру 2 Праг 1 1,5 Камен у цементном малтеру 3 Праг 2 1,0 Камен у цементном малтеру КАЛИМАНСКА РЕКА 1 Преграда 1 3,0 Камен у цементном малтеру 2 Преграда 2 3,0 Камен у цементном малтеру 3 Преграда 3 4,0 Камен у цементном малтеру 4 Преграда 4 5,0 Камен у цементном малтеру 5 Преграда 5 4,0 Камен у цементном малтеру РЕПИНСКА РЕКА 1 Преграда 1 2,0 Камен у цементном малтеру 2 Преграда 2 4,0 Камен у цементном малтеру 3 Преграда 3 4,5 Камен у цементном малтеру 4 Преграда 4 4,0 Камен у цементном малтеру 5 Преграда 5 5,0 Камен у цементном малтеру ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 1 Преграда 1 3,0 Камен у цементном малтеру 2 Преграда 2 2,5 Камен у цементном малтеру 3 Преграда 3 2,0 Камен у цементном малтеру 4 Преграда 4 3,0 Камен у цементном малтеру 5 Преграда 5 2,0 Камен у цементном малтеру 6 Преграда 6 6,0 Камен у цементном малтеру 7 Преграда 7 3,0 Камен у цементном малтеру 8 Преграда 8 4,0 Камен у цементном малтеру 9 Преграда 9 3,0 Камен у цементном малтеру 10 Преграда 10 5,0 Камен у цементном малтеру Већи број преграда рађен је са слапиштем и зубом, чиме је смањено или елиминисано поткопавање корита низводно од изграђених објеката. Код преграда које немају слапиште у мањој мери је дошло до поткопавања корита и угрожавања функције и стабилности објеката. 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 235 Стање ерозије у коритима истраживаних бујичних токова је задовољавајуће, као и стање анализираних попречних објеката. Изузетак је преграда бр. 8 у Љештарској долини, јер је делимично срушена. На терену је уочена апсолутна небрига о изведеним објектима, што мора да се нагласи, јер после извођења радова нико не води рачуна о њима и потпуно су „напуштене“. Нормално је да попречни објекти током свог „радног века“ трпе оштећења која временом могу довести и до њиховог рушења. Али, редовним контролисањем њиховог стања и санацијом спречила би се већа оштећења и рушења објеката. У анализираним сливовима, поред делимично срушеног објекта, уочена су још два проблема. Већи број преграда је потпуно обрастао вегетацијом, тако да је неоподно чишћење протицајних профила преграда (уста преграда) и редовно одржавање (3 анализиране преграде у Крпејском потоку, 3преграде у бујици Млакачка, прагови 1 и 2 у Калиманској реци, преграде 1, 4, 5, у Репинској реци преграда 4, у Љештарској долини преграде 1, 2, 7, 9, 10 и анализирани прагови у сливовима Зла долина II и III). На преградама у сливу Зла долина, Љештарска долина и Репинска река, цементни малтер је толико оштећен да изгледају као да су зидане од камена у суво, а не од камена у цементном малтеру. У циљу санације и спречавања даљих оштећења требало би што хитније извршити инвентаризацију и детаљну контролу свих објеката и успоставити њихово редовно одржавање. 6.2 БИОЛОШКИ И БИОТЕХНИЧКИ РАДОВИ У периоду од 1955.-1966. године, поред класичног пошумљавања густом садњом на јаме, започета је примена биотехничких радова, чији је ефекат спречавање наглог сливања воде низ падине и стварање повољних услова за развој шумских садница (градони, контурни ровови и др.) или воћа (терасе). У пољопривредну производњу брдско-планинског дела подручја 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 236 уведена је и примена противерозионе агротехнике. За радове на подизању, пре свега четинарских, а ређе лишћарских култура, на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине извођени су најнужнији биотехнички објекти у сливовима, углавном градони, контурни ровови, терасе, рустикалне преграде, ређе плетери и сувозиди. Поједине падине бујичних сливова саниране су различитим комбинацијама наведених објеката. Поред пошумљавања и затрављивања подизани су воћњаци. Слика 6.4. Контурни ровови, Личиндолска река, 1955. године Извор: Фото-документација ВО „Ерозија“ Владичин Хан У новембру 2008. године на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине постављено је 19 огледних поља (Табела 6.3). Огледна поља налазе се у анализираним сливовима на падинама које су пошумљаване различитим техникама (градони, контурни ровови, терасе, сувозид, рипероване површине, комбинација јама и тераса и садња у јаме), на различитим нагибима (25-56%), експозицијама (S, SW, SE, W, NW, W) и надморским висинама (439-1115 mnm). Врсте обухваћене огледним пољима су: црни бор, бели бор, орах, мечија леска и амерички јасен, а два огледна поља постављена су у воћњацима. 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 237 Досадашња искуства у нашим условима показују да се градони на еродираним теренима израђују на нагибима до 80%. На постављеним огледним пољима градони су коришћени за пошумљавање падина нагиба 28 - 56% (огледна поља 1, 2, 3, 7, 8, 10, 13, 14 и 16). Конструкционе карактеристике изведених градона су: нагиб шкарпе насипа 1:1,5, шкарпе усека 1:1 и контрапад планума 30%. Ширина планума анализираних градона креће се од 45 до 90 cm. Табела 6.3. Локације огледних поља Редни број Ознака поља Локација Координате Y X 1 ОП 1 Слив Калиманске реке 7579865 4732444 2 ОП 2 Слив Калиманске реке 7579867 4732447 3 ОП 3 Слив Калиманске реке 7579972 4732752 4 ОП 4 Слив Калиманске реке 7580147 4732669 5 ОП 5 Слив Калиманске реке 7580214 4732736 6 ОП 6 Слив Репинске реке 7580567 4732031 7 ОП 7 Слив Репинске реке 7580590 4731851 8 ОП 8 Слив Репинске реке 7580593 4731856 9 ОП 9 Слив Калиманске реке 7580283 4732566 10 ОП 10 Слив Репинске реке 7580626 4731995 11 ОП 11 Слив Крпејског потока 7593993 4745525 12 ОП 12 Слив Крпејског потока 7593980 4745542 13 ОП 13 Слив Крпејског потока 7594013 4745453 14 ОП 14 Слив Крпејског потока 7594089 4745447 15 ОП 15 Слив Крпејског потока 7594125 4745569 16 ОП 16 Слив Љештарске долине 7583458 4719398 17 ОП 17 Слив Мазараћког потока 7582066 4717561 18 ОП 18 Слив Мазараћког потока 7582078 4717336 19 ОП 19 Слив Мазараћког потока 7582100 4717267 На почетку примене градона, у бившој СФРЈ, садило се у једном или два реда, тако да је садња била веома густа (чак и 4 саднице по дужном метру). Густа садња је одбачена због слабог успеха пријема и пораста (велике конкуренција), а касније је усвојена садња у једном реду, на растојању од 75 и 100 cm. Контурни ровови (ретензиони јаркови) обухваћени су огледним пољимa 4 и 5, а у оквиру огледног поља 15 контурни ровови су комбиновани са 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 238 терасама. На падини блажег нагиба (ОП 4) ровови су рађени на растојању 9,14 m, а на стрмијим на 7,62 m (ОП 5). Амерички тип контурних ровова примењен је на великим површинама, јер се најбоље прилагођавао терену (благе шкарпе, мале димензије). Очекивани су добри резултати, али се у пракси то није остварило (скупа инвестиција, брзо запуњавање, изазивање „клизања“ терена). Почетком педесетих година прошлог века на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине на великм површинама подизани су воћњаци сађени на терасама, који су углавном пропали. Разлози пропадања били су неразвијена путна мрежа којом би воће стигло до потрошача, као и недостатак тржишта у том периоду. Осамдесетих година прошлог века дошло је до промене, пре свега што се тиче путне мреже, као и подизања прерађивачких капацитета у близини градова (Делишес – Хани, Владичин Хан), чиме је створена је могућност за пласман воћа и у том периоду је било актуелно подизање воћњака. Међутим, теренским истраживањима 2010. године утврђено је да су поменуте велике површине под воћњацима напуштене и спонтано затрављене, тако да не представљају повољно тло за развој ерозионих процеса (ОП 11 и 12). На огледном пољу 18 (Слив Мазараћког потока), падина нагиба 37%, јужне експозиције, пошумљавана је комбинацијом сувозида и тераса. Сувозид је рађен до висине 1,0 m од камена који је сакупљан на лицу места. Изграђени објекат имао је фунцију смањења подужног пада, задржавања еродираног материјала и формирања заплава који је коришћен за садњу (слика 6.5). Живи плетери су успешно коришћени у раду Секција за ерозију и бујице из Ниша, Крагу јевца и Владичиног Хана (ОП 13). 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 239 Слика 6.5. Сувозид целом ширином падине изнад села Мазараћ, 2010. године За подизање шумских култура и заштиту земљишта од ерозије најбоље су се показали градони, тј. најужи тип тераса, док се израда широких и уских тераса показала погодном за пољопривредне културе (нагиб од 10% до 70%). Табела 6.4. Регистар изведених радова у директним притокама Јужне Мораве на подручју Грделичке клисуре (1947-1977) Бр. Бујични слив Регулације - кинете Попречни објекти Биолошки радови Дужина (km) Ископ (m3) Зид (m3) Број објеката Ископ (m3) Зид (m3) Пошум. (ha) Затрав. (ha) 1 Козарска река 0,548 6000 2480 6 900 1427 42,5 2,2 2 Миљевски поток - - - - - - 7,0 - 3 Малићка река - - - - - - 16,0 - 4 Палојска река 0,450 13100 4578 12 1200 860 89,7 4,7 5 Личиндолска река - - - - - - 38,0 11,9 6 Бабићска река 0,180 2000 1400 10 730 920 21,0 0,5 7 Браниште - - - 1 320 90 - - 8 Витлишка долина - - - 10 792 424 - - 9 Крпејски поток 0,222 2900 1360 10 1200 1800 100,5 4,7 10 Голи Чукар - - - 4 792 424 - - 11 Камиља лука 0,190 4000 1500 15 400 210 20,0 2,4 12 Предејанска река - - - 9 1940 1390 92,0 63,0 13 Ајишки поток 0,200 3630 320 5 550 1500 13,4 0,6 14 Стојчино долинче 0,057 485 114 2 215 236 5,0 - 15 Чардачко долинче 0,060 180 20 7 340 270 3,0 - 16 Бакарна долина - - - 2 250 300 1,6 - 17 Слапички поток - - - -- - - 0,4 - 18 Бунавејска долина 0,220 2840 550 4 360 270 2,0 - 19 Карина барака 0,098 392 480 43 1768 2772 5,8 - 20 Трнице 0,140 750 530 2 105 150 1,4 - 21 Пландиште поток 0,100 980 300 3 150 110 0,2 - 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 240 Бр. Бујични слив Регулације - кинете Попречни објекти Биолошки радови Дужина (km) Ископ (m3) Зид (m3) Број објеката Ископ (m3) Зид (m3) Пошум. (ha) Затрав. (ha) 22 Сливачка долина 0,120 578 962 17 540 7,34 0,4 - 23 Попова долина - - - 4 155 63 5,4 - 24 Царичина долина 0,340 1700 1368 22 3290 6600 4,2 - 25 Овамље аниште 0,123 305 200 2 100 160 - - 26 Јаруга 0,060 75 42 1 30 42 - - 27 Селишки поток - - - 14 1300 1780 - - 28 Калдрма поток 0,070 210 140 35 2847 4898 - - 29 Рашићева долина 0,229 2450 3840 35 1050 1022 - - 30 Јазбина - - - 15 800 350 - - 31 Млакачки поток 0,530 3743 5471 129 * 2500 4455 - - 32 Катићева река 0,220 3000 4949 197 2947 5803 - 32,6 33 Џепска река 0,300 2200 900 26 2600 3180 374,0 538,7 34 Кучалска река - - - 8 415 766 - - 35 Козничка река - - - 3 1258 693 61,5 361,4 36 Манајлачке водод. - - - 150 960 2282 17,7 - 37 Манајлачки поток 0,192 1420 481 15 90 156 - - 38 Марков поток 0,082 1164 562 94 152 218 3,8 - 39 Кржинске водод. - - - 20 292 1500 0,1 - 40 Кржинска река - - - 1 18 36 - - 41 Слатинска река - - - - - - 0,3 - 42 Ораовачка река - - - - - - 21,5 - 43 Бистричка река - - - - - - 22,5 - 44 Граховска долина - - - - - - 1,8 - 45 Петкова долина 0,200 450 300 1 2500 590 0,4 - 46 Мртвичке водод. - - - - - - 4,2 27,8 47 Зла долина II 0,060 600 60 37 ** 360 300 - - 48 Зла долина III 0,140 3790 976 13 *** 1300 1860 10,6 2,6 49 Ћелијски поток 0,064 800 320 28 200 300 1,1 - 50 Јазински поток 0,070 1720 500 10 280 400 - - 51 Кућишки поток 0,105 5243 566 30 1670 2396 - - 52 Куњски поток 0,140 1000 565 18 200 340 - - 53 Теговишке водод. 0,200 1000 680 - 14200 9100 13,0 33,7 54 Јастребачка река - - - 4 220 300 6,0 23,4 55 Урвичка провалија - - - 2 36 36 - - 56 Летовишка река - - - - -- - 7,0 65,4 57 Рдовска река - - - 1 800 1074 15,5 34,9 58 Цигански поток 0,250 1700 875 2 350 500 10,7 - Укупно 5,96 70405 37389 1087 55472 65087 1041,2 1210,5 Извор: Јелић, 1978. * Број изведених попречних објеката у сливу бујице Млакачка (Златић ет ал., 1996) ** Број изведених попречних објеката у сливу бујице Зла долина II (Златић, 1988) *** Број изведених попречних објеката у сливу бујице Зла долина III (Златић, 1988) Регистар изведених противерозионих радова урађен је 1977. године на основу података из инвестиционо-техничке документације водопривредне организације „Ерозија“ из Владичиног Хана (Табеле 6.4 и 6.5). 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 241 Табела 6.5. Регистар изведених радова у директним притокама Јужне Мораве на подручју Врањске котлине (1947-1977) Бр Бујични слив Регулације - кинете Попречни објекти Биолошки радови Дужина (km) Ископ (m3) Зид (m3) Број објеката Ископ (m3) Зид (m3) Пошум. ha Затрав. ha 1 Врла 1,407 35607 7667 30 3850 5120 102,40 - 2 Шеварички поток - - - 16 1250 1790 20,70 4,50 3 Декутинска река - - - - - - 0,50 32,50 4 Јелашничка река - - - 3 300 350 229,30 436,80 5 Врбовска река - - - - - - 52,00 102,50 6 Паневљанска р. - - - 20 850 2000 65,80 4,00 7 Корбевачка река - - - 22 1400 2150 625,60 600,80 8 Бујковачки поток 0,350 9230 1550 21 1030 1476 4,50 9 Врањскобањска р. 2,363 88700 21613 13 1760 2510 387,80 393,20 10 Топлички поток - - - 35 2200 3300 24,80 8,20 11 Жуковски поток - - - 3 150 220 - - 12 Тибушка река - - - - - - 13,30 24,70 13 Преображенска р. - - - - - - 10,60 28,10 14 Костаначка река - - - - - - 4,00 20,00 15 Кршевичка река - - - 163 5785 8900 293,60 475,70 16 Жбевачка река - - - 67 2100 3900 141,60 50,40 17 Циганска река - - - 19 1500 1510 232,15 75,30 18 Богдановачка р. - - - 31 1270 1900 89,50 69,10 19 Трновачка река - - - 13 3185 1950 214,90 125,80 20 Давидовачка река - - - - - - 4,10 - 21 Павловачка река 0,700 850 4500 105 6310 7500 97,60 - 22 Нерадовачка река - - - 1 480 190 4,00 - 23 Врањска река 0,700 1050 700 20 820 850 - - 24 Рашачки поток - - - 7 260 450 - - 25 Чивлички поток 0,250 8750 750 11 600 862 4,20 - 26 Ђурински поток 0,100 3414 300 7 1100 509 65,80 - 27 Бреснички поток 0,180 60 100 2 60 130 - - 28 Моштаничка р. 0,050 80000 1000 76 8300 4953 60,80 2,10 29 Мазараћки поток - - - 13 390 550 38,00 - 30 Прибојске бујице 0,350 5000 2100 30 3750 5900 51,90 7,00 31 Љештарска долина* 0,350 18 56,80 3,00 32 Гарваница - - - 4 370 820 - - 33 Ристински поток - - - 4 390 950 2,70 - 34 Јовачка река 1,100 11600 4400 2 1400 1950 80,40 47,80 35 Видински поток - - - - - - 0,90 - 36 Лепеничка река - - - 10 880 1250 299,50 573,00 37 Сува Морава 0,670 8000 1050 17 1600 2260 28,20 9,40 38 Репинска река 0,750 6300 1400 7 800 1135 94,50 31,60 39 Дулански поток 0,093 800 720 720 5 480 680,00 0,50 40 Калиманска река 0,700 12600 3450 39 6770 9680 327,20 132,30 Укупно 10,463 271961 51300 1567 60915 7749 5 4409,7 3258,3 Извор: Јелић, 1978. * Број попречних објеката: Костадинов, Марковић, 1996 У Регистру је дат попис изграђених подужних објеката у доњим токовима бујичних сливова, (претежно од камена у цементном малтеру, а од 70-тих 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 242 година од бетона или префабрикованих бетонских блокова), као и приказ свих изграђених попречних објеката у хидрографској мрежи (најчешће од камена у цементном малтеру, камена у суво, а ређе од габиона и земље). „Приказане су количине изведених радова на подизању четинарских (ређе лишћарских) култура уз употребу најнужнијих видова ретензионих радова у сливовима (градони, терасе, контурни ровови, ређе плетери и суви зидићи), затрављивању еродираних пољопривредних површина и на мелиорацији деградираних пашњака“ (Јелић, 1978). 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 244 7.1 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД ПАДОВА КОРИТА Истраживања су вршена у 7 бујичних водотока и анализирани су падови заплава за 33 изведена попречна објекта. Природни пад корита у њима креће се од 4,48% (Љештарска долина) до 57,89% (Зла долина III), док су падови заплава у границама од 1,38% (Репинска река) до 38,80% (Зла долина III). Табела 7.1. Падови корита и падови заплава у кориту Крпејског потока Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It 1 Преграда 1 10,69 6,63 0,62 2 Преграда 2 14,67 6,75 0,46 3 Преграда 3 12,76 4,13 0,32 Xsr 12,71 5,84 0,47 Табела 7.2. Падови корита и падови заплава у кориту Млакачке долине Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It 1 Преграда 2 29,05 17,14 0,59 2 Преграда 3 39,17 7,32 0,19 3 Праг 1 17,43 14,57 0,84 4 Праг 2 22,75 17,75 0,78 Xср 27,10 14,20 0,60 Табела 7.3. Падови корита и падови заплава у коритима Зле долине II и III Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It Зла долина II 1 Преграда 1 38,75 23,92 0,62 2 Преграда 2 36,23 23,99 0,66 3 Праг 1 41,04 32,89 0,80 Xср 38,67 26,93 0,69 Зла долина III 1 Преграда 1 51,91 28,04 0,54 2 Праг 1 57,89 38,80 0,67 3 Праг 2 41,34 32,03 0,77 Xср 50,38 32,96 0,66 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 245 Табела 7.4. Падови корита и падови заплава у кориту Калиманске реке Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It 1 Преграда 1 14,58 2,08 0,14 2 Преграда 2 4,56 2,19 0,48 3 Преграда 3 10,33 3,66 0,35 4 Преграда 4 5,13 2,28 0,44 5 Преграда 5 10,05 2,82 0,28 Xср 8,93 2,61 0,34 Табела 7.5. Падови корита и падови заплава у кориту Репинске реке Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It 1 Преграда 1 5,61 3,25 0,58 2 Преграда 2 5,94 1,73 0,29 3 Преграда 3 5,23 1,72 0,33 4 Преграда 4 7,53 1,38 0,18 5 Преграда 5 11,40 1,40 0,12 Xср 7,14 1,90 0,30 Табела 7.6. Падови корита и падови заплава у кориту Љештарске долине Редни број Број попречног објекта Пад корита It (%) Пад заплава Iz (%) Iz/ It 1 Преграда 1 9,04 4,93 0,54 2 Преграда 2 4,48 1,88 0,42 3 Преграда 3 5,40 1,40 0,26 4 Преграда 4 7,35 3,79 0,52 5 Преграда 5 4,94 2,47 0,50 6 Преграда 6 20,00 5,00 0,25 7 Преграда 7 10,75 3,25 0,30 8 Преграда 8 19,73 8,46 0,43 9 Преграда 9 15,33 7,26 0,47 10 Преграда 10 14,82 7,68 0,52 Xср 11,39 4,61 0,41 На основу података о природним условима у коритима истраживаних бујичних водотока, то јест, падовима корита (It – претходни природни пад корита у зони деловања заплава) прикупљених из техничке документације и података о падовима заплава (Iz) добијеним снимањем њихових уздужних профила, израчунати су међусобни односи ових величина (Iz/It) и дате њихове просечне вредности (Xsr) (Табеле 7.1 – 7.6). Однос Iz/It креће се у распону од 0,12 до 0,84. Вредности Xsr испод 0,30 има 8 објеката, од 0,30 до 0,50 има 10 објеката, од 0,50 до 0,70 има 11 објеката, а вредности изнад 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 246 0,70 имају 4 објекта. Дакле, на већини објеката тај однос се креће од 0,30 до 0,70 (21 објекат: 1 праг и 20 преграда). Већа апсолутна вредност Iz/It указује на присуство крупнијег наноса у формирању падова заплава и обрнуто. Табела 7.7. Зависност пада заплава (Iz) од пада тока (It) Параметар Вредност параметара Стандардна грешка параметара t-тест Ниво значајности а -2.42150 1.20268 -2.01343 0.0528 б 0.66208 0.05103 12.9734 0.0000 n=33 Табела 7.8 Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 3124.51 1 3124.51 168.31 0.00 Резидуали 575.49 31 18.5641 Укупно 3700.00 32 y = 0,6621x - 2,4215 R2 = 0,8445 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 10 20 30 40 50 60 It (%) Iz (% ) Графикон 7.1. Зависност падова заплава од падова корита у анализираним сливовима Iz = 0.662082 It -2.4215 Коефицијент корелације (R) = 0.918946 Коефицијент детерминације (R2) = 0.84446 Стандардна грешка процене = 4.31 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 247 Зависност пада заплава од природног пада корита представљена је линеарном регресионом једначином у којој је параметар б статистички значајан. Добијена вредност коефицијента корелације је R=0,918946. На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 84,45% укупне варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз пад корита (It) на датом нивоу значајности (0.00) довољно прецизно оцењен, док је слободни параметар несигнификантан, што значи да су на датом нивоу значајности могућа и већа одступања. Промена пада корита за 1% мења просечно пад заплава за око 0,656%. Добијена регресиона једначина не може се користити за вредности пада корита мање од 3,35%, јер се добијају негативне вредности пада заплава. 7.1.1 СЛИВ ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА Зависност пада заплава од природног пада корита у Љештарској долини представљена је линеарном регресионом једначином у којој је вредност коефицијента корелације R=0,856807 (Графикон 7.2). На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 73,41% укупне варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз пад корита (It) на датом нивоу значајности (0,00) довољно прецизно оцењен, док је слободни параметар несигнификантан (Табеле 7.9 и 7.10). Промена пада корита за 1% мења просечно пад заплава за око 0,67%. Добијена регресиона једначина не може се користити за вредности пада корита мање од 1,93%, зато што се добијају негативне вредности пада заплава. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 248 Слика 7.1. Узимање узорка наноса у Љештарској долини y = 0,3506x + 0,619 R2 = 0,7341 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 5 10 15 20 25 It (%) Iz (% ) Графикон 7.2. Зависност падова заплава од падова корита, Љештарска долина Табела 7.9 Зависност пада заплава од пада тока Променљива Вредност параметара Стандардна грешка параметара t-тест Ниво значајности Параметар 0,618957 0,953537 0,649117 0,5344 а 0,350605 0,074599 4,69684 0,0015 n=10 Табела 7.10 Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F- израчунато Ниво значајности Модел 41,3917 1 41,3917 22,09 0,0015 Резидуали 14,9912 8 1,8739 Укупно 56,383 9 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 249 Iz = 0,350605 It + 0,618957 Коефицијент корелације (R) = 0,856807 Коефицијент детерминације (R2) = 0,734118 Стандардна грешка процене = 1,37 7.2 АНАЛИЗА КАРАКТЕРИСТИКА ГРАНУЛОМЕТРИЈСКОГ САСТАВА НАНОСА У ЗАПЛАВИМА У циљу анализе зависности пада заплава од гранулометријског састава наноса урађена је гранулометријска анализа која подразумева узимање узорака вученог наноса са заплава преграда или групе преграда истих или сличних гранулометријских и петрографских карактеристика (Табеле 7.11 – 7.33). За сваки узорак су, на основу резултата просејавања и мерења, образоване гранулометријске криве (графикони 7.3 – 7.9). 7.2.1 КРПЕЈСКИ ПОТОК Табела 7.11. Узорци наноса из заплава преграде 1 у Крпејском потоку Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 11000 27,63 3300 66,01 14300 42,59 100,00 850 22,04 260 63,33 1110 38,13 63,00 380 19,54 665 56,48 1045 33,94 31,50 660 15,20 780 48,44 1440 28,16 16,00 470 12,11 935 38,81 1405 22,51 8,00 280 10,26 580 32,84 860 19,06 4,00 290 8,36 620 26,45 910 15,41 2,00 140 7,43 315 23,21 455 13,58 1,25 150 6,45 353 19,57 503 11,56 <1,25 980 0,00 1900 0,00 2880 0,00 Укупно 15200 9708 24908 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 250 Табела 7.12. Узорци наноса из заплава преграда 2 и 3 у Крпејском потоку Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак преграде 2 Узорак 1 Преграда 3 Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 100,00 100,00 100,00 63,00 90 97,38 220 94,68 310 95,90 3431 34,15 31,50 915 70,74 1140 67,11 2055 68,76 1297 9,25 16,00 470 57,06 670 50,91 1140 53,70 91 7,5 8,00 560 40,76 620 35,91 1180 38,11 21 7,1 4,00 370 29,99 455 24,91 825 27,21 135 4,5 2,00 190 24,45 200 20,07 390 22,06 52 3,5 1,25 70 22,42 170 15,96 240 18,89 68 2.2 <1,25 770 0,00 660 0,00 1430 0,00 115 0 Укупно 3435 4135 7570 5210 0,00 10,00 20,00 30,00 40,00 50,00 60,00 70,00 80,00 90,00 100,00 0,1 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D pregrada 1 pregrada 2 pregrada 3 Графикон 7.3. Гранулометријске криве материјала, Крпејски поток, преграде 1, 2 и 3 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 251 7.2.2. БУЈИЦА МЛАКАЧКА ДОЛИНА Табела 7.13. Узорци наноса из заплава попречних објеката у бујици Млакачка Отвор сита (мм) Преграда 2 Преграда 3 Праг 1 Праг 2 Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % <200,00 15500 24,68 26500 10,73 600 78,10 100,00 1900 15,45 100 10,39 150 72,63 63,00 100,00 140 14,77 230 9,62 400 58,03 31,50 760 76,58 870 10,54 460 8,07 70 55,47 16,00 90 73,81 440 8,41 470 6,48 260 45,99 8,00 185 68,10 190 7,48 420 5,07 170 39,78 4,00 290 59,17 300 6,03 350 3,89 150 34,31 2,00 225 52,23 340 4,37 195 3,23 130 29,56 1,25 270 43,91 260 3,11 170 2,66 200 22,26 <1,25 1425 0,00 640 0,00 790 0,00 610 0,00 Укупно 3245 20580 29685 2740 Слика 7.2. Преграде у бујици Млакачка долина долина Слика 7.3. Праг 2, бујица Млакачка долина 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 252 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0,1 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D pregrada 2 pregrada 3 prag 1 prag 2 Графикон 7.4. Гранулометријске криве материјала, бујица Млакачка долина, прагови 1 и 2, преграде 2 и 3 7.2.3 ЗЛА ДОЛИНА II Табела 7.14. Узорци наноса из заплава попречних објеката у бујици Зла долина II Отвор сита (mm) Преграда 1 - Узорак 1 Преграда 2 - Узорак 1 Праг 1 - Узорак 1 Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 5000 64,56 16300 32,73 30900 13,78 100,00 4300 34,09 3200 19,52 1250 10,30 63,00 1260 25,16 1200 14,57 250 9,60 31,50 590 20,98 1565 8,11 610 7,90 16,00 860 14,88 425 6,36 510 6,47 8,00 510 11,27 240 5,37 385 5,40 4,00 410 8,36 160 4,70 325 4,49 2,00 250 6,59 140 4,13 230 3,85 1,25 290 4,54 260 3,05 360 2,85 <1,25 640 0,00 740 0,00 1020 0,00 Укупно 14110 24230 35840 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 253 Слика 7.4 Прагови у бујици Зла долина II Слика 7.5 Праг 1, бујица Зла долина III 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0,1 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D pregrada 1 pregrada 2 pregrada 3 Графикон 7.5. Гранулометријске криве материјала, Зла долина II, прагови 1-3 7.2.4 ЗЛА ДОЛИНА III Слика 7.6. Праг 1, Зла долина III 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 254 Табела 7.15. Узорци наноса из заплава преграде 1, Зла долина III Отвор сита (мм) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 3000 54,06 4000 58,29 7000 65,87 100,00 500 46,40 2000 37,43 2500 53,68 63,00 180 43,64 1660 62,19 230 35,04 2070 43,59 31,50 640 33,84 390 53,30 630 28,47 1660 35,49 16,00 440 27,11 890 33,03 670 21,48 2000 25,74 8,00 390 21,13 310 25,97 405 17,26 1105 20,36 4,00 210 17,92 190 21,64 400 13,09 800 16,46 2,00 150 15,62 110 19,13 260 10,38 520 13,92 1,25 270 11,49 140 15,95 295 7,30 705 10,48 <1,25 750 0,00 700 0,00 700 0,00 2150 0,00 Укупно 6530 4390 9590 20510 Табела 7.16. Узорци наноса из заплава прага 1, Зла долина III Отвор сита (мм) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 10000 27,54 39000 15,49 40000 13,01 89000 15,98 100,00 1000 20,29 1500 12,24 2000 8,66 4500 11,73 63,00 360 17,68 470 11,22 800 6,92 1630 10,20 31,50 770 12,10 520 10,10 930 4,89 2220 8,10 16,00 310 9,86 410 9,21 340 4,15 1060 7,10 8,00 300 7,68 2880 2,97 260 3,59 3440 3,85 4,00 210 6,16 280 2,36 350 2,83 840 3,06 2,00 160 5,00 180 1,97 200 2,39 540 2,55 1,25 190 3,62 250 1,43 300 1,74 740 1,85 <1,25 500 0,00 660 0,00 800 0,00 1960 0,00 Укупно 13800 46150 45980 105930 Табела 7.17. Узорци наноса из заплава прага 2, Зла долина III Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 29000 22,13 19000 23,54 5000 64,03 53000 30,25 100,00 6000 6,02 2400 13,88 5000 28,06 13400 12,62 63,00 800 3,87 1160 9,22 310 25,83 2270 9,63 31,50 800 1,72 490 7,24 1200 17,19 2490 6,36 16,00 270 0,99 315 5,98 580 13,02 1165 4,82 8,00 70 0,81 230 5,05 400 10,14 700 3,90 4,00 70 0,62 240 4,08 415 7,16 725 2,95 2,00 40 0,51 140 3,52 175 5,90 355 2,48 1,25 50 0,38 210 2,68 210 4,39 470 1,86 <1,25 140 0,00 665 0,00 610 0,00 1415 0,00 Укупно 37240 24850 13900 75990 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 255 Слика 7.7. Праг 2, Зла долина III 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0,1 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D pregrada 1 prag 1 prag 2 Графикон 7.6. Гранулометријске криве материјала преграде 1 и прагова 1и 2 7.2.5 КАЛИМАНСКА РЕКА Табела 7.18. Узорци наноса из заплава преграда 1 и 2, Калиманска река Отвор сита (mm) Преграда 1 Преграда 2 Узорак 1 Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинскe фракције остале на ситу % Тежинскe фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 63,00 100,00 100,00 100,00 31,50 100,00 91,76 180 91,76 180 96,94 16,00 60 96,77 45 97,57 94,97 110 94,97 155 94,31 8,00 40 94,62 20 96,49 5 85,81 20 85,81 45 93,54 4,00 70 90,86 80 92,16 15 83,75 45 83,75 140 91,16 2,00 130 83,87 100 86,76 140 81,24 55 81,24 295 86,15 1,25 160 75,27 260 72,70 175 74,37 150 74,37 585 76,21 <1,25 1400 0,00 1345 0,00 1515 0,00 1625 0,00 4485 0,00 Укупно 1860 1850 1850 2185 5885 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 256 Слика 7.8. Преграда 1, Калиманска река Слика 7.9. Преграда 2, Калиманска река Табела 7.19. Узорци наноса из заплава преграде 3, Калиманска река Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 63,00 100,00 31,50 560 80,52 560 92,61 16,00 15 98,95 320 69,39 335 88,19 8,00 30 96,84 270 60,00 300 84,23 4,00 55 92,98 160 54,43 10 99,39 225 81,13 2,00 60 88,77 150 49,22 20 98,17 230 77,84 1,25 140 78,95 580 29,04 60 94,51 780 66,75 <1,25 1125 0,00 835 0,00 1550 0,00 3510 0,00 Укупно 1425 2875 1640 1010 Слика 7.10. Преграда 3, Калиманска река Слика 7.11. Преграда 4, Калиманска река 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 257 Табела 7.20. Узорци наноса из заплава преграде 4, Калиманска река Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 63,00 100,00 31,50 750 76,19 770 65,78 1520 76,81 16,00 30 97,40 375 64,29 230 55,56 635 67,12 8,00 5 96,97 210 57,62 160 48,44 375 61,40 4,00 20 95,24 160 52,54 130 42,67 310 56,67 2,00 30 92,64 575 34,29 80 39,11 685 46,22 1,25 50 88,31 120 30,48 90 35,11 260 42,26 <1,25 1020 0,00 960 0,00 790 0,00 2770 0,00 Укупно 1155 3150 2250 6555 Табела 7.21. Узорци наноса из заплава преграде 5, Калиманска река Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 31,50 100,00 16,00 140 95,99 140 97,84 8,00 585 79,26 585 88,81 4,00 520 64,38 520 80,79 2,00 270 56,65 60 92,86 330 75,69 1,25 280 48,64 60 85,71 45 97,90 385 69,75 <1,25 1700 0,00 720 0,00 2100 0,00 4520 0,00 Укупно 3495 840 2145 6480 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0,1 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D PR1 PR 2 PR 3 PR 4 PR 5 Графикон 7.7. Гранулометријске криве материјала, Калиманска река, преграде 1-5 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 258 7.2.6 РЕПИНСКА РЕКА Табела 7.22. Узорци наноса из заплава преграде 1, Репинска река Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 100,00 100,00 100,00 400 90,55 400 97,02 63,00 100,00 100,00 86,72 31,50 800 80,34 1070 79,18 900 69,30 2770 76,42 16,00 590 65,85 940 60,89 285 62,57 1815 62,92 8,00 470 54,30 700 47,28 360 54,07 1530 51,54 4,00 440 43,49 575 36,09 250 48,17 1265 42,13 2,00 330 35,38 290 30,45 200 43,45 820 36,04 1,25 480 23,59 425 22,18 290 36,60 1195 27,15 <1,25 960 0,00 1140 0,00 1550 0,00 3650 0,00 Укупно 4070 5140 4235 13445 Слика 7.12. Преграда 1 – Репинска река Слика 7.13. Преграда 2 – Репинска река Слика 7.14. Преграда 3 – Репинска река Слика 7.15. Преграда 4 – Репинска река 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 259 Табела 7.23. Узорци наноса из заплава преграде 2, Репинска река Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 100,00 1000 76,13 1000 88,52 63,00 260 89,43 180 71,84 440 83,47 31,50 60 86,99 70 96,60 550 58,71 680 75,66 16,00 80 83,74 135 90,05 355 50,24 570 69,12 8,00 210 75,20 100 85,19 375 41,29 685 61,25 4,00 260 64,63 90 80,83 270 34,84 620 54,13 2,00 140 58,94 65 77,67 210 29,83 415 49,37 1,25 310 46,34 100 72,82 230 24,34 640 42,02 <1,25 1140 0,00 1500 0,00 1020 0,00 3660 0,00 Укупно 2460 2060 4190 8710 Табела 7.24. Узорци наноса из заплава преграде 3, Репинска река Отвор сита (мм) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 1600 71,53 800 82,53 2400 81,61 100,00 900 55,52 300 75,98 1200 72,41 63,00 670 76,49 135 53,11 120 73,36 925 65,33 31,50 530 57,89 685 40,93 960 52,40 2175 48,66 16,00 410 43,51 700 28,47 580 39,74 1690 35,71 8,00 320 32,28 280 23,49 380 31,44 980 28,20 4,00 210 24,91 230 19,40 230 26,42 670 23,07 2,00 130 20,35 190 16,01 160 22,93 480 19,39 1,25 160 14,74 190 12,63 210 18,34 560 15,10 <1,25 420 0,00 710 0,00 840 0,00 1970 0,00 Укупно 2850 5620 4580 13050 Табела 7.25. Узорци наноса из заплава преграда 4 и 5, Репинска река Отвор сита (mm) Преграда 4 Преграда 5 Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % > 200,00 100,00 100,00 1000 77,32 63,00 250 71,66 31,50 670 56,46 100,00 16,00 510 44,90 70 97,51 8,00 230 39,68 245 88,81 4,00 180 35,60 450 72,82 2,00 210 30,84 430 57,55 1,25 360 22,68 400 43,34 <1,25 1000 0,00 1220 0,00 Укупно 4410 2815 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 260 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D Pregrada 1 Pregrada 2 Pregrada 3 Pregrada 4 Pregrada 5 Графикон 7.8 Гранулометријске криве материјала преграда 1-5, Репинска река 7.2.7 ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА Табела 7.26. Узорци наноса из заплава преграде 1, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 11000 27,68 11000 33,57 100,00 500 24,39 500 30,56 63,00 100,00 360 22,02 360 28,38 31,50 110 91,85 495 18,77 605 24,73 16,00 50 88,15 440 15,88 490 21,77 8,00 120 79,26 335 13,68 455 19,02 4,00 130 69,63 350 11,37 480 16,12 2,00 130 60,00 260 9,66 390 13,77 1,25 140 49,63 370 7,23 510 10,69 <1,25 670 0,00 1100 0,00 1770 0,00 Укупно 1350 15210 16560 Слика 7.16. Преграда 2, Љештарска долина 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 261 Табела 7.27. Узорци наноса из заплава преграде 2, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 1500 61,59 1500 59,68 3000 60,66 100,00 600 46,22 600 43,55 1200 44,92 63,00 290 38,80 43,55 290 41,11 31,50 540 24,97 43,55 540 34,03 16,00 90 22,66 180 38,71 270 30,49 8,00 60 21,13 200 33,33 260 27,08 4,00 100 18,57 250 26,61 350 22,49 2,00 140 14,98 180 21,77 320 18,30 1,25 200 9,86 160 17,47 360 13,57 <1,25 385 0,00 650 0,00 1035 0,00 Укупно 3905 3720 7625 Табела 7.28. Узорци наноса из заплава преграде 3, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 63,00 100,00 31,50 260 84,88 100,00 260 92,38 16,00 200 73,26 40 97,63 240 85,34 8,00 140 65,12 70 93,49 210 79,18 4,00 250 50,58 260 78,11 510 64,22 2,00 160 41,28 170 68,05 330 54,55 1,25 170 31,40 100 62,13 270 46,63 <1,25 540 0,00 1050 0,00 1590 0,00 Укупно 1720 1690 3410 Табела 7.29. Узорци наноса из заплава преграде 4, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % 8,00 100,00 100,00 100,00 4,00 125 93,06 100,00 25 98,12 150 96,69 2,00 220 80,83 90 93,57 90 91,35 400 87,86 1,25 430 56,94 280 73,57 140 80,83 850 69,09 <1,25 1025 0,00 1030 0,00 1075 0,00 3130 0,00 Укупно 1800 1400 1330 4530 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 262 Табела 7.30. Узорци наноса из заплава преграде 5, Љештарска долина Отвор сита (мм) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 20000 22,60 20000 34,63 100,00 100,00 2500 12,93 2500 26,46 63,00 93,58 300 11,76 300 25,48 31,50 170 80,00 630 9,33 800 22,86 16,00 360 66,04 100,00 290 8,20 650 20,74 8,00 370 49,43 25 98,81 260 7,20 655 18,60 4,00 440 37,74 70 95,49 250 6,23 760 16,11 2,00 310 24,53 140 88,84 240 5,30 690 13,86 1,25 350 0,00 340 72,68 370 3,87 1060 10,39 <1,25 650 1530 0,00 1000 0,00 3180 0,00 Укупно 2650 2105 25840 30595 Слика 7.17. Преграда 6, Љештарска долина Табела 7.31. Узорци наноса из заплава преграда 6 и 7, Љештарска долина Отвор сита (mm) Преграда 6 Преграда 7 Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 100,00 100,00 63,00 600 77,49 270 91,69 31,50 700 51,22 740 68,92 16,00 35 49,91 380 57,23 8,00 70 47,28 240 49,85 4,00 180 40,53 220 43,08 2,00 220 32,27 250 35,38 1,25 260 22,51 270 27,08 <1,25 600 0,00 880 0,00 Укупно 2665 3250 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 263 Табела 7.32. Узорци наноса из заплава преграде 8 у бујици Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Узорак 3 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 3700 21,28 3000 51,96 6700 43,41 100,00 21,28 51,96 0 43,41 63,00 21,28 51,96 0 43,41 31,50 21,28 900 37,55 900 35,81 16,00 15 20,96 655 27,06 670 30,15 8,00 20,96 450 19,86 100,00 450 26,35 4,00 40 20,11 240 16,01 30 96,65 310 23,73 2,00 110 17,77 150 13,61 30 93,30 290 21,28 1,25 115 15,32 180 10,73 40 88,83 335 18,45 <1,25 720 0,00 670 0,00 795 0,00 2185 0,00 Укупно 4700 6245 895 11840 Слика 7.18. Преграда 7, Љештарска долина Слика 7.19. Преграда 8, Љештарска долина Табела 7.32. Узорци наноса из заплава преграде 9, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 100,00 100,00 100,00 63,00 250 89,54 100 250 94,80 31,50 470 69,87 440 81,78 910 75,86 16,00 360 54,81 380 66,05 740 60,46 8,00 250 44,35 400 49,48 650 46,93 4,00 210 35,56 355 34,78 565 35,17 2,00 190 27,62 220 25,67 410 26,64 1,25 230 17,99 230 16,15 460 17,07 <1,25 430 0,00 390 0,00 820 0,00 Укупно 2390 2415 4805 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 264 Табела 7.33. Узорци наноса из заплава преграде 10, Љештарска долина Отвор сита (mm) Узорак 1 Узорак 2 Збирни узорак Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % Тежинске фракције остале на ситу % >200,00 9000 23,66 9000 35,44 100,00 700 17,73 700 30,42 63,00 80 17,05 80 29,84 31,50 100,00 530 12,55 530 26,04 16,00 140 93,49 220 10,69 360 23,46 8,00 320 78,60 170 9,25 490 19,94 4,00 320 63,72 180 7,72 500 16,36 2,00 250 52,09 200 6,02 450 13,13 1,25 245 40,70 230 4,07 475 9,72 <1,25 875 0,00 480 0,00 1355 0,00 Укупно 2150 11790 13940 Слика 7.20. Преграда 10 – Љештарска долина 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 1 10 100 1000 D - prečnik zrna u mm Zr na u % te ži na m an jih o d D PR 1 PR 2 PR 3 PR 4 PR 5 PR 6 PR 7 PR 8 PR 9 PR 10 Графикон 7.9. Гранулометријске криве материјала, Љештарска долина 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 265 7.3 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД КАРАКТЕРИСТИКА ГРАНУЛОМЕТРИЈСКОГ САСТАВА НАНОСА Са приказаних гранулометријских кривих материјала очитаване су вредности карактеристичних пречника наноса d5, d10, d25, d30, d50, d60, d75, d90, d95 и d97,5 (табела 7.34), на основу којих су рачунати коефицијенти неједнородности наноса (табела 7.35). Табела 7.34. Пречници наноса (mm) Р. број Порекло d5 d10 d25 d30 d50 d60 d75 d90 d95 d97,5 КРПЕЈСКИ ПОТОК 1 Преграда 1 1,11 1,24 22,00 38,60 220,00 240,00 260,00 280,00 290,00 295,00 2 Преграда 2 1,09 1,11 3,15 5,00 14,41 22,00 37,10 54,00 60,00 66,00 3 Преграда 3 1,15 32,50 53,20 59,80 73,90 78,80 86,70 94,60 98,60 99,20 БУЈИЦА МЛАКАЧКА ДОЛИНА 4 Преграда 2 1,04 1,07 1,15 1,19 1,67 4,33 28,90 48,00 55,00 57,80 5 Преграда 3 2,60 28,00 200,00 211,30 241,10 258,00 271,00 289,00 292,00 297,00 6 Праг 1 7,60 76,00 226,00 248,00 285,00 307,00 335,71 371,40 385,71 388,90 7 Праг 2 1,06 1,12 1,45 2,12 21,40 69,00 151,00 259,00 277,00 288,00 ЗЛА ДОЛИНА II 8 Преграда 1 1,41 6,00 63,30 86,50 154,50 184,85 236,50 270,00 281,00 290,00 9 Преграда 2 5,00 40,00 162,50 190,60 250,00 280,00 328,60 364,30 378,60 386,00 10 Праг 1 6,00 71,00 235,00 250,00 301,50 335,70 398,00 450,00 475,00 488,00 ЗЛА ДОЛИНА III 11 Преграда 1 1,12 1,27 15,15 22,50 83,00 169,70 238,00 275,00 288,00 290,00 12 Праг 1 10,00 60,00 230,00 250,00 314,00 350,00 405,00 465,00 476,00 490,00 13 Праг 2 17,60 70,00 176,00 200,00 268,00 305,00 365,00 440,00 480,00 487,00 КАЛИМАНСКА РЕКА 14 Преграда 1 1,01 1,05 1,06 1,08 1,16 1,21 1,31 3,68 8,50 18,41 15 Преграда 2 1,01 1,04 1,08 1,11 1,15 1,21 1,24 3,00 20,00 36,40 16 Преграда 3 1,00 1,05 1,09 1,12 1,21 1,24 1,67 22,60 40,00 47,00 17 Преграда 4 1,01 1,06 1,15 1,18 2,58 6,29 28,80 48,00 54,00 58,50 18 Преграда 5 1,01 1,05 1,09 1,12 1,21 1,24 1,76 8,71 13,03 16,06 РЕПИНСКА РЕКА 19 Преграда 1 1,06 1,09 1,29 1,41 7,00 14,10 28,90 73,00 88,00 100,00 20 Преграда 2 1,02 1,06 1,15 1,18 2,20 7,00 29,50 114,71 158,80 176,40 21 Преграда 3 1,06 1,15 5,30 9,50 33,60 50,00 132,35 250,00 275,00 285,00 22 Преграда 4 1,07 1,12 1,41 1,85 22,90 36,50 88,30 158,82 176,47 188,24 23 Преграда 5 1,02 1,06 1,12 1,18 1,50 2,25 4,45 8,50 12,35 15,60 ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 24 Преграда 1 1,15 1,28 32,90 88,00 255,00 278,00 315,00 364,30 378,60 385,80 25 Преграда 2 1,09 1,18 5,67 15,50 145,50 199,00 245,00 276,00 285,00 290,00 26 Преграда 3 1,03 1,06 1,15 1,18 1,45 3,00 6,40 25,00 40,00 50,00 27 Преграда 4 1,02 1,06 1,09 1,12 1,18 1,24 1,39 2,25 3,31 4,45 28 Преграда 5 1,12 1,27 53,30 173,00 248,00 273,00 318,00 364,00 378,50 385,70 29 Преграда 6 1,06 1,12 1,39 1,75 17,58 41,80 58,75 82,10 90,15 95,30 30 Преграда 7 1,05 1,09 1,27 1,42 8,00 19,38 38,29 59,30 72,70 84,50 31 Преграда 8 1,06 1,12 3,00 8,00 40,00 210,00 245,00 275,00 285,00 290,00 32 Преграда 9 1,09 1,13 1,85 2,60 9,50 16,70 30,00 51,80 64,30 74,00 33 Преграда 1,13 1,34 24,00 70,00 229,00 248,00 265,00 280,00 290,00 295,00 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 266 Урађене су зависности пада заплава и вредности крупноће зрна наноса при различитом процентуалном учешћу тежинских делова укупне масе наноса за све наведене карактеристичне пречнике: d5, d10, d25, d30, d50, d60, d75, d90, d95 и d97,5). Табела 7.35. Коефицијенти неједнородности наноса Редни број Порекло узорка U Km Kd Kk S S0 КРПЕЈСКИ ПОТОК 1 Преграда 1 193,55 225,81 1,34 261,26 3,44 0,28 2 Преграда 2 19,82 48,65 4,58 55,05 3,43 0,28 3 Преграда 3 2,42 2,91 1,34 85,74 1,28 0,78 БУЈИЦА МЛАКАЧКА ДОЛИНА 4 Преграда 2 4,05 44,86 34,61 52,88 5,01 0,93 5 Преграда 3 9,21 10,32 1,23 112,31 1,17 0,20 6 Праг 1 4,04 4,89 1,36 50,75 1,22 0,86 7 Праг 2 61,61 231,25 13,46 261,32 10,20 0,82 ЗЛА ДОЛИНА II 8 Преграда 1 30,81 45,00 1,88 199,29 1,93 0,52 9 Преграда 2 7,00 9,11 1,54 75,72 1,42 0,70 10 Праг 1 4,73 6,34 1,62 79,17 1,30 0,77 ЗЛА ДОЛИНА III 11 Преграда 1 133,62 216,54 3,49 257,14 3,96 0,24 12 Праг 1 5,83 7,75 1,56 47,60 1,33 0,75 13 Праг 2 4,36 6,29 1,82 27,27 1,44 0,69 КАЛИМАНСКА РЕКА 14 Преграда 1 1,15 3,50 15,87 8,42 1,11 0,90 15 Преграда 2 1,16 2,88 31,65 10,89 1,07 0,93 16 Преграда 3 1,18 21,52 38,84 40,00 1,24 0,81 17 Преграда 4 5,93 45,28 22,67 53,47 5,00 0,20 18 Преграда 5 1,18 8,30 13,27 12,90 1,27 0,79 РЕПИНСКА РЕКА 19 Преграда 1 12,94 66,97 14,29 83,02 4,73 0,20 20 Преграда 2 6,60 108,22 80,18 155,69 5,06 0,20 21 Преграда 3 43,48 217,39 8,48 259,43 5,00 0,20 22 Преграда 4 32,59 141,80 8,22 164,93 7,91 0,14 23 Преграда 5 2,12 8,02 10,40 12,11 1,99 0,50 ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 24 Преграда 1 217,19 284,61 1,51 329,22 3,09 0,32 25 Преграда 2 168,64 233,90 1,99 261,47 6,57 0,14 26 Преграда 3 2,83 23,58 34,48 38,83 2,36 0,42 27 Преграда 4 1,17 2,12 3,77 3,25 1,13 0,88 28 Преграда 5 214,96 286,61 1,56 337,95 2,44 0,41 29 Преграда 6 37,32 73,30 5,42 85,05 6,50 0,14 30 Преграда 7 17,78 54,40 10,56 69,24 5,49 0,17 31 Преграда 8 187,50 245,54 7,25 268,87 9,04 0,10 32 Преграда 9 14,78 45,84 7,79 58,99 4,03 0,24 33 Преграда 10 185,07 208,96 1,29 256,64 3,32 0,30 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 267 Зависност пада заплава од крупноће наноса при 30%, 50%, 60%, 75%, 90%, 95% и 97,5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса добијене линеарним регресионим једначинама карактеришу вредности коефицијената корелације у распону од 0,6728 (d97,5) до 0,5913 (d50). Због несигнификантности коефицијената корелације на нивоу 0,05 ове корелације нису приказане. Добијени резултати показали су да пад заплава најбоље детерминишу следећи пречници наноса d25 (поглавље 7.3.1), d5 (поглавље 7.3.2) и d10 (поглавље 7.3.3). 7.3.1 ЗАВИСНОСТ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД КРУПНОЋЕ ЗРНА НАНОСА ПРИ 25% УЧЕШЋА ТЕЖИНСКИХ ДЕЛОВА ОД УКУПНЕ МАСЕ НАНОСА Табела 7.36. Зависност пада заплава од d25 Променљива Вредност параметра Стандардна грешка параметра t-тест Ниво значајности Константа 5,33579 1,5832 3,37026 0,0020 d25 0,09574 0,017544 5,45719 0,000 Табела 7.37. Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 1812,90 1 1812,90 29,78 0,0000 Резидуали 1887,10 31 60,8743 Укупно 3700,00 32 Iz = 0,0957411 d25+5,33579 Коефицијент корелације = 0,69998 Коефицијент детерминације = 0,489972 Стандардна грешка процене = 7,80 Зависност пада заплава (Iz) од крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d25) представљена је линеарном регресионом једначином у којој је коефицијент корелације 0,69998. Вредност коефицијента корелације указује на средњу до јаку позитивну 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 268 повезаност. На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 49,00% варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз крупноћу наноса на датом нивоу значајности довољно прецизно оцењен. Слободни параметар је сигнификантан на нивоу 0.00. Промена крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса за 1% мења просечно пад заплава за око 0,45%. y = 0,0957x + 5,3358 R2 = 0,49 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 0 50 100 150 200 250 d25 Iz Графикон 7.10. Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d25) 7.3.2 ЗАВИСНОСТ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД КРУПНОЋЕ ЗРНА НАНОСА ПРИ 5% УЧЕШЋА ТЕЖИНСКИХ ДЕЛОВА ОД УКУПНЕ МАСЕ НАНОСА Табела 7.38. Зависност пада заплава од d5 Променљива Вредност параметра Стандардна грешка параметра t-тест Ниво значајности Константа 4,65062 1,65428 2,81127 0,0085 d5 2,17238 0,399197 5,44187 0,000 n =33 Табела 7.39. Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 1807,69 1 1807,69 29,61 0,000 Резидуали 1892,30 31 61,0421 Укупно 3700,00 32 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 269 Iz = 2,17238 d5 + 4,65062 Коефицијент корелације = 0,698975 Коефицијент детерминације = 0,488566 Стандардна грешка процене = 7,81 y = 2,1724x + 4,6506 R2 = 0,4886 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 d5 Iz Графикон 7.11. Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d5) Зависност пада заплава (Iz) од крупноће зрна наноса при 5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d5) представљена је линеарном регресионом једначином у којој је коефицијент корелације 0,698975. Величина коефицијента корелације указује на средњу до јаку позитивну повезаност. На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 48,86% варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз крупноћу на датом нивоу значајности довољно прецизно оцењен (0,00), док је слободни параметар сигнификантан на нивоу 0,0085. Промена крупноће зрна наноса при 5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса за 1% мења просечно пад заплава за око 0,519%. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 270 7.3.3 ЗАВИСНОСТ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД КРУПНОЋЕ ЗРНА НАНОСА ПРИ 10% УЧЕШЋА ТЕЖИНСКИХ ДЕЛОВА ОД УКУПНЕ МАСЕ НАНОСА Табела 7.40. Зависност пада заплава од d10 Променљива Вредност параметра Стандардна грешка параметра t-тест Ниво значајности Константа 5,82717 1,55953 3,7365 0,0008 d10 0,316484 0,059298 5,33715 0,0000 Табела 7.41. Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 1771,79 1 1771,79 28,49 0,0000 Резидуали 1928,21 31 62,20 Укупно 3700,00 32 Iz = 0,316484 d10 + 5,82717 Коефицијент корелације = 0,691998 Коефицијент детерминације = 0,478862 Стандардна грешка процене = 7,89 y = 0,3165x + 5,8272 R2 = 0,4789 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 0 10 20 30 40 50 60 70 80 d10 Iz Графикон 7.12. Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d10) 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 271 Зависност пада заплава (Iz) од крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d10) представљена је линеарном регресионом једначином у којој је коефицијент корелације 0,691998. Величина коефицијента корелације указује на средњу до јаку позитивну повезаност. На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 47,88% варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз крупноћу наноса на датом нивоу значајности довољно прецизно оцењен (0.00). Слободни параметар је сигнификантан на нивоу 0.0008. Промена крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса за 1% мења просечно пад заплава за 0,405% 7.4 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД КОЕФИЦИЈЕНАТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ НАНОСА Урађене су зависности формираних падова заплава од коефицијената неједнородности наноса U, Km, Kd, Kk, S i So. Добијени резултати показали су да пад заплава најбоље детерминишу коефицијенти Kd (поглавље 7.4.1) и So (поглавље 7.4.2). Због несигнификантности добијених коефицијената корелације пада заплава и коефицијената неједнородности U, Km, Kk и S на нивоу 0,05, ове корелације нису приказане. 7.4.1 ЗАВИСНОСТ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД КОЕФИЦИЈЕНТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ НАНОСА ПО ДОКУКИН-у (KD) Табела 7.42. Зависност пада заплава од Kd Променљива Вредност параметра Стандардна грешка параметра t-тест Ниво значајности Константа 12,126 2,24184 5,40896 0,0000 Kd -0,199 0,11195 -1,77973 0,0849 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 272 Табела 7.43. Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 343,004 1 343,004 3,17 0,0849 Резидуали 3356,99 31 108,29 Укупно 3700,00 32 Iz = – 0,199239 Kd + 12,126 Коефицијент корелације = -0,30447 Коефицијент детерминације = 0,092704 Стандардна грешка процене = 10,41 Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса по Dokukin-u (Kd) представљена је линеарном регресионом једначином у којој је коефицијент корелације -0,30447. Величина коефицијента корелације указује на средњу негативну повезаност. На основу вредности коефицијента детерминације, објашњено је 9,27% варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз коефицијенат неједнородности Kd на датом нивоу значајности довољно прецизно оцењен. Слободни параметар је сигнификантан на нивоу 0,00. Промена коефицијента неједнородности (Kd) за 1% мења просечно пад заплава за око -0,03%. y = -0,1992x + 12,126 R2 = 0,0927 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 Kd Iz Графикон 7.13. Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса (Kd) 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 273 7.4.2 ЗАВИСНОСТ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД КОЕФИЦИЈЕНТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ НАНОСА ПО КRUMBEIN-у (SO) Табела 7.44. Зависност пада заплава од So Променљива Вредност параметра Стандардна грешка параметра t-тест Ниво значајности Константа 3,91647 3,45323 1,13415 0,2654 So 12,2294 6,16227 1,98459 0,0561 Табела 7.45 Анализа варијансе Извор варијације Збир квадрата Број степена слободе Просечни квадрат F-количник Ниво значајности Модел 417.097 1 417.097 3,94 0,0561 Резидуали 3282.90 31 105.90 Укупно 3700.00 32 Iz = 12,2294 So + 3,91647 Коефицијент корелације = 0,335751 Коефицијент детерминације = 0,112729 Стандардна грешка процене = 10,29 y = 12,229x + 3,9165 R2 = 0,1127 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 So Iz Графикон 7.14. Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса по Krumbein-у (So) 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 274 Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса по Krumbein-у (So) представљена је линеарном регресионом једначином у којој вредност коефицијента корелације 0,335751 указује на слабу позитивну повезаност. На основу вредности коефицијента детерминације објашњено је 11,27% варијације. Стандардне грешке оцене параметара и њихови одговарајући t-тестови указују да је параметар уз коефицијент неједнородности по Krumbein-у (So) на датом нивоу значајности довољно прецизно оцењен. Слободни параметар није сигнификантан (P+0.2654). Промена коефицијента неједнородности (So) за 1% мења просечно пад заплава за 0,608%. 7.5 КОРЕЛАЦИОНА МАТРИЦА У истраживању није довољна информација о корелацији две посматране променљиве, већ нас интересује и на који начин више променљивих међусобно утичу једна на другу. После анализе међусобног односа свих парова променљивих и утврђивања њихових међусобних корелација, урађена је корелациона матрица. Редови и колоне матрице представљају посматране варијабле, а податак на пресеку одређеног реда и колоне представља коефицијент корелације између варијабли у одговарајућем реду и колони. Табела 7.46. Корелациона матрица d5 d10 d25 d30 d50 d60 d75 d90 d95 d95.7 Kd Kk Km S So U d5 d10 0.85 d25 0.76 0.94 d30 0.72 0.87 0.97 d50 0.61 0.71 0.82 0.91 d60 0.59 0.67 0.78 0.86 0.97 d75 0.59 0.66 0.76 0.84 0.94 0.99 d90 0.60 0.64 0.73 0.81 0.90 0.95 0.98 d95 0.61 0.64 0.73 0.80 0.89 0.94 0.98 1.00 d95.7 0.62 0.64 0.73 0.80 0.89 0.93 0.97 1.00 1.00 Kd -0.22 -0.29 -0.19 -0.01 0.34 0.45 0.45 0.43 0.42 0.41 Kk -0.31 -0.41 -0.33 -0.17 0.14 0.25 0.31 0.37 0.37 0.36 0.90 Km -0.25 -0.31 -0.37 -0.42 -0.52 -0.55 -0.55 -0.48 -0.45 -0.43 -0.32 -0.16 S -0.26 -0.28 -0.15 0.01 0.30 0.41 0.46 0.51 0.51 0.50 0.87 0.95 -0.23 So -0.33 -0.44 -0.47 -0.47 -0.37 -0.22 -0.13 -0.04 -0.03 -0.03 0.33 0.59 0.10 0.48 U 0.31 0.40 0.30 0.26 0.09 0.01 -0.01 -0.04 -0.05 -0.04 -0.44 -0.52 0.06 -0.49 -0.53 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 275 Визуелно се може утврдити у којој мери су две појединачне варијабле у корелацији, које варијабле у међусобном односу имају највећи или најмањи коефицијент корелације, као и који скупови варијабли се издвајају сличним коефицијентима. Визуелно се, међутим, не може утврдити на који начин и у којој мери више варијабли заједнички утичу на друге појединачне варијабле. 7.6 АНАЛИЗА ВИШЕФАКТОРСКИХ МОДЕЛА За утврђивање зависности између пада заплава, пада корита и крупноће зрна наноса, (Модел 1), као и зависности пада заплава од пада корита и коефицијената неједнородности наноса (Модел 2), коришћено је статистичко моделовање. Као критеријум за прихватање одређеног модела коришћен је модел који се најбоље прилагођава карактеру који описује. У ту сврху коришћен је побољшани "STEPWISE" регресиони метод искључивања од краја. Овај метод уклања извесне недостатке других метода, а побољшање се састоји у томе да се код искључивања нове променљиве у свакој етапи преиспитају већ укључене променљиве у претходној етапи. Разлог за ово је што једна променљива, која је већ укључена у једначину у следећој етапи, може да буде без значаја у некој каснијој. То преиспитивање се изводи делимичним F-тестовима за сваку променљиву у свакој етапи. Ако F-тест покаже да испитивана променљива нема значајан утицај у једначини, онда се она из ње искључује. Израчунавање се изводи све док се ниједна променљива више не може да искључити из једначине. У оквиру сваког модела обављено је тестирање осигураности како параметара (преко t-теста), тако и модела у целини (преко F-теста). За анализу непосредних (директних) утицаја фактора примењен је метод "нето" корелације. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 276 Редослед релативног утицаја независно променљивих на зависно променљиву изражен је коефицијентом еластичности, а за меру релативног утицаја коришћени су стандардизовани коефицијенти регресије или "β" коефицијенти. 7.6.1 ВИШЕСТРУКА РЕГРЕСИЈА ЗАВИСНОСТИ ПАДА ЗАПЛАВА IZ ОД ПАДА КОРИТА It И ОД КРУПНОЋЕ ЗРНА НАНОСА (D5,10,25....95.7) У вишеструкој регресији зависности пада заплава од пада корита и од крупноће зрна наноса у првом кораку укључено је свих 11 варијабли. У другом кораку, због не сигнификантности коефицијента искључена је независно променљива d90, у трећем независно променљива d5, у четвртом независно променљива d30, у петом кораку d97,5, у шестом кораку независно промељива d95, у седмом кораку независно променљива d50, у осмом кораку независно променљива d60 и у деветом кораку независно променљива d75 (Табела 7.47). Табела 7.47. Stepwise регресија – модел 1 П Корак 1 Корак 2 Корак 3 Корак 4 Корак 5 Корак 6 Корак 7 Корак 8 Корак 9 Вредност параметра К -5,3681 -5,3485 -4,9575 -4,8739 -3,5725 -3,8383 -3,4901 -3,2825 -2,0435 It 0,6518 0,6452 0,6083 0,5960 0,5967 0,6054 0,5662 0,5967 0,6196 d5 -0,3459 -0,3448 d10 0,4949 0,4844 0,4123 0,3976 0,3706 0,3684 0,3376 0,3670 0,3275 d25 -0,1802 -0,1748 -0,1528 -0,1234 -0,1123 -0,1134 -0,0891 -0,1067 -0,0746 d30 0,0374 0,0359 0,0300 d50 0,0385 0,0384 0,0352 0,0431 0,0431 0,0422 d60 -0,0938 -0,1038 -0,1208 -0,1243 -0,1103 -0,0914 -0,0514 d75 0,0819 0,1024 0,1321 0,1344 0,0966 0,0681 0,0609 0,0175 d90 0,0347 d95 0,2284 -0,2424 -0,2509 -0,2474 -0,0114 d97.5 0,6518 0,2216 0,2182 0,2148 F-test 47,39*** 54,45 *** 60,05*** 67,92*** 68,10*** 81,86*** 81,86*** 87,23*** 104,08*** R 0,9805 0,9804 0,9794 0,9786 0,9748 0,9745 0,9745 0,9704 0,9566 R2 0,9613 0,9612 0,9592 0,9577 0,9502 0,9497 0,9497 0,9353 0,9150 σx 2,6121 2,5556 2,5626 2,5536 2,7156 2,6748 2,6748 2,9240 3,2929 Оваквим методским поступком добијена је једначина вишеструке линеарне зависности пада заплава од пада корита и крупноће зрна наноса 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 277 d10 i d25. Корелација је сигнификантна на нивоу 99,99% (F-test – 104,08), а на основу коефицијента детерминације независно променљивим је објашњено 91,50 % појаве. Добијена једначина вишеструке регресије има облик: Iz = -2,0435+ 0,32753 d10 -0,0746 d25 +0,6196 It Да би се сагледао редослед парцијалних коефицијената регресије, односно редослед утицаја фактора на пад заплава, израчунати су парцијални коефицијенти еластичности који показују за колико процената се мења зависно променљива ако се одговарајућа независно променљива промени за један проценат. Парцијални коефицијент еластичности уз d10 износи 0,44, уз d25 -0,36, а уз It 0,84. 0 5 10 15 20 25 30 35 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 d10 Iz 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 d25 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 d25 Iz 0 5 10 15 20 25 30 35 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 It Iz Графикон 7.15. Зависност пада заплава (Iz) при непромењеним осталим факторима (нето корелације) од: а) крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса б) крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса в) пада корита It Да би се сагледали „нето“ утицаји независно променљивих на зависно променљиву, у добијеној једначини (Модел 1 - Корак 9) примењен је 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 278 уобичајени поступак. Суштина примењеног поступка је једноставна: у једначини вишеструке регресије пусти се да варира независно променљива чији се „нето“ утицај жели сагледати, а остале се искључе тако што се увођењем њихових просечних величина учине константним. Описаним поступком добијене су доле наведене једначине и приказане графички (Графикон 7.15). Iz = 6,547211 + 0,32753 d10 Iz = 15,39356 - 0,0746 d25 Iz = -1,188154 + 0,6196 It 7.6.2 ВИШЕСТРУКА РЕГРЕСИЈА ЗАВИСНОСТИ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД ПАДА КОРИТА (IT) И ОД КОЕФИЦИЈЕНАТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ У вишеструкој регресији зависности пада заплава, пада корита и коефицијената неједнородности у првом кораку укључено је свих 7 варијабли. У другом кораку, због несигнификантности коефицијента, искључена је независно променљива Km, у трећем независно променљива U, у четвртом независно променљива Kd, у петом кораку S и у шестом кораку независно промељива Kk. Оваквим методским поступком добијена је једначина зависности пада заплава од пада тока (It) и коефицијента неједнородности наноса по Крумбейн - у (So). Корелација је сигнификантна на нивоу 99,99% (F-тест – 96,47), а на основу коефицијента детерминације независно променљивим је објашњено 86,54% појаве. Добијена једначина вишеструке регресије гласи: Iz = -4.5024 + 0.6246 It + 6.2507 So Да би се сагледао редослед парцијалних коефицијената регресије, односно редослед утицаја фактора на пад заплава, израчунати су парцијални 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 279 коефицијенти еластичности који показују за колико процената се мења зависно променљива ако се одговарајућа независно променљива промени за један проценат. Парцијални коефицијент еластичности уз пад тока It износи 1,15, а уз So je 0,29. Табела 7.48. Stepwise регресија – модел 2 P Корак 1 Корак 2 Корак 3 Корак 4 Корак 5 Корак 6 Вредност параметра К -7,4556 -7,5527 -7,6412 -8,0306 -6,8538 -4,5024 It 0,6129 0,6113 0,6166 0,6247 0,6203 0,6246 Kd -0,0320 -0,0312 -0,0255 Kk 0,0119 0,0136 0,0085 0,0097 0,0116 Km 0,0034 S 0,2491 0,2768 0,3076 0,2658 So 9,1683 9,2118 9,2923 9,1600 8,3360 6,2507 U -0,0101 -0,0084 F-test 26,09*** 31,64*** 39,19*** 50,22*** 67,82*** 96,47*** R 0,9379 0,9379 0,9375 0,9369 0,9355 0,9303 R2 0,8796 0,8796 0,8789 0,8777 0,8752 0,8654 Стандардна грешка 4,2216 4,1401 4,0738 4,0206 3,9896 4,0739 Као мера релативног утицаја коришћени су стандардизовани коефицијенти регресије или „β“ коефицијенти. Коефицијент „β“ уз пад корита износи 0,87, а уз So je 0,17. То значи да је, на пример, релативни утицај пада тока 5,12 пута већи од релативног утицаја So на пад заплава. Да би се сагледали „нето“ утицаји независно променљивих на зависно променљиву, у добијеној једначини (Модел 1 - Корак 6) примењен је уобичајени поступак. У једначини вишеструке регресије пусти се да варира независно променљива чији се „нето“ утицај жели сагледати, а остале се искључе тако што се уврштавањем њихових просечних велчина учине константним. Описаним поступком добијене су једначине „нето“ регресије Iz = -1,312689 + 0,624565 It Iz = Iz = 818381 + 625068 So и приказане графички (Графикон 7.16): 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 280 0 5 10 15 20 25 30 35 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 It Iz 0 2 4 6 8 10 12 14 16 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 So Iz Графикон 7.16. Зависност пада заплава (Iz) при непромењеним осталим факторима од а) пада корита (It) б) коефицијента неједнородности наноса (So) 7.6.3 ВИШЕСТРУКА РЕГРЕСИЈА ЗАВИСНОСТИ ПАДА ЗАПЛАВА (IZ) ОД ПАДА КОРИТА (IT), КРУПНОЋЕ ЗРНА НАНОСА (D5,10,....97.5) И КОЕФИЦИЈЕНАТА НЕЈЕДНОРОДНОСТИ У вишеструкој регресији зависности пада заплава од пада корита, крупноће зрна наноса и од коефицијената неједнородности наноса, у првом кораку укључено је свих 17 варијабли. У другом кораку, због не сигнификантности коефицијента искључена је независно променљива d75, у трећем независно променљива d97.5, у четвртом независно променљива d30, у петом Kk, у шестом независно промељива S, у седмом независно променљива So, у осмом независно променљива d50, у деветом независно променљива d25 и у десетом кораку независно променљива d5. Добијена је једначина зависности пада заплава од пада корита, крупноће зрна наноса d10, d60, d90 и d95 и коефицијената неједнородности наноса Kd, Km и U. Корелација је сигнификантна на нивоу 99,99% (F-test – 78,57), а на основу вредности коефицијента детерминације независно променљивим је објашњено 96,32% појаве. Једначина вишеструке регресије гласи: Iz = -2,2698+ 0,2476 d10 - 0,3551 d60 + 0,5763 d90 – 0,3033 d95 + 0,4795 It +0,1365 Kd – 0,2585 Km + 0,3667 U 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 281 Табела 7.49. Stepwise регресија – модел 3 P Корак 1 Корак 2 Корак 3 Корак 4 Корак 5 Корак 6 Корак 7 Корак 8 Корак 9 Корак 10 Вредност параметра К -4,7098 -4,7374 -4,5460 -4,7028 -5,3795 -4,0129 -2,8910 -2,3455 -2,1407 -2,2698 It 0,5551 0,5533 0,5463 0,5375 0,5396 0,5413 0,5451 0,4989 0,4966 0,4795 d5 -0,9011 -0,8899 -0,9147 -0,8700 -0,6663 -0,6225 -0,6359 -0,5983 -0,5899 d10 0,3626 0,3603 0,3456 0,3274 0,3335 0,3599 0,3992 0,3436 0,3080 0,2476 d25 0,1419 -0,1408 -0,1319 -0,0964 -0,0767 -0,0940 -0,0966 -0,0723 d30 0,2069 0,0204 0,1817 d50 0,0305 0,0307 0,0308 0,0337 0,0350 0,02625 0,0330 d60 -0,2084 -0,2106 -0,2230 -0,2504 -0,2082 -0,2561 -0,2948 -0,2849 -0,3972 -0,3551 d75 -0,0068 d90 0,3276 0,3194 0,3209 0,3315 0,3581 0,3919 0,4875 0,4861 0,5415 0,5763 d95 -0,1675 -0,1647 -0,1194 -0,1173 -0,1386 -0,1795 -0,2506 -0,2362 -0,2381 -0,3033 d97.5 0,0368 0,0374 Kd 0,0759 0,0760 0,0791 0,0782 0,0839 0,0960 0,1259 0,1207 0,1217 0,1365 Kk -0,0221 -0,0219 -0,0234 -0,0198 Km -0,1632 -0,1615 -0,1709 -0,1895 -0,2183 -0,1951 -0,2183 -0,2380 -0,3000 -0,2585 S 0,2752 0,2764 0,2964 0,2977 0,3750 So 2,6151 2,6385 2,7671 3,0798 3,2139 2,1697 U 0,1977 0,1957 0,2096 0,2416 0,2752 0,2423 0,2756 0,2967 0,4211 0,3667 F-test 42,81*** 48,50*** 54,53*** 60,80*** 66,33*** 70,65*** 75,95*** 74,21*** 78,52*** 78,57*** R 0,9898 0,9898 0,9897 0,9896 0,9891 0,9884 0,9877 0,9855 0,9841 0,9814 R2 0,9798 0,9798 0,9796 0,9793 0,9784 0,9770 0,9755 0,9712 0,9685 0,9632 x 2,2319 2,1613 2,1050 2,0632 2,0491 2,0649 2,0784 2,2005 2,2518 2,3811 Да би се сагледао редослед појединачних коефицијената регресије, односно редослед утицаја фактора на пад заплава, израчунати су парцијални коефицијенти еластичности који показују за колико процената се мења зависно променљива ако се одговарајућа независно променљива промени за један проценат. Парцијални коефицијент еластичности уз d10 износи 0,33, уз d60 износи -4,27, уз d90 износи 10,49, уз d95 износи -5,89, уз It износи 0,89, уз Kd износи 0,18, уз Km износи -2,30 и уз U износи 1,88. Као мера релативног утицаја коришћени су стандардизовани коефицијенти регресије или „β“ коефицијенти. Коефицијент „β“ узz d10 износи 0,54, уз d60 износи -4,19, уз d90 износи 8,23, уз d95 износи -4,44, уз It износи 0,67, уз Kd износи 0,20, уз Km износи -2,38 и уз U износи 2,53. То значи, на пример, да је релативни утицај d90 41,15 пута већи од релативног утицаја Kd на пад заплава. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 282 Графикон 7.17. Зависност пада заплава (Iz), при непромењеним осталим факторима (нето корелације) од: крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса крупноће зрна наноса при 60% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса 0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 d10 Iz 0 10 20 30 40 50 60 70 0 25 50 75 100 125 150 d60 Iz крупноће зрна наноса при 90% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса крупноће зрна наноса при 95% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 200 250 300 350 400 450 500 d90 Iz 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 d95 Iz пада котита It коефицијента неједнородности наноса по Dokukin-u (Kd) 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 It Iz 0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 Kd Iz коефицијента неједнородности наноса по Мелентьев-u (Km) коефицијента неједнородности наноса по Allen Hazen-u (U) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 20 40 60 80 100 120 140 Km Iz 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 U Iz 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 283 У сагледавању „нето“ утицаја независно променљивих на зависно променљиву, добијене су доле наведене једначине и приказане графички (Графикон 7.17) Iz = 8,24 + 0,2476 d10 Iz = 58,85 – 0,355063 d60 Iz = - 103,36 + 0,576277 d90 Iz = 76,63 – 0.303347 d95 Iz = 52,75 + 0,47947 It Iz = 9,92 – 0,136542 Kd Iz = 37,18 – 0,258509 Km Iz = -8,74 + 0,366735 U На основу приказаних резултата истраживања евидентно је да изабрани пречници наноса (d25, d5 и d10) и коефицијенти неједнородности наноса (Кd и S0) одређују пад заплава и на тај начин представљају сигнификантне детерминанте пада заплава. Вишеструком регресијом добијена је једначина зависности пада заплава од пада тока, крупноће зрна наноса d10, d60, d90 и d95 и коефицијената неједнородности наноса Kd, Km и U, тако да поменути фактори представљају сигнификантне детерминанте пада заплава. Добијени резултати потврђују полазне хипотезе:  Пад заплава се формира као резултат деловања многих фактора и њихове сложене интеракције. Најзначајнији фактори су природни пад корита и гранулометријски састав наноса.  Регресионом и корелационом анализом резултата истраживања могу се добити аналитички изрази за одређивање пада заплава у функцији чинилаца који делују на његово формирање. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 284 7.7 ПРОРАЧУН КОЛИЧИНЕ ЗАДРЖАНОГ НАНОСА У ЗАПЛАВИМА ПОПРЕЧНИХ ОБЈЕКАТА Поред добијених регресионих модела за израчунавање пада заплава, на основу измерених падова заплава и узетих узорака вученог наноса, за потпуно сагледавање ефеката попречних објеката израчунате су количине задржаног наноса у акумулационим просторима попречних објеката. За прорачун количина наноса коришћена је формула Б. Китин-а (1975), у којој се поред падова заплава и падова корита, као улазни подаци користе просечне ширине заплава и корисне висине попречних објеката. )(22 1 2 1 2 1 22 zt k zt k zt k k II hmW II hmW II hhmWLAW −⋅ ⋅ =⇒ − ⋅ ⋅=⇒ − ⋅⋅=⇒⋅= (m3) A - површина попречног пресека заплава (m2) L - дужина заплава (m) m – просечна ширина заплава (m) hk – корисна висина попречног објекта (m) It – природни пад корита у децималном облику Iz – природни пад заплава у децималном облику. Добијене количине (m3) приказују ефекте сваког појединачног попречног објекта, али и њихов заједнички ефекат за сваки анализирани бујични водоток, као и укупан ефекат анализираних објеката (табела 7.50). Уз исте остале услове, попречни објекат веће корисне (hk) задржава већу количину од неколико мањих попречних објеката исте укупне корисне висине. Природни пад тока такође утиче на количину задржаног наноса јер су на већим падовима, уз исте остале услове, заплави краћи, а самим тим су и количине задржаног наноса мање и обрнуто. Због тога се на врло великим падовима минимализује улога попречних објеката у задржавању наноса, а до изражаја долазе њихови други позитивни ефекти. 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 285 Табела 7.50. Прорачун количине задржаног наноса у заплавима анализираних попречних објеката Број Објекат m (m) hk (m) It (%) Iz (%) W (m3) КРПЕЈСКИ ПОТОК 1 Преграда 1 20,0 2,50 10,69 6,63 1539,41 2 Преграда 2 25,0 5,00 14,67 6,75 3945,71 3 Преграда 3 12,0 2,50 12,76 4,13 434,53 Укупно у сливу 5919,65 БУЈИЦА МЛАКАЧКА ДОЛИНА 2 Преграда 2 10,0 5,0 29,05 17,14 1049,54 3 Преграда 3 8,0 2,0 39,17 7,32 50,24 4 Праг 1 12,0 1,0 17,43 14,57 209,79 5 Праг 2 15,0 1,0 22,75 17,75 150,00 Укупно у сливу 1459,57 БУЈИЦА ЗЛА ДОЛИНА II 1 Преграда 1 18,0 3,0 38,75 23,92 546,19 2 Преграда 2 22,0 2,0 36,23 23,99 359,48 3 Праг 1 10,0 1,5 41,04 32,89 138,04 Укупно у сливу 1043,70 БУЈИЦА ЗЛА ДОЛИНА III 1 Преграда 1 11,0 2,0 51,91 28,04 92,17 2 Праг 1 8,0 1,5 57,89 38,80 47,15 3 Праг 2 7,0 1,0 41,34 32,03 37,59 Укупно у сливу 176,90 РЕПИНСКА РЕКА 1 Преграда 1 35,0 2,50 5,61 3,25 4634,53 2 Преграда 2 18,0 4,00 5,94 1,73 3420,43 3 Преграда 3 13,5 4,50 5,23 1,72 3894,23 4 Преграда 4 19,5 4,00 7,53 1,38 2536,59 5 Преграда 5 26,0 5,00 11,40 1,40 3250,00 Укупно у сливу 17735,78 КАЛИМАНСКА РЕКА 1 Преграда 1 30,0 3,00 14,58 2,08 1080,00 2 Преграда 2 50,0 3,00 4,56 2,19 9493,67 3 Преграда 3 30,0 4,50 10,33 3,66 4553,97 4 Преграда 4 30,0 5,00 5,13 2,28 13157,89 5 Преграда 5 27,5 4,50 10,05 2,82 3851,14 Укупно у сливу 32136,68 ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 1 Преграда 1 11,5 3,0 9,04 4,93 1259,12 2 Преграда 2 25,0 2,5 4,48 1,88 3004,81 3 Преграда 3 19,0 2,0 5,40 1,40 950,00 4 Преграда 4 40,0 3,0 7,35 3,79 5056,18 5 Преграда 5 20,0 2,0 4,94 2,47 1619,43 6 Преграда 6 13,0 6,0 20,00 5,00 1560,00 7 Преграда 7 16,0 3,0 10,75 3,25 960,00 8 Преграда 8 30,0 4,0 19,73 8,46 2129,55 9 Преграда 9 24,0 3,0 15,33 7,26 1338,29 10 Преграда 10 19,0 5,00 16,87 7,68 2584,33 Укупно у сливу 20461,71 Укупно у анализирани сливовима 79675,99 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА 286 Средња ширина заплава зависи од ширине корита водотока, односно ширине долине узводно од преграде, што се мора узети у обзир приликом избора места за изградњу попречних објеката у систему (бирати уже профиле од којих се долина шири узводно). На тај начин би уз мање трошкове изградње била задржана већа количина наноса (на пример: преграда бр. 2 у Репинској реци корисне висине 4,0 m са средњом ширином долине 18,0 m задржала је 3420,43 m3 наноса, а преграда бр. 3 корисне висине 4,5 m и ширине долине 13,5 m задржала је 3894,23 m3, уз сличне падове корита и падове заплава). Слика 7.21 Уздужни профил Крпејског потока Слика 7.22 Уздужни профил бујице Млакачка Слика 7.23 Уздужни профил бујице Зла долина II Слика 7.24 Уздужни профил бујице Зла долина III Слика 7.25 Уздужни профил Калиманске реке Слика 7.26 Уздужни профил Репинске реке 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И ТЕХНИЧКИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА У ШЕСТ ОДАБРАНИХ БУЈИЧНИХ СЛИВОВА 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 295 Анализа изведених биолошких и техничких противерозионих радова урађена је у оквиру 6 одабраних бујичних сливова. На подручју Грделичке клисуре анализирани су сливови Крпејског потока, бујице Млакачка и Зле долине II и III, а на подручју Врањске котлине сливови Калиманске реке, Репинске реке и Љештарске долине. Заједничко за све анализиране сливове је да су средином прошлог века били жаришта развоја ерозионих процеса, захваљујући пре свега природним условима, али и утицају антропогеног фактора. Ради бољег сагледавања проблематике даје се приказ физичко- географских карактеристика анализираних сливова, геолошке и педолошке подлоге, промене начина коришћења земљишта, интензитета ерозионих процеса у периоду од 1953. до 2010. године, као и обима и врсте изведених биолошких и техничких противерозионих радова. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 296 8.1 СЛИВ КРПЕЈСКОГ ПОТОКА Крпејски поток је десна притока Јужне Мораве и у њу се улива на око 1 km низводно од варошице Предејане, а административно припада општини Лесковац. Име је добио по селу Крпејци, чијем атару припада слив. Површина слива Крпејског потока износи 2,6 km2. Слив је јајасто- издуженог облика, са највећом дужином 2,8 km и највећом ширином око 1,5 km, а правац пружања је исток-запад. Крпејски поток је кратак водоток, чији изворишни краци имају исту дужину као и главни водоток, тако да формирају хидрографску мрежу слива у виду лепезе. Карактеристично је да је средњи део тока, скоро до самог ушћа у Јужну Мораву, клисураст, док изворишни краци имају блаже стране, што је последица геолошког састава, јер се у средњем току поток пробија кроз чвршће стене од оних у изворишном делу. 8.1.1 ОРОГРАФСКО-ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА У топографском погледу припада изразито брдовитом терену. Највиша тачка у сливу је на коти 911 m, док је кота ушћа 274 m, тако да висинска разлика износи 637 m, а просечни пад тока 22,75 %. Слика 8.1. Топографска карта слива Крпејски поток Десна обала главног тока и десног крака (јужна експозиција) испресецане су и имају већи број притока од леве обале, која је компактнија (северна 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 297 експозиција). Падови корита у главном току до састава кракова крећу се од 2,0 до 24,3%, у горњем току до 39,0%, а падови у левом краку су израженији и крећу се до 61,4% (Главни пројекат за уређење бујице Крпејски поток, 1956). Утицај рељефа и конфигурације терена на развој ерозионих процеса приказан је преко најважнијих орографских параметара (Табела 8.1). Табела 8.1.Орографско-хидрографски параметри слива Крпејски поток Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 2,60 Обим слива O (km) 6,80 Дужина слива L (km) 2,80 Највиша кота у сливу Kv (m) 910,00 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 402,50 Надморска висина ушћа Ku (m) 274,10 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 644,26 Средња висинска разлика D (m) 370,16 Средњи пад слива Isr (%) 34,42 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 137,41 Локални ерозиони базис Be (m) 635,90 Коефицијент ерозионе енергије рељефа Er (m km-2) 158,46 Геоморфолошки ерозиони коефицијент M (mkm-3/2) 532,43 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 0,73 Морфолошки коефицијент n 1,18 Коефицијент облика слива A 0,47 Дужина главног тока Lgl (km) 0,85 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 7,89 Густина хидрографске мреже G (km km-2) 3,36 Просечни пад тока Is (%) 22,71 Слив Крпејског потока има развијену хидрографску мрежу. Главни ток се рачва у два саставна крака и оба имају више притока. Дужина главног тока до састава кракова је 845 m. Карактерише га широко корито и велика количина наноса различите крупноће. У горњем делу тока дно водотока је углавном стеновито и степенасто. Главни ток има са десне стране две притоке и по једну вододерину са обе стране, а леви крак личи на 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 298 продужетак главног тока и нешто је дужи од десног крака. У хидрографском погледу је доста развијен јер са десне стране има три, а са леве шест притока. Десни крак, по правцу скоро паралелан левом, хидрографски је нешто развијенији од левог крака. У њега се са десне стране улива седам, а са леве једна притока. Слив је повезан са Јужном Моравом плавином која је настала таложењем велике количине наноса створеног дугогодишњим разарањем и спирањем земљишта под утицајем јаке ерозије у сливу и кориту. 8.1.2 ПОДЛОГА Основни стенски комплекс чине стене Власинског комплекса старости Рифеј-камбријум: албитски гнајс са хлоритом 86,16% и мусковит – хлоритски шкриљци 11,92%. Слика 8.2. Геолошка карта слива Крпејски поток Карактерише их интензиван процес површинског распадања, који је израженији на десној обали тј. јужним експозицијама. Заступљене су и стене прогресивно метаморфисаног Власинског комплекса - кварцити са 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 299 1,54%, а у доњем делу слива и квартарне творевине (алувијум са 0,38%). Што се тиче педолошког покривача заступљени су дистрични камбисол са 96,9%, еутрични камбисол са 3,06% и флувисол са 0,04% (Табела 8.3). Табела 8.2. Геолошки састав слива Крпејски поток Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % Al Алувијум 1,00 0,38 Q Кварцити 4,00 1,54 Gab Албитски гнајс са хлоритом 224,00 86,16 Smco Мусковит-хлоритски шкриљци 31,00 11,92 Укупно 260,00 260,00 Извор: Геолошка карта слива (Слика 8.2) Слика 8.3. Педолошка карта слива Крпејски поток Табела 8.3. Земљишта у сливу Крпејски поток Тип земљишта Површина (ha) Учешће % Дистрични камбисол 251,90 96,90 Регосол 8,00 3,06 Флувисол 0,10 0,04 Укупно 260,00 100,00 Извор: Педолошка карта слива (Слика 8.3) 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 300 8.1.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Вегетациони покривач слива чине шуме природног порекла и вештачки подигнуте састојине, у мањој мери ливаде и воћњаци. Веома мали део површине је под пољопривредним културама (Табела 8.4). Шуме доброг склопа налазе се у горњем делу слива. Најзаступљенија врста дрвећа је буква са својим пратиоцима, чије су шуме претежно на левој обали тј. северној експозицији. Десне падине у горњем делу слива обрасле су мешовитом шумом храста, граба, јасена, јавора и жбунастих врста. Средњи делови десних падина су под боровим културама, а нижи делови падина ближи водотоку обрасли су багремом. Уочено је и присуство већег броја стабала питомог кестена, који је унет вештачким путем. Висок проценат пошумљености слива је резултат подизања нових култура, али и миграција становништва овог краја. Табела 8.4. Начин коришћења земљишта у сливу Крпејског потока Култура 1953. године 1970. године 2010. године ha % ha % ha % Шуме 57,20 22,00 148,46 57,10 155,74 59,90 Оранице 81,90 31,50 47,008 18,08 41,99 16,15 Ливаде и пашњаци 41,93 16,13 29,562 11,37 45,14 17,36 Воћњаци 20,79 8,00 33,67 12,95 9,02 3,47 Окућнице 1,30 0,50 1,30 0,50 4,99 1,92 Укупно продуктивно 203,13 78,13 260,00 100,00 256,88 98,80 Голети 56,87 21,87 Насеље 2,99 1,15 Путна мрежа 2,00 0,77 Укупно непродуктивно 56,87 21,87 4,99 1,92 Укупно 260,0 100,00 260,00 100,00 260,00 100,00 Извор: Подаци за 1953 и 1970. годину (Костадинов, С. ет ал. 1996). У приказу начинa коришћења земљишта 2010. године у непродуктивне површине су, поред голети, укључена насеља и путна мрежа (Слика 8.4). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 301 Слика 8.4. Карта начина коришћења земљишта слива Крпејски поток, 2010. год. 8.1.4 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 8.5. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године К О К р п еј ц е 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника 262 172 110 118 116 74 47 Број домаћинстава 45 28 21 26 27 25 15 Просечан број чланова домаћинства 5,82 6,14 5,24 4,54 4,30 2,96 3,13 Табела 8.6. Густина насељености у сливу Крпејског потока КО Површина (km2) Надморска висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Крпејце 3,34 779 78,44 51,50 32,93 35,33 34,73 22,16 14,07 „Крпејце је насеље у општини Лесковац, у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 47 становника (према попису из 1991. било је 74 становника). У насељу Крпејце живи 39 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,3 код мушкараца и 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 302 44,8 код жена). У насељу има 15 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13“. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%BF%D0%B5%D1%98%D1%86%D0%B5 Према подацима Пројекције броја становника за 2021. годину катастарска општина Крпејце ће бити без становника (Пенев, 2007). 8.1.5 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ 1953., 1970. И 2010. ГОДИНЕ Један од битних показатеља директних ефеката противерозионих радова је промена средњег коефицијента ерозије пре и после извођења радова. На основу овог показатеља урађене су карте ерозије 1953., 1970. и 2010. године. Карактер спирања, као општи вид бујичне активности, захватао је велику површину слива, па се ова бујица сврставала у категорију "спирњача" C-III- 0,6 (Гавриловић, С., 1968). Данас је појава процеса ерозије ограничена на мале површине (оранице и остало пољопривредно земљиште без биљног покривача). Слика 8.5. Карта ерозије слива Крпејски поток, 1953. године Вредност коефицијента ерозије 1953. године износила је Zsr = 1.04 (пре извођења противерозионих радова), што значи да је слив био захваћен процесима екцесивне ерозије (слика 8.5; табела 8.7). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 303 Табела 8.7. Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 1953. година Категорија Zsr Површина (ha) % I 1,25 121,0 46,5 II 0,85 139,0 53,5 III 0,55 IV 0,30 V 0,10 Укупно 260,0 100,00 Zsr = 1,04 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године На основу Карте ерозије Србије (Институт за шумарство и дрвну индустрију, 1983), средњи коефицијент ерозије за 1970. годину (после извођења противерозионих радова) износио је 0,81, што показује да су у сливу доминирали процеси јаке ерозије (слика 8.6; табела 8.8). Табела 8.8. Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 1970. година Категорија Zsr Површина (ha) % I 1,25 II 0,85 233,00 89,65 III 0,55 10,00 3,85 IV 0,30 17,00 6,50 V 0,10 Укупно 260,00 100,00 Zsr = 0,80 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године Табела 8.9. Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 2010. година Категорија Zsr Површина (ha) % III 0,55 42,00 16,15 IV 0,30 199,00 76,54 V 0,10 14,00 5,38 Укупно 255,00 98,80 Zsr = 0,33 Извор: Карта ерозије слива Крпејски поток, 2010. године (Слика 8.7) 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 304 Слика 8.6. Карта ерозије слива Крпејски поток, 1970. године 2010. године су на основу рекогносцирања терена и коришћења сателитског снимка подручја евидентирани процеси ерозије у сливу, урађена је дигитална карта ерозије слива и на основу наведених извора срачунат средњи коефицијент ерозије који износи Zsr = 0,33, што значи да је слив Крпејског потока угрожен процесима слабе ерозије (слика 8.7; табела 8.9). 8.7. Карта ерозије слива Крпејски поток, 2010. године У сливу је 98,80% угрожено процесима ерозије различитог интензитета. Доминирају процеси слабе ерозије (78,04%), затим осредње (16,47%), док су 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 305 процеси врло слабе ерозије заступљени само на 5,49% површине слива (Braunović, Ratknić, 2010/v). Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину износи 0,81 (јака ерозија), што је 22,1% мање од вредности Z за 1953. годину (1,04 – ексцесивна ерозија), док се вредност коефицијента ерозије за 2010-ту годину смањила 70,2% у односу на 1953 годину (0,31, слаба ерозија). Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину смањена је за 61,7% у односу на вредност Z за 2010. годину. 8.1.6 АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ Низводно од изласка тока из клисуре, па до ушћа у Јужну Мораву, ток је решен кинетом дужине 220 m, са 8 каскада и 2 појаса. Деоница узводно од кинете до састава кракова искоришћена је за депоновање наноса различите крупноће. На овом делу подигнуте су 3 преграде, од којих је прва уствари уливни објекат постојеће кинете и представља њен почетак. Ова и следеће две преграде имале су за циљ задржавање најкрупнијег наноса, затим усмеравање бујичног тока тако да не поткопава обале, а самим тим и да спрече затрпавање кинете и да заштите пут Ниш-Скопље. У коритима оба крака и притокама, осим 10 преграда, постоји низ попречних објеката (рустикалних преграда). Изведени попречни објекти су од различитог материјала и различитих димензија, а у великој мери су допронели фиксирању наноса и консолидовали обале. Од радова у сливу истиче се пошумљавање великих површина, које је вршено пре свега црним бором (терасе, јаме, плетери). Поред црног бора коришћени су багрем, јасен, јавор, орах и кестен. Подаци о изведеним радовима у овом сливу односе се на радове изведене у периоду 1947-1977. године. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 306 Биолошким радовима у сливу Крпејског потока третирано је 105, 23 ha или 40,47 % укупне површине слива. Поред позитивних ефеката изведених техничких и биолошких радова, у периоду од 1974 до 2010. године дошло је до повећања површина под шумом за 67,64 ha (26%), што је последица драстичног смањења броја становника у овом периоду. Смањено је и процентуално учешће ораница у укупној површини. Табела 8.10. Изведени технички и биолошки радови у сливу Крпејског потока Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 0,22 Ископ m3 4 100,00 Зид од камена у цементном малтеру m3 1360,00 Зид од камена у суво m3 600,00 Попречни објекти kom 10 Камени набачај m3 120,00 Технички радови у сливу Рустикалне преградице m3 250,00 Плетери m1 550,00 Терасе m1 4922,00 Биолошки радови Пошумљавање бором ha 53,80 Пошумљавање багремом ha 22,30 Пошумљавање јасеном, јавором, орахом, питомим кестеном ha 12,00 Укупно пошумљавање ha 88,10 Подизање воћњака ha 12,43 Затрављивање ha 4,70 Укупно биолошки радови ha 105,23 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Грделица – Владичин Хан, 1964. године 8.2 СЛИВ БУЈИ ЦЕ МЛАКАЧКА ДОЛИНА Бујица Млакачка долина је десна притока Јужне Мораве. Слив је облика уске лепезе која се у горњем делу шири. Површине је 0,71 km2, а пружа се у правцу исток-запад. Припада катастарским општинама Копитарце и Гариње. Развој процеса ерозије условиле су природне карактеристике 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 307 слива (конфигурација, матична стена, интензивне падавине и сл.), али значајан удео и припада антропогеном фактору. Стрме падине (на појединим местима и до 45°) погодовале су појави бројних одрона и клизишта, тако да је ова бујица угрожавала насеља, пругу и аутопут Београд – Скопље – Атина. Карактеристика слива је мало процентуално учешће шума у периоду 1953-2010 године. 8.2.1 ОРОГРАФСКО-ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА У топографском погледу припада врло брдовитом терену. Кота извора је на 950 mnm, кота ушћа 297 mnm, а висинска разлика износи 653 m. Просечни нагиб падина у сливу је 40%. Поред главног тока, развијена су и 3 крака: крак „А“ дужине 980 m, „Б“ дужине 1040 m и крак „Ц“ дужине 1080 m (Zlatić et al, 1996). Tабела 8.11. Орографско-хидрографски параметри слива бујице Млакачка Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 0,71 Обим слива O (km) 4,33 Дужина слива L (km) 2,80 Највиша кота у сливу Kv (m) 950 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 838 Надморска висина ушћа Ku (m) 297 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 716 Средња висинска разлика D (m) 419,00 Средњи пад слива Isr (%) 32,75 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 631 Локални ерозиони базис Be (m) 635,90 Коефицијент ерозионе енергије рељефа Er (m km-2) 217,59 Геоморфолошки ерозиони коефицијент M (mkm-3/2) 1307,71 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 1,44 Морфолошки коефицијент n 0,09 Коефицијент облика слива A 0,30 Дужина главног тока Lgl (km) 2,00 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 3,73 Густина хидрографске мреже G (km km-2) 6,01 Просечни пад тока Is (%) 27,05 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 308 Слика 8.8. Топографска карта слива бујице Млакачка 8.2.2 ПОДЛОГА Подлогу чине стене Власинског комплекса старости Рифеј-камбријум: албит-хлорит-мусковитски шкриљци са 77,46% и хлорит-мусковитски шкриљци са 22,54% (Табела 8.12). Карактерише их интензиван процес површинског распадања, који је израженији на десној обали, тј. јужним експозицијама. Табела 8.12. Геолошки састав слива бујице Млакачка Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % Scom Хлорит-мусковитски шкриљци 16,00 22,54 Sabco Албит-хлорит-мусковитски шкриљац 55,00 77,46 Укупно 71,00 100,00 Извор: Геолошка карта слива бујице Млакачка (слика 8.9) У сливу су заступљени дистрични камбисол са 56,34% и регосол са 43,66% (Табела 8.13). Табела 8.13. Земљишта у сливу бујице Млакачка Тип земљишта Површина (ha) Учешће % Дистрични камбисол 40,00 56,34 Регосол 31,00 43,66 Укупно 71,00 100,00 Извор: Педолошка карта слива бујице Млакачка (слика 8.10) 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 309 Слика 8.9. Геолошка карта слива бујице Млакачка Слика 8.10. Педолошка карта слива бујице Млакачка 8.2.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Према подацима из 1955. године шуме су у сливу биле заступљене на врло малој површини (коефицијент обраслости 0,97). У њима је преовладавао багрем, местимично храст, цер и сладун, тако да нису имале заштитну функцију. Највеће учешће имале су оранице и голети (74%), што се директно одразило на јачину ерозионих процеса присутних у овом периоду. Мањи 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 310 проценат површине био је под воћњацима и пашњацима (17%), који су такође погодовали развоју ексцесивне и јаке ерозије у сливу (Табела 8.14). Табела 8.14. Начин коришћења земљишта у сливу бујице Млакачка 1955. године Назив површине ha % Шуме 5,68 8,00 Оранице и голети 52,27 73,62 Воћњаци и пашњаци 12,07 17,00 Куће са окућницама 0,98 1,38 Укупно 71,00 100,00 Извор: Главни пројекат за уређење слива Млакачка долина, 1955. године Табела 8.15. Начин коришћења земљишта у сливу бујице Млакачка 2010. године Назив површине 2010. године ha % Шуме 18,20 25,63 Оранице 16,56 23,33 Ливаде и пашњаци 31,60 44,51 Окућнице 1,32 1,86 Укупно продуктивно 67,68 95,33 Насеље 2,32 6,08 Путна мрежа 1,00 1,41 Укупно непродуктивно 3,32 4,67 Укупно 71,00 100,00 На основу урађене Карте начина коришћења земљишта и издвојених хомогених парцела за 2010. годину приметно је повећање пошумљености слива за 17,6%. Међутим, слив бујице Млакачка и даље спада у сливове са малим учешћем шума у укупној површини. Продуктивне површине у сливу заузимају 67,68 ha (95,33%), а непродуктивне 5,32 ha (7,49%). Учешће ливада и пашњака у укупној површини повећано је на рачун ораничних површина, док површине под голетима и воћњацима нису регистроване (табела 8.15). Тачније, воћњаци постоје на јако малим површинама, углавном у оквиру окућница, те нису могли да буду означени на карти. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 311 Слика 8.11. Карта начина коришћења земљишта, 2010. 8.2.4 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ „Гариње је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 554 становника (према попису из 1991. било је 531 становника). У насељу Гариње живи 440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 165 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36. У последња три пописа, примећен је пораст у броју становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B5 „Копитарце је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 75 становника (према попису из 1991. било је 112 становника). У насељу Копитарце живи 70 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,7 година (49,0 код мушкараца и 58,1 код жена). У насељу има 31 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.“ http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D1% 86%D0%B5 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 312 Табела 8.16. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године К О Г ар и њ е К О К оп и та р ц е 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника 436 449 657 550 520 530 554 142 144 175 181 140 112 75 578 593 832 731 660 642 629 Број домаћинстава 79 86 227 123 130 153 165 25 25 30 36 40 32 31 104 111 257 159 170 185 196 Просечан број чланова домаћинства 5,52 5,22 2,89 4,47 4,00 3,46 3,36 5,68 5,76 5,83 5,03 3,50 3,50 2,42 5,6 5,49 4,36 4,75 3,75 3,48 2,89 Табела 8.17. Густина насељености у сливу Млакачка долина КО Површина (km2) Надм. висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Гариње 1,45 657 97,93 99,31 120,69 124,83 96,55 77,24 51,72 Копитарце 5,05 809 86,34 88,91 130,10 108,91 102,97 104,95 109,70 8.2.5 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ Бујица Млакачка долина сврставала се педесетих година прошлог века у категорију "подривача". Вредност коефицијента ерозије 1953. године износила је Zsr = 1,22, што значи да су у сливу били заступљени процеси екцесивне ерозије (слика 8.12; табела 8.18). Средњи коефицијент ерозије 1970. године износио је 0,85. У том периоду слив је био изложен процесима јаке ерозије, али је приметна тенденција смањења интензитета ерозионих процеса у сливу (слика 8.13; табела 8.19). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 313 Слика 8.12. Карта ерозије слива бујице Млакачка, 1953. године Табела 8.18. Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 1953. година Категорија Zsr Површина (ha) % I 1,25 68,00 95,77 II 0,85 III 0,55 3,00 4,23 IV 0,30 V 0,10 Укупно 71,00 100,00 Zsr = 1,22 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године Табела 8.19. Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 1970. година Категорија Zsr Површина (ha) % I 1,25 II 0,85 71,00 100,00 III 0,55 IV 0,30 V 0,10 Укупно 71,00 100,00 Zsr = 0,85 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 314 Табела 8.20. Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 2010. година Категорија Zsr Површина (ha) % III 0,55 51,45 72,46 IV 0,30 16,23 22,87 Укупно 67,68 95,33 Zsr = 0,49 Извор: Карта ерозије слива бујице Млакачка 2010. године (Слика 8.14) Слика 8.13. Карта ерозије слива бујице Млакачка, 1970. године Слика 8.14. Карта ерозије слива бујице Млакачка, 2010. године Коефицијент ерозије слива Млакачка долина израчунат на основу урађене Карте ерозије за 2010. годину износи Zsr = 0,49, што значи да је слив 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 315 захваћен процесима осредње ерозије површинског типа. Процесима осредње и слабе ерозије угрожено је 95,33 % површине слива, док је ван домашаја ерозије(грађевински објекти, путеви итд.) 4,67 % површине слива. Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину износи 0,85 (јака ерозија), што је 30,3% мање од вредности Z за 1953. годину (1,22 – ексцесивна ерозија), док се вредност коефицијента ерозије за 2010-ту годину смањила 59,8 % у односу на 1953 годину (0,49 – осредња ерозија површинског типа). Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину смањена је за 42,35 % у односу на вредност Z за 2010. годину (Табела 8.20). 8.2.6 АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ Технички радови у кориту обухватили су изградњу преграда од камена у цементном малтеру, израду бетонских кинета са каскадама, рустикалних преграда и дрвених преграда са испуном од камена. У краку „А“ изведене су 63 преграде на просечном растојању од 15 m, корисне висине 4 m и 4 кинете. На појединим деоницама пад корита је после изградње преграда смањен за 80%. У краку „Б“ изведене су 34 преграде и 14 преградна зуба, а нагиб корита је у овом делу бујице после изведених радова са почетних 45,17% смањен на 21,50%. У краку „Ц“ изведене су 32 преграде и 6 преградна зуба, тако да је нагиб корита са 56,19% смањен на 24,97% (Zlatić et al, 1996). Ефекат изведених техничких радова у кориту бујице Млакачка огледа се пре свега у смањењу пада корита и задржавању велике количине наноса у заплавима изграђених преграда. Расположиви подаци о биолошким радовима изведеним у сливу бујице Млакачка односе се на пошумљавање, којим је захваћено 21,9 % укупне површине. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 316 Табела 8.21. Изведени технички и биолошки радови у сливу Млакачка долина Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 0,53 Ископ m3 4 293,00 Насип m3 249,60 Зид од камена у цементном малтеру m3 5471,00 Зид од камена у суво m3 3300,00 Попречни објекти * kom 129 Камени набачај m3 889,2 Израда плочника од камена m3 48,64 Технички радови у сливу Рустикалне преградице m3 1155,00 Плетери m1 1312,60 Дренажа m1 453,00 Биолошки радови Пошумљавање ha 15,56 Укупно биолошки радови ha 15,56 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Грделица – Владичин Хан, 1964. године * (Zlatić et al, 1996) Седамдесетих година прошлог века у сливу су доминирали процеси јаке ерозије (јака мешовита Zsr = 0,85), a 2010 слив је угрожен процесима осредње ерозије површинског типа. Дошло је до повећања степена пошумљености слива, али не у довољној мери. Насупрот томе, изведен је велики број попречних објеката у кориту, чији је ефекат утицао на смањење интензитета процеса ерозије у сливу. 8. 3 СЛИВ ЗЛА ДОЛИНА II И III Бујице Зла долина II и III су леве притоке Јужне Мораве и налазе се на падини званој Теговиште, у близини истоименог села. Правац пружања је исток-запад и директно се уливају у Јужну Мораву, не пресецајући аутопут и железничку пругу. У погледу конфигурације и топографије слив припада брдском терену са клисурастим токовима. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 317 Слика 8.15. Зла долина II и III, 1955. Слика 8.16. Зла долина II и III, 2010. Извор: Фото-документација ВО „Ерозија“ Владичин Хан 8.3.1. ОРОГРАФСКО – ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА Површина слива бујице Зла долина II и III износи 0,36 km2. Зла долина II је бујични ток чији је слив у хидрографском смислу врло развијен. Иако је мале сливне површине, поред главног тока дужине 1050 m има и седам притока: пет десних и две леве, укупне дужине 1300 m. Дужина свих токова у сливу износи 2350 m. Притоке су краће јаруге и вододерине које се стрмо спуштају у главни ток. Обзиром да се главни ток дубоко усекао, притоке које су настале касније од њега нису успеле да издубе корито до нивоа главног тока и скоро се све уливају низ врло велике каскаде високе и до 30 m. Гледане из главног тока тешко се уочавају и неприступачне су. У кратким и стрмим притокама стварала се велика количина блатне водене масе, која се стропштавала у главни ток и давала додатну разорну енергију главној бујичној маси. Падови притока су такође врло велики и крећу се од 30-80%. Карактеристичне су многобројне високе каскаде у главном току. Зла долина III је јаруга без притока, јер је профил корита толико проширен на узаном сливном појасу, тако да није дошло до формирања притока. Иако релативно кратког тока (500 m) без притока, по развијености процеса ерозије представљала је велики проблем за уређење. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 318 Табела 8.22. Орографске и хидрографске карактеристике слива Зла долина Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 0,36 Обим слива O (km) 2,45 Дужина слива L (km) 1,29 Највиша кота у сливу Kv (m) 730,00 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 703,00 Надморска висина ушћа Ku (m) 315,00 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 560,00 Средња висинска разлика D (m) 245,00 Средњи пад слива Isr (%) 41,07 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 39,22 Локални ерозиони базис Be (m) 385,00 Коефицијент ерозионе енергије рељефа Er (m km-2) 157,79 Геоморфолошки ерозиони коефицијент M (mkm-3/2) 1036,68 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 1,91 Морфолошки коефицијент n 0,21 Коефицијент облика слива A 0,37 Дужина главног тока Lgl (km) 1,05 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 1,30 Густина хидрографске мреже G (km/ km2) 6,52 Средњи пад тока Is (%) 36,95 Слив припада брдовитом терену, са најнижом котом 315 mnm и највишом 730 mnm. Велика висинска разлика на релативно малој дужини слива утицала је на појаву врло опасне бујице. На неотпорном земљишту и стрмим падинама дошло је до формирања многобројних притока-јаруга, а услед гравитације, линеарне ерозије и обурвавања, главни ток се претворио у водоток са огромним профилом корита. Лева и десна падина у доњем току су изразито стрме. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 319 Слика 8.17. Топографска карта слива Зла долина II и III 8.3.2. ПОДЛОГА Лептинолити и микашисти и хлорит – мусковитски филитоидни шкриљци припадају Власинском комплексу старости Рифеј – камбријум. Покривају скоро 89 % укупне површине слива. Поред њих, у горњем делу слива су на мањој површини заступљени гранити. За слив ових бујица карактеристично је да су углавном на подлози од кристаластих шкриљаца, метаморфних стена насталих метаморфозом еруптивних и седиментних стена услед великог притиска и температуре. Слика 8.18. Геолошка карта слива Зла долина II и III 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 320 Тектонски поремећаји довели су до јаког ломљења и дробљења, настанка многобројних пукотина које доприносе разорном деловању спољашњих сила и у дубини стенске масе. Поред наведених лоших особина, кристаласти шкриљци су и хемијски врло неотпорни и лако се распадају. Механичким деловањем воде и дејством сила гравитације на врло стрмим падинама долази до јаког осипања, подривања и транспорта великих количина наноса. Табела 8.23. Геолошки састав слива Зла долина II и III Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % Sm Лептинолити и микашисти 30,00 83,30 Scom Хлорит-мусковитски филитоидни шкриљци 2,00 5,60 γ Гранити 4,00 11,10 Укупно 36,00 100,00 Извор: Геолошка карта слива Зла долина II и III (Слика 8.18) У сливу су констатована два типа земљшта: еутрични камбисол на 61,1% и дистрични камбисол на 38,9% укупне површине слива (Табела 8.17 и Слика 8.19). Слика 8.19. Педолошка карта слива Зла долина II и III 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 321 Табела 8.24. Земљишта у сливу Зла долина II и III Тип земљишта Површина (ha) Учешће % Дистрични камбисол 14,00 38,90 Еутрични камбисол 22,00 61,10 Укупно 36,00 100,00 Извор: Педолошка карта слива Зла долина II и III (Слика 8.19) 8.3.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Структура површина слива Зла долина II и III према начину коришћења земљишта из 1955. године приказана је у табели 8.25. Стање 1955. године. Шуме су се углавном простирале поред водотока. Биле су заступљене у доњем делу слива и на мањем делу леве падине у горњем делу слива. Познато је да се пољопривредно земљиште нерационално ширило на рачун шума, што је довело до појаве јаке ерозије и спирања на стрмим теренима. И у овом сливу дошло је до стварања ораница на чисто шумским теренима, што је представљало најважнији предуслов за стварање поменутих бујица. Дакле, човек није крчио шуму у овом сливу искључиво на местима која су му била крајње неприступачна за обраду. Чак су и преостале шуме, већ девастиране лисничарењем, сечом претворене у шикаре (Главни пројекат за уређење бујице Зла долина, 1959). Све ово резултирало је високим процентуалним учешћем површина еродираног земљишта (22.2%). Табела 8.25. Начин коришћења земљишта, 1955. година Култура ha % Шуме 12,96 35,8 Оранице 10,20 28,4 Еродирано земљиште 7,96 22,2 Пашњаци 1,90 5,3 Воћњаци 2,00 5,6 Куће са окућницама 0,98 2,7 Укупно 36,00 100,0 Извор: Главни пројекат за уређење бујице Зла долина, 1959 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 322 Оранице су заузимале знатан део слива (28,4%) и за њих је карактеристично да су се налазиле на великим нагибима, што је уз неадекватну обраду, такође погодовало развоју ерозионих процеса. Воћњака је било врло мало, као и пашњака. Били су лошег квалитета и нису штитили земљиште. Најинтересантније је указати на мале парцеле експерименталног пошумљавања еродираних површина црним бором (1947-1948. година). Пошумљавање је дало изврсне резултате, како у погледу процента приноса, тако и у погледу висинског прираста и што је најважније, зауставило даљу ерозију земљишта. Искуства са овим парцелама утицала су да мере пошумљавања црним бором на еродираним површинама буду препоручене генерално и за остале сливове. Поред тога, у прилог четинарима ишла је и чињеница да четинарских шума на подручју Грделичке клисуре има веома мало. Табела 8.26. Начин коришћења земљишта, 2010. година Култура ha % Шуме 28,81 80,03 Оранице 4,28 11,89 Окућнице 1,99 5,53 Укупно продуктивно 35,08 97,44 Насеље 0,92 2,56 Укупно непродуктивно 0,92 2,56 Укупно 36,00 100,00 Стање 2010. године. На основу урађене карте начина коришћења земљишта уочава се да је дошло до значајних промена у начину коришћења земљишта у односу на 1955. годину. Највеће промене су у категорији шума, јер је површина под шумом са 35,8% повећана на 79,75%. Површина под ораницама је смањена са 28,4 на 11,78%, пашњаци нису констатовани у сливу, а површине под воћњацима су врло мале и налазе се у оквиру окућница. Површине под еродираним земљиштем, које су заузимале 22,2% слива, данас су обрасле и нису регистроване (Braunović, Ratknić, 2012). Без обзира на смањење броја становника констатовано је 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 323 повећање површине насеља (модернизација домаћинстава, изградња помоћних зграда и других објеката). Слика 8.20. Карта начина коришћења земљишта, Зла долина II и III, 2010. 8.3.4 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Анализирани слив налази се на територији КО Теговиште. Број становника, просечан број чланова домаћинства и густина насељености у периоду 1948.-2002. године константно опадају. Табела 8.27. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године К О Т ег ов и ш те 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника 387 381 368 295 257 222 183 Број домаћинстава 65 68 72 73 73 67 65 Просечан број чланова домаћинства 5,95 5,60 5,11 4,04 3,52 3,31 2,82 „Теговиште је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 222 становника). У насељу Теговиште живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 године (42,8 код мушкараца 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 324 и 45,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству је 2,82“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88 %D1%82%D0%B5 Табела 8.28. Густина насељености КО Теговиште КО Површина (km2) Надм. висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Теговиште 4,41 509 87,76 86,39 83,45 66,89 58,28 50,34 41,50 8.3.5. СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ Слив Зла долина II и III је 1953. године великим делом, чак 69,44% од укупне површине, био угрожен процесима ексцесивне ерозије. На осталом делу слива (30,56%) били су развијени процеси јаке ерозије. Средњи коефицијент ерозије за слив износио је Zsr = 1,13, што показује да су у сливу генерално били заступљени процеси ексцесивне ерозије. Табела 8.29. Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (1953. година) Категорија Zsr (ha) % I 1,25 25,00 69,44 II 0,85 11,00 30,56 Укупно 36,00 100,00 Zsr = 1,13 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године Табела 8.30. Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (1970. година) Категорија Zsr (ha) % II 0,85 32,00 88,89 III 0,55 4,00 11,11 Укупно 36,00 100,00 Zsr = 0,83 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 325 Слика 8.21. Карта ерозије слива Зла долина II и III, 1953. година Слика 8.22. Зла долина II, „Самци“ преко десетина кубика, (1953.) Извор: Фото-документација ВО „Ерозија“ Владичин Хан Вредност коефицијента ерозије слива Зла долина за 1970. годину износи Zsr = 0,83, што показује да су у сливу владали процеси јаке ерозије. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 326 Слика 8.23. Карта ерозије слива Зла долина II и III, 1970. година Табела 8.31. Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (2010. година) Категорија Zsr (ha) % III 0,55 3,74 10,39 IV 0,30 20,98 58,28 V 0,10 10,36 28,78 Укупно 35,08 97,44 Zsr = 0,27 Извор: Карта ерозије слива Зла долина 2010. година (Слика 8.24) Слика 8.24. Карта ерозије слива Зла долина II и III, 2010. година На основу урађене Карте ерозије за 2010. годину констатовано је да су површине под ораницама угрожене осредњом категоријом ерозије, док су остале површине у сливу, у зависности од нагиба терена и подлоге, 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 327 угрожене углавном слабом, а један део (29,03%) врло слабом ерозијом. Мала површина слива (2,56%) није угрожена процесима ерозије (Braunović, Ratknić, 2012). 8.3.6. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ У циљу одбране насеља и саобраћајница од бујичних поплава, противерозиони радови у сливу започети су 1947. године. Извођени су грађевинско-технички радови (преграде за задржавање наноса) и биолошки радови (пошумљавање и затрављивање голети и осталих површина угрожених ерозијом). У периоду од 1947 до 1976. године изведени су следећи противерозиони радови: Табела 8.32. Изведени технички и биолошки радови у сливу Зла долина II и III Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 0,20 Ископ m3 5 090,00 Зид од камена у цементном малтеру m3 1360,00 Зид од камена у суво m3 1227,00 Попречни објекти * kom 50 Камени набачај m3 258,00 Технички радови у сливу Рустикалне преградице m3 390,00 Водоравни зидићи m1 300,00 Биолошки радови Пошумљавање црним бором ha 11,00 Укупно пошумљавање ha 11,00 Затрављивање ha 3,00 Укупно биолошки радови ha 14,00 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Грделица – Владичин Хан, 1964. године * Број изведених попречних објеката (Златић, 1988) У бујици Зла долина II изведено је укупно 37 прагова и преграда (углавном току 21 и 16 објеката у притокама), а у бујици Зла долина III 13 попречних 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 328 објеката (Златић, 1988). Биолошким радовима обухваћено је 39,0 % површине слива. Од тога је пошумљено 30,6 %, а затрављено 8,3 % површине. Ефекти изведених противерозионих радова огледају се у смањењу интензитета ерозије и продукције наноса на падинама слива. 8.4 СЛИВ КАЛИМАНСКЕ РЕКЕ 8.4.1 ОРОГРАФСКО-ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА Калиманска река је лева притока Јужне Мораве, у коју се улива у Владичином Хану. Настаје спајањем Јабуковачке и Куновске реке, које у свом средњем и горњем току имају воде само после киша. Слика 8.25. Топографска карта слива Калиманске реке Слив има јасно изражену топографску границу и захвата брдско- планински појас који припада планинском масиву Кукавице. Кота ушћа у Јужну Мораву је 335,0 mnm (Табела 8.33). Вододелница слива од ушћа иде 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 329 ка северо-западу преко места званог Суво Дрво, а затим изнад села Јабуково излази на коту 1004. Истим правцем долази до испод Кукавице, а потом према југу до Лескове Воде. Даље граница иде ка југоистоку до Црног Врха, а одатле на исток вододелницом са Репинском реком до ушћа у Јужну Мораву. Слив је издужен са максималном ширином од 2,8 km. У сливу се налазе села Горње и Доње Јабуково, Калиманце, Куново и део Владичиног Хана. Табела 8.33. Орографске и хидрографске карактеристике слива Калиманске реке Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 16,04 Обим слива O (km) 21,90 Дужина слива L (km) 9,50 Највиша кота у сливу Kv (m) 1300 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 1290 Надморска висина ушћа Ku (m) 335 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 809,96 Средња висинска разлика D (m) 474,96 Средњи пад слива Isr (%) 40,86 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 386,61 Локални ерозиони базис Be (m) 965,00 Коефицијент ерозионе енергије по Силвестрову Er (m km-2) 152,60 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 1,53 Морфолошки коефицијент n 0,18 Коефицијент облика слива A 0,45 Дужина главног тока Lgl (km) 9,50 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 22,83 Густина хидрографске мреже G (km/ km2) 2,01 Средњи пад тока Is (%) 10,16 8.4.2 ПОДЛОГА Према геолошким карактеристикама слив Калиманске реке припада старој Родопској маси. Основни стенски комплекс сачињавају прогресивно метаморфисани шкриљци Власинског комплекса, ниског кристалинитета. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 330 Од ових шкриљаца лептинолити и микашисти заузимају око 56% површине слива. Одликују се малом отпорношћу према деструктивном утицају спољашњих фактора, јако су поремећени и изувијани те се интензивно распадају у површинској зони, која је неједнаке дебљине. Спадају у слабо водопропустљиве стене које условљавају велико површинско отицање, а као последица се јавља интензивно одношење распаднутог материјала са падина слива у хидрографску мрежу. Поред њих јављају се амфиболити, леукогнајс и ситнозрни гнајс. Слика 8.26. Геолошка карта слива Калиманске реке Следећи стенски комплекс по заступљености су неогени седименти, сличних особина као и претходне формације. Заузимају мали део површине слива, а заступљени су црвени и сиви туфозни пешчари и конгломерати, шарени пешчари и песковити лапорци. У мањем проценту јављају се и слабо везани пешчари. Од стена палеозојске старости јављају се 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 331 гранитоиди Кукавице и гранитоиди Божице (мало учешће) који су интензивно грусирани и тектонизирани. Преостали део површине слива заузимају стене Власинског комплекса старости Рифеј-камбријум. То су регионално метаморфне стене, од којих су у малом проценту заступљени матаморфисани кварцпорфирит, хлорит-мусковитски шкриљци, кварцити и албит-хлорит-мусковитски шкриљац. Табела 8.34 Геолошки састав слива Калиманске реке Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % аl Алувијум 4,00 0,25 M2 Шарени пешчари, конгломерати и песковити лапорци 47,00 2,95 γ Гранитоиди Кукавице и Слатинске реке 13,00 0,82 Sm Лептинолити и микашисти 893,00 55,68 Scom Хлорит-мусковитски филитоидни шкриљци 97,00 6,03 Sabco Aлбит-хлорит-мусковитски шкриљац 42,00 2,64 Gb Ситнозрни биотитски и биотит мусковитски гнајсеви 85,00 5,34 A Амфиболски шкриљци 118,00 7,34 Gf Леукогнајс 98,00 6,09 G Ситнозрни гранитоиди Кукавице 84,00 5,21 Г Гранитоиди Божице 123,00 7,66 Укупно 1604,00 100,00 Извор: Геолошка карта слива Калиманске реке (Слика 8.26) Учешће стена према њиховој отпорности на ерозију је следеће: метаморфне стене учествују са 86,18%, магматске стене са 13,34%, a седиментне са 0,48%. Табела 8.35. Земљишта у сливу Калиманске реке Тип земљишта Површина (ha) Учешће % Дистрични камбисол 1365,00 85,10 Регосол 196,00 12,22 Флувисол 43,00 2,68 Укупно 1604,00 100,00 Извор: Педолошка карта слива Калиманске реке (Слика 8.27) 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 332 У сливу преовладава дистрични камбисол, а у мањем проценту су заступљени регосол (доњи део слива) и флувисол (део слива око ушћа у Јужну Мораву). Слика 8.27. Педолошка карта слива Калиманске реке „Све варијанте киселог смеђег земљишта разликују се по својим особинама у зависности од типа шуме. У шуми сладуна и цера (Quercetum farnetto cerris) јављају се две варијанте киселих смеђих земљишта, једна нешто влажнија са Agrostis sp. и друга сувља са Festucа ovinа. Влажнија и дубља варијанта киселог смеђег земљишта има више травног покривача, бољи водно-ваздушни режим па је самим тим и отпорнија на ерозију. У шуми брдске букве (Fagetum submontanum) јављају се дубока хумусна кисела смеђа земљишта са веома добро израженим процесима хумификације. Дубина продирања хумуса износи чак и 20-30 cm. Земљишта су доста влажна по чему се и разликују од земљишта под храстовим шумама овог подручја. У планинској шуми горуна (Quercetum montanum) на гнајсу, микашисту, кварцитима и осталим шкриљцима, јавља се скелетно, суво, доста плитко 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 333 кисело смеђе земљиште. На локалитетима где је букова шума уништена земљиште је потпуно однето, еродирано. Земљишта на којима су подизане културе била су веома подложна ерозији“ (Костадинов, 1985). 8.4.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Вегетациони покривач чине шуме, оранице, ливаде и пашњаци, воћњаци и мала површина неплодног тла. Распоред коришћења земљишта у сливу дат је у табели : Табела 8.36. Структура површина према начину коришћења пре извођења антиерозионих радова у сливу Калиманске реке Назив културе Површина (ha) % Шуме 543,60 33,89 Оранице 420,50 26,22 Ливаде и пашњаци 185,90 11,59 Воћњаци 42,50 2,65 Голет 411,50 25,65 Укупно 1604,0 100,00 Извор: Костадинов, 1985 Табела 8.37. Структура површина слива Калиманске реке према начину коришћења 1984. године Назив културе Површина (ha) % Шуме 810,10 50,50 Оранице 355,40 22,16 Ливаде и пашњаци 318,20 19,84 Воћњаци 103,30 6,44 Неплодно 17,00 1,06 Укупно 1604,00 100,00 Извор: Костадинов, 1985 Од укупне површине слива Калиманске реке шуме заузимају нешто преко 50%. Известан део под шумом обухвата ситне парцеле у оквиру окућница. Заступљене су следеће асоцијације:  Шума сладуна и цера (Quercetum farnetto cerris). Јавља се у две 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 334 субасоцијације: типични облик и субасоцијација са грабићем (Carpinetum orientalis). Као климатогена шума овог подручја на теренима које покрива индицира неповољне климатске услове у погледу ерозије, нарочито спрат дрвећа са светлољубивим сладуном и цером који пружа мању заштиту земљишту од мезофилнијих шума доброг склопа. Слој ниског дрвећа и грмља богат је врстама, а најчешће се јављају клен (Acer campestre), брекиња (Sorbus aucuparia), крушка (Pyrus piraster), брест (Ulmus campestre), глог (Crataegus monogyna), дрен (Cornus mas) и руј (Rhus cottinus). Због наведеног састава и мале покровности ова шума не пружа земљишту добру заштиту од ерозије.  Шума букве у брдском појасу (Fagetum submontanum). Јавља се на хладнијим нагнутим падинама у појасу претходне климатогене шуме. То је мезофилна шума у ксеротермном (сувом и топлом) појасу храстова. Због тога је она доста лабилна, неотпорна, антропозоогени фактор лако ремети односе у овој шуми и доводи до убрзане ерозије. У зависности од рељефа ова шума букве силази у долину Јужне Мораве, а у висину иде до 850 mnm. Поред букве јављају се горски јавор (Acer pseudoplatanus), бели јасен (Fraxinus oxycarpa), клен (Acer campestre) и сребрна липа (Tilia argentea).  Планинска шума горуна (Quercetum montanum) јавља се на мањим површинама од око 800 -1000 мнв на додиру и прелазу климатогене шуме сладуна и цера са ороклиматогеном шумом планинске букве. Храст горун има овде нешто боље услове од сладуна и цера, пре свега већу релативну влагу ваздуха и више падавина. Пошто се редовно јавља на топлијим експозицијама и нагибима ова шума је такође изложена ерозији, нарочито при отварању склопа или паши приземних биљака.  Планинска шума букве (Fagetum montanum) доминира на заравнима и блажим нагибима подручја, на надморским висинама преко 850 метара. Добро штити земљиште. Девастација ових шума у појасу са већом количином падавина и већим нагибима доводи до појачане ерозије. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 335 Поред наведених природних асоцијација у сливу се јављају и вештачки подигнуте културе багрема (Robinia pseudoacacia), црног бора (Pinus nigra), црног јасена (Fraxinus ornus), липе (Tilia argentea), јавора (Acer pseudoplatanus) и мечије леске (Corylus colurna). По површини коју заузимају после багремових долазе културе црног бора. Оне су најчешће подигнуте на стаништима сладуна и цера, али се јављају и на већим висинама, односно на стаништима планинске букве (Fagetum montanum). Културе бора и багрема подигнуте су у последњих 60 година рада на антиерозионом уређењу слива у циљу заштите земљишта од ерозије, на голетима. Садња је вршена у јаме, на градонима, терасама и контурним рововима. Остале културе заузимају мање површине (углавном огледна поља подигнута у научно-истраживачке сврхе). Оранице се налазе на блажим нагибима, а ливаде и пашњаци су распоређени по читавом сливу, зависно од експозиције и нагиба терена. Слика 8.28. Карта начина коришћења земљишта у сливу Калиманске реке, 2010. г 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 336 Табела 8.38. Начин коришћења земљишта у сливу Калиманске реке, 2010. године Култура Површина (ha) % Шуме 836,00 52,12 Оранице 161,00 10,04 Ливаде и пашњаци 440,00 27,43 Воћњаци 4,00 0,25 Окућнице 70,00 4,36 Укупно продуктивно 1511,00 94,27 Насеље 38,00 2,37 Путна мрежа 54,00 3,36 Укупно непродуктивно 92,00 5,73 Укупно 1604,00 100,00 Воћњаци се налазе углавном око насеља, екстензивно су гајени, изузев задружног воћњака подигнутог на терасама. Постоји тенденција подизања нових воћњака. Неплодног земљишта има врло мало (путна мрежа и насеља). 8.4.4 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ „Калиманце је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 108 становника (према попису из 1991. било је 109 становника). У насељу Калиманце живи 84 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (36,8 код мушкараца и 38,4 код жена). У насељу има 35 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09. У последња три пописа, примећен је пад броја становника“. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1% 86%D0%B5 „Доње Јабуково. Према попису из 2002. било је 152 становника (према попису из 1991. било је 219 становника). У насељу Доње Јабуково живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,7 година (54,1 код мушкараца и 55,4 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53. У последња 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 337 три пописа опадање броја становника је приметно“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D0%B0%D0%B1%D1 %83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE „Горње Јабуково. Према попису из 2002. било је 154 становника (према попису из 1991. било је 299 становника). У насељу Горње Јабуково живи 150 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,7 година (57,1 код мушкараца и 62,4 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97. У последња три пописа примећен је пад броја становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D0%B0%D0 %B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE Табела 8.39. Густина насељености у сливу Калиманске реке КО Површина (km2) Надм. висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Калиманце 2,01 414 144,28 148,26 134,83 116,42 89,05 54,23 53,73 Д. Јабуково 9,46 466 71,14 70,82 59,30 49,26 38,90 23,15 16,07 Г. Јабуково 14,85 762 43,77 45,72 41,35 38,45 29,43 20,13 10,37 Табела 8.40. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године КО 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника Калиманце 290 298 271 234 179 109 108 Доње Јабуково 673 670 561 466 368 219 152 Горње Јабуково 650 679 614 571 437 299 154 Укупно 1613 1647 1446 1271 984 627 414 Број домаћинстава Калиманце 54 58 69 58 52 28 35 Доње Јабуково 106 112 108 114 100 81 60 Горње Јабуково 106 110 112 116 106 99 78 Укупно 266 280 289 288 258 208 173 Просечан број чланова домаћинства Калиманце 5,37 5,14 3,93 4,03 3,44 3,89 3,09 Доње Јабуково 6,35 5,98 5,19 4,09 3,68 2,70 2,53 Горње Јабуково 6,13 6,17 5,48 4,92 4,12 3,02 1,97 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 338 8.4.5 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ Табела 8.41. Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије, 1953. година Категорија ерозије Zsr Површина (ha) % I 1,25 470,00 29,30 II 0,85 961,00 59,91 III 0,55 172,00 10,72 V 0,10 1,00 0,06 Укупно 1604,00 100,00 Zsr = 0,93 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, 1953. године 1953. године у сливу Калиманске реке владали су процеси јаке ерозије, са средњим коефицијентом ерозије Zsr = 0,93. Процеси јаке ерозије обухватали су 60% укупне површине слива, док је процесима ексцесивне ерозије било захваћено чак 30 % слива, највећим делом горњи део слива (голети и оранице). Слика 8.29. Карта ерозије слива Калиманске реке, 1953. година 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 339 Слика 8.30. Карта ерозије слива Калиманске реке, 1970. година Табела 8.42. Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије (1970. година) Категорија ерозије Zsr Површина (ha) % II 0,85 779,00 48,57 III 0,55 629,00 39,21 IV 0,30 158,00 9,85 V 0,10 38,00 2,37 Укупно 1604,00 100,00 Zsr = 0,66 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године После извођења антиерозионих радова и спровођења административних мера, 1970. године у сливу су владали процеси осредње ерозије дубинског типа (Zsr = 0,66). Категорија ексцесивне ерозије је санирана, а површина под јаком ерозијом смањена. Учешће осредње ерозије је повећано за око 20%. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 340 Слика 8.31. Карта ерозије слива Калиманске реке, 2010. година Табела 8.43. Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије (2010. година) Категорија ерозије Zsr Површина (ha) % II 0,85 8,00 0,51 III 0,55 94,00 5,86 IV 0,30 1094,00 68,20 V 0,10 317,00 19,76 Укупно 1513,00 94,33 Zsr = 0,28 Извор: Карта ерозије слива Калиманске реке, 2010. година (Слика 8.31) Вредност средњег коефицијента ерозије Zsr израчунатог на основу урађене карте ерозије за 2010 годину показала је да у сливу Калиманске реке владају процеси слабе ерозије мешовитог типа. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 341 8.4.6. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ Табела 8.44. Изведени технички и биолошки радови у сливу Калиманске реке Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 0,70 Ископ m3 12440,00 Зид од камена у цементном малтеру m3 7360,00 Зид од камена у суво m3 2332,00 Попречни објекти kom 39 Технички радови у сливу Водоравни зидови m1 10860,00 Рустикалне преградe kom 185 Плетери m1 10540,00 Терасе m1 8250,00 Шкарпирање обала m3 7600,00 Јаркови m1 37500,00 Биолошки радови Пошумљавање бором ha 61,00 Пошумљавање багремом ha 205,50 Пошумљавање тополом ha 1,00 Укупно пошумљавање ha 267,50 Подизање воћњака ha 60,80 Затрављивање ha 132,30 Укупно биолошки радови ha 460,60 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан-Бујановац, 1964. године Према подацима приказаним у табели 8.44 биолошким радовима обухваћено је укупно 460,60 ha, што чини 28,73% укупне површине слива Калиманске реке. 8.5 СЛИВ РЕПИНСКЕ РЕКЕ Бујица Репинска река, лева притока Јужне Мораве, настаје испод планине Кукавице спајањем више дубоко усечених вододерина, на надморској висини од 900 m. Слив припада катастарским општинама Брестово, Куново и Репинце. Највиша кота у сливу је 1039 метара (Црни врх). У Јужну Мораву се улива недалеко од Владичиног Хана. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 342 Слика 8.32. Топографска карта слива Репинске реке 8.5.1. ОРОГРАФСКО-ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА Слив има јасно изражену топографску границу и захвата брдско- планински и планински појас који припада планинском масиву Кукавице. Кота ушћа у Мораву је 340 m, а дужина главног водотока је 8,5 km. Просечни пад тока износи 7,2%. Вододелница од ушћа иде ка северозападу, прелази коту 491, затим иде западно изнад села Рамиште, вододелницом са Калиманском реком, даље приближно на север и северозапад избија на коту 1039 (место звано Црни врх), која је и највиша у сливу. Граница затим иде према југу и југоистоку (вододелница са Лепеничком реком). Код села Куново мења правац ка истоку и иде вододелницом са Сувом Моравом до ушћа у Јужну Мораву код села Репинце. Слив је издужен са максималном ширином 1,3 km. У средњем и горњем току водоток прима више мањих притока које су већим делом године суве. Мештани села Репинце називали су ову бујицу Река, што говори о њеној јачини и разорној снази. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 343 Табела 8.45. Орографско-хидрографски параметри слива Репинска река Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 7,82 Обим слива O (km) 17,50 Дужина слива L (km) 8,50 Највиша кота у сливу Kv (m) 1039 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 900 Надморска висина ушћа Ku (m) 340 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 641,04 Средња висинска разлика D (m) 301,04 Средњи пад слива Isr (%) 8,22 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 386,62 Локални ерозиони базис Be (m) 697,00 Коефицијент ерозионе енергије рељефа Er (m km-2) 131,90 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 1,75 Морфолошки коефицијент n 0,108 Коефицијент облика слива A 0,50 Дужина главног тока Lgl (km) 8,5 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 8,3 Густина хидрографске мреже G (km/ km2) 2,15 Средњи пад тока Is (%) 6,59 Челенка је представљала мрежу дубоко усечених вододерина у голим теренима састављеним углавном од агломерата и дробине кристаластих шкриљаца на контакту са неогеном. Просечни пад је око 27%. На овом делу преовладавало је подривање, али је и спирање било врло интензивно и стваран је знатан део наноса. Средњи ток или боље рећи зона проношења, представљао је дубоко усечену долину на много места типичног V-профила, са великим хидрауличким радијусом и ерозионом снагом. Целом дужином прима мање притоке – вододерине, нарочито са леве стране, а где год су голи терени, услед великог нагиба и неотпорне геолошке подлоге било је појава интензивног спирања. Зона акумулације или типична плавина настаје по изласку из клисуре, код села Репинце. Овај део тока укупне дужине око 700 метара има просечни пад око 2 %. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 344 8.5.2. ПОДЛОГА Слив Репинске реке припада старој Родопској маси. Основни стенски комплекс представљају прогресивно метаморфисани шкриљци Власинског комплекса ниског кристалинитета. Што се тиче процентуалног учешћа, најзаступљенији су шарени пешчари, конгломерати и песковити лапорци и лептинолити и микашисти са по 40% (покривају око 80% површине слива), следи леукогнајс, гранитоиди Кукавице, амфиболски шкриљци итд. Кристаласти шкриљци ниског кристалинитета су слабо отпорни на деструктивне утицаје спољашних фактора. Јако су поремећени и у површинској зони се интензивно распадају. То су слабо водопропустљиве стене, тако да је површинско отицање велико, што иницира интензивно одношење материјала са падина у хидрографску мрежу. На површинама изграђеним од кристаластих шкриљаца спирање је убрзано на вишим деловима слива. Неогени седименти имају сличне особине као и претходна формација, али заузимају мали део површине слива. Заступљени су црвени и сиви туфозни пешчари и конгломерати са облуцима андезита, затим шарени пешчари и песковити лапорци. Од стена палеозојске старости јављају се ситнозрни гранитоиди Кукавице, интензивно тектонизирани и грусирани. Преостали део површине слива припада стенама Власинског комплекса старости рифеј-камбријум. То су регионално метаморфне стене од којих су заступљени метаморфисани кварцпорфирит, хлорит-мусковитски шкриљац, кварцити и албит- хлорит-мусковитски шкриљац. Са становишта ерозије терен кроз који пролази Репинска река је веома неповољан, јер нема чврстих и отпорних стена које би могле да створе праву ерозиону базу. Цео средњи ток и добар део челенке састављени су од веома слабо везаних пешчара и конгломерата. У горњим деловима челенке има лапораца, пешчара, глинаца, метаморфисаних и неотпорних 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 345 гнајсева. Између села Кунова и Репинце местимично се налазе и слојеви беличастих вулканских туфова. Доњи део слива покривен је различитим, углавном измењеним, кристаластим шкриљцима (лискунски шкриљци). Табела 8.46. Геолошки састав слива Репинске реке Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % t2 Средња тераса 12,00 1,53 t3 Највиша тераса 10,00 1,28 M1Pl Шарени пешчари, конгломерати и песковити лапорци 314,00 40,15 Sm Лептинолити и микашисти 319,00 40,79 Scose Хлорит-серицитски шкриљци 5,00 0,64 A Амфиболски шкриљци 14,00 1,79 Gb Ситнозрни гнајс 13,00 1,66 Gf Леукогнајс 65,00 8,31 Г Гранитоиди Кукавице 30,00 3,84 Укупно 782,00 100,00 Извор: Геолошка карта слива Репинске реке (Слика 8.33) Кисело смеђе земљиште заступљено је у горњем и средњем делу слива Репинске реке, а у доњем и средњем делу заступљен је регосол. Флувисол заузима најнижи део слива, у близини ушћа у Јужну Мораву. У сливу је заступљено неколико варијанти кисело смеђег земљишта: јако кисела смеђа земљишта на гранитоидном комплексу; јако кисела смеђа земљишта на гнајсном комплексу (гнајсеви, гнајсомикашисти и микашисти); кисела смеђа земљишта на плагиокласним гнајсевима; кисела смеђа земљишта на комплексу леукогнајсева и микроклинских гнајсева са гнајсомикашистима и микашистима; кисела смеђа земљишта на метаморфним базичним стенама (амфиболити, амфиболитски гнајсеви, амфиболски шкриљци); кисела смеђа земљишта на хлорит-албитским, хлорит-мусковитским и серицит-хлоритским шкриљцима и кисела смеђа земљишта на пешчарима и конгломератима. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 346 Слика 8.33. Геолошка карта слива Репинске реке Табела 8.47. Земљишта у сливу Репинске реке Тип земљишта Површина (ha) % учешће Регосол 566,00 72,38 Дистрични камбисол 213,00 27,24 Флувисол 3,00 0,38 Укупно 782,00 100,00 Извор: Педолошка карта слива Репинске реке (Слика 8.34) Мањи део површине слива заузима кисело смеђе земљиште на силикатним стенама. Ово типично шумско земљиште измењено је углавном негативним антропогеним утицајем. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 347 Слика 8.34. Педолошка карта слива Репинске реке 8.5.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Према подацима из 1952. године падине слива су у горњем току биле страховито деградиране. Уосталим деловима слива степен деградираности је условљен експозицијом. Десна обала (јужна експозиција) имала је нешто бољи биљни покривач састављен од ниске шуме граба, јасена, леске и храста у доњем и букве у горњем току. Лева обала је скоро целом дужином била избраздана паралелним вододеринама са откривеним наслагама дробине, коју вода уз појачано дејство нагиба практично „свлачи“. Обрасла проређеном храстовом шумом која данас представља само поједине окресане јединке, ова обала била је право извориште материјала. Додатни проблем за санацију представљало је приватно власништво. 1953. године у сливу су доминирале оранице и шуме, затим ливаде и пашњаци, голети и воћњаци. У односу на наведени период, 1984. године шуме су биле заступљене са 10% више, учешће ораница је смањено, а учешће ливада, пашњака и воћњака повећано. Површине под голетима су 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 348 драстично смањене. (Табела 8.48). Шуме су 1984. године чиниле преко 50% вегетационог покривача слива, што је констатовано и 2010. године. Заступљене су шуме сладуна и цера (Quercetum-fаrnetto cerris), шуме букве у брдском појасу (Fagetum submontanum) и планинска шума китњака (Quercetum montаnum). У оквиру површина под шумом присутне су и вештачки подигнуте састојине багрема, црног и белог бора, јавора, мечје леске, липе и црног јасена (Костадинов, 1985). Оранице су углавном заступљене на падинама мањих нагиба. Ливаде и пашњаци су распоређени по сливу, у зависности од експозиција и нагиба терена, док се воћњаци налазе у близини насеља. Екстензивно су гајени. На основу података за 1984. годину уочена је тенденција подизања нових воћњака, а 2010. године констатовано је повећање површина под воћњацима (Табела 8.48). Слика 8.35. Карта начина коришћења земљишта у сливу Репинске реке, 2010. година 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 349 Табела 8.48. Начин коришћења земљишта у сливу Репинске реке Култура 1953. године * 1984. године ** 2010. године ha % ha % ha % Шуме 335,80 45,50 430,30 55,03 404,11 51,65 Оранице 377,00 48,21 307,30 39,30 234,00 29,94 Ливаде и пашњаци 29,70 3,80 41,30 5,28 13,00 5,76 Воћњаци 1,30 0,16 2,30 0,29 45,00 1,66 Окућнице 38,93 4,98 Укупно продуктивно 743,8 97,67 781,20 99,9 735,04 93,99 Голети 18,20 2,33 0,80 0,10 - - Насеље 20,96 2,68 Путна мрежа 26,00 3,33 Укупно непродуктивно 18,20 2,33 0,80 0,10 46,96 6,01 Укупно 782,00 100,00 782,00 100,00 782,00 100,00 *Костадинов, 1985 **Костадинов, 1985 8.5.4 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 8.49. Густина насељености у сливу Репинске реке КО Површина (km2) Надм. висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Брестово 4,55 663 63,74 66,15 58,46 52,53 45,49 32,09 25,27 Репинце 4,4 363 63,41 62,73 63,86 93,64 142,05 179,55 220,91 Куново 13,13 601 83,70 85,61 79,51 71,82 61,69 50,50 40,52 „У насељу Брестово живи 101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,1 година (44,3 код мушкараца и 51,9 код жена). У насељу има 38 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03. У последња три пописа примећен је пад у броју становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0% BE_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0% B0%D0%BD) „Репинце је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 972 становника (према попису из 1991. било је 790 становника). У насељу Репинце живи 738 пунолетних становника, просечне старости 36,3 година (35,3 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 292 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 350 3,33. У последња три пописа примећен је пораст броја становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5 „Куново је насеље у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 532 становника (према попису из 1991. било је 663 становника). У насељу Куново живи 437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,2 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24. У последња три пописа, примећен је пад броја становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_(%D0%92%D 0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BD Табела 8.50. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године КО 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника Брестово 290 301 266 239 207 146 115 Репинце 279 276 281 412 625 790 972 Куново 1099 1124 1044 943 810 663 532 Укупно 1668 1701 1591 1594 1642 1599 1619 Број домаћинстава Брестово 46 48 51 53 52 48 38 Репинце 46 50 59 103 168 216 292 Куново 194 197 210 211 207 186 164 Укупно 286 295 320 367 427 450 494 Просечан број чланова домаћинства Брестово 6,30 6,27 5,22 4,51 3,98 3,04 3,03 Репинце 6,07 5,52 4,76 4,00 3,72 3,66 3,33 Куново 5,66 5,71 4,97 4,47 3,91 3,56 3,24 У сливу Репинске реке дошло је до повећања броја становника искључиво због насељавања нижих делова слива (село Репинце), а истовремено се одвија процес пражњења насеља на већим надморским висинама (Куново и Репинце). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 351 8.5.5 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ Карактер и интензитет ерозионих процеса веома је сличан као у сливу Калиманске реке, јер се ради о сливовима који се налазе у врло сличним природним условима. Скоро половина слива је 1953. године била захваћена процесима ексцесивне ерозије, тачније 48,72%. Средњи коефицијент ерозије за цео слив износио је Zsr =0,90, што значи да је у сливу владала јака ерозија. Табела 8.51. Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (1953. године) Категорија Zsr Површина (ha) % I 1,25 381,00 48,72 II 0,85 0,12 1,53 III 0,55 388,00 49,62 V 0,10 1,00 0,13 Укупно 782,00 100,00 Zsr = 0,90 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године Слика 8.36. Карта ерозије слива Репинске реке, 1953. године 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 352 Табела 8.52. Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (1970. године) Категорија Zsr Површина (ha) % II 0,85 649,00 82,99 III 0,55 126,00 16,11 V 0,10 7,00 0,90 Укупно 782,00 100,00 Zsr = 0,79 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године Коефицијент ерозије слива Репинска река је 1970 године смањен у односу на претходни посматрани период и износио је Zsr =0,79, што такође спада у јаку ерозију, али површинског типа. Процеси ексцесивне ерозије нису регистровани, а на рачун њих знатно је повећана површина под јаком ерозијом (82,99 %). Слика 8.37. Карта ерозије слива Репинске реке, 1970. године 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 353 Слика 8.38. Карта ерозије слива Репинске реке, 2010. године Вредност средњег коефицијента ерозије Zsr израчунатог на основу урађене карте ерозије за 2010. годину показала је да у сливу Репинске реке владају процеси слабе ерозије дубинског типа. У сливу су заступљени процеси осредње ерозије са 22,60 %, док је 65,83% укупне површине угрожено процесима слабе ерозије. Врло слаба ерозија заступљена је само на 5,49% површине слива Табела 8.53. Табела 8.53. Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (2010. година) Категорија Zsr Површина (ha) % III 0,85 177,00 22,69 IV 0,55 514,00 65,90 V 0,10 43,00 5,51 Укупно 734,00 94,10 Zsr = 0,35 Извор: Карта ерозије слива Калиманске реке, 2010. година (Слика 8.38) 8.5.6 АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ Из табеле 8.54 види се да је биолошким радовима третиранo 11,6 % површине слива Репинске реке. Пошумљавањем је третирано 10,1%, а затрављивањем 1,5% укупне површине слива. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 354 Табела 8.54. Изведени технички и биолошки радови у сливу Репинске реке Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 750,0 Ископ m3 11620,0 Насип m3 950,0 Зид од камена у цементном малтеру m3 2,32 Зид од камена у суво m3 315 Попречни објекти kom 7 Технички радови у сливу Рустикалне преградице m3 20 Биолошки радови Пошумљавање црним бором ha 17,5 Пошумљавање багремом ha 57,0 Пошумљавање тополом ha 1,0 Укупно пошумљавање ha 75,5 Подизање воћњака ha 1,0 Затрављивање ha 11,6 Укупно биолошки радови ha 88,1 Извор: Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан-Бујановац, 1964. године 8.6 СЛИВ ЉЕШТАРСКА ДОЛИНА 8.6.1 ОРОГРАФСКО-ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛИВА Љештарска долина је лева притока Јужне Мораве у коју се улива у атару села Прибој Врањски, на пола пута Владичин Хан – Врање. Припада групи тзв. Прибојских бујица, заједно са Тврдинским и Гарванским потоком и налази се између ова два слива. Сам водоток директно угрожава насеље Прибој Врањски, стари пут Владичин Хан-Врање и железничку пругу Ниш-Скопље (Kostadinov, Marković, 1996). Слив Љештарске долине је издужен и простире се уском траком од села Прибој Врањски до села Островице, где је и највиша кота слива (950 mnm). Слив има јасно изражену топографску границу до старог пута Владичин Хан-Врање, а даље до Јужне Мораве није изражен ток, нити граница слива. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 355 Слика 8.39. Топографска карта слива Љештарска долина Правац пружања тока је северозапад-југоисток, скоро управно на ток Јужне Мораве. Највећа ширина слива је у изворишту (око 1,0 km), а слив се према ушћу постепено сужава. У горњем току водотокa формирано је неколико мањих притока које током лета пресушују. Табела 8.55. Орографско-хидрографски параметри слива Љештарска долина Параметар Ознака Вредност Орографске карактеристике Површина слива F (km2) 2,64 Обим слива O (km) 9,70 Дужина слива L (km) 4,10 Највиша кота у сливу Kv (m) 950 Надморска висина изворишта (састава) Kizv (m) 940 Надморска висина ушћа Ku (m) 352 Средња надморска висина слива Nsr (m.n.m) 722,20 Средња висинска разлика D (m) 370,20 Средњи пад слива Isr (%) 32,07 Потенцијал сливања у време бујичних киша Psl 138,47 Локални ерозиони базис Be (m) 551,50 Коефицијент ерозионе енергије рељефа Er (m km-2) 136,85 Хидрографске карактеристике Модул развијености вододелнице E 1,67 Морфолошки коефицијент n 0,16 Коефицијент облика слива A 0,46 Дужина главног тока Lgl (km) 3,10 Укупна дужина свих притока Lpr (km) 4,30 Густина хидрографске мреже G (km/ km2) 2,80 Средњи пад тока Is (%) 19,30 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 356 Због конфигурације терена, издужености слива и раширене мреже вододерина и суводолина, приликом појаве киша јаког интензитета долази до нагле концентрације вода и појаве максималних протицаја. 8.6.2. ПОДЛОГА Слив Љештарске долине усечен је у стене различите старости, порекла и састава (магматске, седиментне и метаморфне). Преко глиновитих лапораца леже велике масе пирокластичног материјала у коме преовладавају туфови над туфним пешчарима и вулканским бречама. Појављују се и изливи плагиоклас андезита. Туфови су претежно кристалокластични, са основном масом девитрификованог стакла, одломцима вулканских стена и фенокристалима плагиокласа. Често се јављају у виду нагомиланих нестратификованих маса. Табела 8.56. Геолошки састав слива Љештарска долина Геолошка подлога Површина (ha) Учешће % ωαq Туфови, вулканске брече и ређе туфити кварцлатитско-дацитског састава 176,05 66,68 αq Дацити 37,85 14,34 5Е3 Хоризонт са подводним клижењем; лапорци, глинци и пешчари 49,34 18,69 t Речна тераса 0,76 0,29 Укупно 264,00 100,00 Извор: Геолошка карта слива Љештарска долина (Слика 8.40) Туфне брече такође граде хаотична нагомилања. Садрже плагиокласе, бипирамидални кварц и биотит, незаобљене крупне фрагменте туфа и непровидне минерале. Туфни пешчари су ситнозрне танко слојевите стене цементиране вулканским гвожђевитим материјалом. Детритус је слабо заобљен и лоше сортиран. Дацити се јављају као пробој у врху слива код села Островица. Припадају амфиболском типу са хипокристаласто-порфирском структуром и 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 357 микрокристаластом основном масом која често садржи доста стакласте масе. Појављују се на још неколико локалитета у сливу, али заузимају мање површине. Речна тераса заузима малу површину слива у близини ушћа у Јужну Мораву (Слика 8.40). Слика 8.40. Геолошка карта слива Љештарска долина Слика 8.41. Педолошка карта слива Љештарска долина 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 358 Геолошка грађа терена (Слика 8.40) условљава и његову слабу отпорност на ерозију. Дацитске стене се на подручју истраживања одликују шкриљавошћу и садрже крупне кристале биотита који су веома неотпорни на дејство атмосферилија, па распадањем дају глинене минерале, што условљава јачи развој ерозионих процеса на површинама где је уништен вегетациони покривач. Ове стене су праћене својим туфовима који су углавном веома порозни. У сливу Љештарске долине појављују се два типа земљишта: кисело смеђе земљиште и лесивирано земљиште (Слика 8.41). Кисело смеђе земљиште заузима 38,40 % укупне површине и налази се у доњем делу слива, док лесивираном земљишту припада осталих 61,60 % површине. 8.6.3 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА У сва три анализирана временска периода слив бујице Љештарска долина у великој мери је био под шумским покривачем различитог склопа, а самим тим и различите способности да пружи земљишту заштиту од ерозије. Од шумских биљних заједница заступљене су шума сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris). Јављају се две субасоцијације: типични облик и субасоцијација са грабићем (Carpinetum orientalis). Ова асоцијација је климатогена шума подручја која због састава и мале покровности не пружа земљишту добру заштиту од ерозије и представља ретку шуму. Заступљена је и шума букве у брдском појасу (Fagetum submontanum). Јавља се на хладнијим нагнутим падинама у појасу претходне климатогене шуме. То је мезофилна шума у ксеротермном (сувом и топлом) појасу храстова (Костадинов, 1985). У зависности од рељефа ова шума букве силази до у долину Јужне Мораве, а у висину иде до 850 mnm. Поред букве јављају се горски јавиор, млеч, бели јасен, клен и сребрна липа, а затим леска, клокочика и др. Некада је леске било пуно, па је по томе и сам поток добио име Љештарска долина. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 359 Поред ових јавља се и планинска шума горуна (Quercetum montanum) на мањим површинама на висини од 800 m па до врха слива. Заузима топлије експозиције и нагнуте површине тако да је изложена ерозији. Табела 8.57. Начин коришћења земљишта у сливу Љештарска долина (1953, 1984. и 2010. године) Култура 1953. године * 1984. године ** 2010. године ha % ha % ha % Шуме 136,70 51,84 191,00 72,61 158,50 60,04 Оранице 58,41 22,07 15,00 5,82 5,40 2,05 Ливаде и пашњаци 7,20 2,73 10,00 3,87 84,70 32,08 Воћњаци 1,70 0,64 4,00 1,40 2,40 0,91 Окућнице 16,00 5,92 7,40 2,80 Укупно продуктивно 204,01 77,28 236,00 89,62 258,40 97,88 Голети 60,00 22,72 27,00 10,38 Насеље 4,60 1,74 Путна мрежа 1,00 0,38 Укупно непродуктивно 60,00 22,72 27,00 10,38 5,60 2,12 Укупно 264,00 100,00 264,00 100,00 * Костадинов, 1985 ** Костадинов, 1985 Знатан део површине слива заузимају културе багрема. То су бивше голети које су пошумљене у шездесетих година прошлог века. Углавном се налазе на левој падини, на десној су на мањим површинама. Слика 8.42. Карта начина коришћења земљишта у сливу Љештарска, 2010. год. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 360 Окућнице су у горњем делу слива (делови села Островица) и заузимају 2,80% укупне површине. Воћњаци заузимају малу површину, само 0,9%. То су углавном стари воћњаци који не дају велике приносе, нити земљишту пружају довољну заштиту од ерозије. Голети, које су 1984. године заузимале 10,38% површине (браздаста и јаружаста ерозија у горњем делу слива), 2010. године нису регистроване (Табела 8.57; Слика 8.42). На поменутим локацијама налазе се ливаде, чије је учешће у укупној површини слива у односу на 1984. годину повећано за преко 20%. 8.6.4. ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ „Островица је насеље у општини Владичин Хан, Пчињски округ. Према попису из 2002. било је 39 становника (према попису из 1991. било је 108 становника). У насељу Островица живи 39 пунолетних становника. Просечна старост становништва износи 66,2 година (62,6 код мушкараца и 68,4 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,56“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8 %D1%86%D0%B0_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_ %D0%A5%D0%B0%D0%BD) Табела 8.58. Густина насељености у сливу Љештарска долина КО Површина (km2) Надм. висина Густина насељености 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Островица 5,31 577 84,37 75,14 72,32 50,66 31,26 20,34 7,34 Прибој 7,28 382 73,63 73,08 65,66 49,31 45,88 53,71 53,85 „Прибој је насеље у општини Владичин Хан. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. био је 391 становник). У насељу Прибој живи 316 пунолетних становника, а просечна старост износи 40,7 година (38,2 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 131 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 361 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99. У последња три пописа, примећен је благи пораст броја становника“. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98_(%D0%92%D0 %BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BD) Табела 8.59. Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Пописне године КО 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Број становника Островица 448 399 384 269 166 108 39 Прибој 536 532 478 359 334 391 392 Укупно 984 931 862 628 500 499 431 Број домаћинстава Островица 81 74 74 67 49 44 25 Прибој 108 114 130 106 105 117 131 Укупно 189 188 204 173 154 161 156 Просечан број чланова домаћинства Островица 5,53 5,39 5,19 4,01 3,39 2,45 1,56 Прибој 4,96 4,67 3,68 3,39 3,18 3,34 2,99 8.6.5. СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ Као последица специфичног стања хидрографије, конфигурације терена, геолошке подлоге и вегетације дошло је до развоја ерозионих процеса у сливу. Процеси спирања распрострањени су свуда где нема вегетационог покривача или је он проређен и не пружа довољну заштиту земљишту, што је нарочито карактеристично за леву падину слива. Слив Љештарска долина је 1953. године био захваћен процесима ексцесивне ерозије површинског типа (Zsr = 1,07). Према карти ерозије за тај период, у сливу су на 42 % површине били заступљени процеси јаке ерозије (Табела 8.60; Слика 8.43). Процеси ексцесивне ерозије владали су на 57 % укупне површине, док је присуство процеса врло слабе ерозије било сведено само на малу површину у непосредној близини ушћа у Јужну Мораву. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 362 Слика 8.43. Карта ерозије слива Љештарска долина, 1953. година Табела 8.60. Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (1953. година) Категорија ерозије Z Површина (ha) % I 1,25 150,58 57,04 II 0,85 111,93 42,40 V 0,10 1,49 0,56 Укупно 264,00 100,00 Zsr = 1,07 Извор: Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1953. године Површинска ерозија јављала се у виду површинског спирања на стрмим падинама, као и у виду браздасте и јаружасте ерозије типичног троугластог профила корита којим се еродирана маса са падина преноси у хидрографску мрежу. На основу вредности средњег коефицијента ерозије за наведена два периода види се да је интензитет ерозионих процеса у сливу знатно смањен. У 1970. години (Табела 8.61; Слика 8.44) нису регистровани процеси ексцесивне ерозије, што значи да су постепено нестајали, прелазећи у ниже категорије ерозије (јаку и средњу). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 363 Слика 8.44. Карта ерозије слива Љештарска долина, 1970. година Табела 8.61. Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (1970. година) Категорија ерозије Z Површина (ha) % II 0,85 153,01 57,96 III 0,55 100,92 38,23 IV 0,30 8,35 3,16 V 0,10 1,72 0,65 Укупно 264,00 100,00 Zsr = 0,71 Извор: Карта ерозије СР Србије, 1983. године У сливу Љештарска долина 2010. године ерозијом је захваћено 258,57 hа, што чини 97,86% површине слива. Површине које нису захваћене процесима ерозије обухватају насеља (1,76%) и путну мрежу (0,38%). Према израчунатој вредности средњег коефицијента ерозије Zsr = 0,35 слив је генерално захваћен процесима слабе ерозије дубинског типа. Јака ерозија заступљена је на малој површини у доњем делу слива, осредња на три одвојена локалитета, такође малих површина, процеси врло слабе ерозије захватају 25% површине слива, а доминантни процеси, процеси слабе ерозије, захватају скоро 70% површине (Табела 8.62; Слика 8.45). 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 364 Слика 8.45. Карта ерозије слива Љештарска долина, 2010. година Табела 8.62. Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (2010. година) Категорија ерозије Z Површина (ha) % II 0,85 0,41 0,16 III 0,55 7,00 2,58 IV 0,30 183,77 69,71 V 0,10 67,39 25,41 Укупно 258,57 97,86 Zsr = 0,35 Извор: Карта ерозије слива Љештарска долина, 2010. година (Слика 8.45) Посматрано кроз вредности средњег коефицијента ерозије које су добијене за сва три референтна периода евидентно је да у сливу Љештарска долина долази до постепеног смиривања процеса ерозије. 8.6.6. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА У СЛИВУ И КОРИТУ У циљу заштите села Прибој Врањски од поплава у сливу и кориту Љештарске долине у периоду 1963 – 1973. године изведени су следећи противерозиони радови: 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 365 Табела 8.63. Изведени технички и биолошки радови у сливу Љештарска долина Врста радова Јед. мере Количина Технички радови у кориту Уздужни објекти km' 0,35 Ископ m3 1420,00 Зид од камена у цементном малтеру m3 1240,00 Зид од камена у суво m3 1670,00 Попречни објекти kom 18,00 Технички радови у сливу Рустикалне преграде kom 20,00 Биолошки радови Пошумљавање црним бором ha 14,45 Пошумљавање багремом ha 40,35 Укупно пошумљавање ha 54,80 Подизање воћњака на стрмим падинама ha 2,00 Затрављивање ha 3,00 Укупно биолошки радови ha 59,80 Извор: Костадинов, Марковић, 1996 „Узводно од села подигнута је преграда од ломљеног камена у цементном малтеру (преграда бр. 4), висине hk = 3,0 m, а уграђивањем решетке од прелива преграде до прелива зуба, претворена је у селективни објекат. Решетку чине железничке „шине“ постављене на растојању од 10 cm. Од слапишта испод решетке полази деривациони канал изграђен од ломљеног камена у цементном малтеру, који воду из слива Љештарске долине преводи у суседни слив (Тврдански поток), чији је доњи ток регулисан до самог ушћа у Јужну Мораву. На овај начин су једном регулацијом спречене поплаве у оба слива. Крупнији комади наноса падају испод решеткасте преграде и задржавају се, а вода са суспендованим и ситним наносом каналом иде у Тврдански поток“ (Костадинов, 1985). Из табеле 8.63 види се да је биолошким радовима третирано 22% површине слива, али је њихов позитивни ефекат веома изражен, јер су извођени у комбинацији са техничким радовима у кориту и сливу. 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 366 8.7 ПРОРАЧУН ПРОДУКЦИЈЕ И ПРОНОСА НАНОСА ИЗ СЛИВОВА Укупна количина наноса која се продукује у сливу срачуната је по методи С. Гавриловића, а добијени резултати за три посматрана периода приказани су у табелама 8.64, 8.65 и 8.66. Табела 8.64. Продукција и пронос наноса 1953. године Слив F km2 Продукција наноса Коеф. ретенз. Пронос наноса специф. укупна специф. укупни Wsp m3 km-2god-1 Wgod m3god-1 Ru Gsp m3 km-2god-1 Ggod m3god-1 Крпејски поток 2,60 3107,09 8078,432 0,50 1540,47 4005,22 Бујица Млакачка 0,71 4344,66 3084,711 0,45 1950,68 1384,98 Зла долина II и III 0,36 3531,34 1271,282 0,28 990,38 356,54 Калиманска река 16,04 2088,16 33494,04 0,66 1381,46 22158,66 Репинска река 7,82 1900,46 14861,58 0,50 943,14 7375,38 Љештарска дол. 2,64 3053,45 8061,11 0,58 1766,78 4664,31 Табела 8.65. Продукција и пронос наноса 1970. године Слив F km2 Продукција наноса Коеф. ретенз. Пронос наноса специф. укупна специф. укупни Wsp m3 km-2god-1 Wgod m3god-1 Ru Gsp m3 km-2god-1 Ggod m3god-1 Крпејски поток 2,60 2079,14 5405,76 0,50 1030,82 2680,13 Бујица Млакачка 0,71 3244,02 2303,25 0,45 1456,51 1034,12 Зла долина II и III 0,36 3006,59 1082,37 0,28 843,21 303,56 Калиманска река 16,04 1614,84 25902,06 0,66 1068,33 17136,03 Репинска река 7,82 1607,24 12568,65 0,50 797,63 6237,46 Љештарска долина 2,64 1532,08 4044,70 0,58 886,49 2340,34 Табела 8.66. Продукција и пронос наноса 2010. године Слив F km2 Продукција наноса Коеф. ретенз. Пронос наноса специф. укупна специф. укупни Wsp m3 km-2god-1 Wgod m3god-1 Ru Gsp m3 km-2god-1 Ggod m3god-1 Крпејски поток 2,60 548,82 1426,94 0,50 272,10 707,46 Бујица Млакачка 0,71 1369,60 972,42 0,45 614,93 436,60 Зла долина II и III 0,36 462,04 166,34 0,28 129,58 46,65 Калиманска река 16,04 294,33 4721,07 0,66 194,72 3123,32 Репинска река 7,82 374,66 2929,85 0,50 185,93 1454,00 Љештарска долина 2,64 554,44 1463,73 0,58 320,81 846,94 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 367 Графикон 8.1. Промене специфичне продукције наноса (Wsp) у анализираним сливовима Графикон 8.2. Промене укупне продукције наноса (Wgod) у анализираним сливовима 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 368 Када се упореде вредности укупне продукције наноса 1953. године и 2010. године, уочава се да је до највећег смањења дошло у сливу Зла долина II и III, затим у сливу Калиманске реке, Крпејског потока, Љештарске долине, Репинске реке и на крају у сливу Млакачке долине (Графикони 8.1 и 8.2). 9. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 370 Циљ извођења биолошких радова је привођење култури голети које су биле изложене процесима ерозије. Поменути радови обухватају пошумљавање (различити начини припреме земљишта и различите врсте), затрављивање голети, мелиорације пашњака и дугогодишњи пољопривредни засади (најчешће воћњаци). У оквиру изведених биолошких радова на подручју истраживања доминира пошумљавање, а примењени су и засади економских шума, углавном топола. Систем биолошких и биотехничких противерозионих мера и радова представља комплекс метода за ефикасно регулисање површинског отицања, заштиту земљишта од ерозије на великим нагибима, успостављање и повећање плодности еродираних земљишта, њиховог рационалног коришћења и ублажавања узрока који изазивају ерозију. Делимична обрада земљишта коришћена је на каменитим теренима већег нагиба и на ерозијом угроженом земљишту, када није било услова за потпуну обраду земљишта или она није била економична. 9.1 ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА Као што је наведено у поглављу 6 (Опис изведених противерозионих радова), 2008. године је на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине постављено 19 огледних поља (Табела 9.1). Огледна поља се налазе на падинама пошумљаваним различитим техникама (градони, контурни ровови, терасе, сувозид, рипероване површине, комбинација јама и тераса и садња у јаме), на различитим нагибима (25-56%), експозицијама (S, SW, SE, W, NW, W) и надморској висини (439-1115 mnv). Тип земљишта на свим огледним пољима (изузев ОП 16 - делувијум и ОП 18 и ОП 19 – вертисол) је дистрични камбисол. Ради бољег сагледавања ефеката изведених биолошких и биотехничких радова, два огледна поља постављена су у воћњацима. Врсте обухваћене огледним пољима су: црни бор, бели бор, орах, мечија леска и амерички јасен. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 371 Табела 9.1. Локације огледних поља Редни број Ознака поља Локација Координате Y X 1 ОП 1 Слив Калиманске реке 7579865 4732444 2 ОП 2 Слив Калиманске реке 7579867 4732447 3 ОП 3 Слив Калиманске реке 7579972 4732752 4 ОП 4 Слив Калиманске реке 7580147 4732669 5 ОП 5 Слив Калиманске реке 7580214 4732736 6 ОП 6 Слив Репинске реке 7580567 4732031 7 ОП 7 Слив Репинске реке 7580590 4731851 8 ОП 8 Слив Репинске реке 7580593 4731856 9 ОП 9 Слив Калиманске реке 7580283 4732566 10 ОП 10 Слив Репинске реке 7580626 4731995 11 ОП 11 Слив Крпејског потока 7593993 4745525 12 ОП 12 Слив Крпејског потока 7593980 4745542 13 ОП 13 Слив Крпејског потока 7594013 4745453 14 ОП 14 Слив Крпејског потока 7594089 4745447 15 ОП 15 Слив Крпејског потока 7594125 4745569 16 ОП 16 Слив Љештарске долине 7583458 4719398 17 ОП 17 Слив Мазараћког потока 7582066 4717561 18 ОП 18 Слив Мазараћког потока 7582078 4717336 19 ОП 19 Слив Мазараћког потока 7582100 4717267 Слика 9.1 . ОП 1, Калиманска река Слика 9.2. ОП 2, Калиманска река Огледно поље 1. Култура белог бора старости 32 године, подигнута на станишту планинске букве (Fagetum moesiaca montanum), на градонима 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 372 (слив Калиманске реке). Склоп 0,9. Налази се на нагибу од 34%, северне до северно-западне експозиције, на надморској висини од 1005 mnm. Садња код оснивања културе била је 1,5 x 1,5 m (1,5 m размак у реду и 1,5 m размак између редова). Култура до сада није проређивана па су крошње мале (спљоштене и асиметричне). Табела 9.2. Преглед карактеристика анализираних састојина Ознака поља Врста Старост (год.) Орографске карактеристике Примењена техника Нагиб Експоз. mnm ОП 1 бели бор 31 34% S,SW 1005 Градони ОП 2 бели бор 31 43% S,SW 1005 Градони ОП 3 бели бор 28 56% S,SE 1115 Градони ОП 4 црни бор 28 28% SE 1105 Конт. ровови ОП 5 црни бор 25 54% S 1050 Конт. ровови ОП 6 црни бор 32 43% W 1033 Терасе, шах распоред ОП 7 црни бор 35 37% W,NW 1010 Градони ОП 8 бели бор 26 29% W,NW 1020 Градони ОП 9 црни бор 29 47% SW,W 1078 Терасе ОП 10 црни бор 27 31% W 1050 Градони ОП 11 воће 30 27% NW 565 Терасе ОП 12 воће 30 25% NW 561 Терасе ОП 13 ц. бор, багрем, м. леска 29 40% S,SE 563 Градони, плетери ОП 14 орах 30 28% S 554 Градони ОП 15 мечија леска, воће 31 33% W 580 Терасе, конт. ровови ОП 16 црни бор 25 36% SE 439 Градони ОП 17 бели бор 24 32% SE 637 Терасе ОП 18 амерички јасен 27 37% S 599 Сувозид, терасе ОП 19 амерички јасен 27 40% S 569 Терасе Огледно поље 2. Култура белог бора подигнута на станишту планинске букве (Fagetum moesiaca montanum), на градонима (слив Калиманске реке). Склоп 0,9, старост 30 година. Падина је нагиба 43%, експозиција југ- југоисток, а надморска висина 1005 mnm. Садња је вршена на исти начин као и код претходног поља (ОП 1). Огледно поље 3. Култура белог бора подигнута на станишту планинске букве (Fagetum moesiaca montanum), слив Калиманске реке. Падина је нагиба 56%, експозиције југ-југоисток и надморске висине 1115 mnm. Склоп 0,9, старост белог бора 28 година. Техника припреме земљишта: градони. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 373 Слика 9.3. Огледно поље 3, пошумљавање на градонима Огледно поље 4. Култура црног бора подигнута је на падини југоисточне експозиције нагиба 28%, на надморској висини 1105 mnm (слив Калиманске реке). Техника припреме земљишта: контурни ровови рађени на растојању од 9 метара. Старост црног бора 28 година, а склоп 0,9. Огледно поље 5. Култура црног бора, старости 25 година, подигнута на станишту деградиране планинске букве, у сливу Калиманске реке. Нагиб падине је 54%, надморска висина 1050 mnm, јужна експозиција. Техника припреме земљишта: контурни ровови. Просечан размак између ровова је 7,5 m. Између ровова је сађено 4 реда, од којих је први на круни насипа. Размак садње је 1,5x1,5 m. Стабла су сађена на насипу контурног рова. Склоп 0,9. Огледно поље 6. Култура црног бора подигнута на станишту планинске букве, на падини нагиба 43%, надморске висине 1033 mnm, западне експозиције. Техника припреме земљишта: терасе. Дужина тераса је 2,5 m, размак између тераса 1,0 m, размак између редова је 4,0 m. Терасе су у шах- распореду. Број стабала на тераси је 5. Круне су малих величина. Склоп 0,9. Старост црног бора 32 године. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 374 Огледно поље 7. Култура црног бора подигнута на станишту планинске букве, на надморској висини 1010 mnm. Падина је нагиба 37%, експозиције запад, северозапад. Техника припреме земљишта: градони. Размак између редова је 2,5 m, а размак у реду је 50 cm. Због јако густе садње у редовима крошње су врло слабо развијене. Склоп 0,9. Старост црног бора 35 година. Слика 9.4. ОП 5, Контурни ровови Слика 9.5. ОП 6, Садња на терасама Огледно поље 8. Култура белог бора, са групимично примешаним црним бором у мањој количини, подигнута на станишту планинске букве, на надморској висини 1020 mnm. Падина је нагиба 29%, експозиције запад, северозапад. Техника припреме земљишта: градони (риперовање). Размак у реду је 1-1,5 m, а размак између редова 3 m. Присутан је велики број стабала по хектару. Склоп 0,9. Старост црног бора 26 година. Огледно поље 9. Култура црног бора на станишту планинске букве, подигнута на терасама. Падина нагиба 47%, експозиције запад-југозапад. Надморска висина је 1078 mnm. Сађено је по 5 стабала на тераси. Дужина терасе је 2,5 m, размак између тераса (по изохипси) је 2,0 m, а размак између редова је 5,0 m. Склоп 0,9. Старост црног бора 29 година. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 375 Огледно поље 10. Култура црног бора подигнута на станишту планинске букве, на падини западне експозиције, надморске висине 1050 mnm и нагиба 31%. Садња је вршена на градонима. Размак у реду је 1,0 m, а размак самих редова износи 2-3 m. Круне су малих димензија. Склоп 0,9. Старост црног бора 27 година. Слика 9.6. Огледно поље 7, градони Слика 9.7. Огледно поље 8, градони Огледно поље 11. Напуштен задружни воћњак подигнут на падини нагиба 29%, експозиције северозапад, на надморској висини 565 mnm. Пољем је обухваћено 35 стабала (7 крушака и 28 јабука). Размак између редова је 5 m, а размак у реду је 3,0 m. Воћке су сађене у јаме, на врху терасе. Садња је вршена са размаком у редовима од по 3 m, с тим што је временом свака друга садница вађена ради развоја крошњи. Просечна висина стабала је 6 m, а пречник 20-30 cm. Формирање круне орезивањем урађено је на 1 m од земље. На појединим стаблима су присутне веће озледе од орезивања дебљих грана које су периферно калусирале, а у средини слабије натруле. Површина је у потпуности затрављена. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 376 Слика 9.8. Огледно поље 10 Слика 9.9. Огледна поља 11 и 12 Огледно поље 12. Напуштен задружни воћњак подигнут на падини нагиба 25%, експозиције северозапад и надморске висине 561 mnm (Крпејски поток). У оквиру постављеног огледног поља је 26 стабала (24 јабуке, 1 крушка и 1 орах). Просечна висина стабала је 4 m, а пречник 20 cm. Размак између редова је 4-9 m, а размак у реду приликом садње 3,5 m. Свака друга воћка је у међувремену извађена због ширења крошњи. Техника садње је као код претходног поља, а површина је затрављена. Огледно поље 13. Старија култура црног бора подигнута на станишту сладуна и цера, на градонима. На средини падине рађен је плетер. Надморска висина је 563 mnm, а нагиб падине 40%. Експозиција је југ- југоисток. Приликом пошумљавања унета је мечија леска, која је углавном посечена, а местимично се јавља њен природни подмладак. Спонтано су насељени багрем, пољски брест, цер, црни јасен и клен. Размак садње је прилично тешко установити јер је састојина стара и недостаје много стабала. Склоп 0,.9. Старост црног бора 29 година. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 377 Огледно поље 14. Култура ораха подигнута на прелазном станишту између субмонтане букве и цера. Падина је нагиба 28%, јужне експозиције, на надморској висини 554 mnm. Садња је вршена у јаме са размаком редова око 5 m и размаком у реду око 2 m. Стабла су претежно крива. Са орахом су уношени мечија леска и питоми кестен, који су имали слаб успех. Спонтано је насељавају горски јавор, цер, храст китњак и граб, црни јасен и свиб. Површина је 90% закоровљена купином. Склоп 0,9. Огледно поље 15. Падина нагиба 33% санирана је различитим противерозионим техникама и врстама дрвећа. За припрему земљишта коришћене су широке терасе и контурни ровови, а садња је вршена у јаме. Ширина тераса је 3 m, контурни ровови на растојању око 7 m, а јаме су 1m x 1m. Склоп је 0,9. Старост црног бора 31 година. Коришћене су и мечија леска, обична леска, култивисано воће (јабука, крушка), питоми кестен и дивља трешња. Спонтано су насељени цер и багрем. Мечија леска је показала најбоље резултате у погледу развоја стабала, воће је углавном запуштено, а питоми кестен готово да није успео. Слика 9.10. Огледно поље 16 Слика 9.11. Сувозид - огледно поље 18 Огледно поље 16. Култура црног бора, старости 25 година, подигнута на станишту цера, на надморској висини 439 mnm. Падина је југоисточне експозиције, нагиба 36%. Садња је вршена у јаме, на размаку 1,5x1,5 m. Због лошијег пријема недостаје много стабала, тако да је састојина 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 378 местимично проређена и прогаљена. Склоп је (за ову старост) разбијен. Огледно поље 17. Култура белог бора, старости 24 године подигнута је на станишту китњака и цера, на надморској висини 637 mnm. Падина је југоисточне експозиције, нагиба 32%. Пошумљавање је вршено на терасама у комбинацији са садњом у јаме (терасе, сваки 3 ред, а између 2 реда садња је вршена на јаме, по 2 реда). Размак између тераса је 6,5 m, размак између редова 2,5 m, а размак у реду 2,5 m. Склоп је 0,9. Огледно поље 18. Храст китњак на граници између пошумљавања и аутохтоне вегетације, на падини нагиба 37%, јужне експозиције и надморске висине 599 mnm. Противерозионо пошумљавање голети америчким јасеном на станишту грабића (Carpinus orientalis) урађено је комбинацијом сувозида, тераса и садње у јаме. На средини падине налази се сувозид, а изнад и испод њега су терасе, на размаку од око 10 m. Размак између редова је 5 m, као и размак у реду. Наизменично је рађен ред јама и ред тераса. Квалитет јасена је лош, јавља се у виду грмова и сва стабла су испод таксационе границе. Појединачно се на површини јављају китњак и сладун, као и аутохтона вегетација Carpinus orientalis. Земљиште је врло каменито и плитко. Склоп 0,9. Слика 9.12. Контурни ровови, Ранђеловац Слика 9.13. Прелаз терасе у контурни ров Извор: Фото документација В.О. ″Ерозија″- Владичин Хан (1956. година) 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 379 Огледно поље 19. Голет на станишту грабића пошумљена је америчким јасеном. ОП 19 је на падини јужне експозиције, нагиба 40% и надморске висине 569 mnm. Техника припреме земљишта су терасе на растојању 10 до 15 m, са још око 3 реда на размаку 5 m, у којима је сађено. Размак између садница је 3-5 m. Стабла су најчешће испод таксационе границе. На слици 9.14. приказани су подужни профили падина огледних поља:  профили пројектованих биотехничких објеката;  профили падина снимљени 2008. године. Изведени биотехнички објекти готово су „затрпани“, изузев контурних ровова на падинама у оквиру огледних поља 4 и 5, што је условило ублажавање падова и смањење површинског отицања. Захваљујући створеним повољним условима за раст и развој култура процеси ерозије на пошумљаваним падинама су заустављени. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 380 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 381 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 382 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 383 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 384 Слика 9.14. Профили падина огледних поља – пројектовано и садашње стање 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 385 9.2 СВОЈСТВА ЗЕМЉИШТА НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА ОП 1. Земљиште је дубоко 60 cm, скелетно. По текстурном саставу припада песковитим иловачама, добро је пропустљиво за воду и аерисано. Киселе је реакције, према степену засићености адсорптивног комплекса базним катјонима земљиште је на прелазу између еутричних и дистричних, а према садржају укупног хумуса спада у слабо хумозна. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је незадовољавајућа, док је садржај калијума на граници између слабе и средње обезбеђености. Слика 9.16. Геолошка подлога ОП 1, Распаднути гнајс; Kварцитски фрагменти Слика 9.15. Педолошки профил ОП 1 ОП 2. Земљиште на овом огледном пољу дубоко је 30 cm. По текстурном саставу припада песковитим иловачама. Добро је пропустљиво за воду и аерисано. Хемијске особине овог земљишта карактерише кисела реакција и висок капацитет адсорпције. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у дистрична, јер је адсорптивни комплекс засићен базама са мање од 50 % тоталног капацитета адсорпције. Земљиште је слабо хумозно, са доста високим садржајем укупног азота, тако да је однос C/N узак. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је лоша, док је калијум у границама средње обезбеђености. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 386 Слика 9.18. Геолошка подлога, Гранит Слика 9.17. Педолошки профил ОП 2 ОП 3. Земљиште на огледном пољу 3 је 50 cm дубине, а слој органске простирке је 5 cm. Изузетно је лаког текстурног састава и припада текстурној класи иловаст песак. Веома је добро пропустљиво за воду и аерисано. Реакција земљишног раствора је јако кисела, према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у дистрична. Према садржају укупног хумуса земљиште спада у слабо хумозна, са уским односом угљеника и азота. Слабо је обезбеђено приступачним облицима фосфора и калијума. Слика 9.20. Геолошка подлога ОП 3, Гранит Слика 9.19. Педолошки профил ОП 3 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 387 ОП 4. Земљиште на огледном пољу 4 је 70 cm дубине. По текстурном саставу припада песковитим иловачама, добро је пропустљиво и добро аерисано. Реакција земљишног раствора је кисела. Према степену засићености адсорптивног комплекса спада у дистрична земљишта. Слабо је хумозно, са уским односом угљеника и азота. Такође је слабо обезбеђено приступачним облицима фосфора. Количине приступачних облика калијума су у површинским слојевима у границама средње, а у дубљим слојевима у границама слабе обезбеђености. Слика 9.22. Геолошка подлога ОП 4, Кварцит Слика 9.21. Педолошки профил ОП 4 ОП 5. Земљиште је дубоко 60 cm, а по текстурном саставу припада песковитим иловачама. Киселе је реакције, са доста високим тоталним капацитетом адсорпције. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у еутрична. Према садржају укупног хумуса спада у слабо хумозна земљишта. Однос угљеника и азота је узак и повољан за брзу минерализацију органске материје. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је слаба, док је садржај приступачних облика калијума у границама средње обезбеђености. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 388 Слика 9.23. Педолошки профил ОП 5 Слика 9.24. Геолошка подлога, Kварцит ОП 6. На огледном пољу 6 земљиште је дубоко 70 cm. Профил је јако издиференциран по дубини солума. Површински слојеви земљишта (хумусно акумулативни хоризонт и елувијални хоризонт) припадају текстурној класи пескова, док дубљи слојеви (илувијални хоризонт) спадају у песковите иловаче. Хемијска својства овог земљишта карактерише кисела реакција и висок степен засићености базним катјонима. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у еутрична. Слабо је обезбеђено приступачним облицима фосфора и калијума. Према садржају укупног хумуса спада у слабо хумозна, са повољним односом C/N. Слика 9.26. Геолошка подлога, Гнајс Слика 9.25. Педолошки профил ОП 6 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 389 ОП 7. На огледном пољу 7 дубина земљишног солума износи 80 cm. По текстурном саставу земљиште припада класи песковитих иловача. Добро је пропустљиво за воду и добро аерисано. Реакција земљишног раствора је кисела, капацитет адсорпције висок, а сума адсорбованих базних катјона ниска. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у дистрична. Слабо је хумозно, са уским односом угљеника и азота. Обезбеђеност биљкама приступачним облицима фосфора је незадовољавајућа, док је приступачни калијум у површинским слојевима у границама средње обезбеђености, а у дубљим слојевима у границама слабе обезбеђености. Слика 9.28. Геолошка подлога ОП 7, Гнајс и кварцит Слика 9.27. Педолошки профил ОП 7 ОП 8. Дубина земљишног солума на овом огледном пољу износи 40 cm. Земљиште по текстурном саставу припада класи песковитих иловача. Добро је пропустљиво и аерисано. Реакција земљишног раствора је кисела. Према степену засићености адсорптивног комплекса базним катјонима земљиште је на прелазу између еутричних и дистричних. Према садржају укупног хумуса спада у доста хумозна земљишта. Садржај укупног азота је висок, па је и однос угљеника и азота узак и повољан за брзу минерализацију органске материје. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је изузетно слаба (у већем делу профила испод 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 390 границе детекције за AL методу). Количина приступачних облика калијума налази се у границама средње обезбеђености. Слика 9.30. Геолошка подлога ОП 8, Гнајс и кварцит Слика 9.29. Педолошки профил ОП 8 ОП 9. На огледном пољу 9 дубина земљишта износи 50 cm. По текстурном саставу припада класи песковитих иловача. Земљиште је добро водопропустљиво и добро аерисано, киселе реакције и високог тоталног капацитета адсорпције. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште је на прелазу између еутричних и дистричних. Слика 9.32. Геолошка подлога ОП 9, Кварцит и гнајс Слика 9.31. Педолошки профил ОП 9 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 391 Слабо је хумозно, са доста високим садржајем укупног азота и уским односом угљеника и азота. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је незадовољавајућа и код већине анализираних слојева је испод границе детекције. Приступачним облицима калијума земљиште је средње обезбеђено само у површинском слоју (2-10 cm), док је у дубљим слојевима у границама слабе обезбеђености. ОП 10. На огледном пољу 10 земљиште је 30 cm дубине. По текстурном саставу спада у класу песковитих иловача. Према реакцији земљишног раствора спада у јако кисела земљишта, мале суме адсорбованих базних катјона. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама спада у дистрична земљишта, а према садржају хумуса у површинском слоју у доста хумозна земљишта. Садржај укупног азота је висок, а однос угљеника и азота узак. Садржај биљкама приступачних облика фосфора је испод границе детекције за AL методу, док је садржај калијума у површинском слоју у границама средње обезбеђености, а са дубином солума опада до границе слабе обезбеђености. Слика 9.34. Геолошка подлога ОП 10, Ситнозрни биотитски и биотит мусковитски гнајс Слика 9.33. Педолошки профил ОП 10 ОП 11. Земљиште на огледном пољу 11 (Крпејски поток) дубоко је 70 cm. Површински слојеви су изузетно лаког текстурног састава и спадају у 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 392 класу песковитих иловача. Са дубином солума садржај глине се повећава и најдубљи испитивани слој прелази у класу иловача. Земљиште је пропустљиво за воду и добро ареисано. Хемијска својства земљишта на овом локалитету карактерише јака киселост земљишног раствора, нарочито у површинским слојевима. Са дубином солума pH вредност се повећава. Тотални капацитет адсорпције је доста висок, а сума адсорбованих базних катјона ниска. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у дистрична, а према садржају хумуса у слабо хумозна земљишта, са високим садржајем укупног азота и уским односом C/N. Садржај приступачних облика фосфора је испод границе детекције целом дубином солума, а садржај калијума у границама слабе обезбеђености. Слика 9.36. Геолошка подлога ОП 11, Гнајс Слика 9.35. Педолошки профил ОП 11 ОП 12. Дубина земљишног солума износи 70 cm. Земљиште је јако издиференцирано по текстурном саставу. Површински слојеви припадају класи песковитих иловача, а како се са дубином солума повећава садржај глине, текстурна класа прелази у иловачу. Реакција земљишног раствора је кисела. Тотални капацитет адсорпције је доста висок, а нарочито у површинском слоју, што је последица већег садржаја хумуса. Према 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 393 садржају укупног хумуса у површинским слојевима земљиште спада у доста хумозна, са високим садржајем укупног азота и уским односом C/N. Према степену засићености адсорптивног комплекса базним катјонима земљиште је на прелазу између еутричног и дистричног. Изузетно слабо је обезбеђено приступачним облицима фосфора, чије су количине испод границе детекције. Такође је слабо обезбеђено приступачнм облицима калијума. Слика 9.38. Геолошка подлога ОП 12, Гнајс Слика 9.37. Педолошки профил ОП 12 ОП 13. Дубина земљишног солума на огледном пољу 13 (Крпејски поток) износи 60 cm. По текстурном саставу земљиште припада песковитим иловачама. Добро је пропустљиво за воду и аерисано. Према реакцији земљишног раствора спада у кисела земљишта, а према степену засићености адсорптивног комплекса базним катјонима спада у еутрична земљишта. Према садржају укупног хумуса у површинском слоју спада у доста хумозна. Однос угљеника и азота је узак, а обезбеђеност приступачним фосфором и калијумом ниска. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 394 Слика 9.40. Геолошка подлога ОП 13, Гнајс Слика 9.39. Педолошки профил ОП 13 ОП 14 - Земљиште на овом огледном пољу је 50 cm дубине. По текстурном саставу припада класи песковитих иловача. Добро је пропустљиво за воду и добро аерисано. Реакција земљишног раствора је на граници између киселе и слабо киселе. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама спада у еутрична земљишта, а према садржају укупног хумуса у слабо хумозна, са уским односом угљеника и азота. Слабо је обезбеђено приступачним облицима калијума, а изузетно слабо приступачним облицима фосфора. Слика 9.42. Геолошка подлога ОП 14, Лимонитисани пешчар Слика 9.41. Педолошки профил ОП 14 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 395 ОП 15 - Дубина земљишног солума износи 40 cm. По текстурном саставу припада класи песковитих иловача. Добро је пропустљиво за воду и добро аерисано. Реакција земљишног раствора је кисела, а степен засићености адсорптивног комплекса базама висок. Према степену засићености базама спада у еутрична земљишта. Према садржају укупног хумуса у површинским слојевима земљиште спада у доста хумозна. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је изузетно слаба, док су количине приступачних облика калијума у површинским слојевима у границама средње, а у дубљим слојевима у границама слабе обезбеђености. Слика 9.43. Педолошки профил ОП 15 Слика 9.44. Геолошка подлога ОП 15, Албит-хлорит мусковитски шкриљац ОП 16. На огледном пољу 16 (слив Љештарска долина) дубина земљишног солума износи 70 cm. Испитивано земљиште је изузетно лаког текстурног састава. Површински слојеви по текстурном саставу припадају класи иловастих пескова, а дубљи слојеви песковитим иловачама. Земљиште је изузетно добро пропустљиво за воду и добро аерисано. Реакција земљишног раствора у површинским слојевима је кисела, а у дубљим слабо кисела. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 396 Слика 9.45. Педолошки профил ОП 16 Слика 9.46. Геолошка подлога ОП 16, Туфови, Гранит Према степену засићености адсорптивног комплекса базним катјонима земљиште спада у еутрична, а према садржају укупног хумуса у слабо хумозна. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је слаба, док је приступачним облицима калијума ово земљиште изузетно добро обезбеђено. ОП 17. На огледном пољу 17 земљиште је дубоко 30 cm. По текстурном саставу површински слој је песковита иловача, а дубљи слојеви иловасти песак. Лак текстурни састав обезбеђује добру водопропустљивост и добру аерисаност целом дубином солума. Реакција земљишног раствора је кисела. Степен засићености адсорптивног комлекса базама је на прелазу између еутричних и дистричних земљишта. Према садржају укупног хумуса земљиште спада у доста хумозна, са ниским садржајем укупног азота и широким односом C/N. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је слаба, а приступачним облицима калијума средња. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 397 Слика 9.48. Геолошка подлога ОП 17, Гранит Слика 9.47. Педолошки профил ОП 17 ОП 18 - Дубина земљишта на овом огледном пољу износи 30 cm. По текстурном саставу земљиште припада класи песковитих иловача. Реакција земљишног раствора је слабо кисела, а степен засићености адсорптивног комплекса базама висок. Према степену засићености адсорптивног комплекса базама земљиште спада у еутрична. Према садржају укупног хумуса земљиште спада у слабо хумозна, са уским односом угљеника и азота. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је слаба, а обезбеђеност приступачним облицима калијума средња. Слика 9.50. Геолошка подлога ОП 18, Гранит и туфови Слика 9.49. Педолошки профил ОП 18 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 398 ОП 19 - Дубина земљишног солума на огледном пољу 19 износи 30 cm. По текстурном саставу припада песковитим иловачама. Добро је пропустљиво за воду и аерисано. Слика 9.52. Геолошка подлога ОП 19, Андезит Слика 9.51. Педолошки профил ОП 19 Реакција земљишног раствора је кисела, степен засићености базама висок, а земљиште, према степену засићености адсорптивног комплекса базама, спада у еутрична. Према садржају укупног хумуса земљиште је слабо хумозно. Однос C/N је узак, што омогућава брзу минерализацију органске материје. Обезбеђеност приступачним облицима фосфора је слаба, док је обезбеђеност приступачним облицима калијума средња. Основни фундамент геолошке подлоге на свим огледним пољима састављен је од гнајсева, са мањим учешћем гранитоидних стена и кварцита, насталих од жица у гнајсевима, махом ситнозрне текстуре. Табела 9.3. Механички састав земљишта огледних поља Ознака поља Дубина Крупан песак Ситан песак Прах Глина Укупан песак Укупна глина Текстурна класа cm % % % % % % ОП 1 10-20 16,20 45,50 27,70 10,60 61,70 38,30 Песковита иловача 20-30 11,30 48,60 31,70 8,40 59,90 40,10 Песковита иловача 30-40 12,90 48,20 29,60 9,30 61,10 38,90 Песковита иловача 40-50 19,00 44,00 27,10 9,90 63,00 37,00 Песковита иловача 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 399 Ознака поља Дубина Крупан песак Ситан песак Прах Глина Укупан песак Укупна глина Текстурна класа cm % % % % % % ОП 2 4-10 21,60 44,20 23,40 10,80 65,80 34,20 Песковита иловача 10-20 16,90 49,20 21,90 12,00 66,10 33,90 Песковита иловача 20-30 19,20 46,10 23,40 11,30 65,30 34,70 Песковита иловача ОП 3 5-10 28,40 56,00 12,10 3,50 84,40 15,60 Иловасти песак 10-20 32,00 53,70 10,40 3,90 85,70 14,30 Иловасти песак 20-30 41,30 44,70 10,20 3,80 86,00 14,00 Иловасти песак 30-40 25,20 62,40 8,20 4,20 87,60 12,40 Иловасти песак 40-50 28,10 52,40 13,60 5,90 80,50 19,50 Иловасти песак ОП 4 5-10 20,10 46,20 23,00 10,70 66,30 33,70 Песковита иловача 10-20 18,60 48,20 21,30 11,90 66,80 33,20 Песковита иловача 20-30 23,30 43,30 21,90 11,50 66,60 33,40 Песковита иловача 30-40 16,50 48,00 20,10 15,40 64,50 35,50 Песковита иловача 40-50 22,80 45,80 17,60 13,80 68,60 31,40 Песковита иловача 50-60 23,30 45,10 19,90 11,70 68,40 31,60 Песковита иловача 60-70 23,70 42,90 18,00 15,40 66,60 33,40 Песковита иловача ОП 5 2-10 27,80 50,30 13,40 8,50 78,10 21,90 Песковита иловача 10-20 24,00 50,70 15,10 10,20 74,70 25,30 Песковита иловача 20-30 25,30 42,60 19,60 12,50 67,90 32,10 Песковита иловача 30-40 23,50 41,10 19,60 15,80 64,60 35,40 Песковита иловача 40-50 17,60 41,60 21,00 19,80 59,20 40,80 Песковита иловача 50-60 20,50 41,10 20,90 17,50 61,60 38,40 Песковита иловача ОП 6 8-10 41,80 49,80 5,90 2,50 91,60 8,40 Песак 10-20 32,80 61,60 4,50 1,10 94,40 5,60 Песак 20-30 9,50 82,40 6,00 2,10 91,90 8,10 Песак 30-40 5,50 71,70 17,70 5,10 77,20 22,80 Песковита иловача 40-50 17,10 48,10 24,20 10,60 65,20 34,80 Песковита иловача 50-60 16,80 49,60 23,60 10,00 66,40 33,60 Песковита иловача 60-70 16,20 48,30 25,60 9,90 64,50 35,50 Песковита иловача ОП 7 3-10 32,80 40,00 16,70 10,50 72,80 27,20 Песковита иловача 10-20 39,00 36,00 15,20 9,80 75,00 25,00 Песковита иловача 20-30 30,70 40,70 19,50 9,10 71,40 28,60 Песковита иловача 30-40 34,30 34,70 19,50 11,50 69,00 31,00 Песковита иловача 40-50 32,60 33,50 21,30 12,60 66,10 33,90 Песковита иловача 50-60 29,20 36,80 21,50 12,50 66,00 34,00 Песковита иловача 60-70 32,30 34,50 20,90 12,30 66,80 33,20 Песковита иловача 70-80 29,10 36,20 22,10 12,60 65,30 34,70 Песковита иловача ОП 8 6-10 29,80 35,00 21,20 14,00 64,80 35,20 Песковита иловача 10-20 33,90 28,60 23,10 14,40 62,50 37,50 Песковита иловача 20-30 22,80 40,40 24,20 12,60 63,20 36,80 Песковита иловача 30-40 24,50 39,80 23,40 12,30 64,30 35,70 Песковита иловача ОП 9 2-10 30,80 42,90 16,60 9,70 73,70 26,30 Песковита иловача 10-20 41,70 36,00 13,10 9,20 77,70 22,30 Песковита иловача 20-30 35,50 43,20 13,60 7,70 78,70 21,30 Песковита иловача 30-40 44,50 34,70 13,10 7,70 79,20 20,80 Песковита иловача 40-50 33,40 39,70 16,50 10,40 73,10 26,90 Песковита иловача ОП 10 2-10 31,40 36,90 18,40 13,30 68,30 31,70 Песковита иловача 10-20 27,30 40,30 19,30 13,10 67,60 32,40 Песковита иловача 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 400 Ознака поља Дубина Крупан песак Ситан песак Прах Глина Укупан песак Укупна глина Текстурна класа cm % % % % % % 20-30 32,70 36,90 22,30 8,10 69,60 30,40 Песковита иловача ОП 11 4-10 14,20 52,00 23,50 10,30 66,20 33,80 Песковита иловача 10-20 11,40 51,60 25,50 11,50 63,00 37,00 Песковита иловача 20-30 13,00 47,70 26,50 12,80 60,70 39,30 Песковита иловача 30-40 9,90 45,40 31,10 13,60 55,30 44,70 Песковита иловача 40-50 7,20 47,00 30,30 15,50 54,20 45,80 Песковита иловача 50-60 5,80 47,70 27,00 19,50 53,50 46,50 Песковита иловача 60-70 6,70 45,70 27,40 20,20 52,40 47,60 Иловача ОП 12 2-10 11,70 55,30 25,00 8,00 67,00 33,00 Песковита иловача 10-20 8,80 55,20 25,60 10,40 64,00 36,00 Песковита иловача 20-30 11,40 47,00 29,60 12,00 58,40 41,60 Песковита иловача 30-40 7,50 52,80 30,40 9,30 60,30 39,70 Песковита иловача 40-50 7,40 44,80 39,20 8,60 52,20 47,80 Иловача 50-60 6,10 45,50 37,40 11,00 51,60 48,40 Иловача 60-70 5,80 45,60 37,40 11,20 51,40 48,60 Иловача ОП 13 2-10 17,10 48,70 23,90 10,30 65,80 34,20 Песковита иловача 10-20 14,50 48,00 24,90 12,60 62,50 37,50 Песковита иловача 20-30 11,10 46,60 26,80 15,50 57,70 42,30 Песковита иловача 30-40 12,70 43,80 26,60 16,90 56,50 43,50 Песковита иловача 40-50 10,60 45,00 26,70 17,70 55,60 44,40 Песковита иловача 50-60 15,10 47,50 23,10 14,30 62,60 37,40 Песковита иловача ОП 14 1-10 13,50 44,90 32,90 8,70 58,40 41,60 Песковита иловача 10-20 13,40 49,70 25,00 11,90 63,10 36,90 Песковита иловача 20-30 13,30 51,40 19,10 16,20 64,70 35,30 Песковита иловача 30-40 15,40 49,80 19,30 15,50 65,20 34,80 Песковита иловача 40-50 13,40 48,10 19,60 18,90 61,50 38,50 Песковита иловача ОП 15 3-10 11,80 45,90 29,10 13,20 57,70 42,30 Песковита иловача 10-20 14,70 43,00 28,00 14,30 57,70 42,30 Песковита иловача 20-30 19,90 50,70 17,50 11,90 70,60 29,40 Песковита иловача 30-40 18,30 55,40 15,30 11,00 73,70 26,30 Песковита иловача ОП 16 1-10 19,40 61,00 12,70 6,90 80,40 19,60 Иловасти песак 10-20 25,60 55,30 10,10 9,00 80,90 19,10 Иловасти песак 20-30 16,60 60,90 12,70 9,80 77,50 22,50 Песковита иловача 30-40 20,80 50,20 20,90 8,10 71,00 29,00 Песковита иловача 40-50 17,50 51,20 17,60 13,70 68,70 31,30 Песковита иловача 50-60 18,00 51,30 17,00 13,70 69,30 30,70 Песковита иловача 60-70 20,60 47,50 15,80 16,10 68,10 31,90 Песковита иловача ОП 17 2-10 26,90 53,00 11,90 8,20 79,90 20,10 Песковита иловача 10-20 29,60 51,30 10,00 9,10 80,90 19,10 Иловасти песак 20-30 27,50 54,80 10,60 7,10 82,30 17,70 Иловасти песак ОП 18 2-10 24,20 48,30 14,00 13,50 72,50 27,50 Песковита иловача 10-20 21,50 48,70 13,10 16,70 70,20 29,80 Песковита иловача 20-30 21,70 49,40 13,10 15,80 71,10 28,90 Песковита иловача ОП 19 1-10 28,50 48,70 11,30 11,50 77,20 22,80 Песковита иловача 10-20 22,80 54,10 11,00 12,10 76,90 23,10 Песковита иловача 20-30 23,10 53,00 10,00 13,90 76,10 23,90 Песковита иловача 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 401 Табела 9.4. Хемијска својства земљишта на огледним пољима Ознака поља Дубина cm pH Адсорптивни комплекс Укупни C/N Приступачни H2O KCl T S T-S V Y1 хумус N P2O5 K2O ekv. mmol/100g % cm3 % % mg/100g ОП 1 органски слој - - - - - - - C=0,63 0,22 2,93 - - 5-10 - - - - - - - - - - - - 10-20 5,1 3,8 23,35 11,45 11,90 49,05 18,30 2,22 - - 0,0 12,7 20-30 5,1 3,9 24,64 13,49 11,15 54,74 17,16 1,93 - - 0,3 10,8 30-40 5,2 3,9 24,60 11,96 12,64 48,62 19,44 2,08 - - 7,0 9,7 40-50 5,1 4,1 22,13 12,47 9,66 56,34 14,87 1,70 - - 10,8 10,2 50-60 - - - - - - - - - - - - ОП 2 органски слој - - - - - - - C=1,18 0,70 - - 4-10 5,2 4,0 22,37 11,96 10,41 53,47 16,01 2,12 0,18 6,80 1,2 15,5 10-20 5,1 3,8 24,32 10,94 13,38 44,99 20,59 2,25 - - 1,1 11,3 20-30 5,4 4,1 23,58 10,94 12,64 46,40 19,44 1,88 - - 1,6 10,3 ОП 3 органски слој - - - - - - - C=10,69 0,86 12,41 - - 5-10 4,6 3,5 19,55 8,40 11,15 42,96 17,16 1,34 0,11 7,27 0,4 4,2 10-20 4,6 3,5 17,51 6,36 11,15 36,33 17,16 1,11 - - 1,1 4,0 20-30 4,7 3,6 14,27 5,34 8,92 37,46 13,73 0,86 - - 1,7 4,4 30-40 4,8 3,7 13,52 5,34 8,18 39,52 12,58 0,56 - - 6,6 4,7 40-50 5,4 4,1 17,36 9,92 7,43 57,17 11,44 0,65 - - 0,0 11,6 ОП 4 органски слој - - - - - - - C=13,83 0,07 0,39 - - 5-10 5,0 3,9 21,78 8,40 13,38 38,56 20,59 1,76 0,13 8,08 1,6 16,0 10-20 5,1 4,0 21,00 6,87 14,13 32,72 21,73 1,45 - - 0,0 13,1 20-30 4,7 3,6 19,47 5,34 14,13 27,45 21,73 1,06 - - 0,0 9,9 30-40 4,9 3,6 18,73 5,34 13,38 28,54 20,59 1,27 - - 2,4 7,9 40-50 5,4 3,6 19,23 5,85 13,38 30,43 20,59 0,72 - - 0,0 5,6 50-60 5,2 3,5 20,02 7,38 12,64 36,87 19,44 0,56 - - 1,7 5,2 60-70 5,2 3,4 21,55 8,91 12,64 41,34 19,44 0,55 - - 0,0 5,5 ОП 5 органски слој - - - - - - - C=10,68 0,19 57,47 - - 2-10 5,4 4,3 17,59 9,42 8,18 53,52 12,58 2,86 0,15 11,16 1,1 15,4 10-20 5,1 3,7 16,34 8,91 7,43 54,51 11,44 1,09 - - 2,4 13,6 20-30 4,0 3,4 25,66 14,51 11,15 56,54 17,16 0,75 - - 1,9 11,8 30-40 5,1 3,7 28,95 17,05 11,90 58,91 18,30 0,99 - - 1,2 12,0 40-50 5,2 3,4 28,05 20,61 7,43 73,49 11,44 0,81 - - 0,0 11,9 50-60 5,3 3,4 35,05 23,16 11,90 66,07 18,30 0,54 - - 0,0 9,1 ОП 6 органски слој - - - - - - - C=19,83 0,40 49,62 - - 8-10 5,4 4,1 15,40 10,94 4,46 71,04 6,86 1,58 0,14 6,40 0,4 6,3 10-20 5,1 4,2 12,62 8,91 3,72 70,55 5,72 1,36 - - 0,6 6,4 20-30 5,2 4,3 11,10 7,38 3,72 66,50 5,72 0,78 - - 1,0 5,8 30-40 5,8 4,4 20,69 14,00 6,69 67,66 10,29 1,71 - - 0,4 9,8 40-50 5,2 3,7 29,41 16,03 13,38 54,51 20,59 1,38 - - 0,3 8,6 50-60 5,1 3,7 28,16 15,52 12,64 55,12 19,44 1,42 - - 0,1 8,0 60-70 5,2 3,8 27,18 16,03 11,15 58,98 17,16 1,34 - - 0,0 9,7 ОП 7 органски слој - - - - - - - C=6,22 0,18 - - 3-10 5,2 4,0 20,06 8,91 11,15 44,40 17,16 2,27 0,13 9,95 0,9 15,2 10-20 5,1 4,2 17,28 6,87 10,41 39,76 16,01 1,13 - - 0,7 11,0 20-30 5,0 3,8 16,54 6,87 9,66 41,55 14,87 0,98 - - 0,4 8,9 30-40 5,2 3,9 17,55 7,89 9,66 44,94 14,87 0,81 - - 0,4 8,3 40-50 5,2 4,3 19,55 8,40 11,15 42,96 17,16 0,80 - - 0,7 8,2 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 402 Ознака поља Дубина cm pH Адсорптивни комплекс Укупни C/N Приступачни H2O KCl T S T-S V Y1 хумус N P2O5 K2O ekv. mmol/100g % cm3 % % mg/100g 50-60 5,4 4,0 16,85 9,42 7,43 55,88 11,44 1,30 - - 0,6 6,6 60-70 5,6 4,1 17,08 8,91 8,18 52,13 12,58 0,72 - - 1,0 5,9 70-80 5,6 4,3 18,10 9,92 8,18 54,83 12,58 0,65 - - 0,6 6,5 ОП 8 органски слој - - - - - - - C=17,34 0,25 70,64 - - 6-10 5,3 4,4 32,19 18,07 14,13 56,12 21,73 4,19 0,30 8,06 0,7 15,3 10-20 5,3 4,5 26,13 13,49 12,64 51,63 19,44 2,90 - - 0,0 15,1 20-30 5,3 4,2 23,11 11,96 11,15 51,75 17,16 2,30 - - 0,0 16,1 30-40 5,4 4,2 21,35 10,94 10,41 51,25 16,01 1,86 - - 0,0 10,6 ОП 9 органски слој - - - - - - - C=18,32 0,29 62,35 - - 2-10 5,5 4,4 18,61 10,43 8,18 56,06 12,58 2,16 0,13 9,52 0,6 14,9 10-20 5,1 3,9 14,27 5,34 8,92 37,46 13,73 0,75 - - 0,0 8,1 20-30 5,6 4,2 12,31 6,36 5,95 51,68 9,15 0,55 - - 0,0 6,4 30-40 5,3 4,1 12,54 5,85 6,69 46,66 10,29 0,56 - - 0,1 5,3 40-50 5,3 4,1 11,80 5,85 5,95 49,60 9,15 0,63 - - 0,1 6,5 ОП 10 органски слој - - - - - - - C=30,07 0,30 98,95 - - 2-10 4,8 4,0 26,83 11,96 14,87 44,58 22,88 3,18 0,22 8,51 0,3 19,4 10-20 4,7 3,9 24,28 9,42 14,87 38,77 22,88 2,17 - - 0,0 10,1 20-30 5,0 4,0 19,08 9,42 9,66 49,35 14,87 1,66 - - 0,0 7,9 ОП 11 органски слој - - - - - - - C=10,05 0,31 32,25 - - 4-10 5,2 3,2 28,12 14,00 14,13 49,77 21,73 2,36 0,21 6,58 0,0 5,7 10-20 5,1 3,9 26,09 11,96 14,13 45,85 21,73 1,68 - - 0,0 4,1 20-30 5,1 3,6 27,61 13,49 14,13 48,85 21,73 1,41 - - 0,0 4,1 30-40 5,1 3,7 26,09 11,96 14,13 45,85 21,73 1,37 - - 0,0 4,5 40-50 5,3 3,8 24,83 11,45 13,38 46,11 20,59 1,03 - - 0,0 4,4 50-60 5,4 3,8 26,60 12,47 14,13 46,89 21,73 0,92 - - 0,0 4,1 60-70 5,5 4,5 22,13 12,47 9,66 56,34 14,87 0,60 - - 0,0 4,7 ОП 12 органски слој - - - - - - - C=11,97 0,41 29,55 - - 2-10 5,5 4,8 30,40 25,19 5,20 82,88 8,01 4,19 0,31 7,87 0,3 9,0 10-20 5,2 3,8 29,88 15,01 14,87 50,24 22,88 1,81 - - 0,0 5,0 20-30 5,2 3,8 29,88 15,01 14,87 50,24 22,88 1,68 - - 0,0 4,4 30-40 5,3 3,9 27,89 14,51 13,38 52,01 20,59 1,68 - - 0,0 4,8 40-50 5,3 4,0 26,40 14,51 11,90 54,94 18,30 1,58 - - 0,0 4,8 50-60 5,5 3,9 26,17 15,01 11,15 57,38 17,16 1,35 - - 0,0 4,0 60-70 5,5 3,9 22,64 12,98 9,66 57,32 14,87 1,07 - - 0,0 4,0 ОП 13 органски слој - - - - - - - C=12,41 0,18 70,42 - - 2-10 5,8 4,8 36,11 25,70 10,41 71,18 16,01 3,61 0,26 8,15 0,1 15,6 10-20 5,2 3,6 33,45 18,58 14,87 55,54 22,88 1,54 - - 0,0 9,5 20-30 5,1 3,4 36,69 19,60 17,10 53,40 26,31 1,31 - - 0,0 5,9 30-40 5,1 3,4 33,68 18,07 15,61 53,65 24,02 1,18 - - 0,0 5,9 40-50 5,1 3,4 34,70 19,09 15,61 55,01 24,02 1,32 - - 0,0 4,9 50-60 5,1 3,3 37,48 21,12 16,36 56,36 25,16 1,05 - - 0,9 5,6 ОП 14 органски слој - - - - - - - C=8,47 0,15 57,30 - - 1-10 5,8 4,7 39,67 29,27 10,41 73,77 16,01 2,59 0,20 7,62 0,8 8,2 10-20 5,7 4,4 34,39 26,21 8,18 76,22 12,58 1,51 - - 0,1 5,9 20-30 5,7 4,0 35,92 27,74 8,18 77,23 12,58 0,96 - - 0,0 5,9 30-40 5,8 3,3 52,95 44,03 8,92 83,15 13,73 1,20 - - 0,0 6,3 40-50 5,8 3,3 54,98 46,06 8,92 83,77 13,73 1,40 - - 0,0 6,7 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 403 Ознака поља Дубина cm pH Адсорптивни комплекс Укупни C/N Приступачни H2O KCl T S T-S V Y1 хумус N P2O5 K2O ekv. mmol/100g % cm3 % % mg/100g ОП 15 органски слој - - - - - - - C=41,45 1,02 40,78 - - 3-10 5,6 4,7 44,26 33,85 10,41 76,48 16,01 3,49 0,29 7,01 1,3 14,6 10-20 5,3 4,3 38,11 26,21 11,90 68,79 18,30 2,03 - - 0,8 10,3 20-30 5,5 3,8 33,65 26,21 7,43 77,90 11,44 0,60 - - 0,7 6,0 30-40 5,6 3,6 36,90 27,23 9,66 73,80 14,87 0,51 - - 0,9 5,4 ОП 16 органски слој - - - - - - - C=14,38 0,22 63,95 - - 1-10 5,2 4,5 21,67 13,49 8,18 62,25 12,58 1,33 0,16 4,91 1,8 12,8 10-20 5,1 4,4 21,43 14,00 7,43 65,31 11,44 0,78 - - 2,4 10,9 20-30 5,3 4,2 28,87 14,00 14,87 48,49 22,88 0,60 - - 3,2 14,4 30-40 5,4 4,1 21,43 14,00 7,43 65,31 11,44 0,85 - - 3,0 20,3 40-50 5,7 4,2 21,94 14,51 7,43 66,12 11,44 1,03 - - 1,9 23,3 50-60 5,5 4,2 22,45 15,01 7,43 66,88 11,44 0,83 - - 1,6 24,8 60-70 5,8 4,1 24,45 15,52 8,92 63,50 13,73 0,88 - - 1,8 23,5 ОП 17 органски слој - - - - - - - C=16,45 0,35 46,38 - - 2-10 5,0 4,0 29,41 16,03 13,38 54,51 20,59 3,54 0,13 15,62 3,7 13,6 10-20 5,1 4,3 20,88 11,96 8,92 57,28 13,73 1,07 - - 3,2 14,1 20-30 5,4 4,2 25,85 12,47 13,38 48,24 20,59 1,01 - - 2,4 18,5 ОП 18 органски слој - - - - - - - C=9,35 0,14 67,82 - - 2-10 5,9 4,7 25,23 17,05 8,18 67,58 12,58 1,86 0,21 5,15 1,2 19,4 10-20 6,1 4,7 19,75 16,03 3,72 81,18 5,72 1,26 - - 1,8 18,3 20-30 6,0 4,7 23,51 17,56 5,95 74,70 9,15 1,20 - - 1,2 17,3 ОП 19 органски слој - - - - - - - C=12,74 0,39 33,00 - - 1-10 5,7 4,6 26,29 19,60 6,69 74,55 10,29 1,61 0,18 5,09 2,4 21,5 10-20 5,7 4,3 25,50 18,07 7,43 70,85 11,44 0,87 - - 2,2 12,3 20-30 5,1 4,3 22,76 17,56 5,20 77,14 8,01 0,69 - - 2,2 11,8 9.3 ЕРОДИБИЛНОСТ ЗЕМЉИШТА НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА Граничне вредности за фактор еродибилности дали су 2007. године Jan Vopravil, Miloslav Janeček i Martin Tippl (Vopravil et al., 2007). Према поменутим ауторима земљишта се на основу вредности фактора еродибилности могу сврстати у следеће групе:  група 1: Земљишта отпорна на ерозију K < 0.20 t ha h ha-1MJ-1mm-1  група 2 : Земљишта слабо осетљива на водну ерозију K = 0.20-0.30  група 3: Земљишта средње осетљива на водну ерозију K = 0.30-0.40  група 4: Земљишта веома осетљива на водну ерозију K = 0.40-0.50  група 5: Земљишта врло јако осетљива на водну ерозију K > 0.50 Вредности фактора еродибилности земљишта (К) добијене су на основу 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 404 једначине зависности особина земљишта и земљишне еродибилности (Wischmeier, Smith, 1978). На свим огледним површинама констатовани фактори еродибилности су у границама од 0,31 до 0,54 t·ha· h · ha-1· MJ-1mm-1 (Брауновић, Билибајкић, 1997) што значи да се према усвојеној класификацији (Vopravil et al., 2007) испитивана земљишта могу сврстати у три групе, почев од групе земљишта средње осетљивих на водну ерозију, до групе најосетљивијих на водну ерозију. На два огледна поља (11 и 14) констатован је фактор еродибилности већи од 0,50, тако да земљиште на овим пољима спада у групу најосетљивијих на водну ерозију. Табела 9.5. Карактеристике земљишта најосетљивија на водну ерозију, слој 0-10 cm OП Ситан песак 0,05-0,1 mm (%) Прах 0,002 -0,05 mm (%) Глина <0,002 mm (%) М OM % S (Kod) P (Kod) K t ha h ha-1 MJ-1mm-1 В 11 36,29 24,30 10,78 5405,66 2,09 3 3 0,52 1,51 14 31,77 32,11 9,02 5811,44 2,48 3 3 0,54 1,82 B - стандардизовано одступање фактора еродибилности од просека σ KKB −= На оба локалитета висока еродибилност земљишта је резултат неповољног текстурног састава, односно висока вредност карактеристика текстуре. Према садржају укупног хумуса и органске материје у површинском слоју ова земљишта спадају у слабо хумозна, што је још један разлог високе еродибилности. Табела 9.6. Микроструктурни агрегати и њихова стабилност код земљишта најосетљивијих на ерозију ОП < 0,002 mm < 0,02 mm Агрегати до 0,02 mm Агрегати до 0,002 mm IS IS 11 1,2 7,5 77,81 Стабилни 88,35 Стабилни 14 1,4 13,3 68,03 Доста стабилни 83,91 Стабилни 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 405 Према величини макроструктурни агрегати на оба огледна поља спадају у код 3. Стабилност микроструктурних агрегата на огледном пољу 11 одговара категорији стабилних. Проценат микроструктурних агрегата који имају тенденцију да сами пептизују у водену средину без пептизационог средства, односно, да пређу у суспензију без механичког утицаја воде, износи 22,2 %, док 77,8 % има тенденцију да се исталожи (Soil Conservation, izdanja 1938. do 1976.). Табела 9.7 Карактеристике земљишта веома осетљивих на водну ерозију, слој 0–10 cm ОП Ситан песак 0,05-0,1 mm (%) Прах 0,002 - 0,05 mm (%) Глина <0,002 mm (%) М ОМ % S (Kod) P (Kod) K B t ha h ha-1 MJ-1mm-1 1 31,85 27,70 10,60 5323,77 2,22 3 3 0,50 1,29 2 32,34 22,80 11,28 4892,02 2,17 3 3 0,46 0,67 3 38,40 11,25 3,70 4780,81 1,23 2 2 0,43 0,25 4 32,90 22,32 11,18 4904,64 1,61 3 3 0,49 1,06 5 35,27 13,74 8,84 4467,39 2,51 3 3 0,41 -0,15 12 38,70 25,12 8,48 5840,44 3,71 3 3 0,47 0,88 13 33,99 24,10 10,76 5184,13 3,20 3 3 0,44 0,40 15 31,52 28,77 13,53 5213,36 3,05 3 3 0,45 0,54 16 42,30 12,44 7,11 5084,89 1,28 2 2 0,46 0,71 B - стандардизовано одступање фактора еродибилности од просека σ KKB −= На огледном пољу 14, иако су макроструктурни агрегати оцењени истим кодом као и на огледном пољу 11, стабилност микросруктурних агрегата је слабија и спада у категорију доста стабилних. Од укупне количине честица мањих од 0,2 mm у воденој суспензији без пептизационог средства се није исталожило 31,8 %, док је 68,2 % исталожено. На оба огледна поља констатована је класа водопропустљивости кодирана са 3. Према вредности фактора еродибилности на огледним пољима 5, 3, 13, 15, 2, 16, 12, 4 и 1 земљиште спада у групу веома осетљивих на ерозију. Констатовани фактор еродибилности је нешто мањи у односу на претходна два поља и креће се између 0,40 и 0,50. Код огледних поља 1,2,3,4 и 5 нешто већа отпорност земљишта на агенсе 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 406 ерозије, у односу на претходна два огледна поља, резултат је повољнијег текстурног састава, односно ниже вредности карактеристике текстуре (М). Код ових пет огледних поља макроструктурни агрегати су кодирани кодом 3. Микроструктурни агрегати (мањи од 0,02 mm) су „доста стабилни“, а на огледном пољу 5 „стабилни“. На огледном пољу 16 нешто мањи фактор еродибилности у односу на поља 11 и 14 је резултат повољније структуираности и брже филтрације. Макроструктурни агрегати су кодирани кодом 2, а микроструктурни агрегати су стабилни. На огледним пољима 12, 13 и 15 мањи фактор еродибилности у односу на земљишта најосетљивија на водну ерозију резултат је нешто већег садржаја хумуса и органске материје у површинском слоју земљишта (0- 10 cm). Табела 9.8. Микроструктурни агрегати и њихова стабилност код земљишта веома осетљивих на ерозију ОП < 0,002 mm < 0,02 mm Агрегати до 0,02 mm Агрегати до 0,002 mm IS IS 1 1,3 15,5 59,53 Доста стабилни 87,74 Стабилни 2 0,8 12,3 64,04 Доста стабилни 92,59 Врло стабилни 3 0,4 6,8 56,41 Доста стабилни 88,57 Стабилни 4 1 11 67,36 Доста стабилни 90,65 Врло стабилни 5 1 6,5 70,32 Стабилни 88,24 Стабилни 12 1,3 8,2 75,15 Стабилни 83,75 Стабилни 13 0,5 10,8 68,42 Доста стабилни 95,15 Врло стабилни 14 1,4 13,3 68,03 Доста стабилни 83,91 Стабилни 15 0,5 7,9 81,32 Стабилни 96,21 Врло стабилни 16 0,1 4,7 76,02 Стабилни 98,55 Врло стабилни У групу средње осетљивих земљишта на водну ерозију, чији је фактор еродибилности између 0,30 и 0,40, спадају земљишта на огледним пољима 8, 10, 7, 6, 17, 9, 18 и 19. Заједничко за земљишта ових огледних поља је ниска вредност карактеристика текстуре (М), односно повољан текстурни састав. Земљишта на огледним пољима 6, 7, 9, 17, 18,и 19, поред повољног текстурног састава, имају добру водопропустљивост, а земљиште на огледном пољу 6 и повољну структуираност макроструктурних агрегата. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 407 Табела 9.9. Карактеристике земљишта средње осетљивих на водну ерозију, слој 0-10 cm ОП Ситан песак 0,05-0,1 (%) Прах 0,002 -0,05 mm (%) Глина <0,002 mm (%) M OM S (Kod) P (Kod) K Z % t ha h ha-1MJ-1mm-1 6 36,51 5,62 2,22 4119,67 1,54 2 2 0,35 -0,98 7 27,16 16,25 10,29 3894,31 1,93 3 2 0,35 -1,04 8 21,81 22,34 14,24 3786,48 3,42 3 3 0,31 -1,55 9 29,06 15,90 9,60 4064,75 1,88 3 2 0,36 -0,76 10 26,31 18,58 13,26 3893,41 2,98 3 3 0,34 -1,20 17 36,86 11,52 8,38 4432,76 3,05 3 2 0,36 -0,89 18 33,87 13,82 14,14 4094,32 1,74 3 2 0,37 -0,64 19 34,47 11,27 11,56 4045,07 1,54 3 2 0,37 -0,61 Табела 9.10. Микроструктурни агрегати у њихова стабилност земљишта средње осетљивих на ерозију ОП < 0,002 mm < 0,02 mm Агрегати до 0,02 mm Агрегати до 0,002 mm IS IS 6 0,3 2,3 72,62 Стабилни 88,00 Стабилни 7 1,8 11,6 57,35 Доста стабилни 82,86 Стабилни 8 0,2 3,8 89,20 Стабилни 98,57 Врло стабилни 9 1,0 10,8 58,94 Доста стабилни 89,69 Стабилни 10 0,3 4,1 87,07 Стабилни 97,74 Врло стабилни 17 1,4 4,3 78,61 Стабилни 82,93 Стабилни 18 1,4 7,9 71,27 Стабилни 89,63 Стабилни 19 0,7 3,8 83,33 Стабилни 93,91 Врло стабилни На огледним пољима 8 и 17 садржај органске материје у површинском слоју 0-10 cm дубине је повећан у односу на друга огледна поља. Микроструктурни агрегати код испитиваних земљишта средње осетљивих на ерозију су стабилни код свих огледних површина изузев на пољима 7 и 9 где су доста стабилни. Мања стабилност микроструктурних агрегата на овим пољима је резултат мањег садржаја органске материје. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 408 9.4 ФИТОЦЕНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ Табела 9.11. Флористички састав огледних поља Врста ОГЛЕДНО ПОЉЕ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Слој дрвећа Pinus nigra + + + + + + + + Pinus silvestris + + + + + Juglans regia + Corilus colurna + + + Corilus avalana + Castanea sativa + + Prunus avium + Malus silvestris + + + Pirus comunis + + Quercus cerris + + + Quercus petraea + + Quercus fraineto + Carpinus betulus + Carpinus orientalis + Rob. pseudoacacia + Fraxinus ornus + + Acer campestre + Fraxinus americana + + Ulmus minor + CОrnus sanquinea + Слој жбуња Quercus petraea + Crataegus monogyna + + + + + + + Clematis vitalba + Cotinus coggigria + Juniperus comunis + + Rubus hirtus + + + + + + + Ligustrum vulgare + + Fraxinus ornus + Robinia pseudoacacia + Quercus cerris + Rosa sp. + + + + + + + + + + + Слој зељастих биљака Achillea millefolium + + + + + + Fragaria vesca + + + + + + + + + + Thymus sp. + + + + + + Viola sp. + + + + + + + + + Euphorbia amygdaloides + + + + + Plantago lanceolata + + Galium silvaticum + Galium verum + + Artemisia vulgaris + + Calamintha officinalis + Poa sp. + 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 409 Врста ОГЛЕДНО ПОЉЕ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Taraxacum officinale + + + + + Potentila sp. + + + + + + + + + Mentha sp. + + Bellis perennis + + + + + + Helleborus odorus + + Pteridium aquilinum + + + + + Trifolium sp. + + Geranium sp. + + Hypericum perforatum + Medicago sp. + + Mentha sp. + Athyrium filix femina + Linaria sp. + Asperula odorata + Tusilago farfara + Urtica dioica + Rumex sp. + Dryopteris filix-mas + Bromus sp. + Luzula sp. + Vicia sp. + Ramalina sp. + Capsella bursa pastoris + Verbascum sp. + Флористички састав површина обухваћених огледним пољима приказан је у табели 9.11. 9.5 САСТОЈИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ За утврђивање састојинских карактеристика примењен је стандардни метод рада на огледним пољима. Бонитет станишта је оцењен на два начина: по таблицама прираста и приноса за црни бор у Бугарској (Недјалков, 1962) и за бели бор у Немачкој (Таблице из дендрометрије и уређења шума, 1971) и на основу станишних индекса за ове врсте дрвећа у Србији (Раткнић, 1994). Утврђено је стварно и „нормално“ (очекивано) стање састојина, с обзиром на величину таксационих елемената по хектару. При оснивању култура четинара у процесу заштите земљишта од ерозије примењивана је различита густина садње. У постављању огледних површина водило се рачуна да у састојини није било природног 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 410 одумирања стабала и проређивања. Како би се елиминисао утицај различите обраслости огледна поља су постављана на површинама које имају склоп 0.9. Нормално стање састојина утврђено је по методу који је разрадио Вучковић, M., (Вучковић, 1989). Теоријске основе изложене су у раду (Копривица, Раткнић, 1996). Табела 9.12. Основне карактеристике анализираних састојина Ознака поља Врста Старост година Склоп Бонитет Станишни индекс ОП 17 бели бор 24 0.9 I 26 ОП 8 бели бор 26 0.9 I 26 ОП 3 бели бор 28 0.9 I 26 ОП 2 бели бор 30 0.9 I 26 ОП 1 бели бор 32 0.9 I 26 ОП 5 црни бор 25 0.9 I 22 ОП 16 црни бор 25 0.9 I 16 ОП 10 црни бор 27 0.9 I 22 ОП 4 црни бор 28 0.9 II 22 ОП 9 црни бор 29 0.9 II 22 ОП 13 црни бор, 29 0.9 II 22 ОП 6 црни бор 32 0.9 I 22 ОП 7 црни бор 35 0.9 IV 16 На свакој огледној површини извршен је потпуни премер стабала (прсни пречници и висине) и извађени извртци за утврђивање динамике дебљинског прираста и величине запреминског прираста. Основне карактеристике истраживаних састојина дате су у табели 9.12. Основни показатељи дебљинске структуре дати су у табели 9.13. Коефицијент варијације пречника у културама белог бора се креће од 20,9 до 37,8%, а у културама црног бора од 16,2 до 41,3%. Коефицијент варијације висина код белог бора се креће од 7,4 до 17,4%, а у културама црног бора до 9,2 до 29,2. Старост састојина белог бора је од 26 до 32 године, а белог бора од 25 до 35 година. Средња висина је у зависности од бонитета, односно станишног индекса код белог бора од 12,1 (ОП 17) до 17,3 m (ОП 3), а код црног бора од 8,6 (ОП 16) до 19,2 m (ОП 13) (Табела 9.14). 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 411 Најсигурнији показатељ производности састојина је величина укупно произведене дрвне масе (запремине дрвета) по хектару или величина просечног добног прираста запремине на крају опходње. Таксационе (производне) карактеристике састојина дате су у табели 9.15. За сваку састојину дати су следећи подаци: старост, средњи пречник (d) и средњи пречник доминантних стабала (D), средња висина (h) и средња висина доминантних стабала (H), број стабала (стварни Ns и нормални Nn), темељница (стварна Gs и нормална Gn), запремина (стварна Vs и нормална Vn), запремински прираст (стварни Is i нормални In) по хектару, као и проценат стварног запреминског прираста (Ps). Из табеле се види да је стварна запремина у односу на нормално стање код култура белог бора већа једино код огледног поља 17 и то за 21,7%, док је код осталих огледних поља знатно мања и креће се од 21,2 (ОП 2) до 50% (остала огледна поља). То сведочи о великим производним могућности белог бора на овим стаништима (Вучковић, 1989). Код култура црног бора незнатна одступања стварне запремине од нормалне регистрована су на огледним пољима 5, 13, 6 и 4 и то мање од 10%. Највеће одступање је код огледног поља 7 које има за 65% већу запремину од нормалне, што је последица великог броја стабала тј. велике густине садње. У погледу производности културе белог бора исте старости и бонитета, знатно су производније од култура црног бора. У анализираним културама број стабала је условљен примењеним методом пошумљавања. У културама белог бора креће се од 1786 до 2397, а у културама црног бора, од 750 до 4421 по хектару. Конструисан је регресиони модел зависности броја стабала од прсног пречника (за одговарајући станишни индекс) облика Nn = B e A*dg (9.1) 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 412 Могући број стабала у истој старости креће се у распону од 894 до 2653 стабала. Највећи број стабала констатован је у култури белог бора. Могућа запремина утврђена је на основу успостављене зависности између запремине (V), броја стабала (N), средњег пречника (dg), средње висине (hg) и старости (S): V = f (S,N,dg, hg ) (9.2) Коришћен је мултипликативни модел облика: V = S a1 .N a2 . dg a3 . h g a4 .a b (9.3) Табела 9.13. Параметри дебљинске структуре Број поља Врста Аритм. сред. Станд. девиј. Коеф. варијације Мин. Доњи квартил Горњи квартил Маx. Коефиц. α3 α4 ОП 17 б. бор 17.7 3.7 20.9 8.8 16.4 19.9 25.3 -0.38 0.67 ОП 8 б.бор 18.1 4.8 26.5 10.1 15.3 20.1 31.9 0.77 1.44 ОП 3 б.бор 17.2 6.5 37.8 5.6 12.4 22.4 32.4 0.40 -0.24 ОП 2 б.бор 15.5 3.7 23.9 7.1 13.2 18.5 21.8 -0.44 -0.26 ОП 1 б.бор 16.2 4.7 29.3 5.9 13.6 18.5 24.5 -0.09 -0.01 ОП 5 ц. бор 13.3 5.5 41.3 5.1 9.9 17.0 25.7 0.41 -0.45 ОП 16 ц. бор 16.9 4.2 24.8 8.8 13.6 19.2 26.2 0.13 -0.22 ОП 10 ц. бор 17.2 4.5 16.2 9.3 13.6 20.6 24.5 -0.23 -0.96 ОП 4 ц. бор 16.0 4.0 25.0 8.9 12.7 18.1 25.0 0.46 0.01 ОП 9 ц. бор 20.9 8.2 39.2 7.2 13.2 28.9 31.9 -0.16 -1.47 ОП 13 ц. бор 29.5 6.5 22.0 15.6 27.9 33.9 38.5 -0.84 -0.07 ОП 6 ц. бор 16.3 4.8 29.4 7.8 13.2 19.3 25.9 0.27 -0.71 ОП 7 ц. бор 11.7 3.6 30.8 5.6 8.7 14.6 20.6 0.46 -0.39 Табела 9.14. Параметри висинске структуре Број поља Врста Аритм. сред. Станд. девиј. Коеф. варијације Мин. Доњи квартил Горњи квартил Маx. Коефиц. α3 α4 ОП 17 б. бор 12.1 0.9 7.4 10.3 11.6 12.5 13.7 0.01 -0.37 ОП 8 б.бор 15.8 2.4 15.2 9.0 15.1 17.1 20.0 -1.20 1.81 ОП 3 б.бор 17.3 2.2 12.7 11.5 15.7 18.5 22.0 -0.24 0.89 ОП 2 б.бор 15.6 1.9 12.2 10.2 14.7 17.0 17.8 -1.22 1.81 ОП 1 б.бор 16.1 2.8 17.4 6.6 16.0 17.4 20.9 -2.03 5.61 ОП 5 ц. бор 12.3 1.7 13.8 8.0 12.0 13.7 14.4 -1.28 1.23 ОП 16 ц. бор 8.6 1.4 16.3 4.8 8.1 9.8 10.4 -1.03 1.31 ОП 10 ц. бор 13.5 1.9 14.1 6.8 12.9 14.5 15.8 -2.03 5.64 ОП 4 ц. бор 14.0 1.3 9.2 10.2 13.5 14.9 15.8 -1.08 1.55 ОП 9 ц. бор 14.1 2.6 18.4 7.5 13.7 15.7 16.7 -1.47 1.51 ОП 13 ц. бор 19.2 2.4 12.5 13.7 18.5 20.4 22.6 -1.07 1.38 ОП 6 ц. бор 14.8 1.4 29.2 10.6 14.7 15.7 16.7 -1.51 1.97 ОП 7 ц. бор 12.2 1.3 10.6 7.8 11.3 12.8 14.6 -1.12 2.37 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 413 Поставља се питање дужине опходње ових култура, чија је превасходна улога код подизања била заштита земљишта од ерозије. Културе црног и белог бора су у потпуности испуниле ову улогу, ерозија је у великој мери смањена или потпуно заустављена на овим површинама. Али, то не значи да се њима даље не може газдовати, као са сличним површинама подигнутим на другим стаништима. Напротив, треба их трајно заштитити, док се аутохтона вегетација не врати на своја природна станишта и обезбеди биолошку заштиту површина које су, због специфичног матичног супстрата, врло подложне ерозионим процесима. Табела 9.15. Продукционе карактеристике састојина Број поља Пречник Висина Број стабала Темељница Запремина Запрем. прираст % прираста D d H h Ns Nn Gs Gn Vs Vn Is In Ps cm m kom/ha m2/ha m3/ha m3/ha % ОП 17 22,4 17,7 12,6 12,1 1103 1408 27,98 35,72 154,8 197,6 6,6 8,4 4,25 ОП 1 23,0 16,4 18,2 16,1 2397 1577 51,15 33,65 392,3 258,1 9,7 6,3 2,47 ОП 2 20,2 15,5 17,2 15,6 2268 1564 45,99 31,71 344,2 237,4 8,8 6,0 2,55 ОП 3 26,3 17,2 19,7 17,3 1786 1473 48,56 40,05 375,6 309,8 9,5 7,8 2,53 ОП 8 25,3 18,8 17,8 16,3 1929 1264 53,67 35,17 373,4 244,7 11,1 7,2 2,96 ОП 5 20,4 14,3 13,6 12,2 2266 2262 36,97 36,90 170,3 170,0 6,9 6,8 4,03 ОП 16 22,3 16,9 9,5 8,6 1236 1929 29,53 46,09 103,4 161,3 4,5 7,0 4,32 ОП 10 22,9 17,2 14,8 13,5 2416 1894 58,12 45,56 261,1 204,6 7,0 5,4 2,69 ОП 4 22,4 16,0 14,9 14,0 2333 2052 49,31 43,37 232,6 204,5 6,8 5,9 2,91 ОП 9 30,4 21,0 16,2 14,1 948 1449 36,65 56,02 154,3 235,8 5,2 7,9 3,36 ОП 13 36,7 29,5 21,0 19,2 750 802 32,27 34,51 158,4 169,3 2,6 2,7 1,62 ОП 6 23,4 16,3 15,7 14,8 2197 2001 48,38 44,06 234,4 213,4 4,0 3,6 1,73 ОП 7 16,8 11,7 13,2 12,2 4421 2681 51,36 31,15 255,5 154,9 2,4 1,4 0,92 9.6 СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ НА ОГЛЕДНИМ ПОЉИМА Године 1953. на површинама ОП 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 и 15, била је заступљена ексцесивна ерозија, а на ОП 16, 17, 18 и 19 јака ерозија. Године 1970. на површинама ОП 11, 12, 13, 14, 15 и 16, била је заступљена јака ерозија, а на ОП 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 17, 18 и 19 осредња ерозија. Године 2010. на површинама ОП 6, 7, 8, и 10 заступљена је средња површинска ерозија, на ОП 16 слаба дубинска, на ОП 1, 2, 3, 4, 5, 9, 11, 12, 13, 14 и 15 слаба мешовита, a на ОП 17, 18 и 19 врло слаба ерозија. 9. AНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА 414 До највећег смањења интензитета ерозије дошло је на ОП 1, 2, 3, 4, 5, 9, 11, 12, 13, 14, 15 и 16 (из категорије ексцесивне ерозије у слабу) и на ОП 17, 18 и 19 (из категорије јаке ерозије у врло слабу). На ОП 6, 7, 8 и 10 (1953. године ексцесивна ерозија), 2010. године су присутни процеси осредње ерозије. Приказани резултати стања ерозије за три референтна периода на површинама на којима су 2008. године постављена огледна поља и урађени подужни профили падина, потврђују да је дошло до смањења интензитета ерозионих процеса. Позитивне промене, условљене извођењем биотехничких радова, изражене су кроз смањење подужног пада, спречавање интензивног сливања воде низ падину, акумулирање влаге, успешан развој подигнутих култура итд. Са сигурношћу се може рећи да је максимални ефекат изведених биотехничких и биолошких радова изостао, јер су изостале и неопходне мере неге новоподигнутих култура. Слика 9.53. Затрављени воћњак, Крпејци, 1960. године Слика 9.54. Ретензија слива на падинама, Личиндолске реке (ровови, терасе, плетери, воће), 1960. године Извор: Фото документација В.О. ″Ерозија″- Владичин Хан (1955. година) 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 416 Изведени противерозиони радови у бујичним токовима и сливовима Грделичке клисуре и Врањске котлине омогућили су несметано одвијање саобраћаја и заштиту насеља и обрадивог земљишта. Већина радова изведена је у периоду изградње магистралног пута, крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. Иако противерозиони систем није у потпуности завршен ни у једном бујичном сливу у коме су извођени радови, изведен је такав обим радова да се њихови позитивни ефекти јасно манифестују. У досадашњем периоду извођени су углавном радови који су решавали проблеме заштите значајних објеката од бујичних поплава. Систем противерозионе заштите примењен у сливовима подручја истраживања чине биолошки радови у сливу, у комбинацији са биотехничким радовима (ретензиони и контурни радови) чија је функција да обезбеде ретензију атмосферске воде и смањење продукције наноса из слива. Код биолошких радова треба имати у виду временски период који је потребан да се испоље пуни заштитни ефекти формираних култура. Упоредо са поменутим радовима извођен је бујичарско-грађевински део противерозионог система у коритима тј. попречни објекти: преграде, прагови, каскаде и уздужни објекти: кинете и регулације. Основна намена подужних и попречних објеката у кориту је заштита обала од ерозије и обрушавања, спречавање продубљивања дна корита и задржавање наноса (пре свега вученог) у акумулационом простору, као и спровођење воде и наноса до реципијента. Позитивни ефекти попречних објеката, пре свега преграда и прагова, огледају се у следећем (Костадинов, 1996):  осигуравају попречне профиле корита бујичног тока од даљег деловања процеса дубинске ерозије  задржавају вучени нанос у заплаву и доприносе консолидацији нестабилних падина узводно од преграде. Задржавање вученог наноса је ефекат који се најпре уочава и траје до потпуног засипања преграде или 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 417 прага наносом.  представљају препреку даљем снижавању дна корита, јер се њиховом изградњом формира низ стабилних тачака које формирају нови (вештачки) ерозиони базис у третираном водотоку.  смањење уздужног пада корита бујичног тока условљава и смањење брзине кретања поплавних вода, што даље утиче на смањење потискујуће силе воде. Услед смањења потискујуће силе воде, крупнији комади стена не могу бити транспортовани, заостају и служе као заштита и консолидација корита.  усмеравају воду увек ка средини корита, што се постиже постављањем прелива попречног објекта. Значи, још један ефекат је кориговање правца тока воде.  у време бујичних поплава задржавају огромне количине крупног материјала, тако да имају улогу регулатора у транспорту наноса. Анализирана су 33 попречна објекта: 5 прагова корисних висина 1,0 m и 1,5 m и 28 преграда чије се корисне висине крећу од 2,0 до 6,0 m. Изведене су класичне бујичарске преграде од камена у цементном малтеру. Највише преграда је корисне висине 3-5 метара (18 преграда). Већи број преграда рађен је са слапиштем и зубом, чиме је смањено или елиминисано поткопавање корита низводно од изграђених објеката. Код преграда које немају слапиште у мањој мери је дошло до поткопавања корита и угрожавања функције, стабилности и опстанка објеката. Ефекти анализираних попречних објеката у кориту изражени су кроз промену пада уздужног профила корита и задржану количину наноса иза објеката у кориту. Суштина њиховог деловања је спречавање велике брзине воде и појаве процеса линијске ерозије, као и задржавање наноса иза преграде. Извршена геодетска снимања у зонама заплава преграда приказала су значајан ефекат ових објеката у смислу задржавања и 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 418 акумулирања великих количина наноса, стабилизовања уздужних профила водотока на којима су изграђене и смањењe падова корита (Kostadinov, et al., 2000). Падови корита у анализираним сливовима крећу се од 4,48% до 57,89%, а падови формираних заплава иза попречних објеката су у распону од 1,38% до 38,8%. Све изграђене преграде постигле су максимални ефекат задржавања ерозионог наноса, а у већини случајева формирани заплави простиру се до следеће узводне преграде. У зависности од ширине долине и речног корита, као и од уздужног пада водотока, запремине заплава код наведених објеката су различите и крећу се од 37,59 m3 (праг 2, Зла долина III) до 13157, 89 m3 (преграда 4, Калиманска река). Дакле, изградњом система од 5 преграда (капацитета задржавања наноса као преграда у Калиманској реци) у само једном бујичном водотоку може се задржати до 66000 m3 ерозионог наноса (Kostadinov et al., 2008.). Табела 10.1. Количине задржаног наноса у заплавима попречних објеката Назив слива Број анализираних попречних објеката W (m3) Грделичка клисура Крпејски поток 3 5919,65 Бујица Млакачка 5 1459,57 Бујица Зла долина II 3 1043,70 Бујица Зла долина III 3 176,90 Врањска котлина Калиманска река 5 32136,68 Репинска река 5 17735,78 Љештарска долина 10 20461,71 Укупно 33 79675,99 Количина задржаног наноса иза заплава анализираних попречних објеката срачуната 2010.-е године износи 79675,99 m3 (Табела 10.1.). Изградњом попречних објеката у систему у бујичном кориту долази до збирног ефекта, који, поред задржавања великих количина наноса, подразумева смањење уздужног пада, брзине воде, њене разорне енергије 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 419 и транспортне способности тока, чиме се смањује поплавни талас и постиже стабилизација корита. Анализа вредности коефицијента ерозије Z за три референтна периода указала је на смањење интензитета ерозионих процеса у свим анализираним сливовима, а самим тим и смањење укупне годишње продукције наноса. Када се упореде вредности укупне продукције наноса из 1953. године и из 2010. године уочава се да је до највећег смањења дошло у сливу Зла долина II и III, затим у сливу Калиманске реке, Крпејског потока, Љештарске долине, Репинске реке и на крају у сливу Млакачке долине. Табела 10.2. Вредности коефицијента ерозије у анализираним сливовима Анализирани слив Вредност коефицијента ерозије (Zsr) 1953. година 1970. година 2010. година Крпејски поток 1,04 0,80 0,33 Млакачка долина 1,22 0,85 0,49 Зла долина 1,13 0,83 0,27 Калиманска река 0,93 0,66 0,28 Репинска река 0,90 0,79 0,35 Љештарска долина 1,07 0,71 0,35 Слика 10.1. Затрављени воћњак са Dactilys glomerata, Крпејци Слика 10.2. Посађена мечја леска на заплавинама више плетера, Крпејци Извор: Фото документација В.О. ″Ерозија″- Владичин Хан (1955. година) 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 420 Терасирањем земљишта елиминише се утицај природног нагиба терена и начина коришћења земљишта. Еродирани материјал таложи се на самом плануму, тако да је услед веома малог нагиба спречен његов даљи транспорт. Површинско отицање и развој процеса ерозије на терасираним падинама сведени су углавном само на површине шкарпи усека и насипа, док не дође до њиховог природног или вештачког затрављивања. На терасираним падинама знатно се смањују губици хранљивих материја из земљишта, посебно азота и фосфора (Кадовић, 1999). На падинама анализираних сливова извођени су биолошки радови (пошумљавање и затрављивање). Еродиране голети пошумљаване су најчешће црним и белим бором, густом садњом у јаме (преко 12000 садница четинара по хектару), а затрављивање је вршено применом противерозионе смеше трава (оранице на великим нагибима, голети). Биотехнички радови изведени на падинама и анализирани у оквиру огледних поља, обухватају градоне, контурне ровове, широке терасе, сувозиде и плетере, као и њихове комбиновано извођење на падинама. Градони, терасе и контурни ровови углавном су затрпани земљиштем са виших делова падина, чиме је повећана дубина педолошког слоја, побољшани су услови за развој формираних култура и повећање њиховог прираста. Сувозид је у добром стању, запуњен са узводне стране, што значи да је његова противерозиона функција у потпуности остварена (смањење пада терена, задржавање покренутог земљишта са падине, побољшање услова за развој вегетације итд.). Напуштени воћњаци су у међувремену спонтано затрављени и закоровљени, тако да са аспекта ерозије не представљају проблем. Ефекти противерозионих радова могу бити директни и индиретни. Директни су изражени кроз ефекте техничких радова у кориту и ефекте радова у сливу. Извођењем техничких радова у кориту долази до смањења 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 421 подужног пада корита и задржавања наноса иза попречних објеката, док се ефекти радова у сливу манифестују кроз промену средњег коефицијента ерозије и смањење продукције наноса. Индиректни ефекти манифестују се бољим хидролошко-хидрауличким режимом реципијента, што омогућава већи степен заштите путева, железнице и насеља (Студија успешности разних метода пошумљавања у Грделичкој клисури, 1956.). Ради бољег сагледавања ефеката изведених биолошких радова дат је преглед површина на којима су изведени у оквиру сливова. Највећи проценат површине обухваћен биолошким радовима је у сливу Крпејског потока, затим у сливовима Зла долина, Калиманска река, Љештарска долина, бујица Млакачка и Репинска река. Табела 10.3. Преглед изведених противерозионих радова у анализираним сливовима Слив Површина слива (ha) Биолошки радови Технички радови Пошум. (ha) Затрав. (ha) Укупно % Број попречних објектата у кориту Крпејски поток 260 100,53 4,70 40,47 10 Млакачка долина 71 15,56 - 21,90 129 Зла долина II и III 36 11,00 3,00 39,00 37+13 Калиманска река 1604 328,50 132,30 28,73 39 Репинска река 782 76,50 11,60 11,26 7 Љештарска долина 264 54,80 3,00 22,00 18 Добијени резултати у анализираним сливовима потврдили су утицај изведених противерозионих радова и у даљем тексту дат је њихов приказ. Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину, за слив Крпејског потока, износила је 0,81 (јака ерозија), што је 22,1% мање од вредности Z за 1953. годину (1,04 – ексцесивна ерозија), док се вредност коефицијента ерозије за 2010-ту годину смањила 70,2% у односу на 1953 годину (0,31 – слаба ерозија). Вредност коефицијента ерозије за 1970-ту годину смањена је за 61,7% у односу на вредност Z за 2010. годину. До оваквог смањења интензитета ерозије дошло је захваљујући изградњи 10 преграда у кориту Крпејског потока и извођењу биотехничких радова у сливу. Три 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 422 анализиране преграде задржале су 5919,65 m3 наноса, док је укупна продукција наноса из слива од 1953. године, када је износила 8078,432 m3god-1, 2010. године смањена на 1426,94 m3god-1. Поред наведеног, узрок смањења интензитета процеса ерозије је и третирање падина терасама, градонима, градонима у комбинацији са плетером, као и наизменичним извођењем тераса и контурних ровова на којима су подигнути воћњаци или је извршено пошумљавање црним бором, орахом, мечијом леском и воћем. Ефекат примењених противерозионих мера је смањење интензитета ерозионих процеса (прелазак из ексцесивне у слабу ерозију). У бујици Млакачка вредност коефицијента ерозије 1953. године износила је 1,22 – ексцесивна ерозија, 1970-те године 0,85 (јака ерозија), а 2010-те годину смањена је на 0,49 – осредња ерозија површинског типа. Узрок оваквог смањења интензитета ерозионих процеса је изградња преграда (од камена у цементном малтеру, рустикалних преграда и дрвених преграда са испуном од камена) и израда бетонских кинета са каскадама. У краку „А“ изведене су 63 преграде, тако да је на појединим деоницама пад корита после изградње преграда смањен за 80%. У краку „Б“ изведене су 34 преграде и 14 зуба преграда, а нагиб корита је у овом делу после изведених радова са 45,17% смањен на 21,50%. У краку „Ц“ изведене су 32 преграде и 6 зуба преграда, а нагиб корита је са 56,19% смањен на 24,97%. Укупна продукција наноса смањена је са 3084,711 m3god-1 колико је износила 1953. године, на 972,42 m3god-1 (вредност за 2010-ту годину). Дошло је до повећања степена пошумљености слива, али не у довољној мери. Насупрот томе изведен је јако велики број попречних објеката (129 објеката) и уздужних објеката у кориту, што је резултирало смањењем интензитета процеса ерозије. Слив Зла долина II и III је 1953. године великим делом, чак 69,44% од укупне површине, био угрожен процесима ексцесивне ерозије. На осталом делу слива (30,56%) били су развијени процеси јаке ерозије. Средњи 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 423 коефицијент ерозије за слив износио је Zsr = 1,13, што показује да су у сливу генерално били заступљени процеси ексцесивне ерозије. На основу урађене Карте ерозије за 2010. годину констатовано је да су површине под ораницама угрожене осредњом категоријом ерозије, док су остале површине у сливу, у зависности од нагиба терена и подлоге, угрожене углавном слабом, а један део (29,03%) врло слабом ерозијом. У разматраном периоду у кориту ове бујице изграђено је 50 попречних објеката, тако да је пад корита знатно смањен, а самим тим и разорна снага тока. Упоредо са техничким радовима извођени су и радови на падинама слива: рустикалне преграде, водоравни зидићи против спирања са падина, затрављивање мање површине и пошумљавање падина црним бором. Изведени биолошки и технички радови у овом сливу постигли су максимални ефекат смањења интензитета ерозије. 1953. године у сливу Калиманске реке владали су процеси јаке ерозије (Zsr = 0,93). Процеси јаке ерозије обухватали су 60% укупне површине слива, док је процесима ексцесивне ерозије било захваћено чак 30 % (углавном горњи део слива под голетима и ораницама). После извођења противерозионих радова и спровођења административних мера, 1970. године у сливу су владали процеси осредње ерозије дубинског типа (Zsr = 0,66). Површине под ексцесивном ерозијом су саниране, а површина под јаком ерозијом смањена. Учешће осредње ерозије је повећано за око 20%. У кориту Калиманске реке изведено је 39 попречних објеката. Технички радови у сливу обухватили су водоравне зидиће, 185 рустикалних преграда, плетере, терасе, а пошумљавано је црним и белим бором и багремом. Вредност средњег коефицијента ерозије Zsr= 0,28, израчунатог на основу урађене карте ерозије 2010. године, показала је да у сливу Калиманске реке владају процеси слабе ерозије. Карактер и интензитет ерозионих процеса у сливу Репинске реке веома је сличан као у сливу Калиманске реке, јер се ради о „суседним“ сливовима, 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 424 а самим тим у врло сличним природним условима. Скоро половина слива је 1953. године била захваћена процесима ексцесивне ерозије (48,72%). Средњи коефицијент ерозије износио је Zsr = 0,90, што значи да је у сливу владала јака ерозија. Вредност средњег коефицијента ерозије Zsr = 0,35 израчунатог на основу урађене карте ерозије за 2010. годину показала је да у сливу Репинске реке владају процеси слабе ерозије дубинског типа. У кориту ове бујице изграђено је 7 преграда. Резултати су показали да је анализираних 5 преграда задржало је 17735,78 m3 наноса. Продукција наноса из слива је 1953. године износила је 14861,58 m3god-1, а 2010. године је смањена на 2929,85 m3god-1. Ефекат изграђних преграда манифестује се и кроз смањење пада корита, тако да је на појединим деоницама смањен од 2 до 10 пута. Технички радови у сливу обухватили су израду рустикалних преградица, док је пошумљавање је рађено црним бором и багремом на градонима и терасама, као и на мањим терасама у шах распореду. Заједнички ефекат подигнутих објеката и изведених биолошких радова довео је до смиривања процеса ерозије. Слив Љештарска долина је 1953. године био захваћен процесима ексцесивне ерозије (Zsr = 1,07). Према карти ерозије за тај период, у сливу су на 42% површине били заступљени процеси јаке ерозије. Процеси ексцесивне ерозије били су присутни на 57% укупне површине. Била је развијена браздаста и јаружаста ерозија, типичног троугластог профила корита којим се еродирана маса са падина преносила у хидрографску мрежу. У кориту је изграђено 18 попречних објеката, чиме је значајно смањен пад корита (на неким деоницама 2 до 5 пута). Анализирано је 10 преграда и добијени резултати показали су да оне задржавају 20461,71 м3 наноса. Продукција наноса из слива 1953. године износила је 8061,11 m3god-1, а 2010. године је смањена на 1463,73 m3god-1. Вредност средњег коефицијента ерозије 2010. године износи Zsr = 0,35, тако да је слив је генерално захваћен процесима слабе ерозије дубинског типа. Јака ерозија заступљена је на малој површини у доњем делу слива, осредња на три 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 425 одвојена локалитета такође малих површина, процеси врло слабе ерозије захватају 25 % површине слива, а процеси слабе ерозије, захватају скоро 70% површине. Поред попречних објеката у кориту, слив је пошумљаван црним бором и багремом на градонима, подизани су воћњаци и извршено је затрављивање мање повшине. Посматрано кроз вредности средњег коефицијента ерозије које су добијене за сва три референтна периода, евидентно је да у сливу Љештарска долина долази до постепеног смиривања процеса ерозије. Ефекат изведених биолошких радова изражен је кроз смањење интензитета ерозионих процеса, односно смањење продукције наноса у сливу, што се одражава на смањење транспорта наноса кроз хидрографску мрежу, затим смањење убрзаног отицања површинских вода у сливу и утицај на ретардацију поплавног таласа, као и повећање привредно- економског потенцијала сливног подручја. На површинама где су извођени биотехнички радови дошло је до повећања дебљине педолошког слоја и повећања акумулирања влаге, а самим тим и до побољшања успеха извршених пошумљавања. На подручју Грделичке клисуре, према расположивим подацима о изведеним противерозионим радовима, биолошким радовима обухваћено је укупно 2251,7 хектара или 5,2% укупне површине, а у Врањској котлини 7668 хектара или 5,9% укупне површине У Грделичкој клисури пошумљено је 1041,2 хектара (2,4%), а затрављено 1210,5 хектара (2,8%). У Врањској котлини је пошумљено 4409,7 хектара (3,4%), а затрављено 3258,3 хектара (2,5%). Дакле, иако су биотехничке и биолошке мере примењене на веома малом делу укупне површине, њихов ефекат је дошао до изражаја управо због тога што су извођене на површинама за које су и предвиђене (јако еродиране падине великих нагиба, јужних експозиција, на шкриљцима итд). 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 426 Ефекти изведених противерозионих радова огледају се у смањењу интензитета ерозије и продукције на падинама слива, као и задржавању извесне количине вученог наноса у акумулационом простору преграда. То је даље утицало на смањење проноса наноса у хидрографској мрежи подручја истраживања. Годишња продукција и пронос наноса на подручју истраживања, чије су вредности 1953. године износиле: Wgod=2933683,55 m3god-1 Ggod=2023378,36 m3god-1, 2010. године смањене су на Wgod=585821,44 m3god-1 Ggod=407324,23 m3god-1. Значајан је и еколошки ефекат изведених противерозионих радова. Директни негативни еколошки ефекти (on-site effect) ерозије су врло уочљиви, нарочито код ерозионих процеса великог интензитета, када долази до брзог одношења земљишта са стрмих и оголелих падина, тако да често на површину избија матична стена. У таквим условима није могућ развој вегетације, еродирана површина се претвара у камењар на коме није могућ развој било какве флоре и фауне. Ерозијом се најпре односи површински слој земљишта који је носилац плодности и продуктивности, што изазива слабији развој вегетације и поново доводи до интезивирања ерозионих процеса и појаве голети, које представљају најтежи еколошки поремећај. Губитак земљишта је кључни фактор еколошке деградације предела (Костадинов, 1996). Индиректни (оff site) еколошки ефекат процеса ерозије је далеко мање видљив и проучаван. У процесу спирања са ерозијом захваћених падина, поред честица земљишта (наноса), ерозијом се односе и све остале материје које су се налазиле у еродираном слоју. Ове материје могу бити 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 427 природног и вештачког порекла. Састав природних материја зависи од геолошких и педолошких карактеристика падине, тј. подручја на коме се процеси одвијају, док материје вештачког порекла чине пестициди који се примењују у пољопривредној производњи и разне врсте ђубрива. У процесу спирања са падина доспевају у хидрографску мрежу, тако да ерозиони нанос представља главну карику преноса загађујућих материја из слива у реципијент. Поред штета које настају губитком земљишта на падинама и осталих директних штета, ерозија земљишта изазива штетне последице и на животну средину кроз (Костадинов, 1996):  механичко загађење водотока и акумулација наносом;  хемијско загађење воде органским и минералним ђубривима;  хемијско загађење воде пестицидима. Због смањеног обима пољопривредне производње, (изузев у нижим деловима подручја истраживања), механичко загађење воде представља најважнији вид загађења које може да изазове врло штетне последице по еколошку равнотежу водотока или језера (мутноћа воде смањује фотосинтезу водених биљака, исталожени нанос у рекама угрожава места за мрешћење риба, доводи до погоршања животних услова речне фауне и смањења репродукције, нестајања појединих врста водених биљака, нарушавања биодиверзитета итд.). Осим нарушавања еколошке равнотеже, загађење водотока угрожава и системе за водоснабдевање градова. Имајући у виду ову чињеницу, позитивни ефекти изведених противерозионих радова још више добијају на значају. Поред свих наведених, треба истаћи и економски ефекат, који се испољава кроз спречевање поплава, смањење трошкова за пречишћавање вода, боље услове за развој пољопривредних и шумских култура, веће приносе итд. Утврђени ефекти изведених противерозионих радова на подручју 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА 428 истраживања потврдили су полазне хипотезе:  Изведени биолошки и биотехнички радови у сливу допринели су смањењу интензитета ерозије, продукције и проноса наноса.  Попречни објекти су веома важне грађевине које непосредно штите речно корито – фиксирају попречни профил и задржавају вучени нанос. Такође смањују подужни пад водотока и деструктивну снагу воде, тако да се спречава развој дубинске и бочне ерозије и стабилизује крито.  Пад заплава се формира као резултат деловања многих фактора и њихове сложене интеракције, од којих је најзначајнији природни пад корита. Слика 10.3. Поплаве у Бујановцу 2012. године Извор: www.juznevesti.com/Drushtvo/Poplave-prete-jugu-Srbije.sr.html 11. ДИСКУСИЈА 11. ДИСКУСИЈА 430 Тежиште теме, полазних хипотеза и концепције обављених истраживања је утврђивање ефеката изведених противерозионих радова на стање ерозије. Сам избор подручја истраживања, које је педесетих година прошлог века било школски пример развоја и разорне снаге ерозионих процеса, посебно је захтевао правилно постављање и усклађивање методологије, формирање веома обимне базе података, бројна теренска мерења и картирања у функцији добијања квантитативних показатеља и просторног приказивања добијених резултата. Примењена ГИС технологија и сателитски снимци омогућили су „слојевито“ и комплексно просторно сагледавање свих анализираних параметара и њихових међусобних утицаја. Таквим начином рада створена је основа за квантификовање интензитета ерозионих процеса на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине за три референтна периода, као и ефеката изведених техничких и биолошких радова. Анализа карактеристика рељефа потврдила је чињеницу да је предиспонираност рељефа један од узрока интензивног развоја ерозионих процеса, што су показали следећи резултати:  Добијене вредности коефицијента масивности рељефа, који за подручје Грделичке клисуре износи Km = 56,20 % за леву страну и Кm = 48,20 % за десну страну подручја, а за Врањску котлину Кm = 57,14 % (лева страна) и Кm = 41,83 % (десна страна подручја).  Висинска амплитуда подручја је 1671 m.  Средња надморска висина Грделичке клисуре износи 789,57 метара, а Врањске котлине 804,30 метара.  У висинској зони преко 700 m налази се више од половине, тачније 51,72% подручја истраживања, док се 24,97% налази изнад 1000 m надморске висине. Хипсометријска карта јасно показује да су највиши источни делови слива, док се надморске висине терена снижавају према току Јужне Мораве, тако да је потенцијално спирање усмерено са ових 11. ДИСКУСИЈА 431 делова развођа према средини слива. Површине нагиба до 22% заузимају 32,17% подручја и углавном су заступљене у котлини, уз Јужну Мораву. У делу северно од Владичиног Хана површина са овим нагибом има врло мало.  Нагиб од 22-56% заступљен је у знатно већој мери (59,62%).  Површине нагиба преко 56% заступљене су у планинском делу подручја и њихово учешће у укупној површини износи 8,21%. Следећи фактор интензивног развоја ерозионих процеса је веома развијена хидрографска мрежа. Заједничко за већину анализираних водотока је да су изворишта на већим надморским висинама, најчешће у чврстим стенама, тако да горњи токови имају велике падове и дубоко усечена корита. Доњи токови усекли су се у трошне стене, услед чега долази до наглог смањења падова на уздужним профилима. У првом случају присутна је веома интензивна ерозија, а у другом, акумулација покренутог стенског материјала. Код свих водотока приметна је појачана дисецираност терена и нагиба падина на јужним експозицијама. Истраживано подручје припада климатском реону III, са најизразитијим континенталним карактеристикама, подрејону III д, који је најсувљи део рејона III. Средње годишње температуре ваздуха на подручју истраживања крећу се од 5,60С (Власина) до 11,00С (Врање), а средње годишње висине падавина од 564,1 mm (Кленике) до 999,4 mm (Крива Феја). Највећа количина падавина током вегетационог периода забележена је на Кукавици (547,6 mm или 58,6% укупне суме падавина). Поред смањења количине падавина, значајан је њихов лош распоред у току године, као и учестала појава киша јаког интензитета. Геолошка подлога погодује развоју ерозионих процеса, јер кристаласти шкриљци покривају 718,85 km2 или 41,06% укупне површине подручја. Веома чврсте стене заузимају 24,81%, условно чврсте 13,78%, условно еродибилне 29,18%, док веома еродибилне стене заузимају 32,23% подручја 11. ДИСКУСИЈА 432 истраживања. Површине потенцијално угрожене ерозијом заступљеније су од стабилних зона, јер заузимају преко 60% површине. Додатну компоненту развоја интензивних ерозионих процеса представља присуство бројних раседа различитог правца пружања, који доприносе испуцалости стенских маса. Карактериситични су раседи који прате ток Јужне Мораве са обе стране, тако да пресецају речне токове који се у њу уливају. Вегетација је на подручју истраживања делимично изложена утицају неповољних климатских фактора. У летњем периоду углавном се јавља суша, као последица недовољних и са температуром ваздуха неусклађених количина падавина. Плувиометријска угроженост расте са порастом надморске висине. Према вредностима Де Мартон-овог индекса суше за станице Лесковац и Врање отицање је смањено или прекинуто у сушним летњим месецима, тако да је развој вегетације угрожен. Слични резултати добијени су и за станицу Бујановац. Изузев станице Власина, која припада влажној области, све анализиране станице припадају подручју умерено влажне климе. Начин коришћења земљишта је једини узрочник ерозије којим човек може да управља. Неадекватно коришћење земљишта директно је повезано са појавом интензивирања ерозионих процеса (антропогена ерозија). Као што неправилан начин коришћења земљишта може да изазове интензивирање ерозије, тако промена начина коришћења (контурна обрада уместо обраде низ нагиб, забрана кресања лисника, подизање воћњака на терасама, затрављивање) може да ублажи њен интензитет и спречи развој. У периоду од 1953. до 2010. године (после извођења противерозионих радова), дошло је до смањења површина под ораницама, ливадама и пашњацима. Неплодне површине смањене су за 2,17%, а најзначајнијa променa je повећање шумовитости подручја за 17,6 %. Смањење броја становника сеоских насеља последица је смањења 11. ДИСКУСИЈА 433 природног прираштаја и миграција. Пораст броја становника Грделичке клисуре и Врањске котлине карактеристичан је за све међупописне периоде до 1991. године, док је за последњи међупописни период 1991- 2002., за цело подручје карактеристична стагнација. Пад броја становника у последњем пописном периоду констатован је у општинама Бујановац, Сурдулица, Лесковац и Црна Трава. Стагнација је регистрована у Владичином Хану, док Врање бележи пораст броја становника. Врање је једино градско насеље са сталним порастом броја становника, који се 2002. године у односу на 1948. годину удвостручио. У општини Лесковац густина насељености повећана је у односу на 1948. годину само у КО Предејане варош и КО Грделица (градски центри), затим у КО Грделица село и Дедина Бара, што је такође последица близине града. Највеће смањење густине насељености је у селима Граово, Крпејце, Личин Дол, Несврта, Црвени Брег, Ново Село и Мрковица, која се налазе у висинској зони од 577-1053 метара. У општинама Владичин Хан и Бујановац присутна је тенденција опадања броја становника у већини катастарских општина, изузев КО Владичин Хан и Житорађе, Сува Морава, Репинце, Полом и Стубал, Српска кућа, Карадник, Божињевац, Трновац и Жужељица. Наведене катастарске општине налазе се у долини Јужне Мораве, на надморској висини од 328 до 461 m. За општину Сурдулица такође је карактеристично опадање броја становника и смањење густине насељености, пре свега у катастарским општинама на већим надморским висинама од 1024 до 1543 m (Ново село, Топли до, Вучаделце, Битврђа). Најизраженија депопулација је у општини Црна Трава. Анализа броја и величине насеља и броја становника показала је тенденцију смањења броја становника, смањења броја већих насеља (преко 300 становника) и истовременог повећања броја насеља до 300 становника, посебно насеља величине до 100 становника. Број становника повећава се у насељима до 100 становника, што је последица повећања броја насеља ове величине. У насељима преко 1000 становника такође 11. ДИСКУСИЈА 434 долази до повећања броја становника (градска насеља). Интензивни процеси депопулације условили су највеће промене у висинским зонама до 300 m и преко 1000 m. У зони до 300 m број становника се од 1948. године повећао 4,9 пута, док се у висинској зони преко 1000 m смањио за 5,51 пута. У висинској зони од 700-1000 m број становника се смањио за 2,22 пута, у зони 500-700 m дошло је до незнатног смањења, а у зони од 300-500 m број становника се повећао за 1,32 пута. Поред овога, старење становништва посебно је изражено у сеоским насељима и у великој мери утиче на начин коришћења земљишта, што за последицу има и промену интензитета ерозионих процеса. Вредности коефицијенaтa ерозије Z за подручје Грделичке клисуре у 1953. години кретале су се у распону 0,72 (слив Козарске реке) до 1,06 (Јастребачка река), 1970. године од 0,35 (Бистричка река) до 0,69 (део непосредног слива Јужне Мораве), а 2010. године од 0,21 (Бистричка река) до 0,45 (део непосредног слива Јужне Мораве). Средњи коефицијент ерозије за подручје Грделичке клисуре 1953. године износио је 0,84 (јака ерозија), 1970. године 0,50 (осредња ерозија), а 2010. године Zsr = 0,34 (слаба ерозија). На подручју Врањске котлине вредности коефицијенaтa ерозије 1953. године кретале су се у распону 0,50 (део непосредног слива Јужне Мораве) до 1,06 (слив Тесовишке реке), 1970. године од 0,29 (део непосредног слива Јужне Мораве) до 0,99 (сливови Преображенске и Тибушке реке), а 2010. године од 0,20 (део непосредног слива Јужне Мораве) до 0,36 (Богдановачка река). Средњи коефицијент ерозије Zsr за подручје Врањске котлине 1953. године износио је 0,76 (јака ерозија), 1970. године вредност Zsr = 0,62 (осредња ерозија) и 2010. године Zsr = 0,24 (слаба ерозија). Карактеристично је да су на подручју Врањске котлине најниже вредности коефицијента ерозије заступљене у делу непосредног слива Јужне Мораве, док су у Грделичкој клисури на делу који припада непосредном сливу 11. ДИСКУСИЈА 435 Јужне Мораве добијене највеће вредности. Добијени резултати условљени су пре свега орографским карактеристикама, количином и интензитетом падавина, саставом геолошке подлоге, итд. Када се посматра цело подручје истраживања, средњи коефицијент ерозије 1953. године износио је Zsr = 0,78 (јака ерозија), 1970. године Zsr = 0,59 (осредња ерозија) и 2010. године Zsr = 0,24 (слаба ерозија). Процеси ексцесивне ерозије 1953. године били су заступљени на 28,44% површине, 1970. године на 11,37 %, а 2010 на 0,14 % површине. До највећег смањења дошло је у категоријама ексцесивне и јаке ерозије. Осредња ерозија захватала је 25,51% 1953, године, 10,13% 1970. године и 7,46% 2010. године. На рачун смањења присуства јачих категорија ерозије дошло је до знатног повећања заступљености процеса слабе ерозије (1,87 % 1953. године, 13,76% 1970. године и 45,21% 2010. године). Слика 11.1. Ексцесивна ерозија у сливу Кршевичке реке, 2010. године На подручју Врањске котлине у периоду 1953-1970. године, дакле после извођења противерозионих радова, дошло је до смањења интензитета ерозионих процеса у већини сливова. Изузетак су сливови Тибушке, Трновачке, Преображењске, Костаначке и Кршевичке реке, у којима је 11. ДИСКУСИЈА 436 дошло до повећања интензитета ерозионих процеса у периоду 1953. – 1970. године. За наведене сливове, изузев Трновачке реке, нема података о изведеним противерозионим радовима до 1977. године. Смањење продукције наноса израженије је на подручју Врањске котлине. У периоду од 1953. до 1970. године продукција наноса из слива смањена је 1,35 пута. Од 1970. до 2010. године смањење је износило 4,15 пута, а када се посматра период 1953.-2010. година продукција наноса је смањена 5,53 пута. На подручју Грделичке клисуре у периоду 1953. до 1970. године смањена је продукција наноса 2,19 пута (период после извођења највећег обима противерозионих радова), од 1970. до 2010. године смањење је износило 1,78 пута. Када се посматра период 1953.-2010. година продукција наноса је смањена 3,90 пута. Анализа вредности коефицијента ерозије Z за три референтна периода показује да је у анализираним сливовима дошло до смањeња интензитета ерозионих процеса, а последица тога је и смањење вредности укупне годишње продукције наноса. Када се упореде вредности укупне продукције наноса у анализираним сливовима 1953. године и 2010. године уочава се да је до највећег смањења дошло у сливу Зла долина II и III, затим у сливу Калиманске реке, Крпејског потока, Љештарске долине, Репинске реке и на крају у сливу Млакачке долине. Приликом израде карте ерозије 2010. године на терену су уочене површине под ексцесивном ерозијом на локалитетима Жута вода (слив Кршевичке реке) у култури црног бора и на околном терену без вегетације. Јаружаста ерозија констатована је у сливовима Ђорђевачке, Муховске и Трновачке реке и у сливу Врањскобањске реке, изнад акумулације Првонек итд. Све регистроване површине су мале у односу на површину подручја истраживања, тако да нису значајније утицале на коначне резултате и због тога су појединачно наведене. Ефекат изведених попречних објеката зависи од пада заплава који се 11. ДИСКУСИЈА 437 формира узводно од објекта. Пад заплава је неопходан параметар за пројектовање радова на уређењу бујичних корита, али је његово одређивање врло тешко, јер емпиријске методе које се користе у пракси дају неуједначене резултате који не одговарају стварним условима на терену (Костадинов, 1996; Билибајкић ат ал., 2010/а). На основу снимљеног стања на терену, података из коришћене документације и урађених статистичких анализа добијени су регресиони модели (проста корелација) који се могу користити за прогнозу пада заплава на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине. Регионална аналитичка зависност за прорачун пада заплава има облик Iz = 0.662082 It - 2.4215 Iz – пад заплава (%) It – претходни природни пад корита у зони деловања заплава (%). На основу приказаних резултата истраживања евидентно је да пречници наноса (d25, d5 и d10) и коефицијенти неједнородности наноса (Кd и S0) одређују пад заплава. Вишеструком регресијом добијена је једначина зависности пада заплава од пада тока, крупноће зрна наноса d10, d60, d90 и d95 и коефицијената неједнородности наноса Kd, Km и U, тако да поменути фактори представљају сигнификантне детерминанте пада заплава. Примарна улога попречних објеката је задржавање вученог наноса у заплаву. Остварени ефекат утврђује се на основу количине задржаног наноса, која зависи од корисне висине попречног објекта, средње ширине заплава и падова корита и заплава. Приказани резултати истраживања потврдили су позитиван ефекат изведених техничких радова у свим анализираним сливовима кроз срачунате вредности задржаних количина наноса, смањење природног пада корита и његову стабилизацију, а у комбинацији са изведеним биолошким радовима, кроз смањење 11. ДИСКУСИЈА 438 продукције и проноса наноса у сливу, смањење количине наноса који доспева у хидрографску мрежу и смањење интензитета ерозионих процеса. Терасирањем падина приликом извођења биотехничких и биолошких радова дошло је до смањења нагиба третираних падина, повећања дебљине педолошког слоја, стварања услова за пријем садница и развој култура. Овакав вид противерозионог третирања падина такође је резултирао је смањењем интензитета ерозионих процеса и смањењем количина наноса који доспева у хидрографску мрежу. У оквиру анализираних сливова највећи проценат површина третираних биолошким радовима је у сливу Крпејског потока, затим у сливовима Зла долина, Калиманска река, Љештарска долина, бујица Млакачка и Репинска река. Уређење слива Калиманске реке представља пример успешног рада на уређењу бујичних сливова и одбрани од поплава. Калиманска река је била један од најпознатијих разорних бујичних токова. До појаве ексцесивне и јаке ерозије у сливу и честих бујичних поплава довело је нагло уништавање шума крајем 19. века. Бујичне поплаве угрожавале су Владичин Хан и доводиле до прекида саобраћаја на међународном железничком правцу Београд-Скопље-Атина. Радови на уређењу корита и слива Калиманске реке почели су 1928. године и трајали до краја шездесетих година. Према добијеним резултатима 1953. године у сливу су владали процеси јаке ерозије (средњи коефицијент ерозије Zsr = 0,93). Процеси јаке ерозије обухватали су 60% укупне површине слива, док је процесима ексцесивне ерозије било захваћено чак 30% површине, углавном горњег дела слива под голетима и ораницама. Годишња продукција наноса из слива износила је 33944,04 m3god-1. У периоду од 1928. до 1965. године у кориту Калиманске реке урађено је 700 m регулације кроз Владичин Хан и 39 попречних објеката у кориту. Од 11. ДИСКУСИЈА 439 техничких радова у сливу урађено је 185 рустикалних преграда, 10540 m' плетера, око 46 000 m контурних радова и 10860 m' водоравних зидића против спирања. На површинама под изведеним контурним радовима вршено је пошумљавање углавном црним бором и багремом. Подигнуто је око 70 ha воћњака, који су поред заштитне функције имали и економски значај. Данас су ти воћњаци углавном напуштени и спонтано затрављени, тако да и даље добро штите земљиште од ерозије. Поред наведених радова урађено је и затрављивање површина на више од 130 ha. Биолошким радовима у сливу Калиманске реке обухваћено је око 460 ha или 29% укупне површине. Резултати добијени на огледним пољима постављеним 2008. године такође су показали да је најбољи успех пошумљавања у погледу броја примљених садница и највеће смањење интензитета ерозије на 19 постављених огледних поља, управо на анализираним површинама у сливу Калиманске реке (Огледна поља 1, 2, 3, 4, 5 и 9). Резултати истраживања 2010. године показују да у сливу Калиманске реке владају процеси слабе ерозије (Zsr = 0,28), а годишња продукција наноса из слива смањена је на 4721,07 m3god-1. Наведени резултати потврђују да је примена одговарајућих радова и мера за санирање ерозије успешно отклонила опасност од поплава Владичиног Хана и угрожавања железничког саобраћаја. До највећег смањења интензитета ерозије дошло је на огледним пољима 1, 2, 3, 4, 5, 9, 11, 12, 13, 14, 15 и 16, на којима је 1953. године владала ексцесивна ерозија која је до 2010. године прешла у категорију слабе ерозије. Поља 1, 2, 3, 13, 14 и 16 налазе се на падинама нагиба 28-56%, јужне или југоисточне експозиције, које су саниране израдом градона, а пошумљене белим бором (поља 1, 2 и 3), црним бором (поља 13 и 16) и орахом (поље 14). Поља 9, 11 и 12 налазе се на падинама нагиба 25% - 47%, на којима су рађене терасе за пошумљавање. На пољу 9, југозападне 11. ДИСКУСИЈА 440 експозиције и нагиба 47%, терасе су рађене у шах распореду и пошумљавано је црним бором, а на пољима 11 и 12, северозападне експозиције, нагиба 25% и 27%, на терасама су подигнути воћњаци (јабука, крушка). Падине у оквиру поља 4 и 5, јужне и југоисточне експозиције, нагиба 28% и 54%, третиране су контурним рововима и пошумљене црним бором. Падина у оквиру огледног поља 15 западне експозиције, нагиба 33%, санирана је комбинацијом контурних ровова и тераса, на којима је засађено воће и мечија леска. До веома значајног смањења интензитета ерозионих процеса дошло је на пољима 17, 18 и 19 - од категорије јаке ерозије 1953. године, до категорије врло слабе ерозије, регистроване 2010. године. На падини (нагиб 32%, југоисточна експозиција) у оквиру огледног поља 17 рађене су терасе и пошумљена је белим бором. На пољу 18, нагиба 37%, јужне експозиције урађена је комбинација тераса и сувозида, а пошумљавано је америчким јасеном, док су на пољу 19, нагиба 40 % и јужне експозиције урађене терасе и пошумљавано је америчким јасеном. На пољима 6, 7, 8 и 10, на којима је 1953. године владала ексцесивна ерозија, 2010 године су регистровани процеси осредње ерозије. На пољима 7, 8 и 10 (нагиба 37%, 29% и 31%, експозиције запад – северозапад и запад) рађени су градони. Падина у оквиру огледног поља 8 пошумљена је белим бором, а у оквиру поља 7 и 10 црним бором. Падина у оквиру огледног поља 6 (нагиб 43%, западна експозиција) санирана је израдом тераса у шах распореду и пошумљена црним бором. На основу података о резултатима огледа постављених 1948. године у оквиру ШО Предејане 7 година после пошумљавања дошло се до следећих закључака (Сољаник, 1960): 1. Експозиција је један од пресудних фактора примања и пораста садница. 2. Терене деградираног шумског земљишта неопходно је поделити на две категорије: земљишта на присојним странама (S, SE i SW) и земљишта на 11. ДИСКУСИЈА 441 осојним странама (N, NW i NE), док су западна и источна експозиција у погледу микроклиме сличније северним, него мешовитим експозицијама. 3. Приликом пошумљавања голети на северним странама могу се користити јаме, док је за успешно пошумљавање на јужним експозицијама неопходна интензивна обрада земљишта ради конзервирања влаге. 4. Висока техника обраде земљишта на парцеле, пруге и потпуна обрада осигуравају повољну структуру земљишта и конзервирају влагу. На тај начин успех пошумљавања је вишеструко већи од пошумљавања на јаме. 5. У погледу врста погодних за пошумљавање овог подручја утврђено је:  На јужним експозицијама од третираних око 30 врста са успехом преко 50% примило их се само 6: црни бор, цер, дуд, кисело дрво, црни јасен и багрем и то само уз обраду земљишта на парцелице и пруге, док је код садње на јаме пријем слабији.  На северним експозицијама успешно се примају (пријем преко 50%) све третиране аутохтоне врсте, али су се посебно истакли храст (китњак и цер), сребрнолисна липа, бреза, јавор, брест, питоми кестен, црни орах, црни бор, бели јасен и још неке врсте, а од шумског жбуња нарочит успех показао је зечјак (Cytisus scoparius), који је погодан за санирање површинске ерозије. 6. Код непосредне сетве семена боље резултате даје јесења сетва крупног семена, коштичавог и семена средње крупноће, али под условом да се сеје у јесен (без просушивања). Сетва четинарског семена обавља се у рано пролеће, осим јеле која је дала боље резултате са јесењом сетвом. 7. На јужним експозицијама боље успева јесења садња, док на северним добро успевају и јесења и пролећна садња. 8. Претходна обрада земљишта дала је боље резултате у погледу пријема и пораста третираних врста и треба је изводити бар пола године пре садње. 11. ДИСКУСИЈА 442 9. Интензивна техника обраде земљишта при вештачком пошумљавању истраживаног подручја има огроман значај. Најбоље резултате даје начин са претходном обрадом земљишта. 10. Најповољнија густина садње биљака била је на огледним пољима где се садило по 10 садница четинара, а по 5 садница лишћара по 1m2 обрађене површине или у 2 реда на ''цик-цак'' код садње на пруге широке 0,8-1,0 m. На основу сопствених истраживања на огледним пољима постављеним 2008. године на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине у анализираним културама (старости 24-35 година) бели бор постигао је боље производне карактеристике у односу на културе црног бора. Пошумљавања белим бором рађена су на терасама (падина нагиба 32%, југоисточне експозиције) и градонима, на падинама нагиба 29-56 %, експозиције SE, WNW, SSE и SSW. Највиша нормална запремина је на огледном пољу 3 (слив Калиманске реке) нагиба 56%, експозиције југ- југоисток, дебљина педолошког слоја је 50 cm, садња на градонима. Културе црног бора, анализиране у оквиру огледних поља, подигнуте су на падинама нагиба 28-54%, применом градона, тераса, тераса у шах рапореду и контурних ровова. Експозиције падина су S, SE, SSE, SWW i W. Најбоље производне карактеристике црни бор је показао на огледном пољу 9, слив Калиманске реке, (нагиб 47%, експозиција запад, југозапад, 1078 mnm, на терасама), а најлошије на огледном пољу 7, слив Репинске реке (нагиб 37%, експозиција запад, северозапад, 1010 mnm, на градонима). У складу са концептом Конвенције о заштити биодиверзитета за пошумљавање деградираних станишта треба користити врсте карактеристичне за потенцијална станишта подручја, а истовремено водити рачуна и о интензивним климатским променама којима је подручје Грделичке клисуре и Врањске котлине изложено. Приликом нових пошумљавања требало би: 11. ДИСКУСИЈА 443  користити врсте које подносе високе температуре и недостатак воде.  користити саднице произведене и одгајене на подручју на коме се врши пошумљавање.  употребљавати искључиво аутохтоне врсте дрвећа и жбуња, а алохтоне врсте лишћара и четинара користити искључиво за подизање интензивних засада.  спречити ширење и предузети мере за уништавање инвазивних врста дрвећа и жбуња, који нарушавају природне шумске и остале екосистеме: јасенолисни јавор (Acer negundo), кисело дрво (Ailanthus glandulosa), багремац (Amorpha fruticosa), западни копривић (Celtis occidentalis), багрем (Robinia pseudoacacia), пенсилвански длакави јасен (Fraxinus pennsylvanica), трновац (Gledichia triacanthos) и друге.  спречити коришћење култивара и клонова на природним или делимично измењеним природним стаништима. У избору врста дрвећа за обнављање деградираних терена постоји широк спектар врста за свако станиште. Дефинисане су „главне врсте дрвећа“, едификатори заједница које би се формирале на датом простору. „Главне врсте дрвећа“ се користе за пошумљавање потпуно очуваних станишта или станишта која су незнатно деградирана. „Пратеће врсте дрвећа“ обухватају врсте различитих еколошких захтева. Избор пратећих врста врши се у зависности од степена деградираности станишта, геолошке подлоге и педолошких услова. „Жбунасте врсте“ карактеристичне су за деградационе стадијуме састојина и могу се користити у процесу брже ревиталитације оштећених или уништених екоситема. Ревитализација шумских екосистема може се постићи и садњом шумских воћкарица. 11. ДИСКУСИЈА 444 На основу станишта констатованих на подручју истраживања, у циљу обнављања екосистема и заштите земљишта од ерозије, предлажу се следеће врсте: На стаништима Средње европске шуме беле врбе (Salix alba) - (код G1.111) као главну врсту користити Salix alba, а за пратеће Populus nigra, Fraxinus angustifoliaи Ulmus campestris. На станишту Поплавне шуме беле тополе (Populus alba) (код G1.116) као главне врсте користити Populus alba, Quercus robur; пратеће врсте: Fraxinus angustifolia, Ulmus campestris, Ulmus minor; жбуње: Cornus sanguinea, Sambucus nigra, Viburnum opulus. На станишту Поплавне шуме црне тополе (Populus nigra) (код G1.117) као главну врсту користити Populus nigra; пратеће врсте: Populus alba, Fraxinus angustifolia, Ulmus effusa, Quercus robur; жбуње:Salix cinerea, Viburnum opulus, Cornus sanguinea, Crataegus nigra. На стаништуМезијске брдске букове шуме са китњаком (Quercus petraea) (код G1.6914) као главне врсте користити Fagus moesiaca и Quercus petraea; пратеће врсте: Acer campestre, Acer platanoides, Tilia argentea, Ulmus montana, Prunus avium; жбуње: Corylus avellana, Sambucus nigra, Cornus mas. На станишту Мезијске планинске букове шуме са маховинама (код G1.6922) као главну врсту користити Fagus moesiaca; пратеће врсте: Picea abies, Pinus silvestris, Acer heldreichii; жбуње: Vaccinium myrtillus. На стаништима Мезијске планинске букове шуме са боровницом (Vaccinium myrthyllus)(код G1.6923) као главну врсту користити: Fagus moesiaca; пратеће врсте: Quercus sessiliflora, Carpinus betulus, Populus tremula; жбуње: Vaccinium myrtillus. На стаништима Мезијске планинске букове шуме са ребрачом (Blechnum spicant) (код G1.6924) као главну врсту користити Fagus moesiaca; пратећа врста Carpinus betulus; жбуње: Corylus avellana, Sambucus nigra. 11. ДИСКУСИЈА 445 На стаништима Мезијске монодоминантне планинске букове шуме (код G1.6941) као главне врсте користити: Fagus moesiaca, Acer platanoides, Acer pseudoplatanus; пратеће врсте: Acer campestre, Prunus avium, Quercus petrae, Tilia argentea, Ulmus montana, Sorbus aucuparia; жбуње: Cornus mas, Corylus avellana, Corylus colurna, Crataegus monogyna, Evonymus europaeus. На стаништима Мезијске планинске букове шуме са ловорвишњом (Prunus laurocerasus) (код G1.6943) као главну врсту користити Fagus moesiaca; ратеће врсте: Betula verrucosa, Populus tremula, Sorbus aucuparia; жбуње: Prunus laurocerasus, Corylus avellana, Vaccinium myrtillus. На стаништима Мезијске монодоминантне субалпијске букове шуме (код G1.6951) као главну врсту користити Fagus moesiaca; пратећуPicea excelsa; жбуње: Sorbus aucuparia, Vaccinium myrtillus. Н станишту Типичне шуме сладуна и цера (код G1.7611) као главне врсте користити Quercus frainetto, Quercus cerris; пратеће врсте: Acer campeste, Pyrus communis, Prunus avium; жбуње: Cornus sanguinea, Cornus mas, Crataegus monogina, Prunus spinosa, Viburnum lantana. На стаништима Шуме сладуна и цера са белограбићем (Carpinus orientalis)(код G1.7614) као главне врсте користити: Quercus cerris, Quercus frainetto; пратеће врсте: Quercus petraea, Carpinus betulus, Sorbus torminalis; жбуње: Crataegus monogyna. На стаништима Балканске брезове (Betula) шуме на незамочвареном терену (код G1.91B) као главну врсту користити брезу (Betula pendula); пратеће врсте: Quercus petraea, Carpinus betulus; жбуње: Crataegus monogyna. На стаништима шума трепетљике (Populus tremula) и брезе (Betula) са зовама (Sambucus) (код G1.95) као главне врсте треба користити брезу (Betula pendula) и терпетљику (Populus tremula); жбуње: Crataegus monogyna и Salix fragilis. 11. ДИСКУСИЈА 446 На стаништима Мезијске китњаково-грабове шуме (Quercus petraea) - (Carpinus betulus) (код G1.A1C1) као главну врсту користити Quercus petraea; пратеће врсте: Carpinus betulus, Quercus cerris, Tilia tomentosa, Acer campestre, Staphyllea pinnata, Pyrus pyraster, Tilia argentea; жбуње: Corylus avelana, Sambucus nigra, Rosa arvensis. На стаништима Источних грабових (Carpinus betulus) шума (код G1.A32) као главну врсту користити Carpinus betulus; пратеће врсте: Acer campestre, Quercus petraea, Fagus moesiaca; жбуње: Crataegus monogyna, Cornus sanguinea, Sambucus nigra. „При истим условима обраде земљишта проценат примања на северним експозицијама на огледним пољима у Грделичкој клисури (код Предејана и Владичиног Хана) и Врањској котлини (Петковица код Прибоја Врањског) већи за 30-50% од успеха на јужним експозицијама истог објекта. На огледним пољима Шумарског института, као и у раду оперативне службе, успех вештачког пошумљавања голети на северним експозицијама је скоро увек био задовољавајући, док је на јужним странама најчешће доживљавао неуспех“ (Сољаник, 1955). Досадашњи радови на пошумљавању, нези и обнови шумских екосистема базирају се на климатским параметрима из дугогодишњег претходног периода и не узимају у обзир климатске промене и глобално загревање. Због неправилног избора техника и врста за пошумљавање долази до пропадања младих шумских засада и велике економске и еколошке штете. Правилан избор метода за пошумљавање обезбеђује успех пошумљавања и опстанак шумских култура у климатски измењеним условима. „Из анализе добијених података види се да интензивна техника обраде земљишта при вештачком пошумљавању огледних површина ШО Предејане има огроман значај. Најбоље резултате даје начин са претходном обрадом земљишта." (Сољаник, 1967). 11. ДИСКУСИЈА 447 Резултати истраживања показали су да примена технике градона, тераса, плетера, сувозида и контурних ровова обезбеђује знатно већи проценат пријема садница после пошумљавања, у односу на пошумљавање на јаме. Примена градона и тераса обезбеђује повољније микроклиматске услове за развој садница у првим годинама живота, и на тај начин омогућава анулирање негативних глобалних климатских промена. Иако је у периоду 1970 – 2010. године, дошло до смањења обима изведених противерозионих радова, настављен је тренд смањења интензитета ерозије, продукције и проноса наноса, али са смањеном брзином опадања ових вредности. То се може објаснити чињеницом да су биолошки радови изведени шездесетих година прошлог века своју потпуну функцију остварили деведесетих година 20. века, када је дошло да формирања склопа новоподигнутих шумских култура. Међутим, културе нису достигле максимум своје заштитне и економске функције јер нису спровођене неопходне мере неге. Основни проблем изведених противерозионих радова, биолошких или техничких, је недостатак одржавања, због чега у многи објекти угрожени. До краја шездесетих година пошумљавање је вршено густом садњом, (12000 садница по хектару). Тако формиране културе требало је да се негују током више година, а изостале су и најважније мере прореде, којима је требало приступити одмах после стварања склопа. Због тога су културе врло густе, малог прираста, подложне фитопатолошким и ентомолошким штеточинама, снеголому и пожару (најчешће црни бор). Поменуте културе за сада врше своју основну улогу заштите земљишта од ерозије, али је њихов опстанак доведен у питање. Слична ситуација је и са грађевинско-техничким објектима, јер после завршетка изградње објеката о њима више нико не води рачуна. Нормално је да током експлоатације долази до одређених оштећења која временом могу да постану узрок рушења објеката. У ранијем периоду се 11. ДИСКУСИЈА 448 радило на одржавању појединих значајних објеката, али је већина изведених објеката до данас потпуно без контроле. Проблем постаје још већи јер се зна да је већина преграда рађена у систему (европски, француски) и да би евентуално рушење једне преграде могло да изазове рушење целог система и угрози објекте који се штите (саобраћајнице, насеља итд.). Оштећени објекти регистровани су у сливу Љешатарске долине, а на великом броју преграда у сливовима Зла долина II и III, Љештарска долина и Репинска река, цементни малтер је у великој мери оштећен, тако да се стиче утисак да су ови објекти зидани од камена у суво, а не од камена у цементном малтеру. Велики број преграда је потпуно обрастао вегетацијом, тако да је неоподно њихово чишћење и редовно одржавање (Крпејски поток, бујица Млакачка, Калиманска и Репинска река, Љештарска долина и Зла долина). Исте препоруке важе и за изведене регулације и уливне објекте. У што скорије време требало би урадити инвентаризацију и детаљну контролу стања свих изведених објеката, а затим, на основу добијених података и пројектну документацију за санацију оштећења и њихово редовно одржавање. Ако се поменуте мере не предузму, средства уложена у њихову изградњу биће неповратно изгубљена. Последњих 10-20 година карактеришу значајне климатске промене које ће погодовати повећању опасности од ерозије и погоршати услове за пошумљавање голети. Уколико се овакав тренд настави, постојећа и будућа вегетација на подручју истраживања развијаће се у условима повишене температуре и смањене количине падавина у односу на досадашње прилике. У току лета очекује се смањење падавина за око 5 – 15%, што ће имати за последицу смањење влаге у земљишту у овом периоду. Наведене температурне промене изазваће неповољну измену хидролошког циклуса падавина, пре свега повећање екстрема и њихове 11. ДИСКУСИЈА 449 учесталости, смањење средњих количина падавина, погоршање просторне и временске неравномерности, лош распоред падавина у току године и све чешћу појаву интензивних падавина кратког трајања – бујичних киша. Слика 11.2. Регулисани део Карађинске (Балиновачке) реке, обрастао и захтева чишћење, 2005. година Извор: Генерални пројекат противерозионог уређења бујичних токова на подручју Грделичке клисуре (2008) Поред промена у режиму температура и падавина, регистроване су и промене интензитета и учесталости појава климатских екстрема - суше, поплаве, клизишта, ерозија земљишта, олујне непогоде праћене градом, снежне мећаве и лавине, таласи екстремно високих температура ваздуха, мразеви, јаке кише кратког трајања, шумски пожари, услови за ширење епидемија и штеточина, што узрокује људске жртве и материјалне штете. Комплексно деловање високих температура и суше одражава се и на земљиште и на вегетацију, јер се услед загревања смањује садржај влаге у земљишту. Климатским променама највише су угрожена ксеротермна станишта, нарочито на инсолираним експозицијама или теренима са изразито купираном конфигурацијом, на плитким, скелетоидним или скелетним, сувим, јако еродираним и осиромашеним земљиштима. У светлу глобалних климатских промена урађена је анализа промене климатских елемената на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине 11. ДИСКУСИЈА 450 у периоду од 1961-2005. године, која је показала да је највећи пораст температуре ваздуха у периоду 1991- 2005. година у односу на период 1961-1990. година забележен на подручју Бујановца (1,30С), затим Власине (0,80С), Лесковца и Врања (0,50С), док је на Кукавици у овом периоду регистровано благо смањење температуре (0,70С). Просечно смањење количине падавина на подручју истраживања у периоду 1991.-2005. године (у односу на период 1961-1991) износило је 79,2 мм или 10,8%. Евидентно смањење количине падавина условљава и промену њихове дистрибуције, просторног размештаја, интензитета, сезонске дистрибуције (нарочито у вегетационом периоду), итд. Применом одговарајућих техника и технологија пошумљавања деградираних станишта (терасе, градони, саднице познате провенијенције итд.) могуће је поновно враћање шумских екосистема и у климатски измењеним условима. Пошумљавањем се заустављају процеси ерозије на најугроженијим подручјима, спречава одношење најплоднијих слојева земљишта и успорава кретање површинских вода. Резултат је уравнотежен доток вода, без значајних количина суспендованог наноса, у водотоке и акумулације, одржавање оптималног нивоa без већих осцилација и спречавање појаве поплава. Такође се ублажавају климатски екстреми, негативни ефекти климатских промена и успоравају процеси дезертификације. 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ И УРЕЂЕЊЕ БУЈИЧНИХ ТОКОВА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ 452 На основу резултата истраживања и досадашњих искустава, конципиран је савремени приступ заштити од ерозије на падинама сливова заснован на ефикасној заштити од бујичних поплава и унапређењу биљне производње на принципима одрживог развоја. Резултати истраживања потврдили су да санацију ерозијом оштећених земљишта треба вршити комбиновањем техничких и биотехничких радова у кориту и сливу и њиховим истовременим извођењем, али и путем административних обавеза, забрана и ограничења права корисника земљишта у вези слободног избора начина коришћења земљишта. Уз остале видове борбе са ерозијом, овај вид је примењен код нас пре педесет година и дао је одличне резултате. Анализа изведених попречних објеката у бујичним токовима на подручју Грделичке клисуре (Крпејски поток, Млакачка долина, Зла долина II и III) и Врањске котлине (Калиманска река, Репинска река и Љештарска долина) показала је да су све изграђене преграде већ постигле максимални ефекат задржавања ерозионог наноса, јер се формирани заплави простиру до прве узводне преграде. Ниво заплава код преграда скоро је увек на коти уста објекта, а у неким случајевима чак и изнад тога, тако да исталожени нанос делимично затвара протицајни профил преграде. Смањење протицајних профила преграда указује на интензитет транспорта наноса у водотоку и неопходност доградње система у узводном смеру. 12.1 ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ И УРЕЂЕЊЕ БУЈИЧНИХ ТОКОВА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ  Санација изграђених техничких објеката и чишћење протицајних профила преграда (уста преграда) и регулација од наноса и вегетације. Представља неопходну меру за функционисање изграђених објеката. Обзиром на чињеницу да се изграђени објекти не одржавају, санацију и чишћење протицајних профила и регулација неопходно је спроводити у сливовима подручја истраживања у којима су извођени техничи радови. 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ 453  Мере неге (прореде) на новоподигнутим културама и одржавање склопа састојина у циљу правилног функционисања целог система противерозионе заштите и спречавања развоја процеса eрозије.  Пројектовање и изградња већег броја преграда у бујичним водотоцима, без обзира да ли се ради о водотоцима у којима нису или су већ извођени технички радови (Методологија за израду планова за одбрану од бујичних поплава на водотоцима на којима нема објеката за заштиту од штетног дејства вода, 1998). У Грделичкој клисури би требало наставити са извођењем противерозионих радова у водотоцима у циљу побољшања и унапређења функционалности и одржавања већ изведених система преграда. Врањска котлина захтева систематичнији приступ решавању проблема ерозије, јер још увек постоји велики број бујичних водотока у чијим коритима (изузев уливних објеката регулација) није рађено ништа, а у осталим водотоцима, као и у Грделичкој клисури, изградња противерозионих система није завршена.  Успостављање редовног одржавања и контроле стања изведених техничких радова у коритима бујичних водотока (Елаборат за радове на одржавању објеката за заштиту од ерозије и уређење бујица по програму радова за 1999. годину, Владичин Хан).  Коришћење искустава примењених на уређењу слива Калиманске реке, јер представљају пример успешног рада на уређењу бујичних сливова и одбрани од поплава. У оквиру противерозионих радова изведени су технички радови у кориту (регулација, преграде) и сливу (терасе, градони, рустикалне преграде, плетери, контурни ровови, водоравни зидићи). Поред изведених техничких радова у кориту и сливу, биолошким радовима (пошумљавање углавном црним бором и багремом, подизање воћњака, затрављивање) обухваћено је скоро 30% површине слива. Резултат изведених противерозионих радова је смањење интензитета ерозионих процеса (од јаке ерозије 1953. године, до слабе 2010. 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ 454 године). Годишња продукција наноса из слива у наведеном периоду смањена је са 33944,04 m3god-1 на 4721,07 m3god-1.  Скупштине општина Лесковац, Грделица, Владичин Хан, Црна Трава, Сурдулица, Врање и Бујановац, обавезне су да на територији своје надлежности ураде План издвајања ерозионих подручја и да се земљишним ресурсима управља искључиво у складу са донетим Планом (Методологија за израду планова за проглашење ерозионих подручја, 1996; Гавриловић, З. ет ал., 2003.). Такође је неопходно да направе и Оперативне планове одбране од бујичних поплава. Према Закону о водама Републике Србије, СО су у обавези да ураде оба Плана (Закон о водама РС, 2010).  Паралелно са планирањем изградње техничких објеката повећати обим извођења биолошких и биотехничких радова у сливовима (израда градона, пошумљавање, затрављивање, гајење воћа на терасама, итд.).  „Извођење радова на уређењу бујичних токова у Србији траје преко 100 година и дала је значајне резултате. Међутим, постојећи ниво инвестиција (1.045 × 106 €/год) није на задовољавајућем нивоу. Будуће финансирање мора да буде засновано на много већем учешћу Републичког и Регионалних фондова и делом општинских средстава, како би се постигао планирани ниво инвестиција (18,7 × 106 €/год) у контролу водне ерозије и уређење бујичних токова“(Ristić et al., 2012/а).  Спречавање бесправних сеча шума (посебно деградираних), као и кресање лисника, које је још увек присутно у појединим деловима подручја (регистровано у Врањској котлини 2010. године).  Приликом нових пошумљавања искључиво користити врсте које подносе високе температуре и недостатак влаге (наведене у Поглављу 11, Дискусија) и саднице аутохтоних врста одгајене на теренима на којима се пошумљавање врши.  Будућа пошумљавања на подручју Грделичке клисуре и Врањске 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ 455 котлине, због неповољне расподеле топлотне енергије и падавина, треба да буду усмерена на омогућавање конзервације влаге и смањење инсолације на локацијама ксеротермног карактера. Обавезна је примена контурне обраде падина за пошумљавање - израда градона и тераса, на којима су подигнуте културе показале далеко бољи успех пријема и степен преживљавања, у односу на пошумљавање на јаме.  Примењивати динамички концепт одрживе пољопривреде који тежи интензивирању производње на примарно пољопривредним земљиштима, успостављању продуктивности деградираних екосистема и искључивању непогодних (маргиналних) земљишта из производње, као и одржавању равнотеже између природних и агроекосистема. Одржива пољопривреда треба да укључује управљање ресурсима у циљу задовољавања променљивих потреба човека, при чему одржава или повећава квалитет животне средине и конзервира природне ресурсе (Кадовић, 1999). Слика 12.1 Ерозија на Грбаначком риду, Доње Јабуково 1953. године Слика 12.2 Успешно санирана падина, Калиманска река, 2010. године  Утицати на смањење ерозије пољопривредног земљишта. „С обзиром да ерозија земљишта може и у нашим условима да доведе до трајног губитка земљишта (водна ерозија), потребно је сваке године предузимати противерозионе биолошке мере на најмање 4% нових површина од укупних површина нападнутих, подложних или угрожених ерозијом према Закону о пољопривредном земљишту.“ (Национална стратегија 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ 456 коришћења природних ресурса и добара, Сл. гласник РС, бр. 33/2012).  Примењивати организационе мере, кроз стварање услова за планско уређење насеља (спречавање изградње нових урбаних, привредних и инфрастуктурних садржаја у зонама угроженим поплавама), регулацију река и уређење обала у зони насеља, по принципима „урбане“ регулације.  Делови сливова у Врањској котлини на граници са Косовом (сливови Ђорђевачке, Муховске, Трновачке, Лебовачке, Брезничке, Кршевичке реке и др.), као и делови слива Врањскобањске реке, угрожени су процесима ексцесивне и јаке ерозије. На овим површинама, поред пројектовања и извођења попречних објеката у кориту, падине угрожене јаружастом ерозијом неопходно је третитрати биотехничким и биолошким радовима, пре свега применом градона на јако деградираним деловима падина и пошумљавањем, а на блажим падинама требало би подизати воћњаке на терасама. На градонима садњу вршити у једном реду на растојању 2 m, јер брзо долази до склопа у реду и спречава се развој корова.  На свим површинама третираним биолошким радовима обавезно спроводити мере неге.  Заштита слива Врањскобањске реке и акумулације Првонек је приоритетна (водоснабдевање Врања) (Kostadinov et al., 2008/а; 2010).  Контурни ровови, упркос одличним резултатима, не препоручују се за нова пошумљавања из економских разлога и зато што у зависности од геолошке подлоге на којој се раде могу изазвати клизање терена.  На подручју истраживања такође не треба градити преграде типа проф. Росића због геолошког састава терена, што је доказано истраживањима (Костадинов, 1979).  Приликом пројектовања објеката и радова на контроли ерозије и уређењу бујичних токова примењивати технологије и материјале у фунцији заштите животне средине. 13. ЗАКЉУЧЦИ 13. ЗАКЉУЧЦИ 458 Резултати обављених истраживања на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине потврдили су ефекте изведених противерозионих радова (1953. - 2010. година) на смањење интензитета ерозије, продукције и проноса наноса и указали на значај мултидисциплинарног приступа санацији ерозионих процеса у сливовима. Ерозија јаког интензитета (Zsr=0,78), која је доминирала подручјем Грделичке клисуре и Врањске котлине пре извођења противерозионих радова, сведена је на ерозију слабог интензитета (Zsr=0,24). Специфична продукција наноса 1953 године износила је Wsp = 3539,05 m3кm-2god-1, а 2010. године смањена је на Wsp= 779,67 m3кm-2god-1, а специфични пронос наноса смањен је са Gsp = 2505,59 m3кm-2god-1 (1953. године), на Gsp = 556,85 m3кm-2god-1 (2010. године). На подручју Грделичке клисуре ерозија јаког интензитета (Zsr=0,84), која је доминирала пре извођења противерозионих радова, сведена је на ерозију слабог интензитета (Zsr=0,34). Специфична продукција наноса која је 1953 године износила Wsp = 1920,34 m3кm-2god-1, 2010. године смањена је на Wsp= 492,42 m3кm-2god-1, а специфични пронос наноса са Gsp = 1421,05 m3кm-2god-1, на Gsp = 364,39 m3кm-2god-1. На подручју Врањске котлине ерозија јаког интензитета (Zsr=0,76), која је доминирала пре извођења противерозионих радова, сведена је на ерозију слабог интензитета (Zsr=0,24). Специфична продукција наноса која је 1953 године износила Wsp = 1618,71m3кm-2god-1, 2010. године смањена је на Wsp = 287,25 m3кm-2god-1, а специфични проноса наноса са Gsp = 1084,54 m3кm- 2god-1, на Gsp = 192,46 m3кm-2god-1. Резултати истраживања промене интензитета ерозије у функцији изведених противерозионих радова, поред непосредног значаја за подручје истраживања, имају шири практични и теоријски значај, јер се ради о једном од најрепрезентативнијих бујичних подручја у Републици Србији и региону Југоисточне Европе. 13. ЗАКЉУЧЦИ 459 Из приказаних резултата истраживања закључено је да:  Природне карактеристике подручја погодују развоју процеса ерозије (клима, рељеф, земљиште, геолошка подлога, развијена хидрографска мрежа).  Индиректни антропогени утицаји последица су промена социоекономског и друштвеног развоја (индустријализација и урбанизација), који су сеоска насеља осудили на депопулацију и демографско старење. Са процесом депопулације дошло је до смањења сточног фонда и спонтаног затрављивања великих површина.  Директни антропогени утицај, не само на промене начина коришћења земљишта, него и на изразито смањење интензитета ерозије на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, резултат је успешно изведених противерозионих радова и примењених мера у периоду од 1955.-1990. године.  На подручју истраживања је у периоду од 1953. до 2010. године смањено учешће површина под ораницама, ливадама и пашњацима. Неплодне површине су истом периоду смањене за 2,17 %, а површине под шумама повећане су за 17,6 %. Констатоване промене начина коришћења земљишта у посматраном периоду су, уз остале факторе, утицале на смањење интензитета ерозионих процеса на овом подручју.  У складу са концептом Конвенције о заштити биодиверзитета за пошумљавање деградираних станишта користити врсте карактеристичне за потенцијална станишта подручја, неопходно је избегавати инвазивне врсте, а избор врста и технике пошумљаваљња прилагодити интензивним климатским променама којима је подручје истраживања изложено.  Досадашња истраживања, укључујући и истраживања у оквиру дисертације, показала су да у зависности од степена деградираности станишта које се пошумљава, треба користити: 13. ЗАКЉУЧЦИ 460 Главне врсте: Acer platanoides, Acer pseudoplatanus, Betula pendula, Carpinus betulus, Fagus moesiaca, Populus alba, Populus nigra, Populus tremula, Quercus cerris, Quercus frainetto, Quercus petraea, Quercus robur, Salix alba. Пратеће врсте: Acer campeste, Acer heldreichii, Acer platanoides, Betula verrucosa, Carpinus betulus, Fagus moesiaca, Fraxinus angustifolia, Picea abies, Picea excelsa, Pinus silvestris, Pinus nigra, Populus nigra, Populus tremula, Prunus avium, Pyrus communis, Pyrus pyraster, Quercus cerris, Quercus petraea, Sorbus aucuparia, Sorbus torminalis, Staphyllea pinnata, Tilia argentea, Tilia tomentosa, Ulmus campestris, Ulmus effusa, Ulmus minor, Ulmus montana. Жбуње: Cornus mas, Cornus sanguinea, Cornus sanguinea, Corylus avelana, Corylus colurna, Crataegus monogina, Crataegus nigra, Evonymus europaeus, Prunus laurocerasus, Prunus spinosa, Rosa arvensis, Salix cinerea, Salix fragilis, Sambucus nigra, Sorbus aucuparia, Vaccinium myrtillus, Viburnum lantana, Viburnum opulus.  Регресиона анализа зависности пада заплава (проста корелација) за анализиране сливове, потврдила је да између пада природног корита и пада формираних заплава постоји висока повезаност. Нешто слабији интензитет зависности показали су пад заплава и гранулометријски састав наноса, а најслабију зависност показали су пад заплава и коефицијенти неједнородности наноса.  Посебну пажњу треба посветити редовном одржавању изведених попречних објеката на подручју истраживања, у циљу санације насталих оштећења, заштите од нових оштећења и одржавања њихове примарне функције – спречавања развоја процеса ерозије и поплава.  Обзиром да су регулације често једини објекти подигнути у великом броју водотока, а нанос из водотока није задржан у сливу, долази до њиховог затрпавања. Овакви примери јасно показују да је преко потребна изградња низа попречних објеката у кориту, уз истовремено извођење биолошких радова у сливу, али и редовно чишћење регулација и уста преграда. 13. ЗАКЉУЧЦИ 461  Интензитет процеса ерозије регистрован 2010. године је, пре свега, резултат активне борбе против ерозије извођењем противерозионих радова у кориту и сливу. Највеће позитивне промене захватиле су највише делове сливова (Црни Врх, Лескова Вода, Кукавица итд.), површине удаљене од насеља, на којима су изведени обимни противерозиони радови. Смањени аграрни притисак становништва на земљишни фонд и самоникли биљни покривач такође су, кроз процес обнављања педолошког слоја и вегетације, утицали на смањење интензитета ерозионих процеса.  На крају периода истраживања (2010 године) стање је много боље, али су и даље присутни сви потенцијални услови за развој ерозионих процеса: неотпорна и водонепропусна геолошка подлога, велике висинске разлике, све чешћа појава киша јаког интензитета, мање површине у сливовима Врањске котлине под деградираним вегетационим покривачем, кресање лисника, нерационално коришћење пољопривредних површина, противерозиони радови који нису завршени, тј. нису изведени сви пројектовани објекти и друго. Полазне хипотезе потврђују закључци: 1. Културе на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, подигнуте у циљу заштите од ерозије, постигле су свој заштитни ефекат. Добар успех показале су четинарске културе (бели и црни бор) подигнуте на градонима и контурним рововима. Анализа ефеката изведених биолошких противерозионих радова на падинама сливова кроз промену вредности средњег коефицијента ерозије (Zsr) (урађена на 19 огледних поља), показала је њихов значајан утицај на смањење интензитета процеса ерозије. До највећег смањења интензитета ерозије дошло је на ОП 1, 2, 3, 4, 5, 9, 11, 12, 13, 14, 15 и 16 (из категорије ексцесивне ерозије у слабу) и на ОП 17, 18 и 19 (из категорије јаке ерозије у врло слабу). На огледним пољима 6, 7, 8 и 10 (1953. године ексцесивна 13. ЗАКЉУЧЦИ 462 ерозија), 2010. године су присутни процеси осредње ерозије. Подигнуте културе су, што се тиче заштите од ерозије у потпуности оствариле своју функцију, али нису постигле очекивани принос дрвне масе. Разлог је што нису спровођене мере неге, пре свега прореде, које је требало вршити паралелно са порастом култура. Прореде, заједно са другим мерама неге, обезбедиле би отпорност култура на штеточине, ветро и снегиозвале, шумске пожаре итд. Код култура црног бора незнатна одступања стварне запремине од нормалне регистрована су на огледним пољима 5, 13, 6 и 4 (мање од 10%). Највеће одступање је код огледног поља 7 које има за 65% већу запремину од нормалне, што је последица великог броја стабала тј. велике густине садње. Број стабала, условљен примењеним методом пошумљавања, креће се од 1786 до 2397 у културама белог бора, а у културама црног бора од 750 до 4421 по хектару. Највећи обим противерозионих радова изведен је у периоду 1955.-1966. године, када је дошло до највећег смањења продукције и проноса наноса и интензитета ерозионих процеса на подручју Грделичке клисуре (1953. године Zsr = 0,84, 1970 године Zsr =0,50). На подручју Врањске котлине до највећег смањење интензитета ерозионих процеса дошло је у периоду 1970. – 2010. година (1970. године Zsr = 0,62, 1970 године Zsr =0,24), што је последица извођења биолошких радова осамдесетих година прошлог века, тако да је касније дошло до формирања склопа подигнутих шумских култура и успостављања заштитне функције. Успешно извођење пошумљавања зависи од избора одговарајуће технике (израда градона и тераса), правилног избора врста, коришћења садница произведених на подручју које се пошумљава и примена мера неге новоподигнутих култура. Проблеми успеха пошумљавања, ерозије и бујичних поплава су, у условима глобалних климатских промена, све 13. ЗАКЉУЧЦИ 463 израженији и захтевају адекватна решења и озбиљну финансијску подршку. 2. Анализирани попречни објекти (5 прагова и 28 преграда у 7 бујичних водотока) су са аспекта стабилности оправдали постојање: спречен је развој дубинске и бочне ерозије, извршена стабилизација корита и задржана значајна количина наноса у њиховим заплавима. Природни пад корита креће се од 4,48% (Љештарска долина) до 57,89% (Зла долина III), док су падови заплава у границама од 1,38% (Репинска река) до 38,80% (Зла долина III). Приликом избора места за изградњу попречних објеката у систему бирати уже профиле, од којих се долина шири узводно. На тај начин би уз мање трошкове изградње била задржана већа количина наноса. Преграда бр. 2 у Репинској реци, корисне висине hk =4,0 m, са средњом ширином долине 18,0 m, задржала је 3420,43 m3 наноса, док је преграда бр. 3 (Репинска река) корисне висине hk = 4,5 m и ширине долине 13,5 m, задржала већу количину наноса (3894,23 m3), уз сличне падове корита и падове заплава. 3. Резултати истраживања показали су да пречници наноса (d25, d5 и d10) и коефицијенти неједнородности наноса (Kd и S0) одређују пад заплава (Вишеструка регресија - једначина зависности пада заплава од пада тока, крупноће зрна наноса d10, d60, d90 i d95 и коефицијената неједнородности наноса Kd, Km и U, који представљају сигнификантне детерминанте пада заплава), што потврђује полазну хипотезу да се пад заплава формира деловањем и интеракцијом многих фактора, а најважнији су природни пад корита и гранулометријски састав наноса. 4. На основу снимљеног стања на терену, анализе гранулометријског састава узорака, података из коришћене документације и урађених статистичких анализа добијени су аналитички изрази за одређивање пада заплава у функцији фактора који делују на његово формирање. 13. ЗАКЉУЧЦИ 464 За прорачун пада заплава у бујичним токовима на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине предлажу се:  прости регресиони модел са једном независно променљивом: Iz =– 2,4215+0,662082 It  сложени регресиони модел са две независно променљиве: Iz = -4,5024 + 0,6246 It + 6,2507 So  сложени регресиони модел са три независно променљиве: Iz = -2,0435+ 0,32753 d10 -0,0746 d25 +0,6196 It  сложени регресиони модел са осам независно променљивих: Iz = -2,2698+ 0,2476 d10 - 0,3551 d60 + 0,5763 d90 – 0,3033 d95 + 0,4795 It +0,1365 Kd – 0,2585 Km + 0,3667 U Приказани модели се најбоље прилагођавају датим емпиријским подацима, а наведени параметри статистички значајно детрминишу пад заплава. Регионалног су карактера и могу се користити за практичне потребе прогнозе падова заплава приликом израде техничке документације за бујичне водотоке на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине, пре свега у сливовима сличног гранулометријскога састава. Не могу се користити за вредности падова корита испод 3,35%. Наведени закључци су конкретни одговори на све непознанице са почетка истраживања, објашњавају постигнуте ефекте изведених противерозионих радова на смањење интензитета ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине и дају препоруке и подстрек за наставак рада на овој проблематици. Такође, смањење интензитета ерозионих процеса не би смело да нас завара, јер посао на антиерозионом уређењу још увек није завршен, што потврђују и штете настале поплавама које су и даље присутне. 13. ЗАКЉУЧЦИ 465 Слика 13.1. Еродирана падина у сливу Трновачке реке 2010. године, упозорење и изазов Предложена стратегија и препоруке за контролу водне ерозије и уређење бујичних токова на истраживаном подручју заснована је на резултатима теренских, лабораторијских и аналитичких истраживања подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине и значајна је за бујичарску праксу. Резултати добијени на основу спроведених истраживања, сам обим и примењена методологија, као и њихова веза са искуствима и приступом извођењу противерозионих радова педесетих и шездесетих година прошлог века, омогућавају савремен приступ решавању проблема ерозије на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине и обавезују на наставак уређења и заштите овог подручја. ЛИТЕРАТУРА 467 1. Blinkov I., Trendafilov A. (2002): Effects of antierosion activities on the Vodno mountan. International Conference «Natural and Socio-Economic Effects of Erosion Control in Mountainous Regions» 10-13 December 2002, Belgrade/ Vrujci Spa, Proceedings, pp 57-65 2. Blinkov I., Trendafilov A. (2002/a): Effects of erosion control works in some torrents in the Republic of Macedonia. Conference on Water Observation and Information System for Decision Support, BALWOIS, Ohrid http://balwois.com/balwois/administration/full_paper/ffp-5o-274.pdf 3. Bilibajkić,S., Ratknić, M., Stefanović, T., Braunović, S. (2010): The influence of the technical and biological works on the intensity of erosion processes in drainage basin of Melo torrents. XVIII International Scientific and Professional Meeting "Ecological Truth" Eco-Ist'10, 01-04.06.2010, Banja Junaković, Apatin, Serbia. pp 331-337 4. Bilibajkić, S., Stefanović, T., Ratknić, M., Braunović, S. (2010/а): Analysis of Formulas for thr Calculation of the Slope of Siltation of Dam No.1 in the Torrent Melo. International Scientific Conference "Forest Ecosystems аnd Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade, Serbia. Proceedings pp 257-264 5. Брауновић, С., Билибајкић С. (1997): Обрачун и јединице за изражавање фактора еродибилности земљишта (К) у Универзалној једначини ерозије и губитака земљишта, УСЛЕ. Часопис "Шумарство" бр. 1, Београд, стр 62-66 6. Braunović, S., Ratknić, M. (2010): The endangerment of the ecosystem diversity of Grdelichka Gorge and Vranjska basin owning to the antropogenic factor, Sustainable Forestry (Održivo šumarstvo), Collection 61-62, Institut za šumarstvo, Beograd, pp 41-53 7. Braunović S., Ratknić M., (2010/а): The Changes Of Land Use in Grdelicka Gorge and Vranjska Valley. International Scientific Conference "Forest ЛИТЕРАТУРА 468 Ecosystems аnd Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade. Proceedings pp 83-88 8. Braunović S., Ratknić M., (2010/b): The Migration Trends and Soil Protection from the Erosion in Grdelicka Gorge and Vranjska Valley. International Scientific Conference "Forest Ecosystems аnd Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade. Proceedings pp 289-295 9. Braunović, S., Ratknić, M. (2010/v): The Condition of Erosion and Effects of the Erosion Control Activities Performed in the Krpejski Potok Drainage Basin. International Scientific Conference "Forest Ecosystems аnd Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade. Proceedings pp 251-256 10. Braunović, S., Ratknić, M., Rakonjac, Lj. (2010): The Site Characteristics of the Grdelicka Gorge and Vranjska Basin Areas. International Scientific Conference "Forest Ecosystems аnd Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade Proceedings pp 91-96 11. Braunović, S., Ratknić, M. (2011/а): Regeneration of natural ecosystems in habitats degraded by erosion processes (south-east Serbia), International Conference Nature Protection in XXI Century. Procedings, book No 2, Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, pp 389-401 12. Braunović, S., Ratknić, M. (2011/b): Uticaj migracije stanovništva brdsko planinskog područja Surdulice na obnavljanje prirodnih ekosistema. Međunarodni naučni skup Nove strategije i tehnologije zaštite životne sredine, Naučno-stručno društvo za zaštitu životne sredine Srbije – ECOLOGICA, pp 681-686 13. Braunović, S., Ratknić, M. (2012): The Change of Land Use-Impact on the Distribution and Intensity of Water Erosion in the Drainage Basin. BALWOIS 2012, Paper No 495. http://ocs.balwois.com/index.php?conference=BALWOIS&schedConf =BW2012&page=schedConf&op=presentations ЛИТЕРАТУРА 469 14. Braunović, S., Ratknić, M. (2012/а): Impact of the Parent Rock оn Erosion Process Development in Grdelica Gorge and Vranjska Valley. Sustainable Forestry. Institute of Forestry, Belgrade, Serbia. pp 65-72 15. Braunović, S., Kabiljo M. (2012): Erosion Processes in the Đorđevačka River’s Drainage Basin (South-East Serbia) in the Period 1953-2011. International Scientific Conference “Forests in the Future – Sustainable Use, Risks and Challenges”. Institute of Forestry, Belgrade, Serbia. Proceedings pp 267-274 16. Braunović, S., Ratknić, M., Kabiljo M. (2012): Changes of Land Use in the Region of Vranjska Valley in the Period 1963-2010. International Scientific Conference “Forests in the Future – Sustainable Use, Risks and Challenges”. Institute of Forestry, Belgrade, Serbia. Proceedings pp 477-482 17. Бухин М., Н. (1972); Об учете неоднородносто частиц наносов при определении гидроморфологических характеристик речних русл. Сборник научних трудов: Ерозионие и селевие процеси и борба с ними“, випуск 1, стр. 30-36, Москва 18. Ванчетовић, Ж (1966): Ерозија земљишта и бујице у СР Србији. 19. Ванчетовић, Ж. (1971): Радови на сузбијању ерозије земљишта и бујица у СР Србији изведени у времену од 1955. до 1968. године и постигнути резултати. Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 20. Велашевић, В. и сар. (1981): Пројекат V-11: Проучавање поремећаја екосистема и деградације животне средине (Research Project Report 1981), Шумарски факултет, Београд 21. Величковић, Д. (1993): Анализа ефеката изведених противерозионих радова у сливу и кориту Крпејског потока. Дипломски рад. Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд. ЛИТЕРАТУРА 470 22. Велојић, М. (2000): Проучавање ефеката попречних објеката у бујичним токовима слива реке Нишаве. Магистарски рад. Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд 23. Велојић, М. (2002): Природни ефекти попречних објеката у сливу Габровачке реке. Гласник шумарског факултета бр.85. Београд стр. 37-49 24. Vopravil, J., Janeček, M., Tippl, M. (2007): Revised Soil Erodibility Faktor K in the Czech Republic. Soil and water res., 2, pp 1-9 25. Вучковић, М. (1989): Развојно производне карактеристике црног бора у вештачки подигнутим састојинама на Јужном Кучају и Гочу. Шумарски факултет, Београд 26. Гавриловић, З., Стефановић, М., Брајковић, М., Исаковић, Д. (2003) Идентификација ерозивних подручја. Институт „Јарослав Черни“, Београд 27. Гавриловић, С. (1957): Класификација бујичних токова Грделичке клисуре и квантитативни режим њихових наноса. Грађевинска књига, Београд 28. Гавриловић, С. (1964): Наука о ерозији земљишта и бујичним токовима. Књига 1: Дијагностика процеса ерозије земљишта и бујичних подручја. Универзитет у Београду, стр. 4-9 29. Гавриловић, С. (1968): Класификација бујичних токова за израду водопривредне основе Југославије. Манускрипт, институт "Јарослав Черни", Београд. 30. Гавриловић, С. (1972): Инжењеринг о бујичним токовима и ерозији. 31. Драгићевић, С., Степић, М. (2006): Промене интензитета ерозије у сливу Љига – утицај антропогеног фактора. Гласник Српског географског друштва, св. 86 (2), 37-44 ЛИТЕРАТУРА 471 32. Драгићевић, С. (2007): Доминантни ерозивни процеси у сливу Колубаре. Географски факултет, Београд 33. Драшковић Д. (1955): Методе и искуства у борби против ерозије у базену Јужне Мораве (Грделичка Клисура). Научне основе борбе против ерозије – Прво саветовање, Београд 34. Дуцић, V., Радовановић, М. (2005): Клима Србије. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 35. Ђоровић, М., Исајев, V., Кадовић, Р. (2003): Системи антиерозионог пошумљавања и затрављивања. Шумарски факултет, Бања Лука. 36. Златић, М. (1983): Проучавање утицаја социо-демографских појава на стање ерозије на подручју СО Владичин Хан. Магистарски рад, Шумарски факултет Београд 37. Златић, М. (1985): Аспекти миграционих кретања на подручју Грделичке клисуре. Гласник шумарског факултета бр.64, Београд 38. Zlatić, M. (1988): Natural-Economic Effects of Erosion Control in the Watershed Zla Dolina III, International Conference on Protection of Forest Soil Against Accelerated Erosion, Prag (170-176) 39. Златић, М. (1993): Фактори ерозионих процеса и ефекти изведених противерозионих радова у сливу Паневљанска река. Поглавље у монографији ”Узроци и последице ерозије земљишта и могућности контроле ерозионих процеса”, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд, стр. 110-115 40. Zlatić, M., Kostadinov, S., Popović, M., Ristić, I., (1996): Аnalysis of natural and anthropogenic factors of erosion processes and effects of erosion control works in the watershed Мlakacka dolina. International symposion interpraevent, Garmisch-Partenkirchen, Tagungspublikation, Band 2, Seite 213-222 ЛИТЕРАТУРА 472 41. Јелић, Б. (1978): Противерозиони радови изведени у сливу Vелике Мораве у периоду 1947-1977. „Ерозија“ бр.9, Београд, стр. 25-42 42. Jevtić Lj., Zlatić M. (1990): Analysis of Effects of Erosion Control Works Undertaken in the Region of the Predejanska Reka, Palojska Reka and Lještarska Dolina Watersheds, International Conference: Protierozni Ochrana v Zemedelstvi ve Vztahu k Životnimu Prostredi, Pelhžimov, Czech Republic (153-161) 43. Jović, Đ., Braunović, S., Ćirković-Mitrović, T., Brašanac-Bosanac, Lj. (2010): The Conditions of the Forests and Forest Ecosystems in Grdelicka Gorge and Vranjska Basin. International Scientific Conference "Forest Ecosystems and Climate Changes". Institute of forestry, Belgrade. Proceedings pp 97-101 44. Кадовић, Р. (1999): Противерозиони агроекосистеми – конзервација земљишта. Шумарски факултет универзитета у Београду, Београд 45. Китин, Б. (1975): Раководство за упражненија по ерозија и борбата с неја. Софија: Земиздат 46. Колић, Б. (1978): Шумарска екоклиматологија. Научна књига, Београд 47. Koprivica, M., Ratknić, M. (1996): Production and development characteristics of young coniferous stands in the region of northwest Serbia. IUFRO Conference Modelling regeneration success and early growth of forest stands. Copenhagen, pp 187-194 48. Костадинов, С. (1979): Студија антиерозионог деловања таложнице, као специфичног типа преграде проф. Росића, у зависности од типа подлоге. Магистарски рад. Шумарски факултет, Београд 49. Костадинов, С. (1985): Истраживање режима наноса у бујичним токовима Западне и Југоисточне Србије. Докторска дисертација Шумарски факултет Универзитета у Београду ЛИТЕРАТУРА 473 50. Костадинов, С. (1987): Пад заплава у бујичним водотоцима југоисточне Србије. Ерозија-стручно-информативни билтен број 15, Београд, стр. 129-133 51. Костадинов, С., Златић М. (1987): Ефекти изведених антиерозионих радова у бујичним сливовима. Ерозија-стручно-информативни билтен број 15, Београд 52. Костадинов, С. (1989): Анализа формула за прорачун пада заплава. Шумарство, бр. 3-4, стр. 3-17 53. Kostadinov S., Marković S., Dragović N. (1995). Erosion Control Works and their effects on the state of erosion processes and sediment transport in the Kalimanska river watershed, Third International Symposium on Headwater Control, Proceedings New Delhi, India. pp 477-486. 54. Костадинов, С. (1996): Бујични токови и ерозија. Београд, Шумарски факултет 55. Kostadinov, S., Marković S. (1996): Soil erosion and effects of erosion control works in the torrential drainage basins of southeast Serbia. Erosion and Sediment Yield: Global and Regional Perspectives (Proceedings of the Exeter Symposium, July 1996). IAHSPubl.no. 236, pp 321-332 56. Kostadinov, S. et al. (1996): Effect of vegetation cover on the distribution and intensity of water erosion in the watershed. International Symposium INTERPRAEVENT, Garmisch-Partenkirchen. Tagungspublikation, Band 1, Seite 225-234 57. Kostadinov, S., Zlatić, M., Dragović, N. (2000): Effects of erosion control works in the Grdelička Klisura gorge. u: 75 godini visše lesotehničesko obrazovanie v Bulgaria - zbornik radova, Sofia: Lesotehničeski universitet, Proceedings, pp 115-124 58. Kostadinov, S. (2002) Erosion and torrent control in mountainous regions of Serbia. u: Zlatić M., Kostadinov S., Dragović N. (ur.) International year ЛИТЕРАТУРА 474 of mountainous conference Natural and socio-economic effects of erosion control in mountainous regions, Vrujci Spa. Proceedings, Keynote paper, pp 33-56 59. Kostadinov, S., Zlatić, M., Dragović, N. (2004): Effect of land use changing upon the runoff and sediment transport regime in the river Kalimanska Reka watershed. u: Research on irrigation and drainage, Skopje, Macedonia, March 24, 2004 60. Kostadinov, S. (2007): Erosion and torrent control in Serbia: hundred years of expirience. International Conference: Erosion and Torrent Control as a factor in SustainableRiver Basin Management, Belgrade, Serbia, 25-27 September 2007, Proceedings (CD) 61. Костадинов, С., Драговић, Н., Златић, М., Тодосијевић, М. (2008): Утицај противерозионих радова у сливу реке Топлице узводно од бране „Селова“ на интензитет ерозије земљишта. Водопривреда бр. 40, стр. 115-126 62. Kostadinov, S., Dragović, N., Todosijević, M. (2008/a): Soil erosion and possibility of its control in the watershed of the reservoir „Prvonek“. 15th ISCO Congres, Soil and Water Conservation, Climate Change and Environmental Sensitivity, Budapest. 63. Костадинов, С., Драговић, Н., Миловановић, И., Тодосијевић, М. (2010): Ерозија и нанос у сливу Врањскобањске реке узводно од акумулације „Првонек“ Ерозија бр. 35, стр. 19-29 64. Крстић, О. (1961): Грделичка клисура и Врањска котлина – Природни услови, ерозија и шумска привреда. Институт за економику пољопривреде, Београд 65. Лазаревић, Р. (1974): Карта ерозије СР Србије. Ерозија-стручно- информативни билтен број 5, Београд. стр. 9-25 66. Лазаревић, Р. (2009): Ерозија у Србији. ЛИТЕРАТУРА 475 67. Лакушић., Д. (2005): Станишта Србије – Приручник са описима и основним подацима, Институт за ботанику и ботаничка башта „Јевремовац“, Биолошки факултет, Универзитет у Београду 68. Лечић, М. (1961): Грделичка клисура и Врањска котлина – Становништво и миграције. Институт за економику пољопривреде, Београд 69. Марковић П. (1994): Пољопривредни атлас Србије. Други том. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Одбор српске академије наука и уметности за проучавање села, Београд 70. Miladinovic, M., Blinkov, I., Nikolov, N. (2006): Drought and forest decline in region vulnerable to desertification in the Republic of Macedonia. BALWOIS 2006, Ohrid. http://www.balwois.com/balwois/administration/full_paper/ffp- 764.pdf 71. Мустафић, С. (2007): Неки аспекти антропогеног утицаја на интензитет ерозивних процеса у сливу Темштице. Гласник Српског географског друштва, свеска LXXXVII – Бр.1 72. Недјалков, С. (1962): Изучаванија врху растежа, продуктивноста и техническа зрелост на насажденијата от церен бор. Академија на селскостопанските науки в Булгарија, Софија 73. Пенев, Г. (2007): Пројекције становништва Србије, 2002–2052, Преглед Република Србија, LI, 3, 9–26 74. Перишић, Д., Вујошевић, М., Петовар, К. (1996): Просторни план РС. Београд 75. Петковић, С., eт aл. (1989): Студија антиерозионе заштите слива акумулације Селова. Шумарски факултет, Београд 76. Petković, S., et all (1995.): Geneza i transport nanosa u slivu Južne Morave i uslovi njegovog korišćenja., Monografija, Šumarski fakultet, Beograd 77. Петровић, П. (2007): Предејане и околина. II допуњено издање, Београд ЛИТЕРАТУРА 476 78. Поповић, М., Костадинов, С. (1987): Карактеристике гранулометријског састава наноса у зависности од геолошке подлоге у сливу. Шумарство бр. 3-4, Београд, стр. 15-23 79. Rakonjac Lj., Ratknić M., Braunović S. Bilibajkić S. (2006): Pošumljavanje i zaštita od erozije u praktičnoj primeni konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije. Savetovanje Pošumljavanje u cilju realizacije prostornog plana razvoja poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Novi Sad, Zbornik radova, str. 86-95 80. Раткнић, М. (1994): Конструкција станишних индекса за културе четинара на подручју Србије и могућност коришћења при одређивању периодицитета проређивања. Публикација: Узгојно-биолошки и економски значај прореда у шумским културама и младим шумама, Београд 81. Ratknić, M., Braunović, S., Bilibajkić, S. (2007): Priprema zemljišta za pošumljavanje – In: Ratknić, M., eds (2007): Pošumljavanje goleti i antropogeno oštećenih zemljišta, Monografija, Institut za šumarstvo, Beograd 82. Ratknić, M., et al. (2007/a): Tehnike setve i sadnje biljaka – In: Ratknić, M., eds (2007): Pošumljavanje goleti i antropogeno oštećenih zemljišta, Monografija, Institut za šumarstvo, Beograd 83. Ratknić, M., Rakonjac, Lj., Braunović, S., Bilibajkić S. (2007/b): Reforestation and soil protection against erosion in Serbia. International conference. „Erosion and torrent control as a factor in suistanable river basin management”, 25-28. septembar, Belgrade 84. Рашевић, М., Пенев, Г. (2011): Црна Трава: Пример екстремног демографског урушавања. Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика. Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш ЛИТЕРАТУРА 477 85. Ristić, R., Kostadinov, S., Radić, B., Trivan, G., Nikić, Z. (2012): Torrential floods in Serbia – man made and natural hazards. 12th Congress INTERPRAEVENT 2012 – Grenoble/France. Conference Proceedings. http://www.interpraevent.at/palm- cms/upload_files/Publikationen/Tagungsbeitraege/2012_2_771.pdf 86. Ristić, R., Kostadinov, S., Abolmasov, B. Dragović, N., Trivan, G., Radić, B., Trifunović, M., Radosavljević, Z. (2012/а): Torrential floods and town and country planning in Serbia. Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 12, 23-35, doi:10.5194/nhess-12-23-2012, 2012. www.nat-hazards-earth-syst-sci.net/12/23/2012 87. Setinski, V. (1926): O određivanju pada kod uređivanja bujica, Pola stoleća šumarstva 1876-1926, Zagreb 88. Skatula, L. (1964): Zabudova rzek i potokow gorskich, Panstwowe wydawnictwo rolnicze i lesne, Warszawa 89. Спасов, П. (2003): Појава суше у Србији, њено праћење и могућности прогнозе. Bодопривреда 35, стр. 30-36 90. Сољаник, И. (1955): Огледна пошумљавања у Грделичкој клисури. Шумарство 12, Београд. стр. 741-756 91. Сољаник, И. (1960): Експозиција као фактор при пошумљавању голети. Пољопривредно-шумарска комаора АКМО, Приштина 92. Сољаник, И. (1967): Потреба анализе огледних шумских култура у Србији. Шумарство бр. 7-8, Београд, стр. 41-49 93. Стевановић, Р. (2004): Градска насеља Републике Србије у пописима становништва од 1948.до 2002. године, Становништво 1–4/2004 94. Танасијевић Ђ. (1955): Процеси ерозије земљишта Грделичке клисуре и Врањске Котлине. Научне основе борбе против ерозије – Прво саветовање, Београд ЛИТЕРАТУРА 478 95. Tanasijević, Đ. et al. (1956): Pedološko-agrohemijske osobine i stanje erozije zemljišta Grdeličke klisure i Vranjske kotline. Institut za pedologiju i agrohemiju Beograd, Topčider, str. 200 96. Тодосијевић, М. (2004): Ефекти попречних објеката у бујичним токовима реке Дрине на сектору Лозница-Бачевци. Магистарски рад. Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд 97. Тошић, Д., Крунић, Н, Милијић, С. (2009): Истраживање просторнe организације мреже насеља јужног поморавља у функцији израде просторног плана. Демографија, књига 6, Београд 98. Цвијић, Ј. (1911): Основа за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Књиге 2 и 3, Београд 99. Шибалић, Д. (1986): Утицај сунчевог зрачења на ерозионе процесе земљишта. Симпозијум о проблемима ерозије у СР Србији. 25-28. 10. 1967. године, Београд, пп. 137-152 100. Wischmeier, W.H., Smith D.D. (1978): Predicting rainfall erosion losses. A guide to conservation planning. USDA-SEA, US. Gouvernmental printing office, Washington ГРУПА АУТОРА 101. Генерална основа за уређење Врањске котлине и Грделичке клисуре (1956). Виноградарство. Институт за виноградарство и винарство НР Србије, Ниш 102. Генерални план за уређење Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). А. Природни услови, и рељеф. Институт за водопривреду Београд 103. Генерални план за уређење Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). IV Водопривреда. Институт за водопривреду, Београд 104. Генерална основа Пошумљавања, мелиорације и гајење шума подручја ЛИТЕРАТУРА 479 Грделичке клисуре и Врањске котлине (1957). Институт за научна истраживања у шумарству НР Србије, Београд 105. Генерални пројекат противерозионог уређења бујичних токова на подручју Грделичке клисуре (2008), Шумарски факултет Београд и Институт за водопривреду Јарослав Черни, Београд 106. Главни пројекат за уређење Калиманске реке. Биро за пројектовање у шумарству, Београд, 1952. године 107. Главни пројекат за уређење Репинске реке. Биро за пројектовање у шумарству Београд, 1952. године 108. Главни пројекат за уређење слива Млакачка долина. Биро за пројектовање у шумарству, Београд, 1955. године 109. Главни пројекат за уређење бујице Крпејски поток. Биро за пројектовање у шумарству, Београд, 1956. године 110. Главни пројекат за уређење бујице Зла долина. Биро за пројектовање у шумарству, Београд, 1959. године 111. Грделичка клисура и Врањска котлина (1959): III Привредно историјски развитак, Становништво и миграције. Институт за економику пољопривреде, Београд 112. Елаборат о проучавању лековитог биља на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Институт за испитивање лековитог биља НР Србије, Београд 113. Елаборат за радове на одржавању објеката за заштиту од ерозије и уређење бујица по програму радова ВПЦ „Морава“ Ниш за 1999. годину. ДВП „Ерозија“, Владичин Хан 114. Закон о заштити од ерозије и уређењу бујица (Службени глсник НРС бр. 36/54). 115. Закон о водама. Службени Гласник РС бр. 30/2010 ЛИТЕРАТУРА 480 116. Инжењерскогеолошка основа за генерални план уређења Грделичке клисуре и Врањске котлине (1956). Завод за геолошка и геофизичка истраживања НРС. Одељење за инжењерску и хидрогеологију, Београд 117. Интегрална студија режима воде и наноса у сливу Јужне Мораве – Завршни извештај. (1986). Шумарски факултет Универзитета у Београду, ООУР Институт за водопривреду ерозионих подручја 118. Истраживање ефикасности и економичности бујичарских антиерозионих радова на подручју Грделичке клисуре. Студија. (1996). Шумарски факултет Универзитета у Београду, ООУР Институт за водопривреду ерозоних подручја 119. Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1:50 000. Институт за педологију и агрохемију, Београд – Топчидер, 1956. године. 120. Карта ерозије СР Србије 1: 500 000. Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1983. године 121. Метеоролошки годишњак 1, Климатолошки подаци, РХМЗС http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php 122. Методологија за израду планова за одбрану од бујичних поплава на водотоцима на којима нема објеката за заштиту од штетног дејства вода (1998). Институт "Јарослав Черни", Београд 123. Методологија за израду планова за проглашење ерозионих подручја. Институт "Јарослав Черни", Београд 1998 124. Општа основа газдовања шумама за Јужноморавско шумско подручје 2001-2010, Биро за планирање и пројектовање у шумарству, Београд, 2004. 125. Општа основа газдовања шумама за Јабланичко шумско подручје 2003-2012, Биро за планирање и пројектовање у шумарству, ЛИТЕРАТУРА 481 Београд, 2006. 126. Национална стратегија коришћења природних ресурса и добара. Службени гласник РС, бр. 33/2012) 127. Основна геолошка карта Србије 1:100 000 (листови Власотинце, Трговиште са Радомиром и Врање). Савезни геолошки завод Београд 128. Основна геолошка карта Србије 1:100 000. Тумачи за листове Власотинце, Лесковац, Трговиште са Радомиром (1973) и Врање (1977). Савезни геолошки завод Београд 129. Педолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине 1:50 000 Институт за педологију и агрохемију, Београд, 1960. године 130. Педолошко-агрохемијске особине и стање ерозије земљишта Грделичке клисуре и Врањске котлине. Институт за педологију и агрохемију, Београд – Топчидер, 1956. год 131. Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Грделица - Владичин Хан, Грделичка клисура. Регистар бујичних сливова и падина (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан 132. Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Регистар бујичних сливова и падина (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан 133. Попис бујица десних и левих притока Јужне Мораве на деоници Владичин Хан – Бујановац, Врањска котлина. Технички извештај. (1964). Реонска секција за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица, Владичин Хан 134. Проучавање поремећаја екоситема и деградације животне срeдине. Шумарски факултет Универзитета у Београду, Институт за водопривреду ерозионих подручја, 1976.-1980. године. ЛИТЕРАТУРА 482 135. Ратарска основа Грделичке клисуре и Врањске котлине. Институт за оплемењивање и производњу биља, Земун-Поље, 1956. године 136. Soil Conservation. Soil Conservation Service USA. (Published 1938th to 1976th) 137. Студија успешности разних метода пошумљавања у Грделичкој клисури. Институт за шумарство Републике Србије, Београд 1956. године. 138. Таблице из дендрометрије и уређења шума. Бор са средњом проредом (по Gehrhardt-u). Друштво шумарско техничког стручног особља СР Србије, Београд 1971. године 139. Топографске карте размере 1: 50.000 (ТК 50). Листови Лесковац 2, Лесковац 3, Лесковац 4, Власотинце 1, Власотинце 2, Власотинце 3, Власотинце 4, Куманово 1, Куманово 2 и Крива Паланка 1. Војногеографски институт, Београд. 140. (2003): Пол и старост - подаци по насељима. У Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књига 2. Републички завод за статистику, Београд 141. (2004): Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. - подаци по насељима, Књига 9. Републички завод за статистику, Београд 142. Фото-документација. ВО „Ерозија“ Владичин Хан 143. www.juznevesti.com/Drushtvo/Poplave-prete-jugu-Srbije.sr.html 144. http://www.rgz.gov.rs/ceh/opstina_ko.aspx?MenuID=none 145. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0% 9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86#.D 0.94.D0.B5.D0.BC.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B0 146. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%BF%D0%B5%D1%98 %D1%86%D0%B5 147. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9 A%D0%B5 148. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1% ЛИТЕРАТУРА 483 82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B5 149. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0% B2%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5 150. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B C%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5 151. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5_%D0 %88%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE 152. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0% B5_%D0%88%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2% D0%BE 153. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%8 2%D0%BE%D0%B2%D0%BE_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4% D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BD 154. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0% BD%D1%86%D0%B5 155. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0 %B2%D0%BE_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87 %D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BD 156. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B E%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D 0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%B D 157. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0% BE%D1%98_(%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87% D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BD ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ 1. БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА 485 БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА ПО ПОПИСНИМ ГОДИНАМА, ПРЕГЛЕД ПО ОПШТИНАМА ЛЕСКОВАЦ Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Бистрица Бистрица 631 200 215 212 176 129 101 79 2 Боћевица Јужна Морава 488 245 245 253 228 224 193 151 3 Бојишина Јужна Морава 486 337 382 393 369 326 267 245 4 Бричевље Јужна Морава 661 278 282 254 292 245 233 241 5 Црвени брег Предејанска р. 800 400 392 416 287 169 69 30 6 Дедина бара Козарска река 639 631 642 690 716 869 809 802 7 Граово Бистрица 610 713 727 666 559 430 356 277 8 Грделица Јужна Морава 362 840 1007 1488 1893 2204 2431 2383 9 Грделица(село) Јужна Морава 362 1000 978 1137 1255 1305 1228 1172 10 Кораћевац Јужна Морава 427 190 185 196 174 186 203 192 11 Ковачева бара Козарска река 652 310 330 317 289 269 212 167 12 Козаре Козарска река 369 376 376 400 419 398 365 362 13 Крпејце Јужна Морава 779 262 172 110 118 116 74 47 14 Личин Дол Јужна Морава 684 323 319 281 273 244 198 139 15 Мрковица Џепска река 1053 277 250 265 257 77 27 14 16 Несврта Јужна Морава 577 204 236 251 241 218 177 128 17 Ново Село Козарска река 798 1137 1043 1000 868 538 248 120 18 Ораовица Бистрица 470 1929 2113 2267 2289 2361 2165 2210 19 Палојце Палојска река 794 551 475 458 446 526 512 484 20 Предејане Предејанска р. 592 631 528 540 616 508 456 491 21 Предејане варош Предејанска р. 592 469 625 853 857 1217 1434 1222 22 Сејаница Козарска река 626 680 699 758 750 722 744 791 23 Сушевље Јужна Морава 836 376 401 354 338 342 264 228 24 Тупаловце Козарска река 506 311 334 379 411 375 434 380 25 Виље Коло Козарска река 900 106 114 125 121 57 29 11 Укупно 12776 13070 14063 14242 14055 13229 12366 ЦРНА ТРАВА Број КО КО Слив НВ мнм Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Бајинци Козарска река 1449 420 398 305 130 86 34 23 2 Банковци Козарска река 1293 468 434 422 360 252 139 67 3 Млачиште Џепска река 1335 474 486 377 234 118 57 29 4 Острозуб Козарска река 1275 246 239 218 75 33 9 1 5 Павличина Козарска река 1339 402 464 473 295 134 70 40 6 Рајчетине Козарска река 1231 267 225 248 177 83 43 33 7 Рупље Козарска река 830 75 51 26 21 21 7 6 Укупно 2352 2297 2069 1292 727 359 199 ПРИЛОГ 1. БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА 486 ВЛАДИЧИН ХАН Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Бачвиште Равноречка река 460 324 345 260 191 134 97 65 2 Балиновце Рдовска река 391 254 270 341 199 179 177 154 3 Белановце Јовачка река 695 540 558 541 496 375 170 113 4 Белишево Јовачка река 632 777 814 729 534 406 249 136 5 Богошево Јужна Морава 722 455 459 446 420 285 217 176 6 Брестово Равноречка река 663 290 301 266 239 207 146 115 7 Д. Јабуково Јужна Морава 466 673 670 561 466 368 219 152 8 Декутинце Јужна Морава 397 270 260 232 238 259 287 271 9 Дупљане Козница 758 338 362 482 369 300 210 161 10 Џеп Џепска река 433 270 239 325 200 225 221 194 11 Г. Јабуково Рдовска река 762 650 679 614 571 437 299 154 12 Гариње Јужна Морава 809 436 449 657 550 520 530 554 13 Грамађе Јужна Морава 367 235 246 221 232 236 256 246 14 Јагњило Равноречка река 620 355 392 331 357 216 157 109 15 Јастребац Јастребачка река 582 590 629 637 578 467 329 221 16 Јовац Јовачка река 333 908 864 703 557 271 184 93 17 Кацапун Равноречка река 496 291 240 245 217 158 122 74 18 Калиманце Јужна Морава 414 290 298 271 234 179 109 108 19 Копитарце Јужна Морава 657 142 144 175 181 140 112 75 20 Костомлатица Равноречка река 988 203 203 176 186 72 34 22 21 Козница Козница 550 284 298 360 323 298 275 235 22 Кржинце Јужна Морава 333 302 304 426 314 282 263 257 23 Кукавица Јужна Морава 1099 101 121 118 111 53 42 20 24 Куново Јужна Морава 601 1099 1124 1044 943 810 663 532 25 Лебет Џепска река 1165 304 307 314 302 190 135 102 26 Лепеница Равноречка река 410 560 626 633 736 803 669 734 27 Летовиште Летовишка река 479 375 396 369 325 293 222 177 28 Љутеж Џепска река 707 480 480 498 507 458 398 281 29 Манајле Козница 486 219 216 242 152 113 78 60 30 Мањак Џепска река 721 871 902 963 1016 970 864 641 31 Мазараћ Јужна Морава 365 382 375 411 282 261 216 197 32 Мртвица Јужна Морава 412 653 702 738 675 635 501 380 33 Островица Јовачка река 577 448 399 384 269 166 108 39 34 Полом Јужна Морава 432 557 574 584 571 390 424 444 35 Прекодолце Врла 394 872 960 1007 1212 1471 1848 1625 36 Прибој Јужна Морава 882 536 532 478 359 334 391 392 37 Равна река Равноречка река 481 741 770 715 599 387 279 167 38 Рдово Рдовска река 847 390 402 359 314 253 162 136 39 Репинце Јужна Морава 363 279 276 281 412 625 790 972 40 Репиште Јужна Морава 403 984 968 883 733 600 481 344 41 Ружић Џепска река 590 601 677 635 576 466 273 181 42 Солачка сена Равноречка река 709 390 397 399 352 274 163 162 43 Срнећи Дол Равноречка река 794 253 239 236 231 158 81 58 44 Стубал Јовачка река 347 1028 957 785 646 815 1008 1113 45 Сува Морава Јужна Морава 356 499 507 508 529 662 793 859 46 Теговиште Јужна Морава 509 387 381 368 295 257 222 183 47 Урвич Јужна Морава 612 144 132 122 119 116 87 71 48 Владичин Хан Јужна Морава 328 1262 1782 2395 3809 6207 7835 8338 49 Врбово Јужна Морава 464 632 603 501 397 405 373 357 50 Зебинце Летовишка река 682 420 414 424 380 285 190 121 51 Житорађе Врла 420 602 684 681 727 970 1294 1339 Укупно 24946 25927 26074 25231 25441 25253 23710 ПРИЛОГ 1. БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА 487 СУРДУЛИЦА Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Алакинце Врла 474 607 651 681 705 1008 1394 1503 2 Бацијевце Врла 652 307 317 310 273 226 157 98 3 Биновце Врла 435 598 627 673 690 646 603 553 4 Битврђа Врла 1143 699 818 703 411 116 45 23 5 Ћурковица Врла 744 227 397 452 546 448 286 261 6 Д. Романовце Врла 845 349 429 337 357 399 418 509 7 Дањино село Козница 979 203 205 183 161 202 145 81 8 Дикава Козница 751 474 483 487 397 386 214 142 9 Дуги Дел Врла 564 206 234 195 143 110 66 42 10 Дугојница Врла 498 418 465 461 432 330 288 275 11 Г. Романовце Врла 1417 525 579 596 481 319 93 50 12 Јелашница Јелашница 452 1401 1369 1397 1410 1355 1319 1173 13 Калабовце Врла 451 136 146 136 144 147 124 102 14 Кијевац Врла 915 954 1305 1100 718 427 318 183 15 Лескова Бара Врла 910 378 434 326 280 262 228 139 16 Мачкатица Џепска р. 860 1496 1468 1206 995 886 508 259 17 Масурица Врла 716 1111 1221 1198 1233 1351 1267 1245 18 Ново село Врла 1453 1159 1226 1149 967 397 169 87 19 Рђавица Јелашница 919 295 382 271 268 160 87 40 20 Стајковце Јелашница 619 490 506 467 397 319 207 140 21 Сурдулица Врла 526 2971 4032 4769 6493 9538 11357 10914 22 Сувојница Врла 619 1008 1101 1014 985 1009 1004 926 23 Топли до Врла 1543 503 698 485 369 221 107 53 24 Вучаделце Врла 1024 366 486 423 325 188 112 50 25 Загужање Врла 463 424 478 448 482 648 744 890 Укупно 17305 20057 19467 19662 21098 21260 19738 ВРАЊЕ Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Александровац Преображенска р. 482 460 488 479 443 421 501 530 2 Бабина Пољана Бањска река 1308 585 633 656 615 283 127 79 3 Барбарушинце Требешинска р. 1119 353 351 342 264 199 116 86 4 Бели Брег Јужна Морава 492 158 173 179 131 120 115 94 5 Бојин Дел Тесовишка река 793 334 360 331 301 251 119 101 6 Бресница Јужна Морава 368 236 241 249 257 308 373 424 7 Бујковац Корбевачка река 718 812 824 788 825 768 718 819 8 Буљесовце Костаначка река 697 201 204 163 139 124 83 78 9 Буштрање Костаначка река 500 1080 1119 1029 822 667 592 497 10 Црни Луг Јужна Морава 450 428 429 368 290 248 264 266 11 Црни врх Бањска река 1008 319 314 322 317 182 68 32 12 Честелин Јужна Морава 1000 386 389 388 240 143 46 22 13 Ћуковац Јужна Морава 449 1141 1180 1106 1010 918 958 1013 14 Ћурковица Преображенска р. 744 200 197 170 139 73 31 13 15 Д. Нерадовац Јужна Морава 368 492 502 482 445 489 552 633 16 Д. Пуношевце Преображенска р. 1050 198 199 132 93 65 39 21 17 Д. Требешиње Требешинска р. 484 949 961 845 815 814 780 836 18 Давидовац Јужна Морава 374 336 359 475 393 476 491 513 19 Доња Отуља Преображенска р. 466 171 178 166 159 156 108 101 ПРИЛОГ 1. БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА 488 Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 20 Доње Жапско Костаначка река 521 603 644 634 543 491 435 430 21 Дубница Јужна Морава 458 1162 1168 1162 1075 903 860 827 22 Дуга Лука Бањска река 676 332 330 318 295 237 181 154 23 Дулан Јужна Морава 579 181 183 171 169 151 116 97 24 Г. Нерадовац Јужна Морава 387 298 311 268 249 241 322 329 25 Г. Пуношевце Преображенска р. 1050 149 134 211 179 124 65 40 26 Г. Требешиње Требешинска р. 576 241 264 297 238 251 220 218 27 Горња Отуља Преображенска р. 661 79 93 83 67 49 25 15 28 Горње Жапско Костаначка река 669 230 204 193 180 154 115 109 29 Гумериште Тесовишка река 822 479 441 359 231 125 41 26 30 Изумно Бањска река 766 562 539 448 437 411 406 358 31 Катун Јужна Морава 419 536 531 548 501 458 449 435 32 Клашњице Јужна Морава 692 248 242 220 155 97 67 39 33 Клисурица Корбевачка река 821 599 584 564 475 370 264 174 34 Копањане Преображенска р. 802 219 236 207 168 126 93 70 35 Корбевац Корбевачка река 441 870 820 754 640 606 668 737 36 Корбул Бањска река 1121 130 122 128 119 61 17 14 37 Крива феја Корбевачка река 1310 1708 1785 1779 1823 1594 1222 870 38 Кумарево Бањска река 398 494 474 458 260 298 306 288 39 Купининце Требешинска р. 382 226 228 250 204 160 154 134 40 Лепчинце Преображенска р. 787 430 421 368 267 218 152 125 41 Лева река Тибушка река 824 447 444 475 379 228 138 80 42 Липовац Корбевачка река 895 253 246 234 223 184 119 79 43 Луково Тибушка река 702 754 713 650 483 333 218 200 44 Мечковац Јужна Морава 501 262 248 237 216 201 185 177 45 Миланово Костаначка река 481 381 372 402 381 340 308 274 46 Миливојце Јужна Морава 509 249 257 257 230 191 149 122 47 Моштаница Тесовишка река 417 895 936 903 719 586 531 450 48 Наставце Требешинска р. 694 154 156 135 122 65 52 52 49 Несврта Корбевачка река 1265 479 476 498 464 298 215 132 50 Обличка Сена Тесовишка река 963 355 350 330 302 216 126 52 51 Паневље Јужна Морава 492 308 293 251 239 238 215 209 52 Павловац Јужна Морава 372 568 640 682 716 771 885 878 53 Преображење Преображенска р. 545 272 272 227 188 130 77 69 54 Превалац Јужна Морава 645 179 160 161 140 142 151 153 55 Првонек Бањска река 789 676 673 609 602 450 310 205 56 Ранутовац Јужна Морава 359 450 430 421 399 424 452 490 57 Ратаје Јужна Морава 392 736 755 664 644 656 601 620 58 Рибнице Јужна Морава 364 238 241 209 213 238 371 476 59 Ристовац Кршевица 383 397 389 423 370 343 336 363 60 Русце Костаначка река 758 85 90 91 86 59 34 37 61 Себеврање Јужна Морава 842 465 453 440 353 283 192 136 62 Сливница Корбевачка река 1043 566 587 602 552 467 275 144 63 Содерце Јужна Морава 508 519 524 571 557 467 387 331 64 Средњи Дел Тибушка река 790 349 356 323 285 213 120 90 65 Српско Марганце Преображенска р. 848 137 128 114 109 68 38 20 66 Стара Брезовица Бањска река 1099 497 504 513 375 238 136 89 67 Стари Глог Бањска река 913 229 222 213 264 175 69 44 68 Стропско Јужна Морава 409 225 221 224 177 136 153 187 69 Струганица Тесовишка река 525 148 154 121 92 61 43 21 70 Сурдул Требешинска р. 905 374 356 304 242 154 79 44 71 Суви дол Јужна Морава 359 188 191 196 224 252 395 601 72 Тесовиште Тесовишка река 836 271 295 264 197 143 93 64 73 Тибужде Тибушка река 492 991 1000 995 963 1021 1291 1284 ПРИЛОГ 1. БРОЈ НАСЕЉА И БРОЈ СТАНОВНИКА 489 Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 74 Топлац Јужна Морава 528 774 763 720 620 551 525 533 75 Вишевце Требешинска р. 1071 381 397 339 348 291 158 92 76 Врање Врањска река 173 11252 13465 17999 28613 44094 51215 55052 77 Врање II Врањска река 1070 82 73 64 58 26 33 0 78 Врањска Бања Бањска река 498 2108 2362 2735 4088 5004 5779 6332 79 Вртогош Ђорђевачка река 453 1535 1570 1576 1425 1387 1340 1369 80 Златокоп Тибушка река 402 544 556 579 529 617 725 806 Укупно 48388 51173 54841 63160 75571 80778 84004 БУЈАНОВАЦ Број КО КО Слив НВ mnm Број становника по пописним годинама * 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1 Бараљевац Кршевица 527 467 420 429 403 358 336 316 2 Богдановац Богдановачка река 580 283 288 259 252 213 147 101 3 Божињевац Јужна Морава 460 126 144 199 339 308 314 376 4 Брезница Трновачка река 679 1146 1242 1331 1489 1555 1423 1362 5 Брњаре Кршевица 585 363 349 328 308 253 175 114 6 Бујановац Трновачка река 384 3177 3681 4603 7524 11789 17050 12011 7 Буштрање Мало Кршевица 590 200 191 196 182 142 111 80 8 Доње Ново село Богдановачка река 401 486 424 432 347 283 141 120 9 Дрежница Кршевица 486 159 171 183 161 130 101 86 10 Ђорђевац Трновачка река 1088 159 158 146 186 81 65 0 11 Јастребац Кошаричка река 611 96 95 92 79 49 25 19 12 Карадник Богдановачка река 396 431 449 438 396 384 379 455 13 Кленике Кршевица 547 164 251 247 223 213 209 268 14 Клиновац Кршевица 466 900 911 866 784 667 604 539 15 Кошарно Кошаричка река 623 208 196 160 135 125 111 105 16 Кршевица Кршевица 436 778 754 696 622 542 549 486 17 Куштица Кршевица 499 404 419 414 409 301 231 175 18 Лопардинце Јужна Морава 423 817 910 943 937 824 797 825 19 Лукарце Кошаричка река 757 94 75 91 85 71 44 31 20 Љиљанце Кошаричка река 477 707 713 738 658 577 552 535 21 Муховац Трновачка река 739 431 491 520 564 629 606 570 22 Претина Кршевица 671 153 155 153 114 92 53 53 23 Раковац Јужна Морава 385 744 787 780 1165 778 822 977 24 Русце Кршевица 758 168 177 165 131 124 83 73 25 Сејаце Кршевица 396 483 463 458 420 331 229 246 26 Спанчевац Кршевица 567 732 773 759 689 578 480 533 27 Српска кућа Јужна Морава 381 337 346 342 316 273 278 284 28 Старац Кршевица 667 622 613 610 509 315 225 263 29 Света Петка Кршевица 486 323 341 319 295 308 303 334 30 Трејак Кршевица 571 340 349 389 372 299 288 255 31 В. Трновац Трновачка река 405 3887 4378 4952 5598 6336 5417 6762 32 Жбевац Кршевица 435 1306 1318 1261 1084 874 830 804 33 Жужељица Богдановачка река 461 150 153 131 139 127 159 166 Укупно 22185 23630 26915 29929 33137 29324 20841 * Извор: (2004): Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. - подаци по насељима, Књига 9. Републички завод за статистику, Београд ПРИЛОГ 2. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА - ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА 490 БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА, ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА ЛЕСКОВАЦ КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бистрица 28 30 36 34 29 26 25 7,14 7,17 5,89 5,18 4,45 3,88 3,16 Боћевица 39 39 52 58 58 59 58 6,28 6,28 4,87 3,93 3,86 3,27 2,60 Бојишина 56 59 72 89 85 78 86 6,02 6,47 5,46 4,15 3,84 3,42 2,85 Бричевље 45 45 48 69 70 69 75 6,18 6,27 5,29 4,23 3,50 3,38 3,21 Црвени брег 69 65 85 74 58 35 19 5,80 6,03 4,89 3,88 2,91 1,97 1,58 Дедина бара 105 109 147 174 231 218 237 6,01 5,89 4,69 4,11 3,76 3,71 3,38 Граово 124 129 135 137 123 111 94 5,75 5,64 4,93 4,08 3,50 3,21 2,95 Грделица 238 282 428 540 632 701 739 3,53 3,57 3,48 3,51 3,49 3,47 3,22 Грделица (село) 105 109 147 174 231 218 237 9,52 8,97 7,73 7,21 5,65 5,63 4,95 Кораћевац 36 36 37 44 47 51 55 5,28 5,14 5,30 3,95 3,96 3,98 3,49 Ковачева бара 64 65 77 73 72 57 55 4,84 5,08 4,12 3,96 3,74 3,72 3,04 Козаре 67 71 81 92 95 88 106 5,61 5,30 4,94 4,55 4,19 4,15 3,42 Крпејце 45 28 21 26 27 25 15 5,82 6,14 5,24 4,54 4,30 2,96 3,13 Личин Дол 56 52 53 59 57 54 43 5,77 6,13 5,30 4,63 4,28 3,67 3,23 Мрковица 39 43 50 57 24 14 8 7,10 5,81 5,30 4,51 3,21 1,93 1,75 Несврта 32 32 36 41 47 41 34 6,38 7,38 6,97 5,88 4,64 4,32 3,76 Ново Село 181 174 182 196 150 110 63 6,28 5,99 5,49 4,43 3,59 2,25 1,90 Ораовица 353 377 474 546 620 561 647 5,46 5,60 4,78 4,19 3,81 3,86 3,42 Палојце 87 77 94 101 125 123 142 6,33 6,17 4,87 4,42 4,21 4,16 3,41 Предејане 103 93 96 149 142 131 145 6,13 5,68 5,63 4,13 3,58 3,48 3,39 Предејане варош 116 185 214 243 333 425 383 4,04 3,38 3,99 3,53 3,65 3,37 3,19 Сејаница 133 130 167 175 181 209 251 5,11 5,38 4,54 4,29 3,99 3,56 3,15 Сушевље 52 56 65 77 77 77 74 7,23 7,16 5,45 4,39 4,44 3,43 3,08 Тупаловце 49 53 72 96 99 118 107 6,35 6,30 5,26 4,28 3,79 3,68 3,55 Виље Коло 15 19 23 28 19 12 8 7,07 6,00 5,43 4,32 3,00 2,42 1,38 Укупно 2237 2358 2892 3352 3632 3611 3706 5,71 5,54 4,86 4,25 3,87 3,66 3,34 ЦРНА ТРАВА КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бајинци 79 79 73 41 31 20 16 5,32 5,04 4,18 3,17 2,77 1,70 1,44 Банковци 78 75 74 79 73 59 37 6,00 5,79 5,70 4,56 3,45 2,36 1,81 Млачиште 86 94 83 68 53 30 17 5,51 5,17 4,54 3,44 2,23 1,90 1,71 Острозуб 49 45 41 20 11 4 1 5,02 5,31 5,32 3,75 3,00 2,25 1,00 Павличина 67 85 91 67 50 35 25 6,00 5,46 5,20 4,40 2,68 2,00 1,60 Рајчетине 47 37 47 41 28 20 14 5,68 6,08 5,28 4,32 2,96 2,15 2,36 Рупље 15 11 8 8 9 4 4 5,00 4,64 3,25 2,63 2,33 1,75 1,50 Укупно 421 426 417 324 255 172 114 5,59 5,39 4,96 3,99 2,85 2,09 1,75 ПРИЛОГ 2. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА - ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА 491 ВЛАДИЧИН ХАН КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бачвиште 66 70 62 61 50 36 24 4,91 4,93 4,19 3,13 2,68 2,69 2,71 Балиновце 43 45 105 45 46 55 50 5,91 6,00 3,25 4,42 3,89 3,22 3,08 Белановце 85 89 91 96 89 75 57 6,35 6,27 5,95 5,17 4,21 2,27 1,98 Белишево 132 138 146 140 122 100 69 5,89 5,90 4,99 3,81 3,33 2,49 1,97 Богошево 81 74 83 95 79 72 65 5,62 6,20 5,37 4,42 3,61 3,01 2,71 Брестово 46 48 51 53 52 48 38 6,30 6,27 5,22 4,51 3,98 3,04 3,03 Доње Јабуково 106 112 108 114 100 81 60 6,35 5,98 5,19 4,09 3,68 2,70 2,53 Декутинце 46 51 57 58 66 89 82 5,87 5,10 4,07 4,10 3,92 3,22 3,30 Дупљане 67 64 139 86 85 74 68 5,04 5,66 3,47 4,29 3,53 2,84 2,37 Џеп 55 43 80 50 66 71 67 4,91 5,56 4,06 4,00 3,41 3,11 2,90 Горње Јабуково 106 110 112 116 106 99 78 6,13 6,17 5,48 4,92 4,12 3,02 1,97 Гариње 79 86 227 123 130 153 165 5,52 5,22 2,89 4,47 4,00 3,46 3,36 Грамађе 44 42 46 61 68 71 82 5,34 5,86 4,80 3,80 3,47 3,61 3,00 Јагњило 55 60 61 69 59 57 48 6,45 6,53 5,43 5,17 3,66 2,75 2,21 Јастребац 98 101 112 116 110 100 86 6,02 6,23 5,69 4,98 4,25 3,29 2,57 Јовац 151 151 151 146 91 75 44 6,01 5,72 4,66 3,82 2,98 2,45 2,11 Кацапун 54 51 60 56 45 40 28 5,39 4,71 4,08 3,88 3,51 3,05 2,64 Калиманце 54 58 69 58 52 28 35 5,37 5,14 3,93 4,03 3,44 3,89 3,09 Копитарце 25 25 30 36 40 32 31 5,68 5,76 5,83 5,03 3,50 3,50 2,42 Костомлатица 79 86 227 123 130 153 165 2,57 2,36 0,78 1,51 0,55 0,22 1,69 Козница 47 50 69 69 65 71 73 6,04 5,96 5,22 4,68 4,58 3,87 3,22 Кржинце 53 59 138 71 69 71 76 5,70 5,15 3,09 4,42 4,09 3,70 3,38 Кукавица 20 22 20 19 16 17 10 5,05 5,50 5,90 5,84 3,31 2,47 1,70 Куново 194 197 210 211 207 186 164 5,66 5,71 4,97 4,47 3,91 3,56 3,24 Лебет 44 45 63 61 46 35 34 6,91 6,82 4,98 4,95 4,13 3,86 3,00 Лепеница 110 111 128 161 195 184 227 5,09 5,64 4,95 4,57 4,12 3,64 3,23 Летовиште 65 61 70 71 78 72 68 5,77 6,49 5,27 4,58 3,76 3,08 2,60 Љутеж 66 67 81 96 101 97 88 7,27 7,16 6,15 5,28 4,53 4,10 3,19 Манајле 42 42 72 42 38 30 27 5,21 5,14 3,36 3,62 2,97 2,60 2,22 Мањак 127 133 152 197 210 194 178 6,86 6,78 6,34 5,16 4,62 4,45 3,60 Мазараћ 62 67 130 70 77 70 73 6,16 5,60 3,16 4,03 3,39 3,09 2,70 Мртвица 116 120 129 152 156 151 139 5,63 5,85 5,72 4,44 4,07 3,32 2,72 Островица 81 74 74 67 49 44 25 5,53 5,39 5,19 4,01 3,39 2,45 1,56 Полом 94 105 121 143 135 111 121 5,93 5,47 4,83 3,99 2,89 3,82 3,64 Прекодолце 158 180 213 278 390 477 465 5,52 5,33 4,73 4,36 3,77 3,87 3,49 Прибој 108 114 130 106 105 117 131 4,96 4,67 3,68 3,39 3,18 3,34 2,99 Равна река 121 131 136 133 111 105 85 6,12 5,88 5,26 4,50 3,49 2,66 1,96 Рдово 65 62 68 67 63 54 62 6,00 6,48 5,28 4,69 4,02 3,00 2,19 Репинце 46 50 59 103 168 216 292 6,07 5,52 4,76 4,00 3,72 3,66 3,33 Репиште 164 171 176 179 169 149 131 6,00 5,66 5,02 4,09 3,55 3,23 2,63 Ружић 102 115 121 123 115 91 70 5,89 5,89 5,25 4,68 4,05 3,00 2,59 Солачка сена 70 69 77 73 66 53 49 5,57 5,75 5,18 4,82 4,15 3,08 3,31 Срнећи Дол 39 36 42 43 35 33 27 6,49 6,64 5,62 5,37 4,51 2,45 2,15 Стубал 195 194 199 187 226 283 336 5,27 4,93 3,94 3,45 3,61 3,56 3,31 Сува Морава 87 91 101 127 179 224 271 5,74 5,57 5,03 4,17 3,70 3,54 3,17 Теговиште 65 68 72 73 73 67 65 5,95 5,60 5,11 4,04 3,52 3,31 2,82 Урвич 20 22 26 27 28 27 23 7,20 6,00 4,69 4,41 4,14 3,22 3,09 Владичин Хан 350 485 778 1121 1826 2289 2643 3,61 3,67 3,08 3,40 3,40 3,42 3,15 Врбово 112 114 129 112 121 115 114 5,64 5,29 3,88 3,54 3,35 3,24 3,13 Зебинце 72 72 77 75 76 70 57 5,83 5,75 5,51 5,07 3,75 2,71 2,12 Житорађе 108 119 140 158 226 321 358 5,57 5,75 4,86 4,60 4,29 4,03 3,74 Укупно 4475 4750 6018 6117 7005 7533 7824 5,57 5,46 4,33 4,12 3,63 3,35 3,06 ПРИЛОГ 2. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА - ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА 492 СУРДУЛИЦА КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Алакинце 123 134 154 170 253 357 408 4,93 4,86 4,42 4,15 3,98 3,90 3,68 Бацијевце 50 51 58 59 56 41 33 6,14 6,22 5,34 4,63 4,04 3,83 2,97 Биновце 109 121 142 162 166 166 148 5,49 5,18 4,74 4,26 3,89 3,63 3,74 Битврђа 115 150 142 104 38 15 10 6,08 5,45 4,95 3,95 3,05 3,00 2,30 Ћурковица 42 65 96 134 111 79 88 5,40 6,11 4,71 4,07 4,04 3,62 2,97 Д. Романовце 56 101 75 95 113 117 148 6,23 4,25 4,49 3,76 3,53 3,57 3,44 Дањино село 27 28 31 40 43 34 27 7,52 7,32 5,90 4,03 4,70 4,26 3,00 Дикава 72 73 87 95 83 62 52 6,58 6,62 5,60 4,18 4,65 3,45 2,73 Дуги Дел 30 34 39 34 32 27 21 6,87 6,88 5,00 4,21 3,44 2,44 2,00 Дугојница 77 88 110 101 80 83 81 5,43 5,28 4,19 4,28 4,13 3,47 3,40 Г. Романовце 76 96 111 104 70 36 21 6,91 6,03 5,37 4,63 4,56 2,58 2,38 Јелашница 272 275 321 344 370 374 341 5,15 4,98 4,35 4,10 3,66 3,53 3,44 Калабовце 31 29 33 37 35 35 33 4,39 5,03 4,12 3,89 4,20 3,54 3,09 Кијевац 147 212 221 168 110 94 60 6,49 6,16 4,98 4,27 3,88 3,38 3,05 Лескова Бара 59 70 66 67 67 61 41 6,41 6,20 4,94 4,18 3,91 3,74 3,39 Мачкатица 252 231 246 252 214 146 94 5,94 6,35 4,90 3,95 4,14 3,48 2,76 Масурица 229 258 285 312 339 334 386 4,85 4,73 4,20 3,95 3,99 3,79 3,23 Ново село 169 179 191 175 100 58 37 6,86 6,85 6,02 5,53 3,97 2,91 2,35 Рђавица 45 65 55 55 41 28 22 6,56 5,88 4,93 4,87 3,90 3,11 1,82 Стајковце 78 84 87 93 81 72 58 6,28 6,02 5,37 4,27 3,94 2,88 2,41 Сурдулица 777 1103 1312 1846 2659 3110 3239 3,82 3,66 3,63 3,52 3,59 3,65 3,37 Сувојница 190 193 220 244 257 269 268 5,31 5,70 4,61 4,04 3,93 3,73 3,46 Топли до 75 180 86 78 51 38 27 6,71 3,88 5,64 4,73 4,33 2,82 1,96 Вучаделце 50 121 75 79 47 34 25 7,32 4,02 5,64 4,11 4,00 3,29 2,00 Загужање 73 79 82 102 145 189 243 5,81 6,05 5,46 4,73 4,47 3,94 3,66 Укупно 3224 4020 4325 4950 5561 5859 5911 5,37 4,99 4,50 3,97 3,80 3,63 3,34 ВРАЊЕ КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Александровац 77 89 89 89 90 115 134 5,97 5,48 5,38 4,98 4,68 4,36 3,96 Бабина Пољана 90 88 98 102 56 39 33 6,50 7,19 6,69 6,03 5,05 3,26 2,39 Барбарушинце 52 52 52 50 53 38 33 6,79 6,75 6,58 5,28 3,75 3,05 2,61 Бели Брег 25 25 30 29 30 33 29 6,32 6,92 5,97 4,52 4,00 3,48 3,24 Бојин Дел 63 68 62 61 54 38 31 5,30 5,29 5,34 4,93 4,65 3,13 3,26 Бресница 47 46 52 66 77 109 119 5,02 5,24 4,79 3,89 4,00 3,42 3,56 Бујковац 156 156 166 190 188 186 230 5,21 5,28 4,75 4,34 4,09 3,86 3,56 Буљесовце 32 36 35 33 33 29 23 6,28 5,67 4,66 4,21 3,76 2,86 3,39 Буштрање 201 202 207 190 183 186 150 5,37 5,54 4,97 4,33 3,64 3,18 3,31 Црни Луг 75 76 79 72 68 69 79 5,71 5,64 4,66 4,03 3,65 3,83 3,37 Црни врх 50 43 45 48 36 25 14 6,38 7,30 7,16 6,60 5,06 2,72 2,29 Честелин 59 57 64 54 36 23 12 6,54 6,82 6,06 4,44 3,97 2,00 1,83 Ћуковац 197 211 218 224 223 239 259 5,79 5,59 5,07 4,51 4,12 4,01 3,91 Ћурковица 33 32 28 28 23 13 8 6,06 6,16 6,07 4,96 3,17 2,38 1,63 Д. Нерадовац 82 88 96 94 116 142 172 6,00 5,70 5,02 4,73 4,22 3,89 3,68 Д. Пуношевце 30 30 23 17 16 14 11 6,60 6,63 5,74 5,47 4,06 2,79 1,91 Д. Требешиње 156 158 176 183 196 200 225 6,08 6,08 4,80 4,45 4,15 3,90 3,72 Давидовац 66 67 119 86 111 129 144 5,09 5,36 3,99 4,57 4,29 3,81 3,56 Доња Отуља 26 26 30 33 36 35 30 6,58 6,85 5,53 4,82 4,33 3,09 3,37 Доње Жапско 94 97 105 113 117 111 115 6,41 6,64 6,04 4,81 4,20 3,92 3,74 ПРИЛОГ 2. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА - ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА 493 ВРАЊЕ КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Дубница 179 190 197 192 199 226 210 6,49 6,15 5,90 5,60 4,54 3,81 3,94 Дуга Лука 63 58 59 62 50 51 46 5,27 5,69 5,39 4,76 4,74 3,55 3,35 Дулан 31 33 33 36 35 30 31 5,84 5,55 5,18 4,69 4,31 3,87 3,13 Г. Нерадовац 46 50 49 54 55 79 89 6,48 6,22 5,47 4,61 4,38 4,08 3,70 Г. Пуношевце 21 21 37 31 30 24 19 7,10 6,38 5,70 5,77 4,13 2,71 2,11 Г. Требешиње 48 46 56 52 63 60 66 5,02 5,74 5,30 4,58 3,98 3,67 3,30 Горња Отуља 17 19 18 17 18 15 9 4,65 4,89 4,61 3,94 2,72 1,67 1,67 Горње Жапско 42 41 37 36 37 32 31 5,48 4,98 5,22 5,00 4,16 3,59 3,52 Гумериште 74 76 71 60 45 22 16 6,47 5,80 5,06 3,85 2,78 1,86 1,63 Изумно 95 87 94 94 101 121 115 5,92 6,20 4,77 4,65 4,07 3,36 3,11 Катун 81 84 89 97 97 98 96 6,62 6,32 6,16 5,16 4,72 4,58 4,53 Клашњице 40 41 42 33 22 21 15 6,20 5,90 5,24 4,70 4,41 3,19 2,60 Клисурица 103 102 102 100 87 85 63 5,82 5,73 5,53 4,75 4,25 3,11 2,76 Копањане 39 39 36 35 31 31 29 5,62 6,05 5,75 4,80 4,06 3,00 2,41 Корбевац 163 159 167 166 166 199 202 5,34 5,16 4,51 3,86 3,65 3,36 3,65 Корбул 20 18 17 20 17 7 7 6,50 6,78 7,53 5,95 3,59 2,43 2,00 Крива феја 272 283 304 372 399 357 298 6,28 6,31 5,85 4,90 3,99 3,42 2,92 Кумарево 107 95 106 57 66 74 79 4,62 4,99 4,32 4,56 4,52 4,14 3,65 Купининце 33 39 40 39 42 43 39 6,85 5,85 6,25 5,23 3,81 3,58 3,44 Лепчинце 68 74 68 62 54 54 47 6,32 5,69 5,41 4,31 4,04 2,81 2,66 Лева река 70 79 81 73 62 53 39 6,39 5,62 5,86 5,19 3,68 2,60 2,05 Липовац 44 41 40 42 40 35 28 5,75 6,00 5,85 5,31 4,60 3,40 2,82 Луково 117 124 121 107 88 69 71 6,44 5,75 5,37 4,51 3,78 3,16 2,82 Мечковац 39 40 42 50 47 46 48 6,72 6,20 5,64 4,32 4,28 4,02 3,69 Миланово 60 64 71 84 83 84 83 6,35 5,81 5,66 4,54 4,10 3,67 3,30 Миливојце 39 40 43 42 40 38 42 6,38 6,43 5,98 5,48 4,78 3,92 2,90 Моштаница 157 168 168 175 158 148 137 5,70 5,57 5,38 4,11 3,71 3,59 3,28 Наставце 28 28 25 22 16 16 15 5,50 5,57 5,40 5,55 4,06 3,25 3,47 Несврта 72 65 80 87 83 70 52 6,65 7,32 6,23 5,33 3,59 3,07 2,54 Обличка Сена 50 49 55 56 54 43 27 7,10 7,14 6,00 5,39 4,00 2,93 1,93 Паневље 55 53 50 52 57 59 61 5,60 5,53 5,02 4,60 4,18 3,64 3,43 Павловац 96 105 120 132 167 192 218 5,92 6,10 5,68 5,42 4,62 4,61 4,03 Преображење 57 63 56 51 41 33 29 4,77 4,32 4,05 3,69 3,17 2,33 2,38 Превалац 31 33 34 33 38 42 39 5,77 4,85 4,74 4,24 3,74 3,60 3,92 Првонек 102 102 95 116 106 92 81 6,63 6,60 6,41 5,19 4,25 3,37 2,53 Ранутовац 74 76 100 91 100 120 122 6,08 5,66 4,21 4,38 4,24 3,77 4,02 Ратаје 122 132 139 151 164 152 162 6,03 5,72 4,78 4,26 4,00 3,95 3,83 Рибнице 37 35 39 42 57 92 130 6,43 6,89 5,36 5,07 4,18 4,03 3,66 Ристовац 82 81 105 96 93 93 98 4,84 4,80 4,03 3,85 3,69 3,61 3,70 Русце 13 12 14 15 14 13 16 6,54 7,50 6,50 5,73 4,21 2,62 2,31 Себеврање 80 78 74 75 70 56 51 5,81 5,81 5,95 4,71 4,04 3,43 2,67 Сливница 87 88 92 107 100 88 68 6,51 6,67 6,54 5,16 4,67 3,13 2,12 Содерце 84 83 99 105 113 105 87 6,18 6,31 5,77 5,30 4,13 3,69 3,80 Средњи Дел 58 57 60 61 55 45 30 6,02 6,25 5,38 4,67 3,87 2,67 3,00 Српско Марганце 20 19 20 22 20 16 10 6,85 6,74 5,70 4,95 3,40 2,38 2,00 Стара Брезовица 74 74 74 69 57 39 30 6,72 6,81 6,93 5,43 4,18 3,49 2,97 Стари Глог 40 39 31 44 35 22 18 5,73 5,69 6,87 6,00 5,00 3,14 2,44 Стропско 33 35 42 40 36 46 53 6,82 6,31 5,33 4,43 3,78 3,33 3,53 Струганица 26 26 21 18 16 14 9 5,69 5,92 5,76 5,11 3,81 3,07 2,33 Сурдул 57 59 56 52 37 31 22 6,56 6,03 5,43 4,65 4,16 2,55 2,00 Суви дол 26 31 37 52 59 99 164 7,23 6,16 5,30 4,31 4,27 3,99 3,66 Тесовиште 46 48 44 36 35 29 25 5,89 6,15 6,00 5,47 4,09 3,21 2,56 ПРИЛОГ 2. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА - ПРИКАЗ ПО ОПШТИНАМА 494 ВРАЊЕ КО Домаћинства Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Тибужде 169 173 196 213 240 325 342 5,86 5,78 5,08 4,52 4,25 3,97 3,75 Топлац 119 126 122 125 122 128 137 6,50 6,06 5,90 4,96 4,52 4,10 3,89 Вишевце 58 60 67 75 66 42 39 6,57 6,62 5,06 4,64 4,41 3,76 2,36 Врање 2934 3510 5098 8269 12256 14516 17196 3,84 3,84 3,53 3,46 3,60 3,53 3,20 Врање II 11 10 13 11 5 8 0 7,45 7,30 4,92 5,27 5,20 4,13 0,00 Врањска Бања 450 532 677 1094 1209 1471 1719 4,68 4,44 4,04 3,74 4,14 3,93 3,68 Вртогош 244 263 293 313 315 324 340 6,29 5,97 5,38 4,55 4,40 4,14 4,03 Златокоп 80 92 107 118 148 183 213 6,80 6,04 5,41 4,48 4,17 3,96 3,78 Укупно 9194 9995 12097 15793 19858 22479 25409 5,26 5,12 4,53 4,00 3,81 3,59 3,30 БУЈАНОВАЦ КО Домаћинства* Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Бараљевац 70 65 66 70 81 83 87 6,67 6,46 6,50 5,76 4,42 4,05 3,63 Богдановац 42 47 41 41 46 41 33 6,74 6,13 6,32 6,15 4,63 3,59 3,06 Божињевац 24 26 47 70 82 85 92 5,25 5,54 4,23 4,84 3,76 3,69 4,09 Брезница 158 180 176 207 220 205 230 7,25 6,90 7,56 7,19 7,07 6,94 5,92 Брњаре 50 51 49 55 60 52 40 7,26 6,84 6,69 5,60 4,22 3,37 2,85 Бујановац 735 820 1084 1672 2461 3276 2628 4,32 4,49 4,25 4,50 4,79 5,20 4,57 Буштрање Мало 35 33 32 30 31 36 28 5,71 5,79 6,13 6,07 4,58 3,08 2,86 Доње Ново село 67 60 66 57 54 38 34 7,25 7,07 6,55 6,09 5,24 3,71 3,53 Дрежница 23 26 28 33 34 31 23 6,91 6,58 6,54 4,88 3,82 3,26 3,74 Ђорђевац 30 30 23 30 14 12 - 5,30 5,27 6,35 6,20 5,79 5,42 - Јастребац 18 17 17 15 17 11 9 5,33 5,59 5,41 5,27 2,88 2,27 2,11 Карадник 58 66 73 81 84 88 107 7,43 6,80 6,00 4,89 4,57 4,31 4,25 Кленике 28 49 56 56 57 58 71 5,86 5,12 4,41 3,98 3,74 3,60 3,77 Клиновац 145 151 159 167 174 166 163 6,21 6,03 5,45 4,69 3,83 3,64 3,31 Кошарно 27 27 25 25 27 24 25 7,70 7,26 6,40 5,40 4,63 4,63 4,20 Кршевица 125 133 137 153 154 156 146 6,22 5,67 5,08 4,07 3,52 3,52 3,33 Куштица 62 63 70 70 73 68 64 6,52 6,65 5,91 5,84 4,12 3,40 2,73 Лопардинце 122 137 157 168 176 183 204 6,70 6,64 6,01 5,58 4,68 4,36 4,04 Лукарце 12 10 13 15 15 13 10 7,83 7,50 7,00 5,67 4,73 3,38 3,10 Љиљанце 105 109 121 127 126 139 129 6,73 6,54 6,10 5,18 4,58 3,97 4,15 Муховац 68 73 76 79 87 91 95 6,34 6,73 6,84 7,14 7,23 6,66 6,00 Претина 22 22 24 19 20 15 13 6,95 7,05 6,38 6,00 4,60 3,53 4,08 Раковац 109 121 130 233 171 196 230 6,83 6,50 6,00 5,00 4,55 4,19 4,25 Русце 27 29 27 26 26 24 18 6,22 6,10 6,11 5,04 4,77 3,46 4,06 Сејаце 74 70 62 64 67 58 63 6,53 6,61 7,39 6,56 4,94 3,95 3,90 Спанчевац 111 119 118 133 143 138 146 6,59 6,50 6,43 5,18 4,04 3,48 3,65 Српска кућа 45 53 56 60 62 63 66 7,49 6,53 6,11 5,27 4,40 4,41 4,30 Старац 87 89 89 95 76 73 78 7,15 6,89 6,85 5,36 4,14 3,08 3,37 Света Петка 49 51 54 58 72 73 72 6,59 6,69 5,91 5,09 4,28 4,15 4,64 Трејак 56 56 64 63 67 74 63 6,07 6,23 6,08 5,90 4,46 3,89 4,05 В. Трновац 573 646 742 806 959 940 1236 6,78 6,78 6,67 6,95 6,61 5,76 5,47 Жбевац 198 205 220 238 224 230 241 6,60 6,43 5,73 4,55 3,90 3,61 3,34 Жужељица 25 26 24 28 31 49 41 6,00 5,88 5,46 4,96 4,10 3,24 4,05 Укупно 3380 3660 4126 5044 5991 6789 6485 6,16 6,06 5,73 5,34 5,00 4,88 4,52 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 495 БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1. КОЗАРСКА РЕКА Бајинци 79 79 73 41 31 20 16 5,32 5,04 4,18 3,17 2,77 1,70 1,44 Банковци 78 75 74 79 73 59 37 6,00 5,79 5,70 4,56 3,45 2,36 1,81 Дедина бара 105 109 147 174 231 218 237 6,01 5,89 4,69 4,11 3,76 3,71 3,38 Ковачева бара 64 65 77 73 72 57 55 4,84 5,08 4,12 3,96 3,74 3,72 3,04 Козаре 67 71 81 92 95 88 106 5,61 5,30 4,94 4,55 4,19 4,15 3,42 Ново Село 181 174 182 196 150 110 63 6,28 5,99 5,49 4,43 3,59 2,25 1,90 Острозуб 49 45 41 20 11 4 1 5,02 5,31 5,32 3,75 3,00 2,25 1,00 Павличина 67 85 91 67 50 35 25 6,00 5,46 5,20 4,40 2,68 2,00 1,60 Рајчетине 47 37 47 41 28 20 14 5,68 6,08 5,28 4,32 2,96 2,15 2,36 Рупље 15 11 8 8 9 4 4 5,00 4,64 3,25 2,63 2,33 1,75 1,50 Сејаница 133 130 167 175 181 209 251 5,11 5,38 4,54 4,29 3,99 3,56 3,15 Тупаловце 49 53 72 96 99 118 107 6,35 6,30 5,26 4,28 3,79 3,68 3,55 Виље коло 15 19 23 28 19 12 8 7,07 6,00 5,43 4,32 3,00 2,42 1,38 2. ПАЛОЈСКА РЕКА Палојце 87 77 94 101 125 123 142 6,33 6,17 4,87 4,42 4,21 4,16 3,41 3. ПРЕДЕЈАНСКА РЕКА Црвени брег 69 65 85 74 58 35 19 5,80 6,03 4,89 3,88 2,91 1,97 1,58 Предејане 103 93 96 149 142 131 145 6,13 5,68 5,63 4,13 3,58 3,48 3,39 Предејане варош 116 185 214 243 333 425 383 4,04 3,38 3,99 3,53 3,65 3,37 3,19 4. БИСТРИЦА Бистрица 28 30 36 34 29 26 25 7,14 7,17 5,89 5,18 4,45 3,88 3,16 Граово 124 129 135 137 123 111 94 5,75 5,64 4,93 4,08 3,50 3,21 2,95 Ораовица 353 377 474 546 620 561 647 5,46 5,60 4,78 4,19 3,81 3,86 3,42 5. ЏЕПСКА РЕКА Џеп 55 43 80 50 66 71 67 4,91 5,56 4,06 4,00 3,41 3,11 2,90 Лебет 44 45 63 61 46 35 34 6,91 6,82 4,98 4,95 4,13 3,86 3,00 Љутеж 66 67 81 96 101 97 88 7,27 7,16 6,15 5,28 4,53 4,10 3,19 Мачкатица 252 231 246 252 214 146 94 5,94 6,35 4,90 3,95 4,14 3,48 2,76 Мањак 127 133 152 197 210 194 178 6,86 6,78 6,34 5,16 4,62 4,45 3,60 Млачиште 86 94 83 68 53 30 17 5,51 5,17 4,54 3,44 2,23 1,90 1,71 Мрковица 39 43 50 57 24 14 8 7,10 5,81 5,30 4,51 3,21 1,93 1,75 Ружић 102 115 121 123 115 91 70 5,89 5,89 5,25 4,68 4,05 3,00 2,59 6. ЈАСТРЕБАЧКА РЕКА Јастребац 98 101 112 116 110 100 86 6,02 6,23 5,69 4,98 4,25 3,29 2,57 7. КОЗНИЦА Дањино село 27 28 31 40 43 34 27 7,52 7,32 5,90 4,03 4,70 4,26 3,00 Дикава 72 73 87 95 83 62 52 6,58 6,62 5,60 4,18 4,65 3,45 2,73 Дупљане 67 64 139 86 85 74 68 5,04 5,66 3,47 4,29 3,53 2,84 2,37 Козница 47 50 69 69 65 71 73 6,04 5,96 5,22 4,68 4,58 3,87 3,22 Манајле 42 42 72 42 38 30 27 5,21 5,14 3,36 3,62 2,97 2,60 2,22 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 496 КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 8. ЛЕТОВИШКА РЕКА Летовиште 65 61 70 71 78 72 68 5,77 6,49 5,27 4,58 3,76 3,08 2,60 Зебинце 72 72 77 75 76 70 57 5,83 5,75 5,51 5,07 3,75 2,71 2,12 9. РДОВСКА РЕКА Балиновце 43 45 105 45 46 55 50 5,91 6,00 3,25 4,42 3,89 3,22 3,08 Г. Јабуково 106 110 112 116 106 99 78 6,13 6,17 5,48 4,92 4,12 3,02 1,97 Рдово 65 62 68 67 63 54 62 6,00 6,48 5,28 4,69 4,02 3,00 2,19 10. РЕКА ВРЛА Алакинце 123 134 154 170 253 357 408 4,93 4,86 4,42 4,15 3,98 3,90 3,68 Бацијевце 50 51 58 59 56 41 33 6,14 6,22 5,34 4,63 4,04 3,83 2,97 Биновце 109 121 142 162 166 166 148 5,49 5,18 4,74 4,26 3,89 3,63 3,74 Битврђа 115 150 142 104 38 15 10 6,08 5,45 4,95 3,95 3,05 3,00 2,30 Ћурковица 42 65 96 134 111 79 88 5,40 6,11 4,71 4,07 4,04 3,62 2,97 Д. Романовце 56 101 75 95 113 117 148 6,23 4,25 4,49 3,76 3,53 3,57 3,44 Дуги Дел 30 34 39 34 32 27 21 6,87 6,88 5,00 4,21 3,44 2,44 2,00 Дугојница 77 88 110 101 80 83 81 5,43 5,28 4,19 4,28 4,13 3,47 3,40 Г. Романовце 76 96 111 104 70 36 21 6,91 6,03 5,37 4,63 4,56 2,58 2,38 Калабовце 31 29 33 37 35 35 33 4,39 5,03 4,12 3,89 4,20 3,54 3,09 Кијевац 147 212 221 168 110 94 60 6,49 6,16 4,98 4,27 3,88 3,38 3,05 Лескова Бара 59 70 66 67 67 61 41 6,41 6,20 4,94 4,18 3,91 3,74 3,39 Масурица 229 258 285 312 339 334 386 4,85 4,73 4,20 3,95 3,99 3,79 3,23 Прекодолце 158 180 213 278 390 477 465 5,52 5,33 4,73 4,36 3,77 3,87 3,49 Сурдулица 777 1103 1312 1846 2659 3110 3239 3,82 3,66 3,63 3,52 3,59 3,65 3,37 Сувојница 190 193 220 244 257 269 268 5,31 5,70 4,61 4,04 3,93 3,73 3,46 Топли до 75 180 86 78 51 38 27 6,71 3,88 5,64 4,73 4,33 2,82 1,96 Вучаделце 50 121 75 79 47 34 25 7,32 4,02 5,64 4,11 4,00 3,29 2,00 Загужање 73 79 82 102 145 189 243 5,81 6,05 5,46 4,73 4,47 3,94 3,66 Житорађе 108 119 140 158 226 321 358 5,57 5,75 4,86 4,60 4,29 4,03 3,74 11. РАВНОРЕЧКА РЕКА Бачвиште 66 70 62 61 50 36 24 4,91 4,93 4,19 3,13 2,68 2,69 2,71 Брестово 46 48 51 53 52 48 38 6,30 6,27 5,22 4,51 3,98 3,04 3,03 Јагњило 55 60 61 69 59 57 48 6,45 6,53 5,43 5,17 3,66 2,75 2,21 Кацапун 54 51 60 56 45 40 28 5,39 4,71 4,08 3,88 3,51 3,05 2,64 Костомлатица 79 86 227 123 130 153 165 2,57 2,36 0,78 1,51 0,55 0,22 1,69 Лепеница 110 111 128 161 195 184 227 5,09 5,64 4,95 4,57 4,12 3,64 3,23 Равна река 121 131 136 133 111 105 85 6,12 5,88 5,26 4,50 3,49 2,66 1,96 Солачка сена 70 69 77 73 66 53 49 5,57 5,75 5,18 4,82 4,15 3,08 3,31 Срнећи Дол 39 36 42 43 35 33 27 6,49 6,64 5,62 5,37 4,51 2,45 2,15 12. ЈЕЛАШНИЧКА РЕКА Јелашница 272 275 321 344 370 374 341 5,15 4,98 4,35 4,10 3,66 3,53 3,44 Ново село 169 179 191 175 100 58 37 6,86 6,85 6,02 5,53 3,97 2,91 2,35 Рђавица 45 65 55 55 41 28 22 6,56 5,88 4,93 4,87 3,90 3,11 1,82 Стајковце 78 84 87 93 81 72 58 6,28 6,02 5,37 4,27 3,94 2,88 2,41 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 497 КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 13. ЈОВАЧКА РЕКА Белановце 85 89 91 96 89 75 57 6,35 6,27 5,95 5,17 4,21 2,27 1,98 Белишево 132 138 146 140 122 100 69 5,89 5,90 4,99 3,81 3,33 2,49 1,97 Јовац 151 151 151 146 91 75 44 6,01 5,72 4,66 3,82 2,98 2,45 2,11 Островица 81 74 74 67 49 44 25 5,53 5,39 5,19 4,01 3,39 2,45 1,56 Стубал 195 194 199 187 226 283 336 5,27 4,93 3,94 3,45 3,61 3,56 3,31 14. КОРБЕВАЧКА РЕКА Бујковац 156 156 166 190 188 186 230 5,21 5,28 4,75 4,34 4,09 3,86 3,56 Клисурица 103 102 102 100 87 85 63 5,82 5,73 5,53 4,75 4,25 3,11 2,76 Корбевац 163 159 167 166 166 199 202 5,34 5,16 4,51 3,86 3,65 3,36 3,65 Крива феја 272 283 304 372 399 357 298 6,28 6,31 5,85 4,90 3,99 3,42 2,92 Липовац 44 41 40 42 40 35 28 5,75 6,00 5,85 5,31 4,60 3,40 2,82 Несврта 72 65 80 87 83 70 52 6,65 7,32 6,23 5,33 3,59 3,07 2,54 Сливница 87 88 92 107 100 88 68 6,51 6,67 6,54 5,16 4,67 3,13 2,12 15. ТЕСОВИШКА РЕКА Бојин Дел 63 68 62 61 54 38 31 5,30 5,29 5,34 4,93 4,65 3,13 3,26 Гумериште 74 76 71 60 45 22 16 6,47 5,80 5,06 3,85 2,78 1,86 1,63 Моштаница 157 168 168 175 158 148 137 5,70 5,57 5,38 4,11 3,71 3,59 3,28 Обличка Сена 50 49 55 56 54 43 27 7,10 7,14 6,00 5,39 4,00 2,93 1,93 Струганица 26 26 21 18 16 14 9 5,69 5,92 5,76 5,11 3,81 3,07 2,33 Тесовиште 46 48 44 36 35 29 25 5,89 6,15 6,00 5,47 4,09 3,21 2,56 16. БАЊСКА РЕКА Бабина Пољана 90 88 98 102 56 39 33 6,50 7,19 6,69 6,03 5,05 3,26 2,39 Црни врх 50 43 45 48 36 25 14 6,38 7,30 7,16 6,60 5,06 2,72 2,29 Дуга Лука 63 58 59 62 50 51 46 5,27 5,69 5,39 4,76 4,74 3,55 3,35 Изумно 95 87 94 94 101 121 115 5,92 6,20 4,77 4,65 4,07 3,36 3,11 Корбул 20 18 17 20 17 7 7 6,50 6,78 7,53 5,95 3,59 2,43 2,00 Кумарево 107 95 106 57 66 74 79 4,62 4,99 4,32 4,56 4,52 4,14 3,65 Првонек 102 102 95 116 106 92 81 6,63 6,60 6,41 5,19 4,25 3,37 2,53 Стара Брезовица 74 74 74 69 57 39 30 6,72 6,81 6,93 5,43 4,18 3,49 2,97 Стари Глог 40 39 31 44 35 22 18 5,73 5,69 6,87 6,00 5,00 3,14 2,44 Врањска Бања 450 532 677 1094 1209 1471 1719 4,68 4,44 4,04 3,74 4,14 3,93 3,68 17. ВРАЊСКА РЕКА Врање 2934 3510 5098 8269 12256 14516 17196 3,84 3,84 3,53 3,46 3,60 3,53 3,20 Врање II 11 10 13 11 5 8 - 7,45 7,30 4,92 5,27 5,20 4,13 - 18. ТИБУШКА РЕКА Лева река 70 79 81 73 62 53 39 6,39 5,62 5,86 5,19 3,68 2,60 2,05 Луково 117 124 121 107 88 69 71 6,44 5,75 5,37 4,51 3,78 3,16 2,82 Средњи Дел 58 57 60 61 55 45 30 6,02 6,25 5,38 4,67 3,87 2,67 3,00 Тибужде 169 173 196 213 240 325 342 5,86 5,78 5,08 4,52 4,25 3,97 3,75 Златокоп 80 92 107 118 148 183 213 6,80 6,04 5,41 4,48 4,17 3,96 3,78 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 498 КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 19. ТРЕБЕШИНСКА РЕКА Барбарушинце 52 52 52 50 53 38 33 6,79 6,75 6,58 5,28 3,75 3,05 2,61 Доње Требешиње 156 158 176 183 196 200 225 6,08 6,08 4,80 4,45 4,15 3,90 3,72 Г Требешиње 48 46 56 52 63 60 66 5,02 5,74 5,30 4,58 3,98 3,67 3,30 Купининце 33 39 40 39 42 43 39 6,85 5,85 6,25 5,23 3,81 3,58 3,44 Наставце 28 28 25 22 16 16 15 5,50 5,57 5,40 5,55 4,06 3,25 3,47 Сурдул 57 59 56 52 37 31 22 6,56 6,03 5,43 4,65 4,16 2,55 2,00 Вишевце 58 60 67 75 66 42 39 6,57 6,62 5,06 4,64 4,41 3,76 2,36 20. ТРНОВАЧКА РЕКА Брезница 158 180 176 207 220 205 230 7,25 6,90 7,56 7,19 7,07 6,94 5,92 Бујановац 735 820 1084 1672 2461 3276 2628 4,32 4,49 4,25 4,50 4,79 5,20 4,57 Ђорђевац 30 30 23 30 14 12 - 5,30 5,27 6,35 6,20 5,79 5,42 - Муховац 68 73 76 79 87 91 95 6,34 6,73 6,84 7,14 7,23 6,66 6,00 Велики Трновац 573 646 742 806 959 940 1236 6,78 6,78 6,67 6,95 6,61 5,76 5,47 21. ЂОРЂЕВАЧКА РЕКА Карадник 58 66 73 81 84 88 107 7,43 6,80 6,00 4,89 4,57 4,31 4,25 Вртогош 244 263 293 313 315 324 340 6,29 5,97 5,38 4,55 4,40 4,14 4,03 22. ПРЕОБРАЖЕНСКА РЕКА Александровац 77 89 89 89 90 115 134 5,97 5,48 5,38 4,98 4,68 4,36 3,96 Ћурковица 33 32 28 28 23 13 8 6,06 6,16 6,07 4,96 3,17 2,38 1,63 Доње Пунишевце 30 30 23 17 16 14 11 6,60 6,63 5,74 5,47 4,06 2,79 1,91 Доња Отуља 26 26 30 33 36 35 30 6,58 6,85 5,53 4,82 4,33 3,09 3,37 Горње Пунишевце 21 21 37 31 30 24 19 7,10 6,38 5,70 5,77 4,13 2,71 2,11 Горња Отуља 17 19 18 17 18 15 9 4,65 4,89 4,61 3,94 2,72 1,67 1,67 Копањане 39 39 36 35 31 31 29 5,62 6,05 5,75 4,80 4,06 3,00 2,41 Лепчинце 68 74 68 62 54 54 47 6,32 5,69 5,41 4,31 4,04 2,81 2,66 Преображење 57 63 56 51 41 33 29 4,77 4,32 4,05 3,69 3,17 2,33 2,38 Српско Марганце 20 19 20 22 20 16 10 6,85 6,74 5,70 4,95 3,40 2,38 2,00 23. КОСТАНАЧКА СА ЖАПСКИМ ПОТОКОМ Буљесовце 32 36 35 33 33 29 23 6,28 5,67 4,66 4,21 3,76 2,86 3,39 Буштрање 201 202 207 190 183 186 150 5,37 5,54 4,97 4,33 3,64 3,18 3,31 Доње Жапско 94 97 105 113 117 111 115 6,41 6,64 6,04 4,81 4,20 3,92 3,74 Горње Жапско 42 41 37 36 37 32 31 5,48 4,98 5,22 5,00 4,16 3,59 3,52 Миланово 60 64 71 84 83 84 83 6,35 5,81 5,66 4,54 4,10 3,67 3,30 Русце 13 12 14 15 14 13 16 6,54 7,50 6,50 5,73 4,21 2,62 2,31 24. КРШЕВИЦА Бараљевац 70 65 66 70 81 83 87 6,67 6,46 6,50 5,76 4,42 4,05 3,63 Брњаре 50 51 49 55 60 52 40 7,26 6,84 6,69 5,60 4,22 3,37 2,85 Буштрање Мало 35 33 32 30 31 36 28 5,71 5,79 6,13 6,07 4,58 3,08 2,86 Дрежница 23 26 28 33 34 31 23 6,91 6,58 6,54 4,88 3,82 3,26 3,74 Кленике 28 49 56 56 57 58 71 5,86 5,12 4,41 3,98 3,74 3,60 3,77 Клиновац 145 151 159 167 174 166 163 6,21 6,03 5,45 4,69 3,83 3,64 3,31 Кршевица 125 133 137 153 154 156 146 6,22 5,67 5,08 4,07 3,52 3,52 3,33 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 499 КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Куштица 62 63 70 70 73 68 64 6,52 6,65 5,91 5,84 4,12 3,40 2,73 Претина 22 22 24 19 20 15 13 6,95 7,05 6,38 6,00 4,60 3,53 4,08 Ристовац 82 81 105 96 93 93 98 4,84 4,80 4,03 3,85 3,69 3,61 3,70 Русце 27 29 27 26 26 24 18 6,22 6,10 6,11 5,04 4,77 3,46 4,06 Сејаце 74 70 62 64 67 58 63 6,53 6,61 7,39 6,56 4,94 3,95 3,90 Спанчевац 111 119 118 133 143 138 146 6,59 6,50 6,43 5,18 4,04 3,48 3,65 Старац 87 89 89 95 76 73 78 7,15 6,89 6,85 5,36 4,14 3,08 3,37 Света Петка 49 51 54 58 72 73 72 6,59 6,69 5,91 5,09 4,28 4,15 4,64 Трејак 56 56 64 63 67 74 63 6,07 6,23 6,08 5,90 4,46 3,89 4,05 Жбевац 198 205 220 238 224 230 241 6,60 6,43 5,73 4,55 3,90 3,61 3,34 25. КОШАРИЧКА РЕКА Јастребац 18 17 17 15 17 11 9 5,33 5,59 5,41 5,27 2,88 2,27 2,11 Кошарно 27 27 25 25 27 24 25 7,70 7,26 6,40 5,40 4,63 4,63 4,20 Лукарце 12 10 13 15 15 13 10 7,83 7,50 7,00 5,67 4,73 3,38 3,10 Љиљанце 105 109 121 127 126 139 129 6,73 6,54 6,10 5,18 4,58 3,97 4,15 26. БОГДАНОВАЧКА РЕКА Богдановац 42 47 41 41 46 41 33 6,74 6,13 6,32 6,15 4,63 3,59 3,06 Доње Ново село 67 60 66 57 54 38 34 7,25 7,07 6,55 6,09 5,24 3,71 3,53 Жужељица 25 26 24 28 31 49 41 6,00 5,88 5,46 4,96 4,10 3,24 4,05 27. НЕПОСРЕДНИ СЛИВ ЈУЖНЕ МОРАВЕ ОПШТИНА ВРАЊЕ Бели Брег 25 25 30 29 30 33 29 6,32 6,92 5,97 4,52 4,00 3,48 3,24 Бресница 47 46 52 66 77 109 119 5,02 5,24 4,79 3,89 4,00 3,42 3,56 Црни Луг 75 76 79 72 68 69 79 5,71 5,64 4,66 4,03 3,65 3,83 3,37 Честелин 59 57 64 54 36 23 12 6,54 6,82 6,06 4,44 3,97 2,00 1,83 Ћуковац 197 211 218 224 223 239 259 5,79 5,59 5,07 4,51 4,12 4,01 3,91 Д Нерадовац 82 88 96 94 116 142 172 6,00 5,70 5,02 4,73 4,22 3,89 3,68 Давидовац 66 67 119 86 111 129 144 5,09 5,36 3,99 4,57 4,29 3,81 3,56 Дубница 179 190 197 192 199 226 210 6,49 6,15 5,90 5,60 4,54 3,81 3,94 Дулан 31 33 33 36 35 30 31 5,84 5,55 5,18 4,69 4,31 3,87 3,13 Г. Нерадовац 46 50 49 54 55 79 89 6,48 6,22 5,47 4,61 4,38 4,08 3,70 Катун 81 84 89 97 97 98 96 6,62 6,32 6,16 5,16 4,72 4,58 4,53 Клашњице 40 41 42 33 22 21 15 6,20 5,90 5,24 4,70 4,41 3,19 2,60 Мечковац 39 40 42 50 47 46 48 6,72 6,20 5,64 4,32 4,28 4,02 3,69 Миливојце 39 40 43 42 40 38 42 6,38 6,43 5,98 5,48 4,78 3,92 2,90 Паневље 55 53 50 52 57 59 61 5,60 5,53 5,02 4,60 4,18 3,64 3,43 Павловац 96 105 120 132 167 192 218 5,92 6,10 5,68 5,42 4,62 4,61 4,03 Превалац 31 33 34 33 38 42 39 5,77 4,85 4,74 4,24 3,74 3,60 3,92 Ранутовац 74 76 100 91 100 120 122 6,08 5,66 4,21 4,38 4,24 3,77 4,02 Ратаје 122 132 139 151 164 152 162 6,03 5,72 4,78 4,26 4,00 3,95 3,83 Рибнице 37 35 39 42 57 92 130 6,43 6,89 5,36 5,07 4,18 4,03 3,66 Себеврање 80 78 74 75 70 56 51 5,81 5,81 5,95 4,71 4,04 3,43 2,67 Содерце 84 83 99 105 113 105 87 6,18 6,31 5,77 5,30 4,13 3,69 3,80 ПРИЛОГ 3. БРОЈ ДОМАЋИНСТАВА И ЧЛАНОВА ДОМАЋИНСТАВА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ 500 КО Број домаћинстава Просечан број чланова домаћинства 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 Стропско 33 35 42 40 36 46 53 6,82 6,31 5,33 4,43 3,78 3,33 3,53 Суви дол 26 31 37 52 59 99 164 7,23 6,16 5,30 4,31 4,27 3,99 3,66 Топлац 119 126 122 125 122 128 137 6,50 6,06 5,90 4,96 4,52 4,10 3,89 ОПШТИНА БУЈАНОВАЦ Божињевац 24 26 47 70 82 85 92 5,25 5,54 4,23 4,84 3,76 3,69 4,09 Лопардинце 122 137 157 168 176 183 204 6,70 6,64 6,01 5,58 4,68 4,36 4,04 Раковац 109 121 130 233 171 196 230 6,83 6,50 6,00 5,00 4,55 4,19 4,25 Српска кућа 45 53 56 60 62 63 66 7,49 6,53 6,11 5,27 4,40 4,41 4,30 ОПШТИНА ЛЕСКОВАЦ Боћевица 39 39 52 58 58 59 58 6,28 6,28 4,87 3,93 3,86 3,27 2,60 Бојишина 56 59 72 89 85 78 86 6,02 6,47 5,46 4,15 3,84 3,42 2,85 Бричевље 45 45 48 69 70 69 75 6,18 6,27 5,29 4,23 3,50 3,38 3,21 Грделица 238 282 428 540 632 701 739 3,53 3,57 3,48 3,51 3,49 3,47 3,22 Грделица село 105 109 147 174 231 218 237 9,52 8,97 7,73 7,21 5,65 5,63 4,95 Кораћевац 36 36 37 44 47 51 55 5,28 5,14 5,30 3,95 3,96 3,98 3,49 Крпејце 45 28 21 26 27 25 15 5,82 6,14 5,24 4,54 4,30 2,96 3,13 Личин Дол 56 52 53 59 57 54 43 5,77 6,13 5,30 4,63 4,28 3,67 3,23 Несврта 32 32 36 41 47 41 34 6,38 7,38 6,97 5,88 4,64 4,32 3,76 Сушевље 52 56 65 77 77 77 74 7,23 7,16 5,45 4,39 4,44 3,43 3,08 ОПШТИНА ВЛАДИЧИН ХАН Богошево 81 74 83 95 79 72 65 5,62 6,20 5,37 4,42 3,61 3,01 2,71 Д. Јабуково 106 112 108 114 100 81 60 6,35 5,98 5,19 4,09 3,68 2,70 2,53 Декутинце 46 51 57 58 66 89 82 5,87 5,10 4,07 4,10 3,92 3,22 3,30 Гариње 79 86 227 123 130 153 165 5,52 5,22 2,89 4,47 4,00 3,46 3,36 Грамађе 44 42 46 61 68 71 82 5,34 5,86 4,80 3,80 3,47 3,61 3,00 Калиманце 54 58 69 58 52 28 35 5,37 5,14 3,93 4,03 3,44 3,89 3,09 Копитарце 25 25 30 36 40 32 31 5,68 5,76 5,83 5,03 3,50 3,50 2,42 Кржинце 53 59 138 71 69 71 76 5,70 5,15 3,09 4,42 4,09 3,70 3,38 Кукавица 20 22 20 19 16 17 10 5,05 5,50 5,90 5,84 3,31 2,47 1,70 Куново 194 197 210 211 207 186 164 5,66 5,71 4,97 4,47 3,91 3,56 3,24 Мазараћ 62 67 130 70 77 70 73 6,16 5,60 3,16 4,03 3,39 3,09 2,70 Мртвица 116 120 129 152 156 151 139 5,63 5,85 5,72 4,44 4,07 3,32 2,72 Полом 94 105 121 143 135 111 121 5,93 5,47 4,83 3,99 2,89 3,82 3,64 Прибој 108 114 130 106 105 117 131 4,96 4,67 3,68 3,39 3,18 3,34 2,99 Репинце 46 50 59 103 168 216 292 6,07 5,52 4,76 4,00 3,72 3,66 3,33 Репиште 164 171 176 179 169 149 131 6,00 5,66 5,02 4,09 3,55 3,23 2,63 Сува Морава 87 91 101 127 179 224 271 5,74 5,57 5,03 4,17 3,70 3,54 3,17 Теговиште 65 68 72 73 73 67 65 5,95 5,60 5,11 4,04 3,52 3,31 2,82 Урвич 20 22 26 27 28 27 23 7,20 6,00 4,69 4,41 4,14 3,22 3,09 Владичин Хан 350 485 778 1121 1826 2289 2643 3,61 3,67 3,08 3,40 3,40 3,42 3,15 Врбово 112 114 129 112 121 115 114 5,64 5,29 3,88 3,54 3,35 3,24 3,13 ПРИЛОГ 4. 501 БРОЈ НАСЕЉА И УКУПАН БРОЈ СТАНОВНИКА ПО СЛИВОВИМА ВЕЋИХ ПРИТОКА ЈУЖНЕ МОРАВЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ Пописна година 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 Број становника до 100 101-300 301-500 501-1000 преко 1000 1. СЛИВ КОЗАРСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 2 7 3 5 2 6 3 2 2 3 2 1 Број становника 75 96 181 772 1083 287 2960 1576 742 991 1877 1593 1137 2. СЛИВ ПАЛОЈСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 Број становника 446 484 551 3. СЛИВ ПРЕДЕЈАНСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 2 1 1 2 1 Број становника 30 287 869 491 631 1473 1222 4. СЛИВ БИСТРИЦЕ Број насеља 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Број становника 79 200 176 277 713 559 1929 2289 2210 5. СЛИВ ЏЕПСКЕ РЕКЕ Број насеља 2 2 3 5 3 1 0 2 3 1 1 1 Број становника 43 547 691 1017 1258 302 0 1472 2078 641 1496 1016 6. СЛИВ ЈАСТРЕБАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 Број становника 590 578 221 7. СЛИВ КОЗНИЦЕ Број насеља 2 3 2 3 2 3 Број становника 141 706 313 538 812 1089 8. СЛИВ ЛЕТОВИШКЕ РЕКЕ Број насеља 2 2 2 Број становника 298 795 705 9. СЛИВ РДОВСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 3 1 1 1 1 Број становника 254 199 444 390 314 650 571 10. СЛИВ РЕКЕ ВРЛЕ Број насеља 6 3 4 5 6 7 8 6 4 3 3 5 Број становника 316 569 840 960 2242 2857 5360 4371 2878 5090 8938 16626 11. СЛИВ РАВНОРЕЧКЕ РЕКЕ Број насеља 4 4 5 4 3 2 2 2 1 Број становника 219 1037 1064 553 1069 709 1301 1335 734 12. СЛИВ ЈЕЛАШНИЦЕ Број насеља 2 1 1 1 1 1 1 2 1 1 Број становника 127 295 268 140 490 397 967 2560 1410 1173 13. СЛИВ ЈОВАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 2 1 2 1 1 3 3 1 1 Број становника 132 269 249 448 496 2225 1737 1028 1113 14. СЛИВ КОРБЕВАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 3 1 2 4 3 3 1 1 Број становника 79 253 223 450 479 939 2847 2017 2426 1708 1823 ‘ ПРИЛОГ 4. 502 Пописна година 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 1948 1971 2002 Број становника до 100 101-300 301-500 501-1000 преко 1000 15. СЛИВ ТЕСОВИШКЕ РЕКЕ Број насеља 1 4 2 2 1 3 2 1 1 1 Број становника 92 163 419 428 101 1168 603 450 895 719 16. СЛИВ БАЊСКЕ РЕКЕ Број насеља 5 2 4 3 4 3 1 3 2 1 1 1 Број становника 258 359 938 647 1642 1129 358 1823 1217 2108 4088 6332 17. СЛИВ ВРАЊСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 1 1 1 Број становника 82 58 0 11252 28613 55052 18. СЛИВ ТИБУШКЕ РЕКЕ Број насеља 2 1 1 2 2 3 2 1 1 Број становника 170 285 200 796 1446 1550 664 806 1284 19. СЛИВ ТРЕБЕШИНСКЕ РЕКЕ Број насеља 4 3 5 2 3 1 1 1 1 Број становника 274 621 1070 144 1108 348 949 815 836 20. СЛИВ ТРНОВАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 1 1 3 3 3 Број становника 159 186 431 564 570 8210 14611 20135 21. СЛИВ ЂОРЂЕВАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 1 1 1 1 Број становника 431 396 455 1535 1425 1369 22. СЛИВ ПРЕОБРАЖЕНСКЕ РЕКЕ Број насеља 1 2 7 7 7 2 2 1 1 Број становника 79 160 248 1346 1209 226 890 443 530 23. СЛИВ КОСТАНАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 1 1 2 2 2 2 1 1 2 1 2 1 Број становника 85 86 115 431 1203 927 381 381 146 603 266 1080 24. СЛИВ КРШЕВИЦЕ Број насеља 4 5 6 6 7 6 4 4 4 3 1 1 Број становника 292 844 1106 1321 2777 2282 1499 3032 2604 1876 1306 1084 25. СЛИВ КОШАРИЧКЕ РЕКЕ Број насеља 2 2 2 1 1 1 1 1 1 Број становника 190 164 50 208 135 105 707 658 535 26. СЛИВ БОГДАНОВАЧКЕ РЕКЕ Број насеља 2 2 3 1 1 Број становника 433 391 387 486 347 27. НЕПОСРЕДНИ СЛИВ ЈУЖНЕ МОРАВЕ Број насеља 8 23 27 21 16 13 12 14 12 13 5 6 4 Број становника 465 4373 5258 3753 5808 4561 4402 8265 6066 7272 5664 10207 12906 Непосредни слив Јужне Мораве обухвата 60 катастарских општина и простире са на подручју општина Бујановац, Лесковац, Владичин Хан и Врање. Део слива који припада општини Бујановац обухвата 4 катастарске општине, општини Лесковац 10, општини Владичин Хан 21. и општини Врање 25 катастарских општина. ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 503 СЛИКЕ 1. УВОД Слика 1.1 Детаљ ерозије у Изворском долу, 1953. године 5.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА Слика 5.1 Географски положај Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.2 ОРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Слика 5.2 Карта висинске поделе подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине Слика 5.3 Карта нагиба рељефа Грделичке клисуре и Врањске котлине Слика 5.4 Карта експозиција подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине Слика 5.5 Висинске зоне подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине добијене на основу дигиталног модела терена 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Слика 5.6 Карта хидрографске мреже Грделичкеклисуре и Врањскекотлине Слика 5.7 Карта сливова већих притока Јужне Мораве на подручју истраживања Слика 5.8 Акумулација Првонек, 2011. године Слика 5.9 Александровачко језеро, 2011. године 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Слика 5.10 Распоред метеоролошких станица на подручју истраживања Слика 5.11 Карта акумулираних температура > 5.60C подручја истраживања Слика 5.12 Карта изохијета подручја истраживања Слика 5.13 Карта изотерми подручја истраживања 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Слика 5.14 Детаљ дигиталне геолошке карте подручја истраживања Слика 5.15 Геолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине Слика 5.16 Легенда геолошке карте подручја истраживања Слика 5.17 Заступљеност седиментних, магматских и метаморфних стена Слика 5.18 Карта еродибилности стена Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.6 ЗЕМЉШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ Слика 5.19 Педолошка карта подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине Слика 5.20 Легенда педолошке карте подручја истраживања 5.1.7 СТАНИШТА ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА Слика 5.21 Camphorosma monspeliaca Слика 5.22 Земљиште обрасло са Camphorosma monspeliaca (ћафурија) Слика 5.23 Вештачки подигнуте састојине, слив Калиманске реке, 2011. год. Слика 5.24 Подела подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине на главна шумска станишта Слика 5.25 Карта вегетације Грделичке клисуре и Врањске котлине 5.1.8 НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Слика 5.26 Кресање лисника допринело је развоју ерозије на падинама Грделичке кллисуре, снимак из 1955. године Слика 5.27 Лисничарење данас (Врањска котлина) Слика 5.28 Насељавање брезе, околина села Павличане 2010. година Слика 5.29 Деградирана храстова шума, околина села Претина, 2010. година Слика 5.30 Напуштени воћњак у изнад села Личин Дол Слика 5.31 Клизиште у селу Каћарци Слика 5.32 Клизиште у сливу Врањскобањске реке Слика 5.33 Карта начина коришћења земљишта Грделичке клисуре и Врањске котлине, 2010. година 5.1.9 СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА Слика 5.34 Кућа у селу Каћарци, 2011. година Слика 5.35 Општине и катастарске општине подручја истраживања ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 504 Слика 5.36 Број становника у катастарским општинама 1948. године Слика 5.37 Број становника у катастарским општинама 1971. године Слика 5.38 Број становника у катастарским општинама 2002. године Слика 5.39 Пројекција броја становника у КО 2021. године (до 100 становника) Слика 5.40 Пројекција броја становника у КО 2021. године (до 10 становника) Слика 5.41 Ексцесивна ерозија, Паневљански поток 1953. године Слика 5.42 Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 1953. Слика 5.43 Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 1970. Слика 5.44 Карта ерозије подручја Грделичке клисуре и Врањске котлине, стање 2010. 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА Слика 6.1 Регулација Врањско-бањске реке, Врањска бања, 2011. године Слика 6.2 Преграда у Репинској реци Слика 6.3 Преграда на реци Врли Слика 6.4 Контурни ровови, Личиндолска река, 1955. године Слика 6.5 Сувозид целом ширином падине изнад села Мазараћ, 2010. године 7.1 АНАЛИЗА ЗАВИСНОСТИ ФОРМИРАНИХ ПАДОВА ЗАПЛАВА ОД ПАДОВА КОРИТА Слика 7.1 Узимање узорка наноса у Љештарској долини 7.2 АНАЛИЗА КАРАКТЕРИСТИКА ГРАНУЛОМЕТРИЈСКОГ САСТАВА НАНОСА У ЗАПЛАВИМА Слика 7.2 Преграде у бујици Млакачка долина долина Слика 7.3 Праг 2, бујица Млакачка долина Слика 7.4 Прагови у бујици Зла долина II Слика 7.5 Праг 1, бујица Зла долина III Слика 7.6 Праг 1, Зла долина III Слика 7.7 Праг 2, Зла долина III Слика 7.8 Преграда 1, Калиманска река Слика 7.9 Преграда 2, Калиманска река Слика 7.10 Преграда 3, Калиманска река Слика 7.11 Преграда 4, Калиманска река Слика 7.12 Преграда 1 – Репинска река Слика 7.13 Преграда 2 – Репинска река Слика 7.14 Преграда 3 – Репинска река Слика 7.15 Преграда 4 – Репинска река Слика 7.16 Преграда 2, Љештарска долина Слика 7.17 Преграда 6 – Љештарска долина Слика 7.18 Преграда 7 – Љештарска долина Слика 7.19 Преграда 8 – Љештарска долина Слика 7.20 Преграда 10 – Љештарска долина Слика 7.21 Уздужни профил Крпејског потока Слика 7.22 Уздужни профил бујица Млакачка долина Слика 7.23 Уздужни профил бујице Зла долина II Слика 7.24 Уздужни профил бујице Зла долина III Слика 7.25 Уздужни профил Калиманске реке Слика 7.26 Уздужни профил Репинске реке Слика 7.27 Уздужни профил бујице Љештарска долина 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА У ШЕСТ ОДАБРАНИХ БУЈИЧНИХ СЛИВОВА Слика 8.1 Топографска карта слива Крпејски поток Слика 8.2 Геолошка карта слива Крпејски поток Слика 8.3 Педолошка карта слива Крпејски поток Слика 8.4 Карта начина коришћења земљишта слива Крпејски поток, 2010. год ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 505 Слика 8.5 Карта ерозије слива Крпејски поток, 1953. године Слика 8.6 Карта ерозије слива Крпејски поток, 1970. године Слика 8.7 Карта ерозије слива Крпејски поток, 2010. године Слика 8.8 Топографска карта слива бујице Млакачка Слика 8.9 Геолошка карта слива бујице Млакачка Слика 8.10 Педолошка карта слива бујице Млакачка Слика 8.11 Карта начина коришћења земљишта, 2010. Слика 8.12 Карта ерозије слива бујице Млакачка, 1953. године Слика 8.13 Карта ерозије слива бујице Млакачка, 1970. године Слика 8.14 Карта ерозије слива бујице Млакачка, 2010. године Слика 8.15 Зла долина II и III, 1955. Слика 8.16 Зла долина II и III, 2010. Слика 8.17 Топографска карта слива Зла долина II и III Слика 8.18 Геолошка карта слива Зла долина II и III Слика 8.19 Педолошка карта слива Зла долина II и III Слика 8.20 Карта начина коришћења земљишта, Зла долина II и III, 2010. Слика 8.21 Карта ерозије слива Зла долина II и III, 1953. година Слика 8.22 Зла долина II, „Самци“ преко десетина кубика, (1953.) Слика 8.23 Карта ерозије слива Зла долина II и III, 1970. година Слика 8.24 Карта ерозије слива Зла долина II и III, 2010. година Слика 8.25 Топографска карта слива Калиманске реке Слика 8.26 Геолошка карта слива Калиманске реке Слика 8.27 Педолошка карта слива Калиманске реке Слика 8.28 Карта начина коришћења земљишта у сливу Калиманске реке Слика 8.29 Карта ерозије слива Калиманске реке (1953. година) Слика 8.30 Карта ерозије слива Калиманске реке (1970. година) Слика 8.31 Карта ерозије слива Калиманске реке (2010. година) Слика 8.32 Топографска карта слива Репинске реке Слика 8.33 Геолошка карта слива Репинске реке Слика 8.34 Педолошка карта слива Репинске реке Слика 8.35 Карта начина коришћења земљишта у сливу Репинске реке, 2010. година Слика 8.36 Карта ерозије слива Репинске реке, 1953. године Слика 8.37 Карта ерозије слива Репинске реке, 1970. године Слика 8.38 Карта ерозије слива Репинске реке, 2010. године Слика 8.39 Топографска карта слива Љештарска долина Слика 8.40 Геолошка карта слива Љештарска долина Слика 8.41 Педолошка карта слива Љештарска долина Слика 8.42 Карта начина коришћења земљишта у сливу Љештарска долина (2010. год.) Слика 8.43 Карта ерозије слива Љештарска долина (1953. година) Слика 8.44 Карта ерозије слива Љештарска долина (1970. година) Слика 8.45 Карта ерозије слива Љештарска долина (2010. година) 9. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БОТЕХНИЧКИХ РАДОВА Слика 9.1. ОП 1, Калиманска река Слика 9.2 ОП 2, Калиманска река Слика 9.3 Огледно поље 3, пошумљавање на градонима Слика 9.4 ОП 5, Контурни ровови Слика 9.5 ОП 6, Садња на терасама Слика 9.6 Огледно поље 7, градони Слика 9.7 Огледно поље 8, градони Слика 9.8 Огледно поље 10 Слика 9.9 Огледна поља 11 и 12 ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 506 Слика 9.10 Огледно поље 16 Слика 9.11 Сувозид - огледно поље 18 Слика 9.12 Нови ровови у Ранђеловцу Слика 9.13 Прелаз терасе у контурни ров Слика 9.14 Профили падина огледних поља – пројектовано и садашње стање Слика 9.15 Педолошки профил ОП 1 Слика 9.16 Геолошка подлога ОП 1, Распаднути гнајс; Kварцитски фрагменти Слика 9.17 Педолошки профил ОП 2 Слика 9.18 Геолошка подлога, Гранит Слика 9.19 Педолошки профил ОП 3 Слика 9.20 Геолошка подлога ОП 3, Гранит Слика 9.21 Педолошки профил ОП 4 Слика 9.22 Геолошка подлога ОП 4, Кварцит Слика 9.23 Педолошки профил ОП 5 Слика 9.24 Геолошка подлога, Kварцит Слика 9.25 Педолошки профил ОП 6 Слика 9.26 Геолошка подлога, Гнајс Слика 9.27 Педолошки профил ОП 7 Слика 9.28 Геолошка подлога ОП 7, Гнајс и кварцит Слика 9.29 Педолошки профил ОП 8 Слика 9.30 Геолошка подлога ОП 8, Гнајс и кварцит Слика 9.31 Педолошки профил ОП 9 Слика 9.32 Геолошка подлога ОП 9, Кварцит и гнајс Слика 9.33 Педолошки профил ОП 10 Слика 9.34 Геолошка подлога ОП 10, Ситнозрни биотитски и биотит мусковитски гнајс Слика 9.35 Педолошки профил ОП 11 Слика 9.36. Геолошка подлога ОП 11, Гнајс Слика 9.37 Педолошки профил ОП 12 Слика 9.38 Геолошка подлога ОП 12, Гнајс Слика 9.39 Педолошки профил ОП 13 Слика 9.40 Геолошка подлога ОП 13, Гнајс Слика 9.41 Педолошки профил ОП 14 Слика 9.42 Геолошка подлога ОП 14 , Лимонитисани пешчар Слика 9.43 Педолошки профил ОП 15 Слика 9.44 Геолошка подлога ОП 15, Албит-хлорит мусковитски шкриљац Слика 9.45 Педолошки профил ОП 16 Слика 9.46 Геолошка подлога ОП 16, Туфови, Гранит Слика 9.47 Педолошки профил ОП 17 Слика 9.48 Геолошка подлога ОП 17, Гранит Слика 9.49 Педолошки профил ОП 18 Слика 9.50 Геолошка подлога ОП 18, Гранит и туфови Слика 9.51 Педолошки профил ОП 19 Слика 9.52 Геолошка подлога ОП 19, Андезит Слика 9.53 Затрављенивоћњак, Крпејци, 1960. године Слика 9.54 Ретензија слива на падинама, Личиндолске реке (ровови, терасе, плетери, воће), 1960. године 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА Слика 10.1 Затрављени воћњак са Dactilys glomerata, Крпејци Слика 10.2 Посађена мечја леска на заплавинама више плетера, Крпејци Слика 10.3 Поплаве у Бујановцу 2012. године 11. ДИСКУСИЈА ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 507 Слика 11.1 Ексцесивна ерозија у сливу Кршевичке реке, 2010. године Слика 11.2 Регулисани део Карађинске (Балиновачке) реке, обрастао и захтева чишћење, 2005. године 12. СТРАТЕГИЈА И ПРЕПОРУКЕ ЗА КОНТРОЛУ ВОДНЕ ЕРОЗИЈЕ И УРЕЂЕЊЕ БУЈИЧНИХ ТОКОВА НА ИСТРАЖИВАНОМ ПОДРУЧЈУ Слика 12.1 Ерозија на Грбаначком риду, Доње Јабуково 1953. године Слика 12.2 Успешно санирана падина, Калиманска река, 2010. године 13. ЗАКЉУЧЦИ Слика 13.1 Еродирана падина у сливу Трновачке реке 2010. године, упозорење и изазов СЛИКЕ НА ПОЧЕТКУ ПОГЛАВЉА 1 Клисура Брњарске реке усечена у сивим пешчарима. 2 Бујичне преграде у доњем току Калиманке, 1964. 3 Ерозија на гребену Јавор, слив Корбевачке реке 4 Геодетско снимање бујице Млакачка долина, 2009. године (Ауторска) 5 Годишња продукција наноса из слива Љештарска долина (1953. и 2010). Ауторска. 6 Голети I категорије у Трновачкој реци 7 Зидање преграде 8 Решење изворишта Крпејске реке, пресечено приватном ораницом 9 Заустављање површинског отицања контурним рововима, Изворски до 10 Консолидација изворишта Личиндолске реке (терасе, затрављивање, ровови, воћњаци); Ерозија у Изворском долу 11 Контурни ровови са водом на Клисурском риду 12 Забусењавање бенч-тераса 13 Плетери у вододерини, Меова падина ЛИТЕРАТУРА Ауторска фотографија ПРИЛОЗИ http://4.bp.blogspot.com/- 1abSKmR9lmI/UPm1xEtMWcI/AAAAAAAAHwA/csfhPWdhIaE/s1600/40..bmp БИОГРАФИЈА АУТОРА http://images2.kurir-info.rs/slika-900x608/srbija-poplave-pretnje-alpi-karpati-1362869656-279865.jpg У дисертацијије приказано укупно 200 слика:  104 фотографије у тексту  16 фотографија (почетакпоглавља)  70 ауторскихдигиталних карата  2 легенде(дигиталне)  7 уздужнихпрофилаизабранихсливова  профилипадина19 огледнихпоља ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 508 ТАБЕЛЕ 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ Табела 4.1 Вредности коефицијента ерозије Z Табела 4.2 Пример обрачуна средњег пада хомогене целине HC 2142 5.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА 5.1.2 ОРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 5.1 Висинска подела подручја истраживања Табела 5.2 Нагиб површина Табела 5.3 Заступљеност експозиција рељефа на подучју истраживања 5.1.3 ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 5.4 Хидрографске и топографске карактеристике Грделичке клисуре Табела 5.5 Класификација бујичних токова у Грделичкој клисури Табела 5.6 Хидрографске и топографске карактеристике Врањске котлине Табела 5.7 Класификација бујичних токова у Врањској котлини Табела 5.8 Хидрографске и орографске карактеристике већих притока Јужне Мораве у Грделичкој клисури и Врањској котлини 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 5.9 Метеоролошке станице Табела 5.10 Трајање Сунчевог сјаја (час) Табела 5.11 Интензитет глобалног Сунчевог зрачења Табела 5.12 Интензитет глобалног Сунчевог зрачења Табела 5.13 Средње месечне температуре ваздуха 0С (1965-2005) Табела 5.14 Средње температуре ваздуха по годишњим добима и у вегетационом периоду Табела 5.15 Средње месечне минималне температуре 0С Табела 5.16 Средње месечне максималне температуре 0С Табела 5.17 Апсолутне максималне месечне и годишње температуре ваздуха 0С Табела 5.18 Апсолутне минималне месечне и годишње температуре ваздуха 0С Табела 5.19 Промена температура са надморском висином (правац исток) Табела 5.20 Променатемпература са надморском висином (правац запад) Табела 5.21 Годишњи ток количине падавина (1965-2005) Табела 5.22 Количина падавина - годишња доба и вегетациони период Табела 5.23 Промена количине падавина са надморском висином (исток) Табела 5.24 Промена количине падавина са надморском висином (запад) Табела 5.25 Средња облачност (1/10) Табела 5.26 Учесталост ветра и тишина у Врању Табела 5.27 Срачунате вредности степена континенталности (К) Табела 5.28 Плувиометријска угроженост по Фурније-у Табела 5.29 Плувиометријска угроженост подручја Табела 5.30 Срачунате вредности кишног фактора (F) Табела 5.31 Вредности индекса суше Табела 5.32 Вредности индекса суше (1965-2005.) Табела 5.39 Промене средњегодишњих вредности температура ваздуха Табела 5.40 Промена средњегодишњих висина падавина (1961-2005. године) 5.1.5 ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 5.41 Метаморфне стене Табела 5.42 Магматске стене Табела 5.43 Седиментне стене 5.1.6 ЗЕМЉШТА ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ Табела 5.44 Преглед типова земљишта на подручју истраживања ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 509 5.1.8. НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА Табела 5.45 Начин коришћења земљишта (1953. година) Табела 5.46 Структура начина коришћења земљишта по надморским висинама Табела 5.47 Начин коришћења земљишта (2010. године) на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине Табела 5.48 Начин коришћења земљишта у Грделичкој клисури и Врањској котлини (2010. година) 5.1.9. СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Табела 5.49 Број становника по општинама и пописним годинама Табела 5.50 Густина насељености на подручју општине Лесковац Табела 5.51 Густина насељености на подручју општине Владичин Хан Табела 5.52 Густина насељености на подручју општине Сурдулица Табела 5.53 Густина насељености на подручју општине Црна Трава Табела 5.54 Густина насељености на подручју општине Врање Табела 5.55 Густина насељености на подручју општине Бујановац Табела 5.56 Број насеља и број становника Табела 5.57 Број насеља и број становника на подручју истраживања Табела 5.58 Висинска дистрибуција насеља и броја становника на подручју Грделичке Клисуре и Врањске Котлине Табела 5.59 Висинска дистрибуција насеља и броја становника (општине) Табела 5.60 Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији Табела 5.61 Популациона величина насеља 1948., 1971., и 2002. према висинској дистрибуцији приказана по општинама Табела 5.62 Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији пројекција 2021. године по општинама Табела 5.63 Популациона величина насеља према висинској дистрибуцији - пројекција 2021. – подручје истраживања Табела 5.64 Број становника по сливовима на подручју истраживања 5.1.10 EРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ Табела 5.65 Преглед површина према интензитету ерозије 1953. године на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине Табела 5.66 Површине према интензитету ерозије 1953. године,Грделичка клисура Табела 5.67 Површине према интензитету ерозије 1953. године, Врањска котлина Табела 5.68 Преглед површина Грделичке клисуре и Врањске котлине према интензитету ерозије 1970. године Табела 5.69 Површине према интензитету ерозије 1970. године, Врањска котлина Табела 5.70 Површине према интензитету ерозије 1970. године,Грделичка клисура Табела 5.71 Преглед површина Грделичке клисуре и Врањске котлине према интензитету ерозије 2010. године Табела 5.72 Стање ерозије 2010. године на подручју Грделичке клисуре Табела 5.73 Стање ерозије 2010. године на подручју Врањске котлине Табела 5.74 Продукција и пронос наноса на подручју истраживања у периоду 1953-2010. година 6. ОПИС ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА Табела 6.1 Преглед анализираних попречних објеката Табела 6.2 Основне карактеристике анализираних попречних објеката Табела 6.3 Локације огледних поља Табела 6.4 Регистар изведених радова у директним притокама Јужне Мораве на подручју Грделичке клисуре (1947-1977) Табела 6.5 Регистар изведених радова у директним притокама Јужне Мораве на подручју Врањске котлине (1947-1977) ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 510 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА Табела 7.1 Падови корита и падови заплава у кориту Крпејског потока Табела 7.2 Падови корита и падови заплава у кориту Млакачке долине Табела 7.3 Падови корита и падови заплава у коритима Зле долине II и III Табела 7.4 Падови корита и падови заплава у кориту Калиманске реке Табела 7.5 Падови корита и падови заплава у кориту Репинске реке Табела 7.6 Падови корита и падови заплава у кориту Љештарске долине Табела 7.7 Зависност пада заплава (Iz) од пада тока (It) Табела 7.8 Анализа варијансе Табела 7.9 Зависност пада заплава од пада тока Табела 7.10 Анализа варијансе Табела 7.11 Узорци наноса из заплава преграде 1 у Крпејском потоку Табела 7.12 Узорци наноса из заплава преграда 2 и 3 у Крпејском потоку Табела 7.13 Узорци наноса из заплава попречних објеката у бујици Млакачка Табела 7.14 Узорци наноса из заплава попречних објеката у бујици Зла долина II Табела 7.15 Узорци наноса из заплава преграде 1, Зла долина III Табела 7.16 Узорци наноса из заплава прага1, Зла долина III Табела 7.17 Узорци наноса из заплава прага 2, Зла долина III Табела 7.18 Узорци наноса из заплава преграда 1 и 2, Калиманска река Табела 7.19 Узорци наноса из заплава преграде 3, Калиманска река Табела 7.20 Узорци наноса из заплава преграде 4, Калиманска река Табела 7.21 Узорци наноса из заплава преграде 5, Калиманска река Табела 7.22 Узорци наноса из заплава преграде 1, Репинска река Табела 7.23 Узорци наноса из заплава преграде 2, Репинска река Табела 7.24 Узорци наноса из заплава преграде 3, Репинска река Табела 7.25 Узорци наноса из заплава преграда 4 и 5, Репинска река Табела 7.26 Узорци наноса из заплава преграде 1, Љештарска долина Табела 7.27 Узорци наноса из заплава преграде 2, Љештарска долина Табела 7.28 Узорци наноса из заплава преграде 3, Љештарска долина Табела 7.29 Узорци наноса из заплава преграде 4, Љештарска долина Табела 7.30 Узорци наноса из заплава преграде 5, Љештарска долина Табела 7.31 Узорци наноса из заплава преграда 6, 7, Љештарска долина Табела 7.32 Узорци наноса из заплава преграде 8, Љештарска долина Табела 7.33 Узорци наноса из заплава преграде 9, Љештарска долина Табела 7.34 Узорци наноса из заплава преграде 10, Љештарска долина Табела 7.35 Пречници наноса (mm) Табела 7.36 Коефицијенти неједнородности наноса Табела 7.37 Зависност пада заплава од d25 Табела 7.38 Анализа варијансе Табела 7.39 Зависност пада заплава од d5 Табела 7.40 Анализа варијансе Табела 7.41 Зависност пада заплава од d10 Табела 7.42 Анализа варијансе Табела 7.43 Зависност пада заплава од Kd Табела 7.44 Анализа варијансе Табела 7.45 Зависност пада заплава од So Табела 7.46 Анализа варијансе Табела 7.47 Корелациона матрица Табела 7.48 Stepwise регресија – модел 1 Табела 7.49 Stepwise регресија – модел 2 Табела 7.50 Stepwise регресија – модел 3 ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 511 Табела 7.51. Прорачун количине задржаног наноса у заплавима анализираних попречних објеката 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ БИОЛОШКИХ И ТЕХНИЧКИХ РАДОВА У ШЕСТ ОДАБРАНИХ БУЈИЧНИХ СЛИВОВА Табела 8.1 Орографско-хидрографски параметри слива Крпејски поток Табела 8.2 Геолошки састав слива Крпејски поток Табела 8.3 Земљишта у сливу Крпејски поток Табела 8.4 Начин коришћења земљишта у сливу Крпејског потока Табела 8.5 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.6 Густина насељености у сливу Крпејског потока Табела 8.7 Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 1953. година Табела 8.8 Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 1970. година Табела 8.9 Преглед површина слива Крпејски поток према интензитету ерозије, 2010. година Табела 8.10 Изведени технички и биолошки радови у сливу Крпејског потока Tабела 8.11 Орографско-хидрографски параметри слива бујице Млакачка Табела 8.12 Геолошки састав слива бујице Млакачка Табела 8.13 Земљишта у сливу бујице Млакачка Табела 8.14 Начин коришћења земљишта у сливу бујице Млакачка 1955. године Табела 8.15 Начин коришћења земљишта у сливу бујице Млакачка 2010. године Табела 8.16 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.17 Густина насељености у сливу Млакачка долина Табела 8.18 Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 1953. година Табела 8.19 Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 1970. година Табела 8.20 Преглед површина слива бујице Млакачка према интензитету ерозије, 2010. година Табела 8.21 Изведени технички и биолошки радови у сливу Млакачка долина Табела 8.22 Орографске и хидрографске карактеристике слива Зла долина Табела 8.23 Геолошки састав слива Зла долина II и III Табела 8.24 Земљишта у сливу Зла долина II и III Табела 8.25 Начин коришћења земљишта, 1955. година Табела 8.26 Начин коришћења земљишта, 2010. година Табела 8.27 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.28 Густина насељености КО Теговиште Табела 8.29 Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (1953. година) Табела 8.30 Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (1970. година) Табела 8.31 Преглед површина слива Зла долина II и III према интензитету ерозије (2010. година) Табела 8.32 Изведени технички и биолошки радови у сливу Зла долина II и III Табела 8.33 Орографске и хидрографске карактеристике слива Калиманске реке Табела 8.34 Геолошки састав слива Калиманске реке Табела 8.35 Земљишта у сливу Калиманске реке Табела 8.36 Структура површина према начину коришћења пре извођења антиерозионих радова у сливу Калиманске реке Табела 8.37 Структура површина слива Калиманске реке према начину коришћења 1984. године ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 512 Табела 8.38 Начин коришћења земљишта у сливу Калиманске реке, 2010. године Табела 8.39 Густина насељености у сливу Калиманске реке Табела 8.40 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.41 Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије, 1953. година Табела 8.42 Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије (1970. година) Табела 8.43 Преглед површина слива Калиманске реке према интензитету ерозије (2010. година) Табела 8.44 Изведени технички и биолошки радови у сливу Калиманске реке Табела 8.45 Орографско-хидрографски параметри слива Репинска река Табела 8.46 Геолошки састав слива Репинске реке Табела 8.47 Земљишта у сливу Репинске реке Табела 8.48 Начин коришћења земљишта у сливу Репинске реке Табела 8.49 Густина насељености у сливу Репинске реке Табела 8.50 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.51 Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (1953. године) Табела 8.52 Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (1970. године Табела 8.53 Преглед површина слива Репинске реке према интензитету ерозије (2010. година Табела 8.54 Изведени технички и биолошки радови у сливу Репинске реке Табела 8.55 Орографско-хидрографски параметри слива Љештарска долина Табела 8.56 Геолошки састав слива Љештарска долина Табела 8.57 Начин коришћења земљишта у сливу Љештарска долина (1953, 1984. и 2010. године) Табела 8.58 Густина насељености у сливу Љештарска долина Табела 8.59 Број становника, домаћинстава и просечан број чланова домаћинства Табела 8.60 Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (1953. година) Табела 8.61 Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (1970. година) Табела 8.62 Преглед површина слива Љештарска долина према интензитету ерозије (2010. година) Табела 8.63 Изведени технички и биолошки радови у сливу Љештарска долина Табела 8.64 Продукција и пронос наноса 1953. године Табела 8.65 Продукција и пронос наноса 1970. године Табела 8.66 Продукција и пронос наноса 2010. године 9. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ БИОЛОШКИХ И БИОТЕХНИЧКИХ РАДОВА Табела 9.1 Локације огледних поља Табела 9.2 Преглед карактеристика анализираних састојина Табела 9.3 Механички састав земљишта огледних поља Табела 9.4 Хемијска својства земљишта на огледним пољима Табела 9.5 Карактеристике земљишта најосетљивија на водну ерозију, слој 0-10 cm Табела 9.6 Микроструктурни агрегати и њихова стабилност код земљишта најосетљивијих на ерозију Табела 9.7 Карактеристике земљишта веома осетљивих на водну ерозију, слој 0–10 cm Табела 9.8 Микроструктурни агрегати и њихова стабилност код земљишта веома осетљивих на ерозију Табела 9.9 Карактеристике земљишта средње осетљивих на водну ерозију, слој 0-10 cm Табела 9.10 Микроструктурни агрегати у њихова стабилност земљишта средње ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 513 осетљивих на ерозију Табела 9.11 Флористички састав огледних поља Табела 9.12 Основне карактеристике анализираних састојина Табела 9.13 Параметри дебљинске структуре Табела 9.14 Параметри висинске структуре Табела 9.15 Продукционе карактеристике састојина 10. ЕФЕКТИ ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ РАДОВА Табела 10.1 Количине задржаног наноса у заплавима попречних објеката Табела 10.2 Вредности коефицијента ерозије у анализираним сливовима Табела 10.3 Преглед изведених противерозионих радова у анализираним сливовима ГРАФИКОНИ 5.1.4 КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Графикон 5.1 Опадање температуре ваздуха са променом надморске висине (правац исток - Кукавица и правац запад - Власина) Графикон 5.2 Пораст падавина са променом надморске висине (правац исток, Власина и правац запад, Кукавица) 5.1.10 EРОЗИОНИ ПРОЦЕСИ Графикон 5.3 Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970.и 2010. године(Грделичка клисура и Врањскакотлина) Графикон 5.4 Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970.и 2010. године(Грделичка клисура) Графикон 5.5 Упоредни преглед вредности Zsr 1953., 1970.и 2010. године(Врањска клисура) Графикон 5.6 Начинкоришћењаземљишта 1953. (Давидовачкарека) Графикон 5.7 Начинкоришћењаземљишта2010. (Давидовачкарека) Графикон 5.8 Вредностисредњегкоефицијентаерозије(Zsr)у сливуДавидовачкереке1953., 1970., и 2011. године (Врањскакотлина) Графикон 5.9 Промене продукције наноса на подручју истраживања 7. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА Графикон 7.1 Зависност падова заплава од падова корита у анализираним сливовима Графикон 7.2 Зависност падова заплава од падова корита, Љештарска долина Графикон 7.3 Гранулометријске криве материјала, Крпејски поток, преграде 1, 2 и 3 Графикон 7.4 Гранулометријске криве материјала, бујица Млакачка долина, прагови 1 и 2, преграде 2 и 3 Графикон 7.5. Гранулометријске криве материјала, Зла долина II, прагови 1-3 Графикон 7.6. Гранулометријске криве материјала Зла долина III, преграда 1, праг 1 и 2 Графикон 7.7. Гранулометријске криве материјала, Калиманска река, преграде 1-5 Графикон 7.8 Гранулометријске криве материјала преграда 1-5, Репинска река Графикон 7.9. Гранулометријске криве материјала, Љештарска долина Графикон 7.10 Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d25) Графикон 7.11 Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 5% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d5) Графикон 7.12 Зависност пада заплава од крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса (d10) Графикон 7.13 Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса (Kd) ИНДЕКС СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА 514 Графикон 7.14 Зависност пада заплава (Iz) од коефицијента неједнородности наноса по Krumbein-у (So) Графикон 7.15 Зависност пада заплава (Iz) при непромењеним осталим факторима (нето корелације) од: а) крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса б) крупноће зрна наноса при 25% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса в) пада корита It Графикон 7.16 Зависност пада заплава (Iz) при непромењеним осталим факторима од а) пада корита (It) б) коефицијента неједнородности наноса (So) Графикон 7.17 Зависност пада заплава (Iz), при непромењеним осталим факторима (нето корелације) од: а) крупноће зрна наноса при 10% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса б) крупноће зрна наноса при 60% учешћа тежинских делова од укупне масенаноса в) крупноће зрна наноса при 90% учешћа тежинских делова од укупне масе наноса г) падакорита It д) коефицијента неједнородности наноса по Dokukin-u (Kd) ђ) коефицијента неједнородности наноса по Мелентьев-u (Km) е) коефицијента неједнородности наноса по Allen Hazen-u (U) 8. АНАЛИЗА ИЗВЕДЕНИХ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ БИОЛОШКИХ И ТЕХНИЧКИХ РАДОВА У ШЕСТ ОДАБРАНИХ БУЈИЧНИХ СЛИВОВА Графикон 8.1 Промене специфичне продукције наноса (Wsp) у анализираним сливовима Графикон 8.2 Промене укупне продукције наноса (Wgod) у анализираним сливовима БИОГРАФИЈА АУТОРА БИОГРАФИЈА АУТОРА Соња Брауновић рођена је 17. 12. 1964. године у Петровцу на Млави. После завршене средње Архитектонске техничке школе, 1983 године уписала је Шумарски факултет, смер за Водопривреду ерозионих подручја и дипломирала 1988. године са просечном оценом 8,70. Дипломски рад урадила је у оквиру пројекта ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД ЕРОЗИЈЕ И ПРЕДЛОГ ПРОГЛАШЕЊА ЕРОЗИОНИХ ПОДРУЧЈА СА ПРОПИСОМ ПРОТИВЕРОЗИОНИХ МЕРА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНА: ГРОЦКА, ПАЛИЛУЛА, ЗВЕЗДАРА, ВОЖДОВАЦ, РАКОВИЦА И ЧУКАРИЦА. Дипломски рад обухватио је израду пројекта за територију општине Чукарица. Од 2. новембра 1992. године запослена је у Институту за шумарство. Од 1992.-2001. године радила је у Одељењу за ерозију и мелиорације, затим од 2001-2008. године у Одељењу за заштиту и унапређење животне средине, а од 2008. године и даље у НИО Пошумљавање, гајење и екологија шума. Магистарске студије завршила је на катедри Бујични токови и ерозија 1995. године са просечном оценом 9,71, а магистарску тезу под насловом ПРОУЧАВАЊЕ ЕРОЗИОНЕ СНАГЕ КИШЕ И ОТПОРНОСТИ ЗЕМЉИШТА НА ЕРОЗИЈУ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА одбранила је 12. новембра 1996. године на Шумарском факултету, Универзитет у Београду. Докторску дисертацију под називом ЕФЕКТИ ПРОТИВЕРЗИОНИХ РАДОВА НА СТАЊЕ ЕРОЗИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРДЕЛИЧКЕ КЛИСУРЕ И ВРАЊСКЕ КОТЛИНЕ пријавила је 10. октобра 2006. године на Шумарском факултету Универзитета у Београду - Одсек за биолошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Резултати њеног истраживачког рада публиковани су у радовима објављеним и саопшеним на конференцијама у земљи и иностранству, међународним тематским зборницима, научним часописима, часописима националног значаја и монографијама (75 библиографских јединица из уже научне области). Учествовала је у изради бројних националних и међународних пројеката.