УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Мр НЕНАД М. ПЕТРОВИЋ ОДНОС ДРЖАВЕ И ПРИВАТНИХ ШУМОВЛАСНИКА ПРЕМА ШУМИ КАО ОСНОВ ДЕФИНИСАЊА МОДЕЛА ПЛАНИРАЊА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА У СРБИЈИ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА БЕОГРАД, 2012 UNIVERZITET U BEOGRADU ŠUMARSKI FAKULTET Mr NENAD M. PETROVIĆ ODNOS DRŽAVE I PRIVATNIH ŠUMOVLASNIKA PREMA ŠUMI KAO OSNOV DEFINISANJA MODELA PLANIRANJA GAZDOVANJA ŠUMAMA U SRBIJI DOKTORSKA DISERTACIJA BEOGRAD, 2012 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF FORESTRY M.Sc. NENAD M. PETROVIĆ ATTITUDE OF THE STATE AND PRIVATE FOREST OWNERS TOWARDS FORESTS AS THE BASISFOR DEFINING THE MODEL OF FOREST MANAGEMENT PLANNING IN SERBIA DOCTORAL DISSERTATION BELGRADE, 2012 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИОНА ИНФОРМАЦИЈА УДК 630*62+630*92(497.11)(043.3) Тип документа (ТД) Монографска публикација Тип записа (ТЗ) Текстуални штампани материјал Врста рада (ВР) Докторска дисертација Аутор (АУ) Ненад Петровић, Мр. Ментор (МН) Др Милан Медаревић, ред. проф. Наслов рада (НР) Однос државе и приватних шумовласника према шуми као основ дефинисања модела планирања газдовања шумама у Србији Језик публикације (ЈП) Српски Земља публикације (ЗП) Република Србија Географско подрчје (ГП) Србија Година издавања (ГИ) 2012 Издавач (ИЗ) Ауторски репринт Место издавања и адреса (МС) 11030 Београд, Кнеза Вишеслава 1, Р. Србија Физички обим рада (ФО) (број поглавља/страна/ лит.јединица/ табела/слика/ фототаблица/графикона 9/231/92/18/3/0/45 Научна област (НО) Шумарство – Планирање газдовања шумама Научна дисциплина (ДИС) Планирање газдовања шумама Кључне речи (КР) Приватне шуме, приватни шумовласници, колективна акција, планови у приватним шумама, асоцијације приватних шумовласника Чува се (ЧУ) У библиотеци Шумарског факултета, 11030 Београд, Кнеза Вишеслава 1, Р. Србија Примедбе (П) Извод (ИЗ) У раду су приказани ставови приватних шумовласника у односу на спременост на интересно повезивање у асоцијације приватних шумовласника и на предлог садржаја плана за мали приватни посед. На основу резултата истраживања предложена су решења везана за интересно удруживање приватних шумовласника кроз селективне иницијативе од стране државе. Постојећи систем планирања у приватним шумама требао би представљати препоруку најадекватнијег начина газдовања за оне шумовласнике који за то изразе интерес, а не да план газдовања шумом буде законска обавеза. Уклањањем постојећих ограничења и законских обавеза у приватним шума повећала би се могућност одрживог коришћења дрвета из приватних шума и тиме трајно осигурало снабдевање дрветом као сировином за различите потребе у друштву. Датум прихватања теме (ДП) Одлуком Већа научних области Биотехничких Наука, број. 020-4563/20-10, од 01.12.2010. године Комисија за оцену (КО) др Милан Медаревић др Станиша Банковић др Драган Нонић др Мерсудин Авдибеговић др Стјепан Посавец UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF FORESTRY KEY WORDS DOCUMENTATION Accession number (ANO) Identification number (INO) Document type (DT) Monographic publication Type of recors (TR) Textual printed article Contains code (CC) Ph.D. thesis Author (AU) M.Sc. Nenad Petrović Mentor (MN) Full professor Milan Medarević, Ph.D. Title (TI) Attitude of the state and private forest owners towards forests as the basis for defining the model of forest management planning in Serbia Language of text (LT) Serbian Country of publication (CP) Republic of Serbia Locality of publication (LP) Republic of Serbia Publication year (PY) 2012 Publisher (PB) Author Publication place (PL) 11030 Belgrade, Kneza Višeslava 1, Republic of Serbia Physical description (PD) (number of chapters/pages/citations/tables/charts/ images/maps 9/231/92/18/3/0/45 Science field (SF) Forestry Science discipline (SD) Forest Management Planning Subject/Key words (CX) Private forests, private forest owners, collective action, plans for private forests, private forest owners' associations UC 630*62+630*92(497.11)(043.3) Holding data(HD) Library of Faculty of Forestry, Belgrade Note (N) Abstract (AB) This dissertation presented private forest owners attitudes regarding their rediness to create interest assocciation of private forest owners. In adition, new draft of forest management plan for private forest was created based on survey among private forest owners. Based on results it has been proposed solution related to creation of interest association through selective incentives provided by state. Existing forest management plan for private forest need to be recommendation for most effective management practices and not to be obligation for forest owners prescribed by legislation as it was existing practice. With elimination of present impeding factors including legislation barriers in private forests it will be ensured sustainable use of wood from private forests. However, in long-term perspective it will be secured provision of wood as row materials for different society needs. Accepted by scientific board on (ACB) 01.12.2010. Defended on (DE) Thesis defend board (DB) Milan Medarević, Ph.D. Staniša Banкović, Ph.D. Dragan Nonić, Ph.D. Mersudin Avdibegović, Ph.D. Stjepan Posavec, Ph.D. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ И ЧЛАНОВИМА КОМИСИЈЕ Ментор: Др Милан Медаревић, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет, редовни професор Чланови комисије: Др Станиша Банковић, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет, редовни професор Др Драган Нонић, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет, ванредни професор Др Мерсудин Авдибеговић, Универзитет у Сарајеву, Шумарски Факултет, ванредни професор Др Стјепан Посавец, Свеучилиште у Загребу, Шумарски Факултет, доцент Датум одбране: ________________________________ Резиме Приватне шуме у Србији заузимају преко милион хектара територије што чини 47% свих шума у Србији. Након завршетка процеса реституције верским заједницама и физичким лицима очекује се да се тај проценат повећа у односу на државне шуме. Србија спада међу земље са избалансираним односом приватних и државних шума заједно са Холандијом, Немачком, Мађарском и Белгијом. Приватне шуме са преко милион хектара представљају значајан потенцијал у економском развоју Србије, посебно руралних крајева где могу допринети смањењу сиромаштва становништва тих крајева. Од недавно, земље западне Европе окрећу се обновљивим изворима енергије у односу на традиционалне необновљиве изворе као што су нафта или гас. У Србији потенцијал дрвета из приватних шума није довољно искоришћен за потребе дрвне индустрије или сировине за производњу енергије. Основни проблем недовољне мобилизације дрвета из приватних шума лежи у карактеристикама приватних шума које карактеришу мали шумски посед, изданачко порекло шума, велики број парцела, недефинисани власнички односи, неажуран катастар, непостојање саветодавне службе која би одговорила потребама власника, навикнутост власника да зависе од понашања јавне шумарске администрације. Из тог разлога многи приватни шумовласници сматрају да њихов шумски посед није економски вредан. Један од начина мобилизације дрвета из приватних шума могао би бити оснивање асоцијације приватних власника шума која би на локалном нивоу помогла власницима да остваре своје интересе у смислу адекватнијег газдовања шумом. На националном нивоу путем лобирања асоцијације би стварале повољније услове за управљање својим шумским поседима. Процењује се да број приватних шумовласника варира од 500 до 800 хиљада, а да на нивоу Србије још увек непостоји јака и интересно независна асоцијација приватних шумовласника. Са становишта Труманове теорије група ово представља феномен јер ће се свака интересна група која има јасан интерес за остварењем заједничких циљева покренути у намери да оствари свој заједнички интерес, односно нема организације без јасног интереса. Према Олсоновој теорији колективне акције велике групе као што су шумовласници у Србији имају проблем да се покрену и организују како би остварили добро за све евентуалне чланове јер свако сматра да то неко други треба урадити уместо њих, а да ће они уживати користи бесплатно као резултат заједничке или колективне акције. Други истраживани феномен везан је за законску обавезу израде планова газдовања у приватним шумама и њиховим непостојањем у пракси осим у неколико изузетака. Постојећи садржај и процедуре израде планова у малим приватним поседима готово су идентични са великим државним поседима. Овај рад је истражио основне разлоге за недостатак јаког интересног удружења приватних шумовласника имајући у виду њихов велики број на националном нивоу (500-800 хиљада) као и основне предуслове за креирање јаког националног удружења приватних шумовласника. Рад даје и основне информације о садржају планова за приватне шуме на основу потреба приватних шумовласника, основне социо-економске карактеристике приватних шумовласника, њихов утицај на предуслове за креирање интересног удружења приватних шумовласника и на садржаје планова газдовања у приватним шумама. Методологија примењена у овој дисертацији представља мешовити модел квантитативних истраживања када је реч о приватним шумовласницима и квалитативних истраживања када је реч о важним доносиоцима одлука у сектору шумарства. Од метода коришћена је анкета на случајном узораку на 350 приватних шумовласника у општинама са највећим процентом шума у Србији у комбинацији са општинама које имају највећи проценат приватних шума. Дубински интервјуи су коришћени када је реч о испитивању доносиоца одлука. Обрада података вршена је путем SPSS статистичког софтвера. Применом фреквенција и корелација добијене су основне карактеристике приватних шумовласника и њихови ставови у односу на социо економске карактеристике. Приватни шумовласници у Србији представљају велику групу са становишта Олсонове теорије колективне акције те као такви имају проблем да покрену колективну акцију у сврху интересног удруживања. Један од начина да се овај проблем превазиђе јесте да се дефинишу селективне иницијативе (финансијске) како би се колективна акција остварила. Поред селективних иницијатива приватни шумовласници нису хомогена група већ међу њима постоје различитости у смислу спремности да инвестирају приватни напор како би се створила асоцијација и тиме они лакше дошли до дрвета за ћумур, или лакшу продају дрвета индустријским постројењима. Приватни шумовласници су посебно заинтересовани за информације везане за количину дрвета коју могу сећи, информације о могућности изградње и одржавања шумских путева, информације везане како да унапреде газдовање својим поседом. Посебно су издвојили као важно верификацију активности у поседу путем својеручног потписа. У раду је потврђено да су шумовласници који живе углавном на селу и користе шуму веома заинтересовани за економске информације о поседу. Планови за мале шумске поседе требају имати карактер препорука за економски успешно газдовање и бити одраз потреба приватних шумовласника, никако законских одредби. У односу на одредбе о ограниченом праву над шумом шумарска политика треба донети мере које се односе на заштиту смањења површине под шумама, а квалитет и унапређење стања приватних шума треба препустити економским и информативним инструментима путем субвенција или саветодавства. У раду је дат и предлог садржаја плана за мали приватни посед заснован на потребама приватних шумовласника. Предлог такође може користити држави као пример економски одмереног плана који ће имати легитимитет током имплементације и бити економски одмерен са становишта трошкова његове израде. Кључне речи: приватне шуме, приватни шумовласници, колективна акција, планови у приватним шумама, асоцијације приватних шумовласника Summary Private forests in Serbia occupy an area of over one million hectares, which accounts for 47% of all forests in Serbia. After the completion of the restitution to religious communities and individuals, this percentage is expected to increase at the expense of state-owned forests. Along with the Netherlands, Germany, Hungary and Belgium, Serbia belongs to the countries with a balanced ratio of private and state-owned forests. Private forests with over one million hectares represent a significant potential for the economic development of Serbia, especially in rural areas, where they are likely to contribute to the reduction of poverty of the local population. Since recently, Western European countries are turning to renewable energy resources in contrast to non- renewable ones such as oil or gas. The potential of wood from private forests in Serbia is not being sufficiently exploited either in timber industry or the production of raw materials employed to produce energy. The main reason for the insufficient mobilization of wood from private forests lies in the characteristics of private forests, including the small size of forest estates, coppice origin of forests, a large number of forest parcels, undefined ownership status, outdated land registry, the lack of advisory services that meet the owners’ needs and the habit of owners to depend on the activity of public forest administrations. For this reason, many private forest owners find that their forest property is not economically worthwhile. One way of mobilization of the wood from private forests could be through the establishment of private forest owners’ associations that would help the owners pursue their interests at the local level in terms of more adequate forest management, and achieve more favourable terms for the management of their forest estates at the national level through lobbying. It is estimated that the number of private forest owners varies from 500 to 800 thousand, and there are no strong interest-independent associations of private forest owners. From the viewpoint of the Truman's theory of interest groups, this is a phenomenon, because every interest group that has a clear interest in the realization of common interests will be initiated and organized in order to realize these common interests, i.e. there are no organizations without a clear interest. According to the Olson's theory of collective action, large groups, such as private forest owners in Serbia, have problems with initiation and organization in order to achieve well-being for all their potential members, because everyone thinks that someone else should carry these activities out for them, thus enabling them to use the resulting benefits for free, as a result of joint or collective action. Another phenomenon investigated is linked to the legal obligation to produce forest management plans for private forests and their general lack in practice, except for a few exceptions. The existing content and the procedure of making plans for small private estates are almost identical to those for large state-owned estates. This doctoral dissertation examines the main reasons for the lack of strong interest associations of private forest owners, in spite of their large number at the national level (500-800 thousand), as well as the basic prerequisites for the creation of a strong national private forest owners’ association. This dissertation also provides basic information on the content of the plans for private forests, based on the needs of private forest owners, the basic socio-economic characteristics of private forest owners, their impact on the preconditions for the creation of an interest association of private forest owners, and the content of forest management plans for private forests. The methodology applied in this dissertation is a mixed model of quantitative research used for private forest owners, and qualitative research employed in the investigation of important decision makers in the forestry sector. The methods used are a survey given to a random sample of 350 private forest owners in the municipalities with the highest percentage of forests in Serbia, combined with the municipalities that have the highest percentage of private forests. In-depth interviews were used in the examination of decision makers. Data analysis was performed using the SPSS software version 18. Frequencies and correlations were used to obtain the basic characteristics of private forest owners and their views pertaining to the socio-economic characteristics. Private forest owners in Serbia constitute a large group of people from the viewpoint of the Olson’s theory of collective action, and as such they have a problem with the initiation of collective action in the aim of interest association. One way to overcome this problem is to define selective (financial) initiatives in order to achieve collective action. Besides showing selective initiatives, private forest owners are not a homogenous group. They vary in terms of willingness to invest private effort into the creation of an association and thus obtain the wood for charcoal more easily, or facilitate the sales of their wood to industrial plants. Private forest owners are particularly interested in the information on the amount of wood allowed to be cut, the possibilities of building and maintenance of forest roads and the information on how to improve the management of their estates. They particularly singled out as a significant issue the verification of activities on their estate by handwritten signature. This study confirms that the forest owners who mainly live in the countryside and utilize their forest are very interested in economic information regarding their estates. Plans for small forest estates should not have the character of legal provisions, but rather of recommendations for economically successful management, and they should reflect the needs of private forest owners. Taking into consideration the provision on limited rights over forests, forest policy should adopt measures pertaining to protection against reduction in forest area. The issues of quality and improvement of the state of private forests through subsidies or advisory services should be left to the economic and informational instruments. This paper also provides a draft version of a plan for a small private estate based on the private forest owners’ needs. This draft version may also provide to the state an example of an economically measured plan that will be both legitimate during its implementation and economically measured in terms of its production costs. Keywords: private forests, private forest owners, collective action, plans for private forests, private forest owners' associations. САДРЖАЈ 1. УВОД ............................................................................................................................ 1 2. ЗАДАТАК И САДРЖАЈ РАДА ................................................................................. 6 3. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД НАСТАНКА ПРИВАТНОГ ВЛАСНИШТВА У СРБИЈИ ................................................................................................................. 11 3.1. Шумска заједница ......................................................................................... 19 3.2. Удружења приватних шумовласника ......................................................... 21 3.3. Стање шумарства приватног сектора у Србији ......................................... 21 3.4. Шумарска политика и законодавни оквир у односу на приватне шуме . 27 3.4.1. Устав Републике Србије (2006) ........................................................... 27 3.4.2. Стратегија развоја шумарства Републике Србије (2006) .................. 27 3.4.3. Закон о Шумама Републике Србије (2010) ........................................ 29 3.5. Постојећи систем подршке приватим шумовласницима у Србији .......... 32 3.6. Постојећи систем газдовања у приватним шумама у Србији .................. 36 4. СТАЊЕ ПРИВАТНИХ ШУМА У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА ЕВРОПЕ ................... 45 4.1. Планирање у Европи .................................................................................... 57 5. ТЕОРЕТСКИ ОКВИР ................................................................................................ 63 5.1. Теорија колективне акције ........................................................................... 65 6. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ............................................................................... 71 6.1. Објекат истраживања ................................................................................... 79 7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА .............................................................................. 83 7.1. Карактеристике приватних шумовласника у Србији ............................... 83 7.2. Ставови доносиоца одлука према могућности формирања интересно независне асоцијације приватних шумовласника ................................................. 94 7.3. Ставови шумовласника према садржају планова газдовања ................... 96 7.4. Коришћење шуме ....................................................................................... 100 7.5. Информације за газдовање шумом ........................................................... 103 7.6. Препреке при газдовању шумом ............................................................... 104 7.7. Статистички тестови – информације ........................................................ 105 7.8. Ставови доносиоца одлука према садржају планова газдовања ............ 117 8. ДИСКУСИЈА ........................................................................................................... 119 9. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................. 134 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................. 137 ПРИЛОГ 1: Упитник за ПРИФОРТ ........................................................................... 145 ПРИЛОГ 2: Упитник за планове ................................................................................ 157 ПРИЛОГ 3: Упитник за доносиоце одлука ............................................................... 160 ПРИЛОГ 4: План газдовања приватним шумама по Живојину Милину ............... 168 ПРИЛОГ 5: Предлог садржаја плана газдовања за приватне шуме у својини физичких лица .................................................................................................... 170 ПРИЛОГ 6: Садржај плана за процену штете у Баден Виртембергу за приватне шуме .................................................................................................................... 182 ПРИЛОГ 7: Дескриптивна статистика ...................................................................... 187 ЛИСТА ГРАФИКОНА График 1. Историјски развој власничких односа у Србији ............................ 16 График 2. Структура приватних шума у Србији према величини поседа 26 График 3. Организациона структура службе за приватне шуме у ЈП “Србијашуме” ............................................................................................................. 36 График 4. Удео приватних шума у неким Европским земљама ................... 50 График 5. Површине под шумама у свету у односу на власништво ........... 51 График 6. Да ли сматрате да су Ваши интереси као приватног шумовласника адекватно заступљени у Србији ? ............................................. 83 График 7. Да ли Вам недостаје интересно удружење које би Вам помогло у газдовању Вашом шумом? ....................................................................................... 84 График 8. Да ли Вам недостаје интересно удружење које би Вам помогло у заступању Ваших интереса на националном нивоу? ...................................... 84 График 9. Које услуге усмерене ка побољшању газдовања Вашом шумом очекујете од Удружења власника шума? ............................................................. 85 График 10. Које активности везане за заступање интереса очекујете од интересне организације власника шума? ........................................................... 86 График 11. Да ли сте члан неког Удружења власника шума? ....................... 87 График 12. Ако нисте члан неког удружења власника шума, можемо претпоставити да ће се неко Удружење власника формирати у регији у којој живите. Под којим условима бисте Ви били спремни да добровољно постанете члан Удружења власника шума? ....................................................... 87 График 13. Да ли и колико сте спремни да се ангажујете у оснивању интересног Удружења власника шума у регији у којој живите? ................... 88 График 14. Шта мислите о идеји да сви власници шума аутоматски, по закону постану чланови интересне организације власника? ........................ 89 График 15. Типови шуме који преовлађују у приватним шумама ............... 90 График 16. Врсте дрвећа које преовлађују у приватним шумама ................ 90 График 17. Да ли сте продавали шуму у протеклих 10 година? ................. 91 График 18. Да ли сте спремни да сарађујете са другим власницима шума у следећим активностима ? ........................................................................................ 91 График 19. Да ли сте икада добили неку врсту субвенције од јавне шумарске администрације? .................................................................................... 92 График 20. Колики је проценат шума на коме сте ви једини власник? ..... 93 График 21. Са киме делите шуму? ........................................................................ 93 График 22. Да ли ће те продати или оставити своју шуму наследницима? 94 График 23. Пол шумовласника .............................................................................. 97 График 24. Образовање ............................................................................................ 97 График 25. Садашње занимање шумовласника ................................................ 98 График 26. Просечна величина поседа у хектарима ........................................ 98 График 27. Просечан број парцела по једном шумовласнику ....................... 99 График 28. Удаљеност поседа од места становања ........................................... 99 График 29. Начини коришћења шуме ............................................................... 100 График 30. Разлози због којих се шума не користи ........................................ 101 График 31. Да ли сте секли дрво у последњих 10 година? ............................ 102 График 32. Количина посеченог дрвета по једном шумовласнику у претходних 10 година. ............................................................................................ 102 График 33. Информације за газдовање шумом ............................................... 103 График 34. Препреке при газдовању шумом ................................................... 104 График 35. Информације о дозвољеној количини дрвета за сечу ............. 105 График 36. Информације о усвајању плана тек са потписом ...................... 106 График 37. Информације о томе шта треба радити са шумом ................... 106 График 38. Информације о економској пројекцији ........................................ 107 График 39. Корелација величине поседа и усвајања плана газдовања ..... 108 График 40. Информације о запремини ............................................................. 109 График 41. Информације о годишњем прирасту ........................................... 109 График 42. Информације о дозвољеној сечи .................................................... 110 График 43. Информације о путевима ................................................................ 111 График 44. Корелације образовања и економске пројекције ....................... 112 График 45. Корелација образовања и усвајања планова тек са потписом 113 ЛИСТА ТАБЕЛА Табела 1. Удружења Приватних Шумовласника у Србији ...................................... 20 Табела 2. Структура приватних шума у Србији ........................................................ 24 Табела 3. Поређење закона о Шумама из 1991 и закона о Шумама из 2010 у односу на приватне шуме ............................................................................................ 30 Табела 4. Површине под приватним шумама у односу на предузећа која им пружају услуге (2008) ................................................................................................... 33 Табела 5. Управљање шумама у јавном и приватном сектору ................................ 46 Табела 6. Типови малог приватног шумског поседа ................................................. 47 Табела 7. Године настанка асоцијација у појединим земљама Европе ................... 48 Табела 8. Удео приватних шума у односу на величину поседа у неким земљама Европе ............................................................................................................................ 52 Табела 9. Важнији развојни и организациони задаци асоцијација у приватним шумама у Немачкој и Румунији .................................................................................. 53 Табела 10: Типови власништва – права и дужности ................................................. 56 Табела 11: Типови добара према физичким карактеристикама ............................... 67 Табела 12. Независне варијабле коришћене у логистичкој регресији .................... 75 Табела 13. Изабране Општине за истраживање ........................................................ 79 Табела 14. Селектоване општине и број испитаника по свакој општини ............... 80 Табела 15: Јачање позиције приватних шумовласника путем основања независне асоцијације приватних шумовласника ....................................................................... 95 Табела 17. Корелације између карактеристика шумовласника и коришћења шуме у вези са информацијама ............................................................................................ 116 Табела 18: Просечне оцене појединих делова плана за приватне шуме у својини физичких лица ............................................................................................................. 118 СКРАЋЕНИЦЕ КОРИШЋЕНЕ У ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ НСОРС Национална Стратегија Одрживог Развоја Србије НИШ Национална Инвентура Шума Србије ФАО Организација за Храну и Пољопривреду Уједињених Нација SPSS Statistical Package for Sosial Science РС Република Србија ЕУ Европска Унија ЈП Јавно Предузеће ФНРЈ Федеративна Народна Република Југославија СШ ЈП „Србијашуме“ НП ЈП „Национални Паркови“ МПШВ Министарство Пољопривреде, Шумарства и Водопривреде УШ Управа за Шуме РР Рурални развој УВПШ Удружење Власника Приватних Шума ЛУ Локално Удружење ЛП-СРС Српска Радикална Странка ЛП-ДС Демократска Странка РП-СПО Српски Покрет Обнове ЛП-СПС Социјалистичка Партија Србије ФОРНЕТ Д.о.о. Компанија SGS Агенција за сертификацију ШФ Шумарски факултет ИШ Институт за Шумарство ИОШ Иницијатива за Одрживо Шумарство ПК Привредна Комора ЛС Ловачки Савез МЖСПП Министарство Животне Средине и Просторног Планирања 1 1. УВОД Процес институционалних промена у сектору шумарства везан је за усвајање нове Стратегије Развоја Шумарства Републике Србије (Стратегија развоја шумарства, 2006)1 где су дефинисани нови стратешки циљеви везани за шумарство приватног сектора. Нови Закон о Шумама Републике Србије (Закон о шумама, 2010) представља правну потпору спровођењу нове стратегије развоја шумарства. Први пут приватне шуме су препознате као самостални субјект од стране државе у виду помоћи унапређењу асоцијација приватних шумовласника. На овај начин створени су предуслови за другачији однос између државе и приватних шумовласника у односу на одрживо газдовање малим приватним поседом. Поред значајног унапређења односа државе према сектору приватног шумарства кроз нову развојну стратегију шумарства многе одредбе старог закона су остале исте или су незнатно промењене: обавезна дознака, пропратнице, планови газдовања, такса на посечено дрво (Закон о шумама, 2010: чланови 58, 60 )2. Поред реформе сектора шумарства, дошло је и до промена у секторима који се директно односе на развој шумарства (животна средина, енергетика, рурални развој, пољопривреда, дрвна индустрија). Тако Национална стратегија одрживог развоја Србије (2007.)3, прописује повећање површина под заштићеним подручјима до 10% територије земље и коришћење обновљивих извора енергије као замену за увезене енергенте као што су нафта, гас и сл. (НСОРС, 2007: стране 83, 88)4. Услед пројектованог циља да се повећа површина под заштићеним подручјима са садашњих 5,86% (Стратегија биолошке разноврсности, 2011)5 1 Стратегија развоја Шумарства Републике Србије, Службени гласник РС бр. /06 2 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени гласник РС бр. 30/10 3 Национална Стратегија Одрживог Развоја Србије, Службени гласник РС бр. 55/05, 71/05-исправка и 101/07 4 Ibid. 5 Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године Службени гласник РС бр. 13/11 на 10% (НСОРС, 2007: стране 83, 88). Овим потезима би се смањила ресурсна база за енергентима у виду дрвне биомасе као и сировина за 2 претежно извозно орјентисану дрвну индустрију. Потенцијал који у себи садржи преко милион хектара шума у приватном власништву представља важан алтернативни извор дрвне сировине за различите намене у економском развоју земље али и смањењу сиромаштва становника руралних крајева. Један од важних економских елемената руралних средина поред пољопривреде чини и шумарство па тако Стратегија развоја пољопривреде Србије наводи „да је рурално становништво Србије ослоњено на пољопривреду и шумарство, као основу руралне економије“. Стратегија развоја пољопривреде наводи као један од основних циљева повећање доприноса шумарског сектора економском и друштвеном развоју Србије.... „подстицањем развоја приватних шума и шумарства, развоју малих и средњих предузећа ...“(Стратегија развоја пољопривреде Србије, 2005)6. Стратегија за смањење сиромаштва (2003)7 прописује као једну од главних мера повећање дохотка и запослености у руралним крајевима и напомиње као важан циљ „ Развој сектора шумарства.“ Енергетски потенцијал из обновљивих извора у Србији чини око 3 мега тоне енергије од чега 33% чини дрвна биомаса или око 1 мега тона енергије (Стратегија развоја енергетике Србије)8. Приватне шуме у Србији на основу Националне Инвентуре Шума (Банковић и др., 2009)9 заузимају 47% од укупне површине шума у Србији и сврставају је међу земље са избалансираним учешћем приватних шума на националном нивоу заједно са Холандијом, Немачком, Мађарском и Белгијом (Smithüsen i Hirsch, 2010)10 6 Стратегија развоја пољопривреде Србије, Службени гласник РС бр. 78/05 7 Стратегија за смањење сиромаштва у Србији, 2003. Влада Републике Србије 8 Стратегија развоја енергетике Србије, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 44/05 9 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 10 Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in europe, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26, p. 120 . Приватне шуме у Србији се карактеришу малим поседом, са више удаљених парцела, више власника који полажу право коришћења на исти посед, необележене границе на терену, изданачко порекло, велики 3 број власника, недовољно истраживања о стању и интересима приватних шумовласника. Годишње коришћење дрвета из приватних шума је предмет процена па тако Главоњић и др., (2009)11 процењују да је годишња сеча у приватним шумама на основу процене јавних предузећа око 1 000 000м3, што у односу на прираст од 3,53 м3/ха (НИШ, 2009)12 представља ниске вредности коришћења у односу на остварену производњу. Један од основних изазова у шумарској политици би требало бити мобилизација дрвног потенцијала из приватних шума ради задовољења различитих потреба дрвне индустрије, енергетике, туризма, индустрије везане за недрвне шумске производе и развоја руралних крајева. На основу ФАО извештаја о приватним шумама наводи се да je „јачање асоцијација приватних шумовласника на националном и регионалном нивоу један од примарних предуслова за унапређење одрживог газдовања, а посебно одрживог коришћења у приватним шумама малог поседа“(Smithüsen and Hirsch, 2010)13 Иако је Србија прошла период од југословенског социјализма ка тржишној економији још увек не постоји снажна интересна асоцијација приватних шумовласника који заступају своје интересе у односу на државу. На основу Труманове теорије група (Truman, 1951) . 14 11 Главоњић, Б., Васиљевић, А., Петровић, С., Сретеновић, Радовић, С. 2009. Макроекономски аспекти система за енергију из дрвета у Србији, Завршни извештај, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет, 48 стр. 12 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 13 Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in europe, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26, p. 120 14 Truman, D.B. 1951. The Governmental Process. Political Interests and Public Opinion.Oxford свака интересна група која има јасан интерес за остваривање заједничког циља ће се покренути у намери да оствари свој заједнички интерес, односно нема организација без јасног интереса. Заједнички именитељ шума биће покретачка снага ради њиховог организовања у интересну организацију ради остваривања заједничких интереса. Управо ово није случај у Србији иако се процењује да је постојећи број приватних шумовласника огроман и варира између 4 500 до 800 хиљада (Медаревић и Банковић, 2008)15. Овај феномен непостојања интересних удружења приватних шумовласника са тако великим бројем шумовласника је један од основних истраживачких циљева ове докторске дисертације. Поред недостатка интересног удруживања приватних шумовласника непостојање планова за приватне шуме као и његова садржина прописана правилницима је други феномен који ће ова дисертација имати за циљ да истражи и покушати да предложи нека решења која ће водити унапређењу шумарства приватног сектора са циљем његовог одрживог коришћења и задовољења потреба приватних шумовласника, као и друштва у целини. Основни методолошки приступ у овом докторату засниваће се на социо-економским методама истраживања, а конкретно примениће се дедуктивни приступ. Након препознавања феномена исти ће се покушати објаснити доступним теоретским оквирима, односно тестирати на терену у односу на теоретске поставке. Ова докторска дисертација је настала у оквиру пројекта ПРИФОРТ (2007-2009)16 15 Медаревић, М., Банковић, С. 2008. Шуме Србије Данас, Шумарство, Србијашуме, Београд, 100: 6-11 16 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 финансираног од стране аустријског Министарства за пољопривреду и шумарство и обухватала је четири земље у региону Западног Балкана (Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија). У оквиру овог рада биће коришћени резултати пројекта ПРИФОРТ за Србију у којима је аутор овог рада учествовао у изради упитника и прикупљању, обради и објављивању резултата истраживања. Методе које ће се користити у овом раду имаће карактер мешовитог модела односно прво ће се спровести квантитативна па након тога квалитативна истраживања. Квантитативна истраживања биће заснована на упитницима према приватним шумовласницима, док ће се квалитативна истраживања заснивати на отвореним дубинским упитницима са главним доносиоцима одлука. Тиме би се резултати квантитативних испитивања шумовласника супроставили ставовима и мишљењима главних доносиоца одлука у сектору шумарства. 5 Прикупљање података на терену је засновано на лицем у лице (door to door) техници, односно сваки приватни шумовласник је испитан директно лицем у лице. Сваки упитник је прво претестиран на мањем узорку приватних шумовласника са циљем уклањања евентуалних нејасноћа и унапређењу дубинског интервјуа. Сви прикупљени подаци путем теренских истраживања биће обрађени SPSS статистичким софтвером. Од статистичких операција биће коришћене: фреквенције, корелације између независних варијабли (социо економске карактеристике) и зависних варијабли (спремност за креирањем интересне асоцијације и њиховим ставовима према информацијама потребним за газдовање њиховим шумама), факторска анализа, мултиваријациона регресија и логистичка регресија. Током статистичке обраде доминираће непараметарски тестови у сврху добијања релевантних информација услед социо-економског карактера истраживања у овом раду. Сви подаци биће представљени у виду графикона и објашњења у поглављу резултати. У дискусији сви резулати конфронтираће се са постојећим истраживањима из региона и света како би се добила боља слика добијених резулата. Тестираће се и могућност њихове примене, посебно код доносиоца одлука у сврху дефинисања секторских политика према приватним шумовласницима и систему планирања у приватним шумама. У поглављима „Закључци“ и „Препоруке“ биће дате основне препоруке доносиоцима одлука у креирању нове политике према приватним шумама, а посебно ће се препоручити основни садржај планова у приватним шумама. Претпоставити је да ће информације добијене овим истраживањем помоћи доносиоцима одлука у сектору шумарства да предложене мере за остваривање основних циљева шумарске политике буду у сагласности са интересима приватних шумовласника. Тиме би се обезбедила сигурна и лака имплементација политике. На овај начин ће доносиоци одлука добити легитимитет и поверење од стране приватних шумовласника односно оних на које се политика директно односи. 6 2. ЗАДАТАК И САДРЖАЈ РАДА На основу података националне инвентуре шума Републике Србије (подаци за централну Србију и Војводину) укупна површина под шумом у Србији износи 30,6% од чега приватне шуме заузимају 47% укупног шумског покривача у Србији односно 1 058 000 ха (Банковић и др. 2009)17. Законски оквир при планирању газдовања приватним шумама је дефинисан Законом о шумама (2010)18 и подзаконским актима. Уставом Републике Србије (2006)19 у члановима 87, 88, 89 јамче се права приватне имовине и изједначавају га са државном својином. Услед настојања Србије да приступи Европској унији (Национални Програм за интеграцију РС у ЕУ, 2008)20 дошло је до анализе стратешких циљева и процеса њиховог поновног дефинисања. Тако, нова Национална стратегија развоја шумарства донешена током 2006. године, дефинише нове правце развоја шумарства приватног сектора са посебним фокусом на подршку њиховом интересном удруживању и помоћи државе у остваривању одређених подстицаја ради што ефикаснијег газдовања малим шумским поседом какав данас доминира у Србији. Новим законом о шумама из 2010. године, као и старим законом о шумама из 1991. године21 са одређеним изменама и допунама истог закона до 1996. године, дефинисани су основне законодавне узанце везане за шумарство приватног сектора. Поред закона о шумама, методологију и садржај израде планова за приватне шуме дефинише Правилник22 17 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 18 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 19 Устав Републике Србије, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, број 98/06 20 Национални Програм за интеграцију РС у ЕУ, Влада Републике Србије, 2008 21 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 22 Правилник о садржини Основа и Програма Газдовања шумама, Годишњег извођачког плана и Привременог годишњег плана газдовања приватним шумама, Службени гласник РС, бр. 122/03 о садржини основа и програма газдовања приватним шумама, годишњег извођачког и привременог годишњег плана газдовања приватним шумама који је ажуриран и усвојен током 7 2003. године. Нови закон о шумама усвојен је 2010. године, а нови подзаконски документи везани за програме газдовања приватним шумама још нису донети, тако је стари правилник о изради програма газдовања приватним шумама из 2003. године на снази. Закон и правилници о садржају, процесу израде и усвајања планова за приватне шуме су готово идентични са садржајем и процедурама усвајања код планова за државне шуме. За разлику од државних шума које карактеришу велики поседи у оквиру једне најчешће нефрагментисане целине, карактеристика приватног поседа је његова уситњеност (0,3-0,5 ха просечна величина поседа) (Медаревић и Банковић, 2008)23, разбијеност на више парцела, доминација изданачких шума, недовољно истраживања везаних за карактеристике, циљеве и ставове приватних шумовласника. Велики број шумовласника живи далеко од свог поседа. Неповољан закон о наслеђивању који даље омогућава уситњавање шумског поседа и општа неорганизованост приватних шумовласника у интересне заједнице које би јасно репрезентовале интерес овако велике групе људи са заједничким карактеристикама (поседовање шуме) само су неке од негативних карактеристика приватних шума. Међутим, услед приближавања Србије Европској Унији током 2006. године донешен је нови закон о повраћају имовине верским заједницама у Србији (Закон о повраћају имовине Црквама и верским заједницама, 2006.)24 који се добрим делом односи на шумске поседе верских заједница одузетих након Другог светског рата. Поред овог закона процес евидентирања одузете имовине физичким лицима након Другог светског рата донесен је такође током 2006. године. Законом о враћању имовине и обештећењу (2011)25 23 Медаревић, М., Банковић, С. 2008. Шуме Србије Данас, Шумарство, Србијашуме, Београд, 100: 6-11 24 Закон о повраћају имовине Црквама и верским заједницама, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 46/06 25 Закон о враћању имовине и обештећењу, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 72/11 поништен је закон о евидентирању одузете имовине па се поступак доставе документације за имовину која је предмет повраћаја понавља. Закон о враћању имовине и 8 обештећењу (2011)26 Однос државе према шумарству приватног сектора може се представити следећим карактеристикама: власници приватних шума су навикнути на постојећу ситуацију да је газдовање шумама у њиховој својини регулисано законом. Постоје многи прописи и ограничења (обавезни планови газдовања шумама, дозволе за сечу, пропратнице за стављање дрвета у промет, обавезна дознака итд.) који власнике шума постављају у ситуацију да буду зависни од понашања представника шумарске службе или јавног предузећа за газдовање шумама (ЈП). Основна просторна јединица за које се израђују планови за приватне шуме јесте парцела (Закон о шумама, 1991.) дефинише чак 42 основа за враћање одузете имовине (Члан 2). Кад је реч о шуми члан 15 и 24 дефинишу да се враћа шума и шумско земљиште док члан 25 дефинише када се невраћа шума и шумско земљиште. Чланови 8 и 9 дају приоритет натуралном враћању имовине кад је реч о садашњој државној имовини у из тога се може закључити да ће се површина приватних шума повећати на рачун државних шума. Након евидентирања одузете имовине следећи корак би требао бити процес трајног враћања одузете имовине, а тиме и шума њиховим бившим власницима или наследницима. Након завршетка процеса реституције за очекивати је да се површина приватних шума у Србији повећа у односу на државне шуме. Поред промена у површинама шума претпоставља се и појава нових шумовласника који ће имати различите величине поседа али и различите интересе (различите формалне и неформалне моћи) кад је њихов приватни шумски посед у питању. 27 26 Закон о враћању имовине и обештећењу, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 72/11 27 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 . Процењено је да број приватних шумовласника у Србији броји између 500-800 хиљада, а да број парцела прелази милион јединица. Овако велики број приватних шумовласника и изостанак јаке интересне асоцијације приватних шумовласника представља истраживачки изазов. Услед недостатка интересне асоцијације приватних шумовласника, приликом доношења било којег законског акта у прошлости који се 9 односио на приватне шуме није било јаког представника приватних шумовласника који би изложио његову позицију и имао могућност утицаја на одређене предлоге који се односе на шумски посед. Успостављањем јаке независне асоцијације приватних шумовласника створили би се нови партнерски односи између државе и приватних шумовласника. Услед овакве процедуре доношења законских и подзаконских аката у прошлости и изостанка гласа приватних шумовласника кад је реч о процедурама и садржају планова за приватне шуме последица је да на нивоу Србије у задњих 18 година готово да и непостоје планови газдовања за приватне шуме, иако су прописани Законом о шумама. Основни овог рада могли би се представити следећим истраживачким питањима: • Који су разлози за недостатак јаког интересног удружења приватних шумовласника, имајући у виду њихов велики број на националном нивоу (500-800 хиљада)? • Који су предуслови за креирање јаког националног удружења приватних шумовласника? • Које информације требају чинити садржај планова за приватне шуме на основу потреба приватних шумовласника? • Које су најадекватније мере шумарске политике које доносиоци одлука требају применити у сврху унапређење система газдовања приватним шумама? • Које су основне социо-економске карактеристике приватних шумовласника и како оне утичу на предуслове за креирање интересног удружења приватних шумовласника и на садржаје планова газдовања у приватним шумама? Још увек непостоји на територији Србије јако интересно удружење које би представљало глас великог броја приватних шумовласника по многим питањима везаним за њихов посед, а посебно по питању садржаја и начина доношења планова за њихов посед. Поред овога досадашње искуство са постојећим садржајем планова за приватне шуме се показао 10 као неадекватан јер је само занемарљиво мала површина под приватним шумама покривена плановима по постојећој методологији. Поред постојећих власника, од 2006. године дошло је до појаве нових приватних шумовласника када је реч о величини поседа, квалитету шуме, као и различитим интересима у односу на њихов посед. Током истраживања углавном ће се посматрати нови Закон о шумама који је донесен током писања (2010.) ове докторске дисертације, док ће се елементи подзаконских аката (Правилник о изради основа, 2003.)28 28 Правилник о садржини Основа и Програма газдовања шумама, Годишњег извођачког плана и Привременог годишњег плана газдовања приватним шумама, Службени гласник РС, бр. 122/03 посматрати у доносу на стари закон јер већина подзаконских аката није још дефинисана и усвојена у односу на нови Закон о шумама. 11 3. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД НАСТАНКА ПРИВАТНОГ ВЛАСНИШТВА У СРБИЈИ Систем планирања у приватним шумама је уско повезан са настанком приватног власништва у Србији почевши од ослобођења Србије од Турске власти па до данас. Током владавине Турске на простору данашње Србије све шуме су биле у власништву турског султана, односно имале су карактериситику јавног добра. Сви становници имали су право коришћења дрвета за своје потребе односно није постојао ривалитет у коришћењу ни искључивост, односно нико није могао искључити неког другог уколико би хтео да користи шуму. Право коришћења најчешће за сопствене потребе није подразумевало било каква власничка права сем права уживања. У то доба није била развијена индустрија и шумовитост Србије је била веома висока и износила је 90% (Симеуновић, 1954.)29, па је шуме било у изобиљу. Након ослобађања од Турске владавине дошло је до наглог заузимања великих шумских пространстава од стране физичких лица и интезивног претварања шума у пољопривредно земљиште како би се становништво могло прехранити (Симеуновић, 1954)30. Процес нестајања шума настављен је све до 1891. године када је власт у Србији препознала опасност од даљег уништавања постојећих шума и донела први Закон о шумама (Закон о шумама, 1891.)31 29 Симеуновић, Д. 1954. Узроци нестајања шума у Србији у XIX веку, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет 30 Ibid. 31 Закон о Шумама од 30. Марта 1891. године – са изменама и допунама од 2. августа 1898. године, 26. јануара 1900. године, 16. маја 1902. Године и 23. марта 1904. године, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд , који је по први пут увео одређена ограничења у даљу девастацију и уништавања шума на рачун пољопривредног земљишта. Нови приватни шумовласници, су поред пољопривредног земљишта, остављали одређене шумске парцеле које су се називале забрани у смислу коришћења дрвета за сопствене потребе и у којима је јасно наглашен њихов карактер, односно приватно власништво са забраном другим ентитетима или физичким лицима да их користе. Процес претварања шума у пољопривредно земљиште је донекле успорен 12 али није у потпуности дао резултате услед слабог капацитета државне шумарске службе која је била тек у настајању. Неке од основних показатеља приватних шума крајем 19. века износи Мариновић (1923)32 где констатује да има „манастирских и црквених шума 1% и приватних 19%“. На основу историјских чињеница (Симеуновић, 1954; Мариновић, 1923)33 може се закључити да су приватне шуме настале као последица ослобађања Србије од турске власти у којима није било разграничења власништва односно постојале су шуме које су припадале држави то јест Султану. Након ослобађања, две су карактеристике које су утицале да се процес стварања приватног власништва одвија без препрека, а то су велика шумовитост и мали број становника који је уз дозволу државе заузимао самостално површине под шумом и претварао их у обрадиво земљиште (Симеуновић, 1954)34. Након брзог повећања становништва и потреба за храном значајно се повећала површине под обрадивим земљиштем на рачун шума тако да је први пут 1891. доношењем првог закона о шумама покушано да се ова проблематика уреди. Регулисање газдовања приватним шумама или спречавање сече државних и општенародних шума дефинисани су уредбом о сечењу шума из 1839. године и двема каснијим уредбама о сечи шума из 1857. и 1861. године. Први почеци планског газдовања шумама могу се наћи у новом односно првом закону о шумама из 1891. године35 где су дате основне смернице за планске документе иако су први плански документи израђивани за такозвано рудничко коришћење шума за потребе експлатације руда. У првом закону о шумама дошло је до првих прописа о изради планских документа за све шуме осим за приватне шуме које Петровић и Марковић (1960)36 32 Мариновић, М. 1923. Шумарство наше земље, Хрватски Издавачки Завод, Загреб 33 Ibid. 34 Симеуновић, Д. 1954. Узроци нестајања шума у србији у XIX веку, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет 35 Закон о Шумама од 30. Марта 1891. Године – са изменама и допунама од2. Августа 1898. Године, 26. Јануара 1900. Године, 16. Маја 1902. Године и 23. Марта 1904. Године, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 36 Петровић, Д., Марковић, Љ. 1960. Нега шума у Србији, Београд, Пољопривредно Шумарска Комора НР Србије, Задружна Књига, 481стр. називају приватне шуме које су распарчане на огроман број малих 13 честица, тако да ту није било никаквих планских обавеза. Процес крчења државних и сеоских шума је настављен и даље, али у мањем обиму. Тада почиње и процес креирања првих приватних шума (забрани) путем насилног заузимања општедруштвених шума. Забрани су препознати првим законом о шумама где се каже: „Приватне шума (забрани) јесу оне које каквом приватном лицу припадају по праву својине“ (Закон о шумама, 1891: Члан 1)37. Краљевина Србија остаје земља малог сељачког поседа и у наредном периоду, па тако и касније. Шеншин (1937)38 каже: „свако сељачко газдинство имало је своју приватну шумицу, очевину или дедовину који многи од сељака као своју, добро су чували и добро неговали, девастирајући општинске и сеоске шуме“. Ове задње две категорије су имале карактер власништва отвореног карактера и као такво имало је све предиспозиције да буде девастирано према Хардиновој (1968)39 теорији о трагедији заједништва. Поред описа постојећих забрана, Шеншин први даје и основна упуства за унапређење и газдовање у овим шумама, где у првом делу свог истраживања даје преглед основних врста које треба форсирати на истраживаном подручју, као и предлог за пробирни карактер газдовања са мешавитом шумом по пореклу (семено- изданачког) и са опходњама које би варирале од 40 до 70 година. Нови закон о шумама Краљевине Југославије40 37 Закон о Шумама од 30. Марта 1891. Године – са изменама и допунама од 2. Августа 1898. Године, 26. Јануара 1900. Године, 16. Маја 1902. Године и 23. Марта 1904. Године, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 38 Шеншин, А. 1937. Сељачке шуме – „Забрани“ у Југославији и важност њиховог уређења, Југословенска шума бр. 3, 4 39 Hardin,G. 1968. The Tragedy of the commons, Science 162: 1243-1248 40 Закон о шумама. Министарство шума и рудника, Београд, Обнародован у Службеним Новинама бр. 307 – СХХХ, од 31.12.1929. године. донесен током 1929. године у знатној мери је регулисао питање приватних шума у неколико чланова закона. Нови закон о шумама из децембра 1929. године поред обавезе разграничавања, уводи новине за израду планова за све облике власништва. Тако обавезу израде привремених планова имају све државне шуме (Члан 49), приватне шуме веће од 300 ха (Члан 79), као и шуме осталих власника. Овим законом такође нису обухваћене приватне шуме 14 малог поседа испод 300 ха. Уређивање шума се вршило према упутству број 33820 од 29. децембра 1931. Прегледом литературе приватне шуме нису биле од интереса у планском смислу, јер се радило о малом и уситњеном поседу са разбацаним честицама тако да нису биле предмет планског уређивања шума. Недостатак образованог шумарског кадра је био велики проблем у то време, па су се основне мере унапређења шумарства сконцентрисале на имовинско разграничење и уређивање већих државних шумских комплекса. У периоду између два светска рата у Србији су основане прве шумске задруге настале након аграрне реформе у циљу економичнијег заједничког газдовања шумом. Тако Нонић (2004)41 објашњава да су шумске задруге прве организације власника приватних шума у Србији. Задруге су основане у периоду после 1930:“...након поделе великих поседа, које су сељаци купили у корист њихових задруга у сврху лакшег и рационалнијег заједничког газдовања“ (Нонић, 2004:41)42. Иако су неке задруге основане, услед њихове неусаглашености појавили су се проблеми у њиховом оснивању, па тако Нонић у истом раду наводи “...у циљу њихове имплементације, није било усклађивања извесних декларација“, које су успоравале или чак блокирале оснивање задруга (Нонић, 2004: 41)43 Након другог светског рата и преласка са тржишне ка планској економији и процесу национализације, као у свим земљама комунистичког блока бивше црквене, општинске, сеоске шуме и приватни шумски поседи изнад дозвољеног максимума прешле су у друштвене, односно државне и задружне шуме. Кад је реч о приватним шумама које нису национализоване, радило се о малом шумском поседу испод прописаног минимума који је уживао исти третман као и државне шуме и са њима се морало газдовати на начин да оне дају максималну трајност производње дрвних сортимената. Поред истог третмана оба вида власништва на први поглед, држава је путем закона наметнула читав низ ограничења у сектору . 41 Нонић, Д. 2004. Организација шумарства у процесу транзиције: однос државне управе шума и приватних шумовласника. Докторска дисертација, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд. 232 стр. 42 Ibid. 43 Ibid. 15 приватног шумарства као што су: обавезна израда планова газдовања, дознака, израда извођачких пројеката, пропратнице, разне таксе итд. Овакав вид мешања државе у сектор приватних шума заједно са њиховим карактером (изданачке шуме, велики број парцела, мали посед ) стварали су незаинтересованост за остваривањем економске користи од тих шума те се може рећи да су приватни шумовласници, поред национализације шума преко дозвољеног минимума, неадекватне стручне службе губили интерес да са њоме трајно и економски одмерено газдује. Поред шумарског законодавства, закон о наслеђивању (Закон о наслеђивању, 1995)44 44 Закон о наслеђивању, Службени гласник РС бр. 46/1995, Одлука Уставног суда РС, ИУ бр. 358/95 - "Службени гласник РС бр. 101/2003 је дозвољавао да се шумски посед цепа на мање честице кроз генерације доводио је до незаинтересованости шумовласника за шумски посед али у исто време навикавање да судбина њиховог поседа, па и интереса који се могу остварити коришћењем тог ресурса буде у рукама државе или јединица локалне самоуправе. Даљом индустријализацијом земље и преласком са пољопривредне на индустријску производњу дошло је до великих миграција из села у веће градове, односно будуће индустријске центре. Интерес ових људи за релативно малим исцепканим поседом се временом губио тако да су их само људи који су остајали у селима близу својих шумских поседа активно користили и то углавном за сопствене потребе као додатак приходима од пољопривреде. Овакав приступ је био у потпуности супротан концепту који је важио пре дугог светског рата када су ограничења то јест мешања државе у приватни шумски посед била веома мала , па тако само два члана закона из 1929. године се односе на директно ограничење у приватном власништву (Члан 34. и члан 35). Управо подржавајући веће поседе под приватним шумама, власници су имали јасан економски интерес за њиховим управљањем и били су спремнији да слушају савете стручњака како би што више профитирали током газдовања шумама. Након другог светског рата дошло је до обрнутог процеса диверсификације власништва над шумом која је важила пре другог светског рата. Нова држава ФНРЈ је путем 16 аграрне реформе извршила национализацију приватног власништва, тако да је у Србији дошло до појаве четири врсте власништва: друштвено, државно, приватно и задружно. Приватна власништва у рукама великих поседника као што су верске заједнице, задужбине, шуме банака и осигуравајућих друштава те приватних лица која су имала велике шумске поседе, су била национализована и прешла у државну својину. Бивше комуналне и општинске шуме су такође прешле (Законом о аграрној реформи и колонизацији, 1946)45 График 1. Историјски развој власничких односа у Србији у државно власништво. Историјски преглед развоја категорија власништва у Србији приказан је на графику бр. 1. 45 Закон о Аграрној реформи и колонозацији, Службени лист ДФЈ број 64/45 и Службени лист ФНРЈ бр. 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56, 52/57, 55/57 и 10/65 37,00% 19,00% 1,00% 43,00% 1891 Државне Приватне Црквене и Манастирске Општинске и сеоске 21,00% 45,00% 2,00% 32,00% 1938 Државне Приватне Црквене и Манастирске Општинске и сеоске 17 Извори: Мариновић (1923)46; Статистика шума и шумске привреде за 1938 (1940)47; Попис шумског фонда (1983)48; Национална инвентура шума (2009)49 Развој власничких односа у Србији можемо поделити на два периода, односно на периоде пре и после Другог Светског рата. Према подацима из 1891. године у Србији су постојала четири типа власништва, а у власничкој структури су преовлађивале општинске и сеоске шуме са 42% власништва, док су на другом месту биле државне шуме са 37% власништва. Приватне шуме су имале 19% удела у власништву, док су црквене и манастирске шуме биле заступљене са 1%. У Краљевини Југосалвији су такође постојала четири типа власништва као и приликом премера 1891. Битна разлика је у томе што је за разлику од премера 1891, удео приватних шума повећан на 45%, док се удео државних, као и општинских и сеоских шума смањио. Удео црквених и манастирских шума је такође забележио пораст у овом периоду на 2%. У периоду после Другог светског рата је дошло до промене 46 Мариновић, М. 1923. Шумарство наше земље, Хрватски Издавачки Завод, Загреб 47 (1940) Статистика шума и шумске привреде за 1938. годину. Министарсво Шума и рудника, Београд. 48 Попис шумског фонда 1979. године, Републички завод за статистику СР Србије, Београд. 49 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр 49,43% 50,57% 1979 Друштвене Приватне 53,00% 47,00% 2009 Државне Приватне 18 власничке структуре и формиране су три категорије власништва. Нова категорија власништва су биле друштвене шуме које су настале национализацијом једног дела приватних, црквених и манастирских шума, и њиховим спајањем са општинским и сеоским, као и државним и задружним шумама. Удео ових шума и приватних шума је био скоро једнак. После политичких промена почетком овог века, и услед процеса реституције који је у Србији присутан после доношења Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама (2006)50, дошло је до промене у власничкој структури. Према подацима Националне инвентуре шума Србије (2009)51 у Србији постоје две категорије власништва, државне са 53% и приватне шуме са 47% од укупне површине под шумама. Оваквим потезима државе за разлику од већине држава источног блока где је национализација била ригорозна и све врсте власништва су путем национализације претворена у државну својину, у бившој Југославији задржан је приватни шумски посед али до одређене величине. И поред задржавања поседовног минимума однос државе према приватном власништву путем разних ограничења натерао је приватне власнике да прихвате да је управљање њиховим поседом регулисано законом, а само до извесне мере њиховом слободном вољом-интересом. Величине минималног шумског поседа су прописане Законом о аграрној реформи и колонизацији (1946)52 Почетком 2005. Године, у оквиру пројекта реформе шумарског сектора спроведеног од стране ФАО организације и Управе за Шуме Србије, одржано је неколико радионица са приватним шумовласницима где су им и износиле су за равничарске шуме 8 хектара док у су у брдско планинским подручјама износили 30 хектара. 50 Закон о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама, Службени гласник РС бр. 46/06 51 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 52 Закон о Аграрној реформи и колонозацији, Службени лист ДФЈ број 64/45 и Службени лист ФНРЈ бр. 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56, 52/57, 55/57 и 10/65 19 представљене предности удруживања у сврху ефикаснијег газдовања шумским поседом на локалном нивоу, али и предност лобирања на националном нивоу. Као последица активности на информисању приватних шумовласника неколико локалних удружења је креирано (види табелу број 1). Њихов основни циљ је био ефикасније газдовање шумом у економском смислу (изградња путева, заједничка продаја дрвета и сл.) док посед и газдовање са њим остало у рукама самог власника. У Србији данас постоје два основна модела организовања приватних шумовласника: - Шумска заједница са циљем заједничког газдовања шумама, - Удружења приватних шумовласника, у циљу репрезентовања углавном економских интереса чланова. 3.1. Шумска заједница Шумска заједница „Сложна Браћа“ у Беочину је основана 1903. од стране 79 власника. На предлог сеоског учитеља Богдана Глумца сељаци су купили 509 јутара (око 193 ха) шуме "Племићко добро" на Фрушкој гори (од Беочина до врха Бранковац) од три аустро-угарска племића (Наш век, 200)53. Циљ Удружења је био да се „помогне члановима, који су углавном били сиромашни сељаци, да обезбеди додатне приходе и задовоље своје потребе за дрвом у својим домаћинствима путем заједничког управљања шумама“ (Нонић, 2004)54 53 Наш век. 2003. Јубиларно издање припремљено за чланове Шумске Заједнице у Беочину у част прославе њеног празника – сто година од оснивања: 1903 – 2003, АБМ Економик, Нови Сад 54 Нонић, Д. 2004. Организација шумарства у процесу транзиције: однос државне управе шума и приватних шумовласника. Докторска дисертација, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд. 232 стр. . Иако чланови заједнице поседују идеалне уделе у катастру овде је реч о заједничком поседу у смислу газдовања. Сви трошкови и добит деле се међу члановима заједнице на основу идеалног удела у целини заједнице. Посебност овог примера јесте његова дуговечност то јест преживео је многе системе и државна уређења и остао нетакнут у својим границама. Друга посебност се огледа у интерним регулативама која се нису битније променила од његовог настанка тако да 20 и данашњи наследници послују по веома сличним узанцама које су њихови преци установили давне 1903. године. Овај модел је веома сличан шумским заједницама у Аустрији (као што је шумска заједница Gemeinschaftswald/Community forest). Ова заједница заснована је на заједничком власништву, а модел је развијен у Аустрији (Vorarlberg). Пример шумске заједнице у Беочину потврђује теорију Елинор Остром (Ostrom i dr., 1999)55 да удружења која развију јасна и опште, међу члановима, прихаваћена правила управљања ресурсом могу трајно коритити ресурс без његовог уништавања (Ostrom i dr., 1999)56 Табела 1. Удружења Приватних Шумовласника у Србији . Бр. Назив Удружења Година оснивања 1. ШЗ Беочин 1903. 2. Растиште 2006. 3. Миличница 2006. 4. Подгорац 2006. 5. Бигреница 2007. 6. Селачка 2007. 7. Неготин 2008. 8. Мачков Камен 2008. 9. Кршијора 2009. 10. Стол – Кеј 2009. 11. ДАР 2009. 12. Кривељ 2009. 13. Кандалица 2009. 14. Грезна 2009. 15. Влашко Поље 2009. 16. Плавна 2009. 17. Црни Врх 2009. 18. Тилве 2009. 19. Ћуштица - Прекрсни Дел 2009. 20. Црни Тимок 2009. Извор: Николић, 200957 55 Ostrom, E., Burger, J., Field, C.B., Norgaard, R.B., Policansky, D., (1999): Revisiting the Commons: Local Lessons, Global Challenges. Science, Vol. 284, 278-282. 56 Ibid. 57 Николић, В., 2009. Организовање власника приватних шума на подручју општина Деспотовац и Ћуприја. Дипломски рад. Универзитет у Београду, Шумарски Факултет. 52 стр. 21 3.2. Удружења приватних шумовласника Удружења приватних шумовласника су невладине организације и њихови статути и општи циљеви су веома слични (Милијић, 2007)58. Основни циљ удружења је да заступају интересе својих чланова, а не заједничко газдовање шумским поседом. Сваки власник у потпуности газдује својом шумом. Председник и скупштина доносе најважније одлуке везане за управљање удружењем. Ови заједнички послови се најчешће односе на продају дрвета, евентуалне конкурсе за изградњу путева и сл. Основна критика оваквом приступу „моралног убеђивања“ према Олсоновој теорији колективне акције (Олсон, 1965)59 3.3. Стање шумарства приватног сектора у Србији јесте да овај приступ има најмање трајног ефекта у постојању интересних удружења, јер јасно ствара проблем слободних јахача (free rider). Слободни јахачи су појединци који сматрају да то неко други треба почети па ће се онда они прикључити. Они представљају потенцијалне чланове групе или удружења који полазе од препоставке да се сваки појединац рационално понаша ако не приступи удружењу које не нуди селективне инцијативе за његово чланство. Убеђивање да ће се нешто добити тек кад се удружите или изборите за то (на пример субвенције само за чланове удружења ) ствара проблем у почетку оснивања. Доказ за то може бити укупан број свих власника из табеле 4 који представља занемарљиво мали број у односу на 800 000 хиљада процењених власника приватних шума. Србија је током задњих двадесет година прошла кроз период бурних догађаја почевши од периода ратног распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), периода санкција од стране Уједињених Нација, па све до октобарских промена током 2000. године. После октобарских промена започео је процес интезивније транзиције од 58 Milijić, V.(2007) Structural and Social Characteristics of Private Forest Owners’ Associations, Forestry № 3-4, Association of Forest and Wood processing Engineers and Technicians of the Republic of Serbia, Belgrade. 59 Olson, M., 1965. The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 22 централно планске ка тржишној економији, знатно касније него остале земље бившег источног блока. Србија је почевши од 2001. године и формирања прве демократске владе донела низ стратешких докумената, Стратегију приступања земље у Европској Унији (2005)60, Националну стратегију одрживог развоја (2005)61, Стратегију Руралног развоја (Нацрт, 2009)62, Стратегију развоја шумарства (2006)63 и многе друге документе који су трасирали пут Србије ка пуноправном чланству у Европској Унији као стратешком циљу у наредном периоду. У периоду од 2000. године до данас сектор шумарства у Србији, заједно са осталим секторима прошао је читав низ реформских корака, од дефинисања нове шумарске стратегије, новог Закона о дивљачи и ловсту (2010)64, новог Закона о шумама (2010)65 и Закона о репродуктивном материјалу шумског дрвећа (2004)66. Поред секторских закона, Србија је усвојила неколико стратешких документа из области животне средине (Стратегија биолошке разноврсности, 201167, Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине, 201168 као и пратеће законски и подзаконске документе). Од 2006. након усвајања стратегије развоја шумарства, започео је процес израде Програма развоја шумарства Србије69 60 Национална Стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији, Влада Републике Србије, 2005 61 Национална Стратегија одрживог развоја Србије. Службени гласник РС бр. 55/05, 71/05-исправка и 101/07 62 Нацрт Стратегије Руралног Развоја 2010-2013, Министарство Поољопривреде, Шумарсва и Водопривреде, 2009 63 Стратегија развоја шумарства Републике Србије. Службени гласник. РС бр. 59/06 64 Закон о дивљачи и ловству. Службени гласник. РС бр. 18/10 65 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 66 Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа. Службени Гласник РС бр. 135/04 и 8/05 67 Стратегија билошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године Службени гласник РС бр. 13/11 68 Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине за Републику Србију. Службени гласник РС бр. 80/2011 69 Програм развоја Шумарства Србије (2011-2020) – Нацрт. 2010, Влада Републике Србије, Министарство Пољопривреде, Шумарства и Водопривреде, Управа за Шуме са акционим планом имплементације као логички наставак усвајања Стратегије у коме ће се ближе разрадити циљеви и мере за њено остварење. У Стратегији развоја шумарства по први пут је препозната важност приватних шума и учешћа њихових 23 власника у процесу формулисања и имплементанције нове шумарске политике у Србији. Претходни закон из 1991. године, са својим изменама и допунама до 1996 (1991, 1992, 1993, 1996)70 Укупна површина приватних шума у Србији износи 1 058 000 хектара са процењеним бројем приватних шумовласника око 800 000 и просечном величином парцеле од само 0.3 хектара (види табелу 2). У односу на многе земље западне Европе, овај просек је далеко испод величине поседа у Немачкој где 40% приватних шума чине поседи до 10 ха величине. (Jager, 2005) године, није давао јасну подршку приватним шумовласницима, већ су они били у потпуној зависности од понашања јавне шумарске службе. Однос јавне шумарске службе према приватним власницима шума се заснивао у стриктном спровођењу закона, док систем саветовања и други видови подршке су изостајали. Правилници који су пратили стари закон из 1991. су такође имали веома рестриктивни однос према приватним шумама, па тако правилник о садржини и изради основа прописује готово идентичан садржај као и у државним шумама. Постојала је и законска обавеза израде планских документа на нивоу парцела сваког приватног шумовласника о сопственом трошку. Новим законом о шумама такође се прописује обавезност плана газдовања на нивоу власника али ће држава за поседе испод 100 хектара те послове платити институцији која испуњава услове. 71 70 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 71 Jager, L. (ed) 2005. Forest sector entrepreneurship in Europe: country studies. Acta Silvatica andLignaria Hungarica 1–2:5–811 . 24 Табела 2. Структура приватних шума у Србији Површина приватних шума (ха) 1.058.400 Процењени број власника 800.000 Величина поседа по власнику (ха) 1,27 Број шумских парцела 3.900.000 Просечна величина шумске парцеле (ха) 0,30 Извор: Национална инвентура шума (2009) Карактеристике највећег дела приватних шумовласника и њихових шума са становишта данашње шумарске политике, изгледа прилично проблематично у односу на њихово ефикасно газдовање. Један од основних проблема везан је за величину поседа. Као што се може видети на графикону 2, у Србији данас доминира мали шумски посед, где преко 60% шума су испод 3 хектара док површине изнад 20 хектара заузимају само 1.7% површине. Међутим, ако се погледа структура малог шумског поседа у Србији и Немачкој готово да и нема разлике у физичким карактеристикама. Суштинска разлика је да у Немачкој, поред малог шумског поседа постоји средњи и велики посед, док у Србији данас, изузимајући црквене шуме, готово 99% представља мали шумски посед (види графикон 2). Изглед малог шумског поседа у Србији и Немачкој дат је на слици 1. 25 Слика 1: Пример малог шумског поседа у Немачкој (Baden-Württemberg)72 Слика 2: Пример малог шумског поседа у Србији (Космај) 72 Schraml, U. 2011. Changing Property Rights Regimes: The German Case. Albert- Ludwigs University. Institute for Forest and Environmental Policy. Freiburg. Power Point Presentation. Unpublished 26 График 2. Структура приватних шума у Србији према величини поседа Извор: ПРИФОРТ Србија (2008) Основне карактериситике шумских парцела у Србији се могу окарактерисати великом фрагментираношћу поседа, великим бројем шумовласника у оквиру једног поседа, као и постојећем Закону о наслеђивању (1995)73 73 Закон о наслеђивању, Службени гласник РС бр. 46/1995, Одлука Уставног суда РС, ИУ бр. 358/95 - "Службени гласник РС бр. 101/2003 који дозвољава даље цепање шумских парцела. По процени у Србији постоји око 3 900 000 парцела тако да у будуће можемо говорити о фамилијарном власништву уместо о чисто приватном. Иако се ради о малом шумском поседу, у апсолутном износу од преко милион хектара приватне шуме представљају потенцијално веома важан извор дрвета за сопствене потребе али и дрвну индустрију у целини. Посебно данас, дрво из приватних шума ако се мобилизира може представљати важан извор дрвне биомасе као сировина за производњу енергије. Коришћење дрвета за производњу енергије смањује се зависност сваке државе за увозом енергената, тако да мобилизација дрвета из приватних шума и његово рационално коришћење представља један од важних изазова у будућим политикама сектора шумарства Србије. 0% 10% 20% 30% 40% 50% < 0,20 0,21 - 0,50 0,51 - 1,00 1,01 - 3,00 3,01 - 7,00 7,01 -20,00 > 20,01 1,7% 6,9% 17,7% 34,3% 25,4% 11,1% 1,7% површина поседа у ха 27 3.4. Шумарска политика и законодавни оквир у односу на приватне шуме Законски оквир у односу на приватне шуме се може дефинисати Уставом Републике Србије из 2006. године, Стратегијом развоја шумарства Србије (2006)74 3.4.1. , постојећим законом о Шумама из 2010. као другим законима из области животне средине, енергетике, закона о наслеђу и осталих закона везаних за шумарство. У члану 86 Устава Републике Србије приватно и државно власништво су једнака и имају једнаку правну заштиту. Штавише, члан 87 каже да сви природни ресурси су добра од општег интереса и стога су у државном власништву (2006, члан 87) Устав Републике Србије (2006) 75 3.4.2. Овај члан не дефинише јасно статус приватних шума јер оне нису дефинисане као добро од општег интереса, мада се овде мисли да имовина може постати државна у односу на општи интерес. У члану 88 навдена је разлика између шума и шумског земљишта. Ту се шумско земљиште не сматра добром од општег интереса, те стога приватно шумско земљиште се може слободно користити и закон може ограничити коришћење уколико угрожава живитну средину или интерес других власника. У протеклом периоду Србија није имала стратегију развоја шумарства. Ова ситуација се променила током 2006. године када је Србија усвојила стратегију развоја шумарства као стратешки документ који прописује основне правце развоја шумарства, уз широко и активно учешће заинтересованих страна. У стратегији су дефинисани принципи, циљеви развоја сектора и мере за њихово остваривање. Процес израде Националних старатегија су у линији са европским процесима израде Националних шумарских програма и представљају један од основних инструмената осигурања одрживог шумарства у земљама Европе. Према Стратегија развоја шумарства Републике Србије (2006) 74 Стратегија Развоја Шумарства Републике Србије, Службени гласник. РС” бр. 59/06 75 Устав Републике Србије, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, број 98/06 28 ФАО дефиницији „Националне шумарске политике имају за циљ договорни споразум између власти и заинтересованих страна (свих оних који зависе или имају користи од шума или одлучују, контролишу или регулишу приступ ка том ресурсу) о орјентацији и принципима акције који ће се преузети....... воде и дефинишу одлуке о одрживом коришћењу и заштити шума и дрвећа као ресурса за добробит друштва“ (ФАО, 2010)76 76 Developing effective forest policy. A guide. 2010. Food and Agriculture Organisation of United Nations. FAO Forestry Paper 161, Rome . Основни циљеви Стратегије развоја шумарства Србије се уклапају у ову генералну дефиницију и она као основне циљеве дефинише”… очување и унапређивање стања шума и развој шумарства као привредне гране ”, и „…повећање доприноса шумарског сектора економском и социјалном развоју Републике Србије “. У односу на статус приватних шуме стратегија дефинише да: “... истакнута одговорност државе у решавању скоро свих битних проблема тог дела шумског фонда, од утврђивања стања шума па до организовања шумовласника, захтева преузимање иницијативе државе нарочито у случајевима када изостане иницијатива власника, као и одлучне извршне улоге, како би се успоставио и достигао истоветан однос према шуми без обзира на својински облик. Циљ је унапређење стања приватних шума и одрживи развој приватног шумарства у оквиру руралног развоја“. У односу на дефинисане циљеве у шумарству приватног сектора планиране су следеће мере за остваривање циљева: - Утврђивање стања шума у приватном власништву и развој система планирања и контроле газдовања приватним шумама; - Стручна и финансијска подршка организовању власника шума у циљу јачања њихових способности у реализацији одрживог газдовања шумама; - Стварање ефикасног система подршке приватним власницима шума и оснивању малих и средњих предузећа у шумарству и сродним делатностима; 29 - Стварање законских предуслова за несметано спровођење одрживог газдовања у случајевима када власници нису у могућности, не желе или немају интерес да спроводе планска документа, чиме угрожавају општи интерес и интерес других власника шума; - Влада ће стварањем нормативних предуслова омогућити и мерама економске политике подстицати укрупњавање шумских поседа у приватном власништву и онемогућити даљу фрагментацију шумских поседа; - Влада ће оптимално користити расположиве мере економске политике и обезбедити стална и дугорочна финансијска средства за подстицај власницима приватних шума како би се обезбедила заштита и унапредило стање шумских ресурса у приватном власништву; Као један од основних инструмената за спровођење стратегије током 2010. усвојен је нови закон о шумама (2010)77. Поред законодавних инструмената дефинисан је и извор финансирања постојоћеих мера за остваривање циљева. Током 2011. године направљен је и нацрт акционог плана за имплементацију стратегије са јасним мерама и задацима, трошковима, временским роковма и јасним индикаторима успеха (2011)78 3.4.3. . У односу на стари закон о Шумама из 1991. Закон о Шумама Републике Србије (2010) 79 77Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 78Програм развоја шумарства Србије (2011-2020) – Нацрт. 2010, Влада Републике Србије, Министарство Пољопривреде, Шумарства и Водопривреде, Управа за Шуме 79 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 , и новим законом одређене одредбе су остале исте када је реч о шумарству приватног сектора као што су дознака стабала, накнада за посечено дрво, пропоратница за стављање дрвета у промет. Једна од основних новина, када је реч о приватним шумама јесте могућност избора приватних шумовласника ко ће им вршити послове од јавног интереса. Тиме приватни шумовласници могу сами одлучити о лицима која ће им пружати услуге током газдовања њиховим шумама. (2010, члан. 79; 80). 30 Табела 3. Поређење закона о Шумама из 1991 и закона о Шумама из 2010 у односу на приватне шуме Закон о Шумама (1991) Закон о Шумама (2010) Обавезе приватних шумовласника Обавезан план газдовања да Да Обавеза дознаке стабала пре сече да Да Обавеза плаћања таксе на посечено дрво да Да Обавезне пропоратнице за стављање дрвета у промет да Да Подршка приватним шумовласницима Техничка подршка да Да Савтодавна подршка не Да Едукација не Да Финансијска подршка не Да Подршка организовању удружења приватних шумовлсника не Да Организациони оквир за подршку приватним шумовласницима Власник сам може изабрати услугу не Да Услуге за приватне шумовлснике унутар Јавног Предузећа да Да Подршка приватним шумовлсницима унутар асоцијације приватних шумовлсника не Да Подршка приватним шумовлсницима унутар консалтинг предузећа не Да Извори: Стари закон о Шумама Републике Србије (1991)80, Закон о Шумама Републике Србије (2010)81 На основу новог закона о шумама, приватни посед у планском смислу је подељен на поседе веће и мање од 100 хектара. За поседе веће од 100 80 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 81 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 31 хектара, појединачно или насталих удруживањем више шумовласника чија укупна површина прелази 100 хектара, доноси се основа за газдовање коју могу израђивати фирме које испуњавају кадровску и техничку опремљеност. Када је реч о малом шумском поседу испод 100 хектара, за те поседе се доноси програм газдовања о трошку државе. Програме газдовања, дознаке и остале стручно техничке послове ради Јавно предузеће или друго предузеће које је оснивач држава (члан 70 и 71)82 Нови Закон о шумама прописује да власници шума за које се доноси основа, сами се организују ради сече, заштите својих шума, саветодавне и техничке подршке (2010, члан. 72 и 73) . 83 Могућност удружења сопственика шума отвара могућност самосталног деловања и почетна ставка у испуњавању основних задатака прописаних . У члану 73 Закона о шумама дефинише се могућност оснивања удружења сопственика шума па тако члан 73. каже:“Ради остваривања, унапређења и заштите заједничких права и интереса, сопственици шума могу оснивати удружења, у складу с посебним прописом којим се уређује удружење“. Оно што је веома важно истаћи је то да исти члан закона отвара могућност селективних (финансијских) инцијатива према Олсоновој теорији колективне акције па тако у наставку члан 73 каже „Удружење из става 1. овог члана које поседује више од 100 ха шуме, без обзира на укупну површину шума у својини, има приоритет при коришћењу средства Буџетског фонда, односно Буџетског покрајинског фонда“. Ово би значило да потенцијална удружења са укупним поседом преко 100 хектара би имала првенство коришћења средстава из фонда за шуме, али би морали да финансирају оснивање удружења, као и израду основе. Овај редослед корака може имати негативан ефекат код потенцијалних шумовласника који би желели да оснују удружење због потребне инвестиције у изради основе и оснивању асоцијације. 82 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 83 Ibid. 32 старатегијом развоја шумарства Србије. Спровођење одредби закона зависи од правних и финансијских предуслова која се морају донети у што скоријем периоду. У финансијском смислу једна од основних новина новог Закона о шумама (Члан 86)84 јесте плаћање накнаде за опште корисне функције шума које плаћају сва правна лица у Србији у износу од 0,025% прихода предузећа. Приходи из овог фонда користили би се за унапређење шума у Србији кроз разне мере подршке (ЧЛАН 88)85 3.5. Постојећи систем подршке приватим шумовласницима у Србији . Овај извор финансирања представља један од потенцијалних извора селективних (финансијских) иницијатива за стварање националних и регионалних асоцијација кроз селективне инцијативе само за евентуалне чланове асоцијација. Стручно-техничке послове у приватним шумама у највећој мери, као што се види из табеле 3., обавља „Јавно Предузеће Србијашуме“ на 96,7% територије свих приватних шума. Сва остала јавна предузећа покривају стручно техничке послове на нешто више од 3% приватних шума. Све стручно технички послови су финансирани од стране државног буџета преко надлежног министарства, односно Управе за шуме Републике Србије. 84 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 85 Ibid. 33 Табела 4. Површине под приватним шумама у односу на предузећа која им пружају услуге (2008) Бр. Корисник Површина под шумом Дрвна запремина Укупни годишњи прираст (ха) (%) (мил. м3) (%) (мил. м3) (%) 1. ЈП “Србијашуме ” 989,000 96.7 103.800 95.23 2.100 94.89 2. ЈП “Војводинаш уме” 5,000 0.5 0.300 0.28 0.012 0.54 3. ЈП Национални Паркови 25,000 2.4 4.500 4.13 0.090 4.07 4. ЈКП „Борјак“ 4,000 0.4 0.400 0.37 0.011 0.50 ∑ Површина под приватним шумама 1,023,00 0 100 109.000 100 2.213 100 Извор: Интерна документа јавних предузећа за газдовање шумама (2008) У односу на закон о Шумама из 1991. Године (члан 24)86 86 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 програм за приватне шуме је био обавезан али се у пракси готово да није постојао. Газдовање према закону се вршило према привременим плановима газдовања приватним шумама. Важност овог плана је била једна година и он је у себи садржао основне информације о гајењу, заштити и коришћењу шума по сваком власнику и по катастарској општини. Овај план је морао бити усвојен на нивоу генералне дирекције, односно главног управног одбора , а затим га је Управа за шуме усвајала. Привремени план се доносио по катастарским општинама на нивоу целог шумског газдинства. Процедуре прописане законом, а везане за коришћење у приватним шумама могу се описати у неколико корака: 34 • Захтев за сечу приватни шумовласници подносе надлежној шумарској служби унутар јавног предузећа на чијој се територији налази његова шума. Уз захтев прилаже се извод из катастра, то јест поседовни лист не старији од 6 месеци чиме доказује да је шума његово власништво, • Након завршетка за сечу, надлежни шумар излази на терен где врши дознаку стабала на парцели достављеној у захтеву за дознаку стабала. Дознака се врши на основу процене стања шума, мера неге потребних за унапређење стања, као и на основу годишњег плана газдовања приватним шумама. (1991, Члан. 38)87 • Након дознаке стабала, надлежни шумар бележи сва дозначена стабла и калкулише износ таксе на посечено дрво у односу на вредност дозначеног дрвета. Цена дрвета је дефинисана званичним ценовником јавног предузећа у моменту дознаке, , • Приватни шумовласник је дужан да изврши уплату срачунате таксе на посечено дрво најкасније до 15 дана од дана извршене дознаке. Ова уплата се мора извршити без обзира да ли ће дрво из било којих разлога остати непосечено. Укупна вредност ове накнаде је по старом закону била 3% од вредности дрвета на тврдом камионаском путу док нови закон прописује 5% за приватне шуме , а 3% за државне шуме. Од вредности 5% дрвета се одузимају трошкови сече и извлачења дрвета на камионски пут. Тако у односу на огрев приватни шумовласници плаћају већу таксу на посечено дрво него у државним шумама уколико је удео скупљег дрвета, то јест трупаца већи. Овај новац се уплаћује у државни буџет и користи се касније за унапређење шума путем доделе разних врста субвенција власницима и корисницима шума. (1991, Члан 54; 2010, члан 85)88 87 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 88 Ibid. , 35 • Након завршене сече, надлежни шумар контролише посечену запремину дрвета и на основу тога издаје пропратницу за транспорт дрвета и обележава стабла која ће бити у транспорту (2010, члан 60)89 Овако компликована процедура коришћења дрвета из приватних шума, и најчешће за сопствене потребе, представља супротан приступ који постоји у већини западноевропских земаља у којима се полази од претпоставке да сваки приватни шумовласник најбоље познаје свој интерес. У земљама Европе, рецимо Аустрији, Немачкој или скандинавским земљама непостоји обавеза дознаке стабала од стране надлежних органа или обавезне пропратнице за транспорт дрвета, као и таксе за посечено дрво. . Поред ових обавеза, који се могу окарактерисати као спровођење закона, саветодавне услуге готово да и не постоје. Тако према Бегушу (2006.)90 Такође, према Бегушу (2006) : „Јавна предузећа немају довољно развијен техничке и организационе капацитете“. Он наводи као један од главних препрека у њиховом пословању недостатак интереса за успешно пословање у приватним шумама“. 91 89 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 90 Beguš, J. 2006. Izgradnja kapaciteta javne sumarske administracije i sluzbe i podrska udruzenjima privatnih suma. FAO izvestaj misije, Beograd, 33 91 Ibid. један од највећих проблема у постојећем систему стручно техничких послова које јавна предузећа спроводе у приватним шумама јесте конфликт интереса, јер предузеће газдује са државним шумама тако да помагање приватним шумама није од примарне важаности за акумулацију новца ради сопственог пословања предузећа. 36 График 3. Организациона структура службе за приватне шуме у ЈП “Србијашуме” Извор: Статут ЈП “Србијашуме” (1992) Следећи озбиљан проблем је неадекватна организациона структура (График 3) службе за приватне шуме у оквиру Јавног Предузећа „Србијашуме“, која не функционише као независни одсек. Ово је резултирало у непостојању вертикалне координације и комуникације са државном управом на регионалном и локалном нивоу. 3.6. Постојећи систем газдовања у приватним шумама у Србији Током деведесетих година и нестанка социјалистичког уређења долази до промене у сектору шумарства. Донешен је закон о шумама (1991)92 92 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 са одређеним изменама и допунама до 1996 године. Основано је ново предузеће за газдовање државним шумама на територији целе Србије (ЈП „Србијашуме“). Србијашумама је додељено ,путем закона, обављање Шумско Газдинство Референт за Приватне Шуме Шумарски техничари Шумарски инжењери Шумска Управа Генерална дирекција Одељење за приватне шуме 37 стручно-техничких послова у приватним шумама (1991, члан 10)93. Ови послови су били специфицирани законом и подразумевали су неколико активности, почевши од дознаке стабала за сечу, издавања пропратница за транспорт посеченог дрвета, евидентирање садница за пошумљавање, контролу наплате таксе за посечено дрво и друге послове дефинисане законом (Члан 47)94. Законом је била дефинисана обавеза израде програма газдовања приватним шумама на нивоу парцеле за сваког приватног власника шуме (Члан 32)95 • Општи опис географских, поседовних и привредних прилика, . Пошто је нови закон донет средином 2010. године, а његова примена почела почетком 2011., пратећа документа као што су правилници, нису још донети тако да се користе постојећи који прописују веома обиман садржај за поједину приватну катастарску парцелу. Нови правилници би требали бити усаглашени са постојећим системом планирања предвиђени стратегијом развоја шумарства, као и националним акционим планом потпомогнути новим законом о шумама. Основне карактеристике процеса израде планова газдовања, као и самог садржаја, могу се описати по поглављима. Садржај програма газдовања приватним шумама по постојећем правилнику се састоји из следећих поглавља: Општи опис просторних, поседовних и привредних прилика је део програма у коме су описани географски положај, границе, и површина у делу који се односи на географске прилике. Део који се односи на имовинско – поседовне прилике описује историјат власништва, као и списак катастарских парцела на које се програм односи. У трећем делу овог првог поглавља описане су привредне, економске и културне прилике општине. 93 Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 94 Ibid. 95 Ibid. 38 • Биоеколошка основа газдовања шумама, • Биоеколошка основа газдовања шумама садржи краћи опис орографских, едафско-хидрографских прилика, геолошке подлоге и земљишних творевина, климатских услова (температура ваздуха, падавине, индекс суше, релативна влажност ваздуха, облачност и осунчавање, ветрови), као и еколошко – производних карактеристика шумских екосистема; • Функције шума- намене, Утврђене функције (намене) шума и шумских станишта су део програма газдовања у коме се врши реонирање шумског комплекса по функцијама шума (заштитне, производне, социјалне), као и дефинисање и навођење газдинских класа које се налазе у програму; • Стање шума и шумских станишта, Стање шума и шумских станишта је део програма у складу са одредбама Правилника о начину израде и садржају програма за газдовање шумама приватника, стање шума у време уређивања приказано је по политичким општинама, наменским целинама, типовима шума, газдинским класама, пореклу и очуваности, мешовитости, врстама дрвећа, дебљинској и старосној структури, стању шумских култура, стању необраслих површина, здравственом стању и стању заштићених делова природе, као и општа оцена стања шума. Свеобухватно посматрано и анализирано стање шумског фонда представља основ за израду реалних планова газдовања, чија реализација у наредном уређајном раздобљу има за циљ постепено превођење ових шума у њихово функционално оптимално стање. Сва набројана стања шума раде се прво за ниво сваке појединачне политичке општине и на нивоу програма као целине; • Стање шумских саобраћајница, Анализа прави осврт и на радове на изградњи и одржавању шумских саобраћајница и других објеката, као и општи осврт на досадашње газдовање; 39 • Анализа и оцена газдовања у предходном периоду, Анализа и оцена досадашњег газдовања шумама омогућава да се на основу расположивих података анализира промена шумског фонда током предходног уређајног периода по површини, висини и структури инвентара. Анализирају се и извршении радови на гајењу, коришћењу и заштити шума, а у вези с тим и одређене констатације о ефектима досадашњег газдовања, односно о његовом утицају на затечено стање шума; • Утврђивање посебних циљева и мера за њихово остваривање, Планирање унапређења стања и оптималног коришћења потенцијала шума је део програма у коме су дефинисани општи и посебни циљеви газдовања шумама и мере за њихово остваривање. Оне су сврстане у мере узгојне и уређајне природе. У мере узгојне природе убрајају се: избор система газдовања, избор узгојног и структурног облика, избор начина сече, избор врсте дрвећа, избор начина неге. У мере уређајне природе спадају: одређивање трајања опходње, одређивање трајања подмладног раздобља, одређивање трајања конверзионог раздобља. Планирање је комплексно и обухвата планове гајења, планирање семенске и расадничке производње, планирање заштите шума, план коришћења дрвета, план коришћења осталих шумских ресурса, план развоја ловног газдовања, план изградње и одржавања шумских саобраћајница и других објеката, план уређивања шума, план кадровске и техничке опремљености. • Планови газдовања шумама, Део поглавља „Планирање унапређења стања и оптималног коришћења потенцијала шума“ који се односи на план гајења шума врло је сличан представи података који се налази у табеларном делу програма у табели „План гајења шума“. Радови на гајењу понаособ представљени су и у једној и у другој табели и површине на којима ће наведени радови бити извођени потпуно су исте. Једина разлика је што су у првој табели, у оквиру сваког рада, наведене газдинске класе које ће бити обухваћене, а у другој су наведени одсеци који ће бити обухваћени датим радом. 40 Поред сваке парцеле је наведена газдинска класа којој парцела припада. Једино оне нису сумиране али се то из табеларног дела лако може по потреби за дату газдинску класу учинити. Све наведено се односи и на „План заштите шума“ који се израђује у текстуалном делу програма, а сви подаци постоје у табеларном делу у табели „План гајења и заштите шума“ са истом разликом коју смо навели и у предходном случају. „План сеча обнављања“ и „План проредних сеча“ који се израђују у овом делу програма врло је сличан плану сеча који је представљен у табеларном делу, јер се понављају исти подаци који су разврстани по газдинским класама, а односе се на њихову површину, принос по јединици површине, интезитету сече у односу на запремину, а једина разлика је у томе што у табеларном делу није представљен интезитет сече у односу на прираст. Треба рећи да су планови сеча у табеларном делу представљени искључиво према врсти сече; • Упутства и смернице за реализацију планова Смернице и упутства за реализацију планова газдовања шумама јесу упутства за спровођење мера при реализацији планова, која имају за циљ максимално могуће унапређење начина (технологије) рада на њиховом извршењу. У циљу веће прегледности, смернице за газдовање шумама груписане су по областима и то: „Смернице за реализацију плана гајења шума“(крчење шикара, иверање пањева итд), „Смернице за реализацију плана заштите шума“(од биљних болести, од глодара итд.), „Смернице за реализацију плана коришћења“, „Смернице за време реализације плана гајења и коришћења“. Досадашњи планови су се односили на цело подручје и нису могли помирити различите интересе више различитих шумовласника који се налазе унутар истог шумског подручја; • Економско финансијска анализа, Економско финансијска анализа програма газдовања шумама усклађује обим радова на гајењу и заштити шума, видове коришћења шума и усклађује износе и изворе средстава за извршење радова предвиђених програмима газдовања. Продајна вредност дрвних и других производа 41 утврђена је на основу важећег ценовника, а трошкови шумско-узгојних и других радова утврђени су на основу калкулација урађених у шумском газдинству; • Очекивани резултати на газдовању шумама на крају уређајног периода, Очекивани резултати газдовања шумама на крају уређајног периода јесу део програма газдовања (у коме се, на основу предпоставке да ће сви наведени и прописани радови бити обављени), констатује стање на крају уређајног периода које би требало да одсликава ефекте газдовања усмерене ка остваривању општих и посебних циљева (краткорочних и дугорочних) газдовања шумама; • Начин израде програма, Начин израде програма, газдовања представља кратку рекапитулацију израде програма од начина прикупљања теренских података до израде карата и обраде теренских података; • Завршне одредбе У оквиру завршних одредби дат је преглед документа која су коришћена у изради програма, као и учесници у изради програма и методологија коришћена приликом прикупљања података. Кад је реч о плановима на нивоу парцела завршено је неколико програма газдовања, као што су програм газдовања приватним шумама за подручје Краљева и Новог Сада. Садржај плана газдовања за Шумско газдинство „Јужни Кучај“, односно за катастарку општину „ЗЛОТ II“ коришћен је као основа за предлог новог плана за ниво власника. Овај пример плана за приватног власника је интересантан јер представља веома једноставан план који задовољава основне информације о власнику (његове податке, адресу, број парцеле, површину). У другом делу се дају основне информације о шуми то јест о површини по врстама дрвећа , размеру смесе, запремина по врстама дрвећа, прираст и запремина по дебљинским степенима. У трећем делу је план који се састоји од планова сеча и планова 42 везаних за гајење шума на датој површини. У последњем делу се даје евиденција извршених радова на сечи, као и на гајењу. Осим тога, ту се налазе основне информације о месту и времену израде плана, као и о одговорном лицу које је израдило план путем потписа и печата организације која је израдила план газдовања. Изглед плана за приватни шумски посед дат је у Прилогу 4. Основни садржај плана за приватни шумски посед на примеру „КО Злот II“се састоји из следећих делова: o ОПШТИ ПОДАЦИ Општи подаци у плану садрже податке о поседу који подразумева име и презиме власника, адресу, општину, редни број плана, информације о катастарским подацима, укупна површина поседа у хектарима. Постојећи предлог плана мора проистећи из циљева дефинисаних у плану развоја шума уз испуњење принципа полифункционалности који проистичу из више планске равни. o ПРИКАЗ СТАЊА ШУМЕ • ОПИС ШУМЕ Опис шуме даје основне информације о станишту на коме се налази шума па тако садржи податке о надморској висини, нагибу, облику терена, састојинској припадности, здравственом стању, експозицији, земљишту, склопу састојине, стању подмлатка, обрасту и подацима о пречнику и висини средњег стабла у састојини. • ОСНОВНИ ПОДАЦИ Основни подаци за посед дати су по врстама дрвећа и њиховом међусобном учешћу, старост за једнодобне шуме, добни разред, бонитет, број стабала, запремину и прираст (по хектару) по врстама дрвећа као и начин одређивања запремине. Запремина се одређује проценом, тоталним или делимичним премером. 43 • ЗАПРЕМИНА ПО ДЕБЉИНСКИМ РАЗРЕДИМА НА ПАРЦЕЛИ Основни подаци за запремину на нивоу парцеле дати су по дебљинским разредима (10 цм), а укупни запремински прираст на нивоу парцеле. o ПЛАН ГАЗДОВАЊА Планови су дати као планови коришћења и планови гајења. Унутар планова коришћења понуђене су опције врста сеча по врстама дрвећа (главне сече, прореде, ресурекција, чишћење, реконструкција), док су код планова гајења по врстама радова и врстама дрвећа разврстане активности (пошумљавање чистина, попуњавање разређених делова, попуњавање култура, замена врсте дрвећа, нега култура) по броју садница и радној површини у хектарима као основна мера приликом планирања. o ЕВИДЕНЦИЈА ГАЗДОВАЊА Евиденција газдовања дата је у односу на планиране радове на искоришћавању и гајењу шума по врстама дрвећа и степену успеха кад је реч о плановима гајења. o ОВЕРА И ПОТПИС НАДЛЕЖНОГ ЛИЦА Овај део плана састоји се из белешки где се уписују непредвиђени догађаји и опажања надлежног лица задуженог за израду плана, потписа и овере надлежног шумарског органа, место, датум овере плана и печат институције задужене за израду плана. Изглед примера готовог плана за једног власника дат је у прилогу број 4. Изглед овог плана за приватни посед изгледа веома једноставно и састоји се од основних састојинских елемената, сем темељнице. У садржајном смислу он не садржи упутства како да се спроведу планиране активности и на шта се треба обратити посебна пажња. Економски ефекти спровођења планова нису детаљније објашњени, као ни процедуре консултација са приватним шумовласником у виду његовог пристанка на предложени план. У техничком смислу непостоји карта поседа са 44 правцима извозних путева, као и могућих стоваришта. Социо-економске карактеристике нису узете у обзир, као ни ставови шумовласника у односу на начин и сврху коришћења приватног поседа. Предлог садржаја плана за мали приватни посед заснован на циљевима власника као резултат ове докторске дисертације дат је у прилогу број 5. 45 4. СТАЊЕ ПРИВАТНИХ ШУМА У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА ЕВРОПЕ На основу категоризације светске организације за храну и пољопривреду (ФАО 2000)96 • Јавне - шуме и шумско земљиште у власништву државе или других јавних тела, власништва над шумама могу се поделити у следеће категорије: • Приватне - шуме и шумско земљиште у власништву појединаца, фамилија, коператива, корпорација, приватне дрвне индустрије, инвестиционих фондова, научних институција, друштава за заштиту природе, • Шуме племена и староседелаца. У условима Србије прве две категорије су присутне. Категорија јавних шума је заступљена у виду државних шума као главног представника ове категорије. Код категорије приватних шума и шумског земљишта у Србији се након процеса реституције појављују нове категорије власника као што су верске заједнице, стари власници, задруге и слично. Трећа категорија у Србији није присутна и углавном је везана за афричке, јужно америчке и азијске прилике. Иако је ова категорија постојала пре другог светског рата где су села и месне заједнице имала право коришћења шума за своје потребе, а након другог светског рата те шуме су прешле у државну својину, те данас не можемо говорити о њиховом постојању. У зависности од категорије власништва разликују се циљеви управљања шумама, па тако Harrison и др. (2002)97 96 FAO (2000) Options for the organization of small forest owners in Central and Eastern Europe for sustainable forest management. FAO, Rome 97 Harrison, S.R., Herbohn, J. L., Herbohn, K. F. 2002. Sustainable Smalll-scale Forestry: socio- economic analysis and policy, NEW HORIZONS IN ENVIRONMENTAL ECONOMICS, Cheltenham, UK. 242 p. дефинишу циљеве у приватном и државном власништву над шумом. У шумама јавног сектора основни циљ је управљање у сврху обезбеђивања јавног добра док код приватног сектора основни циљ је управљање у сврху финансијског или физичког добра власника. Циљеви везани за јавне и приватне шуме дати су у табели бр. 5. 46 Табела 5. Управљање шумама у јавном и приватном сектору Циљеви управљања шумама у јавном и приватном сектору Јавни сектор Приватни сектор Управљење у сврху обезбеђивања јавног добра Управљање у сврху финансијског или физичког добра власника Различита добра и услуге у области животне средине Зависност од цена дефинисаних на тржишту Јавна и клубна добра главни фокус Приватна добра доминирају Државна тела и чиновници Сервиси у животној средини остварени као споредни-екстерни производ или трошак Уско везани за политичке процесе и политику Извор: Small-scale forestry (cp. Harrison et al. 2002)98 Кад су у питању шуме малог поседа њихова дефиниција се разликује од земље до земље, па се тако у Немачкој као малим шумски поседом сматра 5 до 200 хектара површине (Jager, 2005) 99. У нашим условима просечна површина износи око 4,0 ха (Glück et al. 2011)100 98 Harrison, S.R., Herbohn, J. L., Herbohn, K. F. 2002. Sustainable Smalll-scale Forestry: socio- economic analysis and policy, New horizons in environmental economics, Cheltenham, UK. 242 p. 99 Jager, L. (ed) 2005. Forest sector entrepreneurship in Europe: country studies. Acta Silvatica and Lignaria Hungarica 1–2:5–811 100 Glück P., Avdibegović A., Čabaravdić A., Nonić D., Petrović N., Posavec S., Stojanovska M., Imočanin S., Krajter S., Lozanovska N., Marić B., Milijić V., Mrkobrada A., Trninić S. (2011): Private Forest Owners in the Western Balkans - Ready for the Formation of Interest Associations. European Forest Institute Research Report 25, ISBN: 978-952-5453- 84-3, Joensuu: 230 p. представља знатно мање величине поседа. Кад су у питању мали шумски поседи (Табела 6) они се према ФАО и Харисону могу поделити према начину и циљу коришћења на: 1) неидустријске, где није примарни циљ економска продукција у смислу остваривања неке економске добити за власника; 2) фамилијарне мале поседе, које имају за циљ да управљају својим поседом поред других пољопривредних активности; 3) фармерске шуме, које имају за циљ остваривање синергије између производње пољопривредних култура, производње меса, дрвних и недрвних производа који су у функцији 47 укупне производње на некој фарми; 4) шуме урбаних власника као категорија, која је у знатном настајању и код нас још није значајно истражена. Ова последња категорија шума је са становишта будућих истраживања битна услед великих миграција становништва у иностранство и веће индустријске центре, те је веома битно упознати се са интересима ових власника кад је у питању њихов приватни посед како би се могле дефинисати мере шумарске политике према њима и потенцијалима који се налазе у тим шумама. Вредности миграција према попису становништва Србије из 2011. године показује да региони Шумадије и западне Србије имају индекс миграције од 94,2% у односу на број становника из 2002. године, док је ситуација у изразито руралним крајевима јужне и источне Србије још неповољнија где индекс миграција износи 88,5% у односу на попис из 2002. године (2011)101 Табела 6. Типови малог приватног шумског поседа . Типови малог приватног шумског поседа Дефиниција типа Неиндустријске приватне шуме „Шуме које у приватном власништву физичких лица или коорпорација које нису индустријска и где управљачи/власници могу имати циљеве који нису превасходно производња дрвета“ Шуме у власништву фамилија „Породице управљају шумом поред осталих економских активности као што је пољопривредна производња или послови ван сектора пољопривреде“ Фармерске шуме „Земљиште које укључује дрвеће и остале дрвенасте биљке у систем пољопривредне и сточарске производње у циљу економске и еколошке интеракције међу компонентама“ Приватне шуме урбаних власника “Шуме чији власници не живе близу своје шуме и чији интереси могу бити другачији него производња дрвета и недрвних производа” Извор: Small-scale forestry (cp. Harrison et al. 2002)102 101 Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. Први резултати, Билтен 540, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, 2011 102 Harrison, S.R., Herbohn, J. L., Herbohn, K. F. 2002. Sustainable Smalll-scale Forestry: socio- economic analysis and policy, NEW HORIZONS IN ENVIRONMENTAL ECONOMICS, Cheltenham, UK. 242 p. 48 Просечне величине неиндустријских приватних шума варирају у односу на земљу, па тако у Норвешкој те величине износе 57 хектара, Финској 26 хектара, Италија 7,51 хектара, па све до Пољске од само 1,3 хектара (Mendes i dr. 2006)103 Табела 7. Године настанка асоцијација у појединим земљама Европе . Оснивање Асоцијација приватних шумовласника у неким земљама Европе имају веома различите временска раздобља, па тако варирају у Норвешкој од 1900. године па до Пољске где су прве асоцијације настале током 2002. године. Историјски преглед настанка асоцијација у појединим земљама Европе дат је табели 7. Земља Година оснивања Норвешка 1900 Финска 1907 Немачка 1920 Ирска 1980 Италија 1923 Пољска 2002 Румунија 1992 Извор: Мендес и др. 2006104 Разлози настанка Асоцијација у појединим земљама Европе се такође разликују, па се према Мендесу (2006) 105 103 Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 104 Ibid. 105 Ibid. у Скандинавским земљама (Норвешка и Финска) то везује за јачање позиције продаваца дрветом (приватних шумовласника) у односу на тадашњи пораст моћи купаца дрвета од стране дрвне индустрије. У Немачкој и Аустрији настанак асоцијација је везан за законске одредбе обавезног чланства у шумарским коперативама. У Пољској асоцијације, иако основане током 2002. године нису постигле значај предратних приватних шумовласника као у осталим земљама бившег источног блока. 49 Један од разлога (Mendes i dr.., 2006)106 106 Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 наводи изостанак праве масовне реституције као у осталим земљама источног блока, сем малог процента црквама. Веома слично југословенском социјализму где су национализације биле везане за народне непријатеље и дозвољени максимум, тако и у Пољској је око 15% малог шумског поседа остало у власништву приватних шумовласника. Оваква ситуација се може упоредити са ситуацијом у Србији али и у осталим земљама бивше Југославије, изузимајући Словенију, а то је да не постоји значајно и јако интересно удружење приватних шумовласника како на локалном, тако и националном нивоу. Кад је у питању Европа површина приватних и државних шума је у односу 50 : 50 у просеку, иако међу њима владају велике разлике. У земље са доминантним приватним власништвом над шумама убрајају се Аустрија, Финска, Француска, Норвешка и Словенија. Земље са доминантним државним власништвом над шумама спадају земље попут Бугарске, Чешке, Пољске, Румуније, Шведске, Швајцарске. Србија спада у земље са избалансираним односом приватних и државних шума заједно са Немачком, Холандијом., Белгијом, Мађарском и Словачком (види график 4). 50 График 4. Удео приватних шума у неким Европским земљама Аустрија Финска Француска Исланд Норвешка Словенија Уједињено Краљевство Бугарска Чешка Република Литванија Пољска Румунија Шведска Швајцарска Белгија Кипар Немачка Мађарска Ирска Летонија Холандија Србија Словачка % 0 20 40 60 80 100 Легенда Приватно Државно Остало Извор: Unasylva 2007 51 Укупна површина шума у свету износи 3,9 милијарди хектара, при чему државне или јавне шуме заузимају 3,1 милијарде хектара. Приватне шуме заузимају 0,8 милијарди хектара што чини нешто изнад 20 % свих шума у свету (види график 5). График 5. Површине под шумама у свету у односу на власништво Извор: ФАО 2003107 Просечне величине приватног поседа се веома разликују у целој Европи али се може закључити да скандинавске земље имају много веће просечне величине поседа као и мањи удео приватних шума у категоријама малог шумског поседа. Норвешка и Финска имају око 65% поседа испод 20 ха док рецимо земље попут Бугарске имају готово 95% приватног поседа испод 10 ха, Пољска и Хрватска имају 99% приватног шумског поседа испод 2 хектара док Румунија поседује 80% укупног приватног поседа испод 1 хектара. Укупне површине приватних шума у неким земљама Европе са 107 State of the Worlds Forest 2003, Food and Agriculture Organization of the United Nations Rome, 2003 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 Државне Приватне Укупно 3,1 0,8 3,9 Површине под шумама у свету по власништву (милијарди ха) Државне Приватне Укупно 52 учешћем приватних шума у односу на укупну шумовитост, као и удео поседа у односу на његову величину дат је табели 8. Табела 8. Удео приватних шума у односу на величину поседа у неким земљама Европе Извор: Jager (2005)108 Основне делатности постојећих националних асоцијација се разликују по земљама али се могу уочити и неке сличности. Тако у скандинавским земљама (Норвешкој и Финској) асоцијације учествују у преговорима око цене и продаје дрвета из приватних шума дрвној индустрији. Асоцијације у овим су важан актер у креирању и имплементацији секторске политике. Делатности асоцијација у земљама насталих након распада комунизма и преласка на тржишну економију, се односе на помоћ шумовласницима у информацијама као и подршку приликом конкурисања за националне и 108 Jager, L. (ed) 2005. Forest sector entrepreneurship in Europe: country studies. Acta Silvatica and Lignaria Hungarica 1–2:5–811 Земља Приватне шуме (1,000 ха) Удео приват них шума (%) > 1 ха (%) > 2 ха (%) > 5 ха (%) >10 ха (%) >20ха (%) Аустрија 2,938 80 28.3 60.9 Бугарска 322,4 8,1 95 Хрватска 461 19 99,0 Данска 223,9 46,9 1,9 7,1 13,7 Финска 12 000 61 _ 35,0 63,0 Немачка 4 824 46 12,0 40,0 Мађарска 732 40 Ирска 282,9 41 30,0 Италија 3859 60 5,7 16,5 Литванија 665,7 32 24,7 74,4 90,1 Холандија 120 33 50 Норвешка 5 502 97 67,0 Пољска 1 554 16 99,0 Португалија 3 129 93 22,0 Румунија 500 8 80,0 Швајцарска 326 29 4,9 14,3 УК 1 110 43 4,0 11,0 17 53 ЕУ фондове везане за њихово одрживо коришћење ресурсом. Специфичан разлог настанка асоцијација приватних шумовласника у Румунији је био крађа дрвета из њихових шума. Асоцијације су биле одговор на честе крађе и на тај начин организовало се ради лакшег очувања њихове имовине (2007)109 Табела 9. Важнији развојни и организациони задаци асоцијација у приватним шумама у Немачкој и Румунији . Основне делатности садашњих асоцијација приватних шумовласника дати су у табели број 9. Земља Важнији развојни и организациони задаци Немачка Данас има 5,403 удружења са 449,000 чланова. Преузимање - економских функција у интересу добровољног организовања Инструменти: • утичу на стандарда за управљање малим шумским поседима, • стварање веће количине дрвета за тржиште, - организовање продаје дрвета, - шумарска удружења не покушавају само да укључе људе са заједничикм ставовима о потребама за производњу дрвета, већ такође покушавају да укључе и власнике шума који управљају својим шумама на неконвенционалне начине. - они власници који нису земљопоседници нису јасно заступљени у одружењима; они су део удружења, али су слабо заступљени, - такозвани “урбани власници” шума добијају мало од послова удружења. По сопственој процени, власници шума са великим шумским поседима чешће имају користи од чланства у неком удружењу. Румунија Од 1992: Мала удружења за заштиту власника од крађе дрвета (15% власника шума је учествовало у оваквој врсти сарадње у 1997). - У 1997, је настало Удружење власника приватних шума Румуније (АППР) како би политички представљало власнике приватних шума (као федерација различитих власника шума), али је АППР 109 Bouriaud L (2007) Property rights characteristics relevant for innovation and enterprise development in small-scale forestry. Small-Scale For 6:359–372 54 постало ефективно тек после промена у њеном извршном тиму у 2001/2002. - 2000/2001: Стварање удружења власника шума као обавезних правних лица неопходних за реституцију земљишта која су припадала бившим шумским заједницама пре национализације, према Закону 1/2000. -За шумске асоцијације као управљачке структуре, правни прописи су веома нејасни и понекад збуњујући. Нејасноће се јављају између администрације и удружења. Разлика је у томе што је Удружење власника приватних шума иницијатива за подршку власницима приликом газдовања шумама, извођења радова и продаје дрвета, а управа је у основи наметнута од стране државе са циљем да контролише законитост газдовања у приватним шумама. - Чини се, међутим, да су комуналне шуме преузеле вођство у организовању сопствених структура за управљање шумама (у смислу администрације). На локалном нивоу то може бити покретачки фактор за стварање нових малих удружења власника приватних шума Од 2005 на овамо: стварање удружења за газдовање шумама, део њих уз настао уз подршку САПАРД програма. - Добра дрвна залиха за продају по профитабилним ценама омогућава удружењима да започну рад и да се развијају без финансијске подршке јавног сектора - Сертификација тржишта за енергију од дрвета, агро- туризам и тржиште угљеника добијају пажњу све већег броја удружења као нове пословне могућности Извор: Mendes et al. (2006) 110 110 Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 према Bittner (2003), Bollin and Eklkofer (2000: 52), Brabander et al. (1980: 250), Brabander (1981), Brandl (1977: 98), Bundesregierung (2004), Hardter (2003: 65), Hilt (2003), Leinert (1996), Moog and Borchert (1999), Neumann (1984). 55 Два су најчешћа модела организовања интересних организација приватних шумовласника у Европи који се могу препознати и у Србији данас, а то су: • Модел заједничког газдовања који се односи на поделу добити од газдовања Заједничка газдовање (Community forests) је према дефиниције ФАО (2000)111 Заједничко управљање шумом (Joint forest management) према ФАО (2000) : формални тип организације у којима је индивидуално власништво трансформисано у уделе сваког власника. Цела заједничка површина састављена од појединачног удела се заједнички газдује на целој површини заједничке шуме. 112 • Асоцијацие приватних шумовласника са циљем интересног репрезентације њихових чланова (углавном економских) на локланом нивоу, се може дефинисати као: уговорно заснован договор између дефинисаног броја шумовласника у сврху стварања крупнијег заједничког поседа путем спајања више мањих шумских поседа. Код асоцијација приватних шумовласника најчешће се оснивају ради достизања две врсте циљева: • Асоцијацие приватних шумовласника са циљем интересног репрезентације њихових чланова (економских, легислативних, лобирање за промену политике и сл) на националном нивоу. 111 Options for the organization of small forest owners in Central and Eastern Europe for sustainable forest management. Food and Agricukture Organisation of the United Nations, Rome, 2000. 112 Ibid. 56 Табела 10: Типови власништва – права и дужности Режимски типови власништва Власник Власничка права Власничка дужност/обав езе Приватно власништво Индиви дуа Друштвено одговорно/прихва ћено коришћење; Контрола приступа Избегавање друштвено не- прихватљивог коришћења Заједничко власништво Заједни чко Искључивање не- власника Очување; Ограничавање степена коришћења Државно Власништво Грађани Пре-дефинисана правила Очување друштвених циљева Без власништва (Слободан приступ без ограничења) Нико Заузеће Ништа Извор: Hanna, S., Folke, C., Maler, K.G. (1996)113 У односу на приватно власништво постоји неколико термина које би било корисно поменути и дефинисати. Приватна шума представља природну карактеристику добра у овом случају шуме, док приватно право над шумом (property rights) представља институционални изум једног друштва. Следећа карактеристика се односи на приватника односно тело – ентитет који полаже право на нешто у односу на друге. Често се мешају термини када се говори приватно или државно и често се мисли на права које неко полаже на нешто у односу на друге људе, али се у ствари мисли на ентитет или актера, а не право да се располаже нечим у односу на друге. Основне карактеристике пуноће права некога на нешто се огледа у односу на пун спектар права над нечим и он најчешће подразумева право 113 Hanna, S. S., Folke, C., Maeler K. G. 1996. Rights to Nature: Ecological, Economic, Cultural, and PoliticalPrinciples of Institutions for the Environment, Island Press 57 да се нешто поседује, користи, позајмљује, издаје, преноси на другог - продаје и уништи. Приватно власништво садржи и право над нечим који је институционална карактеристика коју су измислили људи и представљају норму понашања, правила игре која прописују ограничења и дефинишу међуљудске интеракције (Ханна, 1996)114 4.1. Планирање у Европи . Право поседовања шумом сматра се ограниченим правом (Закон о шумама, 2010)115. У уставу републике Србије је то ограничено право, јер је шума добро од општег интереса. У другим земљама Европе, такође се сматра право над шумом ограничено али је питање мере и начина како се то ограничење испољава према приватним шумовласницима. Као што је наведено, ограничење над власништвом у Србији се испољава читавим низом законских одредби почевши од обавезне дознаке , плана газдовања, пропратница, такси на посеченно дрво и слично. У неким земљама Европе као што су Аустрија, Немачка , скандинавске земље, не постоје ове законске одредбе, тако да у малом шумском поседу непостоји обавеза поседовања плана већ је то ствар личног избора. У Немачкој (покрајина Baden-Württemberg) по закону (LWG-BW, 2007)116 114 Hanna, S. S., Folke, C., Maeler K. G. 1996. Rights to Nature: Ecological, Economic, Cultural, and Political Principles of Institutions for the Environment, Island Press 115 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 116 LWG-BW – Pokrajinski Zakon o šumama, Baden-Württemberg, Nemačka, 2007 постоји могућност израде плана ради евентуалних надокнада штета које могу настати као последица елементарних непогода или абиотичких штета. Овај план садржи основне састојинске елементе, скицу поседа и очекивану дрвну запремину која се може користити у периоду од 10 година. Поред ових планова за надокнаду штета, постоје планови које надлежне институције могу урадити шумовласницима по њиховој жељи и који се касније могу користити приликом аплицирања за добијање средстава у виду субвенција за њихов шумски посед. У закону непостоје никакве одредбе о обавезној дознаци, такси или пропратницама, поготово када се ради о коришћењу дрвета за сопствене потребе. Свака продаја и пуштање дрвета у промет регулисано 58 је другим законима. Основни елемент трајности у шумарству сматра се површина која се не сме смањивати. У Аустријском савезном закону (ОBWG)117 се дефинише да се површина под шумом не сме смањивати и у неколико чланова закона се ограничава чиста сеча испод одређене површине. Уколико се на некој површини изврши чиста сеча, површина после сече се мора обновити у року од 3 године. Уколико се то не уради надлежни орган власти ће то извршити о трошку шумовласника. Чистом сечом се сматра ако се са површине уклони више од две трећине укупне запремине. Чиста сеча се не сме вршити у састојинама које нису достигле крај опходње који је прописан за главне врсте дрвећа. Тако на пример, чиста сеча у смрчевим састојинама није дозвољена ако је састојина млађа од 80 година. Веома сличне одредбе се налазе у Закону Немачке покрајине Баден Wиртенберг, па тако члан 9 (LWG-BW)118 каже да се само посебним дозволама може вршити пренамена шума и шумског земљишта од стране надлежних власти у приватном власништву. Постоји одредба за површине испод 10 хектара где је процедура једноставнија и за површине преко 10 хектара где се захтева процена утицаја на животну средину. Поред дозволе надлежно министарство прописује надокнаду за промену намене или одобрава пошумљавања у одређеном року на другом месту одговарајуће површине. Члан 15 истог закона дефинише забрану чистих сеча као меру за спречавање смањења површина под шумом. Такође, под чистом сечом сматра се уклањање половине површине или ако се уклони 60 процената од максимално могуће запремине на том станишту. Законом је прописано да се за површине изнад једног хектара мора добити дозвола, као и осигурати пошумљавање у року од 3 године (LWGBW, Члан 17)119 117 Zakon o šumama Austrije 1975 (izmena 1996), Savezno Ministarstvo Poljoprivrede i šumarstva, Austrija, Beč 118 LWG-BW. Pokrajinski Zakon o šumama, Baden-Württemberg, Nemačka, 2007 119 LWG-BW. Pokrajinski Zakon o šumama, Baden-Württemberg, Nemačka, 2007 . Забрањено је ,такође, сећи у младим састојинама, па тако члан 16 дефинише да се несмеју сећи састојине четинара испод 50 година старости и тврдих лишћара испод 70 година старости. Могу постојати и изузетци када надлежне власти могу дозволити приватним шумовласницима сечу и 59 раније пре прописане старости. Члан 55 закона дефинише савете које приватни шумовласници добијају бесплатно и услуге које им се нуде од стране стручних лица по ценовнику израђеном за дату годину. Приватни шумовласници у Баден Виртенбергу имају право на субвениције у виду стручно техничких послова, док се посебне услуге наплаћују према ценовнику који је прописан подзаконским актима. Тако су дефинисане цене поједних услуга које се могу наручити од стране приватног власника. Оно што је суштинска разлика у односу на наше услове јесте да се ограничења односе на смањење површине и налазе се у неколико одредби закона, док су углавном услуге дознаке, израде планова, и слично раде на захтев власника и нису обавезне по закону. Услуге за приватне шумовласнике у немачкој покрајини Баден Виртенберг се могу поделити на повремене и сталне при чему се сталне морају писмено договорити (1999, члан 2)120 • дознаку стабала, . Привремене услуге по истом члану правилника за поседе до 200 хектара подразумевају следеће активности: • обрачун сечиве запремине, • обрачун посечене дрвне запремине, • продаја дрвета, • фактурисање, • продаја дрвета више шумовласника различитим методама и • класирање дрвета по сортиментима, Поред повремених услуга могу се остварити и сталне услуге између надлежних пружаоца услуга и приватних шумовласника и то за следеће услове: • Контрола шума испод 30 хектара површине, 120 PWaldVO, Правилник за приватне шуме, Baden-Württemberg, Nemačka, 1999 60 • Сталне услуге без производних услуга које подразумевају израду периодичних процена или плана газдовања за поседе испод 30 хектара површине. Планови у Немачкој су регулисани покрајинским законима о шумама, док савезни закон даје само основни оквир у који се уклапају покрајински закони о шумама. У закону о шумама у покрајини Баден Виртенберг планови за приватни посед нису обавезни. Они престављају израз препоруке приватном шумовласнику за економски најефикасније газдовање поседом. План газдовања представља основ за наплату штете и као такав можемо га сматрати као селективну инцијативу то јест они који имају план имају право на надокнаду штете која настане услед елементарних непогода. Пошто се ради о чистим једнодобним четинарским монокултурама, најчешће бора и смрче, ови планови се често раде на захтев власника. Садржај плана за приватни шумски посед као основ процене штета у Баден Виртенбергу се састоји из следећих делова: • ОПШТИ ПОДАЦИ Општи подаци у плану садрже податке о поседу који подразумева име и презиме власника, адресу, општину, редни број плана, информације о катастарским подацима, укупна површина поседа у хектарима и по категоријама земљишта. Дат је и однос обрасле и необрасле површине. • ОПИС САСТОЈИНЕ Опис састојине даје основне информације о различитим састојинама унутар приватног поседа и појединим састојинским карактеристикама, а посебно: опис врста дрвећа, мешовитост, обраст, здравствено стање, старост састојине, затим запремински прираст, запремина по ха, запремина на целој површини, по врстама дрвећа и средња висина састојине. • ПЛАН ГАЗДОВАЊА Планови су дати као кратка упутства о циљевима газдовања, заштити, неги и сечама по састојинама унутар поседа. Планови су дати за период од 61 десет година. Запремина за сечу дата је по хектару, као и површина за коришћење, односно прореде. Запремина се приказује из проредних сеча и главних сеча. Укупна количина дрвета за сечу се приказује за период од десет година. • ЕВИДЕНЦИЈА ГАЗДОВАЊА Евиденција газдовања дата је у односу на планиране радове на искоришћавању и гајењу шума по врстама дрвећа и години кад су извршени радови. • РАСПОРЕД ЗАПРЕМИНСКОГ ПРИРАСТА, ЗАПРЕМИНЕ, ОБРАСТА И ПОВРШИНЕ ПО ДОБНИМ РАЗРЕДИМА (10 ГОДИНА) Основни подаци дати су за површину, прираст по хектару и на целој површини, запремини и обрасту по добним разредима (10 година). Подаци су дати и за цео посед збирно по свим наведеним елементима састојине. Друга, веома слична по структури, табела даје преглед запремине, прираста и површине по врстама дрвећа у целом приватном поседу. • ОВЕРА И ПОТПИС НАДЛЕЖНОГ ЛИЦА Овај део плана састоји се из укупног сечивог етата по години и по хектару приватног шумског поседа, потписа, овере надлежног шумарског органа, места, датума овере плана и печат институције задужене за израду плана. У овом делу дата је и опција да се пренесу права коришћења на треће лице које то може урадити у име власника са његовим потписом. Изглед плана за једног власника на територији покрајине Баден Виртенберг дат је у прилогу број 6. План се још састоји из прилога у којима је детаљније представљен поступак израчунавања сечивог етата и запремине па тако запремина се рачуна на основу Герхардове, Хајерове, Хундесхагенове и Брејманове формуле. 62 Прилози се састоје и из следећих елементата: • дистрибуција старосних класа, • резиме, • текући прираст, • сумарни план сеча, • рачунска крива старосних класа, • преглед стања шума изазваних труљењем, • коришћене скраћенице, • узгојни појмови и дефиниције, • извод из закона о шумама, • копија карте старосних класа. 63 5. ТЕОРЕТСКИ ОКВИР Приватне шуме покривају 1.058.400 хектара или око 47% од укупне површине шума у Србији. Укупна дрвна залиха у приватним шумама износи 141 069 482 м3, а текући годишњи запремински прираст је 3 684 680м3. Овакав потенцијал у приватним шумама представља значајан природни ресурс који је на основу неких процена у власништву између 500.000 до 800.000 власника шума (Банковић и др., 2009)121 У складу са извештајем ФАО-а (Бегуш, 2006) . Главна карактеристика приватних шума у Србији јесте доминација изданачких шума, мале просечне површине поседа, фрагментираних и расутих парцела, као и недостатак ажурираних граница у катастру. Ни 10 година после демократских промена у Србији није дошло до значајног успеха у оснивању организације власника приватних шума на регионалном или националном нивоу у односу на укупан број удружених шумовласника, а према укупном броју процењених власника шума. 122 на бази упитника намењеног власницима приватних шума у источном делу Србије, резултати јасно показују да је као један од веома важних захтева наглашен значај оснивања удружења приватних шумовласника. Поред Србије интересантно је да удружења приватних шумовласника не постоје на националном нивоу у осталим земљама Западног Балкана (Хрватска, БиХ, Македонија) (Прифорт, 2009)123 Непостојање планских докумената за готово милион хектара шума у Србији може се правдати процедурама доношења законских докумената у којима мала група технократа дефинише садржаје и процедуре доношења планова без консултација са интересним групама на које се планови . 121 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална инвентура шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 122 Beguš, J., 2006. Izgradnja kapaciteta javne sumarske administracije i sluzbe i podrska udruzenjima privatnih suma. FAO izvestaj misije, Beograd, 33 str. 123 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 64 директно односе. Приликом припреме новог закона о шумама покушало се са укључивањем представника свих важних актера у сектору шумарства. Приватне шумовласнике у јавним расправама при изради стратегије и закона су представљали појединачни представници локалних удружења који нису имали моћ да артикулишу и јасно представе своје захтеве према држави. Тако су готово исте одредбе о обавезној дознаци, пропратницама и таксама на посечено дрво остале и у новом закону о шумама (2010)124 На основу Труманове (1951) . Посебан изазов у околностима недостатка правог представника приватних шумовласника на националном нивоу представљају предстојећи правилници који треба да ближе регулишу садржај и начин доношења планских документа за приватне шуме. Без јасно дефинисаних интереса приватних шумовласника тешко ће се доћи до прихватљивог решења за приватне шумовласнике. Уместо тога, лако се може поновити ситуација из предходног закона где су пред шумовласнике стављени веома компликовани, односно скупи планови за приватне шуме, а као резултат тога постојање тих планова односно имплементације готово да и није било. 125 и Бентлијеве (1949)126 цитиране према Олсону (1965)127 „теорије група“, свака интересна група, која има јасан интерес за остварење заједничких циљева покренуће се у намери да оствари свој заједнички интерес, односно нема организација без јасног интереса. Ако ову тврдњу ставимо у контекст асоцијације приватних шумовласника и извештаја ФАО-а из источне Србије (Бегуш, 2006)128 124 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 125 Truman, D.B. 1951. The Governmental Process. Political Interests and Public Opinion.Oxford 126 Bentley, A. 1949. The Process of Government. Evanston, IL: Principia Press. 127 Olson, M., 1965. The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 128 Beguš, J. 2006. Izgradnja kapaciteta javne sumarske administracije i sluzbe i podrska udruzenjima privatnih suma. FAO izvestaj misije, Beograd, 33 који јасно препознају заједнички интерес поставља се питање разлога за непостојања јединствене асоцијације приватних шумовласника на нивоу Србије. 65 5.1. Теорија колективне акције Олсон (1965)129 Чланови великих организација имају проблем да међусобно препознају једни другима лични допринос стварању заједничког добра јер колико год да неко ради на стварању заједничког добра он услед великог броја чланова неће бити приметан другим члановима. И други научни радови помињу проблем слободних јахача и тако Demsetz (1968) покушава да објасни овај феномен теоријом колективне акције, слично теорији група, која каже да свака асоцијација постоји служећи интересима својих чланова. Међутим, суштинска разлика код Олсона је да без обзира на јасан интерес за организовањем велике и мале групе се не понашају исто приликом потребе за оснивањем асоцијација које би требало да обезбеде заједничка добра својим члановима. Суштинска разлика код великих група, које Олсон још назива и латентне групе јесте да групе са великим бројем чланова не виде јасан интерес да на рачун својих трошкова остваре заједничко добро, већ се понашају по принципу слободних јахача (free rider проблем), односно да ће заједничко добро бити остварено на рачун неког другог који као и он препознаје заједничко добро али очекује да се онај други жртвује да се то добро добије, а да ће га касније сваки члан групе користити. 130 сматра да је проблем слободних јахача нерешив и предлаже потпуну приватизацију поседа или национализацију да би се тиме решио проблем. Слично сматрају и Ами и Остром (2004)131 129 Olson, M., 1965. The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 130 Demsetz, H. (1967) Toward a theory of property rights. American Economic Review 57.2, 347–59. 131 Poteete, Amy R. and Elinor Ostrom. 2004. "Heterogeneity, Group Size and Collective Action: The Role of Institutions in Forest Management," Development and Change 35, no. 3 (June): 437 – 461. али се ови радови односе на власништво углавном у Афричким земљама, док се у нашем случају ради о дефинисаним приватним поседима. Овде није реч о стварању заједничког власништва ради лакшег газдовања, већ стварање асоцијација ради остваривања заједничког интереса у смислу лобирања код државе, и 66 заступању приватних шумовласника ради добијања заједничког добра (мањи порези, субвенције, укидање дознака и сл.). Велике, односно латентне групе имају потенцијал да постану асоцијације уколико се појединцима понуди било каква селективна иницијатива (финансијска и сл.) која ће им обезбедити приватно добро које може бити стимуланс за те чланове да обезбеде и колективна добра за чланове организације. Други начин је обавезно чланство у асоцијацији за све чланове који теже добијању заједничког добра. Постоји и трећи начин који се везује за морално убеђивање потенцијалних чланова да ће њихово чланство у удружењу бити од предности за њих. Овај начин се практикује кроз невладине организације које врше едукацију приватних шумовласника о предностима чланства. Овај начин је најмање поуздан јер не може гарантовати дуготрајну финансијску подршку или обавезати потенцијалне чланове путем закона ка обавезном чланству. Код обавезног чланства могуће је решити проблем слободних јахача јер би сваки члан под присилом морао дати свој допринос стварању колективног добра и не би било изузетака да неко други користи добити које је неко за њихов рачун обезбедио. Основна поставка код великих организација јесу карактеристике заједничких и приватних добара. Свака организација својим члановима даје одређена заједничка добра која имају карактеристику да ако су доступна некоме морају бити аутоматски доступна свакоме, у нашем случају заједничко добро код асоцијације приватних шумовласника би било на пример ослобађање од пореза на посечено дрво или укидање обавезе дознаке стабала. Поред овога, McKean (1998)132 132 McKean, M. A., 1998: Common Property: What Is It, What Is It Good For, and What Makes It Work? In: Gibson, C., McKean, M. A., and Ostrom, E. (eds.). Forest Resources and Institutions. Forests, Trees and People Programme, Working Paper No. 3, Bloomington, pp. 23-47. прави у физичком смислу разлику између јавних и заједничких добара, где напомиње да јавна добра немају ривалитет у коришћењу и искључивање других из коришћења је веома тешко, док су заједничка добра имају карактеристике ривалитета у 67 коришћењу, а искључивање других из коришћења је тешко или трошковно оптерећено. Типови добара према физичким карактеристикама дати су у табели 11. Табела 11: Типови добара према физичким карактеристикама Тип Искључивање лако да га други користи Искључивање тешко или кошта Постоји ривалитет у коришћењу Приватна добра: дрвеће, овце, риба, торта Заједничка добра: шуме, пашњаци Не постоји- ривалитет у коришћењу Клубна или чланска добра: • Ловачка удружења Чиста јавна добра: Одбрана, ТВ сигнал, Улично светло, Извор: McKean, M. (1998)133 • Власничко право је могућност да се ужива у објекту власништва (Економска перспектива), Власничка права се могу поделити на економска и правна. Она се могу дефинисати као: • Власничко право је све шта држава додељује/осигурава појединцу (Правна перспектива). Заједничко власништво над ресурсом садржи дефинисани број корисника који су у могућности да искључе остале и да они могу регулисати коришћење. Заједничко власништво је форма подељеног приватног власништва у коме индивидуе заједнички поседују делом или сва власничка права према одређеном ресурсу. 133 McKean, M. A., 1998: Common Property: What Is It, What Is It Good For, and What Makes It Work? In: Gibson, C., McKean, M. A., and Ostrom, E. (eds.). Forest Resources and Institutions. Forests, Trees and People Programme, Working Paper No. 3, Bloomington, pp. 23-47. 68 Када је реч о националној асоцијацији приватних шумовласника може се говорити о њеној улози која је карактеристична за јавна добра (порези и промена закона) која имају карактер јавних добара за све оне који имају шуму, док у неким случајевима могу имати карактеристике ривалитета у коришћењу као што је конкурисање на нека ограничена средства (субвениције и сл). Олсон (1965)134 пореди обавезност плаћања пореза држави са обавезности чланства у одређеним организацијама као неопходан предуслов постојања државе, јер он сматра да се држава неможе издржавати на основу волонтерског приступа њених грађана јер би они сматрали да неко други треба платити порезе уместо њих. Конкретно овде се поново ради о обезбеђивању јавних добара са предходно изнесеним карактеристикама, судство, војска и полиција су типична јавна добра јер полиција пружа услуге свим грађанима без обзира да ли плаћају порез или не и коришћењем једног грађанина услуге заштите од стране полиције нико други није искључен од исте користи, односно доступна је свима у једној држави. Мендес и др. (2006)135 Пренесено на наш проблем асоцијација приватних шумовласника, овде се може поставити питање да ли би утицај, односно моћ асоцијације приватних шумовласника био већи уколико би чланство било обавезно за све власнике, јер би по неким грубим проценама та организација на наводи да се приликом стварања интересне асоцијације приватних шумовласника стварају три врсте добра: 1) јавна која су унапређени системи газдовања малих поседа у приватном власништву поситиве екстерналије условљене бољим управљањем ресурсом; 2) колективна добра као што би било снижавање пореза, добијање субвенција; и 3) приватна добра као што су индивидуални савети у виду бољег газдовања, савета у виду остваривања веће цене приликом продаје дрвета и сл. 134 Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 135 Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 69 националном нивоу бројала више стотина хиљада чланова, а самим тим није тешко предпоставити утицај такве организације у будућем политичком дијалогу између државе и приватних шумовласника. Поред величине групе која игра важну улогу у покретању колективне акције важну улогу (према Матта и Алавалапати, 2006136, као и према Гибсону, Вилијамсу и Олстром, 2005)137, играју и карактеристике ресурса, карактеристика групе, карактеристика институционалних решења, спољних утицаја, структурних карактеристика и разлика у појединачним вредностним системима, веровањима и идејама. Управо услед недостатака оваквих истраживања везаних за поменуте карактеристике приватних шумовласника неке од изведених хипотеза се односе на институционалне и социолошке карактеристике приватних шумовласника. Слично мишљење има и Остром (1999)138 који каже да покретање инцијативе углавном зависи од величине групе и ту је прављење асоцијација тешко. Различите културне каракатеристике такође утичу на не разумевање међу члановима, те акција може лако изостати. McKean (1998)139 напомиње да је важно приликом оснивања асоцијација, да поред величине групе, важну улогу игра и институционално покриће и спремност да се сачувају правила по којима асоцијација ради, као и давања различитих врста тренинга и субвенција за одређене асоцијације на терену. Гибсон, Вилијамс и Остром (2005)140 136 Matta, J.R., Alavalapati, J.R.R. 2006. Perceptions of collective action and its success in community based natural resource management: An empirical analysis. Forest Policy and Economics, Vol. 9, Issue, 3: 274-284 137 Gibson, C.C, Williams, J.T, Ostrom., E. 2005 Local enforcement and better forests. World Dev 33(2):273–284 138 Ostrom E, Burger J, Field CB, Norgaard RB, Policansky D (1999) Revisiting the commons: local lessons, global challenges. Science 284:278–282 139 McKean, M. A., 1998: Common Property: What Is It, What Is It Good For, and What Makes It Work? In: Gibson, C., McKean, M. A., and Ostrom, E. (eds.). Forest Resources and Institutions. Forests, Trees and People Programme, Working Paper No. 3, Bloomington, pp. 23-47. 140 Ibid. сматрају да јасно дефинисане границе поседа и висок ниво људских капитала играју важну улогу у дефинисању појединих трошкова која су потребна ради покретања колективне акције, као и повећању вероватноће за покретање заједничке акције. Мендес и др. 70 (2006)141 наводи да поред селективних иницијатива као могућности да се суоче са проблемом слободних јахача постоји још покретачки фактор које дефинишу велике политичке промене које захтевају реакцију оних који су погођених тиме и то захтева заједничку, а не појединачну акцију. Поред покретачких фактора наводи се и фактор критичких маса који зависи од продукције заједничког добра, хетерогености групе и корелације између чланова групе и ресурса. Међутим и он наводи да је ово недовољно да би се пребродио проблем слободних јахача већ нуди као решење принудне и селективне финансијске иницијативе. Поред свега горе наведеног било у теоретској литератури или секундарним изворима података могу се дефинисати одређени позитивни и ограничавајући фактори који су били полазна основа при дефинисању циљева истраживања. Од најзначајнијих позитивних фактора у оснивању интересних асоцијација издвајају се: селективне иницијативе, реформулација постојећих законских решења која се односе на приватне шуме, обавезно чланство, тренинг и саветодавне услуге. Од ограничавајућих фактора најзначајнији су: фрагментисаност поседа, велики број приватних шумовласника, огроман број парцела, неажурност катастра и карактеристике шума (изданачке шуме доминирају у приватном власништву). 141 Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 71 6. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Неопходни подаци за ово истраживање добијени су анкетирањем актера у односу на приватне шуме и њихово одрживо коришћење. Основни циљ упитника јесте да се циљеви истраживања преведу у питања која ће измамити жељене информације Јаrboe (1996)142. Bieling (2006)143 сматра да се на овај начин врши операционализација постављених хипотеза. Према Малхотри (2007)144 Први упитник се састојао из 13 питања која се односе на приватне шумовласнике и информације које су им потребне ради ефикаснијег упитник је формализован сет питања ради добијања информација од стране испитиваног лица. У овом раду биће креиране две групе упитника: У првој групи се налазе две врсте упитника: 1. Први је структуисан и са затвореним питањима намењен приватним шумовласницима са циљем да добије инфорамције од стране приватних шумовласника везаних за интересне асоцијације и услове под којима су спремни да се организују ради остваривања заједничких интереса. Овај упитник има 42 питања (просечно време трајања испитивања је око 40 минута). 2. Други, дубински упитник из прве групе се састоји из 16 питања и односиће се на ставове главних доносиоца одлука из сектора шумарства али и шире па тако се на листи налазе и представници левих и десних политичких партија, невладине организације и сл. Друга група упитника се односи на планове у приватним шумама. 142 Jarboe, Glen R. 1996 (3rd ed.): The Marketing research Project Manual, Minneapolis/St. Paul etc. West Publishing CO, 57-88 143 Bieling, C. 2003: Naturnahe Waldbewirtschaftung durch private Eigentümer. Akzeptanz und Umsetzung naturnaher Bewirtschaftungsformen im Kleinprivatwald des Südschwarzwaldes.Freiburger Schriften zur Forst- und Umweltpolitik, Band 2. Verlag Dr. Kessel, Remagen-Oberwinter, 58-63 144 Malhotra, Naresh, K. 2007 (5th ed.): Marketing Research: An Applied Orientation. Upper Saddle River, Pearson Prentice Hall, 296-374. 72 газдовања приватним поседом. Друга група представља дубински интервју са главним доносиоцима одлука из сектора шумараства где ће резултати из предходног анкетирања приватних шумовласника конфронтирати људима који креирају секторску политику. Дубински интервју је подразумевао обезбеђивање помоћи при предлогању новог садржаја плана за приватне шуме на основу потреба приватних шумовласника. Приликом израде упитника дефинисане су различите врсте питања, од оних простих код уводног питања да би се атмосфера опустила па до компликованих питања са Ликертовом скалом у наставку упитника. У упитнику су углавном заступљена затворена (структурисана и питања са понуђеним одговорима) и мешовита питања која се карактеришу лаким прекодирањем и нешто бржом процедуром уноса података. Могућност избора са листе питања може олакшати разумевање за испитаника који ће лакше одговарати на осетљива питања. Код затворених питања испитаник мора изабрати једно или више понуђених питања са листе. Употреба затворених питања се најчешће користи при истраживањима са великим трошковима јер су брза и лакша и за испитаника и за носиоца истраживања. Дужина трајања је прилагођена циљној групи и након пре- теста просечна дужина испитивања износи око 40 минута по испитанику док у другом упитнику испитивање траје 15 минута. На основу доступности података о приватним шумовласницима и карактеристикама потенцијалних испитаника (углавном рурални крајеви, непостојање телефонских прикључака, недоступност интернета) дефинисана је техника прикупљања података лицем у лице као једини начин који може надоместити горе поменуте проблеме доступности приватних шумовласника. Техника лицем у лице има највећи проценат одговора и оптимална је за дуже упитнике. Током припреме упитника узети су обзир и основни недостатци овог система као што су високи трошкови, неопходност познавања техника вођења интервјуисања, могућност појаве нарушавања неутралног односа испитивач-испитаник. Приликом дефинисања узорка испитивања пошло 73 се од претпоставке да не постоји списак свих приватних шумовласника и да су они географски разбацани по целој територији Србије. Тај изазов биће решен дефинисањем узорка у виду кластера. Приликом дефинисања кластер узорка циљне популације може бити подељен у под-групе или кластере. Узорак кластера спада у категорију технике вероватноће узорка односно у групу случајног узорка која се карактерише да сваки елемент узорка има исту вероватноћу да ће бити изабран из циљне популације. Узорак кластера се може поделити на један, два или вишеструко узорковање у зависности из колико се корака долази до узорка који ће бити селектован. Конкретно у нашем случају ради се о вишеструком узорку који се састоји из неколико корака до избора селектованог узорка. У првој фази избора узорка узимају се општине које су селектоване на основу испуњења два услова. Први услов је био да се селектују површине општина под шумом и површина приватних шума у датој општини. Други корак обухвата избор месних заједница у датим општинама док трећи корак обухвата избор приватних шумовласника. Приликом избора величине узорка пошло се од претпоставке коликом проценту приватних шумовласника недостаје асоцијација приватних власника и предпоставља се да је то између 60% и 70% и самим тим се величина узорка дефинисала преко метода пропорције Малхотра (2007)145 145 Malhotra, Naresh, K., 2007 (5th ed.): Marketing Research: An Applied Orientation. Upper Saddle River, Pearson Prentice Hall, 296-374. чија формула гласи: n = π (1 – π) z2 / D2 при чему је n: величина узорка π: процењена пропорција приватних шумовласника којима недостаје интересна организација D: подешени ниво прецизности: p – π = ± 0.05; 74 p: стварна пропорција приватних шумовласника којима недостаје интересна организација z: подешени ниво поузданости CL = 95 %: z = 1.96 зa π = 0.7 n = 0.7 x 0.3 x 1.962 / 0.052 = 323 зa π = 0.6 n = 0.6 x 0.4 x 1.962 / 0.052 = 369 На основу ове формуле дошло се до просечне величине узорка од 350 испитаника путем просте кластерске методе (cluster sample method). Испитаници су били посећени у својим домовима и испитани техником лицем у лице (door to door). Обрада података je урађена у SPSS софтверу. Од статистичких операција коришћене су фреквенције за основне социо- економске показатеље, корелације између старости, величине поседа, образовања у односу на информације везане за стање шуме, економске показатеље, изградњу путева и сагласности на израђени план. Поред ових основних операција коришћена је и мултиваријациона логистичка регресија (логитмодели) (Hosmer i Lemashow, 2000)146 146 Hosmer, D.W., Lemeshow, S. 2000. Applied Logistic Regression, 2nd edition. New York; Chichester, John Wiley and Sons . Она је коришћена да би се проценило како су карактеристике појединих власника шума и газдовање шумама везане за неопходност информација које су им потребне за боље газдовање шумом. За потребе логистичке регресије, анализиране карактеристике су касније класификоване у два типа варијабли: зависне варијабле и независне варијабле. Зависна варијабла Y која представља објекат нашег истраживања је била: очекиване информације, укупна површина, укупна запремина, годишњи прираст, колико се може сећи, кратка упутства шта би требало радити са шумом, колико путева је потребно изградити, економска пројекција и план усвојити тек са потписом. Свака зависна варијабла има бинарне одговоре (дихотомна) (1 = власници очекују информације; 0 = власници не очекују информације). Анализа одвојене логистичке регресије је спроведена за 75 сваку зависну варијаблу. Кодиране независне варијабле за потребе логит модела приказане су у табели 12. Табела 12. Независне варијабле коришћене у логистичкој регресији Независна варијабла Кодирана независна варијабла Величина поседа 1 - мање од 2 хектара 2 - више од 2 ха Старост власника 1 - мање од 50 год., 2 - више од 50год.), Фрагментација 1 - консолидован посед 2 - фрагментиран посед Експлоатација 1 - сече 2 - не сече Извор: Оригинал Пре почетка анализе логистичке регресије оцењене су њене предпоставке (мулти-колинеарност, толеранцу и да ли величина узорка одговоара потребама логистичке регресије- минимално 10 случајева на једну независну варијаблу). Резултат дијагностике је открио да колинеарност није била значајна (ниједан VIF није премашио вредност 2, а вредност толеранце није пала испод 0,1). За укључивање независних варијабла употребљавали смо Ентер методе (Field, 2009)147 Код логистичке регресије не одређује се вредност променљиве 𝑌𝑌, већ вероватноћа да ће се 𝑌𝑌 догодити, уз помоћ једначине: . У суштини, логистичка регресија је мултипла регресија у којој је зависна променљива категорички дихотомна (0 или 1, да или не), а независне променљиве су категоричке или континуиране. Логистичка регресија се користи када се не може користити линеарна регресија. Ово је случај када је променљива варијабла дихотомна, јер је тада нарушена претпоставка линеарности података. Логистичка регресија представља једначину мултипле регресије као логаритам и тако превазилази проблем кршења предпоставке линеарности. 147 Field, P.A. 2009. Discovering Staistics Using SPSS, SAGE Publications Ltd. London 76 𝑃𝑃(𝑌𝑌) = 11+𝑒𝑒−(𝑏𝑏0+𝑏𝑏1𝑋𝑋1+𝑏𝑏2𝑋𝑋2+⋯𝑏𝑏ℇ𝑋𝑋ℇ+𝜀𝜀𝜀𝜀 ) ............................................................................(1) где је: bn – регресиони коефицијент Y – зависна променљива коју желимо да предвидимо X – независна променљива ℇ - резидуал P (Y) – вероватноћа да ће се Y догодити e – основа природног логаритма Као резултат једначине (1) добија се вредност вероватноће у интервалу од 0 до 1. Вредности блиске 0 значе да је вероватноћа да ће се догодити 𝑌𝑌 мала, а вредности блиске 1 да је вероватноћа велика. У једначини (1) свака независна променљива има свој коефицијент, чију је вредност потребно проценити да би се решила једначина. Процена ових коефицијената се ради уз помоћ уклапања модела у постојеће податке на основу независних променљивих. Када су вредности независних променљивих унете у модел добија се 𝑌𝑌 најближи постојећим подацима. Вредности коефицијената су процењене користећи метод највеће вероватноће (maximum-likelihood estimation). Тако се добија модел који најбоље одговара подацима и који дозвољава да се процене вредности зависне променљиве на основу независне. За процену одговарања модела подацима користи се log -вероватноћа (log- likelihood), који користи стварне и предвиђене вредности података (једначина 2): 𝐿𝐿og − вероватноћа = ∑ �𝑌𝑌𝜀𝜀 ∗ 𝑙𝑙𝑙𝑙�𝑃𝑃(𝑌𝑌𝜀𝜀)� + (1 − 𝑌𝑌𝜀𝜀) ln[1 − 𝑃𝑃(𝑌𝑌𝜀𝜀)]�𝑁𝑁𝜀𝜀=1 .................(2) где је: P (Yi) – вероватноћа да ће се Y догодити Yi – зависна променљива Лог-вероватноћа је заснована на сабирању вероватноћа предвиђених и стварних података.Високе вредности log -вероватноће показују лоше 77 уклапање модела, јер са порастом лог-вероватноће повећава се број необјашњених предвиђених вредности. За процењивање колико свака независна променљива доприноси уклапању модела у податке користи се Waldova статистика (Wald statistics). Она показује да ли је b коефицијент статистички значајно различит од 0. Уколико је b коефицијент статистички значајно различит од 0, то значи да и независна променљива статистички значајно доприноси уклапању модела. Једначина Waldovе статистике је: Wald = 𝑏𝑏 𝑆𝑆𝑆𝑆𝑏𝑏 .................................................................................................................... (3) где је: b – регресиони коефицијент SEb – стандардна грешка При чему је 𝑏𝑏 вредност коефицијента независне променљиве, а 𝑆𝑆𝑆𝑆𝑏𝑏 је стандардна грешка одговарајуће променљиве. За интерпретацију логистичке регресије значајна је вредност експонента b (exp b), који је индикатор промене шанси (odds) које настају услед промене у једној јединици независне променљиве. Шансе да ће се догађај догодити се могу дефинисати као количник вероватноће да ће се догађај догодити и вероватноће да се догађај неће догодити (једначина 4): шанса(𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜) = 𝑃𝑃(𝑜𝑜𝑠𝑠 𝑜𝑜𝑜𝑜𝑑𝑑𝑠𝑠 đ𝑠𝑠𝑎𝑎𝑒𝑒𝑎𝑎 ) 𝑃𝑃(𝑏𝑏𝑒𝑒𝑏𝑏 𝑜𝑜𝑜𝑜𝑑𝑑𝑠𝑠 đ𝑠𝑠𝑎𝑎𝑠𝑠 ) ……………………………………………………. (4) 𝑃𝑃(𝑜𝑜𝑠𝑠 𝑜𝑜𝑜𝑜𝑑𝑑𝑠𝑠đ𝑠𝑠𝑎𝑎𝑒𝑒𝑎𝑎) =11+𝑒𝑒−(𝑏𝑏0+𝑏𝑏1𝑋𝑋1) …………………………………………………………… (5) 𝑃𝑃(𝑏𝑏𝑒𝑒𝑏𝑏 𝑜𝑜𝑜𝑜𝑑𝑑𝑠𝑠đ𝑠𝑠𝑎𝑎𝑠𝑠) = 1 − 𝑃𝑃 (𝑜𝑜𝑠𝑠 𝑜𝑜𝑜𝑜𝑑𝑑𝑠𝑠đ𝑠𝑠𝑎𝑎𝑒𝑒𝑎𝑎)………………………………………………... (6) 78 где је: Y – зависна променљива e – основа природног логаритма b0, b1 – регресиони коефицијент X – независна променљива Р - шанса Уколико дође до промене у јединици независне променљиве промене шансе се израчунавају на основу једначине 7: Δ шанса(𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜𝑜) = шанса после промене у јединици независне променљиве првобитна шанса ..................................... (7) Ова пропорционална промена у шанси (једначина 7) је експонент b (exp b). То значи да се експонент b можем тумачити као промену у шансама. Ако је вредност експонента b већа од 1, то значи да се улога независне променљиве повећава и да се шансе за догађање догађаја повећавају. Услед регионалног карактера истраживања пројекта ПРИФОРТ (резултати у овом раду су углавном везани за Србију) развијен је једниствени упитник за још три земље бивше Југославије (Босна и Херцеговина, Хрватска и Македонија) ради поређења међу земљама по одређеним питањима. У изради упитника водило се рачуна да се питања дефинишу неутрално избегавајући жаргоне, нејасна питања или двосмислена питања. Иако се према Neuman-у (2006)148 148 Neuman, W. Lawrence., 2006. Social Research Methods. Qualitative and Quantitative Approaches. Pearson Education, Inc. Boston, 272-319; 219-245. сматра да је дефинисање питања више вештина стечена искуством него наука, неколико литературних извора је коришћено ради дефинисања упитника. Избегавана су осетљива питања или стручна питања, али упитник садржи и читав спектар различитих врста питања из методолошке литературе (затворена питања, мешовита питања, филтер питања и сл.) Комплетан упитник дат је прилогу 1. 79 6.1. Објекат истраживања Објекат истраживања се односио на приватне шумовласнике у селектованим општинама у централној Србији и главне доносиоце одлука у сектору шумарства Србије. Објекат истраживања је дефинисан у следећим корацима: 1. Први корак је одређивање подручја са високим процентом шума и области са високим процентом приватних шума у Србији, као и области у којима су испуњена ова два критеријума. Извор података за први корак су били резултати из Националне инвентуре шума, која је спроведена у периоду од 2004. до 2006. , и који је једини извор информације о шумским ресурсима у Србији. Будући да су сви подаци из НИШ дати по општинама, а мапе које се односе на расподелу власништва нису доступне, установљене су области унутар општина у којима се ова два критеријума преклапају. Према резултатима НИШ, направљена је листа од 10 првих општина према проценту шумовитости и 10 првих општина према заступљеношћу приватних шума. Пошто није било преклапања, проширена је листа по оба критеријума, док није добијена листа од 40 општина. На листи од 40 општина, девет општина се јавило на обе листе, па су оне изабране као области преклапања за селекцију насеља. Списак изабраних општина дат је у табели 13. Табела 13. Изабране Општине за истраживање Извор: Национална Инвентура Шума Србије (2009)149 149 Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална инвентура шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. Бр. Одабране Општине по оба критеријума Проценат шумовитости Проценат приватних шума 1 Врњачка Бања 58,3 77,1 2 Бела Паланка 56,6 93,2 3 Бор 50,2 75,7 4 Љубовија 50,0 84,4 5 Чајетина 49,4 68,2 6 Књажевац 45,0 67,4 7 Димитровград 42,4 71,7 8 Горњи Милановац 41,3 100 9 Сврљиг 40,8 69,8 80 2. Други корак у дефинисању узорка је одређивање случајног узорка од 35 насеља у подручјима која се преклапају. Прво је направљен списак свих насеља у одабраним општинама. Извори за утврђивање ове листе били су општинске канцеларије и веб странице општина. Након тога, назив сваког насеља је посебно написан на парчету папира, стављен у кутију и како би се одредио случајни узорак. Насумично су извучена 35 насеља из кутије. Коначно, је направљена листа случајно одабраних насеља. Број анкета по изабраним општинама дат је у табели 14. Број насеља по општини варира од једног насеља у општини Бела Паланка па до 9 насеља у општини Димитровград. Општина Врњачка Бања није ушла у узорак јер ниједно насеље из те општине није упало у случајни узорак. Сваком изабраном насељу додељено је по десет шумовласника, тако да укупан број испитаника достиже 350. Све селектоване општине се налазе у централној Србији (види слику бр 3). Табела 14. Селектоване општине и број испитаника по свакој општини Општина Број анкета Сврљиг 30 Књажевац 30 Бор 70 Бела Паланка 10 Димитровград 90 Чајетина 50 Љубовија 20 Горњи Милановац 50 Укупно 8 350 Извор: Прифорт пројекат (2009)150 Када су у питању доносиоци одлука, радило се о дубинским интервјуима и обухватио је 15 испитаника који представљају најзначајније доносиоце одлука унутар и изван сектора шумарства. Доносиоци одлука ван сектора 150 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 81 шумарства су подразумевали представнике левих и десних политичких партија, представике коморе, ловачког савеза и слично. У другом делу истраживања примењен је мешовити модел социо - економских истраживања који се састојао од квантитативних истраживања у виду затвореног типа анкете са 13 питања који су се састојала од социо- економских карактеристика, затим сврхе коришћења шуме, информација о стању и могућности коришћења дрвета и осталих производа из шуме. На крају упитника два сложена питања су се односила на садржај плана газдовања, односно информације које би биле од користи за газдовање приватним шумским поседом. Задње питање се односило на препреке које приватни шумовласници имају при газдовању својом шумом. Препреке и потребне информације су рангиране на скали од 1 - врло важне до 5 - неважне. Укупан узорак се састојао из 350 испитаника техником лицем у лице на девет селектованих општина датих у табели 14. Комплетан упитник за квантитативна истраживања је дат у прилогу број 2. Квалитативна истраживања су се односила на оцену главних доносиоца одлука на предлог плана за приватне шуме заснованог на плану за КО Злот (Милин и др., 1985)151 151 Милин, Ж. 1985. Предлог плана газдовања на Јужнокучајском шумском подручју и квантитативних истрживања са терена узимајући у обзир потребе приватних шумовласника. Квалитативна истраживања су се састојала из дубинских истраживања у односу на предложени садржај плана за приватне шуме. Предлог плана се састојао из основних информација о поседу, стању шума, плановима за десет година, евиденције газдовања, смерница за имплементацију и унапређење стања шума, социо - економске карактеристике, економске ефекте газдовања и пристанак власника на реализацију плана. Поред текстуалног дела оцењен је картографски приказ поседа и начин његове имплементације на терену. Садржај дубинског интервјуа дат је у прилогу број 3. 82 Слика 3. Подручје истраживања 83 7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 7.1. Карактеристике приватних шумовласника у Србији У оквиру овог истраживања коришћени су резултати из пројекта ПРИФОРТ и резултати добијени истраживањем везаним за дефинисање планова за приватне шуме које је саставни део ове дисертације. Из пројекта ПРИФОРТ коришћени су резултати само за Србију у виду фреквенција везаних за услове за формирање асоцијација као и основних карактеристика приватних шума. График 6. Да ли сматрате да су Ваши интереси као приватног шумовласника адекватно заступљени у Србији ? Извор: ПРИФОРТ, 2009 На питање “Да ли сматрате да су Ваши интереси као приватног шумовласника адекватно заступљени у Србији?”, највећи проценат (36,3%) испитаника је одговорио да су њихови интереси слабо заступљени у Србији, док 20% њих сматра да су њихови интереси добро заступљени. Око 19% њих сматра да њихови интереси нису заступљени на задовољавајућем нивоу, док око 25% није могло да дефинише ниво заступљености њихових интереса. 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% Веома много Много Мало Нимало Не знам 2,0% 18,0% 36,3% 18,9% 24,9% 84 График 7. Да ли Вам недостаје интересно удружење које би Вам помогло у газдовању Вашом шумом? Извор: ПРИФОРТ (2009) Упитани о томе да ли им недостаје интересно удружење које би помогло у газдовању њиховом шумом, више од 50% испитаника је одговорило да им удружење недостаје, док је око 34% њих одговорило да им удружење не недостаје. Око 15% испитаника није имало став по овом питању. График 8. Да ли Вам недостаје интересно удружење које би Вам помогло у заступању Ваших интереса на националном нивоу? Извор: ПРИФОРТ (2009) 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% Веома много Много Мало Нимало Не знам 8,60% 42,00% 14,00% 20,60% 14,90% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% Веома много Много Мало Нимало Не знам 9,4% 42,6% 15,1% 18,6% 14,3% 85 На питање да ли им недостаје интересно удружење које би заступало њихове интересе на националном нивоу, 52% испитаника је одговорило да им недостаје удружење, док је око 34% њих одговорило да им удружење не недостаје. Око 14% њих није имало став по овом питању. Као и у предходном одговору интересантан је висок ниво одговора у категорији не знам. Ово се може објаснити нејасноћом питања или незаинтерсованошћу испитаника да понуде адекватан одговор. Треба напоменути да је ово једно од првих испитивања ставова приватних шумовласника и да особе које су спроводиле анкетирање нису искусне у овом веома осетљивом послу. График 9. Које услуге усмерене ка побољшању газдовања Вашом шумом очекујете од Удружења власника шума? Извор: ПРИФОРТ (2009) У погледу услуга које очекују од Удружења власника шума, највише испитаника очекује услуге у вези са гајењем шума док се на другом месту по заступљености налазе услуге приликом сече стабала као и подршка при изградњи и одржавању шумских путева. Испитаници на трећем месту очекују од Удружења да им пружи информације о законским прописима, док су иза њих информације о тржишту дрвета. На последњем месту по очекивањима приватних шумовласника је пружање информација о предузетничким активностима. Овде треба напоменути да су исти 0,00% 2,00% 4,00% 6,00% 8,00% 10,00% 12,00% 14,00% 16,00% 18,00% 17,10% 14,60% 12,40% 13,50% 7,60% 14,60% 9,10% 11,10% 86 шумовласници изабрали више категорија на понуђено питање па је зато дато само рангирање у објашњењу графика, а не вредности процената од 100%. График 10. Које активности везане за заступање интереса очекујете од интересне организације власника шума? Извор: ПРИФОРТ (2009) Највећа очекивања приватних шумовласника су у погледу обезбеђивања субвенција за изградњу и одржавање путева. Затим следи ослобађање од такси и неких пореза, док су на трећем месту промене у Закону о шумама. Након овог, власници највише очекују заступање њихових интереса у циљу убрзања процеса реституције шума и шумског земљишта. Према резултатима на последњем месту се налази заинтересованост власника за надокнаду због губитка прихода. Од укупног броја испитаника, свега 0,3% су чланови неког Удружења власника шума. Овај график само доказује да поред великог броја регионалних удружења приватних шумовласника уствари представља само мали удео од укупног броја приватних шумовласника (График 11) 0,00% 2,00% 4,00% 6,00% 8,00% 10,00% 12,00% 14,00% 16,00% 18,00% 20,00% 14,30% 19,90% 12,70% 17,20% 11,20% 11,80% 13,80% 20,00% 87 График 11. Да ли сте члан неког удружења власника шума? Извор: ПРИФОРТ (2009) График 12. Ако нисте члан неког удружења власника шума, можемо претпоставити да ће се неко удружење власника формирати у регији у којој живите. Под којим условима бисте Ви били спремни да добровољно постанете члан „Удружења власника шума“? Извор: ПРИФОРТ (2009) Упитани о томе под којим условима би пристали да добровољно постану чланови неког удружења, око 73% њих би пристали да буду чланови 0,3% 99,7% Да 46,3% 36,6% 58,3% 72,9% 0,3% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Нема или веома ниске чланарине Независност о јавној управи Позитиван учинак удруживања Економске предности за чланове Други 88 уколико би им удружење донело неке економске користи, док се око 58% њих изјаснило да би били чланови удружења уколико би учинак удруживања био позитиван. Трећи разлог за приступање у чланство за испитанике је уколико чланарина не би постојала или би била веома ниска, док би око 36% њих постали чланови удружења уколико би оно било независно од јавне управе. Други разлози за приступање у чланство су заступљени са свега 0,3%. График 13. Да ли и колико сте спремни да се ангажујете у оснивању интересног удружења власника шума у регији у којој живите? Извор: ПРИФОРТ (2009) На питање о томе колико су спремни да се ангажују приликом оснивања удружења власника шума, 5,1% испитаника је одговорило да су врло спремни да се ангажују приликом оснивања удружења, док је 21,7% спремно да се пуно ангажује, 26,6% испитаних се изјаснило да је спремно да се ангажује јако мало приликом оснивања, док 38,9% њих није спремно да се ангажује, а 7,7% испитаних није имало став по овом питању. Резултати овог графика дају на први поглед контрадикторне податке. Иако су приватни шумовласници свесни непостојања асоцијације приватних шумовласника и да њихови интереси нису адекватно заступљени више од 60% испитаника није спремно да се ангажује у 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% Јако пуно Пуно Не знам Јако мало Нимало 5,1% 21,7% 7,7% 26,6% 38,9% 89 оснивању асоцијације која би можда решила њихове проблеме. Међутим резултати овог графика могу се објаснити управо теоријом колективне акције која ће у односу на ове резултате бити објашњени у поглављу дискусије. График 14. Шта мислите о идеји да сви власници шума аутоматски, по закону постану чланови интересне организације власника? Извор: ПРИФОРТ (2009) Највећи број испитаника, њих око 54% се није сложило са идејом да сви власници шума аутоматски по закону постану чланови удружења. Насупрот томе, око 29% је подржало ову идеју, док око 17% није имало став по овом питању. Наредни сет питања у овом истраживању је био везан за шумски посед. Код 63% испитаника преовлађују изданачке шуме, док високу шуму у свом поседу има око 19% њих. Мешовиту шуму по пореклу има 14% испитаника, док око 3% њих не зна каква им је шума по пореклу(График 15). 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% Потпуно се слажем Слажем се Не знам Не слажем се Потпуно се не слажем 7,10% 21,40% 17,10% 42,30% 12,00% 90 График 15. Типови шуме који преовлађују у приватним шумама Извор: ПРИФОРТ (2009) График 16. Врсте дрвећа које преовлађују у приватним шумама Извор: ПРИФОРТ (2009) Код 88% испитаника у шумама преовлађују лишћари, док код свега 1,7% као главне врсте дрвећа преовлађују четинари. 10% испитаника има мешовиту шуму, док 0,3% њих не зна каква има је шума по саставу. 19,4% 63,4% 14,0% 3,1% Tип шуме Висока шума Изданачка шума Мешовита шума по пореклу Не знам 1,70% 88,00% 10,00% 0,30% Главне врсте дрвећа Преовлађују четинари Преовлађују лишћари Мешовита шума Не знам 91 График 17. Да ли сте продавали шуму у протеклих 10 година? Извор: ПРИФОРТ (2009) На питање да ли су продавали или куповали шуму у последњих 10 година, 99% испитаника је одговорило да није продавало шуму у том периоду. График 18. Да ли сте спремни да сарађујете са другим власницима шума у следећим активностима ? Извор: ПРИФОРТ (2009) По питању сарадње са осталим власницима шума, највише испитаника је заинтересовано за сарадњу у погледу изградње и одржавања шумских путева. Власници су на другом месту заинтересовани за дељење трошкова при куповини опреме за сечу. Затим следи заинтересованост власника за 0,9% 99,1% Продаја Да Не 5,7% 0,9% 3,4% 4,9% 14,3% 32,0% 18,0% 22,0% 24,9% 42,6% 2,6% 14,6% 5,7% 6,3% 2,0% 24,3% 29,4% 24,0% 29,7% 15,7% 35,4% 37,1% 44,9% 34,3% 25,4% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Дељење опреме за сечу Дељење трошкова за израду планова газдовања Продаја шумских производа Обука Изградња и одржавање шумских путева Веома много Много Не знам Мало Не уопште 92 заједничко учешће при продаји шумских сортимената, и за заједничку обуку о газдовању шумама. Најмањи број испитаника је заинтересован за поделу трошкова при изради планова газдовања. График 19. Да ли сте икада добили неку врсту субвенције од јавне шумарске администрације? Извор: ПРИФОРТ (2009) Када су у питању субвенције које приватни шумовласници добијају од државе, 94% испитаника никада није добило било какве субвенције. Ове субвениције се углавном односе на бесплатне саднице које се деле преко јавних предузећа на територији на којој се њихова шума налази. По питању власништва над шумом, са графика 20 може се видети да преко 60% испитаника има 100% власништва над шумом, док скоро 25% има у свом власништву између 34 и 66% шуме. Најмањи број испитаника има у свом власништву од 68 до 99% шуме. 6% 94% Да Не 93 График 20. Колики је проценат шума на коме сте ви једини власник? Извор: ПРИФОРТ (2009) График 21. Са киме делите шуму? Извор: ПРИФОРТ (2009) Са графика можемо уочити да једнак број испитаника (16,3%) дели своју шуму са рођацима или родитељима, док су у 6,7% власници шуме супружници. Код 1,7% испитаника власништво над шумом је заједничко са децом. 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 1 - 33 % 34 - 66 % 68 - 99 % 100 % 11,4% 24,9% 1,7% 62,0% 6,6% 16,3% 16,3% 1,7% 0% 5% 10% 15% 20% 25% Дељено са супружником/цом Дељено са родитељима Дељено са рођацима Дељено са децом 94 График 22. Да ли ће те продати или оставити своју шуму наследницима? Извор: ПРИФОРТ (2009) На питање шта планирају да ураде са својом шумом у будућности, скоро сви испитаници (99,7%) су одговорили да ће шуму оставити својој деци. 7.2. Ставови доносиоца одлука према могућности формирања интересно независне асоцијације приватних шумовласника Ставови главних доносилаца одлука везаних за формирање независне асоцијације приватних шумовласника су представљене у табели 15. Готово сви испитаници сматрају да независно интересно удружење приватних шумовласника најбоље решење за репрезентовање интереса шумовласника. Већина испитаника подржава идеју јачања позиције приватних шумовласника путем оснивања њихове интересне асоцијације. За оснивање такве асоцијације многи испитаници предлажу “формирање такве организације "да обезбеди адекватан правни и финансијски оквир за подршку приватних шумовласника у сврху испуњавања основних предуслова које асоцијација треба испунити”. 99,7% 0,3% Оставити шуму деци Продати је у скоријој будућности 95 Табела 15: Јачање позиције приватних шумовласника путем основања независне асоцијације приватних шумовласника ИНСТИТУЦИЈЕ ПОЗИТИВАН ИНДИФЕРЕНТАН ОПОНЕНТ Јавна администрација МПШВ - УШ МПШВ - УШ МПШВ - УШ МПШВ -РР МПШВ МЖСПП Јавно Предузеће ЈП - СШ ЈП - СШ Политичке партије РП-СРС РП-СПО ЛП-ДС ЛП-СПС Научне и истраживачке институције у шумарству ШФ ИШ Приватна предузећа ФОРНЕТ СГС Невладине организације, коморе, асоцијације ИОШ ПК ЛС УВПШ-ЛУ УВПШ-ЛУ Извор: ПРИФОРТ, 2009 Представници привредне коморе сматрају да Независне асоцијације приватних шумовласника могу лакше и активније узети учешће у доношењу одлука унутар сектора шумарства на националном нивоу. 96 У односу на ставове за и против независних асоцијација приватних шумовласника следеће предности су наведене: - Лакше дефинисање интереса привантих шумовласника, - Јачи глас приватних шумовласника у сектору шумарства, - Независност у интересном представљању. Препреке за основање Независне асоцијације приватних шумовласника могу се сумирате као следеће: - Низак ниво свести код приватних шумовласника, - Неактивност приватних шумовласника , - Лоше искуство из прошлости, - Недостатак инцијалних средстава , - Постојећи закон о шумама. 7.3. Ставови шумовласника према садржају планова газдовања На основу квалитативних истраживања приватних шумовласника у селектованим општинама добијени су резултати који су везани за основне социо економске информације (пол, старост, образовања, занимање и сл), затим информације везане за сврху коришћења дрвета, информације које су им потребне приликом дефинисања могућности коришћења поседа, листа ограничавајућих фактора у газдовању својим малим шумским поседом. У резултатима дате су и корелације између неких независних варијабли као што су старост , величина поседа, удаљеност шуме од места становања са зависним варијаблама као што су информације од значаја везане за план газдовања које су власницима шума неопходне у ефикснијем газдовању и коришћењу свога поседа. 97 График 23. Пол шумовласника Извор: Оригинал Узорак се састоји од 350 испитаника, од којих је 95,4% мушког, а 4,6% женског пола. Просечан број година испитаника је 53. Минимални број година испитаника је 19, а максимални 84. График 24. Образовање Извор: Оригинал Од 350 испитаника 24,9% има завршену основну школу или ниже, 68,6% средњу школу, а 6,3% факулет или више. 95,40% 4,60% Пол Мушки Женски 24,90% 68,60% 6,30% Образовање Основна школа или ниже Среднја школа Факултет или више 98 График 25. Садашње занимање шумовласника Извор: Оригинал Са графика можемо видети да се 22% испитаника се бави пољопривредом, 8,3% се бави предузетништвом, 4,6% ради као намештеник у државној служби, 27,4% је квалификованих стручних радника, 0,9% су студенти, 28% су пензионери, 0,6% је домаћица, 7,4% је незапослено, а 0,9% се бави нечим другим. Од 0,9% који се баве нечим другим 0,3% је хемијских техничара, 0,3% трговаца, а 0,3% је ван земље. График 26. Просечна величина поседа у хектарима Извор: Оригинал 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 22% 8,30% 4,60% 27,40% 0,90% 28% 0,60% 7,40% 0,90% Садашње занимање 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 Минимум Максимум Просечна вредност 0,2 50 3,83 Величина поседа у ha Величина поседа у ha (ха) 99 Просечна величина поседа је 3,83 хектара, при чему је минимална величина поседа 0,2 хектара, а максимална 50 хектара. График 27. Просечан број парцела по једном шумовласнику Извор: Оригинал График 28. Удаљеност поседа од места становања Извор: Оригинал 0 5 10 15 20 25 Минимум Максимум Просечна вредност 2 25 5,4 Број парцела Бр. Парцела 0 10 20 30 40 50 Минимум Максимум Просечна вредност 0 50 6,29 Просечна удаљеност поседа од места становања у км 100 Просечан број парцела по једном шумовласнику износи 5,4. Минималан број парцела по једном шумовласнику је две парцеле, док је максималан број парцла по једном власнику 25 (график 27). Шумовласници у просеку имају посед удаљен 6,29 км од места становања. Минимална удаљеност је 0 км, а максимална 50 км (график 28). 7.4. Коришћење шуме График 29. Начини коришћења шуме Извор: Оригинал Са графика 29 можемо видети да највећи проценат шумовласника користи шуму за производњу огревног дрвета за властите потребе (90,3%), и техничког дрвета за властите потребе (45,1%). 26,9% шумовласника користи шуму за производњу огревног дрвета за продају. Шумовласници користе шуму и за производњу техничког дрвета за продају (14,0%), испашу (11,1%) и продају недрвних шумских производа (13,1%). 13,10% 11,10% 14,00% 26,90% 45,10% 90,30% 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00%100,00% Продаја недрвних шумских … Испаша Производња техничког дрвета … Производња огревног дрвета … Производња техничког дрвета … Производња огревног дрвета … Коришћење шуме 101 График 30. Разлози због којих се шума не користи Извор: Оригинал Од укупног броја шумовласника, њих 7,4% шумовласника не користи своју шуму. Са графика 30 можемо видети да од тог процента 22,7% не користи шуму зато што је чувају за децу или је користе деца, 18,2% не користи шуму јер је наслеђена и нема потребе за коришћењем. Услед удаљености поседа и недостатка шумских путева шуму не користи 18,2% приватних шумовласника. Приватни шумовласници такође не користе шуму услед недостатка времена (13,6%), старости (13,6%), непознате локације шуме (9,1%), и мале величине поседа (4,5%). Проценат шумовласника који не сече дрво у својој шуми, или не зна колико годишње посече дрвета, може се видети на графикону 31. Са графика 31 може се приметити да је 90,3% шумовласника у последњих 10 година секло дрво у шуми, док 0,8% од њих није секло дрво. Просечна количина посеченог дрвета је у просеку 270 просторних метара. Од укупног броја шумовласника 1,7% њих је секло шуму у последњих 10 година али не зна колико. 13,60% 22,70% 9,10% 13,60% 18,20% 18,20% 4,50% 0,00% 5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% Старост Чување за децу или је користе деца Непозната локација шуме Недостатак времена Шума је наслеђена и нема потребе … Недостатак шумских … Мали посед Разлог некоришћења шуме 102 График 31. Да ли сте секли дрво у последњих 10 година? Извор: Оригинал График 32. Количина посеченог дрвета по једном шумовласнику у претходних 10 година. Извор: Оригинал Са графика 31 и 32 може се видети да је 90,3% власника секло дрво у шуми у протеклих 10 година (у просеку 270 м3), 8,0% то није радило и додатно 1,7% власника је то радило ал незна колико м3. 90,30% 8,00% 1,70% Сеча дрвета у последњих 10 година Да Не Не знам колико 270 0 50 100 150 200 250 300 Просечна вредност (м3) Количина посеченог дрвета у последњих 10 година 103 7.5. Информације за газдовање шумом График 33. Информације за газдовање шумом Извор: Оригинал (1 – врло важне, 5 – врло неважне) Највећем броју приватних шумовласника (74%) су најзначајније информације о изградњи путева (оцена 1,9). До 71% приватних шумовласника је препознао као јако значајну информацију о усвајању плана тек са потписом (оцена 1,8) и информацију о дозвољеној количини за сечу сваке године (оцена 1,9). 73% приватних шумовласника сматра да су важна и кратка упутства шта би требало радити са шумом, мада је та информација добила нешто нижу оцену од горе наведених информација (2,2). Као важне информације приватни шумовласници су препознали и информације о укупној запремини (оцена 1,9), укупној површини (оцена 2,0) и економској пројекцији (оцена 2,0), мада у нешто нижем проценту (редом 58%, 51% и 67%). За мање важне информације приватни шумовласници сматрају годишњи прираст (55% приватних шумовласника дало је просечну оцену 2,3) и број стабала (47% приватних шумовласника дало је просечну оцену 2,6). 51% 58% 55% 47% 71% 73% 74% 67% 71% 49% 42% 45% 53% 29% 27% 26% 33% 29% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Укупна површина укупна запремина Годишњи прираст Број стабала Колико се може сећи сваке … Кратка упутства шта би … Путеви Економска пројекција План усвојите тек са потписом Да Не 2,0 1,9 2,3 2,6 1,9 2,2 1,9 2,0 1,8 0,0 5,0 Просечна вредност 104 7.6. Препреке при газдовању шумом График 34. Препреке при газдовању шумом Извор: Оригинал Приватни шумовласници сматрају да је најважнија препрека за газдовање недостатак шумских путева (просечна оцена 2,1). Међу остале важне препреке спадају обавезна пропратница (оцена 2,57) , обавезно плаћање пореза, то јест шумске таксе (оцена 2,58) и поседовање дозвола за сечу (оцена 2,67). Ни важне, ни неважне препреке су фрагментираност шумског поседа (оцена 2,91), мала површина шуме (оцена 2,93), и обавезне основе за шуму (оцена 2,97). Као неважне препреке приватни шумовласници су препознали непостојање удружења шумовласника (оцена 3,39) и нерешене имовинско- правне односе (оцена 3,42). 2,58 2,67 2,97 2,57 2,91 2,93 2,1 3,39 3,42 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 Плаћање пореза - шумска такса Поседовање дозволе за сечу Обавезне основе за шуму - планови Обавезна пропратница Фрагментираност шумског поседа Мала површина шуме Недостатак шумских путева Непостојање удружења шумовласника Нерешени имовинско - правни послови Препреке при газдовању - просечна вредност оцене 105 7.7. Статистички тестови – информације График 35. Информације о дозвољеној количини дрвета за сечу Извор: Оригинал Са графика 35, а на основу хи- квадрат теста (х2 = 7,741, п=0,005) види се да постоје статистички значајне разлике између власника старости испод 50 година и власника старости изнад 50 година, кад је у питању информација колико се може сећи сваке године . Шумовласници који имају испод 50 година старости (78,80%) више траже ту информацију од оних старијих од 50 година старости (65,30%). Знатно мањи проценат приватних шумовласника сматра да та информација није потребна и то 21,20% приватних шумовласника млађих од 50 година и 34,70% приватних шумовласника старијих од 50 година. На основу хи- квадрат теста (х2 = 4,565, р= 0,033) види се да постоје статистички значајне разлике између власника старости испод 50 година и власника старости изнад 50 година кад је у питању информације о усвајању плана тек са потписом. Шумовласници који имају испод 50 година старости (76,70%) више траже ту информацију од оних старијих од 50 година старости. Знатно мањи проценат приватних шумовласника сматра да та информација није потребна и то 23,30% приватних Мање од 50 Више од 50 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 78,80% 21,20% 65,30% 34,70% Информације колико се може сећи Информације о дозвољеној количини за сечу у корелацији са старошћу 106 шумовласника млађих од 50 година и 33,70% приватних шумовласника старијих од 50 година (График 36). График 36. Информације о усвајању плана тек са потписом Извор: Оригинал График 37. Информације о томе шта треба радити са шумом Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 4,591, п=0,032) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају посед мањи од 2 ха и оних који имају посед већи од 2 хектара кад су у питању информације шта треба урадити са шумом. Шумовласници који имају посед већи од 2 Мање од 50 Више од 50 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% Да Не 76,70% 23,30% 66,30% 33,70% Информације о усвајању плана тек са потписом Информације о усвајању плана тек са потписом у корелацији са старошћу До 2 ha Више од 2 ha 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 67,60% 32,40% 77,80% 27,20% Информације о томе шта треба радити са шумом Информације о томе шта треба радити са шумом у корелацији са величином поседа 107 хектара (77,80%) више траже ту информацију од оних који имају посед мањи од 2 хектара (67,60%). Може се закључити и да мали проценат приватних шумовласника сматра да та информација није битна (32,40% приватних шумовласника са поседом мањим од 2 ха и 27,20% приватних шумовласника са поседом већим од 2 хектара). График 38. Информације о економској пројекцији Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 3,895, п=0,048) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају посед мањи од 2 ха и оних који имају посед већи од 2 ха кад су у питању информације о економској пројекцији. Шумовласници који имају посед већи од 2 ха (72,30%) више траже ту информацију од оних који имају посед мањи од 2 ха (62,40%). Мали проценат приватних шумовласника сматра да та информација није битна (37,60% приватних шумовласника са поседом мањим од 2 хектара и 27,70% приватних шумовласника са поседом већим од 2 хектара). До 2 ha Више од 2 ha 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 62,40% 37,60% 72,30% 27,70% Информације о економској пројекцији Информације о економској пројекцији у корелацији са величином поседа 108 График 39. Корелација величине поседа и усвајања плана газдовања Извор: Оригинал Са графика 39 и на основу хи- квадрат теста (х2 = 9,324, п=0,002) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају посед мањи од 2 хектара и оних који имају посед већи од 2 ха кад су у питању информације о усвајању плана тек са потписом. Шумовласници који имају посед већи од 2 хектара (78,40%) више траже ту информацију од оних који имају посед мањи од 2 хектара (63,60%). Мали проценат приватних шумовласника сматра да та информација није битна (36,40% приватних шумовласника са поседом мањим од 2 хектара и 21,60% приватних шумовласника са поседом већим од 2 хектара). На основу хи- квадрат теста (х2 = 52,882, п=0,000) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о запремини. Шумовласници који имају завршену средњу школу (70,00%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. Само 25,30% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и 50,00% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више тражи ту информацију. Чак 74,80% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није потребна Само 30,00% приватних шумовласника са завршеном средњом школом До 2 ha Више од 2 ha 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 63,60% 36,40% 78,40% 21,60% Информације о усвајању плана тек са потписом Информације о усвајању плана тек са потписом у корелацији са величином поседа 109 сматра да та информација није потребна, као и 50,00% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више (График 40). График 40. Информације о запремини Извор: Оригинал График 41. Информације о годишњем прирасту Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 41,645, п=0,000) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о годишњем прирасту. Основне школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% Да Не 25,30% 74,70% 70,00% 30,00% 50,00% 50,00% Информације о запремини Информације о запремини у корелацији са образовањем Основна школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 25,30% 74,70%65,40% 34,60% 50,00% 50,00% Информације о годишњем прирасту Информације о годишњем прирасту у корелацији са образовањем 110 Шумовласници који имају завршену средњу школу (65,40%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. 25,30% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и 50,00% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више тражи ту информацију. 74,70% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није потребна. Само 34,60% приватних шумовласника са завршеном средњом школом сматра да та информација није потребна, као и 50,00% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више (График 41). График 42. Информације о дозвољеној сечи Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 16,291, п=0,000) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о томе колико се може сећи сваке године. Шумовласници који имају завршену средњу школу (77,90%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. Чак 56,30% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и 59,10% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више тражи ту информацију. 43,70% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није Основна школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% Да Не 56,30% 43,70% 77,90% 22,10% 59,10% 40,90% Информације о томе колико се може сећи Информације о томе колико се може сећи у корелацији са образовањем 111 потребна. Само 22,10% приватних шумовласника са завршеном средњом школом сматра да та информација није потребна, као и 40,90% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више. График 43. Информације о путевима Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 16,381, п=0,000) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о путевима. Шумовласници који имају завршену средњу школу (80,00%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. Чак 57,50% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и 72,70% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више тражи ту информацију. 42,50% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није потребна. Само 20,00% приватних шумовласника са завршеном средњом школом сматра да та информација није потребна, као и 27,30% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више. Основна школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00% 70,00% 80,00% Да Не 57,50% 42,50% 80,00% 20,00% 72,70% 27,30% Информације о путевима Информације о путевима у корелацији са образовањем 112 График 44. Корелације образовања и економске пројекције Извор: Оригинал На основу хи- квадрат теста (х2 = 11,190, п=0,004) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о економској пројекцији. Шумовласници који имају завршену средњу школу (72,50%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. Чак 52,90% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и 68,20% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више тражи ту информацију. 41,70% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није потребна Само 27,50% приватних шумовласника са завршеном средњом школом сматра да та информација није потребна, као и 31,80% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више (График 44). На основу хи- квадрат теста (х2 = 39,024, п=0,000) види се да постоје статистички значајне разлике између власника који имају различити степен образовања кад су у питању информације о усвајању плана тек са потписом. Шумовласници који имају завршен факултет или више (86,40%) више траже ту информацију од осталих шумовласника. 44,80% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже и Основна школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% Да Не 52,90% 41,70% 72,50% 27,50% 68,20% 31,80% Информације о економској пројекцији Информације о економској пројекцији у корелацији са образоовањем 113 79,10% приватних шумовласника са средњом школом тражи ту информацију. 55,20% приватних шумовласника са завршеном основном школом или ниже сматра да та информација није потребна. Само 20,90% приватних шумовласника са завршеном средњом школом сматра да та информација није потребна, као и 13,60% приватних шумовласника са завршеним факултетом или више (График 45). График 45. Корелација образовања и усвајања планова тек са потписом Извор: Оригинал У табели која следи су дати линеарни модели добијени логистичком регресијом. Приказана је и статистичка значајност независних варијабли, у односу на приватни шумски посед. Основна школа или ниже Средња школа Факултет или више 0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00% 100,00% Да Не 44,80% 55,20% 79,10% 20,90% 86,40% 13,60% Информације о усвајању плана тек са потписом Информације о усвајању плана тек са потписом у корелацији са образовањем 114 Tабела 16. Линеарни модели Извор: Оригинал Варијабле Модел 1 Укупна површина Модел 2 Укупна Запремина Модел 3 Годишњи прираст Модел 4 Број стабала Модел 5 Колико се може сећи Модел 6 Кратка упутства Модел 7 Путеви Модел 8 Економска пројекција Модел 9 План усвојити тек са потписом Коефицијент Exp(Б) Константа 3,502** 5,724** 7,128*** 4,998** 2,599** 2,023 1,991 1,045 3,900** Старост Испод 50 година 0,406*** 0,386*** 0,294*** 0,393*** 0,481** 0,841 0,641 0,793 0,590** Изнад 50 година 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 Величина поседа Мање од 2 ха 1,174 1,004 1,106 1,166 0,726 1,587 1,448 1,484 2,162** Више од 2 ха 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 Фрагментисаност Обједињен посед 1,986 1,133 0,841 1,235 1,595 0,895 1,425 1,285 0,526 Фрагментисан посед 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 Сеча Сече 0,319** 0,166*** 0,168*** 0,288** 0,196*** 0,134*** 0,135*** 0,378** 0,071*** Не сече 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 Статистика χ2 26,59 29,97 39,47 24,45 22,42 25,17 28,13 10,97 43,48 р вредност 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,027 0,000 Обзервације тачно предвиделе (%) 61,7 62,8 64,9 62,2 74,0 75,7 77,3 68,4 76,3 Р2 (Цоx & Снелл) 0,075 0,085 0,110 0,070 0,064 0,072 0,080 0,032 0,121 Р2 (Нагелкерке) 0,101 0,114 0,147 0,093 0,092 0,104 0,117 0,044 0,174 115 Сви модели су статистички значајни и исправно су предвидели од 61,7% до 77,3% случајева. Само три оцењене независне варијабле су биле статистички значајне у најмање једном моделу (сеча, старост и величина имовине). Са друге стране, сеча као независна варијабла је била статистички значајна у свим моделима. Резултати модела 1, 2, 3, 4 и 5 су открили да је вероватније да млађи приватни шумовласници очекују информације о шумском поседу ,запремини, годишњем прирасту, броју стабала и колико се може сећи сваке године од власника који су старији (преко 50 година) и газдују својом шумом. Резултати модела 6, 7 и 8 показују да приватни шумовласници који газдују својом шумом очекују информације о кратким упутствима шта би требало радити са шумом, информације о путевима и економској пројекцији за разлику од приватних шумовласника који не управљају својим шумама. Резултат модела 9 указује на то да приватни власници шума који су млађи и са већим шумским поседом (више од 2 хектара) више очекују информације о томе да план треба усвојити тек са потписом. Карактеристике приватних шумовласника који су информације о укупној површини, укупној запремини, годишњем прирасту и броју стабала оценили као важне (оцена испод 2,5). Од 350 испитаника, 139 приватних шумовласника је дало одговор о томе да су им потребне информације о укупној површини, укупној запремини, годишњем прирасту и броју стабала, што је 39,7%. У просеку су то шумовласници који имају просечну величину поседа 4,2 хектара, просечне старости 51 годину, који за период од 10 година посеку у просеку 342,1 м3. Из табеле се види да ови приватни шумовласници највише користе шуму за добијање огревног дрвета за властите потребе (96,3%), а затим за добијање техничког дрвета за властите потребе (62,6%). Само 35,5% шумовласника продаје огревно дрво, док је тај удео још нижи када се ради о продаји техничког дрвета (27,1%). Од 350 испитаника, 160 приватних шумовласника је дало одговор о томе да су им потребне информације колико се може сећи годишње, информације о кратким упутствима шта би требало радити у шуми , 116 информације о путевима, информације о економској пројекцији и информације да план треба усвојити тек са потписом, што је 45,7%. Табела 17. Корелације између карактеристика шумовласника и коришћења шуме у вези са информацијама Информације о укупној површини, укупној запремини, годишњем прирасту и броју стабала Информације колико се може сећи, кратка упутства шта радити у шуми , путеви, економса пројекција и план усвојити тек са потписом Карактеристике шумовласника Просечна величина поседа (ха) 4,238 4,460 Просечна старост (год.) 51 51 Количина посеченог дрвета (м3) (за период од 10 година) 342,07 315,32 Коришћење шуме (%) Огревно дрво за властите потребе 96,3 97,1 Техничко дрво за властите потребе 62,6 62,6 Огревно дрво за продају 35,5 33,8 Техничко дрво за продају 27,1 23,7 Извор: Оригинал Просечна оцена важности ових информација је 1,92. У просеку су то шумовласници који имају просечну величину поседа 4,460 хектара, просечне старости 51 годину, који у просеку посеку 315,32 м3 годишње. 80,4% ових шумовласника има завршену средњу школу. Ови приватни 117 шумовласници највише користе шуму за добијање огревног дрвета за властите потребе (97,1%), а затим за добијање техничког дрвета за властите потребе (62,6%). Само 33,8% шумовласника продаје огревно дрво, док је тај удео још нижи када се ради о продаји техничког дрвета (23,7%). 7.8. Ставови доносиоца одлука према садржају планова газдовања На основу дубинских интервјуа са главним доносиоцима одлука у сектору шумарства добијени су резултати везани за садржај плана за приватне шуме у својини физичких лица. Интервју је подељен у односу на делове плана газдовања. План добијен на основу квантитативних истраживања приватних шумовласника је представљен на радном месту испитаника. План је представљен по деловима и понуђене су оцене од један до пет за свако поглавље и дата је могућност да испитаници наведу шта је то што они сматрају да треба да се унапреди у предлогу плана. Испитаницима је понуђено да дају генерални утисак за свако поглавље и генерално за сваки сегмент плана и план у целини. За оцењивање сваког поглавља и плана генерално, испитаницима су понуђене следеће оцене: 1 – одличан 2 – врло добар 3 – добар 4 – задовољава 5 – незадовољава 118 Табела 18: Просечне оцене појединих делова плана за приватне шуме у својини физичких лица Извор: Оригинал У табели 18 дат је преглед елемената плана и просечна оцена од један до пет, при чему оцене ближе јединици значи висок степен сагласности са понуђеним предлогом плана. У табели се може видети да највећи степен сагласности представља у општем опису. Највећи степен подршке постигнут је код општих информација, плану газдовања, стању шума, економским карактеристикама, и завршном делу плана. Најнижу оцену је добио део који се односи на социо-економске карактеристике и вредности шуме и мере подршке али не у смислу непотребности већ места на коме се налази као део плана. Како је касније током дубинског интервјуа објашњено ово је питање места у будућем плану, а не питање садржаја, односно потреба како је у интервју објашњено. Део плана за приватне шуме у својини физичких лица Просечна оцена 1. Опште информације 1.0 2. Стање шума 1.0 3. План газдовања 1.0 4. Евиденција извршених радова 1.5 5. Социо-економске карактеристике 2.5 6. Економске карактеристике 1.0 7. Вредност шуме и мере подршке 2.5 8. Завршни део плана 1.0 9. Оцена целокупног плана газдовања 1.5 119 8. ДИСКУСИЈА На основу резултата истраживања може се констатовати да су приватни шумовласници у просеку старији људи: просечне старости око 55 година. Ове вредности се подударају са земљама у окружењу, па тако у Босни и Херцеговини просечна старост шумовласника је око 52 године (ПРИФОРТ)152. Старост у неким земљама Европе знатно варира, па тако најстарије шумовласнике има Белгија преко 65% је изнад 60 година, а најмлађе Пољска са само 12% шумовласника изнад 60 година (Schmithüsen and Hirsch, 2010)153. Власници су углавном мушкарци са преко 95%, што је слично и осталим земљама региона. Тако у Босни и Херцеговини, и Македонији тај проценат изнад 97%, док су жене власници шума у мање од 3% (ПРИФОРТ)154. У Аустрији, Мађарској и Француској проценат мушкараца је испод 70% (Schmithüsen and Hirsch, 2010)155. Шумовласници живе близу свог поседа, у просеку око 6,29 км од места становања што се поклапа са земљама у региону. Тако у Босни и Херцеговини та дистанца износи мање од 4 км, док у Хрватској је вредност око 7 до 10 км. У Аустрији готово преко 90% шумовласника живи у руралним срединама близу поседа, док је најмањи у Финској где нешто изнад 60% шумовласника живи у руралним срединама (Schmithüsen and Hirsch, 2010)156. Приватни шумски посед у Србији карактеришу изданачке шуме на неких 64% површина, што се приближно поклапа са подацима из инвентуре (НИШ, 2009)157 152 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 153 Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in europe, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26,. 120 p 154 Ibid. 155 Ibid. 156 Ibid. 157Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. . Питање унапређења стања ових шума представља велики изазов и решења захтевају дугорочан приступ уз поштовање интереса и циљева 120 приватних власника тих шума. Приватни шумовласници су најзаинтересованији за помоћ на локалном нивоу у гајењу шума, саветима за сечу и помоћ при изградњи путева у виду субвенција, али и помоћи приликом пријављивања на конкурс за добијање субвенција за те радове. На националном нивоу власници шума очекују помоћ у субвенцијама и промени законских решења у виду укидања ограничења над приватним шумским поседом (пропратнице, таксе, обавезна дознака). Испитаници јасно препознају користи од удруживања и на прво место стављају економске предности за чланове са чак 72%, док на другом месту са 58% очекују да удружење да позитиван допринос својим члановима. Иако готово 99% испитаника није члан ниједног удружења, готово више од половине испитаника (54,3 %) не би изабрало обавезно чланство као начин удруживања. Иако се овим начином избегава проблем слободних јахача, јер сви морају бити чланови аутоматски по закону и да је тиме најјефтинија чланарина и најбројније чланство, а тиме и највећа моћ у односу на државу као актера у политичком дијалогу. Међутим, питање оваквог приступа може бити предмет даљих истраживања и међусобног разумевања приватних шумовласника од користи и недостатака обавезног чланства. Шумовласници углавном имају средњу школу (68%), или су пензионери, пољопривредници и радници по занимању. Сличне категорије можемо наћи и у земљама Европе, па тако у Аустрији највећи проценат шумовласника су пољопривредници и пензионери. У Мађарској пензионери су доминантна категорија са готово 50% свих шумовласника (Schmithüsen and Hirsch, 2010)158 158 Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in europe, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26, 120 p. . Посебан проблем представља велика фрагментисаност поседа чак 62% испитаника. Овај проблем може бити ограничавајући фактор удруживања, посебно ако власнички односи нису јасно дефинисани у катастру већ су власници једног поседа ужа и шира фамилија. Да би члан фамилије користио ресурс мора добити сагласност осталих чланова породице који из различитих разлога можда нису заинтересовани за сарадњу. Овај феномен је објаснио М. Хелтер 1998. 121 Године својим научним радом „Трагедија антизаједништва“ (Helter, 1998)159. Наиме, он посматра антизаједништво у огледалу трагедије заједништва (Hardin, 1968)160 159 Helter, A.М. 1998. The tragedy of the anticommons: Property in the transition From marx to markets volume 111 january 1998 number 3 Harvard law review Articles 160 Hardin, G. 1968. The Tragedy of the commons, Science 162: 1243-1248 где у заједништву више власника има привилегију да користи неки ограничени ресурс, али нико нема права да искључи било кога из коришћења тог ресурса. Уколико се појави превише власника долази до претераног коришћења које често води ка деструкцији ресурса, поготово код шума где нису јасно дефинисане границе поседа па свако их користи колико он мисли да треба. За разлику од заједништва у антизаједништву више субјеката има право да искључи остале из коришћења ограниченог ресурса (чланови фамилије у односу на шумски посед), али и нико нема ексклузивно или пуно право да користи тај ресурс (ресурс се не може користити без потписа свих чланова породице). Уколико се појави више власника који имају права да ограниче једни другима право коришћења предпоставља се да ће тај ресурс бити запостављен у коришћењу, или ће остали чланови користити ресурс мимо законских норми. Поред фрагементисаности поседа, велика законска ограничења од стране државе у виду такси, дознака, пропратница, планова који имају карактер обавезе представљају препоруке за ефикасније газдовање са теорије антизаједништва. Преведено на наш случај у приватним шумама може се предпоставити да држава са својим институцијама и компликованим законским процедурама игра једног од главних актера у теорији антизаједништва. Поред државе и компликованих решења у коришћењу приватних шума, шумовласници играју важну улогу у овој теорији услед неажурности катастра када се коришћење ресурса не може спровести без сагласности осталих субјеката који поседују привилегију да ограниче коришћење ресурса услед више разлога (потпис оба сувласника, удаљеност једног од носиоца права на шуму, међусобни неспоразуми и сл). 122 Приватне шуме представљају важан ресурс у економском, еколошком и социјалном смислу. У економском смислу представљају важан извор додатних прихода најчешће пољопривредним домаћинствима углавном смештеним у руралним крајевима. Поред чисто економских интереса, приватне шуме представљају често важан фактор у спречавању разних видова ерозије, заштити изворишта вода која пружају користи широј заједници, а не само власницима шума. Социјални аспект у виду додатног или сталног запошљавања локалног становништва (рад у шуми, на стругарама, планинском или руралном туризму) игра веома важну улогу спречавању миграција становништва и смањивању сиромаштва у руралним крајевим Србије. Одрживо коришћење свих функција шума у приватном власништву представља један од главних изазова шумарске политике у будућности. Праћење промена у циљевима и интересима приватних шумовласника представља један од главних показатеља мера које би држава требала применити како би се циљеви секторске политике што ефикасније применили у пракси. Приватне шуме се простиру на 1 058 400 ха или око 47% свих шума у Србији. Овај проценат ће се повећати након завршетка процеса реституције бившим власницима. Укупна запремина у приватним шумама износи 141.069.481,2 м3 , а запремински прираст достиже вредности од 3.684.680 м3. Приватне шуме у Европи заузимају скоро 214 милиона хектара (Harrison i dr., 2010)161 што чини око 30% површине у Европи. Годишњи прираст у приватним шумама на нивоу Европе износи 711 милиона м3, а годишњи сечиви етат износи око 450 милиона м3. Приватне шуме у Европи и Србији представљају важан извор дрвне сировине за различите потребе, различитих недрвних производа и услуга. Просечна величина шумског поседа у Србији добијена истраживањем у овом раду износи 3,83 ха, што је приближно податку од 4,0 ха добијених путем ПРИФОРТ пројекта (2009)162 161 Harrison, S.R., Herbohn, J. L., Herbohn, K. F. 2002. Sustainable Smalll-scale Forestry: socio- economic analysis and policy, NEW HORIZONS IN ENVIRONMENTAL ECONOMICS, Cheltenham, UK. p. 152 162 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 . Величине 123 поседа се разликују у односу на величине поседа у Македонији где износе 2,1ха и Хрватској где величина поседа износи 2,9 ха (ПРИФОРТ, 2009)163. Земље бившег источног блока, према Илавском (2001)164, имају релативно мале величине поседа „ често мање од једног хектара“, па тако у Словачкој просечна величина шумског поседа износи 2,8ха. Међутим, ове вредности се веома мало разликују од српског просека ако се упореде са вредностима из скандинавских земаља где просечне величине приватног поседа износе око 25-40 хектара. Поред разлике у просечним величинима поседа, мали приватни посед у Европи има сличне карактеристике као и мали приватни посед у Србији. Разлика је у томе што у многим земљама Европе (Немачка, Аустрија, Словенија) постоје и поседи знатно изнад просека док у Србији готово сав приватни посед се налази веома близу просека од 3,83 хектара. Укупан број приватних власника шума у Србији је процењен на око 800 000 људи, вероватно је да ће се након завршетка процеса реституције тај број повећати. Број приватних шумовласника варира од земље до земље, па тако у Литванији до 2006. Године има 213 000 хиљада власника на 717 000 хектара приватних шума (Schmithüsen i Hirsch, 2010)165, У Француској број приватних шумовласника је 3,5 милиона. Са становишта Олсонове теорије колективне акције (Олсон, 1965)166 163 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 164 Ilavsky, J. 2001. Preparedness of Private Forest Owners for the Management of Forests in the Sloval Republic, International IUFRO Symposium: Economic Sustainability of Small-Scale Forestry, EFI Proceedings No. 36, 2001 165 Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in europe, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26, p. 120 166 Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 приватни шумовласници у Србији представљају велику или латентну групу која се под одређеним околностима може покренути и остварити добробит за своје чланове. Постојеће мере шумарске политике у шумарству приватног сектора подразумевале су финасијску подршку у виду бесплатних садница за пошумљавање. У таквим условима приватни шумовласници се понашају рационално ако нису чланови ниједне асоцијације јер ће без обзира на чланство они користити бесплатне саднице. Нови Закон о 124 шумама дефинише да предност у коришћењу субвенција из буџетског фонда имају чланови асоцијације што представља значајну предпоставку за остваривањем колективне акције јер само чланови асоцијације имају предност при коришћењу овог финансијског инструмента. Ограничавајући фактор јесте да асоцијације морају саме израдити основу (Закон о шумама 2010, члан 73)167 за газдовање шумама да би стекли предност приступа буџетском фонду. Израда основе о свом трошку може одбити потенцијалне чланове асоцијације услед обавезног инвестирања приватног добра (новца за израду основе). Буџетски фонд ствара финансијске предуслове за увођење значајнијих селективних иницијатива, али се оне морају прилагодити потребама власника и тиме постати покретачка снага. Ове иницијативе могу касније дати ефекте кроз интересну асоцијацију у сврху одрживог газдовања приватним поседом. Да би ефекти инструмената политике били учинковити они морају мотивисати приватне шумовласнике да прилагоде своје одлуке/понашање циљевима шумарске политике (Boon, 2007)168. Према Олсону (1965)169 од три најчешће инцијативе за покретање колективне акције у условима Србије највећу перспективу отварају селективне инцијативе у финансијском смислу. Поготово што „Фонд за шуме“ поседује веома значајну финансијску базу у виду субвенција за одређене активности које приватни шумовласници могу прилагодити циљевима шумарске политике. Легислативне иницијативе на основу истраживања ПРИФОРТ (2009)170 167 Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 168 Boon, T.E., Meilby, H. 2007. Describing management attitudes to guide forest policy implementation, Small-scale Forestry 6:79–92 169 Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 170 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 нису оцењене адекватно са становишта шумовласника као покретачка снага ради остваривања заједничких интереса, мада оне укључују највећи број шумовласника и имају највећи легитиметет у односу на партнерство са државом. Трећи вид селективних инцијатива 125 према Олсону (1965)171 171 Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 јесу морално убеђивање које је често било присутно приликом оснивања асоцијација приватних шумовласника на локалном нивоу. Овај вид селективних иницијатива има најмањи капацитет у покретању колективне акције. Чланство у асоцијацији или поседовање плана газдовања који треба бити препорука за економски најефикасније газдовање поседом могу бити предуслови за коришћење субвенција и на тај начин мотивисати шумовласнике да имају планове газдовања као инструменте за што ефикасније газдовање својом шумом. Оваквим селективним приступом избегао би се проблем слободних јахача присутан у постојећем систему подршке приватним шумовласницима. Само они шумовласници који су чланови асоцијације или имају план газдовања могу бити корисници свих или неких субвенција који су у сагласности са циљевима шумарске политике. Приватни шумовласници у Србији су подељени по питању потребе за интересним удружењем иако већина испитаника (51%) сматра да им је потребно интересно удружење за помоћ у газдовању њиховим поседом, док 52% сматра да им је удружење потребно ради лобирања или заступања својих интереса на националом нивоу путем лобирања. Овај проценат се подудара са ставом да њихови интереси нису довољно заступљени, па тако преко 55% испитаника заступа тај став. Из ових резултата се може претпоставити да су приватни шумовласници велике латентне групе које препознају недостатак престављања њихових интереса, као и потребу да се њихови интереси заступају путем удруживања у сврху газдовања и лобирања. Међутим, кад је реч о спремности власника да се ангажују у оснивању интересног удружења велика већина испитаника није спремна да се ангажује. Чак преко 65% испитаника није спремно да се ангажује у сврху оснивања удружења. У овом истраживању нису узети у обзир понашање, односно њихова стварна ангажованост у стварању асоцијација већ само ставови да нису спремни да учествују у стварању асоцијација. Тако Boon i Meilby 126 (2007)172 групишу приватне власнике не по њиховим ставовима него према њиховим стварним понашањима. Али Boon истражује видљиво понашање то јест газдовање у задњих 5 година (Boon i Meilby, 2007)173 Ово представља јасан пример појаве слободних јахача услед величине групе сматрајући да неко други треба да оствари колективну акцију у сврху оснивања удружења, а да ће они касније користити добити из те акције. Поред селективних инцијатива за покретање великих група потребно је размотрити још неке аспекте колективне акције које за разлику од селективних инцијатива са стране (државе) могу покренути. Теорија размена (Salisbury, 1969) . Свакако да тај приступ овде није могућ услед недостатка интересног удружења на националном нивоу, а и само истраживање је засновано на ставовима испитаника, а не на разлозима за такво понашање и стварним понашањем. 174 објашњава да предузетник/организатор инвестира капитал да креира производ или добра која може понудити на тржишту по одређеној цени . Уколико се појави довољан број купаца или чланова да се удружи интересна група постаје видљива и она почиње да функционише. Пример ове теорије може се представити на примеру оних шумовласника који су најчешће пословно орјентисани (произвођачи ћумура, откупљивачи дрвета за потребе био енергије и слично). Они су спремни да уложе приватну иницијативу да помогну да се створи организација како би они касније лакше мобилисали дрво из њихових шума ради лакшег снабдевања својих ћумурана или енергетских постројења. Пошто приватни шумовласници нису хомогене групе (кад је интерес у питању) у Србији (ПРИФОРТ 2009)175 172 Boon, T.E., Meilby, H. 2007. Describing management attitudes to guide forest policy implementation, Small-scale Forestry 6:79–92 173 Boon, T.E., Meilby, H. 2007. Describing management attitudes to guide forest policy implementation, Small-scale Forestry 6:79–92 174 Salisbury, R., H.1969. An Exchange Theory of Interest Groups. Midwest Journal of Political Science 13(1): 1-32 175 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 може се говорити да постоји предуслов да поједини чланови 127 потенцијалне асоцијације имају већи интерес да она постоји, односно да су спремни да инвестирају приватно добро да се асоцијација оснује како би они имали користи из њеног постојања. Теорија критичне масе слично теорији размене наводи да је одлучујући фактор за формирање интересних група међусобна интеракција и постојање великих покретача који имају јасан интерес и довољно ресурса, а не величина групе као што Олсон (1965)176 наводи. Уколико је критична маса људи и финансијског капитала довољна, велика је вероватноћа покретања колективне акције (Critical Mass Theory, 1993)177 Велики број резултата различитих истраживања везaних за дефинисање типологије приватних шумовласника је објављен па се тако може издвојити типологију приватних власника шума засновних на квалитативним дубинским интервјуима (на пример Мadsen, 2003) . Услед хетерогености групе приватних шумовласника у Србији могуће је очекивати да неки од чланова потенцијалне асоцијације приватних шумовласника зарад својих интереса и финансијских могућности покрене велику групу потенцијалних чланова. 178. Неки су субјективно дефинисани без јасних формалних података (нпр. Volz and Bieling, 1998179; Vanclay, 2005)180, при чему већина истраживања су заснована на квалитативним подацима са терена. Углавном, типологије засноване на квалитативним истраживањима везане су за различите циљеве у односу на власништво (npr. Kuuluvainen et al. 1996181 176 Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 177 Marwell, G., Oliver, P. 1993.The Critical Mass in Collective AAction. A Micro-Social Theory. Cambridge University Press, Cambridge 178 Madsen, L.M. 2003. New woodlands in Denmark: the role of private landowners. Urban Forestry Urban Green 1(3):185–195 179 Volz, K. R., Bieling, A. 1998. Zur Soziologie des Kleinprivatwaldes [The sociology of small privately owned forests]. Forst und Holz 3/1998:67–71. (In German) 180 Vanclay, J. 2005 Using a typology of tree-growers to guide forestry extension. Annal Trop Res 27(1):97–103 181 Kuuluvainen, J., Karppinen, H., Ovaskainen, V. 1996. Landowner objectives and non- industrial private timber supply. Forest Science 42(39):300–309 ; Karppinen 128 1998182; Volz and Bieling 1998183; Becker et al. 2000184; Kline et al. 2000185; Bieling 2004186; Boon et al. 2004187; Ingemarson et al. 2006)188. Према Boon et al. (2004)189 Непостојање планских докумената за готово милион хектара у Србији се може предпоставити процедурама доношења законских докумената у којима мала група технократа дефинише садржаје и процедуре доношења планова без консултација са интересним групама на које се ти планови директно односе. Овакав начин доношења правних норми је могу се препознати пет главних типова власника: економисти, власници са више циљева, самоупосленик, рекреационалиста и пасивни власник. На основу истраживања у ПРИФОРТ-у путем кластер анализе дефинисани су три групе приватних шумовласника. Прву групу чине покретачи (31%) испитаника, они који подржавају креирање асоцијацијије (35%) и слободни јахачи (34%) који би чекали да виде шта то доноси. Инструменти шумарске политике требају се усмерити на покретаче унутар групе шумовласника који имају следеће карактеристике: поседује велике поседе преко 3 хектара, дрво из њихових шума су им важан извор прихода, секу више од 10 хектара и спремни су за сарадњу са другим шумовласницима у сврху изградње и одржавања путева. Чланови овог кластера су високо образовани и против су свих ограничавајућих законских одредби (дознака, такса, пропратница). 182 Karppinen H (1998) Objectives of Non-industrial Private Forest Owners: Differences and Future Trends in Southern and Northern Finland. J Forest Econ 4(2):147–173 183 Ibid. 184Becker, G., Borchers, J., Mutz, R. 2000. Die Motive der Privatwaldbesitzer in NRW [Motivations of private forest owners in NRW]. Allgemeine Forst- und Jagd-Zeitung 55:1180–1183 (In German) 185 Kline, J.D., Alig, R.J., Johnson. R.L. 2000. Fostering the production of nontimber services among forest owners with heterogenous objectives. Forest Science 46:302–311 186 Bieling C (2004) Non-industrial private forest owners: Possibilities for increasing adoption of close to- nature forest management. Eur J Forest Res 123:293–303 187 Boon, T.E., Meilby, H., Thorsen, B.J. 2004. An empirically based typology of private forest owners in Denmark: improving communication between authorities and owners. Scand J For Res 19(Suppl4):1–11 188 Ingemarson F, Lindhagen A, Eriksson L (2006) A typology of small-scale private forest owners in Sweden. Scand J Forest Res 21:249–259 189 Ibid. 129 карактеристичан за хијерархијски (top – down) (Ostrom i Schlager, 1996)190 приступ који има карактеристике брзог доношења али са неизвесним имплементационим потенцијалом. Други начин представља више хоризонтални приступ где сви заинтересовани могу да утичу на доношење крајњег законског документа. Овакав приступ има карактеристике да се веома споро или понекад и не донесе, али овако усвојен има значајно велики имплементациони потенцијал. Разумевање циљева приватних власника шума је веома важно за успех иницијатива у шумарској политици у сврху промоције одрживог газдовања шума (Ingemarson 2004191; Bliss, 2003192), самим тиме и прилгођавању саветодавне службе различитим мотивима приватних власника шума (Kurtz i Lewis, 1990193; i Karppinen, 1998194). Планови газдовања за приватне поседе у неким земљама имају карактер препоруке или јачања капацитета у знању и могућностима рационалнијег коришћења ресурсом (Tikkanen, 2010)195, док у неким земљама представљају обавезу по закону, а активности изнад оквира плана газдовања представљају илегалне активности као у Румунији (Bouriaud, 2007)196 190 Ostrom, E., Schlager, E. 1996. The formation of property rights In: Hanna S, Folke C, Maler KG (eds) Rights to nature: ecological, economic, cultural, and political principles of institutions for the environment. Island Press, Washington, DC, pp 127–156 191 Ingemarson F, Lindhagen A, Eriksson L (2006) A typology of small-scale private forest owners in Sweden. Scand J Forest Res 21:249–259 192 Bliss JC (2003) Sustaining family forests in rural landscapes: rationale, challenges, and an illustration from Oregon, USA. Small-Scale For Econ Manag Policy 2(1):1–8 193 Kurtz, W.B. & Lewis, B.J. 1981. Decision-making framework for non-industrial private forest owners: an application in the Missouri Ozarks. Journal of Forestry 79(5): 285–288. 194 Karppinen H (1998) Objectives of Non-industrial Private Forest Owners: Differences and Future Trends in Southern and Northern Finland. J Forest Econ 4(2):147–173 195 Tikkanen, J. 2010. Development Phases of Forest Planning on Non-Industrial Private Lands in Finland: Perspective of Planners’. Raili Hokaja¨rvi. Small-scale Forestry (2010) 9:331–347 DOI 10.1007/s11842-010-9119-x 196 Sandulescu, E., Wagner, J.E., Pailler, S., Floyd D.W., Davis C.J. 2010. Policy analysis of a government-sanctioned management plan for a community-owned forest in Romania. Forest Policy and Economics 10, 14–24 . Пример обавезности по закону не мора да значи да је њихова имплементација успешна, што се може видети на примеру Србије где поред законских одредби о обавезности планова они практично нису имплементирани у пракси. Пример приступа изради 130 планова за приватне шуме у Словенији (Ficko, Poljanec, Bončina, 2005)197 полази од неколико претпоставки у приступу израде плана, па тако наводи ауторитативни приступ , приступ јавне шумарске службе, приступ поједначних власника и приступ удружења власника шума. Код ауторитивног приступа план је обавезан за све, док код остала три приступа план је препорука власнику. Израду плана може радити јавна шумарска служба код ауторитивног приступа и приступа израде планова за појединачне власнике. Код израде планова од стране асоцијације власника, јавне институције су ван утицаја у процесу припреме и израде планова за приватне шуме (Ficko, Poljanec, Bončina, 2005)198. Овај приступ омогућава да планови за приватне шуме прелазе са принципа обавезности на стручну препоруку власнику како би он сам могао донети рационлане одлуке у газдовању својим шумским поседом. У односу на пример плана на нивоу поседа (Милин и др., 1985)199 На основу истраживања у овом раду, тржиште са шумом у Србији готово и да не постоји, односно готово сви испитаници нису продавали своју шуму нити намаравају да то ураде, већ углавном настоје да шуму оставе деци у наследство. Поред неажурирања катастра, остављање шуме у наследство у Катастарској Општини Злот II могуће је у односу на данашњи развој геоинформационих система створити електронски вођену базу планова за шумовласнике који желе да имају израђен план газдовања који се може лако попуњавати и ажурирати. Поред основних елемента састојине могуће је узети у обзир и социо – економске карактеристике шумовласника, као и његове интересе и циљеве везане за газдовање шумским поседом у будућности. То би доносиоцима одлука могло да донесе адекватне мере шумарске политике у смислу ефикаснијег газдовања малим шумским поседом и лакшу имплементацију од стране оних на које се мере односе. 197 Ficko, A., Poljanec, A., Bončina, A. 2005. The evaluation of possibilities for including private forest property plans into the concept of forest planning. University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Studia Forestalia Slovenica Nr. 123 198 Ficko, A., Poljanec, A., Bončina, A. 2005. The evaluation of possibilities for including private forest property plans into the concept of forest planning. University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Studia Forestalia Slovenica Nr. 123 199 Милин, Ж. 1985. Предлог плана газдовања на Јужнокучајском шумском подручју 131 деци још више ће уситнити ионако мали шумски посед на много малих честица, тако да се и неће говорити о малом приватном већ заједничком – фамилијарном поседу. Закон о наслеђу који дозвољава даље цепање поседа може довести до стања и карактеристика шумског поседа у којима тешко да би било какве мере шумарске политике дале неке видљивије резултате на дужи рок. Приватни шумовласници у Србији у највећем броју користе дрво за сопствене потребе у сврху огрева. На овај начин, шумовласници не купују огревно или техничко дрво, већ користе сировину са сопственог поседа, за огрев и приликом градње различитих објеката у својим домовима. Овим путем остварују се уштеде у кућном буџету. Углавном, група која је и економски активна (27%) јесу продавци огревног и техничког дрвета (14%). Ова група може представљати основу за покретање акције у сврху лакше мобилизације дрвета у виду откупа и даље продаје дрвета великим купцима који се у задње време све више појављују на тржишту у сврху производње плоча, брикета или пелета за грејање. За разлику од 90% испитаника који користе своју шуму, 10% њих који је не користе навели су као главне разлоге неотвореност путне мреже, недостак времена, старост итд. Старост представља један од могућих главних препрека у већој мобилизацији дрвета из приватних шума јер је просечна старост приватних шумовласника у Србији 55 година. На основу испитивања приватних шумовласника добијене су информације које су најпотребније приватним шумовласницима за успешно газдовање својим поседом. Као најзначајнија потреба јесте изградња путева која подразумева потребу изградње, али и припреме документације за субвенције из фонда за шуме јер овако скупе инвестиције они нису способни да ураде о свом трошку. На основу истраживања (Авдибеговић и др., 2010)200 200 Avdibegović, M., Petrović, N., Nonić, D., Posavec, S., Marić, B., Vuletić, D. 2010. Readiness Of Private Forest Owners In Croatia, Serbia And Bosnia-herzegovina To Cooperate In Forest Roads Construction And Maintenance (Article) ŠUMARSKI LIST, vol. 134 br. 1, p. 55-64 путеви су препознати као главни разлог у Босни и Херцеговини, Хрватској, Македноји и Србији ради удруживања. Елементи за газдовање малим поседом, који изискују велика 132 економска улагање, имају приоритет као основ за удруживање. Ово истраживање је то потврдило и овај елемент може бити један од селективних инцицијатива државе ради покретања колективне акције (Авдибеговић и др., 2010)201 201Inid. . Кратка упутства за газдовање својим поседом је други важан елемент у потребама приватних шумовласника. Као такав се може искористити за селективне инцијативе и може се предпоставити да до сада приватни шумовласници нису добијали стручну помоћ у газдовању својом шумом већ само техничко испуњавање закона од стране јавних предузећа. Посебно је битан економски каракатер где шумовласници траже колико се може користити дрвета годишње и који економски ефекат се може постићи са препорученом дрвном запремином за сечу. На основу резултата истраживања може се закључити да потребе за економским информацијама као и сагласност власника на предложени план доминирају. Резултати из корелација показују велику хомогеност скупа (шумовласника) по питању потребе за информацијама о стању шуме, без обзира на старост, величину поседа или степен образовања. Иако се могу уочити веће вредности код млађих људи, оних са поседима изнад 2 хектара, и оних са средњом школом или више, вредности за сваку од наведних група износе преко 50%. Једина разлика унутар група кад је реч о учествовању и сагласности на план за приватни посед се показује код образованијих група (средња школа и више). Шумовласници са средњим и вишим образовање показују велику спремност за учествовање у изради плана, док шумовласници са нижим или без образовања нису заинтересовани за учешће у изради планова. Мултирегресиона анализа је показала, такође, хомогеност групе кад је реч о величини поседа и старости шумовласника, док знатна разлика постоји између група које секу шуму у односу на оне који не секу своју шуму. Испитаници који користе своју шуму су заинтересовани за све елементе газдовања, од информација о стању шума, преко економских пројекција па до учешћа у изради планова. У реализацији наредних истраживања потребно је користити стратификовани узорак у односу на мале и велике поседе под 133 шумом. Иако овај задатак није лак јер мали проценат шумовласника поседује велики шумски посед, тиме би се јасније виделе разлике између група као могућност диференцирања инструмента шумарске политике ка лакшој мобилизацији дрвета из приватних шума. Ово истраживање није обухватило шумовласнике који живе у градовима или иностранству где економски интерес у сврху коришћења дрвета није примарни циљ. Као и у ПРИФОРТ202 202 The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 истраживању изградња путева представља једну од основних потреба приватним шумовласницима. Изградња путева изискује велика економска улагања, па самим тим представља један од главних покретача у спремности за сарадњу између приватних шумовласника. 134 9. ЗАКЉУЧАК На основу резултата истраживања у односу на постављене циљеве могу се извући следећи закључци : • Приватни шумовласници у Србији представљају велику групу са становишта теорије колективне акције и као такви имају проблем да се активирају у остваривању интересне асоцијације приватних шумовласника на националном и регионалном нивоу; • Поред закључака у односу на теорију колективне акције приватни шумовласници са аспекта теорије критичне масе и теорије размене представљају хетерогену групу која представља добар предуслов у покретању колективне акције и избегавања проблема слободних јахача; • Увођење селективних инцијатива (финансијских, легислативних) од стране државе може представљати једну од значајнијих покретачких снага у креирању асоцијације приватних шумовласника; • Доносиоци одлука у Србији су данас свесни и подржавају предпоставку да би интересна асоцијација приватних шумовласника била добар представник шумовласника и добар партнер државе у креирању и имплементацији Шумарске политике Србије • Постојећа политика према приватним шумовласницима поспешује проблем слободних јахача где се удруживање неисплати и шумовласници се понашају рационално ако нису чланови било које асоцијације. Подршка од стране државе не инсистира на чланству у било којој асоцијацији, већ помоћ добијају сви који се пријаве за субвенцију; • Постојећи систем планирања није дао адекватне резултате јер у довољној мери није укључио интересе оне на које се план односи 135 тако да њихови интереси као слободних грађана нису довољно укључени у сам концепт планирања у шумарству приватног сектора; • Постојећи систем планирања у приватним шумама требао би представљати препоруку најадекватнијег начина газдовања за оне шумовласнике који за то изразе интерес, а не да план газдовања шумом буде законска обавеза; • Прилагођавањем (променом) закона и подзаконских аката у односу на циљеве и интересе приватних шумовласника може се дугорочно осигурати ефикаснија имплементација Стратегије развоја шумарства Србије; • Држава својом политиком а пре свега финансијским,легислативним и информативним инструментима треба подстаћи коришћење дрвета из приватних шума; • На основу кластер анализе могу се издвојити групе људи које можемо назвати онима који би подржали оснивање асоцијације приватних шумовласника (покретачи). Њихов број није занемарљив и они чине око 33% испитаних шумовласника. Држава би мерама шумарске политике могла поспешити њихове интересе и покренути евентуално удруживање и стварање јаког интересног партнера кад је реч о шумарству приватног сектора • У односу на кластер везан за планове издвајају се они шумовласници који су заинтересовани за економске и шумарске информације и чији проценат износи око 30%. Они би били циљна група инструмената шумарске политике. Они се могу дефинисати као млади људи који користе своју шуму у економском смислу и имају већи посед у односу на просек добијен овим истраживањем. Ова дисертација се фокусирала само на мали део истраживања у приватним шумама користећи социо – економске методе истраживања. Истраживање је обухватило приватне шумовласнике који поседују шуму и 136 живе у њеној непосредној близини. Посебан аспект будућих истраживња из ове области могао би се усмерити на приватне власнике који не живе поред шуме, већ у већим градовима или иностранству. Њихови ставови и циљеви газдовања сигурно нису исти као оних који користе своју шуму углавном као извор сировине за различите потребе. Поред шумовласника који живе далеко од својих поседа, потребно је даље истраживати разлоге за некоришћење шуме појединих група шумовласника које живе близу шуме и истражити под којим би условима они били спремни да користе своју шуму. Нови, урбани шумовласници (Schraml, 2004)203 Потребно је утврдити интересе и циљеве везане за њихов приватни шумски посед како би држава донела адекватне мере шумарске политике и осигурала принцип трајности у газдовању малим приватним шумским поседом. Наставак ових истраживања требало би посветити инструментима за активнију мобилизацију дрвета из приватних шума, начинима њиховог удруживања као социјалне мреже унутар групе јер према (Pezdevšek Malovrh, 2010) представљају вероватно нову категорију власника шума чији ће се број повећати услед изумирања и напуштања села. Процесом реституције појавиће се нови шумовласници који ће имати различите циљеве који нису везани са новим старим власништвом. 204 203 Schraml, U. 2004. Lifestyles of private forest owners as an indication of social change Svantje Ziegenspeck, Institute of Forest and Environmental Policy, University of Freiburg, Tennenbacher Str. 4, 79106 Freiburg, Germany 204 Pezdevšek Malovrh Š. 2010. Vpliv institucij in oblik povezovanja lastnikov gozdov na gospodarjenje z zasebnimi gozdovi. Doktorska disertacija. Univerza v Ljubljani, Biotehniška Fakulteta, Ljubljana, samozaložba. 245 str. информације о аспектима везаним за газдовање приватним поседом се најбрже шире унтуар саме групе људи. Један од инструмената мониторинга приватних шума може представљати успостављање сталне тест мреже приватних шумовласника у сврху праћења стања шума али и интереса њихових власника током времена. 137 ЛИТЕРАТУРА 1. Avdibegović, M., Petrović, N., Nonić, D., Posavec, S., Marić, B., Vuletić, D. 2010. Readiness Of Private Forest Owners In Croatia, Serbia And Bosnia- herzegovina To Cooperate In Forest Roads Construction And Maintenance (Article) ŠUMARSKI LIST, vol. 134 br. 1, p. 55-64 2. Банковић, С., Медаревић, М., Пантић, Д., Петровић, Н. 2009. Национална Инвентура Шума Србије: шумски фонд Републике Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, Планета принт, 244 стр. 3. Becker, G., Borchers, J., Mutz, R. 2000. Die Motive der Privatwaldbesitzer in NRW [Motivations of private forest owners in NRW]. Allgemeine Forst- und Jagd-Zeitung 55:1180–1183 (In German) 4. Beguš, J. 2006. Izgradnja kapaciteta javne sumarske administracije i sluzbe i podrska udruzenjima privatnih suma. FAO izvestaj misije, Beograd, 33 str 5. Bentley, A. 1949. The Process of Government. Evanston, IL: Principia Press. 6. Bieling C (2004) Non-industrial private forest owners: Possibilities for increasing adoption of close to- nature forest management. Eur J Forest Res 123:293–303 7. Bieling, C. 2003: Naturnahe Waldbewirtschaftung durch private Eigentümer. Akzeptanz und Umsetzung naturnaher Bewirtschaftungsformen im Kleinprivatwald des Südschwarzwaldes.Freiburger Schriften zur Forst- und Umweltpolitik, Band 2. Verlag Dr.Kessel, Remagen-Oberwinter, 58-63 8. Bliss JC (2003) Sustaining family forests in rural landscapes: rationale, challenges, and an illustration from Oregon, USA. Small-Scale For Econ Manag Policy 2(1):1–8 9. Boon, T.E., Meilby, H. 2007. Describing management attitudes to guide forest policy implementation, Small-scale Forestry 6:79–92 10. Boon, T.E., Meilby, H., Thorsen, B.J. 2004. An empirically based typology of private forest owners in Denmark: improving communication between authorities and owners. Scand J For Res 19(Suppl4):1–11 11. Bouriaud L (2007) Property rights characteristics relevant for innovation and enterprise development in small-scale forestry. Small-Scale For 6:359–372 138 12. Demsetz, H. (1967) Toward a theory of property rights. American Economic Review 57.2, 347–59. 13. Developing effective forest policy. A guide. 2010. Food and Agriculture Organisation of United Nations. FAO Forestry Paper 161, Rome 14. FAO (2000) Options for the organization of small forest owners in Central and Eastern Europe for sustainable forest management. FAO, Rome 15. Ficko, A., Poljanec, A., Bončina, A. 2005. The evaluation of possibilities for including private forest property plans into the concept of forest planning. University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Studia Forestalia Slovenica Nr. 123 16. Field, P.A. 2009. Discovering Staistics Using SPSS, SAGE Publications Ltd. London 17. Gibson, C.C, Williams, J.T, Ostrom., E. 2005 Local enforcement and better forests. World Dev 33(2):273–284 18. Главоњић, Б., Васиљевић, А., Петровић, С., Сретеновић, Радовић, С. 2009. Макроекономски аспекти система за енергију из дрвета у Србији, Завршни извештај, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет, 48 стр. 19. Glück P., Avdibegović A., Čabaravdić A., Nonić D., Petrović N., Posavec S., Stojanovska M., Imočanin S., Krajter S., Lozanovska N., Marić B., Milijić V., Mrkobrada A., Trninić S. (2011): Private Forest Owners in the Western Balkans – Ready for the Formation of Interest Associations. European Forest Institute Research Report 25, ISBN: 978-952-5453- 84-3, Joensuu: 230 p. 20. Hanna, S. S., Folke, C., Maeler K. G. 1996. Rights to Nature: Ecological, Economic, Cultural, and Political Principles of Institutions for the Environment, Island Press 21. Hardin,G. 1968. The Tragedy of the commons, Science 162: 1243-1248 22. Harrison, S.R., Herbohn, J. L., Herbohn, K. F. 2002. Sustainable Smalll-scale Forestry: socio-economic analysis and policy, NEW HORIZONS IN ENVIRONMENTAL ECONOMICS, Cheltenham, UK. P. 152 139 23. Helter, A.М. 1998. The tragedy of the anticommons: Property in the transition From marx to markets volume 111 january 1998 number 3 Harvard law review Articles 24. Hosmer, D.W., Lemeshow, S. 2000. Applied Logistic Regression, 2nd edition. New York; Chichester, John Wiley and Sons 25. Ilavsky, J. 2001. Preparedness of Private Forest Owners for the Management of Forests in the Sloval Republic, International IUFRO Symposium: Economic Sustainability of Small-Scale Forestry, EFI Proceedings No. 36, 2001 26. Ingemarson F, Lindhagen A, Eriksson L (2006) A typology of small-scale private forest owners in Sweden. Scand J Forest Res 21:249–259 27. Jager, L. (ed) 2005. Forest sector entrepreneurship in Europe: country studies. Acta Silvatica and Lignaria Hungarica 1–2:5–811 28. Jarboe, Glen R. 1996 (3rd ed.): The Marketing research Project Manual, Minneapolis/St. Paul etc. West Publishing CO, 57-88 29. Karppinen H (1998) Objectives of Non-industrial Private Forest Owners: Differences and Future Trends in Southern and Northern Finland. J Forest Econ 4(2):147–173 30. Kline, J.D., Alig, R.J., Johnson. R.L. 2000. Fostering the production of nontimber services among forest owners with heterogenous objectives. Forest Science 46:302–311 31. Kurtz, W.B. & Lewis, B.J. 1981. Decision-making framework for non- industrial private forest owners: an application in the Missouri Ozarks. Journal of Forestry 79(5): 285–288. 32. Kuuluvainen, J., Karppinen, H., Ovaskainen, V. 1996. Landowner objectives and non-industrial private timber supply. Forest Science 42(39):300–309 33. LWG-BW. Pokrajinski Zakon o šumama, Baden-Württemberg, Nemačka, 2007 34. Madsen, L.M. 2003. New woodlands in Denmark: the role of private landowners. Urban Forestry Urban Green 1(3):185–195 35. Malhotra, Naresh, K. 2007 (5th ed.): Marketing Research: An Applied Orientation. Upper Saddle River, Pearson Prentice Hall, 296-374. 140 36. Мариновић, М. 1923. Шумарство наше земље, Хрватски Издавачки Завод, Загреб 37. Marwell, G., Oliver, P. 1993.The Critical Mass in Collective Aaction. A Micro- Social Theory. Cambridge University Press, Cambridge 38. Matta, J.R., Alavalapati, J.R.R. 2006. Perceptions of collective action and its success in community based natural resource management: An empirical analysis. Forest Policy and Economics, Vol. 9, Issue, 3: 274-284 39. McKean, M. A., 1998: Common Property: What Is It, What Is It Good For, and What Makes It Work? In: Gibson, C., McKean, M. A., and Ostrom, E. (eds.). Forest Resources and Institutions. Forests, Trees and People Programme, Working Paper No. 3, Bloomington, pp. 23-47. 40. Медаревић, М., Банковић, С. 2008. Шуме Србије Данас, Шумарство, Србијашуме, Београд, 100: 6-11 41. Mendes A.M.S.C., Stordal, S., Adamczyk, W., Bancu, D., Bouriaud, L., Feliciano, D., Gallagher, R., Kajanus, M., Meszaros, K., Schraml, U., Venzi, L. 2006: Forest Owners Organisation Across Europe: Similarities and Differences. Issue Affecting Enterprise Development in the Forest Sector in Europe, Research note No. 169, Joensuu, 84-104 42. Neuman, W. Lawrence., 2006. Social Research Methods. Qualitative and Quantitative Approaches. Pearson Education, Inc. Boston, 272-319; 219-245. 43. Николић, В., 2009. Организовање власника приватних шума на подручју општина Деспотовац и Ћуприја. Дипломски рад. Универзитет у Београду, Шумарски Факултет. 52 стр. 44. Нонић, Д. 2004. Организација шумарства у процесу транзиције: однос државне управе шума и приватних шумовласника. Докторска дисертација, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд. 232 стр. 45. Olson, M., 1965: The Logic of Collective Action. Public Goods and the Theory of Groups. Harvard University Press, Cambridge. 1-51 46. Options for the organization of small forest owners in Central and Eastern Europe for sustainable forest management. Food and Agricukture Organisation of the United Nations, Rome, 2000. 141 47. Ostrom E, Burger J, Field CB, Norgaard RB, Policansky D (1999) Revisiting the commons: local lessons, global challenges. Science 284:278–282 48. Ostrom, E., Schlager, E. 1996. The formation of property rights In: Hanna S, Folke C, Maler KG (eds) Rights to nature: ecological, economic, cultural, and political principles of institutions for the environment. Island Press, Washington, DC, pp 127–156 49. Pezdevšek Malovrh Š. 2010. Vpliv institucij in oblik povezovanja lastnikov gozdov na gospodarjenje z zasebnimi gozdovi. Doktorska disertacija. Univerza v Ljubljani, Biotehniška Fakulteta, Ljubljana, samozaložba. 245 str. 50. Poteete, Amy R. And Elinor Ostrom. 2004. “Heterogeneity, Group Size and Collective Action: The Role of Institutions in Forest Management,” Development and Change 35, no. 3 (June): 437 – 461. 51. PwaldVO, Pravilnik za 141table141 šume, Baden-Württemberg, Nemačka, 1999 52. Salisbury, R., H.1969. An Exchange Theory of Interest Groups. Midwest Journal of Political Science 13(1): 1-32 53. Sandulescu, E., Wagner, J.E., Pailler, S., Floyd D.W., Davis C.J. 2010. Policy analysis of a government-sanctioned management plan for a community- owned forest in Romania. Forest Policy and Economics 10, 14–24 54. Schmithüsen, F., Hirsch, F., 2010. Private forest ownership in 141table, United Nations, Geneva, geneva timber and forest study paper 26, p. 120 55. Schraml, U. 2004. Lifestyles of private forest owners as an indication of social change Svantje Ziegenspeck, Ulf Ha¨rdter, UlrichInstitute of Forest and Environmental Policy, University of Freiburg, Tennenbacher Str. 4, 79106 Freiburg, Germany 56. Schraml, U. 2011. Changing Property Rights Regimes: The German Case. Albert- Ludwigs University. Institute for Forest and Environmental Policy. Freiburg. Power Point Presentation. Unpublished 57. Симеуновић, Д. 1954. Узроци нестајања шума у србији у XIX веку, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Шумарски Факултет 58. State of the Worlds Forest 2003, Food and Agriculture Organization of the United Nations Rome, 2003 142 59. Шеншин, А. 1937. Сељачке шуме – „Забрани“ у Југославији и важност њиховог уређења, Југословенска шума бр. 3, 4 60. The Project “Research into the Organization of Private Forest Owners Interest Associations in the Western Balkan Region – PRIFORT. 2007-2009 61. Tikkanen, J. 2010. Development Phases of Forest Planning on Non-Industrial Private Lands in Finland: Perspective of Planners’. Raili Hokaja¨rvi. Small- scale Forestry (2010) 9:331–347 DOI 10.1007/s11842-010-9119-x 62. Truman, D.B. 1951. The Governmental Process. Political Interests and Public Opinion.Oxford 63. Vanclay, J. 2005 Using a typology of tree-growers to guide forestry extension. Annal Trop Res 27(1):97–103 64. Volz, K. R., Bieling, A. 1998. Zur Soziologie des Kleinprivatwaldes [The sociology of small privately owned forests]. Forst und Holz 3/1998:67–71. (In German) 65. Zakon o šumama Austrije 1975 (izmena 1996), Savezno Ministarstvo Poljoprivrede i šumarstva, Austrija, Beč 66. Закон о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама, Службени гласник РС бр. 46/06 67. Закон о враћању имовине и обештећењу, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 72/11 68. Закон о дивљачи и ловству. Службени гласник. РС бр. 18/10 69. Закон о наслеђивању, Службени гласник РС бр. 46/1995, Одлука Уставног суда РС, ИУ бр. 358/95 – “Службени гласник РС бр. 101/2003 70. Закон о повраћају имовине Црквама и верским заједницама, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 46/06 71. Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа. Службени Гласник РС бр. 135/04 и 8/05 72. Закон о Шумама од 30. Марта 1891. Године – са изменама и допунама од 2. Августа 1898. Године, 26. Јануара 1900. Године, 16. Маја 1902. Године и 23. Марта 1904. Године, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 143 73. Закон о шумама, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 30/10 74. Закон о шумама. Министарство шума и рудника, Београд, Обнародован у Службеним Новинама бр. 307 – СХХХ, од 31.12.1929. године. 75. Закон о Шумама. Службени гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 и 54/96 76. Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине за Републику Србију. Службени гласник РС бр. 80/2011 77. Национална Стратегија Одрживог Развоја Србије, Службени гласник РС бр. 55/05, 71/05-исправка и 101/07 78. Национална Стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској Унији, Влада Републике Србије, 2005 79. Национални Програм за интеграцију РС у ЕУ, Влада Републике Србије, 2008 80. Нацрт Стратегије Руралног Развоја 2010-2013, Министарство Поољопривреде, Шумарсва и Водопривреде, 2009 81. Наш век. 2003. Јубиларно издање припремљено за чланове Шумске Заједнице у Беочину у част прославе њеног празника – сто година од оснивања: 1903 – 2003, АБМ Економик, Нови Сад 82. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. Први резултати, Билтен 540, Република Србија – Републички завод за статистику, Београд, 2011 83. Попис шумског фонда 1979. Године, Републички завод за статистику СР Србије, Београд. 84. Правилник о садржини Основа и Програма Газдовања шумама, Годишњег извођачког плана и Привременог годишњег плана газдовања приватним шумама, Службени гласник РС, бр. 122/03 85. Програм развоја Шумарства Србије (2011-2020) – Нацрт. 2010, Влада Републике Србије, Министарство Пољопривреде, Шумарства и Водопривреде, Управа за Шуме 144 86. Стратегија билошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. До 2018. Године Службени гласник РС бр. 13/11 87. Стратегија за смањење сиромаштва у Србији, 2003. Влада Републике Србије 88. Стратегија развоја енергетике Србије, Влада Републике Србије, Службени Гласник РС бр. 44/05 89. Стратегија развоја пољопривреде Србије, Службени гласник РС бр. 78/05 90. Стратегија развоја шумарства Републике Србије. Службени гласник. РС бр. 59/06 91. Устав Републике Србије, Влада Републике Србије, Службени гласник РС, број 98/06 92. (1940) Статистика шума и шумске привреде за 1938. Годину. Министарсво Шума и рудника, Београд. 145 ПРИЛОГ 1: Упитник за ПРИФОРТ ИСТРАЖИВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ОРГАНИЗОВАЊА ВЛАСНИКА ПРИВАТНИХ ШУМА Опште информације: Овај упитник је коришћен у оквиру међународног истраживачког пројекта везаног за организовање власника приватних шума у земљама западног Балкана: Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Србији (ПРИФОРТ). Циљ упитника је да се утврди спремност власника приватних шума за приступање интересним организацијама. Сви одговори ће бити коришћени искључиво у научне сврхе, а сви испитаници ће остати анонимни. Уводно питање: 1. За почетак молимо Вас, да нам назначите, колико волите Вашу шуму? □ доста (1) □ мало (2) □ не знам (3) □ не много (4) □ уопште је не волим (5) Потреба за интересном организацијом власника шума : 2. Када тражите додатне информације везане за газдовање Вашом шумом, коме се обраћате? □ Рођацима (1) □ Другим власницима приватних шума који имају парцеле у близини моје шуме (2) □ Представницима Министарства ПШВ – Управе за шуме (3) □ Јавном предузећу за газдовање шумама (4) □ Удружењу власника приватних шума (5) □ Стручним листовима и часописима (6) □ Никоме (7) 146 □ Неком другом (8) (молимо Вас наведите коме) ........................................ 3. Интереси власника шума могу се заступати од стране Министарства ПШВ – Управе за шуме, јавних предузећа за газдовање шумама или преко интересних организација – удружења власника приватних шума. Оцените како се интереси власника шума заступају у Србији? □ веома добро (1) □ добро (2) □ не знам (3) □ слабо (4) □ никако (5) 4. Да ли Вам, као власнику приватне шуме, недостаје интересна организација – удружења власника приватних шума, која би Вас подржавала при газдовању Вашом шумом, на пример у гајењу шума, сечи или трговини дрветом? □ јако много (1) □ много (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ не недостаје (5) 5. Да ли Вам као власнику приватне шуме недостаје интересна организација – удружења власника приватних шума, у региону у коме живите, која би заступала Ваше интересе, преко лобирања код политичких партија или службеника у Министарствима или Влади, а све у сврху побољшања социјалног и економског стања власника приватних шума? □ јако много (1) □ много (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ не недостаје (5) 6. Којој се, од наведених институција, обраћате када имате неки проблем везан за Вашу шуму? (потребно је дати одговоре за све наведене институције) а) Министарству ПШВ – Управи за шуме: □ јако често (1) □ често (2) □ можда понекад (3) □ никада (4) б) Јавном предузећу за газдовање шумама: □ јако често (1) □ често (2) □ можда понекад (3) □ никада (4) ц) Удружењу власника шума, ако постоји: □ јако често (1) □ често (2) □ можда понекад (3) □ никада (4) 7. Да ли се слажете са следећим описом Удружења власника приватних шума? (потребно је дати одговоре на сва наведена питања) 147 Изјава Слаже м се (1) Не слажем се (2) Не знам (3) а) Главни циљ Удружења ВПШ је да подржи своје чланове б) Удружења ВПШ пружају разне врсте услуга, а све у циљу ефикасног газдовања шумама. Ц) Удружења ВПШ заступају интересе чланова помоћу лобирања у државним институцијама. Д) Удружења ВПШ представљају заједнички шумски посед е) Удружења ВПШ, решавају проблеме на начин који је прихватљив већини чланова. Ф) Удружења ВПШ су дуготрајна. 8. Које услуге, усмерене ка побољшању газдовања Вашом шумом, очекујете од Удружења власника приватних шума? (могуће је навести више одговора) □ Савете везане за гајење шума (1) □ Савете везане за сечу дрвета (2) □ Информације о тржишту дрвета (3) □ Информације о законским прописима из области шумарства (4) □ Информације о јачању предузетничких активности везаних за дрвне и недрвне производе (5) □ Подршку при изградњи и одржавању шумских путева (6) □ Обуку и тренинге везане за газдовање шумом (7) □ Подршку у припреми докумената неопходних за добијање субвенција (8) □ Друго (наведите) (9) …………………………………………….…... 9. Које активности везане за заступање Ваших интереса очекујете од Удружења власника приватних шума? (могуће је навести више одговора) □ Промене у Закону о шумама (1) □ Обезбеђивање субвенција за власнике шума (2) 148 □ Отварање нових тржишта (3) □ Смањивање такси и ослобађање од неких пореза (4) □ Надокнаду губитка прихода, за поседе који су у саставу заштићеног подручја (5) □ Решавање проблема везаних за катастар непокретности (6) □ Убрзање процеса реституције и денационализације (повратка одузетог) шумског земљишта (7) □ Друго (наведите) (8)………………………………………………………….................. 10. Услуге власницима приватних шума, као што су саветовање при гајењу шума, сечи и продаји дрвета, могу бити пружане од стране следећих институција (молимо, рангирајте их по важности): Институција (1) (2) (3) а) Министарства ПШВ – Управе за шуме б) Јавног предузећа за газдовање шумама ц) Удружења власника шума 11. Молимо Вас да, према следећој скали, оцените могућност пружања услуга саветовања при гајењу шума, сечи и продаји дрвета, власницима приватних шума, преко наведених институција: а) Министарства ПШВ – Управе за шуме: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) б) Јавног предузећа за газдовање шумама: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) ц) Удружења власника приватних шума: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) 149 12. Заступање интереса власника, кроз лобирање у разним политичким институцијама могу спроводити следеће институције шумарског сектора (молимо Вас рангирајте их по важности): Институција (1) (2) (3) а) Министарство ПШВ – Управе за шуме б) Јавно предузеће за газдовање шумама ц) Удружења власника приватних шума 13. Молимо Вас да, према следећој скали, оцените могућности лобирања интереса власника приватних шума у различитим политичким институцијама, од стране следећих шумарских институција: а) Министарства ПШВ – Управе за шуме: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) б) Јавног предузећа за газдовање шумама: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) ц) Удружења власника приватних шума: □ најповољније (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ најнеповољније (5) Чланство: 14. Да ли сте члан неког Удружења власника шума? □ да (1) ⇒ пређите на питање бр.19 □ не (2) 15. Ако нисте члан Удружења власника шума, под којим условима бисте добровољно постали члан удружења које би се формирало на подручју у коме живите? (могуће је дати више одговора) □ Ако нема чланарине или ако је она јако мала (1) □ Ако је удружење независно од државне управе (2) □ Ако удружење има позитивне резултате (3) □ Ако удружење пружа неке економске користи својим члановима (4) □ Друго (наведите) (5) …………………………........……………. 150 16. Да ли сте, и колико, спремни да се ангажујете у оснивању Удружења власника приватних шума на подручју у коме живите? □ јако много (1) □ много (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ нисам спреман (5) 17. Шта мислите о идеји да сви власници шума аутоматски, по Закону, постану чланови интересне организације – удружења власника приватних шума? □ јако се слажем (1) □ слажем се (2) □ не знам (3) □ не слажем се (4) □ јако се не слажем (5) 18. Какво је Ваше мишљење о следећим изјавама везаним за обавезно чланство у интересној организацији – удружењу власника приватних шума? Изјаве Слаж ем се (1) Не слажем се (2) Не зна м (3) а) То би представљало укидање личне слободе б) Допринело би да удружење боље заступа интересе власника ц) Допринело би да удружење пружи боље услуге власницима шума д) То се не би уклопило у наш политички систем е) Обавезно чланство ће појачати политичку снагу власника шума ф) Друго (наведите) ……………………………………… Аспекти гајења шума: 19. Молимо Вас да одговорите на следећа питања везана за Ваш шумски посед: а) Колика је површина Вашег поседа (1) …....... (ха) □ не знам (2) б) Порекло шуме: □ семеног (1) □ изданачког (2) □ мешано (3) □ не знам (4) 151 ц) Главне врсте: □ преовл. Четинари (1) □ преов.лишћари (2) □ мешовита шума (3) □ не знам (4) Економски аспекти: 20. Да ли је Ваша шума терет за Ваше домаћинство или Вам она, ипак, доноси одређене приходе? (молимо Вас оцените на следећој скали) □ доноси приходе (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ (5) терет је за моје домаћинство 21. Да ли сте продавали или, можда, куповали шуму у последњих 10 година? А) Куповина: □ не (1) □ да (2) (молимо Вас наведите колико?) ……………………... (ха) б) Продаја: □ не (1) □ да (2) (молимо Вас наведите колико?) ……………………… (ха) 22. За које основне намене користите Вашу шуму? (могуће је дати више одговора) □ за производњу огревног дрвета за личну употребу (1) □ за производњу дрвне грађе за личну употребу (2) □ за производњу огревног дрвета (укључујући и ћумур), за продају (3) □ за производњу и продају индустријске обловине (4) □ за испашу стоке (5) □ за заштиту природе (6) □ за туризам □ за производњу не-дрвних шумских производа (печурке, шумско воће, лековито биље) □ за лов □ у друге сврхе (наведите које) (7) ………………………………………………........ 152 23. Да ли се Ваш шумски посед састоји из једне или из више парцела? □ Састоји се од једне парцеле (1) □ Састоји се из више парцела (2); Број парцела (3): ……......... Просечна величина парцеле (4): ……......... 24. Колико приходи из Ваше шуме утичу на укупан приход Вашег домаћинства, у смислу коришћења дрвета за продају и за сопствене потребе? А) Продаја дрвета: □ веома много (1) □ много(2) □ не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) б) Коришћење за сопствене потребе: □ веома много (1) □ много (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) 25. Да ли сечете дрво у Вашој шуми сваке године или у одређеним периодима? А) За огрев: □ Сваке године (1) ако да, колико ….….(м3) □ Периодично (2); ако да, колико ….……(м3), на колико година (3): ....… □ Не сечем уопште (4) б) Техничко дрво (трупци, грађа): □ Сваке године (1) ако да, колико ……..(м3) □ Периодично (2); ако да, колико …….…(м3), на колико година (3): …..… □ Не сечем уопште (4) 26. Да ли сте и колико спремни да сарађујете са другим власницима шума у следећим активностима: а) Заједничко коришћење механизације за сечу и транспорт: □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) б) Подела трошкова за израду планова газдовања шумама: □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) ц) Продаја шумских производа: □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) 153 д) Обука и тренинзи везани за газдовање шумама: □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) е) Изградња и одржавање шумских путева: □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) ф) Друго (наведите): ………………………………………………….. □ веома много (1) □ много (2) не знам (3) □ мало (4) □ никако (5) Институционални аспекти: 27. Да ли знате где се тачно налазе границе Вашег шумског поседа? □ да (1) □ не (2) □ не знам (3) а) Ако да: Да ли су границе Вашег шумског поседа: □ видљиве на терену (1) □ невидљиве на терену (2) □ јасно означене у катастру (3) □ нису означене у катастру (4) б) Ако не: Да ли имате неких проблема везаних за катастар? (наведите) ……………...… 28. Да ли сте имали неких проблема везаних за власништво над шумом у последњих 10 година? □ не (1) □ да (2), зашто? . ……………………………………………………………..................... 29. Да ли сте и колико упознати са законским прописима везаним за власнике приватних шума? □ јако пуно (1) □ доста (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ нисам упознат (5) 30. Означите законске прописе који највише оптерећују власника приватних шума (могуће је навести више одговора): □ Обавеза плаћања накнаде за посечено дрво (1) □ Обавеза тражења дозволе за сечу (2) □ Обавеза дознаке пре сече, од стране овлашћених лица (3) □ Обавезни планови газдовања (4) 154 □ Обавезна пропратница за превоз дрвета (5) □ Друго (наведите) (6)…………………………………………………........................… 31. На скали од 1 до 5 оцените квалитет информација везаних за газдовање Вашом шумом, које добијате од следећих институција: а) Министарства ПШВ – Управе за шуме? □ врло добро (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ врло лоше (5) б) Јавног предузећа за газдовање шумама? □ врло добро (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ врло лоше (5) ц) Удружења власника шума? □ врло добро (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ врло лоше (5) д) Осталих невладиних организација? □ врло добро (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ врло лоше (5) е) Друге (наведите) ………...............................… □ врло добро (1) □ (2) □ (3) □ (4) □ врло лоше (5) 32. Колико строги законски прописа везани за приватне шуме ограничавају користи које имате од Вашег шумског поседа ? □ веома много (1) □ много (2) □ не знам (3) □ мало (4) □ нимало (5) 33. Да ли сте икада добили неку врсту субвенција од Министарства ПШВ / Управе за шуме? □ не (1) □ да (2), у коју сврху? ………………………………………….........................… Социолошки аспекти: 34. Пол: □ мушки (1), □ женски (2). 35. Колико имате година? ……. 155 36. Колики је проценат шумског поседа на коме сте Ви једини власник? ……..........(%) Ако је мањи од 100% значи да делите Ваш шумски посед са још неким чланом домаћинства. Молимо Вас наведите са ким? (могуће је више одговора): □ делим са женом или мужем (1) □ делим са родитељима (2) □ делим са рођацима (3) □ делим са децом (4) 37. Колика је просечна удаљеност Вашег шумског поседа од Ваше куће? ...….…(км) 38. Колико становника има у насељу у коме живите (селу или граду)? □ мање од 1.000 (1) □ 1.001 – 5.000 (2) □ 5.001 – 20.000 (3) □ више од 20.001 (4) 39. Које је Ваше занимање? □ Пољопривредник (1) □ Предузетник (2) □ Руководилац (3) □ Службеник / извршилац послова (4) □ Физички радник (5) □ Студент (6) □ Незапослен (7) □ Друго (наведите) (8) ............................................................................................. 156 40. Какво образовање имате? □ Незавршена основна школа (1) □ Основна школа (2) □ Трогодишња средња школа (3) □ Четворогодишња средња школа (4) □ Виша школа (5) □ Факултет (6) □ Друго (наведите) (7) ............................................................................................. 41. Да ли сте Ваш шумски посед: □ купили (1) □ наследили (2) □ оба (3), колико сте купили? (4) ............. (ха), колико наследили? (5) .............. (ха) 42. Да ли желите да: □ оставите Ваш шумски посед Вашој деци (1) □ продате Ваш шумски посед у блиској будућности? (2), зашто? ........................................................................................................................... .... Хвала Вам на издвојеном времену! 157 ПРИЛОГ 2: Упитник за планове Докторска дисертација Однос државе према приватним шумовласницима у односу на садржај и процедуре израде планова газдовања приватним шумама Основне информације: Циљ овог истраживања је установити које информације приватни шумовласници требају у односу на садржај и процедуре израде планова газдовања за прватни шумски посед. До сада су се садржаји и процедуре израде планова газдовања приватним поседом одлучивале без активног учешћа оних на које се ти планови односе, а као резултат не присуства представника приватних шумовласника планови газдовања не постоје сем неких малих изузетака. Истраживање је делом финансирано од стране финског Министарства спољних послова и Европског шумарског института (ЕФИ). Одговори у овом упитнику користити ће се искључиво у научне сврхе и биће анонимни. 1. Колико хектара шуме поседујете? (Упишите укупан број хектара) ________________ ха 99 – незнам 2. Да ли познајете границе Вашег шумског поседа? 1- да 2- не 3. Да ли је шумски посед обједињен (окрупљен) или фрагментиран (расцепкан) ? 1 – обједињен 2 – фрагментиран; број парцела: ______________________ 4. Колика је просечна удаљеност шумског поседа од Вашег места становања? ________________ км 5. Који тип шуме поседујете? 1- висока 2- изданачка 3- мешовита шума (висока и изданачка) 99 – не знам 6. Пол 1- М 2- Ж 7. Колико имате година? ___________________________________________ 8. Које је Ваше садашње занимање? 1- пољопривредник 2- предузетник 3- намештеник у државној служби 4- радник 5- студент 6- пензионер 158 7- домаћица 8- незапослен 9- нешто друго (молим наведите)________________________________________ 9. Које је Ваше образовање? 1- основна школа или ниже 2- средња школа 3- факултет или више 10. Да ли се Ваша шума користи за… (могуће дати више одговора) 1- производњу огревног дрва за властите потребе ДА НЕ 2- производњу техничког дрва за властите потребе ДА НЕ 3- производњу огревног дрва (укључујући угаљ) за продају ДА НЕ 4- производњу техничког дрва за продају ДА НЕ 5- испашу ДА НЕ 6- производњу недрвних шумских производа (нпр. Гљиве, шумско воће, ораси, бобичасто воће) ДА НЕ 7- остале сврхе (наведите које) _________________ 8- не користим своју шуму Уколико не користите своју шуму молим Вас наведите разлог: 11. Да ли сте секли дрво (шуму) у вашој шуми у протеклих 10 година? 1- да 2- не 99 – не знам колико Ако да, колико м3? ______________________м3 (укупно у 10 година) 12. Које информације су Вам потребне о Вашој шуми ради бољег газдовања истом? (да/не). Ако ДА, оцените вредност тих информација на скали од 1 до 5 Информација 1 – да 2 – не 1 – врло важне 2 – важне 3 – средње важне 4 – неважне 5 – врло неважне 99 – незнам А Укупна површина 1 2 1 2 3 4 5 99 Б Укупна запремина 1 2 1 2 3 4 5 99 Ц Годишњи прираст 1 2 1 2 3 4 5 99 Д Број стабала 1 2 1 2 3 4 5 99 Е Колико се може сећи сваке године 1 2 1 2 3 4 5 99 Ф Кратка упутства шта треба радити са шумом током године 1 2 1 2 3 4 5 99 Г Колико путева треба урадити и 1 2 1 2 3 4 5 99 159 где Х Економска пројекција Колико новца ће коштати сеча и остало И колико се новца може добити 1 2 1 2 3 4 5 99 И Да ли сматрате да се план мора усвојити тек са Вашим потписом 1 2 1 2 3 4 5 99 Ј Друго.. 1 2 1 2 3 4 5 99 К 1 2 1 2 3 4 5 99 13. Молим Вас оцените наведене препреке на које наилазе приватни шумовласници уколико желе газдовати својој шумом. Оцените на скали од 1 до 5. Препрека 1 – врло важне 2 – важне 3 – средње важне 4 – неважне 5 – врло неважне 99 незнам А обавеза плаћања пореза за посечено стабло-шум такса 1 2 3 4 5 99 Б поседовање дозволе за сечу 1 2 3 4 5 99 Ц обавезне основе за шуме то јест планови 1 2 3 4 5 99 Д обавезна попратница 1 2 3 4 5 99 Е фрагментираност шумског поседа 1 2 3 4 5 99 Ф мала површина шуме 1 2 3 4 5 99 Г недостатак шумског пута 1 2 3 4 5 99 Х не постојање удружења шумовласника 1 2 3 4 5 99 И нерешени имовинско правни односи 1 2 3 4 5 99 Ј остало (наведите) 1 2 3 4 5 99 Хвала Вам на Вашем времену!!! 160 ПРИЛОГ 3: Упитник за доносиоце одлука УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Место: ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Датум: ”ИСТРАЖИВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ОРГАНИЗОВАЊА ВЛАСНИКА ПРИВАТНИХ ШУМА У РЕГИОНУ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА (ПРИФОРТ)” УПИТНИК ЗА ДОНОСИОЦЕ ОДЛУКА У ШУМАРСКОЈ ПОЛИТИЦИ И ПРЕДСТАВНИКЕ СЕКТОРСКИХ ИНСТИТУЦИЈА/ ОРГАНИЗАЦИЈА Опште информације: Овај интервју је саставни део истраживачког пројекта ПРИФОРТ, везаног за организовање власника приватних шума у земљама западног Балкана: Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Србији. ПРИФОРТ пројекат је финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства, заштите природе и водопривреде Републике Аустрије, као и од стране Европског института за шумарство (ЕФИ). Овај пројекат је директно везан за ФОПЕР пројекат финансиран од стране Министарства иностраних послова Републике Финске. Почетна тачка пројекта је недостатак добровољних организација власника приватних шума у земљама Западног Балкана, а основни циљ истраживања је дефинисање претпоставки за интересно организовање/ удруживање власника приватних шума. Циљ овог интервјуа је да утврди ставове доносилаца одлука у шумарској политици и представника институција и организација везаних за шумарство, о могућности формирања интересних организација власника шума у Србији. Одговори свих испитаника ће бити коришћени само у научне сврхе, а испитаници ће остати анонимни. I ДЕО – ИНФОРМАЦИЈЕ О ИСПИТАНИКУ И ИНСТИТУЦИЈИ/ ОРГАНИЗАЦИЈИ 1. Назив институције: 2. Функција испитаника (позиција и дужности): 161 II ДЕО – УВОДНО ПИТАЊЕ 1. • Према најновијим подацима, приватне шуме у Србији заузимају преко 52 % површине укупног шумског фонда, тако да су оне и најдоминантнија власничка категорија. • Процењени број власника шума је већи од пола милиона. • Ипак, за разлику од ситуације у земљама ЕУ, власници шума у Србији немају независну организацију која би заступала њихове интересе. А) Каква је позиција институције/организације коју Ви представљате у односу на ове чињенице? б) Ко представља власнике шума у шумарској политици Србије? 2. III ДЕО – УЛОГА ВЛАСНИКА ПРИВАТНИХ ШУМА У СРБИЈИ Како Ви оцењујете улогу власника приватних шума у Србији? а) Да ли верујете да власници приватних шума могу газдовати својим шумама на одржив начин? б) Како оцењујете третман/ улогу власника шума од стране Ваше институције/организације? 3. Да ли су власници шума хетерогена или хомогена група, са аспекта Ваше институције/организације? 162 а) Које су разлике и сличности између шумарства приватног и државног сектора? б) Које су последице ових разлика и сличности? 4. Како би, по Вама, требала да изгледа приватна шума (величина поседа/ структура)? а) Који би требали бити главни захтеви државе у односу на газдовање приватним шумама? 5. Која су конкретна интересовања Ваше институције/организације везана за приватне шуме? 6. Који су захтеви Ваше институције/организације у односу на шумарску политику према прив. Шумама? 7. Какав је третман власника шума у постојећем/ а какав у предлогу новог Закона о шумама? А) Да ли се третирају на исти начин као државна предузећа за газдовање шумама? 163 б) Да ли су привилеговани или запостављени/ дискримисани? IV ДЕО – ПОДРШКА ВЛАСНИЦИМА ПРИВАТНИХ ШУМА У СРБИЈИ 8. • Према подацима до којих се дошло у овим истраживањима, просечна површина приватног шумског поседа у Србији је око 4 ха (што је знатно веће од досадашњих података). • Такође, просечна дрвна запремина и запремински прираст су мањи него у државним шумама. А) Да ли је и како могуће ефикасно газдовати тако малим шумским поседима? 9. Да ли делите мишљење да је власницима шума потребна јавна подршка/ подршка државе у одрживом газдовању њиховим шумским поседима? 10. Каква је позиција Ваше институције/организације у погледу субвенционисања одређеног дела трошкова у газдовању приватним шумама? 11. Каква је позиција Ваше институције/организације у погледу предлога, да 164 друштво/ држава треба да подржи власнике шума, како би све екосистемске функције шума (које представљају јавни интерес) биле остварене и у приватним шумама? V ДЕО – ИНСТРУМЕНТИ ЗА ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ/ КАПАЦИТЕТА ВЛАСНИКА ПРИВАТНИХ ШУМА У ШУМАРСКО-ПОЛИТИЧКИМ ПРОЦЕСИМА (СТРАТЕГИЈА/ ЗАКОН/ НШАП) 12. Шта је, по Вама, потребније власницима приватних шума, да би побољшали своју ситуацију: саветовање у вези са газдовањем или лобирање у процесима шумарске политике? а) Како је могуће пружити више услуга саветовања власницима приватних шума? б) Како је могуће побољшати њихову улогу у дефинисању шумарске политике, закона, НШАП? 13. Шта мислите о идеји да се позиција власника шума ојача ближом/ већом међусобном сарадњом и/или заједничким газдовањем? а) Које предности и препреке видите у овоме? 165 14. Какав је Ваш став о идеји да се позиција власника приватних шума ојача успостављањем независне интересне организације? а) Које предности и препреке видите у томе? 15. • До сада је веома мали број власника шума успео да формира добровољне интересне организације (у Србији је, тренутно, формирано само 10 локалних удружења власника шума, и не постоје регионална и национално удружење). Да ли мислите да удружења власника шума (на централном и нижим нивоима), која су добровољно формирана, представљају погодан приступ у јачању интересног заступања власника шума? а) Која врста подстицаја би помогла у формирању добровољних интересних организација власника? 16. • У неким европским земљама (као што је на пример Аустрија) постоје интересне организације власника шума са обавезним чланством. • То значи да је сваки власник шуме, по Закону, уједно и члан интересне оргнизације власника шума (Коморе). Да ли би била могућа реализација оваквог законског решења и у нашим условима? а) Које предности и препреке видите у оваквом решењу? 166 Хвала Вам на сарадњи! 167 Матрица за одговоре доносилаца одлука на дубински интервју ИНСТИТУТУЦИЈЕ ПОЗИТИВАН ИНДИФЕРЕНТАН ОПОНЕНТ Јавна администрација Јавно Предузеће Политичке партије Научне и истраживачке институције у шумарству Приватна предузећа Невладине организације, коморе, асоцијације 168 ПРИЛОГ 4: План газдовања приватним шумама по Живојину Милину СТАЊЕ ШУМЕ, ПЛАН И ЕВИДЕНЦИЈА ГАЗДОВАЊА 1. ОПШТИ ПОДАЦИ Редни број 3002 Општина: Бор Кат.општина: Злот II Месни назив:Корнет Власник: Степановић Василије Адреса: Злот Бр.кат.парцеле 7640 Бр.пос.листа 217 Површина 2.8462 ха Шума 2.8462 ха 2. ПРИКАЗ СТАЊА ШУМЕ 2.1 ОПИС ШУМЕ kласа рупа Опис станишта: надм.висина 320м експозиција: Сев.-запад нагиб: Благ Облик терена: Страна земљиште: Смеђе земљ.на креч. Опис шуме, облик гајења: Висока састојина склоп: Густ обраст Квалитет: здрав.стање: Добро средње стабло пречник висина Подмладак и младик: Добар 2.2 ОСНОВНИ ПОДАЦИ ПО ЈЕДНОМ ХЕКТАРУ ВРСТА ДРВЕЋА СМЕША СТАРОСТ ДОБ.РАЗР. БОНИТЕТ БР.СТАБ. ЗАПР. ПРИРАСТ ЗАПРЕМИНА ОДРЕЂЕНА 1.Премером свих стабала 2.Делимичним премером 3.Оценом ЦЕР ГРАБ СВЕГА 2.3 ЗАПРЕМИНА ПО ДЕБЉИНСКИМ РАЗРЕДИМА НА ПАРЦЕЛИ ВРСТА ДРВЕЋА СВЕГА м3 0 I II II IV V VI VII ЗАПРЕМ ПРИРАСТ до 10цм 11-20 21-30 31-40 41-50 51-60 61-70 71 цм > ЦЕР ГРАБ УКУПНО 3. ПЛАН ГАЗДОВАЊА ПЛАН ИСКОРИШЋАВАЊА ШУМА (м3) ПЛАН ГАЈЕЊА ШУМА (ха) ВРСТА СЕЧЕ СВЕГА ЦЕР ГРАБ ВРСТА РАДА ha ВР.ДРВ. . БР.САДН ГЛАВНЕ СЕЧЕ ПРОРЕДЕ РЕСУРЕКЦИЈА ЧИШЋЕЊЕ РЕКОНСТРУКЦ. ПОШУМЉАВАЊЕ ЧИСТИНА ПОПУЊАВАЊЕ РАЗР.ДЕЛОВА ПОПУЊАВАЊЕ КУЛТУРА ЗАМЕНА ВРСТЕ ДРВЕЋА НЕГА КУЛТУРА 169 4. ЕВИДЕНЦИЈА ГАЗДОВАЊА ИЗВРШЕНЕ СЕЧЕ (м3) ВРШЕНИ УЗГОЈНИ РАДОВИ (ха) ГОД СВЕГ А ВРСТА ДРВЕЋА ВРСТЕ РАДА ВРСТА ДРВЕЋА БРОЈ САДНИЦА УСПЕХ СВЕГА БЕЛЕШКЕ ОВЕРА НАДЛЕЖНОГ ШУМАРСКОГ ОРГАНА МЕСТО ДАТУМ ПЕЧАТ 170 ПРИЛОГ 5: Предлог садржаја плана газдовања за приватне шуме у својини физичких лица 171 ПЛАН ЗА ПРИВАТНЕ ШУМЕ У СВОЈИНИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА Образац бр. 1 ОПШТИ ПОДАЦИ Рок важења: 2012-2021 Редни број плана Општина: Месни назив: Власник: Адреса: Евиденциони број сопственика шуме или број пољопривредног газдинства ЈМБГ: НАПОМЕНА 172 Имовинско-правно стање Образац бр. 2 Имовинско – правно стање власника Редни број дела поседа Катастарска општина Број кат. парцеле Бр. Плана/ листа Место звано Култура Класа Површина ha ar m2 1. 2. 3. 4. 5. Укупно за власника Кратак осврт на раелизацију планова (%) По површини По обиму План искоришћавања шума План гајења и заштите шума 173 Опис станишта и састојине Образац бр. 3 174 Искоришћавање шума Образац бр. 4 175 Гајење и заштита шума Образац бр. 5 176 Смернице и упутства за спровођење плана Образац бр. 6 177 Социјалне карактеристике Образац бр. 7 Социјалне карактеристике власника Старост Образовање Занимање Место боравка Број чланова домаћинстава Будућност шуме Сопствено коришћење дрвета Да Не Продаја дрвета Да Не Коришћење шуме Да Не Продаја шуме Да Не Остављање у наследство Да Не Остало 178 Вредност шуме Образац бр. 8 Вредност шуме Вредност шуме Површина Цена по ха Укупно Мере подршке Образац бр. 9 Мере подршке Субвенције за изградњу путева Да Не Субвенције за куповину опреме Да Не Субвенције за саднице Да Не Субвенције за негу шуме Да Не Саветодавна подршка Да Не 179 Економско-финансијска анализа Образац бр. 10 Економско - финансијска анализа за период од 10 година А. ПРИХОДИ 1. Приход од продаје дрвета 2. Субвенције 3. Остали приходи СВЕГА ПРИХОД Б. ТРОШКОВИ 1. Производња дрвних сортимената (сеча, привлачење) 2. Пошумљавање 3. Гајење шума 4. Заштита шума 5. Накнада за посечено дрво (5%) 6. Административни трошкови (захтеви, обрасци) 7. Oстали трошкови СВЕГА ТРОШКОВИ БИЛАНС (А-Б) Власник Овера одговорног лица _______________________ ______________________________ Датум ________________ Место _______________ Печат 180 181 182 ПРИЛОГ 6: Садржај плана за процену штете у Баден Виртембергу за приватне шуме Попис површина ОПИС САСТОЈИНЕ Број парцеле, Површи на под шумом Површин а шумског тла (ха) Старост, врсте дрвећа, однос мешовитих врста, стање састојине итд. Старосн е класе Врст а дрве ћа Површин а (ха) Класе Приноса (прира- ста) (дубеће запре- мине) Запремина Сред ња виси на (м) Степ ен густ ине саст ојин е свих дубе- ћих стаб ала - по ха дуб.ст аб- ала 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Округ, положај парцеле Број парцеле Површи на парцеле (ха) Напо мене Шикаре (ха) Површина којом се газдује (ха) Од тога Површина под шумом (ха) Остала површина (ха) 1 2 3 4 5 6 7 8 147 196590 0,6 10,1 9,8 0,3 0,1 ха путе ва 0,2 ха лива да Укупно 196590 0,6 10,1 9,8 0,3 183 ДЕСЕТОГОДИШЊЕ ПЛАНИРАЊЕ ГАЗДОВАЊА ИЗВРШЕНЕ РАДЊЕ Прореде, циљеви газдовања Радови на врстама, нези, заштити ,итд. Коришћење (прореде) Нега млад их састо- јина (ха) Засађена површин а (ха) Годи шње Коришћ ење * Засађена површи на (ха) Сече по ха(у м3 без коре и без губитака од сече) * Површ ина за проред е (ха) Селекти вне прореде (ха) Завршне прореде * Укупне прореде * 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 184 А.старосне класе 1. Заједнички приказ старосних класа Необрас ло I I III IV V VI VII VIII IX X Укупно Површина (ха) Сума (ха) Запремина (м3) 185 ПРИКАЗ ГОДИШЊЕГ КОРИШЋЕЊА Режим рада м3 без коре и остатака од сече од тога Укупно по ха окућница комерцијалне шуме (право на коришћење) Шуме старијих класа 40 4.1 Плантажне шуме Низијске шуме А.р.б. (?) Укупно 40 4.1 Право на коришћење у корист Временски оквир у октобру 2011. Званично прихваћено Место Датум Потпис Службени печат 186 • ПРИЛОГ • Дистрибуција старосних класа • Резиме • Текући прираст • Сумарни план сеча • Рачунска крива старосних класа • Преглед стања шума изазваних труљењем • Коришћене скраћенице • Узгојни појмови и дефиниције • Извод из закона о шумама • Копија карте старосних класа • Карте старосних класа (видети одељак са картама) 187 ПРИЛОГ 7: Дескриптивна статистика Pol Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid muški 334 95,4 95,4 95,4 žensk i 16 4,6 4,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 Statistics Godine Mean 52,63 Std. Deviation 11,877 Minimum 19 Maximum 84 Obrazovanje Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid osnovna škola ili niže 87 24,9 24,9 24,9 srednja škola 240 68,6 68,8 93,7 fakultet ili više 22 6,3 6,3 100,0 Total 349 99,7 100,0 Missin g 4 1 ,3 Total 350 100,0 Sadašnje zanimanje Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid poljeprivrednik 77 22,0 22,0 22,0 188 preduzetnik 29 8,3 8,3 30,3 nameštenik u državnoj službi 16 4,6 4,6 34,9 radnik 96 27,4 27,4 62,3 student 3 ,9 ,9 63,1 penzioner 98 28,0 28,0 91,1 domaćica 2 ,6 ,6 91,7 nezaposlen 26 7,4 7,4 99,1 nešto drugo 3 ,9 ,9 100,0 Total 350 100,0 100,0 Sadašnje zanimanje_drugo Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid 347 99,1 99,1 99,1 hemijski tehnicar 1 ,3 ,3 99,4 trgovac 1 ,3 ,3 99,7 van zemlje 1 ,3 ,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 Statistics Veličina posjeda – šuma N Valid 344 Missing 6 Mean 3,832 Std. Deviation 5,0580 Minimum ,2 Maximum 50,0 Da li poznajete granice vašeg šumskog poseda Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 321 91,7 91,7 91,7 ne 29 8,3 8,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 189 Da li je šumski posed objedinjen ili fragmentiran Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid objedinjen 40 11,4 11,4 11,4 fragmentir an 310 88,6 88,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 Statistics Broj parcela N Valid 303 Missing 47 Mean 5,40 Minimum 2 Maximum 25 Statistics Koliko je prosečna udaljenost šumskog poseda od vašog mesta stanovanja N Valid 350 Missing 0 Mean 6,29 Minimum 0 Maximum 50 Koji tip šume posedujete Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid visoka 31 8,9 9,3 9,3 izdanačka 155 44,3 46,7 56,0 mešovita šuma 146 41,7 44,0 100,0 Total 332 94,9 100,0 190 Missin g ne znam 18 5,1 Total 350 100,0 DESKRIPTIVNA STATISTIKA – KORIŠĆENJE ŠUME Korišćenje šume_ogrevnog drva za vlastite potrebe Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 316 90,3 90,3 90,3 ne 34 9,7 9,7 100,0 Total 350 100,0 100,0 Koristenje šume_proizvodnja tehničkog drva za vlastite potrebe Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 158 45,1 45,1 45,1 ne 192 54,9 54,9 100,0 Total 350 100,0 100,0 Korišćenje šuma_proizvodnja ogrevnog drva za prodaju Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 94 26,9 26,9 26,9 ne 256 73,1 73,1 100,0 Total 350 100,0 100,0 Korišćenje šume_proizvodnja tehničkog drva za prodaju Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 49 14,0 14,0 14,0 ne 301 86,0 86,0 100,0 Total 350 100,0 100,0 191 Korišćenje šuma_ispašu Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 39 11,1 11,1 11,1 ne 311 88,9 88,9 100,0 Total 350 100,0 100,0 Korišćenje šuma_NTWP Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 46 13,1 13,1 13,1 ne 304 86,9 86,9 100,0 Total 350 100,0 100,0 Korišćenje šuma_ostale svrhe Frequenc y Percent Missin g System 350 100,0 Ne koristim svoju šumu Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid 1 26 7,4 100,0 100,0 Missin g System 324 92,6 Total 350 100,0 Razlog Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid 326 93,1 93,1 93,1 bavi se drugim stvarima 1 ,3 ,3 93,4 cuva sumu 1 ,3 ,3 93,7 cuvaju zbog male povrsine 1 ,3 ,3 94,0 192 daljina, nedostatak puta 1 ,3 ,3 94,3 deca joj iseku i donesu 1 ,3 ,3 94,6 dobio u nasledstvo 1 ,3 ,3 94,9 hoce da ostavi deci 1 ,3 ,3 95,1 koriste deca 1 ,3 ,3 95,4 kupuje drva, neinteresuje ga suma 1 ,3 ,3 95,7 kupuje drva, suma mu je daleko 1 ,3 ,3 96,0 kupuje drvo 1 ,3 ,3 96,3 kupuje ogrev, starost 1 ,3 ,3 96,6 malo je ima i greje se na struju 1 ,3 ,3 96,9 ne bavi se tim 1 ,3 ,3 97,1 ne provodi vreme u tom mestu gde je suma 1 ,3 ,3 97,4 ne zna medje 2 ,6 ,6 98,0 neće 1 ,3 ,3 98,3 nema potrebe 1 ,3 ,3 98,6 nema vremena 1 ,3 ,3 98,9 star, suma isecena pretvorena u sikaru 1 ,3 ,3 99,1 udaljenost 1 ,3 ,3 99,4 zdravstveno stanje 1 ,3 ,3 99,7 zivi u gradu u stanu, nema nikog na selu 1 ,3 ,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 193 Razlozi za nekorišćenje šume Recodirana variabla_ razlozi za nekorišćenje Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid starost 3 ,9 13,6 13,6 čuvanje za djecu ili koristijo jo djeca 5 1,4 22,7 36,4 ne zna gdje ima šumo 2 ,6 9,1 45,5 nedostatak vrijemena 3 ,9 13,6 59,1 dobio u nasledstvo, nema potrebe 4 1,1 18,2 77,3 šuma je daleko, nedostatak šumskih putova 4 1,1 18,2 95,5 mala posjed 1 ,3 4,5 100,0 Total 22 6,3 100,0 Missin g System 328 93,7 Total 350 100,0 Dali ste sekli drvo u vašoj šumi u proteklih 10 godina Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 316 90,3 91,9 91,9 ne 28 8,0 8,1 100,0 Total 344 98,3 100,0 Missin g ne znam koliko 6 1,7 Total 350 100,0 Statistics Koliko m3 Mean 270,40 194 INFORMACIJE ZA GAZDOVANJE – DESKRIPTIVNA STATISTIKA Informacije_ukupna površina Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 180 51,4 51,4 51,4 ne 170 48,6 48,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_ukupna zapremina Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 202 57,7 57,7 57,7 ne 148 42,3 42,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_godišnji prirast Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 191 54,6 54,6 54,6 ne 159 45,4 45,4 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_broj stabla Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 163 46,6 46,6 46,6 ne 187 53,4 53,4 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_koliko se može seći svake godine Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 250 71,4 71,4 71,4 ne 100 28,6 28,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 195 Informacije_Kratka upustva šta treba radit sa šumom Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 254 72,6 72,6 72,6 ne 95 27,1 27,1 99,7 3 1 ,3 ,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_putevi Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 259 74,0 74,0 74,0 ne 91 26,0 26,0 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_ekonomska projekcija Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 236 67,4 67,4 67,4 ne 114 32,6 32,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 Informacije_plan usvojen tek sa potpisom Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid da 248 70,9 70,9 70,9 ne 101 28,9 28,9 99,7 3 1 ,3 ,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 Statistics N Mean Valid Missing 196 Informacije_ukupna površina_ocjena važnosti 181 169 1,99 Informacije_ukupna zapremina_ocjena važnosti 202 148 1,89 Informacije_godišnji prirast_ocjena važnosti 191 159 2,29 Informacije_broj 196table_ocjena važnosti 163 187 2,61 Informacije_koliko se može sječi svake godine_ocjena važnosti 250 100 1,90 Informacije_Kratka opustva šta treba radit sa šumom_ocjena važnosti 256 94 2,18 Informacije_putovi_ ocjena važnosti 259 91 1,90 Informacije_ekonom ska projekcija_ocjena važnosti 236 114 2,01 Informacije_plan usvojite tek sa potpisom_ocjena važnosti 246 104 1,80 197 PREPREKE PRI GAZDOVANJU ŠUMOM – DESKRIPTIVNA STATISTIKA Statistics N Mean Valid Missing Obaveza plaćanja poreza – šum taksa 345 5 2,58 Posedovanje dozvole za seču 344 6 2,67 Obavezne osnove za šumu-planovi 341 9 2,97 Obavezna popratnica 344 6 2,57 Fragmentiranost šumskog posjeda 342 8 2,91 Mala površina šume 342 8 2,93 Nedostatak šumskog puta 345 5 2,10 Nepostojanje udruženja šumovlastnika 341 9 3,39 Nerešeni imovinsko pravni osnovi 344 6 3,42 1 – vrlo važne, 5 – vrlo nevažne STATISTIČKI TESTOVI – INFORMACIJE (q12) Crosstab Da li poznajete granice vašeg šumskog posjeda da ne Informacije_plan usvojite tek sa potpisom da Count 233 15 198 Expected Count 227,4 20,6 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 94,0% 6,0% % within Da li poznajete granice vašeg šumskog posjeda 72,8% 51,7% % of Total 66,8% 4,3% ne Count 87 14 Expected Count 92,6 8,4 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 86,1% 13,9% % within Da li poznajete granice vašeg šumskog posjeda 27,2% 48,3% 199 % of Total 24,9% 4,0% Total Count 320 29 Expected Count 320,0 29,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 91,7% 8,3% % within Da li poznajete granice vašeg šumskog posjeda 100,0% 100,0% % of Total 91,7% 8,3% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 5,750a 1 ,016 Continuity Correctionb 4,770 1 ,029 Likelihood Ratio 5,284 1 ,022 Fisher’s Exact Test ,030 ,017 200 Linear-by-Linear Association 5,734 1 ,017 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 8,39. b. Computed only for a 2x2 table Recodiranje starosti Starost_rec (manje od 50, više od 50) Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid manje od 50 160 45,7 45,7 45,7 Više od 50 190 54,3 54,3 100,0 Total 350 100,0 100,0 Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_ukupna površina da Count 100 80 180 Expected Count 82,3 97,7 180,0 % within Informacije_ukupna površina 55,6% 44,4% 100,0 % % within Starost_rec 62,5% 42,1% 51,4% % of Total 28,6% 22,9% 51,4% ne Count 60 110 170 Expected Count 77,7 92,3 170,0 % within Informacije_ukupna površina 35,3% 64,7% 100,0 % % within Starost_rec 37,5% 57,9% 48,6% % of Total 17,1% 31,4% 48,6% Total Count 160 190 350 Expected Count 160,0 190,0 350,0 % within Informacije_ukupna površina 45,7% 54,3% 100,0 % % within Starost_rec 100,0% 100,0 % 100,0 % 201 Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_ukupna površina da Count 100 80 180 Expected Count 82,3 97,7 180,0 % within Informacije_ukupna površina 55,6% 44,4% 100,0 % % within Starost_rec 62,5% 42,1% 51,4% % of Total 28,6% 22,9% 51,4% ne Count 60 110 170 Expected Count 77,7 92,3 170,0 % within Informacije_ukupna površina 35,3% 64,7% 100,0 % % within Starost_rec 37,5% 57,9% 48,6% % of Total 17,1% 31,4% 48,6% Total Count 160 190 350 Expected Count 160,0 190,0 350,0 % within Informacije_ukupna površina 45,7% 54,3% 100,0 % % within Starost_rec 100,0% 100,0 % 100,0 % % of Total 45,7% 54,3% 100,0 % Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 14,463a 1 ,000 Continuity Correctionb 13,658 1 ,000 Likelihood Ratio 14,578 1 ,000 Fisher’s Exact Test ,000 ,000 Linear-by-Linear Association 14,422 1 ,000 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 77,71. 202 Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 14,463a 1 ,000 Continuity Correctionb 13,658 1 ,000 Likelihood Ratio 14,578 1 ,000 Fisher’s Exact Test ,000 ,000 Linear-by-Linear Association 14,422 1 ,000 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 77,71. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_godišnji prirast da Count 111 80 191 Expected Count 87,3 103,7 191,0 % within Informacije_godišnji prirast 58,1% 41,9% 100,0 % % within Starost_rec 69,4% 42,1% 54,6 % % of Total 31,7% 22,9% 54,6 % ne Count 49 110 159 Expected Count 72,7 86,3 159,0 % within Informacije_godišnji prirast 30,8% 69,2% 100,0 % % within Starost_rec 30,6% 57,9% 45,4 % % of Total 14,0% 31,4% 45,4 % Total Count 160 190 350 Expected Count 160,0 190,0 350,0 203 % within Informacije_godišnji prirast 45,7% 54,3% 100,0 % % within Starost_rec 100,0% 100,0% 100,0 % % of Total 45,7% 54,3% 100,0 % Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 26,054a 1 ,000 Continuity Correctionb 24,966 1 ,000 Likelihood Ratio 26,492 1 ,000 Fisher’s Exact Test ,000 ,000 Linear-by-Linear Association 25,979 1 ,000 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 72,69. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_broj stabla da Count 94 69 163 Expected Count 74,5 88,5 163,0 % within Informacije_broj stabla 57,7% 42,3% 100,0 % % within Starost_rec 58,8% 36,3% 46,6% % of Total 26,9% 19,7% 46,6% ne Count 66 121 187 Expected Count 85,5 101,5 187,0 % within Informacije_broj stabla 35,3% 64,7% 100,0 % % within Starost_rec 41,3% 63,7% 53,4% % of Total 18,9% 34,6% 53,4% 204 Total Count 160 190 350 Expected Count 160,0 190,0 350,0 % within Informacije_broj stabla 45,7% 54,3% 100,0 % % within Starost_rec 100,0% 100,0% 100,0 % % of Total 45,7% 54,3% 100,0 % Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 17,568a 1 ,000 Continuity Correctionb 16,678 1 ,000 Likelihood Ratio 17,693 1 ,000 Fisher’s Exact Test ,000 ,000 Linear-by-Linear Association 17,518 1 ,000 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 74,51. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_koliko se može sječi svake godine da Count 126 124 250 Expected Count 114,3 135,7 250,0 % within Informacije_koliko se može sječi svake godine 50,4% 49,6% 100,0% % within Starost_rec 78,8% 65,3% 71,4% % of Total 36,0% 35,4% 71,4% ne Count 34 66 100 Expected Count 45,7 54,3 100,0 205 % within Informacije_koliko se može sječi svake godine 34,0% 66,0% 100,0% % within Starost_rec 21,3% 34,7% 28,6% % of Total 9,7% 18,9% 28,6% Total Count 160 190 350 Expected Count 160,0 190,0 350,0 % within Informacije_koliko se može sječi svake godine 45,7% 54,3% 100,0% % within Starost_rec 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 45,7% 54,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 7,741a 1 ,005 Continuity Correctionb 7,095 1 ,008 Likelihood Ratio 7,864 1 ,005 Fisher’s Exact Test ,006 ,004 Linear-by-Linear Association 7,719 1 ,005 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 45,71. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Starost_rec Total manje od 50 Više od 50 Informacije_plan usvojite tek sa potpisom da Count 122 126 248 Expected Count 113,0 135,0 248,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 49,2% 50,8 % 100,0 % 206 % within Starost_rec 76,7% 66,3 % 71,1% % of Total 35,0% 36,1 % 71,1% ne Count 37 64 101 Expected Count 46,0 55,0 101,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 36,6% 63,4 % 100,0 % % within Starost_rec 23,3% 33,7 % 28,9% % of Total 10,6% 18,3 % 28,9% Total Count 159 190 349 Expected Count 159,0 190,0 349,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 45,6% 54,4 % 100,0 % % within Starost_rec 100,0% 100,0 % 100,0 % % of Total 45,6% 54,4 % 100,0 % Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 4,565a 1 ,033 Continuity Correctionb 4,072 1 ,044 Likelihood Ratio 4,614 1 ,032 Fisher’s Exact Test ,034 ,021 Linear-by-Linear Association 4,552 1 ,033 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 46,01. b. Computed only for a 2x2 table Veličina poseda_recodiranje 207 Statistics Veličina posjeda – šuma Percentile s 25 1,000 50 2,000 75 4,500 Veličina poseda_rec Frequenc y Percent Valid Percent Cumulative Percent Valid do 2 ha 173 49,4 49,4 49,4 više od 2 ha 177 50,6 50,6 100,0 Total 350 100,0 100,0 Crosstab Veličina posjeda_rec Total do 2 ha više od 2 ha Informacije_Kratka opustva šta treba radit sa šumom da Count 117 137 254 Expected Count 125,9 128,1 254,0 % within Informacije_Kratka opustva šta treba radit sa šumom 46,1% 53,9% 100,0 % % within Veličina posjeda_rec 67,6% 77,8% 72,8% % of Total 33,5% 39,3% 72,8% ne Count 56 39 95 Expected Count 47,1 47,9 95,0 % within Informacije_Kratka opustva šta treba radit sa šumom 58,9% 41,1% 100,0 % % within Veličina posjeda_rec 32,4% 22,2% 27,2% % of Total 16,0% 11,2% 27,2% Total Count 173 176 349 Expected Count 173,0 176,0 349,0 208 % within Informacije_Kratka opustva šta treba radit sa šumom 49,6% 50,4% 100,0 % % within Veličina posjeda_rec 100,0% 100,0% 100,0 % % of Total 49,6% 50,4% 100,0 % Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 4,591a 1 ,032 Continuity Correctionb 4,091 1 ,043 Likelihood Ratio 4,609 1 ,032 Fisher’s Exact Test ,041 ,021 Linear-by-Linear Association 4,578 1 ,032 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 47,09. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Veličina posjeda_rec Total do 2 ha više od 2 ha Informacije_ekonom ska projekcija da Count 108 128 236 Expected Count 116,7 119,3 236,0 % within Informacije_ekonom ska projekcija 45,8% 54,2% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 62,4% 72,3% 67,4% % of Total 30,9% 36,6% 67,4% ne Count 65 49 114 Expected Count 56,3 57,7 114,0 209 % within Informacije_ekonom ska projekcija 57,0% 43,0% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 37,6% 27,7% 32,6% % of Total 18,6% 14,0% 32,6% Total Count 173 177 350 Expected Count 173,0 177,0 350,0 % within Informacije_ekonom ska projekcija 49,4% 50,6% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 49,4% 50,6% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 3,895a 1 ,048 Continuity Correctionb 3,458 1 ,063 Likelihood Ratio 3,904 1 ,048 Fisher’s Exact Test ,053 ,031 Linear-by-Linear Association 3,884 1 ,049 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 56,35. b. Computed only for a 2x2 table Crosstab Veličina posjeda_rec Total do 2 ha više od 2 ha Informacije_plan usvojite tek sa da Count 110 138 248 Expected Count 122,9 125,1 248,0 210 potpisom % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 44,4% 55,6% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 63,6% 78,4% 71,1% % of Total 31,5% 39,5% 71,1% ne Count 63 38 101 Expected Count 50,1 50,9 101,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 62,4% 37,6% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 36,4% 21,6% 28,9% % of Total 18,1% 10,9% 28,9% Total Count 173 176 349 Expected Count 173,0 176,0 349,0 % within Informacije_plan usvojite tek sa potpisom 49,6% 50,4% 100,0% % within Veličina posjeda_rec 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 49,6% 50,4% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi-Square 9,324a 1 ,002 Continuity Correctionb 8,617 1 ,003 Likelihood Ratio 9,395 1 ,002 Fisher’s Exact Test ,003 ,002 Linear-by-Linear Association 9,298 1 ,002 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 50,07. b. Computed only for a 2x2 table 211 Crosstab Obrazovanje Obrazovanje Total osnovn a škola ili niže srednja škola fakultet ili više Informacije_ukupna пovršina da Count 19 151 10 180 Expecte d Count 44,9 123,8 11,3 180,0 % within Informa cije_uku pna površin a 10,6% 83,9% 5,6% 100,0% % within Obrazo vanje 21,8% 62,9% 45,5% 51,6% % of Total 5,4% 43,3% 2,9% 51,6% ne Count 68 89 12 169 Expecte d Count 42,1 116,2 10,7 169,0 % within Informa cije_uku pna površin a 40,2% 52,7% 7,1% 100,0% % within Obrazo vanje 78,2% 37,1% 54,5% 48,4% % of Total 19,5% 25,5% 3,4% 48,4% Total Count 87 240 22 349 Expecte d Count 87,0 240,0 22,0 349,0 212 % within Informa cije_uku pna površin a 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% % within Obrazo vanje 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 43,493a 2 ,000 Likelihood Ratio 45,316 2 ,000 Linear-by-Linear Association 24,782 1 ,000 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 10,65. Crosstab Obrazovanje Total osno vna škola ili niže srednja škola fakultet ili više Informacije_ukupna zapremina da Count 22 168 11 201 Expect ed Count 50,1 138,2 12,7 201,0 213 % within Inform acije_u kupna zapre mina 10,9 % 83,6% 5,5% 100,0% % within Obraz ovanje 25,3 % 70,0% 50,0% 57,6% % of Total 6,3% 48,1% 3,2% 57,6% ne Count 65 72 11 148 Expect ed Count 36,9 101,8 9,3 148,0 % within Inform acije_u kupna zapre mina 43,9 % 48,6% 7,4% 100,0% % within Obraz ovanje 74,7 % 30,0% 50,0% 42,4% % of Total 18,6 % 20,6% 3,2% 42,4% Total Count 87 240 22 349 Expect ed Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Inform acije_u kupna zapre mina 24,9 % 68,8% 6,3% 100,0% 214 % within Obraz ovanje 100,0 % 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 24,9 % 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 52,822a 2 ,000 Likelihood Ratio 53,632 2 ,000 Linear-by-Linear Association 29,446 1 ,000 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 9,33. Crosstab Obrazovanje Total osnovn a škola ili niže srednja škola fakultet ili više Informacije_go dišnji prirast da Count 22 157 11 190 Expected Count 47,4 130,7 12,0 190,0 % within Informacije_ godišnji prirast 11,6% 82,6% 5,8% 100,0% % within Obrazovanje 25,3% 65,4% 50,0% 54,4% % of Total 6,3% 45,0% 3,2% 54,4% ne Count 65 83 11 159 Expected Count 39,6 109,3 10,0 159,0 % within Informacije_ godišnji prirast 40,9% 52,2% 6,9% 100,0% 215 % within Obrazovanje 74,7% 34,6% 50,0% 45,6% % of Total 18,6% 23,8% 3,2% 45,6% Total Count 87 240 22 349 Expected Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Informacije_ godišnji prirast 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% % within Obrazovanje 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 41,645a 2 ,000 Likelihood Ratio 42,651 2 ,000 Linear-by-Linear Association 24,676 1 ,000 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 10,02. Crosstab Obrazovanje Total osnov na škola ili niže srednj a škola fakultet ili više Informacije_broj stabla da Count 19 135 9 163 Expected Count 40,6 112,1 10,3 163,0 % within Informacije _broj stabla 11,7% 82,8% 5,5% 100,0% 216 % within Obrazovanj e 21,8% 56,3% 40,9% 46,7% % of Total 5,4% 38,7% 2,6% 46,7% ne Count 68 105 13 186 Expected Count 46,4 127,9 11,7 186,0 % within Informacije _broj stabla 36,6% 56,5% 7,0% 100,0% % within Obrazovanj e 78,2% 43,8% 59,1% 53,3% % of Total 19,5% 30,1% 3,7% 53,3% Total Count 87 240 22 349 Expected Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Informacije _broj stabla 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% % within Obrazovanj e 100,0 % 100,0 % 100,0% 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 30,693a 2 ,000 Likelihood Ratio 32,256 2 ,000 Linear-by-Linear Association 17,135 1 ,000 N of Valid Cases 349 Фa. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 10,28. 217 Crosstab Obrazovanje Total osnov na škola ili niže srednj a škola fakultet ili više Informacije_koliko se može sječi svake godine da Count 49 187 13 249 Expected Count 62,1 171,2 15,7 249,0 % within Informacij e_koliko se može sječi svake godine 19,7% 75,1% 5,2% 100,0% % within Obrazovan je 56,3% 77,9% 59,1% 71,3% % of Total 14,0% 53,6% 3,7% 71,3% ne Count 38 53 9 100 Expected Count 24,9 68,8 6,3 100,0 % within Informacij e_koliko se može sječi svake godine 38,0% 53,0% 9,0% 100,0% % within Obrazovan je 43,7% 22,1% 40,9% 28,7% % of Total 10,9% 15,2% 2,6% 28,7% Total Count 87 240 22 349 Expected Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Informacij e_koliko se može sječi svake godine 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% 218 % within Obrazovan je 100,0 % 100,0 % 100,0% 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 16,291a 2 ,000 Likelihood Ratio 15,713 2 ,000 Linear-by-Linear Association 5,419 1 ,020 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 6,30. Crosstab Obrazovanje Total osnov na škola ili niže srednj a škola fakult et ili više Informacije_pu tovi da Count 50 192 16 258 Expected Count 64,3 177,4 16,3 258,0 % within Informacije_put ovi 19,4% 74,4% 6,2% 100,0% % within Obrazovanje 57,5% 80,0% 72,7% 73,9% % of Total 14,3% 55,0% 4,6% 73,9% ne Count 37 48 6 91 Expected Count 22,7 62,6 5,7 91,0 % within Informacije_put ovi 40,7% 52,7% 6,6% 100,0% 219 % within Obrazovanje 42,5% 20,0% 27,3% 26,1% % of Total 10,6% 13,8% 1,7% 26,1% Total Count 87 240 22 349 Expected Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Informacije_put ovi 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% % within Obrazovanje 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 16,831a 2 ,000 Likelihood Ratio 15,904 2 ,000 Linear-by-Linear Association 10,541 1 ,001 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 5,74. Crosstab Obrazovanje Total osnovna škola ili niže srednja škola fakultet ili više Informacije_ekonoms ka projekcija da Count 46 174 15 235 Expecte d Count 58,6 161,6 14,8 235,0 % within Informa cije_eko nomska projekci ja 19,6% 74,0% 6,4% 100,0% 220 % within Obrazo vanje 52,9% 72,5% 68,2% 67,3% % of Total 13,2% 49,9% 4,3% 67,3% ne Count 41 66 7 114 Expecte d Count 28,4 78,4 7,2 114,0 % within Informa cije_eko nomska projekci ja 36,0% 57,9% 6,1% 100,0% % within Obrazo vanje 47,1% 27,5% 31,8% 32,7% % of Total 11,7% 18,9% 2,0% 32,7% Total Count 87 240 22 349 Expecte d Count 87,0 240,0 22,0 349,0 % within Informa cije_eko nomska projekci ja 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% % within Obrazo vanje 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 24,9% 68,8% 6,3% 100,0% 221 Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 11,190a 2 ,004 Likelihood Ratio 10,819 2 ,004 Linear-by-Linear Association 7,627 1 ,006 N of Valid Cases 349 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 7,19. Crosstab Obrazovanje Total osnovn a škola ili niže srednja škola fakultet ili više Informacije_plan usvojitjen tek sa potpisom da Count 39 189 19 247 Expected Count 61,8 169,6 15,6 247,0 % within Informaci je_plan usvojite tek sa potpisom 15,8% 76,5% 7,7% 100,0% % within Obrazova nje 44,8% 79,1% 86,4% 71,0% % of Total 11,2% 54,3% 5,5% 71,0% ne Count 48 50 3 101 Expected Count 25,3 69,4 6,4 101,0 % within Informaci je_plan usvojite tek sa potpisom 47,5% 49,5% 3,0% 100,0% % within Obrazova nje 55,2% 20,9% 13,6% 29,0% 222 % of Total 13,8% 14,4% ,9% 29,0% Total Count 87 239 22 348 Expected Count 87,0 239,0 22,0 348,0 % within Informaci je_plan usvojite tek sa potpisom 25,0% 68,7% 6,3% 100,0% % within Obrazova nje 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 25,0% 68,7% 6,3% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Pearson Chi-Square 39,024a 2 ,000 Likelihood Ratio 36,873 2 ,000 Linear-by-Linear Association 34,135 1 ,000 N of Valid Cases 348 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 6,39. 223 Crosstab Fragmentiranost Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentiran Total objedinjen fragmentiran Informacije_ukup na površina da Count 14 166 180 Expected Count 20,6 159,4 180,0 % within Informacije _ukupna površina 7,8% 92,2% 100,0% % within Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentir an 35,0% 53,5% 51,4% % of Total 4,0% 47,4% 51,4% ne Count 26 144 170 Expected Count 19,4 150,6 170,0 % within Informacije _ukupna površina 15,3% 84,7% 100,0% % within Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentir an 65,0% 46,5% 48,6% 224 % of Total 7,4% 41,1% 48,6% Total Count 40 310 350 Expected Count 40,0 310,0 350,0 % within Informacije _ukupna površina 11,4% 88,6% 100,0% % within Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentir an 100,0% 100,0% 100,0% % of Total 11,4% 88,6% 100,0% Chi-Square Tests Value df Asymp. Sig. (2-sided) Exact Sig. (2-sided) Exact Sig. (1- sided) Pearson Chi- Square 4,880a 1 ,027 Continuity Correctionb 4,165 1 ,041 Likelihood Ratio 4,933 1 ,026 Fisher's Exact Test ,030 ,020 Linear-by-Linear Association 4,866 1 ,027 N of Valid Cases 350 a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected count is 19,43. b. Computed only for a 2x2 table 225 STATISTIČkI TESTOVI – PREPREKE (q13) Mann-Whitney U test - starost Ranks Starost_rec N Mean Rank Sum of Ranks Obaveza plaćanja poreza - šum taksa manje od 50 158 162,89 25736,50 Više od 50 187 181,54 33948,50 Total 345 Posedovanje dozvole za seču manje od 50 158 152,00 24016,50 Više od 50 186 189,91 35323,50 Total 344 Obavezne osnove za šumu-planovi manje od 50 155 151,44 23473,00 Više od 50 186 187,30 34838,00 Total 341 Obavezna popratnica manje od 50 157 153,81 24148,50 Više od 50 187 188,19 35191,50 Total 344 Fragmentiranost šumskog posjeda manje od 50 156 159,69 24911,50 Više od 50 186 181,41 33741,50 Total 342 Mala površina šume manje od 50 156 154,40 24086,00 Više od 50 186 185,84 34567,00 Total 342 Nedostatak šumskog puta manje od 50 158 164,95 26062,50 Više od 50 187 179,80 33622,50 Total 345 Nepostojanje udruženja šumovlastnika manje od 50 156 159,23 24840,00 Više od 50 185 180,92 33471,00 Total 341 Nerešeni imovinsko pravni osnovi manje od 50 158 158,24 25002,00 Više od 50 186 184,61 34338,00 Total 344 Test Statisticsa Mann- Whitney U Wilcoxon W Z Asymp. Sig. (2- tailed) Obaveza plaćanja poreza - šum taksa 13175,500 25736,500 -1,845 ,065 226 Posedovanje dozvole za seču 11455,500 24016,500 -3,697 ,000 Obavezne osnove za šumu-planovi 11383,000 23473,000 -3,505 ,000 Obavezna popratnica 11745,500 24148,500 -3,327 ,001 Fragmentiranost šumskog posjeda 12665,500 24911,500 -2,117 ,034 Mala površina šume 11840,000 24086,000 -3,057 ,002 Nedostatak šumskog puta 13501,500 26062,500 -1,450 ,147 Nepostojanje udruženja šumovlastnika 12594,000 24840,000 -2,197 ,028 Nerešeni imovinsko pravni osnovi 12441,000 25002,000 -2,617 ,009 a. Grouping Variable: Starost_rec Mann-Whitney U test – veličina posjeda Ranks Veličina posjeda_rec N Mean Rank Sum of Ranks Obaveza plaćanja poreza - šum taksa dime nsion 1 do 2 ha 169 177,67 30025,50 više od 2 ha 176 168,52 29659,50 Total 345 Posedovanje dozvole za seču dime nsion 1 do 2 ha 168 175,13 29422,00 više od 2 ha 176 169,99 29918,00 Total 344 Obavezne osnove za šumu-planovi dime nsion 1 do 2 ha 166 169,29 28102,00 više od 2 ha 175 172,62 30209,00 Total 341 Obavezna popratnica dime nsion 1 do 2 ha 169 193,24 32657,50 više od 2 ha 175 152,47 26682,50 Total 344 Fragmentiranost šumskog posjeda dime nsion 1 do 2 ha 168 178,24 29944,50 više od 2 ha 174 164,99 28708,50 Total 342 Mala površina šume dime nsion do 2 ha 167 163,47 27300,00 više od 2 ha 175 179,16 31353,00 227 1 Total 342 Nedostatak šumskog puta dime nsion 1 do 2 ha 169 192,37 32510,00 više od 2 ha 176 154,40 27175,00 Total 345 Nepostojanje udruženja šumovlastnika dime nsion 1 do 2 ha 167 173,22 28928,50 više od 2 ha 174 168,86 29382,50 Total 341 Nerešeni imovinsko pravni osnovi dime nsion 1 do 2 ha 168 168,60 28324,50 više od 2 ha 176 176,22 31015,50 Total 344 Test Statisticsa Mann- Whitney U Wilcoxon W Z Asymp. Sig. (2-tailed) Obaveza plaćanja poreza - šum taksa 14083,500 29659,500 -,908 ,364 Posedovanje dozvole za seču 14342,000 29918,000 -,503 ,615 Obavezne osnove za šumu-planovi 14241,000 28102,000 -,327 ,744 Obavezna popratnica 11282,500 26682,500 -3,960 ,000 Fragmentiranost šumskog posjeda 13483,500 28708,500 -1,296 ,195 Mala površina šume 13272,000 27300,000 -1,530 ,126 Nedostatak šumskog puta 11599,000 27175,000 -3,720 ,000 Nepostojanje udruženja šumovlastnika 14157,500 29382,500 -,443 ,658 Nerešeni imovinsko pravni osnovi 14128,500 28324,500 -,759 ,448 a. Grouping Variable: Veličina posjeda_rec 228 Mann-Whitney U test – fragmentiranost Ranks Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentiran N Mean Rank Sum of Ranks Obaveza plaćanja poreza - šum taksa dime nsion 1 objedinjen 38 187,86 7138,50 fragmentiran 307 171,16 52546,50 Total 345 Posedovanje dozvole za seču dime nsion 1 objedinjen 38 163,18 6201,00 fragmentiran 306 173,66 53139,00 Total 344 Obavezne osnove za šumu-planovi dime nsion 1 objedinjen 37 174,00 6438,00 fragmentiran 304 170,63 51873,00 Total 341 Obavezna popratnica dime nsion 1 objedinjen 38 190,26 7230,00 fragmentiran 306 170,29 52110,00 Total 344 Fragmentiranost šumskog posjeda dime nsion 1 objedinjen 38 224,20 8519,50 fragmentiran 304 164,91 50133,50 Total 342 Mala površina šume dime nsion 1 objedinjen 38 194,72 7399,50 fragmentiran 304 168,60 51253,50 Total 342 Nedostatak šumskog puta dime nsion 1 objedinjen 38 200,34 7613,00 fragmentiran 307 169,62 52072,00 Total 345 Nepostojanje udruženja šumovlastnika dime nsion 1 objedinjen 38 174,75 6640,50 fragmentiran 303 170,53 51670,50 Total 341 Nerešeni imovinsko pravni osnovi dime nsion 1 objedinjen 38 202,03 7677,00 fragmentiran 306 168,83 51663,00 Total 344 Test Statisticsa Mann- Whitney U Wilcoxon W Z Asymp. Sig. (2- tailed) 229 Obaveza plaćanja poreza - šum taksa 5268,500 52546,500 -1,038 ,299 Posedovanje dozvole za seču 5460,000 6201,000 -,642 ,521 Obavezne osnove za šumu-planovi 5513,000 51873,000 -,205 ,837 Obavezna popratnica 5139,000 52110,000 -1,216 ,224 Fragmentiranost šumskog posjeda 3773,500 50133,500 -3,646 ,000 Mala površina šume 4893,500 51253,500 -1,602 ,109 Nedostatak šumskog puta 4794,000 52072,000 -1,885 ,059 Nepostojanje udruženja šumovlastnika 5614,500 51670,500 -,270 ,787 Nerešeni imovinsko pravni osnovi 4692,000 51663,000 -2,072 ,038 a. Grouping Variable: Dali je šumski posjed objedinjen ili fragmentiran 230 Биографија кандидата Ненад Петровић рођен је 04. септембра 1974. године у Лозници. Основну школу је завршио у Лешници. Средњу шумарску школу у Сремској Митровици уписао је 1988. Године, а дипломирао током 1992. године. Шумарски факултет у Београду уписао је 1994. године, а завршио га 1999. године. Магистарске студије уписао је 2000. године на Алберт Лудвиг Универзитету у Фрајбургу (СР Немачка), а дипломски рад је завршио у новембру 2003. године. Запослен на Шумарском факултету у Београду од априла 2001. године где је радио на пословима асистента приправника на предмету Планирање газдовања шумама. На место асистента у оквиру истог предмета изабран је током 2006. године. У оквиру своје досадашње каријере на Шумарском факултету у Београду учествовао је на неколико значајних пројеката од националног и међународног значаја. Током 2003. године учествовао на националној ивентури шума у Немачкој. Током 2004. године учествовао као предавач у оквиру пројекта „Увођење ГИС технологије на шумарске факултете у региону Западног Балкана“ . Током 2005. године учествовао као координатор пројеката Националне ивентуре шума у Републици Србији и развоја ГИС наставног плана и програма на Шумарском факултету у Београду. Од 2004. године ангажован као координатор и контакт особа на пројекту ФОПЕР (развој капацитета у образовању и истраживању из области шумарске политике и економике у региону западног Балкана). Од 2006. до 2008. године учесник на пројекту ПРИФОРТ (истраживање о предусловима за оснивање интересних асоцијација приватних шумовласника у региону западног Балкана) финансираним од стране аустријског Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. На националном нивоу учествоваво на пројектима технолошког развоја финансираних од стране Министарства науке. Аутор је више радова од националног и међународног значаја. Објавио је шест радова који су индексирани у оквиру СЦИ листе. Коаутор је монографије Националне ивентуре шума као и међународно рецензиране монографије о спремности приватних шумовласника у основању интересних асоцијација у региону западног Балкана. Учесник је студије процене потенцијала за одрживо коришћење дрвног отпада за потребе грејања у 10 општина у Србији. Предавач на предмету Планирање газдовања шумама на Шумарском факултету у Београду. Предавач на међународним Мастер студијама из области шумарске политике и економике у Београду и Сарајеву. Учесник неколико међународних летњих школа у Финској, Француској, Немачкој из шире области одрживог управљања шумским ресурсима. Говори немачки и енглески језик. Члан је Ловачког Савеза Србије и удружења грађана Фрушкогорац.