УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Оливера Б. Радовић УСКЛАЂЕНОСТ СА РОДНИМ УЛОГАМА КАО ФАКТОР СУБЈЕКТИВНЕ ДОБРОБИТИ У РАНОМ ОДРАСЛОМ ДОБУ докторска дисертација Београд, 2014 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY Olivera B. Radovic CONGRUENCE WITH GENDER ROLES AS A FACTOR OF SUBJECTIVE WELL-BEING IN EARLY ADULTHOOD Doctoral Dissertation Belgrade, 2014 МЕНТОР: проф. др Драган Попадић Филозофски факултет Универзитет у Београду ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: проф. др Тамара Џамоња-Игњатовић Факултет политичких наука Универзитет у Београду доц. др Оливер Тошковић Филозофски факултет Универзитет у Београду ДАТУМ ОДБРАНЕ РАДА: ___________________________________ УСКЛАЂЕНОСТ СА РОДНИМ УЛОГАМА КАО ФАКТОР СУБЈЕКТИВНЕ ДОБРОБИТИ У РАНОМ ОДРАСЛОМ ДОБУ Резиме: Основни проблем нашег истраживања је да утврдимо у којој је мериусклађеност са родним улогама (понашање у складу са перцепцијомочекиване поделе одговорности мушкараца и жена, те конформирањемаскулиним/фемининим нормама) повезана са субјективном добробити(задовољством сопственим животом, позитивним и одсуством негативногафекта) и самопоштовањем у периоду раног одраслог доба, прецизније упериоду од 28-45 године код мушкараца и жена у Србији. Истраживање јеспроведено на квотном узорку који је чинило је 773 испитаника, 407 жена и366 мушкараца просечне старости 36,7 година из четири области РепубликеСрбије: Војводине, Београда са околином, централне Србије и Косова иМетохије. Резултати истраживања су показали да испитаници у већинислучајева опажају да се очекивања околине крећу у сфери традиционалнеподеле улога између мушкараца и жена – доминација мушкарaца у јавнојсфери и брига о домаћинству и деци као примарни задаци жена. Тип насељаи област становања су најснажнији чиниоци различитог перципирањародних улога: родне улоге се опажају нешто традиционалнијим на селу и кодиспитаника са Косова и Метохије. Улоге се у великом степену перципирајукао традиционалне - понашање већине испитаника је у складу сатрадиционалним улогама - што води мањој неусклађености са опаженимулогама- али се при томе већина испитаника понаша мање традиционалноод опажених улога. Мушкарци који се генерално понашају у складу сатрадиционалном поделом родних улога значајно се више конформирајунормама које се односе на општу доминацију: побеђивање, моћ над женама,доминацију, статус и презир хомосексуалаца. Жене које се понашају у складуса традиционалном поделом улога доживљавају и мањи дисбаланс измеђуактуелног понашања и опажених улога, те се више конформирајуфемининим нормама. И код мушкараца и код жена, материјално стање иактивистичка вредносна оријентација су најзначајнији чиниоци субјективнедобробити. Код мушкараца се, осим материјалног стања и активистичке вредносне оријентације, као значајни предиктори субјективне добробитииздвајају и усклађеност са опаженим родним улогама, као и конформирањемаскулиним нормама које се односе на постизање статуса у друштву. Коджена се, осим материјалног стања и активизма, конформирањетрадиционалним фемининим нормама појављује се као значајан предикторсубјективне добробити, док скромност и старост негативно доприносесубјективној добробити жена. Када је у питању самопоштовање, и кодмушкараца и код жена су се као значајни предиктори издвојили, као и кодсубјективне добробити, материјално стање и активистичка вредноснаорјентација. Конформирање маскулиним нормама које се односе на ризик,плејбој и насиље генерално је негативан предиктор самопоштовањамушкараца. Код жена, конформирање фемининим нормама које се односе набригу о деци и женственост јесте позитиван предиктор самопоштовања, докје тежња ка мршавости негативно повезана са самопоштовањем.Усклађеност понашања са традиционалним родним улогама, као иприхватање традиционалистичких вредности такође представљајунегативан предиктор самопоштовања жена. Када су у питању мушкарци,усклађеност понашања са опаженим родним улогама значајно је повезана сасамопоштовањем код мушкараца нижег материјалног и образовног статуса,док код оних са вишим образовањем и материјалним стањем ова веза нијезначајна. Код жена, не постоји модераторски ефекат социо-демографскихваријабли на везу испитиваних предиктора и самопоштовања Кључне речи: родне улоге, родне норме, маскулиност, фемининост,субјективна добробит, вредности, рано одрасло доба, Србија Научна област: Психологија Ужа научна област: Социјална психологија УДК:159.923.2(043.3) CONGRUENCEWITH GENDER ROLES AS A FACTOR OF SUBJECTIVE WELL- BEING IN EARLY ADULTHOOD Abstract:The main problem of this study is to determine the extent to whichcongruence with gender roles (behavior consistent with the perception of theexpected division of responsibilities between men and women, as well asconformity to masculine/feminine norms) is associated with subjective well-being(life satisfaction, positive and absence of negative affect) and self-esteem in theperiod of early adulthood, more precisely within the period of 28-45 years amongmen and women in Serbia. The study was conducted on a quota sample whichconsisted of 773 subjects, 407 women and 366 men, average age 36.7 years in fourareas of the Republic of Serbia: Vojvodina, Belgrade and its surroundings, CentralSerbia and Kosovo. The results have shown that respondents in most casesperceive that the social expectations include traditional division of roles betweenmen and women - the dominance of men in the public sphere and taking care ofthe household and childrenare the primary tasks of women. Type of settlementand, to some extent, the area of the country are the most powerful factors ofdifferent perception of gender roles: gender roles are perceived as something moretraditional in the countryside and among examinees from Kosovo. The roles havebeen largely perceived as traditional - the behavior of the majority is in line withthe traditional roles - which leads to a smaller discrepancy with the observed role-but in fact the majority of respondents behave less traditionally than perceivedrole. Men who generally behave according to the traditional division of genderroles conform more significantly to norms that refer to the general dominance:winning, power over women, dominance, status and disdain of homosexuals.Women who behave according to the traditional division of roles experience lessimbalance between actual behavior and perceived role, and they conform more tofeminine norms. For both men and women, financial condition and activist valueorientations are the most important factors of subjective well-being. In men, apartfrom material conditions and activist value orientations, significant predictors ofsubjective well-being are also in congruence with the perceived gender roles andconformity to masculine norms relating to the achievement of status in society. In women, in addition to financial need and activism, conformity to traditionalfeminine norms appears to be a significant predictor of subjective well-being,while modesty and age negatively contribute to subjective well-being of women.When it comes to self-esteem, for both men and women,financial condition andactivist value orientation were singled out as significant predictors, as well as forsubjective well-being. Conformity to masculine norms related to risk, playboy andviolence are generally negative predictors of self-esteem of men. In women,conformity to feminine norms relating to the care of others is a positive predictorof self-esteem, and the pursuit of thinness is negatively associated with self-esteem. The congruence of behavior with traditional gender roles, as well asacceptance of traditionalist values, is also a negative predictor of self-esteemamong women. As for men, behavior that is congruent with the observed genderroles is significantly associated with their self-esteem, especially among men oflower material and educational status, while among those with higher educationand financial condition this relationship is not significant. In women, there is nomoderating effect of socio-demographic variables on examined predictors ofrelationship and self-esteem. Key words: gender roles, gender norms, masculinity, femininity, subjective well-being, values, early adulthood, Serbia Scientific field: Psychology Scientific subfield: Social psychology UDK: 159.923.2(043.3) САДРЖАЈ I ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА ............................................................................. 11. Пол, род и родне улоге ........................................................................................................ 12. Историјски преглед приступа изучавању рода и родних разлика упсихологији.................................................................................................................................. 5 2.1. Период 1894-1936: Испитивање полних разлика у интелигенцији................................................................................................................ ...... 6 2.2. Период 1936-1956 Маскулиност-фемининост као општа црта личности.............................................................................................................................. 7 2.3. Период 1954 -1982 Полно типизирање и андрогиност ..................... 8 2.4. 1982-данас: Род као социјална категорија ............................................... 9 2.5. Различити нивои разматрања рода као социјалне категорије: Рублеова и Мартинова ревизија „Хјустон матрице“................................... 103. Теоријске парадигме за изучавање родних разлика у психологији .......... 12 3.1. Психоаналитички приступ .................................................................. ............... 12 3.2. Теорија социјалног учења и социјализација родних улога ............... 14 3.3. Теорија социјалних улога ................................................................... .................. 18 3.4. Когнитивно-развојне теорије ....................................................................... 20 3.4.a Колбергова теорија развојних фаза ............................................... 20 3.4.б Теорија полне шеме Сандре Бем ...................................................... 22 3.5. Род у контексту: Модела Деуксове и Мајорове ...................................... 244.Нека релевантна истраживања родних улога у Србији ..................................... 265.Левинсонова теорија животног циклуса .................................................................. 316. Субјективна добробит .......................................................................................................... 35 6.1. Чиниоци субјективне добробити ..................................................................... 387. Самопоштовање ............................................................................................................... ........ 438. Вредности ............................................................................................................................. ....... 469. Род и ментално здравље ...................................................................................................... 49 II ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ................................................................................................. 541. Проблем истраживања ........................................................................................................ 542. Циљеви и задаци истраживања ..................................................................................... 593. Варијабле и инструменти за прикупљање података ........................................ 604. Основне претпоставке у истраживању ...................................................................... 73 III МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА ..................................................................................................... 761. Узорак ...................................................................................................................... ..................... 762. Ток испитивања ...................................................................................................................... 793. Статистичка обрада података ........................................................................................ 80 IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА .......................................................................................... 821. Перцепција родних улога мушкараца и жена у Србији ..................................... 822. Социо-демографке варијабле као чиниоци различитог опажањародних улога ................................................................................................................ ............. 86 2.1. Разлике између мушкараца и жена у перцепцији родних улога .. 86 2.2. Разлике у перцепцији родних улога испитаника из Војводине, централне Србије, Београда и Косова и Метохије ......................................... 87 2.3. Разлике у опажању родних улога испитаника на селу и у граду .. 88 2.4.Разлике у опажању родних улога у односу на образовање и материјално стање ................................................................................................ 902. Усклађеност понашања са родним улогама код мушкараца и жена уСрбији .......................................................................................................................................... 92 3.1. Усклађеност понашања са традиционалним родним улогама. 92 3.2. Усклађеност понашања са опаженим родним улогама.................. 93 3.3. Разлике између мушкараца и жена у усклађености понашања са традиционалним и опаженим улогама……………........................................ 1004. Конформирање родним нормама .............................................................................. 103 4.1. Повезаност конформирања родним нормама и усклађености понашања са опаженим и традиционалним улогама .............................. 107 5. Чиниоци усклађености са родним улогама и конформирања роднимнормама код мушкараца и жена у Србији ............................................................. 113 5.1. Социо-демографске варијабле као чиниоци усклађености са родном улогом и конформирања родним нормама....................................... 113 5.1.1. Област становања као чинилац усклађености са родном улогом и конформирања родним нормама ........................ 113 5.1.2. Тип насеља као чинилац усклађености са родном улогом и конформирања родним нормама .......................................... 116 5.1.3. Старост, образовање, материјално стање и усклађеност са родним улогама .................................................................. 119 5.2. Вредносне оријентације као чиниоци усклађености понашања са родним улогама ...................................................................... 1216. Субјективна добробит и самопоштовање мушкараца и жена уСрбији ....................................................................................................................................... 128 6.1. Социо-демографски чиниоци субјективне добробити ................... 130 6.2. Вредности као чиниоци субјективне добробити код мушкараца и жена................................................................................ ................. 1327. Усклађеност са родним улогама и субјективна добробит ........................ 134 7.1. Усклађеност са родним улогама и субјективна добробит мушкараца ............................................................................................................. 134 7.2. Усклађеност са родним улогама и субјективна добробит жена ........................................................................................................................... 1368. Могућност предикције субјективне добробити и самопоштовањамушкараца и жена на основу разматраних варијабли ................................. 139 8.1. Могућност предикције субјективне добробити........................... 139 8.2. Могућност предикције самопоштовања ......................................... 141 V ДИСКУСИЈА ............................................................................................................................. ....... 143 VI ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................... 170 Литература ....................................................................................................................................... 175 Прилози ............................................................................................................................. ................. 192 1I ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА 1. Пол, род и родне улоге Пол је једна од најзначајнијих категорија у социјалном животупојединца. У свим познатим културама, пол је најчешће коришћенкритеријум у класификацији људи (Martin & Halverson, 1981; Maccoby, 1988,Bussey & Bandura, 1999, према Ellis at al., 2008). Иако је наизглед лаконаправити разлику између мушког и женског пола, брижљивије разматрањепроблема указује да је ова основна класификација оптерећена великимбројем културолошких значења и обичаја који преплављују сваки аспектиндивидуалних, интерперсоналних, групних и друштвених процеса. Тако, свезнане културе производе богат и врло издиференциран сет концепата ипојмова који категоризују и карактеришу дечаке и девојчице, мушкарце ижене, одвајају мушке и женске улоге, права и одговорности. У свимкултурама, мушкарци и жене се сусрећу са различитим скупом веровања омушкој и женској улози и очекивањима који утичу на њихова размишљања,осећања и понашање. Како се показало да је полна припадност снажноповезана са уверењима, емоцијама и понашањем појединаца, у последње дведеценије, појам пола или рода је постао један од концепата у психологијикоји је највише истраживан.Према дефиницији Савета Европе род је „друштвено обликовањебиолошког пола, одређено схватањем задатака, деловања и улогапрописаних мушкарцима и женама у друштву, у јавном и приватном животу.Род није само друштвено конструисана дефиниција жена и мушкараца, то јеи друштвено конструисана дефиниција односа између жена и мушкараца“(Lithander, 2000 према Јugović, 2004). У новијој литератури углавном сенаглашава да су физичке разлике између мушкараца и жена одређенебиолошким чиниоцима, а психолошке дејством социјалних чинилаца (премаKaprara, Ćervone, 2003). Пол (енг. sex) би се, тако, односио на биолошке 2карактеристике и дефинише се пре свега према видљивим гениталијама ирепродуктивним функцијама особе, установљава се на рођењу и друштвеноје приписана карактеристика на основу поменутих биолошких одлика.Термин род (као превод енглеског термина gender) у смислу означавања„мушкости“ или „женскости“ особе релативно се скоро појавио у домаћојлитератури. Под овим појмом се означавају „карактеристике маскулиности ифемининости који осветљавају процесе социјализације и психолошкогразвоја“ (Money, Hamson i Hampson, 1955 према Kaprara, Ćervone, 2003).Дакле, термин род означава социјални конструкт мушкости и женскости, тоје „конструкт конкретног друштва у конкретном времену, дакле тек задат истога подложан промени“ (Jarić, Radović, 2010).Данас је друштвено обликовање рода неупитна чињеница у роднимстудијама. Оно што је у фокусу пажње истраживача нису биолошке разликеизмеђу мушкараца и жена, већ како ове разлике утичу на друштвеноконструисање очекиваних родних идентитета и образаца понашања, апосебно како ово последично доводи до расподеле друштвене моћи(Milojević, 2011). Међутим, нека савремена социолошка схватања критикујуовакво поимања пола и рода (Батлер, Бурдије) и наглашавају да се у оваквојконцептуализацији крије прећутно прихватање биолошке заснованостиродних разлика. Они наглашавају да и пол и род треба сматрати друштвеноконституисаним производима – људско тело и биологија нису „дати“ већ суподложни личном избору у различитим друштвеним контекстима. Ауторикоји говоре о друштвеној конструкцији пола и рода одбацују сваку биолошкузаснованост полних/родних разлика и истичу да се родни идентитетистварају у односу на перципиране полне разлике у друштву и потпомажуобликовање тих разлика. Једна од најзначајнијих ауторки ове оријентације,Џудит Батлер (Batler, 2010) говори о тешкоћама када покушамо да откријемо„чисти пол“ који би претходио конструкцији рода. Наиме, сам термин „полнеразлике“ сугерише да су људи подељени на жене и мушкарце и управо таморфолошка дуалност представља нашу мисаону конструкцију –културолошки одређену менталну категорију. У том смислу пол је важно 3сагледати као конинуум на чијим се крајевима налази биолошки и генетскимушко, односно женско тело, а не као „дату“ бинарну категорију. Родне улоге су вишедимензионални концепт и могу се односити наширок спектар обележја, од ставова и понашања везаних за родне улоге доособина личности везаних за род. Према Речнику родне равноправностиродна улога је „скуп очекивања заједнице везаних за понашањепојединаца/појединки у односу на њихову полну припадност. Реч је оподразумевајућим, неупитним правилима која усвајамо кроз васпитање упородици, на свим степенима образовања, кроз медије, културне садржаје,унутар научних истраживања“ (Jarić, Radović, 2010). Исте ауторке наводе даусвајање родних улога у процесу социјализације путем интернализацијесоцијалних правила доводи до стварања родних идентитета. Уско повезан сапојмом родних улога је појам родних стереотипа. Уопштено, родни стереотипи су специфична уверења о типичним особинама жена илимушкараца. Као и сваки стереотип, она подразумевају „превишепоједностављене и превише генерализоване апстракције о групи људи,углавном нетачне, премда могу садржавати и зрно истине“ (Pennington,2008). Родне улоге у ужем значењу односиле би се на „активности које седодељују мушкарцима и женама на основу претпостављених разлика –карактеристика и атрибута, односно способности и вештина“ (Petrušić, 2007).Дакле, родне улоге биле би изведене из родних стереотипа који у некомдруштву постоје. О постојању родних улога махом се закључује управо наоснову истраживања родних стереотипа, у којима се доследно налазило даљуди имају различита очекивања о типичним карактеристикама мушкарацаи жена (Diekman & Eagly, 2000; Newport, 2001). Већина ових уверења ополовима односи се на „комуналне“ (усмерене на заједништво) и„предузетничке“ особине. „Комуналне“ особине које су типичне за женеизражавају бригу за друге и укључују везаност, нежност, интерперсоналнуосетљивост и бригу за друге. Са друге стране, предузимљивост, која јетипична за мушкарце, укључује асертивност, контролу и самопоуздање.Родне улоге су дифузне јер се односе на опште социјалне категоријемушкости и женскости. Оне такође обухватају веровања о многим другим 4аспектима мушкараца и жена, као што су физичке одлике, когнитивнеспособности, вештине и емоционалне диспозиције (Deaux & Lewis, 1984).Родне улоге представљају карактеристике које су дескриптивно нормативнеза полове и укључују квалитете који разликују жене и мушкарце.Дескриптивне норме (који се називају и дескриптивни стереотипи) служекао водичи за понашање које ће вероватно бити ефикасно у одређенојситуацији. Међутим, веровања везана за родне улоге такође укључујупрописане норме (које се називају и прескриптивни стереотипи) којеодређују пожељно, прикладно понашање за сваки пол. Прописане нормепоказују која понашања ће највероватније наићи на одобравање других, штоводи ка личном осећању поноса или посрамљености. Уопштено, људи очекујуи охрабрују комуналне карактеристике код жена и предузетничкекарактеристике код мушкараца, што се показује у истраживањима: људиимају различита уверења о томе како треба да изгледају идеалан мушкарац иидеална жена (Spence & Helmreich, 1978; Williams & Best, 1990), постојеразлике у уверењима о идеалном селфу код мушкараца и жена (Wood,Christensen, Hebl & Rothgerber, 1997) и људи имају различите ставове ипрескриптивна уверења о томе које су улоге и одговорности мушкараца ижена (Glick & Fiske, 1996; Spence & Helmreich, 1978). Прописани идескриптивни аспект родних улога блиско је повезан. Хал и Картер (Hall,Carter, 1999) показали су да се понашања оцењују прикладним за одређенипол у оном обиму у ком се верује да их одређени пол чешће упражњава.Уопштено, изгледа да људи верују да мушкарци и жене треба да се разликујуу оним понашањима која су повезана са већим полним разликама. Иакопостоје неке индивидуалне разлике у веровањима о типичним и прикладномпонашању мушкараца и жена, ова уверења су широко распрострањена међуприпадницима одређеног друштва - женама и мушкарцима, младима истаријима, међу људима који се разликују по материјалним примањима икласној припадности. Родни идентитет је основни појам који појединац стиче о својојприпадности женском или мушком роду и који код већине људи произилазииз биолошког пола особе (Cook, 1985). Родни идентитет представља „део 5личног идентитета који се односи на личну перцепцију појединца оприпадању односно неприпадању властитом биолошком полу“ (Jarić, Radović,2010). Родна идентификација се, поред знања, односи и на осећања које оноповлачи за собом. Бити рођен као дечак не значи да ће особа аутоматскипостати маскулина у смислу маскулиног понашања, афективног реаговања,карактеристика личности и когнитивних реакција, тј. између прописане иусвојене улоге не постоји аутоматска веза. Комплексан процес помоћу когаособа усваја понашање, карактеристике, емоционалне реакције, ставове иуверења које друштво сматра одговарајућим за пол у једној култури називасе полно типизирање. Како у свакој култури постије специфични захтеви иочекивања од мушкараца и жена, који се мењају у току времена, полнотипизирање суштински можемо посматрати као процес. 2. Историјски преглед приступа изучавању рода и родних разлика у психологији Изучавање разлика међу половима датира од настанка психологијекао научне дисциплине. Главни разлози сталног живог интересовањапсихолога за ову тему су: прво, социопсихолошке студије перцепције показујуда пол заузима истакнуто место у социјалним групама. То је прва ствар којуљуди примете и оно што се у вези са особом најбоље памти. Друго, многиљуди се држе убеђења да физиолошке разлике чине основу различитихсоцијалних улога мушкараца и жена. Треће, логика научног тестирањахипотеза лежи управо у утврђивању разлика (Eckes, 2000).Социјална психологија рода, широко дефинисано, изучава начине накоје родна припадност утиче на социјалну интеракцију, као и начине на којеје род као категорија обликован социјално-психолошким чиниоцима.Савремена социјална психологија рода је фокусирана на интеракцију и уприличној мери је различита од ранијих приступа изучавању рода у овојобласти, настала пре свега као резултат критика психологије рода која је 6била актуелна 70-тих и 80-тих година прошлог века. Овде ћемо се осврнутина кратак историјски преглед разумевања рода у психологији.Уколико бисмо као почетак научне психологије означили оснивањеВунтове лабораторије, могли бисмо рећи да су 100 година психолошкаистраживања и теорије биле су усмерене на „пол“ (као универзалне, билошкиутемељене узроке понашања). Иако су неки психоаналитички оријентисанитеоретичари износили идеје (Дојч, Хорнај, Јунг) које данас означавамотермином „род“, идеја о мултиплој детерминацији људског понашањапостала је актуелна тек последњих деценија.Хелгесон (Helgeson, 2009), у складу са периодима које је издојиоРичард Ешмор, дели историју проучавања рода у психологији на 4 раздобља,који се разликују према неколико кључних одредница у приступу: 2.1. Период 1894-1936: Испитивање полних разлика уинтелигенцији Први, историјски гледано најранији приступ, фокусирао се наистраживања разлика међу половима (род- као- субјект- варијабла) и имао језа циљ да одговори на наизглед једноставно питање да ли се, и у ком степенуполови разликују у низу психолошких карактеристика: менталнимспособностима, цртама личности, социјалном понашању и сл. (Eagly, 1995,Maccoby & Jacklin, 1974, Merz, 1979, према Eckes, 2000). Овај периодкарактеришу истраживања разлика између мушкараца и жена уинтелектуалним способностима и његов почетак би било објављивањеЕлисове књиге „Мушкарац и жена“. У овом периоду нису се разматрале цртеличности или полне улоге, већ је првенствени циљ истраживача био даутврде да ли су мушкарци интелигентнији од жена, са полазномпретпоставком да су мушкарци интелектуално супериорнији. Да би овоутврдили, истраживачи су се окренули изучавању анатомије мозга, која јетребало да објасни друштвена постигнућа и већу моћ мушкараца у друштву.Потчињеност жена у друштву није сматрана проблематичном, већ биолошкинеизбежном. Ране студије пола и полних разлика биле су често без теоријске 7позадине и некада веома поједностављене. Истраживачи су били усмеренина трагање за родним разликама у разним областима: временима реакције,оштрини слуха, конформизму, начину исхране, екстраверзији, решавањупроблема, креативности, криминогеном понашању, когнитивном развоју.Овај период завршава се публикацијом Термана и Милесове „Пол и личност“,1936. године у којој они закључују да не постоје полне разлике у интелекту(Helgeson, 2009). 2.2. Период 1936-1956 Маскулиност-фемининост као општа црталичности У другом приступу (који се провлачи кроз овај и наредни период) родсе посматра као особина личности, као јединствена особина или мањи бројстабилних, унутрашњих (као црта личности) особина. Кључни концепти рода- као- особине- личности приступа су „маскулиност“, „фемининост“ иизведена из њих „андрогиност“. Унутар овог приступа главно теоријско иистраживачко интересовање усмерено је на питање мерења ових концепатаи њихове експланаторне моћи, уз поштовање индивидуалних разлика ументалном здрављу, социјалној прилагођености и разним понашањима којасу у вези са родом.Током овог периода, истраживачи су померили фокус са испитивањаразлика међу половима на испитивање значења родних улога. Појавио секонструкт маскулиности-фемининости. Како се мушкарци и жене се неразликују у интелигенцији, Терман је закључио да се стварне менталнеразлике између мушкараца и жена могу установити мерењем маскулиностии фемининости. Интересантно је да је у овом периоду, пошто су жене билеретко укључене у истраживање, једна скала фемининости (на ММПИ) билавалидирана на хомосексуалним мушкарцима! Хомосексуалност се сматралаеквивалентом фемининости. Све скале маскулиности/фемининостиразвијене у овом периоду патиле су од низа концептуалних слабости:тестови нису правили разлике између више или мање маскулиних илифемининих људи, већ су само разликовали жене и мушкарце, свака ставка 8која је показивала разлику између мушкараца и жена узимана је као доказмаскулиности или фемининости без обзира на релевантност тихконструката, све скале су биле биполарне, хомосексуални мушкарци били суизједначени са фемининим женама. 2.3. Период 1954-1982 Полно типизирање и андрогиност Овај период обележила је публикација Елеонор Мекоби „Развојразлика међу половима“ 1966. у којој су разматране значајније теоријеполног типизирања, како дечаци и девојчице равијају преференције, особинеличности и понашања у складу са полном припадношћу. Појавиле су се иозбиљне критике инструмената коришћених за мерењемаскулиности/фемининости. Поставило се и питање да ли се маскулиност ифемининост могу посматрати као једнодимензионалан конструкт који би семогао мерити једноставном биполарном скалом. Овакво становиште сепочетком седамдесетих дефинитивно напушта и замењује дуалистичкимсхватањем. Оно подразумева дефинисање маскулиности и феминости каоодвојених конструката. Кроскултурална истраживања показала су да,историјски гледано, женску полну улогу карактеришу експресивне особинекао што су топлина, емпатија и сл, док мушку улогу карактеришуинструменталне особине нпр. асертивност, агресивност и независност(Spence, Helmreich & Stapp, 1975). Бакан те особине доводи у везу самаскулиношћу/фемининошћу и сматра да могу бити независно развијенекод оба пола. Нови, дуалистички приступ полази од социокултурнедефиниције полних улога као скупа карактеристика које друштво сматрапожељним за мушкарце, односно жене. Ова очекивања огледају се удруштвеним вредностима и снажно утичу на развој личности и самопоимање(Spence, Helmreich & Stapp, 1975). Сандра Бем 1974. (Bem, 1974) године уводипојам андрогиности који дефинише као комбинацију маскулиности ифемининости, сматрајући да су андрогине особе психолошки најздравијебудући да ниједан сет особина није доминантан, те особа може једнакоспремно реаговати маскулино или феминино, у складу са захтевима 9ситуације. Појам андрогиности био је у складу са феминистичкимдруштвеним и интелектуалном критицизмом и био је радикалан у односу надо тада постојећа схватања рода и пола.Оба приказана приступа у својој основи се фокусирају на појединца.Оба приступа наглашавају особу пре него ситуацију и оба се односе примарнона биолошке дистинкције или рану социјализацију као експланаторнепринципе. Оба приступа наглашавају статичне индивидуалне диспозиције,изостављајући комплексну социјалну динамику која лежи у основи феноменарода. 2.4. 1982-данас: Род као социјална категорија Савремена социјална психологија род посматра као „динамичкиконструкт који обухвата процесе на индивидуалном, интеракцијском,групном, институционалном и културном нивоу“ (Deaux & LaFrance, 1998,према Eckes, 2000). У основи овог приступа је разматрање рода- као- социјалне-категорије (Deaux, 1984; Sherif, 1982; такође Deaux, 1999, премаEckes, 2000). Шериф наводи следећу дефиницију рода: „Род је схемасоцијалне категоризације појединаца, и свако познато друштво има некуродну схему. Свака родна схема полази од биолошке диференцијације док уисто време ствара социјалну диференцијацију“. Основа овог приступа јестановиште да су мисли, осећања и понашање појединца у великој мери подутицајем мноштва испреплетаних социјалних и културолошких фактораудружених са категоријалном дистинкцијом мушкости и женскости. Овифактори укључују поделу рада између полова, различите социјалне улоге,описна и прописна веровања о мушкарцима и женама, ставове премаполовима и односима међу половима. За разлику од прва два приступа,приступ у ком се род разматра као социјална категорија фокусира се напромењиви образац родно специфичног понашања у социјалном контексту.Истраживачи који користе ову парадигму неће се питати да ли се и у којој мери полови (или, алтернативно, феминине, маскулине или андрогинеособе) разликују у специфичним цртама, вештинама или успешности у 10 задацима, већ ће питати како, кад и зашто родна припадност прави разликуизмеђу људи. 2.5. Различити нивои разматрања рода као социјалне категорије:Рублеoва и Мартинова ревизија „Хјустон матрице“ Рубле и Мартин су 1998. предложили ревизију тзв. „Хјустон матрице“која приказује родне конструкте по областима које могу бити предметинтересовања истраживача. Поједине ћелије у матрици приказујуспецифичне родне феномене коју су били, јесу или би могли битиистраживани (према Lerner, Steinberg, 2009).Четири основне димензије које је предложио Хјустон остале су уоснови исте али су додали и једну веома важну област: вредности. Каконаводи Екс: “из социјално-психолошке перспективе, ово проширење јеизузетно добродошло, с обзиром да су вредности (или ставови) од централневажности за обухватну анализу рода као социјалне категорије“ (Eckes, 2000).Дводимензионалној схеми додата је трећа димензија која представљаразличите нивое на којима род као социјална категорија може битиразматран.Према Рублеовој и Мартиновој терминологији, изучавање рода садржиследеће области и конструкте. Шест садржајних области су:1. Биолошки/категорички пол: биолошке особине (гонадне, хормонскеили морфолошке карактеристике), као и физичке и материјалнеатрибуте који не морају бити стриктно биолошког порекла (нпр.одећа, фризура).2. Активности и интересовања: играчке, игра и слободне активности,занимање и посао, улоге у домаћинству, задаци.3. Личне-социјалне особине: црте личности, социјално понашање испособности.4. Родно-засновани социјални односи: пол вршњака, пријатеља,љубавника, преферирани родитељ или особа са којом је остваренатачмент, узори. 11 5. Стилови и симболи: невербално понашање (напр. фацијалнаекспресија, гестови, положај тела и покрети), начин говора, стил игре,машта.6. Родно-односне вредности: евалуација полних категорија, вредновањемужевних и женствених атрибута, ставови према родним улогама,унутаргрупно фаворизовање и вангрупна дерогација. Ове области могу бити комбиноване са 4 конструкта, дајући тако 24класе тема које би биле потенцијално релевантне за истраживање рода: 1. Појмови или уверења: знање везано за родну проблематику илисазнајне структуре (нпр. полни стереотипи). Према претходнонабројаним областима, ово би укључило: а) родно етикетирање исталност, б) знање о полно типизираним играчкама, активностимаитд, в) знање о полно типизираним цртама или моделима понашања,г) веровања о одговарајућим родним односима, д) свесност отипичном полном невербалном понашању и симболима и ђ) знање оразличитим вредностима везаним за род и родне теме.2. Идентитет или самоопажање: како појединац опажа себе, каомаскулиног или фемининог или типичног представника свог пола.Релевантне теме би биле: а) унутрашњи осећај мушкости илиженскости, б) самоопажање активности и интересовања, в) опажањесопствених особина, способности и понашања, г) опажање себе уодносима са другима (вршњацима, пријатељима, родитељима итд.), д)самоопажање невербалних, стилских и симболичких карактеристика,ђ) самоопажање у терминима припадности позитивно или негативновреднованим групама.3. Преференције: тежња појединца да поседује особине карактеристичнеза сопствени пол. Теме које спадају у овај констукт су: а) жеља да себуде мушко или женско, б) преференција играчака, активности,занимања, в) преференција одређених црта, способности и понашања,г) преференција појединаца са којима би се успостављали односи на 12 бази полне припадности, д) преференција стилских или симболичкихобјеката, ђ) унутаргрупне или вангрупне предрасуде, ставови ородним питањима, полне предрасуде.4. Понашање: лични образац полно типизираног понашања. Засебне темеу овој области би биле: а) испољавање понашања типичног за род, б)учествовање у за пол типичној игри или активностима у слободновреме, занимањима и постигнућима, в) испољавање полнотипизираних црта и способности, г) стварање, одржавање илиокончање социјалних веза на основу пола, д) испољавање полнотипизираних стилских или симболичних особина и фантазија и ђ)дискриминација других на основу полне припадности. 3. Теоријске парадигме за изучавање родних разлика у психологији 3.1. Психоаналитички приступ У психоаналитичкој теорији, пол је испуњавање природне судбине иодиграва се путем идентификације детета са родитељем истог пола (Kaprara,Ćеrvone, 2004). Кључни развојни период за изградњу полног идентитета јефалусни период, између треће и шесте године, у коме се средиштелибидиналне енергије смешта у подручје гениталија. Откривање разлика уанатомској грађи дечака и девојчица комбиновано је са осећањем везаностиза родитеља супротног пола, што доводи до осећања страха и љубоморепрема истополном родитељу. Код дечака се развија Едипов комплекс –несвесна жеља да се буде са мајком и заузме очево место, према коме у овомпериоду постоје амбивалентна осећања. Дечак га воли, а у исто време развијанепријатељска осећања јер га доживљава као супарника. У овом тренуткујавља се кастрациони страх, дечак страхује да ће му пенис бити кастриранзбог жеље за мајком. Разрешење Едиповог комплекса подразумевапотискивање жеље за мајком и идентификовање са оцем, што је основамаскулиног идентитета. Код девојчица се развија Електрин комплекс, који 13 укључује завист због пениса, несвесну жељу за оцем и ривалство са мајком.Девојчица криви мајку због недотатка пениса, а овај конфликт разрешавапутем идентификације са њом, мада се он не разрешава на исти начин каоЕдипов комплекс дечака. Прво, претња за дечаке (кастрација) је јаснија негокод девојчица, и друго, девојчице треба да трајно прихвате свој инфериорнистатус. Према Фројду, начин разрешења ових конфликата има импликацијепо индивидуину сексуалност и будуће интерперсоналне односе (премаHelgeson, 2009). Највећа замерка психоаналитичкој теорији усвајања полнеулоге лежи у немогућности научне евалуације идеја, јер су оне несвесне. Јошједна замерка лежи у томе што су теоријске поставке изведене из студијаФројдових пацијената на терапији.Модернија верзија психоаналитичке теорије заменила је теоријунагона теоријом објектних односа, према којој рани интерперсоналниодноси, а не нагони, представљају основу за развој личности и полнуидентификацијау. Ненси Чодоров сматра да се и дечаци и девојчицепримарно идентификују са мајком и тако прихватају женски идентитет.Девојчице усвајају родни идентитет тако што се везују за особу са којом већпостоји веза: са мајком. Ово објашњава зашто су жене фокусиране наостваривање блиске везе – оне дефинишу себе путем везе са другима.Касније, девојчице имају тешкоће да остваре такву интимну везу самушкарцем. Селф-концепт девојчица је ближе повезан са мајком те оне остајуоријентисане на материнство и опште идеје заједништва и повезаности. Садруге стране, дечаци остварују свој полни идентитет одвајајући се од особеза коју су примарно везани, путем раздвајања или индивидуације од мајке,што подразумева усмереност ка независности и индивидуалности. Тако,мушкарци уче да потисну повезаност и да се дефинишу путем одвајања оддругих. Како су очеви мање присутни од мајки у животу деце, њима је моделмање доступан, те тако постају „маскулини“ тако што „неће бити феминини“,неће бити као своја мајка. Док девојчице уче своју женску улогу свакодневнопосматрајући своју мајку, дечаци се идентификују са културолошком сликоммужевности. Ове ране полне идентификације даље ојачавају кроз процессоцијализације, у коме се дечаци оријентишу ка самопоуздању и 14 независности, а девојчице ка кооперативности и емпатији (према Kaprara,Ćervone, 2004). Чодорова сматра да код жена постоји израженији мотивродитељства зато што постоји већа вероватноћа да се идентификују сародитељском улогом. Пошто се жене примарно брину о деци, ово водидиректно ка подели послова између мушкараца и жена (мушкарац ради ванкуће, а жена у кући) и, последично, девалвацији жена у друштву. Ово стањемогло би се променити једино уколико би мушкарци више преузимали бригуо деци. Као и Фројдовој теорији, основна замерка теорији Чодорове је штонедостају емпиријски подаци. 3.2. Теорија социјалног учења и социјализација родних улога Теорија социјалног учења Бандуре и сарадника тврди да понашањеучимо на два начина: учењем по моделу и поткрепљењем. Како су овобазични принципи теорије социјалног учења, примењиви су у свимобластима, те тако и у области учења родних улога. Прво се учи по моделу, азатим усвајамо понашање које је поткрепљено. Деца уче да антиципирајупоследице свог понашања, па се нпр. дечаци понашају на типично мужеванначин јер такво понашање доноси поткрепљење околине, а избегавају да сепонашају на традиционално женски начин јер такво понашање околинасанкционише.Деца развијају родне улоге тако што обликују понашање у складу саузорима у социјалном окружењу. Моделовање, или опсервационо учење је поМишелу: “тенденција особе да репродукује акције, ставове и емоционалнереакције које испољава стварни или симболички модел“ (Мischel, 1966 премаHelgeson, 2009). Родне улоге се уче и мењају услед изложености новим илиразличитим моделима. Деца понављају понашања која су видела, а реакцијаоколине доприноси да неко понашање буде усвојено или не. Уколикооколина поткрепљује неко понашање, вероватно је да ће се оно и поновити.Теоретичари социјалног учења (Бандура, Мишел) сматрају да на развојродних улога утиче широк спектар социјалних утицаја. Ово укључује 15 различите родне ознаке и структуирање активности у складу са роднимулогама које су традиционално префериране у одређеној култури.Моделовање служи као главни преносилац информација о родној улози. Децасу континуирано изложена моделима родно-типизираног понашања кодкуће, у школи и медијима присутним у друштву. На основу ових вишеструкихизвора информација о родној улози, деца уче која понашања су одговарајућаза њихов пол. Социјалне санкције чине исходе понашања делимичнозависним од тога колико су у складу са полном припадношћу. Опсервиранеконсеквенце понашања других такође преносе знање о родним улогама. Наоснову директних и опажених искустава деца уче да користе роднотипизирано понашање као водич за акцију. Уколико су остали условиидентични, деца су склонија да имитирају понашање истополног моделанего модела супротног пола. У теоријама социјалног учења велика пажња сепосвећује могућностима промене - како се родно типизирана понашања уче,она се могу и мењати, тако да појединац може научити и понашањанеоптерећена родним стереотипима.Теорија социјалног учења је основа за теорију родне социјализације.Према теорији социјалног учења, понашање је функција награде иопсервационог учења. Према социјализацији родних улога, различити људи иобјекти у дететовом окружењу су ти који награђују и модели који обликујупонашање у складу са родним нормама.Дечаци се уче да буду асертивни и да контролишу испољавањеемоција, док се девојчице уче да испољавају бригу за друге а да контролишусвоју асертивност. Ово охрабривање може добити форму директногпоткрепљивања, или индиректну форму моделовања. Социјализација роднихулога не мора само појачавати актуалне разлике између полова, већ можедопринети појави полних разлика, нпр. може објаснити разлике међуполовима у испољавању емоција. Жене и мушкарци могу мењати својепонашање се циљем да се оно боље уклопи у родне улоге.Развој родних улога одвија се у друштвеном контексту у којем главниутицај на формирање родног идентитета има породица. Литон и Ромни(Lytton and Romney, 1991) направили су мета-анализу 172 студије које су 16 евалуирале социјализацијску улогу родитеља у односу на децу и закључилису да је третман деце различитог пола у породици генерално сличан. Само уједном аспекту постојала је разлика у третману дечака и девојчица:родитељи су преферирали полно типизиране играчке. Постојала јетенденција родитеља да охрабрују постигнуће, да су рестриктивнији истрожији према дечацима и да охрабрују зависност код девојчица, са којимасу нежнији. Међутим, ефекти су били мали и статистички незначајни. Такође,закључили су да очеви, више него мајке, показују тенденцију да различитотретирају девојчице и дечаке. Истраживања су показала су да постоји малоразлика у начину на који се родитељи односе према синовима и ћеркама кадаје реч о традиционалним димензијама васпитања (пермисивност,рестриктивност, надзор, одговарање на потребе детета и топлина), али дапостоји разлика третману дечака и девојчица када је у питању охрабривањеполно типизираних активности (Huston, 1983; Lytton i Romney, 1991; Maccobyi Jacklin, 1974, према Jugović, 2004). Оба родитеља више подстичу ћерке да импомажу у кућним пословима, а синове око послова у дворишту и око мањихпоправки (Baker, 1984), девојчицама нуде лутке а дечацима камиончиће, ивише разговарају о осећањима с ћеркама (Maccoby, 1998, prema Maccoby,2000). Очеви посебно показују негативне реакције на понашања синова којасматрају феминизираним (Maccoby, 1998, prema Maccoby, 2000). Новијаистраживања расветљавају друге начине различитог третмана дечака идевојчица. Зан-Вакслер и Поланичка (Zahn-Waxler & Polanichka, 2004) налазеда родитељи пре физички кажњавају дечаке него девојчице. Треба имати науму да су студије у којима је коришћен експеримент или непосреднопосматрање показале веће разлике у родитељском третману децеразличитог пола него студије у којима су коришћени упитник и интервју.До сада постоји мало истраживања дечијег развоја у породицама укојима родитељи имају нетрадиционалне ставове и понашање у погледурода. Али, чак и у традиционалистички оријентисаним породицама,родитељи могу социјализовати децу на родно мање стереотипан начин.Дечаци чије су мајке биле изразито брижне исказивали су типичнофеминизирано понашање, док су девојчице које су родитељи охрабривали да 17 буду независне понашале назависно и асертивно, што је понашање које сетрадиционално приписује мушком роду (Baumrind, 1979, према Jugović,2004). Такође се показало да деца чији су очеви изразито укључени у њиховоодгајање развијају знатно мање родних стереотипа (Carlson, 1984, premaDeutsh, Lussier i Servis, 1993).Значајан део социјализације одиграва се у школама. Од почеткашколовања деца виде мушкарце на положајима ауторитета и доминације надженама (Richmond-Abbott, 1983). Анализе у Србији указују да постојиразличита структура моћу у школама, у смислу да су моћ и статус најчешће урукама мушкараца (директори, надзорници), док су учитељи најчешће жене.Анализе уџбеника (Stjepanović-Zaharijevski, Gavrilović, Petrušić, 2010),наставних планова, односа ученик-предавач откривају да родни стереотипипостоје у свим нивоима образовања у региону Балкана.Снажан утицај на младе имају и медији који још увек стереотипноприказују родне улоге мушкараца и жена. Медији представљају један однајважнијих чинилаца продукције и репродукције значења у савременомдруштву. Због своје информативне, комуникативне и симболичке функције,они су кључни посредници у преношењу вредносног система. Од самог свогнастанка, медији имају задатак не само да обавештавају, већ и да еманципујујавност, да формирају њен доминантни укус. Анализе медија у Србији указујуда су у медијима високо присутни стереотипи везани за женски идентитет ида су се они током година најмање променили. Општи закључак о стањумедија по питању родне равноправности јесте да је доминантни језик веомастереотипан, да се занимања појављују у родно сензитивном облику, алиселективно и спорадично, жене су самостални субјекти највише у трећинислучајева, а једва у половини су у потпуности приказане на фотографијисамостално. Доминира идеализована слика женствености: млада, лепа, бела,хетеросексуална, богата, постоји захтев за физичким савршенством (које сене захтева од мушкараца), ствара се нереална слика женске вредности идоминира поједностављена представа рода (Milivojеvić, 2006).Неколико проблема се искристалисало при емпиријскимистраживањима рода заснованим на поставкама теорије социјалног учења. 18 Прво, према теорији социјалног учења, деца би требало да обрате вишепажње на вршњаке истог пола, као и да се идентификују са истополнимродитељем. Међутим, истраживања нису потврдила ниједну од ове двепретпоставке: деца у експериментима не бирају увек другаре за игру истогпола, нити се увек идентификују са истополним родитељем (Maccoby &Jacklin, 1975). Такође, важна критика ове теорије указује на веома пасивнуулогу деце у процесу социјализације - деца се виде као углавном пасивнипримаоци културних концепција рода и полно-типизираног понашања и дајесе веома мало простора активном учествовању детета у овом процесу. 3.3. Теорија социјалних улога Теорија социјалних улога која објашњава полне разлике у понашањубила је извор многих емпиријских студија које су имале за циљ проверуосновних концепата и у неким случајевима су доводиле до модификацијеосновних полазишта. Настала у оквиру социјалне психологије, ова теоријанаглашава утицај социјалних и културолошких фактора, стављајући у првиплан социјални контекст као базични узрок полних разлика у понашању.Различите позиције полова воде томе да родне улоге имају моћне последицена понашање појединца. Појединац тежи да се понаша у складу са роднимулогама и да тако постигне значајне циљеве, унапреди своје самопоштовањеи придобије одобравање других. Остале социјалне улоге, поготову оне које сеодносе на занимање и породичне односе су такође веома важне и ефектиових других улога се комбинују са родним улогама у утицају на понашање. Усвим социјалним контекстима људи ступају у социјалну интеракцију каомушкарац или жена и тако се морају суочити са сопственим очекивањима иочекивањима других у погледу тога које је понашање типично или пожељноза појединце одређеног пола. За децу или адолесценте, разумевање роднихулога и последица родног конформирања или одступања су критична тачказа њихово учење да се успешно сналазе у свом социјалном окружењу.Уочавање разлике између опажене и прописане улоге помаже нам да 19 објаснимо зашто родне улоге имају утицаја на понашање. Уопштено гледано,посматрање одступања од опажене улоге доводи до емоција које су прожетенепријатношћу, док одступање од прописане улоге доводи до емоција које суближе повезане са моралним неодобравањем (Cialdini & Trost, 1998, премаEckes, 2000). Пошто дескриптивне норме описују шта је нормално илитипично, оне могу указивати на то које понашање ће највероватније битиефикасно у одређеној ситуацији. Тако се особа угледа на друге појединцесвог пола да би открила које понашање је уобичајено за свој пол у конкретнојситуацији. Поготову ако је ситуација нова и непозната или збуњујућа, особаће пре посматрајући друге закључити како би требало да се понаша.Теорија социјалних улога наглашава да су главни фактори роднеподеле, не биолошки условљене разлике између мушкараца и жена, већподела рада и родна хијерархија које су последица других фактора а неинтринзичких психолошких разлика између мушкараца и жена. У прилоговој тврдњи ишла би чињеница, да је, иако већина друштава фаворизујемушкарце, статус мушкараца и жена различит у различитим друштвима.Истраживања социјалних структура мушко-женских односа наглашавају дасу релативно егалитарни односи нађени у децентрализованим,нехијерархијски организованим друштвима са ограниченом технологијом ипоготову у једноставним економијама које се заснивају на сточарству(Ehrenberg, 1989; Leacock, 1978; Lerner, 1986; Lévi-Strauss, 1949; 1969, премаEckes, 2000). У комплекснијим друштвима, физички атрибути полова ступајуу интеракцију са економским и технолошким напретком и оснажују моћ истатус мушкарца. На пример, у друштвима са развијеном економијом итехнологијом, мушка снага и брзина дају им предност над женама уобављању разних задатака као што је ратовање и сл., што води капридобијању моћи за доношење одлука, ауторитету и приступу социјалнимресурсима.Како се у многим модерним друштвима позиција жена у социјалнојструктури рапидно мења, родне улоге су у транцизији. На пример, како сеприступ образовању променио, сходно томе и одређеним професијама,мушкарци и жене преузимају сличне улоге у друштву – жене одлажу ступање 20 у брак и родитељство и све више се посвећују професионалним улогама. Овомењање родних улога може нарушити границе традиционалних правила отоме како би мушкарац и жена требало да се понашају и тако да дозволивише флексибилности у понашању, али ове промене такође могу изазвати иамбивалентност, конфузију и дебату око тога које је право место жена имушкараца у друштву. 3.4. Когнитивно-развојне теорије Главна идеја когнитивистичких теорија јесте да су индивидуе активниобрађивачи информација, а не пасивни примаоци утицаја средине.Теоретичари ове оријентације наглашавају овај активни процес, што значида ранија очекивања и сазнања играју важну улогу при организовању исхватању нових информација.Теорија социјалног учења, родне социјализације и теорија социјалнихулога наглашавају ефекте окружења на дететове способности и понашања. Заразлику од њих, когнитивно-развојне теорије тврде да се стицање роднихулога одвија у дететовој глави. Основна идеја је да је дете активниинтерпретатор света. До учења не долази због поткрепљења илиусловљавања, већ због тога што дете когнитивно организује оно што види.Дакле, дете делује на окружење, а не окружење на дете. 3.4.a Колбергова теорија развојних фаза Колберг (Kohlberg, 1966) је користио Пијажеове идеје о когнитивномразвоју детета као основу своје теорије родног развоја. Он наглашава улогукогнитивних чиниоца и сматра да се разумевање сопственог родногидентита и родне улоге мења упоредо са развојем интелектуалнихкапацитета. Колберг сматра да развој родног идентитета започиње када детесхвати природу родних категорија и указује на то да се велики део дечјегсамопоимања, и посебно родног идентитета изводи из њиховог тумачења 21 ставова оних који их окружују. Када дете постане свесно свог пола, онопостаје мотивисано да тражи информације о томе шта је одговарајуће зањегов пол тако што посматра понашање других. Као резултат деца показујувише полно типизираног понашања и боље памте полно типизиранеинформације. Дечије разумевање пола пролази кроз три фазе: прво се, окополовине треће године, развија полни идентитет или полно означавање, падеца ових година знају назив свог пола који генерализују на особе у околини,називајући их женама или мушкарцима (Vasta, Haith i Miller, 1997, премаJugović, 2004). Следећа фаза, која наступа са око 3 и по године, је фаза полне стабилности, у којем деца разумеју непромењивост пола у току времена. Изаове, следи фаза полне доследности, тј. веровања да је пол трајна особина, којасе не мења при промени начина облачења или понашања. Колберг (1966)сматра да су високо полно типизирани појединци мотивисани да очувајусвоје понашање у складу са интернализованим стандардом полне улоге, штоје циљ који вероватно постижу потискивањем сваког понашања за којесматрају да би могло бити непожељно или неприкладно за њихов пол.Колберг је своју теорију уобличио пре свега проучавајући дечаке, те исама теорија боље објашњава усвајање полних улога дечака но девојчица.Према овој теорији, деца су сама по себи мотивисана да усвоје полну улогубез додатног притиска из средине. Неки критичари упућују да у овом смислумотивација дечака да усвоје маскулину улогу, као пут ка моћи ипривилегијама у мушком доминантном свету не би требало да буде иста каомотивација девојчица да усвоје феминину улогу која уједно означава нижистатус и моћ у друштву. Друга критика, базирана на резултатимаемпиријских истраживања указује да деца почињу да исказују преференцијека полно карактеристичним објектима и активностима већ око треће године(Unger & Crawford, 1992), док према теорији развојних фаза полнотипизирање не би требало да наступи пре фазе полне доследности, око седмегодине. 22 3.4.б. Теорија полне шеме Сандре Бем Сандра Бем (Bem, 1981) такође наглашава активну улогу детета упроцесу усвајања полне улоге, али се не слаже с Колберговом претпоставкомда је идентификовање мушко-женске дихотомије природно. Она тврди дадеца као начело категоризације користе културне дефиниције „мушкости“(маскулиности) и „женскости“ (фемининости), а не биолошке дефиницијемушког и женског. У теорији Сандре Бем, маскулиност и фемининост суодвојене димензије, а не супротни крајеви јединственог континуума, то супроменљиви социјални феномени а не фиксирани биолошки ентитети. Овајмодел предвиђа да ће се полно типизирано понашање појавити када детестекне полну схему, која се јавља када и полна стабилност, или чак полниидентитет. Полна схема је когнитивна структура која се употребљава заорганизацију података који се односе на властити пол. Бити схематски, затеорију полне схеме, значи спремност да се информације сортирају укатегорије на основу неке одређене димензије, без обзира на постојањедругих димензија које би такође могле послужити као основа закатегоризацију. Тако, бити схематичан у односу на пол конкретно значиспонтано сортирање атрибута и понашања у маскулине или фемининекатегорије или „обе истовремено“, без обзира на разлике у многим другимдимензијама невезаним за пол (нпр. спонтано смештање ајтема „асертиван“или „орао“ у маскулину категорију или ајтема „нежно“ или „славуј“ уфеминину категорију“; Bem, 1983). Теорија полне схеме посматра полнотипизиране индивидуе као оне које показују општу тенденцију да деле светна маскулине и феминине категорије и да у основи на бази пола одлучују којеличне карактеристике ће асоцирати са својим селф-концептом и које ће битиодвојене од њиховог селф-концепта. Полно типизиране особе имају општуспремност да тумаче и организују информације – укључујући и информацијео себи – у терминима културолошких дефиниција маскулиности ифемининости. Да би описала друштвену дефиницију мушкости и женскостиБемова је развила методологију идентификовања културне дефиницијеонога што представља прикладна понашања за мушкарце и жене, у којој су 23 карактеристике личности за инвентар полних улога изабране као мушке илиженске на основу социјалне пожељности за одређени пол. Та методологијапочива на две основне теоријске претпоставке: 1) У свакој култури постојихетероген скуп атрибута који су разврстани у две међусобно искључивекатегорије, од којих се свака сматра карактеристичнијом и пожељнијом заједан или други од два пола. Та културна очекивања и препоруке добро супознати свим припадницима једне културе; и 2) Јединке се разликују једнаод друге у мери у којој користе те културне дефиниције као идеализованестандарде маскулиности и фемининости према којима се вреднују њиховаличност и понашање (према Brosnan, 2003). Дакле, кључно је оно што сви уједној култури као целини верују да су преовлађујуће дефиницијемаскулиности и фемининости и полно-типизиране јединке конформирају сеуправо тим нормама, карактеристичним за њихову културу. Појединци суполно-типизирани ако свој репертоар понашања своде на она која њиховодруштво дефинише као примерена за одговарајући пол. Андрогине инеиздиференциране особе су са друге стране несхематичне када је у питањурод. У овом смислу, појам „андрогини“ односи се на особе које су истовременои високо маскулине и високо феминине, док су за „неиздиференциране“проглашене оне особе које су истовремено и ниско маскулине и нискофеминине.У каснијем раду, Бем (1993) наглашава неке специфичности роднихсхема у англо-европским друштвима – говори о андроцентризму и роднојполаризацији као о два важна аспекта који обликују наше схватање рода умногим деловима света. Андроцентризам је веровање да је маскулиност иделовање мушкараца супериорније од фемининости и деловања жена. У овомконтексту, постаје разумљиво да је маскулино понашање жена и девојчицачесто прихватљивије него феминина испољавања мушкараца и дечака. 24 3.5. Род у контексту: Модел Деуксове и Мајорове Све до сада набројане теорије разматрају како биолошки илисоцијални чиниоци понаособ, или у интеракцији доводе до полних разлика укогницији или понашању или како обликују традиционалне мушке и женскеродне улоге. Уместо фокусирања на питања како се стиче роднокарактеристично понашање, Деукс и Мајор су се фокусирале на питањепретпоставки које доводе до одигравања родно заснованог понашања.Основна поставка овог модела јесте да се при свакој анализи понашањамушкараца и жена мора узети у обзир контекст у ком се одређено понашањеодиграва. Тако, оне наглашавају блиске или тренутне чиниоце полнихразлика, пре него удаљене факторе као што су биолошки чиниоци илисоцијализација. Са социјално-психолошке тачке гледишта, све набројанетеорије имају недостатак будући да не узимају ситуацију, контекст у обзир.Деукс и Мајор су приметиле да је један од разлога неконзистентих резултатадосадашњих студија то што су игнорисале ситуацију која је битан чинилацпонашања. Тако су оне инкорпорирале ситуацију у свој модел полнихразлика. Интеракцијски модел које су поставиле претпоставља да су роднапонашања флексибилна и да су под утицајем контекста у ком се испољавају.Њихов модел наглашава три детерминанте родног понашања: 1.посматрачева очекивања, 2. селф концепт циљне особе (тј. особе које ћеиспољити или не испољити родно специфично понашање) и 3. ситуација.Посматрач и циљна особа уносе у интеракцију своја уверења о роду, као штосу ставови о родним улогама, схватање сопственог родног идентитета, роднестереотипе који утичу на њихову интеракцију, зависно ког је рода особа сакојом су у интеракцији. Посматрач је особа која посматра понашање. Посматрач има одређенаочекивања у погледу тога да ли ће циљна особа испољити одређенопонашање. Ово очекивање ће бити потврђено или когнитивном илибихејвиоралном потврдом. У основи когнитивне потврде је идеја да мивидимо оно што желимо да видимо и она објашњава како две особе могупосматрати исто понашање, а интерпретирати га различито. На пример, 25 особа која верује да су дечаци активнији од девојчица вероватно ће одржатиово уверење, без обзира што постоји много супротних примера, због тогашто особа има слободу да интерпретира широк круг понашања као активнаили нееактивна. Бихејвиорална потврда је процес у ком посматрачеваочекивања заиста мењају понашање циљне особе. У овом случају, циљнаособа потврђује посматрачева очекивања. Тако, на пример, уколико мајкаверује да се девојчице боље брину о млађој деци, пре ће ћерци него синуповерити да се брине о њима, те ће највероватније на крају девојчица, која јеимала више могућности да развије одређене вештине, заиста постативештија у овим задацима од дечака. Циљна особа у интеракцији је особа чије нас понашање интересује.Циљна особа може испољавати понашање у складу или нескладу са полнимстереотипима зависно од два чиниоца: потребе за самопотврђивањем ипотребе за самоприказивањем. Самопотврђивање је одраз потребе да сепонашамо на начин који је у складу са нашим селф-концептом.Самоприказивање је одраз потребе да се понашамо у складу са сликом о намакоју производимо код других. Постоје индивидуалне разлике у бризи окосамоприказивања и самопотврђивања. Самомотрење је варијаблаиндивидуалних разлика која описује опсег у коме је неко посвећенијисамоприказивању или самопотврђивању. Што особа има вишу склоност касамомотрењу, више ће мењати своје понашање у складу са ситуацијом.У неким ситуацијама бићемо склонији да се понашамо у складу сасвојим принципима и вредностима, док ћемо у другим тежити да секонформирамо. Који фактори одређују како ћемо се понашати? Једнадетерминантна јесте место вредности у систему; ако је тема нешто што је занас од велике важности, бранићемо свој став у свакој ситуацији. У другимобластима, можемо бити мање сигурни у свој став, и тада је већа вероватноћада ћемо се приклонити мишљењу већине. У неким ситуацијама можемо битивеома оптерећени како ће нас други доживети, поготову тамо где другиимају моћ над нама или када нам је нешто потребно од групе људи. 26 4. Нека релевантна истраживања родних улога у Србији Већина радова у нашој литератури бави се темом положаја жена иродних улога из социолошке перспективе. Ми ћемо се овде укратко осврнутине неколико кључних социолошких и на нека истраживања која су се бавилародним улогама у нашем друштву са психолошког аспекта.Вера Смиљанић (1985) је истраживала усвајање социјалних полнихулога и полних стереотипних особина у нашој средини. Истраживање јепоказало да полно типизирање почиње веома рано и да се код много децезавшава већ око треће године. Упоредо са учењем садржаја полне схеме детеучи који атрибути треба да буду повезани са сопственим полом, а такође и дасе саме особине личности диференцијално приписују половима. Полнотипизирање и усвајање социјалне улоге се не завршава тада, већ се настављаи касније током живота. Овај процес има за ефекат да се разлике измеђуполова, и када у старту нису велике, продубљују.Младеновић (1976) испитује особине које родитељи у нашој срединисматрају пожељним за дечаке и девојчице и закључује да су оне у складу саполним стереотипима, какви постоје и у другим културама. Особине којеродитељи сматрају подједнако важним за децу оба пола су: друштвеност,искреност, несебичност, вредноћа, савесност, објективност, поштење,тачност, веселост, ведрина, отвореност, срдачност, проницљивост итд. Задевојчице се сматрају пожељним особине оданост, послушност, пажња премадругима, приврженост, скромност, штедљивост, емоционалност, мирноћа,неагресивност, осећајност, повученост, стрпљење, стидљивост,сентименталност, умереност, суптилност, елеганција, уредност, док је задечаке оцењено као важније да развију следеће особине: комуникативност,строгост, пожртвованост, упорност, амбициозност, енергичност,неустрашивост, непоколебљивост, одлучност, самосталност, самоувереност,самопоуздање, смелост, храброст, активност, борбеност, динамичност,оштрину, ратоборност.Социолошка истраживања брака и породице указују да у савременојсрпској породици још увек постоји доминантан модел у коме највећи део 27 кућних послова (попут кувања, прања, пеглања, чишћења, неге деце и бриге ошколским обавезама деце) обављају жене, без обзира на женино формалнозапослење (Babović, 2009, Tomanović, 2012). Моћ је унутар породицеуглавном у рукама мушкарца који доносе стратешке одлуке везане зафункционисање породице. Улоге родитеља су такође у традиционалномдуху, тј. за мајке је посебно значајан родитељски идентитет којиподразумева пожртвовање, пермисивност у образовању и заштитничкиоднос према деци у виду патернализма, док је примарна улога очева да будухраниоци породице. Када се ради о ангажману око деце, истраживања дајусличне резултате који указују да готово искључиво рад и бригу око децепреузима супруга/мајка (Blagojević, 2006, Babović, 2009).„Родни барометар“ је обимно истраживање друштвеног положаја иквалитета живота жена и мушкараца које је крајем 2006. године спроведенопод покровитељством Асоцијације за женску иницијативу у оквиру државнеСтратегије за смањење сиромаштва на репрезентативном узорку од 1500грађана и грађанки Србије старости од 20 до 50 година. Ово истраживање јепоказало да су жене у Србији у многим аспектима родно освешћеније негошто се очекивало, али такође да су често третиране и да се понашају каодомаћице са краја XIX века. Ауторкa Марина Благојевић (2006) закључује даиспитаници углавном сматрају да је „нормално“ да је жена запослена али дато не подразумева „високо прихватање успешне каријере за жене“. Женеимају висок ауторитет у породици базиран на „саможртвујућемматријархату“ који почива на свакоднeвној активности жена у домаћинству и„жртвовању“ за породицу. Посао мушкараца се чешће перципира као„важнији“, они чешће доприносе решавању стамбеног питања, чешће суауторитети за децу. Са друге стране, жене чешће преузимају иницијативунакон породичних свађа, чвршће одржавају пријатељске и рођачке односе имного чешће се „жртвују“ за децу. Жене чешће одлучују о породичном буџетуи свакодневним трошковима, док се о већим улагањима одлучује заједнички.Ауторке истичу као посебно занимљив податак да жене процењују својуулогу у породици већом него што то чине мушкарци. У складу саочекивањима, показало се да жене (без обзира на степен образовања) 28 обављају највећи део послова у кући, и да се од њих очекује да између деце икаријере обавезно изаберу децу. Мушкарци старости од 30 до 39 година сучешће запослени него жене, и у свим старосним групама су чешће напозицији послодавца. Запослене жене су заинтересованије за додатну обукуи усавршавање, и генерално су жене су у малој мери друштвено и политичкиангажоване. Најуочљивији податак о свакодневном животу жена је да постојиизразита неравномерна расподела послова у домаћинству, у којим учествујемање од 5 одсто мушких испитаника.Џамоња-Игњатовић, Поповић и Духачек (2010) истраживале суставове према родној равноправности у систему високошколског образовањау Србији. У раду се баве ставовима студентске и наставничке популације обапола о професионалним улогама, породичним и партнерским односима,улогама у јавној делатности, односом према феминизму, као и прототипскимсликама родних карактеристика. Резултати истраживања упућују на то да суу нашој академској средини још увек присутни стереотипи у погледу роднихулога, да их подржавају и мушкарци и жене, а стереотипне и традиционалнеулоге у већој мери се региструју у млађој него старијој генерацији!Михић (2010) врши истраживање родних предрасуда код становникаВојводине, у којем закључује да су родне предрасуде израженије у односу наналазе других истраживања, махом западно европских земаља. Као значајникорелат родних предрасуда издвојио се пол, док се ниједна од социо-демографских варијабли није показала као значајан предиктор роднихпредрасуда, мада је место становања на граници значајности, у користиспитаника са села. Наиме, испитаници са села имају израженије предрасудепрема супротном полу него испитаници из града. Од психолошких варијабли,ауторитарност, оријентација ка социјалној доминацији и важност роднеприпадности показали су се као значајни предиктори родних предрасуда.Опсежно истраживање ставова грађана Србије према роднојравноправности на репрезентативном узорку спровео је 2010 Центар заполитиколошка истраживања и јавно мњење. Ово истраживање било јефокусирано на четири области: политику, економију, медије и образовање.Општи закључци истраживања упућују да родна припадност није најважнији 29 идентитет за грађане Србије. Велика већина испитаника верује да су некевредности подједнако важне за дечаке и девојчице, те аутори закључују давећина грађана Србије нема стереотипе о родним улогама. Приметна јетенденција задржавања поделе на мушке и женске вредности међупољопривредницима, неквалификованим и полуквалификованимрадницима. Више стереотипних очекивања се односи на девојчице негодечаке: да буду послушне, пристојне, да изражавају осећања, обављају кућнепослове и брину о другима. За дечаке су више везане вредности бављењаспортом и самосталности. Истраживање је показало да је роднаравноправност структурисана и стратификована вредност која је у стваридео ширег вредносног система (повезана са вредностима толеранције,традиционализма итд). Половина испитаника има позитивну оријентацијупрема вредностима родне равноправности, мада позитиван став премародној равноправности не укључује све аспекте друштвених односа. Грађанису углавном наклоњени родној равноправности у области образовања иекономије, док у погледу политике и родитељства постоје негативниставови. Као главни фактори ставова о родној равноправности издвојили сусе пол и образовање.Главне налазе поновљеног истраживања Родни барометар из 2012.године, ауторка (Blagojević-Hjuson, 2012) сумира на следећи начин: “Роднирежим у Србији се трансформише у два правца: 1. у правцу јачања породице,уз задржавање одређене родне асиметрије, и 2. у правцу јачањаиндивидуализације, уз изражену симетричност и егалитарност у породич-ним и партнерским односима. Ипак, у оба правца задржава се снажнаоријентација ка породици уз смањивање родних неједнакости“ (Blagojević-Hjuson, 2012) . Даље, ауторка наводи да је породица још увек најзначајнија иза мушкарце и за жене, које још увек обављају највећи део неплаћенихактивности. У приватној сфери дешава се промена у смислу егалитарнијиходноса, па мушкарци и жене деле обавезе и одговорности око кућнихпослова и бриге о деци, док у економској сфери још увек постоји асиметрија умогућностима достизања економске самосталности мушкараца и жена. Достапажње ауторка је посветила анализи положаја мушкараца: налази да су они 30 „трауматизовани додељеном улогом „хранилаца породице“ у валуретрадиционализације и репатријархализације. Они се налазе упарадоксалној ситуацији да подједнако као и жене вреднују породицу, али даистовремено још немају довољно изражену улогу у породичном животу, каои да имају веома ограничене могућности у јавној сфери да остваре својуулогу „хранилаца““ (Blagojević-Hjuson, 2012). У ствари, и мушкарци и женевиде себе као веће „жртве“, оба пола сматрају да је „њима теже“. Ставовипрема родности указују да у многим аспектима друштвене егзистенције онаи није битна одредница понашања. Ауторка закључује да је родност“најбитнија одредница оних понашања која су везана за биолошкурепродукцију, дневну и генерацијску.“ Жене показују снажну тенденцију кaосвајању других поља деловања, уз задржавање своје породичне улоге, аеманципацији жена највише доприниоси образовање: образованије женегенерално су и задовољније својим животом. Налазе овог опсежногистраживања ауторка сумира на следећи начин :“Постојећа ситуација уодносима између родова, ни на микро ни на макро плану, без обзира напатријархалну идеологију која је у експанзији, ипак се не би моглаокарактерисати као „рат између полова”. Солидаристичка основа породичногживота исувише је јака, и додатно ојачана у „транзицији”, да би билауздрмана родном асиметријом у ставовима о томе шта су улоге мушкараца ижена, утолико пре што долази до промена у понашању у правцуегалитарности. Асиметрија ставова је великим делом рефлекс патријархалнеидеологије, која представља реакцију на реално јачање положаја жена. Можесе рећи да израња нека нова врста консензуса, на нивоу практичногрешавања проблема у тегобној свакидашњици, што води и утврђивањунових образаца `нормалности`“ (Blagojević-Hjuson, 2012). 31 5. Левинсонова теорија животног циклуса Данијел Левинсон (Levinson, 1996) формулисао је своју теоријуживотних циклуса проучавајући биографије одраслих особа. Теорија јепрвенствено замишљена као теорија животног циклуса мушкарца, да бикасније била проширена и на животни циклус жене, који у основи има истиразвојни след сa одређеним родним специфичностима. Ова теорија посматраразвој као след квалитативно различитх раздобља у којима је особа суоченаса различитим развојним задацима. Свако раздобље започиње прелазнимпериодом који траје око 5 година. Између прелазних периода људи су устабилним периодима у којима изграђују животне структуре којима је циљусклађивање личних и друштвених захтева и побољшање квалитета живота.Централни појам Левинсонове теорије је животна структура, којапредставља темељну организацију живота особе која се састоји од односа сазначајним другима (појединцима, групама и институцијама), пре свега уоквиру породице и посла. Она је доминантно обликована социјалним ифизичким окружењем, пре свега породицом и послом, мада су и другеваријабле као што су религија, раса и статус такође веома важне. ПремаЛевинсону, иако је живот сваког појединца посебан, сви пролазе кроз истеосновне периоде у животу.Левинсон је поделио животни циклус на 4 фазе: адолесценција, раноодрасло доба, средње одрасло доба и касно одрасло доба. Сваки периододликује јединствени био-психо-социјални карактер који доприноси развојуиндивидуе. Постоје главне промене које се догађају и описане су унутарсваког периода. Према Левинсону, иако и мушкарци и жене пролазе крозисте периоде детињства, адолесценције, и структуираног развоја у одрасломдобу, они имају различита искуства. Родови се разликују у односу на животнеоколности у различитим животним раздобљима и по начинима на које свакирод пролази и носи се са задацима развојних периода. Мушкарци и женерешавају развојне задатке са другачијим изворима и ограничењима. Роднаподела је најзначајнија форма конфликта која опстаје у утврђеној подели намушкарце и жене, маскулиност или фемининост. Она преплављује све 32 аспекте живота, како културне институције у друштву, тако и појединце.Постоје четири главна подручја раздвајања рода: домаћинство, брак, посао ииндивидуална свест. Када постоји највећа родна разлика, жене живепримарно као домаћице, у традиционалном породичном окружењу и баве сепословима који су социјално прихватљиви за жену, те једино цене иприхватају жене које имају исте квалитете и вредности као оне. Може битипроблематично уколико жена тежи животу који није центриран напородичну сферу. Живот мушкарца је традиционално оријентисан на посао,тј. на јавну сферу. Мушкарци су одувек доминирали у јавној сфери, док сужене овде у потчињеном и маргиналном положају. То је разлог што су увећини друштава жене принуђене да се фокусирају на приватну сферу, што јеутицало на њихов идентитет, понашање, задовољство или незадовољство.Тако је родна подела између приватне и социјалне сфере есенцијална заживот жена. Према Левинсону, подела рада је основни фактор којидоприноси сталном родном раздвајању у животу. Домаћинство избрињавање су општи начини живота који укључују целу породицу, посао ицео социјални контекст. Унутар овог погледа мушкарац се посматра као„глава породице“ и тако главни носилац ауторитета. У патријархалнимдруштвима жене су обесхрабрене да заузму пуно учешће у социјалномсистему, њихова улога је да остану кући и одгајају децу. У непатријархалномдруштву, када је жена у позицији ауторитета на послу, или када је опаженауспешнијом од мужа, ово такође може резултирати повишеним тензијама.Животне фазе према Левинсону, дају оквир за проучавање животногтока. Овај оквир важи за већину људи уопштено, мада треба узети у обзир испецифичне варијације као што је култура или историјска епоха. Овајконцепт подразумева посматрање живота појединца у одређеном времену.Животни ток се односи на склоп догађаја, достигнућа, падове, амбиције иодносе који чине живот појединца у одређеним временским тренуцима. Свиаспекти живота су важни, те тако структуру живота појединца чини њенсоцио-кулутрни свет (породица, класа, религија, етничка припадност,политички систем, запослење, историјско раздобље), појединчевоучествовање у свету (различити односи и улоге са значајним људима и 33 институцијама) и различити аспекти селфа (жеље, конфликти, стрепње,тежње, мисли и идеје).Левинсон описује следеће периоде у структури живота (сапретпоставком да се животи појединаца разликују, те постоји граница до 6година варијације за прелазак из једне фазе у другу) 1. Адолесценција 2. Рано одрасло доба (17-45 година)Ово је период када одрастао појединац доживљава највећи нивоенергије и стреса. Социјално и психолошки, ово је оптимални периодкада појединац развија и покушава да оствари своје младалачке сновеи амбиције. Ово је време да се особа нађе своје место у друштву, дазаснује породицу и постане пуноправни члан света одраслих, а такођеи период стреса у односу на родитељство и прављење каријере. Доносесе важне одлуке о финансијама, послу и породици. Сан мушкарца јепре свега усредсређен на развијање независне особе успешне упрофесионалној улози, док сан код жена карактерише „подељени сан“који укључује брак и каријеру. У овом периоду може бити нескаладаизмеђу личних жеља, снова и аспирација и оних које су наметнуте,захтеване или очекиване од стране друштва.Чине га:  Транзиција из адолесценције у одрасло доба (17-22)Ово је период када појединац завршава школу и улази у раноодрасло доба. Основи захтев у овом периоду је постизањеиндивидуације и кретање према одраслом селфу.Већина људи у овом периоду ствара сан, слику о себи уодраслом свету којом се руководе када доносе животне одлуке.Што је сан одређенији, то је изградња животне структурепојединца сврховитија.  Рано одрасло доба (22-28) је период у коме је главни задатак дасе изгради и одржи задовољавајућа структура живота одраслог.У овом периоду особа треба да донесе важне одлуке о браку, 34 љубави, породици, послу, начину живота и одвајању одпримарне породице.  Транзиција 30-тих година (28–33). Овај период доноси приликуза додатну индивидуацију и поновно преиспитивање животнеструктуре. Особа истражује могућности даље животнеструктуре. За мушкарце и жене без задовољавајућих односа илипрофесионалних постигнућа ово раздобље може бити јакокризно, а за друге, који преиспитују могу ли створити смисленуживотну структуру, то је време конфликта и нестабилности. Уовом периоду оба пола могу искусити забринутост у вези сапроласком младости и покушају достизања више позиције.  Смиривање (33-40) је развојна фаза у којој је циљ креирањеструктуре која ће осигурати место у друштву како би сеостварили младалачки снови и циљеви. Мушкарци сефокусирају на одређене односе и аспирације, а друге остављајупо страни, док многе жене не постижу ону стабилност која јекарактеристична за мушкарце 30-тих година, јер имају вишеобавеза на послу и у односима.  Транзиција у средње одрасло доба (40-45) је период у ком седешавају значајне социјалне и психолошке промене. Животнаструктура се доводи у питање, углавном је ово време у комособа доводи у питање сврху, правац и вредност сопственогживота. 3. Средње одрасло доба (45-60). У овом периоду већина људи постајустарији чланови друштва. Овај период доноси различит степен иниво одговорности. Биолошки и психолошки капацитети особемогу бити нижи него у претходним периодима, али у просеку нивоенергије је довољан и живот још увек може бити задовољавајући наличном и социјалном плану. Људи у овој фази су одговорни за себеали такође и за развој млађе генерације. 35  Транзиција у касно одрасло доба (60-65) одликује спровођењедо краја оног што је започето у средњем одраслом добу,постављање темеља за оно што тек долази. 4. Касно одрасло доба (65 и више година) је период у коме се одлази упензију, суочава са самим собом и „мири са светом“. 6. Субјективна добробит Иако је питање људске среће проматрано током целе историјечовечанства, појмовима добробити, благостања или среће приписивала су серазна значења и дефинисани су на много различитих начина – каосавршенство или потпуност, као пријатно емоционално искуство,субјективна евалуација живота у позитивним терминима, актуализацијаљудских потенцијала итд. Данас постоје две доминантне оријентације уконцептуализовању и проучавању субјективног благостања: хедонистички иеудаимонички приступ (Deci and Ryan, 2002). Оба приступа имају корене јошу античкој филозофији и одражавају различита виђења људске природе итога шта чини савршено друштво. У оквиру два приступа истражују серазличита питања о доприносу развојних и социјалних чинилацасубјективној добробити.Субјективна добробит или субјективно благостање (eng. Subjective Well-Being), као централни појам у оквиру хедонистичке парадигме ипсихолошко благостање (eng. Psychological Well-Being), као централни појамеудаимонистичке перспективе, су појмови који у последњих двадесет годинапредстављају неке од најистраживанијих концепата у домену психологијементалног здравља. Развијени у оквиру позитивне психологије, као некаврста реакције на дотадашњу патоцентричну оријентацију у овој области,ови концепти усмерени су ка позитивном менталном здрављу под којим седанас не подразумева само одсуство менталне болести, већ и „висок нивоемоционалног, психолошког и социјалног благостања“ (Keyes and Lopez, 2002према Stanojević, 2013). 36 Хедонистички приступ има дугу традицију у психологији. Концептсубјективне добробити појављује се крајем 50-тих година прошлог века, увреме нарастајућег интересовања за мерење квалитета живота са акцентомна субјективни доживљај појединца. Основна одлика овог правца јесте данаглашава срећу и описује добробит у терминима постизања задовољства иизбегавања бола. У оквиру овог приступа, постојало је неколико различитихконцептуализација добробити – од релативно уског фокуса на физичказадовољства до ширих концептуализација које обухватају личне склоностии потребе. Хедонистичка перспектива коју су психолози усвојили односи сена хедонистичку концепцију која укључује читав спектар преференција изадовољстaва – како духовних тако и физичких (Kubovy, 1999). Кахенман,Динер и Шварц (Kahneman, Diener and Schwarz, 1999) указују да се појам„хедонистички“ најчешће користи као синоним за физичко задовољство, инаглашавају да хедонистички правац подразумева много више аспеката –емоционални (задовољство или бол, радост или туга и сл), биолошки исоцијални – на сваком нивоу може се доживети патња или задовољство исваки аспект подразумева различите нивое психолошке анализе.Главно становиште хедонистички оријентисаних психолога је да себлагостање састоји од субјективне среће и да се односи на искуствозадовољства насупрот незадовољству у ком су садржане појединчевепотпуне процене добрих/лоших аспеката његовог постојања. Као резултат,срећа се не редукује на физички хедонизам. У оквиру хедонистичкогприступа, најпознатије одређење субјективне добробити даје Динер, којисубјективну добробит одређује као „појединчеву когнитивну или афективнуевалуацију сопственог живота“ (Diener et al., 2002). Унутар овог приступа двасу кључна критеријума одређења субјективне добробити: прво, она се односина субјективни (лични) доживљај, на унутрашње искуство индивидуе идруго, концепт се односи на дугорочно емоционално стање, а не на тренутнарасположења (Stanojević, 2013). Из Динерове дефиниције проистичу и трикомпоненте субјективног благостања које представљају операционализацијуконструкта: висок ниво задовољства сопственим животом, висок ниводоживљавања пријатних и низак ниво доживљавања непријатних емоција 37 (Diener et al., 1997). Иако истраживања показују да две афективнекомпоненте у највећем броју случајева показују слaбу, до умерену повезаност(Costa & McCrae, 1980; Lyubomirsky et al., 2005), аутори наглашавају да онијасно представљају два одвојена конструкта (Diener еt al., 1999) и да се такоморају третирати у емпиријским истраживањима. Ова позитивна веза измеђудоживљаја позитивних и негативних емоција схвата се као логична иочекивана, у смислу да присуство негативних емоција у одређеном степенууказује на функционално понашање које се појављује као одговор наситуацију која означава претњу/губитак или на неки други негативниживотни догађај. С друге стране, когнитивна евалуација задовољствасопственим животом представља независан фактор у односу на двеафективне димензије. Лукас, Динер и Сах (према Diener at al., 1999)користили су мултицрта-мултиметод анализу да би доказали да су ове трикомпоненте три независна конструкта. Они наводе да су после 2 године ипутем многих различитих метода процене коефицијенти унутрашњеконзистенције за сваки од три конструкта јачи него интеркорелације ове тридимензије и дају недвосмислен закључак да је неопходно ове три димензијепроучавати као независне факторе. Такође, иако је једна од главнихкомпоненти субјективног благостања дефинисана као нека врста равнотежепозитивног и негативног афективитета или, чак, предоминације позитивногафективитета, изгледа да индивидуалне разлике у интензитету афективногдоживљавања, независно од квалитета тог доживљавања, немају значајневезе са задовољством.С друге стране, еудаимонички приступ наглашава значење исамоостварење и описује благостање у терминима нивоа на ком је појединацкомплетно функционалан. Према овом становишту, добробит је нешто вишеод личне среће. Нагласак је на актуализацији, остварењу сопственихмогућности. Еудаимонизам је филозофски правац који наглашава потребучовека да препозна и живи у хармонији са диамоном, тј. „истинским селфом“.„Диамон је идеал у смислу тежње ка узвишености, савршенство коме се тежии које даје смисао и усмерење у животу“ (Waterman, 1993). Даимон се односина потенцијале сваког појединца чије остварење представља највише 38 животно достигнуће. Овај појам се односи на потенцијале свих људи, као и наличне потенцијале по којима се људи међусобно разликују. Појам еудамонијаозначава поштовање сопствених потенцијала (самореализација) испособност да се живи у складу са диамоном (Waterman, 1993). У овом,еудиамоничком смислу, добробит није исто што и срећа и појам среће неможе бити основни критеријум добробити. Чак и када доносе задовољство,неки доживљаји нису добри за људе и не могу допринети благостању. Тако,аутори унутар овог приступа дефинишу добробит као „тежњу касавршенству које представља остварење нечијих истинских потенцијала“(Ryff and Singer, 2000). Риф (Ryff, 1995) је предложила мултидимензионалниприступ мерењу психолошког благостања које се састоји од 6 различитихаспеката људске актуализације: самоприхватање (одржавање позитивнеслике о себи уз свест о сопственим ограничењима), позитивни односи садругима (развој и одржавање топлих емоционалних веза са другима),управљање околином (способност да се одабере или створи окружење којеодговара сопственим потребама и жељама), аутономија (самоодређење,независност и унутрашња регулација понашања), сврха живота (осећањеусмерености у животу) и лични раст (учење и развој личних способноститоком целог живота). 6.1. Чиниоци субјективне добробити Истраживања субјективне добробити развијала су се у три различитаправца (Diener & Biswas-Diener, 2000). Историјски најранији приступ је„одозго на горе“ у оквиру кога се првенствено проучавао утицајконтекстуалних фактора на субјективно благостање појединца. Основни циљових студија био је да идентификују социо-демографске карактеристикесрећних појединаца, а сматрало се да се укупан осећај задовољства састојиод задовољства у различитим животним подручјима, тј. за главне чиниоцесубјективне добробити сматране су животне околности – материјално стање,животни догађаји, друштвени контекст. Међутим, налази бројнихистраживања показали су да социо-демографски фактори објашњавају веома 39 мали проценат варијансе субјективне добробити – процене се крећу се од 15-20% варијансе (према Diener at al., 1999). У највећем броју студија добијене суслабе корелације између ових варијабли и нивоа субјективне добробити.Када је у питању пол, већина истраживања говори да се мушкарци и жене неразликују значајно у нивоу задовољства животом, позитивним емоцијама,док се стабилне разлике добијају када је у питању израженост негативнихемоција, у смислу да су им жене склоније (Diener at al., 1999). Налази о везиизмеђу старости и субјективне добробити говоре у прилог „u-везе“. Ово бизначило да је задовољство животом више код младих и старијих људи, док усредњим годинама показује тенденцију ка нижим вредностима (Diener et al.,1999; Helliwell, 2003). Степен образовања и материјално стање имајуразличит однос са доживљајем субјективног благостања (Diener et al., 2002,2010). Степен образовања није се генерално показао значајним предикторомсубјективног благостања, мада су истраживања утврдила ниску, али значајнуповезаност образовног статуса и субјективне добробити. Образовање вишекорелира са добробити код особа нижег материјалног статуса (Diener at al.,1999) и у сиромашним земљама (Veenhoven, 1994). Однос зараде исубјективне добробити је нешто сложеније природе. Овај однос истраживанје на неколико нивоа: 1) на нивоу корелација унутар нације, 2) променанивоа субјективне добробити код особа код којих се мења материјалностање, 3) какви су трендови субјективне добробити за време економскограста у држави и 4) каква је корелација просечне субјективне добробити иекономског стања друштва. Генерално, богатији људи су нешто срећнији одсиромашних у богатим друштвима, док су људи који живе у богатом друштвумного срећнији од оних који живе у сиромашним земљама. Иако вишиматеријални статус друштва доприноси нивоу добробити, даље повећањематеријалног благостања у западним друштвима не доводи до повећањанивоа субјективне добробити. Ова појава позната је као „Истерлиновпарадокс“ (енг. “Easterlin Paradox”, Easterlin, 1974) и у ствари говори о томе даповећање економског богатства не води пропорционалном повећању среће,односно да у ситуацији економског раста после одређене границе не долазидо повећања благостања људи. Ово Истерлин види као резултат процеса 40 адаптације и социјалне компарације. Такође, субјективна добробит је вишеповезана са материјалним стањем у неразвијеним, него у развијенимземљама (Biswas-Diener & Diener, 2001). У суштини, налази говоре да,уколико материјално стање угрожава задовољење базичних потреба (храна,вода, здравство, кућа), онда ће разлике у материјалном статусу пре иматиутицаја на доживљај добробити. Када су базичне потребе испуњене, процесадаптације ступа на снагу и однос материјалног стања и субјективнедобробити постаје комплекснији. На индивидуалном плану та је веза вишакада је реч о индивидуама са ниским примањима (Diener, Sandvik, Seidlitz, &Diener, 1993), где се чак и мале разлике у материјалном статусу могуиспоставити важним у доживљају личног благостања, посебно када је реч ооним индивидуама које су у доњем распону примања (Biswas-Diener, &Diener, 2001). Здравље такође показује значајну позитивну везу сасубјективном добробити (Dolan et al., 2008; Helliwell, 2003, Layard, 2005,Michalos et al., 2001), а такође постоји и низ истраживања који говоре да људикоји су у браку или стабилној вези постижу више скорове на скалисубјективне добробити.У другом таласу истраживања за који је карактеристична перспектива„одозго на доле“, полази се од претпоставке да људи имају предиспозиције даинтерпретирају животне догађаје на позитиван или негативан начин. Тозначи да једна укупна процена утиче на процену задовољства и упојединачним областима. У оквиру овог приступа развили су се модели којису стављали нагласак на факторе личности – као што су темперамент,особине личности, аспирације, адаптација (Diener & Biswas-Diener, 2000).Истраживачи су усмерени на проверу хипотезе да карактеристике личностипојединца одређују ниво његове субјективне добробити. Резултати сууказали да су варијабле личности моћнији предиктори субјективногблагостања него фактори околине (Diener, Suh, Lucas, & Smith, 1999), тј.личност се показала као један од најјачих и најконзистентнијих предикторасубјективне добробити (Diener at al., 1999). Многобројна истраживањаодноса црта личности и субјективне добробити указала су на неколико везаизмеђу ових конструката. Један модел претпоставља да постоји генетска 41 предиспозиција, тј. да су индивидуалне разлике у нервном системуодговорне за склоност особе да буде срећна или несрећна. Неки истраживачиутврдили су у студијама монозиготних и дизиготних близанаца да се40‐55 % укупне варијансе добробити може приписати генима (Lykken iTellegen, 1996), мада су касније студије показале да је овај постотак углавномнешто нижи. Други истраживачи износе претпоставке да овај утицај можданије директан, тј. да наслеђе не одређује директно субјективну добробит, већутиче да се особа понаша на одређени начин који повећава могућност да сеискусе одређени животни догађаји. Општи закључак истраживача у овојобласти јесте да сигурно постоји допринос генетских фактора који се пресвега огледа у временској стабилности субјективне добробити. Лимитирандопринос објективних околности у комбинацији са проценом доприносагенетских фактора навео је неке истраживаче да посматрају субјективнудобробит као црту личности (Costа, McCrae & Zonderman, 1987). Овакавприступ наишао је на озбиљне критике, пре свега на основу налаза да нивосубјективне добробити појединца ипак флуктуира у току времена. Модерностајалиште јесте да личност особе представља диспозицију за одређенеафективне реакције, али да тренутне околности такође значајно доприносенивоу субјективне добробити појединца.Хеди и Виринг (Headey and Wearing, 1992) испитивали су валидностоба модела и истакли ограничења и једног и другог. Они истичу важностпроучавања интеракције наведених фактора и предлажу модел динамичкеравнотеже. Износе тезу да и једни и други фактори доприносе нивоусубјективног благостања и то у смислу да животни догађаји могу повећатиили смањити субјективну добробит за неки период времена, после ког сениво субјективне добробити враћа на почетни ниво, карактеристичан запојединца и детерминисан факторима личности. Овај процес истраживачисубјективне добробити називају адаптацијом. Сух, Динер и Фуџита (Suh,Diener and Fujita, 1996) закључили су да животни догађаји производекраткорочни ефекат (у просеку три до шест месеци), а особине личностидугорочни ефекат (најмање две године) на субјективну добробит. 42 Када су у питању особине личности, у истраживањима је утврђеннедвосмислен допринос екстраверзије и неуротицизма субјективнојдобробити и то у смислу да се конзистентно налази позитивна корелацијаизмеђу позитивног афекта и екстраверзије, и негативног афекта инеуротицизма (DeNeve & Cooper, 1998). МекКре и Коста (McCrae & Costa,1991) разликују темпераментални и инструментални аспект односаличности и субјективне добробити: екстраверзија и неуротицизам утичудиректно на субјективну добробит, док савесност има посредан утицај – такошто представља предиспозицију која усмерава људе према одређенимсоцијалним ситуацијама. ДеНив (DeNeve, 1999) разматра однос личности исубјективне добробити кроз три аспекта – кроз особине емоционалногреаговања, кроз односе са другима (одговорност, поверење, адаптивни начинопхођења) и кроз когнитивне механизме (репресивност-дефанзивност,атрибуција, локус контороле) и закључује да најсрећнији људи нису нужносамо отворени него да је важно и како интерпретирају свакодневни живот текако остварују и одржавају односе с другима.Самопоштовање, као димензија личности, има посебан статус уномолошкој мрежи личног благостања. Наиме, самопоштовање се, такође,испоставило као доследан, позитивни корелат задовољства животом (Lucaset al., 1996, Diener et al., 2002, 2010). Овај однос је, изгледа, модулиранкултуралним разликама, јер је корелација између самопоштовања изадовољства животом већа у индивидуалистичким него у колективистичкимкултурама, највероватније због истицања индивидуалне независности иосећања (Diener & Diener, 1995, Diener et al., 2010). Ипак, тумачење односасамопоштовања и задовољства животом оставља се и даље отвореним збогнејасноће следа ствари (Diener et al., 2010).Када су у питању вредности као персоналне диспозиције и субјективнадобробит, ово поље није широко истражено. Истиче се да посвећеностциљевима пружа људима осећај компетентности и даје смисао и структурусвакодневном животу. Кантор и Сандерсон (Cantor & Sanderson, 1999) тврдеда ће ниво добробити порасти само ако појединци имају могућност да тежециљевима које су сами изабрали у складу са својим вредностима, а да при 43 томе имају реална очекивања. Преданост циљевима највише је повезана сасубјективном добробити када култура којој појединац припада позитивновреднује те циљеве. Такође, новија истраживања сугеришу да понашањаимају суштински другачији утицај на субјективну добробит зависно од тога укојој мери је одређено понашање регулисано социјалним нормама уодређеном друштву. На пример, незапослене особе су незадовољније својимживотом у друштвима која имају снажну норму да се буде запослен него удруштвима које су толерантија према томе да се живи од социјалне помоћи(Stavrova et al., 2011). Слично, самци су мање срећни него особе у браку само удруштвима где је брак схваћен као врхунска вредност.Ворнер Вилсон је 1967, сумирајући истраживања субјективнедобробити изнео закључак да је срећна особа: „млада, здрава, високообразована, добро плаћена за свој посао, екстравертна, оптимистична,безбрижна, религиозна, у браку, са високим самопоштовањем, пословнимморалом, скромних аспирација, било ког пола, са високом интелигенцијом“(Wilson, 1967 према Diener at al., 1999). Тридесет година касније, Динерсумира налазе многобројних истраживања на ову тему и даје свој резиме удуху Вилсоновог: „срећна особа је благословена позитивним темпераментом,има тенденцију да гледа добру страну ствари, не руминира негативнедогађаје, живи у економски развијеном друштву, има присне пријатеље ипоседује капацитете за остваривање њој значајних циљева“ (Diener at al.,1999). 7. Самопоштовање Према Виљему Џемсу, једном од оснивача америчке психологије , нашдоживљај сопственог ја одражава дуализам наше перцепције самих себе: саједне стране је наше знање о томе ко смо, које он назива и „спознато ја“ , доксмо са друге стране ми као активни спознаваоци себе, „ја“. У савременојлитератури, слика о себи или селф-концепт представља укупност когниција,уверења која особа има о себи и паралелна је Џемсовом „спознатом ја“.Интересовање за проучавање самопоимања проширило се почетком 20 века, 44 а чињеница да човек не живи изоловано, него у друштву са другим људима,подстакла је елаборирање идеје да су за самопоимање значајни односипојединца са другим људима. Кули (Cooley, 1902) уводи појам „социјалногогледала“ које нам омогућава учење реакција и то на основу предвиђањакако ће на наше понашање реаговати људи.Евалуативни аспект самопоимања назива се самопоштовање. Односисе на стадијум у којем особа поседује општи осећај властите вредности иваљаности (Rosenberg, 1979). Самопоштовање је уско повезано са веровањему сопствену ефикасност и осећањем контроле над сопственом судбином.Већина аутора у савременој психолошкој литератури самопоштовањеповезује са евалуативном димензијом представе о себи (Opačić, 1995). Дакле,самопоштовање је вредносна и емоционална компонента појма о себи исастоји се из два дела: осећања властите вредности које се односи на нашеуверење како имамо право да будемо срећни и како заслужујемо постигнуће,успех, пријатељство, љубав и испуњење. Дефинишући самопоштовањеКопермит (Coopersmith, 1967) наглашава да под тим терминомподразумевамо процену којом појединац одражава став прихватања илинеприхватања себе и та евалуација указује на степен уверења у сопственуспособност, успешност, важност или вредност. Коперсмит наводи четирифактора који доприносе развоју самопоштовања: 1. значајност (количинапоштовања, прихватања и бриге које дете добија од значајних других), 2.компетентност (историја успеха и неуспеха, укључујући статус и социјалнупозицију коју је особа достигла), 3. осећање вредности (вредности и тежњеособе по којима се искуства интерпретирају и мењају) и 4.снаге(способности и начин одбране самопоштовања од властитих неуспеха илинапада других). Особи ниског самопоштовања недостаје базични осећајвластите вредности, она не верује да заслужује љубав и поштовање оддругих људи, осећа како је предодређена да буде несрећна и боји се даизрази своја мишљења, осећања, жеље и потребе. Нека новија разматрањауказују да особе са ниским самопоштовањем имају неутралан став премасеби, али их одликује пре свега висок ниво несигурности, нестабилности инеконзистенције (Baumeister, 1993). Људи са високим самопоштовањем 45 отпорнији су на утицаје околине који нису у складу са њиховим властитимопажањима, флексибилнији су и маштовитији, проблеме решавају намаштовитије начине од појединца са ниским самопоштовањем. Особе вишегсамопоштовања су бољег физичког и психичког здравља, отпорније су настрес, задовољније су својим послом, школом и личним животом, уверенијису да ће њихови напори довести до успеха, сарађују са другима, комплетнијису у различитим социјалним ситуацијама, боље су расположени и мањедепресивни, спремни су да се супроставе другима и лакше подносе критику,процењују се срећнијим и задовољенијим од већине.Истраживања су показала да самопоштовање доследно показујеснажну позитивну корелацију са субјективном добробити и уједнопредставља најснажнији предиктор субјективне добробити (Cummins &Nistico, 2002). Људи са високим самопоштовањем показују трајну тенденцијуда себе у односу на друге људе описују са више позитивних, а мањенегативних термина. Склони су да идентификују код себе значајно вишепозитивних особина, а да одбаце или пропусте негативне карактеристике.За разлику од њих, људи са ниским самопоштовањем су реалистичнији идају тачније описе својих позитивних и негативних карактеристика. Овугрешку у самопроцени у правцу позитивнијег виђења себе код људи савишим самопоштовањем Тејлор и Браун (Taylor & Brown, 1988) виде каоважан чинилац субјективне добробити: она води ка томе да постанемосрећни и добро прилагођени људи.Диенер и Диенер су у свом истраживању на 13000 студената из 31државе закључили да је високо самопоштовање најснажнији предикторживотног задовољства, те да су ниво самопоштовања и субјективнадобробит високо повезани. И остала истраживања потвдила су ове налазе(Baumaister аt al., 2003). Ови конзистенти налази о високој вези субјективнедобробити и самопоштвања могу се тумачити на два начина (Diener & Diener,1995). Прво, може бити да код особа са високом субјективном добробити(која се базира на задовољству различитим аспектима свог живота) онадоводи до тога да појединац види себе у позитивном светлу, што онда утичена повишење самопоштовања. С друге стране, могуће је да високо 46 самопоштовање индукује позитивнији поглед на живот и мотивише особу дасе понаша активније и позитивније Ове различите перспективе у ствариодсликавају правац каузалности између самопоштовања и субјективнедобробити, мада се чешће самопоштовање посматра као предикторсубјективне добробити, него обрнуто. 8. Вредности Вредности и вредносне оријентације су појмови који су се увекналазили међу најшире схватаним и разматраним у социјалним наукама.Њима су се бавили филозофи, антрополози, социолози, политиколози, као ипсихолози. Самим тим, постоји веома велики број дефиниција ових појмова,већ у зависности од тога ко их дефинише. Са социолошке стране, вредностиби се могле дефинисати као „друштвени прописи, идеали и моралне нормекоје су карактеристичне за одређене социјалне групе и системе“ (премаČekrlija, Turjačanin, Puhalo, 2004). Вредности и вредносне оријентације, каоширока класа социјално-персоналних диспозиција, у психологији седефинишу на разне начине. Када се користи у психологији, појам вредностиувек укључује диспозиције за одређено понашање и циљеве на чијеостварење је понашање усмерено (Rot, 2003). Најопштије, вредности сесхватају као „релативно стабилне, опште психичке диспозиције насталекомбинованим дејством когнитивно-емоционалног развоја, индивидуалнихцрта личности и интеракције са социјалним окружењем, а које усмеравајунаше понашање ка циљевима који нам се чине пожељнима и којима тежимо“(Rot, 2003).Пантић, један од наших највећих проучавалаца вредности, одређује ихкао „релативно стабилне, опште и хијерархијски организованекарактеристике појединца и групе формиране међусобним деловањемисторијских, актуелно-социјалних и индивидуалних чинилаца, које због такопрописане пожељности усмеравају понашање својих носилаца ка одређенимциљевима“ (Pantić, 1981). Кузмановић (1995а), разматрајући различитаодређења појма вредности даје предност оној групи дефиниција у коју бисмо 47 могли сврстати и управо поменуте, које наглашавају идеју о пожељном каобитну одредницу вредности и ове одређује као „схватања (системе уверења)о лично или друштвено пожељним општим начинима понашања, врстамаактивности и релативно трајним стањима у природи и друштву“. Овадефиниција такође наглашава други битни аспект појма вредности, тј.указује да оне нужно укључују когнитивну димензију, односно да јенеопходно да постоји макар делимично артикулусана мисао о пожељном дабисмо могли говорити о вредностима. Вредносни однос, тако подразумевадоживљај избора, те се преко вредности непосредно изражава и можепроучавати само свесна мотивација појединца. Кузмановић, такође указује насродност појмова вредности и вредносних оријентација, између којих јединуевентуалну разлику види у томе да вредности означавају вишеартикулисану, одређенију концепцију о пожељном, док би вредноснеоријентације представаљале шири, мање артикулисан систем уверења(Kuzmanović, 1995а).Постоји општи консензус међу психолозима да су вредности резултатсоцијалног учења, које је у великој мери посредовано различитимкултурним, друштвеним, историјским, религијским или актуелнимсоцијалним факторима. Као главне изворе разлика у вредностима које људиприхватају, теоретичари углавном наводе потребе или темперамент који сенаслеђује и социјално искуство индивидуе.Први извор разлика у вредностима које појединац прихватапредстављају потребе или урођен темперамент. Одређене вредности сејављају као експресија потреба или темперамента а уједно представљајуадаптацију на специфично социјално окружење у којем људи живе. Људиразвијају вредносне приоритете који у исто време одсликавају с једне стране,њихове базичне потребе, а са друге стране, могућности и препреке уњиховом окружењу. Други извор вредности се директно односи на социјално искуство индивидуе. Извор човекових вредности у највећој мери јестедруштво и с обзиром да се формирају путем социјалног учења, вредности намдочаравају какве циљеве неко друштво сматра вредним. Вредности једногдруштва преносе се на појединца путем свих социјалних творевина, почевши 48 од породице, вршњачке групе, преко социјалних институција, па до језика,медија и продуката културе. Људи имају заједничка искуства јер потичу изистог поднебља или заузимају исто место у социјалној структури, могупроживети слична искуства која утичу на вредносне приоритете. ПремаХавелки (1995), вредности имају двоструку функционалност: с једне странезадовољавају потребе друштва кроз постављање пожељних циљева запојединца, а с друге стране омогућавају особи да формира лични социјалниидентитет кроз уклапање у друштво и осећања активизма, прихваћености изаштићености.Овде ћемо се још кратко осврнути на разматрање родних односа утрадиционалистичким друштвима (за какво, бар делимично, сматрамосавремено српско друштво). Традиционалне вредности укључују прихватањеобичаја и образаца које одређена традиционална култура налаже и пружајуопшта и специфична упутства за родно типизирано понашање мушкараца ижена, односно јасно дефинишу родне улоге. Инглехарт и Бакер наводе да суглавна обележја прединдустријских друштава (која називајутрадиционалним) да „показују релативно ниску толеранцију према абортусу,разводу и хомосексуалности; склона су истицању мушке доминације уекономском и политичком животу, бране ауторитет родитеља и важностпородичног живота, релативно су ауторитарна; већина њих ставља снажаннагласак на религију“ (Inglehart and Baker, 2000). Ставови о положају жене удруштву првенствено су одређени у складу са патријархалним вредностима,тј. преовладава родни конзервативизам у свим животним сферама те„инсистирање на традиционалним родним улогама“ (Inglehart and Baker,2000). Према Луису, традиционална родна улога мушкарца је да будехранитељ породице, док је традиционална улога жене улога мајке која себрине и одгаја децу (Lewis, 2001). У складу са тим, од жена се очекујестрпљење, брига за друге, покорност, зависност и пасивност и уз то брига задомаћинство, односно обављање разних кућних послова. Од мушкарца сеочекује да економски осигура своју породицу тако што ће имати посао којиму осигурава добру плату и добру позицију на тржишту рада. Његова улогазахтева такмичење са другим хранитељима (мушкарцима), тако да се уз њу 49 веже успешност. У складу са тим, доминација, одлучност и агресивност сукарактеристике традиционално приписане улози мушкараца. 9. Род и ментално здравље У претходном тексту неколико пута смо нагласили да је најизразитијаподела коју правимо у социјалном животу управо подела по роду. Полнаприпадност је та која снажно детерминише приступ ресурсима, животнимизборима и опцијама, из чега јасно следи да ова подела утиче на нашаунутрашња стања и смернице, на наша осећања о себи, доживљај света иемоционалне реакције (Rozenfild, 2005). Важно је овде нагласити да уразматрању полне улоге као фактора менталног здравља истраживачи подпојмом полна улога најчешће подразумевају особине личности које се уодређеном друштву сматрају прикладнима за поједини пол.Маја Кандидо-Јакшић (1995) у прегледу студија које су проучавалеоднос полних улога и менталног здравља указује на репресивно дејствотрадиционално "инфериорних" женских и "привилегованих" мушких полнихулога на ментално здравље. Наводи да „бројна истраживања сугеришу даожењени и запослени мушкарци обично имају два извора потенцијалнихзадовољстава: рад и брак, док незапослене и удате жене немајуалтернативни извор гратификације. Уколико не нађу задовољство у браку истереотипној женској полној улози, такве особе знатно више пате оддепресије, тескобе, немира, осећања безначајности и усамљености од својихмужева“ (Burke and Weir, 1976, према Kandido-Jakšić, 1995). Такође, за нас сузанимиљиви налази истраживања које су спровели Оукли, и Шавер иФридман (Oakley, 1974; Shaver and Freedman, 1976, према Kandido-Jakšić,1995), у којима су упоређивали ментално здравље запослених жена које су уисто време код куће допунски оптерећене традиционалним породичнимженским улогама са менталним здрављем жена домаћица које су бринулесамо о породици и деци. Ови аутори закључују да запослене жене, иако су уконфликту породичних и пословних улога и често пате од осећања кривицешто нису довољно успешне ни на једном плану, ипак показују мање озбиљне 50 психичке сметње и много више оптимизма и самопоуздања од оних жена којесу радиле само као домаћице. Многа истраживања показују да један одузрока незадовољства код домаћица лежи у томе што се женски кућнипослови готово свуда мање вреднују и цене. Психичке тегобе жена"домаћица" биле су утолико озбиљније, уколико су оне имале већи степенобразовања. Испитивања која су вршили Харисон, Лопат, Кнуфер, Кларк иРум (Harrison, 1964, Lopat, 1966, Knupher, Clark i Room, 1966), а које такођенаводи Кандидо-Јакшић (1995), недвосмислено потврђују да удате жене, којесу се комплетно предале породици и "женским пословима" у кући, имајумного мање самопоуздања и самопоштовања, испољавају много вишенеуротичних симптома, чешће себе доживљавају као физички непривлачне инепожељне, више пате од комплекса инфериорности и много чешћепокушавају да изврше самоубиство од неудатих. На основу бројнихнаведених истраживања, која показују да се ожењени мушкарци много мањепсихички разболевају од удатих жена, закључује се да у нашој културиженске полне улоге и удаја представљају ментални ризик за жену, докистовремено брак представља стабилизирајући фактор и ослонац заментално здравље мушкараца. Такође, ригидне полне идентификације могудеструктивно деловати на ментално здравље. Наглашена маскулиност, као иизразита фемининост значајно корелирају са генералним неуротицизмом -фемининост са депресијом, а маскулиност са агресијом. Према налазимаистраживања, уколико особа успешно интегрише феминине и маскулинеквалитете, постаје психички стабилнија.У већини истраживања (треба имати на уму да је највећи број њихспроведен у земљама западне Европе и у Сједињеним Америчким Државама)која се тичу нормалног опсега субјективне добробити, константно се долазидо закључка да жене испољавају значајно више негативних емоција одмушкараца (према Tesch-Römer, Motel-Klingebiel, Tomasik, 2007). Такође,полне разлике се утврђују веома често у односу на субјективни осећајздравља, који представља специфични домен задовољства животом. Женепроцењују своје здравље лошијим него мушкарци. Подаци о позитивномафекту и задовољству животом су неконзистентни, неке студије говоре о 51 вишем позитивном афекту и задовољству животом код жена (Fujita et al.,1991), док у неким студијама нису добијене разлике између мушкараца ижена у ниједном аспекту субјективне добробити (Okun and George, 1984).Када је у питању самоизвештавање жена и мушкараца, пронађено је дажене чешће од мушакараца изражавају страх и тугу, док се не разликују упријављивању израза љутње или радости (Allen & Haccoun, 1976). Важно јеимати на уму и да су разлике међу половима веће када је у питањуиспољавање емоција него доживљавање истих (LaFrance & Banaji, 1992) -жене су спремније са испоље своје емоције у значајно вишем степену.Када је у питању самопоштовање, мета-анализа је показала да је дасамопоштовање најчешће коришћена мера психолошке прилагођености иблагостања у истраживањима родних улога (Whitley, 1983). Иако постојимного доказа за тезу да андрогини појединци имају највиши нивосамопоштовања, још увек није разјашњена контраверза да многе студијеуказују да маскулини појединци такође доследно показују виши нивосамопоштовања од фемининих и неиздиференцираних појединаца (Kelly &Worrell 1977, Alpert-Gillis & Connell, 1989). Ови аутори сугеришу да је ову везупотребно детаљније истражити, јер маскулина компонента код андрогинихмушкараца и жена може бити та која доприноси вишем нивоусамопоштовања. Кели и Ворел (1977) наглашавају да су прошлаистраживања показала да се стереотипно мушке црте оцењују каодруштвено пожељније особине од женских црта код студената (Rosenkrantz,Vobel, Bee, Broverman & Broverman, 1968) и код радника у области менталногздравља (Broverman, Broverman, Klarkson, Senkrantz i Vogel, 1970). Лонг (Long,1986 према Brnić, 2002), у истраживању у ком испитује односсамопоштовања, маскулиности и фемининости код различитих група жена(запослене жене, жртве породичног насиља, студенткиње и клијенткињецентра за психолошку помоћ) налази да је маскулиност значајан предикторсамопоштовања за све четири групе, док се фемининост није показалазначајним предиктором ни у једној групи. Овакви налази о односумаскулиности и самопоштовања доводе до артикулације „моделамаскулинитета“ који говори да „... нечије психолошко благостање зависи од 52 тога у којој мери неко има маскулине карактеристике, без обзира на његовпол " (Whitley, 1983). Антил и Канингем (Antill & Cunningham, 1979) показалису да маскулиност значајно позитивно корелира са самопоштовањем и кодмушкараца и код жена, док фемининост показује благо негативне или нултекорелације са самопоштовањем.Студија Шарпеа и Хефнера (Sharpe & Heppner, 1991) је показала датрадиционално схваћено благостање (фокусирано на депресију, анксиозности самопоштовање) показује најјачу везу са маскулиношћу, док афилијативноблагостање (нпр. интимност и аспекти који се тичу међуљудских односа)показује најјачу повезаност са фемининошћу. Такође, користећимултидимензионалне мере самопоимања Марш и Бyрни (Marsh & Byrne,1991, према Brnić, 2002) потврђују поставку дуалистичког модела: добијајујаку позитивну повезаност између фемининости и оних аспектасамопоимања који се тичу међуљудских односа те закључују да фемининостније повезана са самопоштовањем јер је оно операционализовано наинструменталан начин. Хегелсон (Hegelson, 1994) у свом прегледулитературе наводи такође да је маскулиност најјаче повезана синдикаторима психолошког здравља (високо самопоштовање, низак ниводепресије и анксиозности), док је фемининост најјаче повезана с факторимакоји утичу на задовољство међуљудским односима (нпр. већомдруштвеношћу, добијањем подршке од стране брачног партнера и тражењемсоцијалне подршке). Још једно објашњење јаче везе маскулности исамопоштовања односи се на „ефекат мушке надмоћи“ (Cook, 1985; Yager &Baker, 1979), који се односи на то да америчка култура даје позитивнидруштвени подстицај људима који изражавају маскулине особине, што ондадоприноси нивоу нечијег самопоштовања.У својој студији односа рода и менталног здравља, Сара Розенфилд(Rozenfild, 2005) користи другачији оквир и у светлу теорије социјалнихулога истиче следеће закључке: преглед налаза разних истраживања упућујена општи закључак да мушкарци и жене пате од различитих поремећаја затошто се срећу са различитим социјалним искуствима и зато што различитореагују на околности. Полна социјална диференцијација огледа се пре свега у 53 подели на приватно-јавно, што ауторка види као примарни чинилац уобјашњењу психолошких проблема мушкараца и жена. Приватну странуодликује констелација ниске моћи, одговорности за одгајање деце,нереципрочних социјалних односа који наглашавају давање, „правилаосећања“ која диктирају изражавање мање потентних и активних осећања иниски персонални ресурси. Жене су у већој мери поистовећене са овомпозицијом, која доводи селф у неповољан положај у односу на друге и у томсмислу често је повезана са интернализирајућим поремећајима –депресивношћу и анксиозношћу. Важно је сагледати да се патологија везујеза ове поремећаје зато што је сама улога (позиција) таква – ако би мушкарцибили у овој позицији они би патили од истих облика психопатолошкесимптоматологије. С друге стране, јавну сферу карактерише констелацијавеће моћи, одговорности на послу, нереципрочних односа у којима примањепретеже над давањем, „правила осећања“ који наглашавају емотивнистоицизам уз изузетак потентнијих и активнијих осећања, као и персоналнересурсе изражене контроле и самопоштовања. Оваква позиција доводи селфу повољан положај у односу на друге што је повезано са екстернализујућимпоремећајима – злоупотребом супстанци и антисоцијалним понашањем. Собзиром на повезаност мушкараца са јавном сфером такви облици понашањакарактеристични су њих. 54 II ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА 1. Проблем истраживања Српско друштво данас би се могло окарактерисати као друштво које јеизмеђу традиционалног и модерног. Поред бурних промена у друштву,постоје и промене унутар породице у погледу односа и вредности у погледуваспитавања деце, економске (не)самосталности, расподеле ауторитета.Социолошке, политичке, економске анализе указују да је у последње дведеценије модернизација породице увелико заустављена и замењена „борбомза опстанак“. У српском друштву, традиционалне родне улоге подразумевалесу поштовање патријархалног модела, у коме је мушкарац упућен на посаован куће којим ће обезбедити материјална средства за опстанак породице,док је жена упућена на послове у домаћинству и бригу око деце. Усавременом српском друштву, различите родне норме за мушкарце и женележе у овом опстанку неједнаких, различитих обавеза у односу на кућнепослове и бригу о деци, чему је, с једне стране, допринела друштвена кризакоја је имала за последицу репатријархализацију и ретрадиционализацијуродних улога (Blagojević, 2006) и, са друге стране, висока стопа миграције изсеоских у градске средине, што је опет омогућило да се „традиционална,патријархална свест о родним улогама и начин размишљањакарактеристичан за аграрно друштво, одржи и у градовима“ (Rajković, 2000).Иако постоје многе промене у изгледу и функционисању породице,резоновање о родним улогама у породици показало се као најотпорнијепромени. Како се наше друштво обележава као „друштво у транзицији“,младе генерације суочене су са ситуацијом креирања новог родногидентитета. Према Марини Благојевић, једном од водећих стручњака зародна питања у Србији, сви аспекти транзиције повезани са роднимрежимима показују да се ради о „комплексној динамици које не мора да имаједноставан исход“ (Blagojević, 2006). Промена у великој мери иде у правцусмањивања родних разлика са једне стране (нпр. у сфери ставова, 55 образовања, професионалних шанси), али и појачавања родних разлика, пачак и појаве антагонизма са друге стране.Какве ефекте има неусаглашеност понашања са културним нормамана самопоштовање и субјективну добробит појединца? Научници још увекзнају мало о одговору на ово питање, мада су бројна истраживања показалада су задовољнији и боље прилагођени они појединци чији су личниатрибути подударни са оним који се сматрају пожељним у њиховомнепосредном и ширем окружењу (Higgins, 2000, Кristof-Brown, Zimmerman, &Johnson, 2005).Хигинс у својој теорији неусклађеног појма о себи (Higgins, 1987)говори о три врсте појма о себи: остварено ја се односи на то како особа видисаму себе; идеално ја се односи на идеале и тежње особе, каква особа мислида треба да буде; и очекивано ја – како особа перципира очекивања која другиимају од ње. Идеални и очекивани појмови о себи служе нам као стандардиили водичи за то какав живот бисмо желели или требали да водимо.Наведена три аспекта веровања која особа има о себи могу бити у складу илиу нескладу. Несклад у појму о себи изазива одређену нелагодност,узнемиреност или, како наводе Стрoумeн и Хигинс (Strauman & Higgins,1988), емоционалну рањивост. Хигинс (1987) истиче како несклад измеђустварног ја и идеалног ја доводи до депресије, незадовољства, обесхрабрења,самосажаљевања и туге. С друге стране, несклад између оствареног ја иочекиваног ја доводи до појачаног узбуђења које се испољава као кривица,анксиозност, страх, брига, напетост. Истраживање Страумана и Хигинсове(1988) потврђује позитивну повезаност несклада између оствареног ја иочекиваног ја са акутним и хроничним манифестацијама анксиозности.С друге стране, теорија социјалних улога такође постулира дапонашање које перманентно одступа од очекиваних или прописаних улогадоводи до социјалног неодобравања или чак искључивања појединца одстране друштва – уколико се понашање оцени као проблематично или чакдевијантно. Други људи су важни за наш осећај добробити и ми секонформирамо социјалним улогама и нормама услед људске суштинске 56 потребе за друштвом, односно потребе да будемо прихваћени (Aronson,2013). Пол је одлично поље за проучавање ефеката нормативногконформизма на субјективну добробит: полни идентитет представља једнуод првих идентификација која остаје током целог живота. Пол је, такође,високо нормативни социјални домен: од најранијег детињства уче нас које суособине и понашања примерене нашем полу. Скоро је немогуће откритиобласт живота у којој не постоје различита очекивања о томе како бимушкарци и жене требало да изгледају и како би требало да се понашају.Неконформирање родним улогама и нормама може се разматрати у светлутеорије Тори Хигинс као случај селф-дискрепанције, који би требало да иманегативне последице по ментално здравље. Литература сугерише дасоцијалне родне норме могу бити интернализоване и тако усвојене каолични стандарди на основу којих појединац врши самоевалуацију. У томсмислу, понашање у складу са овим нормама снижава селф-дискрепанцију итако доприноси психолошком благостању. Нарушавање очекивања околинео мушком или женском понашању може довести до разних негативнихреакција, док понашање у складу са очекивањима може довести до наградасоцијалног одобравања и кооперације. Такође, живот у складу са личнимочекивањима о понашању које је примерено за одређени пол може довестидо награда самопоштовања и задовољства. Ова очекивања имају статусдруштвених норми и као такве оне оснажују понашање које је у складу сародним улогама.У овом раду, желимо, пре свега да емиријски утврдимо садржај роднихулога, онако како их перципирају испитаници у нашем друштву, те дасагледамо допринос усклађености понашања са опаженим родним улогамасубјективној добробити у раном одраслом добу. Како људи реагују различитона исте околности, при чему је доживљај околине повезан са личнимочекивањима, вредностима и претходним искуством, у нашем раду акценатје на личном доживљају одступања од родних улога, а не на некој мери„објективног“ одступања. Наша основна идеја јесте да нису само понашањеили саме особине личности од пресудне важности за субјективну добробит, 57 већ то колико сами испитаници мисле да су њихово понашање или особинеусклађени са очекивањима околине.Нагласићемо и да постоји више разлога због којих смо се определилида испитујемо људе у раном одраслом добу: 1. ова генерација је формирала иформира свој родни иденитет у ситуацији различитих културолошкихутицаја: још увек присутних традиционалних вредности и „транзиције“ укојој се налази наше друштво; 2. у складу са Левинсоновом теоријомживотних циклуса, ово је период у коме одрастао појединац доживљаванајвећи ниво енергије и стреса, период када особа покушава да нађе својеместо у друштву, заснива породицу и доноси важне одлуке у вези сафинансијама, послом и породицом. У овом периоду, управо родна припадностпо Левинсону прави разлику у „сновима“ којима се тежи, те се може појавитинесклад између личних снова и аспирација и прописаних норми у друштву; 3.ово су године када је највећи проценат људи остварио различите улоге-партнерску, родитељску, професионалну, што је предуслов за испитивањеактуелног понашања у овим доменима; 4. истраживања субјективнедобробити указују да постоје значајне разлике у нивоу субјективнедобробити код људи који припадају различитим старосним категоријама, теје неопходно у истраживањима контролисaти ову варијаблу, односнопроучавати везу субјективне добробити и неке спољне варијабле код људисличних година.Основни проблем нашег истраживања је да утврдимо у којој је мериусклађеност са родним улогама (понашање у складу са перцепцијомочекиване поделе одговорности мушкараца и жена, те конформирањемаскулиним/фемининим нормама) повезана са субјективном добробити(задовољством сопственим животом, позитивним и одсуством негативногафекта) и самопоштовањем у периоду раног одраслог доба, прецизније упериоду од 28-45 године код мушкараца и жена у Србији.Како род није само друштвено конструисана дефиниција жена и мушкараца, већ и друштвено конструисана дефиниција односа између жена и мушкараца, усклађеност са родним улогама покушаћемо да сагледамо на обанивоа. Први ниво анализе односи се на родне улоге у ужем смислу – родне 58 улоге разматрају се на нивоу понашања и то на нивоу односа мушкараца ижена. Род представља „оно што људи чине и чине редовно у интеракцији садругима“ (West and Zimmerman, 1987). Према теорији социјалних улога,управо однос између мушкараца и жена, подела рада и родна хијерархија,води полном типизирању и даљим последицама по ментално здравље. Унашем истраживању овакво поимање родних улога операционализовано јекао опажена усклађеност са родним улогама.Други ниво анализе односи се на конформирање родним нормама иговори о друштвено конструисаној дефиницији мушкараца и жена. Роднеулоге се додељују према родном друштвеном статусу и дефинисане суродним нормама. Од раног детињства, дечаци и девојчице социјализују се наразличите начине и развијају идеје о томе шта је прихватљиво илинеприхватљиво понашање за мушкарце и жене (Blackmore, 2003; Mahalik etal., 2005). Ове „идеје“ називају се „родне норме“ и обликују веровања људи отоме како треба да се понашају, размишљају и осећају зависно од сопственогпола (Mahalik et al., 2005). Да ли ће се особа, када схвати шта друштво очекујеод ње, понашати у складу са родним нормама зависи од мноштваситуационих и персоналних фактора (Mahalik, 2000). Махалик наводи да:прво, доминантне групе у друштву обликују родна очекивања и стандардекоји чине родне норме; друго, ове родне норме преносе се појединцимапутем дескриптивних и прескриптивних норми; треће, групни ииндивидуални фактори (нпр. социо-економски статус, етнички идентитет исл) модерирају лично искуство родних норми које су комунициране одстране моћније, већинске групе у друштву; четврто, ови групни ииндивидуални фактори утичу на обим у ком се индивидуа конформира илине конформира специфичним родним нормама. Мушкарци и жене честоосећају притисак да се конформирају родним нормама и тако буду социјалноприхваћени. Неконформирање родним нормама може постати социјалнистресор и, како показују истраживања, повезано је код мушкараца садепресијом, анксиозношћу, нижим самопоштовањем, слабијим здрављем излоупотребом дрога (O’Neil, 2008). Што се тиче жена, немамо јасних података 59 о односу конформирања родним нормама и последицама по менталноздравље (Enns, 2008). 2. Циљеви и задаци истраживања У теоријском домену, овај рад треба да пружи синтетички приказпарадигми и основних резултата у изучавању рода и родних разлика упсихологији, те преглед досадашњих истраживања рода у нашем друштву.Како су родне улоге увек концепт одређеног друштва у одређеномисторијском тренутку, очекујемо да ће емиријско истраживање, пре свега,пружити увид у садржај родних улога у савременом српском друштву, онакокако их виде мушкарци и жене у раном одраслом добу. Занима нас и да липостоји разлика у перцепцији родних улога између група одређених социо-демографским варијаблама.Основни циљ нашег истраживања јесте да утврдимо да ли je, и уколикој мери, усклађеност између опажених родних улога и актуелногпонашања, те конформирање родним нормама, повезано сасамопоштовањем, субјективном добробити (задовољством сопственимживотом и позитивним/негативним афектом) у периоду раног одраслогдоба код мушкараца и жена.У оквиру овако дефинисаног основног циља, желимо да испитамо и дали у оквиру родних улога и испитиваних норми неки домен значајно вишедоприноси субјективној добробити и/или самопоштовању, те који суевентуално ти домени код мушкараца и код жена у раном одраслом добу.Такође, један од циљева је и да испитамо евентуални модераторскиефекат одређених социо-демографских и психолошких варијабли на везуизмеђу усклађености са родним улогама, конформирања родним нормама исубјективне добробити.На крају, желимо да утврдимо које од испитиваних варијабли (социо-демографских, вредности, усклађеност понашања са родним улогама,конфомирање родним нормама) највише доприносе субјективној добробитиу раном одраслом добу код мушкараца/ жена. 60 Задаци истраживања су следећи:1. Проверити да ли се традиционална очекивања о родним улогамамушкараца и жена на нашем узорку и данас процењују као садржајиродних улога за мушкарце и жене. Да ли и у којој сфери постоји отклонод традиционалних родних улога?2. Утврдити да ли се испитаници који припадају различитим нивоимакатегоричких варијабли разликују у процени да ли одређена понашањаспадају у родне улоге у нашем друштву (да ли различито перципирајуродне улоге мушкарци и жене, људи различитог образовања, изразличитих средина).3. Да ли се мушкарци и жене у Србији конформирајумаскулиним/фемининим нормама утврђеним у америчкој култури?4. Утврдити социо-демографске и психолошке (вредности) корелатеусклађености са родним улогама и конформирања родним нормама.5. Испитати да ли усклађеност са родним улогама и конформирањеродним нормама уопштено и за сваки појединачни домен доприносисубјективној добробити и самопоштовању код мушкараца/жена.6. Утврдити да ли су одређене социо-демографске варијабле (старост,место становања, материјални статус, занимање, област) модераториодноса усклађености са родним улогама и субјективне добробити.7. На крају, покушаћемо да одговоримо на питање: Које од свихиспитиваних варијабли значајно доприносе предикцији субјективнедобробити жена, односно мушкараца у раном одраслом добу? 3. Варијабле и инструменти за прикупљање података 1. Родне улоге се односе на скуп очекивања заједнице везаних запонашање појединаца/појединки у односу на њихову полну припадност. Перцепција родних улога односила би се на субјективну проценуиспитаника о очекивањима заједнице везаних за понашањепојединаца/појединки у односу на њихову полну припадност. У циљу мерењаовог конструкта израдићемо упитник тако да ставке изражавају 61 испитаникову процену у којој мери његова/њена околина сматра дамушкарац/жена треба да се понаша на одређени начин.Перцепција опажених родних улога односи се на:Перцепцију приватних улога: - породичне улоге мушкарца/жене која се односи народитељство, функције неге и бриге за члановепородице, материјално обезбеђење породице,усклађивање породичних и професионалних обавеза и - партнерске улоге мушкарца/жене која се односи напитања моћи и доминације у интимним везама,иницијативе, заштите, сексуалног понашањаПерцепцију јавних улога: - професионално-образовне улоге мушкарца/жене која сеодноси на доживљај професионалних способности иуспеха у доживљају посла, статуса и напредовања укаријери, избора професије, - социјално-интерперсоналне улоге мушкарца/жене која сеодноси на односе према групама и појединцима унепосредном социјалном окружењу и сопственом имиџуу социјалном окружењу, - перцепцију улоге у ширем социјалном контексту,ангажовање у јавним делатностима усмерених надобробит заједнице (политика, наука, јавни скупови исл.). 2. Актуелно понашање се односи на властито понашање у наведенимдоменима, онако како га сам појединац процењује. Биће операционализованаставкама у којима ће испитаници процењивати у којој мери се сами понашајуна одређени начин у доменима приватних и јавних улога. 62 3. Усклађеност са родним улогама:  Опажена усклађеност – односи се на усклађеностактуелног понашања са опаженим родним улогама ипредстављаће слагање између опажене родне улоге иактуелног понашања, како у појединачним доменима,тако и на скалама укупно.  Традиционалност – односи се на усклађеност актуелногпонашања са традиционалним родним улогама ипредстављаће слагање понашања са традиционалнимродним улогама.Ова варијабле су операционализоване путем израђених скала роднихулога за мушкарце и жене тако да у једној форми испитују опажене роднеулоге (моја околина сматра да...) и у другој актуелно понашање (понашам се).План израде упитника подразумевао је да се сакупи узорак тврдњи омушким/женским активностима и да се у прелиминарном испитивањупровери која понашања се више процењују као родно типична. У коначнуверзију упитника ушле су ставке за које се у већој мери процењује да сукарактеристичне за мушки односно женски пол. Ставке су у коначној верзијиупитника изгледале као у наведеном примеру (верзија за жене): Питање о опаженој улози из домена породичних односа: Моја околина сматра да бригу о хигијени деце (купање, прање зуба, пресвлачење пелена, бирање одеће и сл.) у породици треба да обавља а) Углавном отац б) Подједнако и отац и мајка ц) Углавном мајкаПитање о актуелном понашању из домена породичних односа: Бригу о хигијени деце (купање, прање зуба, пресвлачење пелена, бирање одеће и сл.) а) Углавном ја обављам б) Подједнако обављамо муж и ја ц) Углавном обавља мој муж 63 Бодовање усклађености на овој ставки врши се према следећој шеми:ПЕРЦИПИРАНА УЛОГАПОНАШАЊЕ ТРЕБА ДА ОБАВЉАОТАЦ (-1) ПОДЈЕДНАКО ОТАЦ ИМАЈКА (0) ТРЕБА ДА ОБАВЉАУГЛАВНОМ МАЈКА(+1)ОБАВЉА ОТАЦ (+1) 0 +1 +2ПОДЈЕДНАКО ( 0) -1 0 +1ОБАВЉА МАЈКА (-1) -2 -1 0 Код бодовања ставки „-“ означава да особа одступа од родне улоге усмеру приближавања патријархалним улогама, „+“ да одступа од роднихулога у смеру удаљавања од патријархалних улога. Уколико је понашањеусклађено са перцепцијом родне улоге добија се 0 поена. На основу одговораиспитаника могу се израчунати три скора:  Опажена традиционалност – скор представља одступање одопажених улога са смером одступања, где скорови који се крећу око0 означавају опажање испитаника да је традиционалан оноликоколико родне улоге то траже, већи скор означава одступање одопажене родне улоге у смислу да се испитаник(ца) понашатрадиционалније од онога што родне улоге по његовом(њеном)мишљењу захтевају, а нижи скор да испитаник(ца) себе види каомање традиционалног(у) од норме за коју мисли да важи.Теоријски, максимално одступање од опажених улогапредстављали би скорови -46 (уколико се особа на свакојиспитиваној ставки понаша потпуно супротно очекивањимаоколине у смислу да перципира све улоге обрнуто одтрадиционалних а она се сама понаша потпуно у духутрадиционалних родних улога) и скор 46 (када би особа свеиспитиване улоге перципирала потпуно у традиционалном духу, апонашала се потпуно супротно од виђених улога). Скор 0 означаваоби потпуну усклађеност понашања са опаженим родним улогама.Како је овако израчуната варијабла нелинеарна као мера раскорака 64 између опажене улоге и понашања, није погодна за статистичкуобраду. На нивоу дескриптивне статистике приказаћемо и овурасподелу скорова, али посматрана као континуум она не можебити репрезент „усклађености понашања са опаженим улогама“ јерна негативном полу, раст скорова до 0 означава и вишуусклађеност са родном улогом, а затим раст скорова од 0 означаванижу усклађеност са опаженим улогама.  Опажена неусклађеност - одступање од родне улоге, где скорпредставља апсолутно одступање од опажених улога, тј. не говориу ком смеру је то одступање. Дакле, мањи скор ако се не узима уобзир предзнак указује на већу усклађеност понашања сапеципираном улогом. Како је за нас битно да „измеримо“ нескладизмеђу опаженог-прописаног и понашања и у том смислу није намважно у ком смеру је ово одступање. Дакле, скор испитаника безобзира на предзнак јесте мера „усклађености“, тј. „неусклађености“понашања са опаженим улогама.  Традиционалност –. Како желимо да задржимо и варијаблу која сеодноси на традиционалност понашања, израчунаћемо за свакогиспитаника и усклађеност актуелног понашања сатрадиционалним родним улогама. Свако понашање које је у складуса традиционалним родним улогама доносило је 1 поен, а уколикоодступа од традиционалне улоге у смеру подједнакезаступљености код мушкараца и жена бодован је као 0 поена, ауколико одступа потпуно у од традиционалне поделе улога -1 поен.Минимални скор на скали је -23 и имала би га особа која употпуности одступа од традиционалне поделе улога. Максималниброј поена на скали је 23 и имала би га особа која се у свакомиспитиваном домену понаша у складу са традиционалном поделомодговорности између мушкараца и жена. 65 4. Конформирање маскулиним/фемининим нормама. У сврху мерењаконформирања родним нормама користили смо Скалу конформирањафемининим нормама и Скалу конформирања маскулиним нормамаМахалика, уз сагласност аутора. Скале су дизајниране да мере афективну(осећање поноса или кривице када се особа понаша у складу са родномнормом), бихејвиоралну (понашање у складу са издвојеним нормама) икогнитивну (систем вредности је у складу са традиционалним роднимулогама) димензију традиционалне маскулиности или фемининости.Скала конформирања маскулиним нормама (Mahalik et al., 2003) меристепен у коме се мушкарци придржавају социјално прописаних маскулинихулога у западњачком друштву. Родне норме које се мере овим скалама односесе на „хегемони маскулинитет“ и репрезентативне су за беле, хетеросекуалнемушкарце средње класе. Аутори су извршили неколико прелиминарнихиспитивања са циљем да установе доминантну маскулину идеологију уамеричком друштву. Прегледали су релевантну литературу и припремилидве фокус групе жена и мушкараца које су одржавале састанке једномнедељно током девет месеци. Фокус групе су имале за циљ да идентификујумаскулине норме које се разликују од норми за жене и да дискутују о овимнормама са пријатељима и рођацима да би проценили прикладност овихнорми за референтну групу. Пошто су идентификовали дванаест маскулинихнорми: побеђивање, контрола емоција, преузимање ризика, насиље,доминација, бити плејбој, самопоуздање, приоритет посла, моћ над женама,презир хомосексуалаца, физичка снага и тежња ка статусу, аутори су иханализирали факторском анализом са облимин ротацијом. На основудобијених резултата избачен је фактор физичка снага, те је остало укупноједанаест норми у коначној верзији скале. Одређење субскала може сепогледати у табели 1. 66 Табела 1: Дефиниције субскала конформирања маскулиним нормама ПОБЕДА УСМЕРЕНОСТ НА ПОБЕДУ ЕМОЦИОНАЛНА КОНТРОЛА РЕСТРИКТИВНО ИСПОЉАВАЊЕ ЕМОЦИЈА ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА СКЛОНОСТ КА РИСКАНТНИМ СИТУАЦИЈАМА НАСИЉЕ СПРЕМНОСТ ЗА ФИЗИЧКО ОБРАЧУНАВАЊЕ МОЋ НАД ЖЕНАМА КОНТРОЛА НАД ЖЕНАМА НА ЛИЧНОМ И НА СОЦИЈАЛНОМНИВОУ ДОМИНАЦИЈА ЖЕЉА ДА СЕ МУ СЕ ДИВЕ И ДА ГА ПОШТУЈУ, ДА БУДЕ ЧВРСТ,УСПЕШАН, МОЋАН, И ПОТЧИЊАВАЊЕ ЖЕНА ПЛЕЈБОЈ ОДРЖАВАЊЕ ВИШЕ ВЕЗА ИСТОВРЕМЕНО ИЛИ НЕОБАВЕЗНИХВЕЗА И ЕМОТИВНА НЕАНГАЖОВАНОСТ У ОДНОСУ НАСЕКСУАЛНЕ ПАРТНЕРЕ САМОПОУЗДАЊЕ НЕ ТРАЖИТИ ПОМОЋ ОД ДРУГИХ ПРИОРИТЕТ ПОСЛА ПОСАО КАО НАЈВАЖНИЈА СТВАР У ЖИВОТУ ПРЕЗИР ХОМОСЕКСУАЛАЦА АВЕРЗИЈА ПРЕМА ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ ТЕЖЊА ЗА СТАТУСОМ ПОТРЕБА ДА ГА СМАТРАЈУ БИТНИМ И ВАЖНИМ На 9 од 11 преосталих скала постојале су статистички значајнеразлике између мушкараца и жена. Разлике нису пронађене на скалама„тежња ка статусу“ и „приоритет посла“, што аутори тумаче каоспецифичност њиховог узорка: ради се о студентима колеџа, средње класекоји су изложени сличним социјалним утицајима у погледу достизањастатуса и каријере.Скала конформирања фемининим нормама (Mahalik et al., 2005)развијена је са циљем да пружи увид у целокупни опус социо-културнихзахтева који се постављају пред жене у западном друштву. Аутори суоранизовали четири фокус групе које су сачињавале жене – дипломиранистуденти, чланице заједнице и студенткиње које су идентификовале 13женских родних норми, а затим су организоване две фокус групе које сучиниле жене – психолошки саветници које су осмислиле ајтеме запредложену скалу. Факторска анализа ајтема издвојила је 8 фактора које јесачињавало укупно 87 тврдњи. Издвојених осам фактора су: фина уодносима, мршавост, скромност, домаћица, брига о деци, романтична веза,смерност у сексуалном животу и брига о изгледу. Одређење субскала дато јеу табели 2. 67 Табела 2: Дефиниције субскала конформирања фемининим нормама ФИНА У ОДНОСИМА РАЗВИТИ ПРИЈАТЕЉСКЕ И ПОДРЖАВАЈУЋЕ ОДНОСЕ САДРУГИМА МРШАВОСТ ОСТВАРИТИ ИДЕАЛ МРШАВОГ ТЕЛА СКРОМНОСТ НЕИСТИЦАЊЕ СВОЈИХ ТАЛЕНАТА И СПОСОБНОСТИ ДОМАЋИЦА ОДРЖАВАЊЕ КУЋЕ БРИГА О ДЕЦИ БАВЉЕЊЕ ДЕЦОМ РОМАНТИЧНА ВЕЗА ИНВЕСТИРАЊЕ У РОМАНТИЧНУ ВЕЗУ СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ ОСТВАРИВАЊЕ ИНТИМНОСТИ САМО У СТАБИЛНИМ ВЕЗАМА БРИГА О ИЗГЛЕДУ БРИГА О ФИЗИЧКОМ ИЗГЛЕДУ Претпоставка аутора је да скала мери конформирањетрадиционалним женским нормама у доминантној култури западњачкогдруштва. Према налазима аутора, постигнуће на скали конформирањафемининим нормама негативно корелира са феминистичком идеологијом, аконформирање нормама домаћица, брига о деци и романтична веза јестеповезано са пасивним прихватањем традиционалне женске улоге. Такође,аутори извештавају о негативној вези скромности и вишим нивоимафеминистичког идентитета. Остале скале нису у вези са феминистичкомидеологијом. 5. Субјективнa добробит се најчешће дефинише се као когнитивна иафективна евалуација сопственог живота и представља конструкт који чинетри компоненте: задовољство животом, позитиван афекат и одсуствонегативног афекта. За процену когнитивне компоненте субјективногблагостања у истраживањима најчешће се користе два типа инструмента:глобални и специфични. Глобалне мере се односе на општу проценузадовољства животом и најпознатија скала унутар овог приступа је SWLS(Satisfaction With Life Scale; Diener, Emmons, Larsen & Griffin, 1985).  Позитиван – негативан афекат односи се на честа искуствапријатних емоција, односно ретко доживљавање непријатнихемоција. У истраживању биће операционализован Српским 68 Инвентаром Афеката, који је базиран на PANAS-X (SIAB-PANAS;Novović i Mihić, 2008).  Задовољство животом се односи на глобалну когнитивну проценузадовољства сопственим животом. Операционализована је путемСкале задовољства животом (Diener, Emmons, Larsen & Griffin, 1985). 6. Самопоштовање према Тесеру (Tesser, 2000, према Azar, Vasudeva,2006) је дефинисано као „општа евалуативна самопроцена, којa изражававиђење сопствених достигнућа и способности, сопствених вредности, тела,одговора других на нас, остварености или могућности, поседовања“ и указујена степен у коме особа верује за себе да је значајна и вредна. Операционалноје дефинисан преко скора на Скали самопоштовања (Coopersmith, 1967), којамери самоевалуативне ставове у личној, социјалној, породичној ипрофесионалној сфери. 7. Вредности – црте личности. Будући да су индикатори одабранихвредносних оријентација преузети из Пантићевих истраживања (саодређеним модификацијама ставки које су застареле), укратко ћемодефинисати ове појмове и дати одређење како их аутор изворнооперационализује (Pantić, 1981).  Религиозност-нерелигиозност: Религиозност је ужи појам одрелигије и под њим се подразумева систем веровања у неко бићекоме се приписују надљудски квалитети и неограничена моћ надљудима. У нашем истраживању, операционализована је као „системуверења о потреби очувања и развијања религије и религиозногпогледа на свет, односно о важности ограничавања ипревазилажења религије и цркве“. Како сугерише Благојевић (2009)у свом разматрању социолошких критеријума религиозности,можда би прецизнији појам за концепт који је предмет нашегистраживања био појам везаности људи за религију и цркву. Овајприступ нам се чини оправдан јер се на првом месту не поставља 69 питање да ли је неки појединац стварно религиозан и шта је топрава религиозност, већ терминолошки јасно означава да говоримоо вредносној оријентацији као општем усмерењу.  Амбициозност–неамбизиозност: одређена је у истраживању каоактивизам, односно као црта личности слична мотиву постигнућа.Мотив постигнућа манифестује се у „потреби појединца да постигнезначајан успех у некој активности и да се истакне у односу на другељуде“. Према Дејвиду Маклиланду, мотив постигнућа представљажељу да се уради нешто добро, боље од других или боље него штосмо радили раније (Trebješanin, 2001).  Ауторитарност-неауторитарност: Појам ауторитарности јевишезначан и може се посматрати као синдром црта личности иуједно и као вредносна оријентација. Адорно и сарадници (1950)под појмом ауторитарне личности подразумевају синдром деветособина личности: конвенционализам, ауторитарна субмисивност,агресивност, антиинтрацептивност, поштовање власти и позитиваноднос према њој, деструктивност и цинизам, често коришћењемеханизма пројекције, ригидност мишљења и постојањепразноверица и стереотипија и претерано интересовање засексуалне настраности (Adorno et al., 1950). Каснија истраживања суоспорила тезу да Адорнова скала мери дубоко усађене цртеличности, па тако нпр. Рот и Хавелка сматрају да је овде реч опроширеним нормама и ставовима традиционалне културе.Кузмановић (1995b) налази да је најзначајнија компонента појмаауторитарности некритичко прихватање ауторитета и принципахијерархије, затим нетолерантност према онима који мисле ипонашају се другачије од већине тј. према онима који кршеконвенционалне норме. На нашем простору је у дугорочнојперспективи урађен већи број истраживања ауторитарности и свауказују да је ауторитарност релативно трајна карактеристикасрпског културно-историјског контекста, те да је значајно повезанаса многим вредносним оријентацијама које припадају кругу 70 патријархалног традиционализма, а које су и те како присутне каодруштвена реалност савременог домаћег контекста. У нашемистраживању односи се на „уверење о пожељности принципахијерархије у друштвеном животу уопште, поштовање вертикалнеоганизације у свим социјалним ситуацијама, глорификовање моћи ипослушности“ (Pantić, 1981) и операционализована је каонекритички однос према ауторитету и власти, односно као уверењеда се помоћу ауторитета и малог броја вођа могу решаватинајважнији проблеми у друштву и разним групама.  Конформизам: Конформизам се уопштено одређује као начинприлагођавања појединца утицају референтне групе, као прихватањемишљења већине и настојање да се сопствено понашање неразликује од понашања већине других људи. Креч, Крачфилд иБалаки (1972) у познатом делу „Појединац у друштву“ одређујуконформизам као „попуштање притисцима групе“. Експерименталнаистраживања конформизма довела су до одређења два главнаразлога због којих људи попуштају притисцима средине и тимемењају властите ставове и понашање. Са становиштаинформативних разлога, људи попуштају групном притиску јерверују у истинитост тврђења или става који заступају осталичланови групе, дакле у основи ове врсте конформирања стојекогнитивни чиниоци. Са друге стране, нормативни утицајиослањају се на емоционалне процесе. Другим речима, појединацприхвата мишљење групе из страха од последица које могу настатизбог постојеће разлике између властитог мишљења и јединственогмишљења осталих чланова групе. Повлачење разлике измеђуинформативних и нормативних чинилаца конформирањаомогућава дубљи увид у суштину ове појаве и истовремено ствараоснову за разликовање приватног и јавног конформирања (Brehm,Kassin & Fein, 1999). У нашем раду, конформистичка оријентацијаодређена је као „унапред изабрана стратегија и стил понашања којуодликује спремност да се некритички прихвата мишљење других 71 (већине), да се човек по сваку цену, мада добровољно, уклапа угрупу и прилагођава захтевима других, да одустаје од испољавањасопственог мишљења уколико одудара од мишљења других људи“(Pantić, 1981).  Тежња за вођством–субмисивност: Када говоримо о појму вођстваи вође, морамо имати на уму да постоје различите врсте група ивођа. Када се све ове категорије желе обухватити једномдефиницијом онда се може рећи да се под „вођама сматрајупојединци који су значајно утицали на друге особе са којима су билиу непосредном или посредном контакту“ (Rot, 2003). Битне одликевође у структуираним групама јесу 1) Положај у структури групекоји омогућава располагање одређеним средствима којаомогућавају већу или мању моћ и утицај, 2) Изразит утицај начланове групе и групу у целини, и то такав утицај који је одважности за одржање групе и остварење циљева групе и 3)Обављање активности руковођења и остваривање улоге која севезује уз положај вође. (Rot, 2003). У нашем истраживању подтежњом за вођством подразумева се „тежња да се управља икоординира активност групе и жеља да се утиче на друге члановегрупе“. С друге стране, субмисивност подразумева спремностјединке на потчињавање јачем, доминантнијем, вишем ухијерархији која се огледа у покорности, слушању наређења ииспуњавању захтева других. Ове варијабле операционализоване су путем ревидираних скалевредносних оријентација Пантића (1981). Користили смо 5 скала (за свакувредносну оријентацију по једна) – скале религиозности, конформистичкеоријентације и ауторитарности састојале су се од 6 тврдњи, а скалеамбициозности и вођства од 5 тврдњи уз које је приложена 5-степена скалаЛикертовог типа („уопште се не слажем“ до „сасвим се слажем“) на којој суиспитаници заокруживали степен слагања са сваком тврдњом. Скор наскалама представља аритметичку средину одговора. Ауторитарност и 72 конформизам описује 6 тврдњи истог смера, док су остале вредноснеоријентације описане са тврдњама супротног смера.8. Пол: мушки и женски. Ова варијабла биће регистрована тако што ћеиспитаници заокружити свој пол9. Старост биће операционализована тако што ће испитаници уписиватиколико година имају.10.Образовни статус: Операционализован преко највише завршенешколе и категоризован у четири категорије:  4 или 8 разреда основне школе  Средња школа  Виша школа  Висока школа или више11. Запослење : запослени и незапослени12. Занимање: обухвата осам категорија: 1. домаћица/пољопривредник 2.неквалификовани или полуквалификовани радник/радница, 3.квалификовани или високо квалификовани радник/радница, 4.службеник или стручњак са средњом школом, 5. службеник илистручњак са вишом или високом школом, 6. ученик или студент, 7.пензионер и 8. друго занимање13.Материјално стање: Ова варијабла ће бити операционалнодефинисана преко описне скале (Guzina, 1972) са четири категорије иодноси се на процену сопственог материјалног стања сврставањемсвојих материјалних породичних прилика у једну од понуђенихкатегорија:1. веома ниско (људи који живе од хуманитарне помоћи или су имприходи толико ниски да су недовољни за основнеегзистенцијалне потребе),2. ниско (месечни приходи довољни само за основнеегзистенцијалне потребе),3. средње (осим основних егзистенцијалних потреба могу себиприуштити куповину одеће, обуће, разних других потребштина),4. високо (живе без већих одрицања) 73 14. Тип средине: рурална или урбана15.Област : Војводина, Београд, централна Србија, Koсово и Метохија 4. Основне претпоставке у истраживању: 1. Очекујемо да ће родне улоге у нашем друштву бити у духутрадиционалних односа међу половима, пре свега у сфери приватниходноса (партнерских и породичних релација), док ће разлике битимање изражене у сфери јавних односа. Овакву претпоставку изводимоиз прегледа постојећих истраживања на нашој популацији, која говореу прилог поставци да се родне разлике смањују у јавној сфери, доктрадиционални обрасци понашања још увек опстају у доменупородичних и партнерских улога (Blagojević, 2010).2. Очекујемо да ће социо-демографске варијабле бити значајнимодератори процене опажених родних улога, односно да ћеиспитаници који припадају различитим нивоима категоричкихваријабли различито проценити која понашања спадају умушке/женске родне улоге. Ову претпоставку смо поставили имајућиу виду истраживања вредности и социолошке студије родних режимакоје доследно говоре о томе да се традиционилстичке вредности ипатријархална свест о родним улогама и начин размишљањакарактеристичан за аграрно друштво одржава првенствено уруралним подручјима, код испитаника нижег образовања и социо-економског статуса.3. Очекујемо да ће социо-демографске варијабле бити значајни чиниоциусклађености понашања са родним улогама, као и конформирањародним нормама. У својој расправи о односу пола и друштвенеструктуре Марина Благојевић истиче да је пол „утолико значајнијикритеријум друштвене дискриминације уколико је нижи слој комеиндивидуа припада. Пол је више „судбина“ појединаца на дну него наврху, односно његов живот, његове опције више су обликоване полномприпадношћу“ (Blagojević, 1988). У складу са наведеним очекујемо да 74 ће испитаници који живе на селу, нижег социо-економског статуса инижег образовања доживети већи притисак да се понашају у складу садруштвеним нормама везаним за полну припадност и да ће сепоследично понашати више у складу са родним улогама негоиспитаници из урбаних средина, вишег социo-економског иобразовног статуса.4. Очекујемо да ће усклађеност понашања и родне улоге бити већа кодособа које нагињу ауторитарности, конформизму и религиозности(као неким од темељних поставки традиционалистичке оријентацијеза коју претпостављамо да је доминантна у нашем друштву) на обаподузорка, као и да ће усклађеност бити већа код жена које одликујенижа амбициозност и субмисивност, односно код мушкараца са вишомамбициозношћу и тежњом за вођством. Претпоставили смо да ће нанашем узорку родне улоге бити у духу традиционалних мушко-женских односа, па је логично претпоставити да ће се особе којенагињу традиционалистичким вредностима више понашати у складуса родним улогама. Такође, традиционалне родне улогепретпостављају „предузетничко“ понашање мушкараца и субмисиванположај жене, те на основу ових запажања сматрамо да ће мушкарцикоји теже „активистичким“ вредностима, односно жене које им нетеже бити више у складу са родним улогама.5. Особе чије понашање је више усклађено са опаженим родним улогамапоказаће већи степен самопоштовања и субјективне добробити(задовољства животом и позитивног афекта, а нижи степеннегативног афекта). Ова поставка изведена је из теорије социјалнихулога, која тврди да родне улоге имају прескриптивни карактер, те данарушавање очекивања околине о мушком или женском понашањуможе довести до разних негативних реакција, док понашање у складуса очекивањима може довести до награда социјалног одобравања,задовољства и вишег самопоштовања. У друштвима са јасним иизраженим родним нормама, каква су традиционална патријархалнадруштва (сматрамо да се ова квалификација бар у извесној мери може 75 применити на савремено српско друштво) степен у којем ће појединацуспети да постигне значајне циљеве, унапреди своје самопоштовање ипридобије одобравање других зависиће од степена подударања саполним улогама. Очекујемо да ће усклађеност са родним улогама битивећа код мушкараца него код жена, те да ће сходно поставкамаЛевинсонове теорије, жене у раном одраслом добу показати нижистепен позитивног афекта, самопоштовања и задовољства животом одмушкараца исте старости.6. У складу са аргументацијом коју смо изнели за трећу претпоставку,претпостављамо и да ће код млађих особа, вишег образовања, вишегматеријалног стања, стручњака у урбаним подручјима усклађеностпонашања са родним улогама бити слабије повезана са субјективномдобробити. 76 II МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА 1. Узорак Узорак истраживања је селекционисан на испитанике старости од 28до 45 година, који имају своју децу, живе или су икада живели са партнером ијесу или су икада били запослени (тј. да су остварили све испитиване доменеродних улога). Коначни узорак чинило је 773 испитаника, 407 жена и 366мушкараца просечне старости 36,7 година из четири области РепубликеСрбије: Војводине, Београда са околином, централне Србије и Косова иМетохије. Узорак је квотни, стратуми су одређени у односу на областстановања, тип средине (рурална или урбана) и пол. У табели 3 можемовидети расподелу испитаника према наведеним стратумима: Табела 3: Расподела узорка према области, типу насеља и полу ОБЛАСТ ф ТИПНАСЕЉА ф ПОЛ ф проценат БЕОГРАД САОКОЛИНОМ 187 ГРАД 91 МУШКИ 40 44 %ЖЕНСКИ 51 56 %СЕЛО 96 МУШКИ 43 44,8 %ЖЕНСКИ 53 55,2 % ВОЈВОДИНА 199 ГРАД 96 МУШКИ 44 45,8 %ЖЕНСКИ 52 54,2 %СЕЛО 103 МУШКИ 51 49,5 %ЖЕНСКИ 52 50,5 % ЦЕНТРАЛНАСРБИЈА 197 ГРАД 101 МУШКИ 45 44,6 %ЖЕНСКИ 56 55,4 %СЕЛО 96 МУШКИ 47 49 %ЖЕНСКИ 49 51 % КОСОВО ИМЕТОХИЈА 190 ГРАД 92 МУШКИ 46 50 %ЖЕНСКИ 46 50 %СЕЛО 98 МУШКИ 50 51 %ЖЕНСКИ 48 49 % УКУПНО 773 77 Када је у питању образовни статус, највећи број испитаника имасредње, више или високо образовање, што можемо видети на Слици 1: Слика 1: Расподела узорка према нивоу образовањаКако у одређеним категоријама (непотпуна основна школа, основнашкола, магистратура, докторат) имамо мали број испитаника, у даљиманализама ову варијаблу сажели смо у две категорије: средње образовање иниже, и више или високо образовање. Такође, показало се да је степенобразовања неравноправно расподељен у односу на област становања, као иу односу на тип средине: Табела 4: Повезаност степена образовања и области ОБРАЗОВАЊЕ ОБЛАСТ СРЕДЊА ШКОЛА ИЛИНИЖЕ ВИША ШКОЛА ИЛИВИШЕУЖА СРБИЈА 108 (55,1%) 88 (44,9%)КИМ 83 (43,4%) 107 (56,6%)БЕОГРАД 72 (38,5%) 115 (61,5%)ВОЈВОДИНА 143 (71,9%) 56 (28,1%)Χ2=51,162; P‹0,01 78 Табела 5: Повезаност степена образовања и типа средине ОБРАЗОВАЊЕ ТИП СРЕДИНЕ СРЕДЊА ШКОЛА ИЛИНИЖЕ ВИША ШКОЛА ИЛИВИШЕРУРАЛНА 234 (59,4%) 159 (40,6%)УРБАНА 173 (45,4%) 207 (54,6%)Χ2=15,223; P‹0,01 Како видимо из претходне две табеле, нешто више високообразованих испитаника имамо у подузорцима са Kосова и Метохије иБеограда у односу на подузорке из Војводине и уже Србије. Такође, већи бројвиосокообразованих имамо међу испитаницима из урбаних у односу наиспитанике из руралне средине.Када је у питању материјално стање, процентуалну заступљеносткатегорија можемо видети на слици 2: Слика 2: Расподела узорка према материјалном стању Како је изузетно мали проценат испитаника (0,13%) у категорији онихкоји живе од хуманитарне помоћи, ове испитанике сврстали смо у категорију 79 испитаника са изузетно ниским материјалним статусом. Највећи проценатиспитаника оценио је своје материјално стање као „добро“ (45,91%), затимследи категорија „ниског“ материјалног стања у коју се сврстало 26,07%испитаника, у категорију „веома доброг“ материјалног стања сврстало се17,90% испитаника, док је најмање оних који су своје материјално стањеоценило као „изузетно ниско“ – 9,99%.Даља анализа расподеле испитаника у односу на социо- демографскеваријабле показала је да највећи проценат испитаника – 75,7% живи унуклеарној породици, док 19,5% испитаника живи у проширеној породици.Нешто виши проценат проширених породица је на селу и на Косову иМетохији. Велика већина испитаника живи са партнером (95,2%), што је иочекивано са обзиром да је узорак селекционисан на оне који јесу или суикада били у браку. Запослено је 84,7% испитаника, а заступљеностодређених занимања можемо погледати у табели 6: Табела 6: Расподела узорка према врсти занимањаФРЕКВЕНЦА ПРОЦЕНАТДОМАЋИН(ЦЕ)/ПОЉОПРИВРЕДНИК(ЦЕ) 53 6.9%НЕКВАЛИФИКОВАН(А)/ПОЛУКВАЛИФИКОВАН(А) РАДНИК(ЦА) 123 16.0%КВАЛИФИКОВАН(А)/ВИСОКО КВАЛИФИКОВАН(А) РАДНИК(ЦА) 157 20.4%СЛУЖБЕНИК(ЦА) ИЛИ СТРУЧЊАК СА СРЕДЊОМ ШКОЛОМ 163 21.1%СЛУЖБЕНИК(ЦА) ИЛИ СТРУЧЊАК СА ВИШОМ ИЛИ ВИСОКОМШКОЛОМ 275 35.7%УКУПНО 771 100.0% 2. Ток испитивања Истраживање је неекспериментално, сондажно испитивањепопулације. Подаци су прикупљени током новембра и децембра 2013. годинеуз помоћ студената психологије Филозофског факултета у КосовскојМитровици и студената психологије Филозофског факултета у Новом Саду.Прикупљање података је обављено у местима приказаним у табели 7. 80 Табела 7: Места у којима је обављено прикупљање податакаБЕОГРАД САОКОЛИНОМ ГРАД: БЕОГРАДПРИГРАДСКА НАСЕЉА У ОПШТИНИ ЛАЗАРЕВАЦ (СТЕПОЈЕВАЦ, ВЕЛИКИЦРЉЕНИ, РУДОВЦИ)ВОЈВОДИНА ГРАДОВИ: НОВИ САД, СУБОТИЦА, КИКИНДАСЕЛА: КУКУЈЕВЦИ, РУСКИ КРСТУР, ОПШТИНА СРБОБРАНЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ГРАДОВИ: КРУШЕВАЦ, УЖИЦЕ, ЈАГОДИНА, КРАГУЈЕВАЦСЕЛА: У ОПШТИНИ ЛЕСКОВАЦ, ВРАЊЕ, КРАГУЈЕВАЦ КОСОВО И МЕТОХИЈА ГРАД: КОСОВСКА МИТРОВИЦАСЕЛА:СРПСКЕ ЕНКЛАВЕ НА КИМ Испитаници су у просеку попуњавали упитник око 45 минута.Одређени број испитаника тражио је додатна објашњења о делу упитника укоме учесталост неког понашања процењује у односу на супротни пол.Наиме, не мали број испитаника мислио је да је грешка у упитнику што сетражи да се учесталост испољавања неког понашања упореди у односу насупротни пол, што сликовито говори о важности полног идентитета каостандарда за социјално поређење и формирање слике о себи. 3. Статистичка обрада података Подаци су обрађени у статистичком пакету СПСС. Употребљене суследеће статистичке методе: Хи квадрат тест за проверу независности категоричких промењивих.Спирманов (напараметријски) и Пирсонов (линерани) коефицијенти корелације коришћени су за утврђивање веза између промењивих. Т-тест за независне узорке је коришћен за утврђивање значајностиразлика у процени традиционалности родних улога у односу на пол, затим уодносу на тип средине, материјално стање и образовање. Т-тестом занезависне узорке такође су испитиване разлике између мушкараца и жена уусклађености понашања са традиционалним и опаженим улогама, те разликеу конформирању родним нормама између нашег и америчког узорка. 81 Анализом варијансе за независне узорке испитивана је значајностразлика у процени родних улога испитаника из различитих области. Анализа варијансе за поновљена мерења примењена ја за проверузначајности разлика у усклађености са родним улогама у различитимдоменима, те процени важности укључених вреносних оријентација. Факторска анализа коришћена је за утврђивање латнетне структурескале родних улога и скале конформирања маскулиним/фемининимнормама. За издвајање (екстракцију) фактора коришћена је метода главнихкомпоненти, која је директно примењена на корелациону матрицу, радиистовременог оцењивања комуналитета и матрице факторских оптерећења.Број значајних фактора одређен је применом Гутман-Кајзеровог критеријума(вредност карактеристичног корена ≥ 1). Добијени фактори су ротирани усмеру једноставне структуре помоћу "варимаx" критеријума (Kaiser, 1958),као најчешће коришћене аналитичке методе ортогоналне ротације. Каноничком дискриминационом анализом испитано је да ли постојезначајне разлике у усклађености са родном улогом и конформирања роднимнормама између група испитаника разврстаних према социо-демографскимобележјима. Раздвајање група је извршено помоћу Фишеровог (Fisher, 1936)дискриминационог критеријума. Каноничка корелациона анализа употребљена је за утврђивањеповезаности између конформирања родним нормама и усклађеностипонашања са родним улогама. Логистичка регресиона анализа примењена ја ради одређивањазначајности и величине утицаја испитиваних варијабли на дихотомнуваријаблу субјективне добробити. Стандардна линеарна регресиона анализа је примењена радиодређивања значајности и величине утицаја испитиваних варијабли насамопоштовање и компоненте субјективне добробити. 82 IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 1. Перцепција родних улога мушкараца и жена у Србији Перцепција родних улога у нашем окружењу испитивана је путемупитника који је наменски конструисан за потребе овог истраживања. Узоракставки прикупљан је из различитих извора: стране и домаће литературе,постојећих скала за испитивање родних стереотипа, кроз дискусију иразговор са људима из окружења. Све ставке односе се на родне улоге у ужемсмислу, тј. понашања која околина очекује превасходно од мушкараца илижена. Прикупљен узорак ставки процењивало је 100 испитаника упрелиминарном испитивању са циљем да се провери разумљивост ставки,као и да ли испитаници сматрају да су укључена понашања индикаторродних улога или су ирелевантна у том контексту. Тако, нпр, ношењепанталона јесте чинило родну улогу пре неколико деценија у нашемокружењу, тј. жене које су облачиле панталоне кршиле су полну социјалнунорму. Данас, овакво понашање – ношење панталона- за људе у раномодраслом добу (које и испитујемо у овом истраживању) сасвим сигурно непредставља родну улогу – жена која данас носи панталоне не крши никакавпрећутни кодекс облачења и у томе нити она сама, а нити околина виденишта необично. Тако, понашање у складу или не са овом „нормом“ не битребало да има икакве последице на психолошко функционисање. Из тогразлога, ставке на којима је испод 50% испитаника одговорило да спадају уродну улогу избачене су из завршне верзије упитника (прву верзију сапроцентима одговора испитаника можете погледати у прилогу 9). Коначнулисту чинило је 23 понашања, 11 из сфере приватних и 12 из сфере јавниходноса.Расподела одговора на упитнику показује да испитаници, када су упитању понашања која традиционално спадају у родне улоге мушкараца ижена, у већини случајева опажају да се очекивања околине још увек крећу у 83 сфери традиционалне поделе улога између мушкараца и жена – доминацијамушкараца у јавној сфери и брига о домаћинству и деци као примарнизадаци жена. Табела 8: Расподела одговора испитаника на инвентару родних улога ПРОЦЕНАТ ИСПИТАНИКА СТАВКА УГЛАВНОМ МУШКАРАЦ ПОДЈЕДНАКО МУШКАРАЦ И ЖЕНА УГЛАВНОМ ЖЕНА 1. БРИГУ О ХИГИЈЕНИ ДЕЦЕ (КУПАЊЕ, ПРАЊЕЗУБА, ПРЕСВЛАЧЕЊЕ ПЕЛЕНА, БИРАЊЕОДЕЋЕ И СЛ) У ПОРОДИЦИ ТРЕБА ДАОБАВЉА 0,8 34,7 64,62. КУПОВИНА РАЗНИХ СИТНИЈИХ СТВАРИ ЗАКУЋУ (ПОСУЂА, ЗАВЕСА, ПОСТЕЉИНЕ И СЛ)ЈЕ ПОСАО КОЈИ ЈЕ ПРИРОДНО ДА ОБАВЉА 2,1 16 81,93. УКОЛИКО СУ ДЕЦА БОЛЕСНА, ПРИРОДНО ЈЕДА УЗМЕ БОЛОВАЊЕ И НЕГУЈЕ ИХ 0,3 21,2 78,5 4. ГЛАВНИ АУТОРИТЕТ ЗА ДЕЦУ У КУЋИТРЕБА ДА ПРЕДСТАВЉА 51,7 44,4 3,9 5. ИНИЦИЈАТИВУ У ВЕЗИ (ДА ПРИЂЕ ОСОБИКОЈА МУ/ЈОЈ СЕ ДОПАДА, ПОЗОВЕ НАСАСТАНАК, ИНИЦИРА СЕКС И СЛ) ТРЕБА ДАИМА 75,4 1,6 23 6. У БРАКУ/ВЕЗИ „ГЛАВНУ РЕЧ“ ПРИДОНОШЕЊУ ВАЖНИХ ОДЛУКА (МЕСТОЖИВЉЕЊА, КУПОВИНА СТАНА, АУТА,УЛАГАЊА У НЕКРЕТНИНЕ И СЛ) ТРЕБА ДАИМА 45,3 52,8 1,97. О ОДНОСИМА СА ПРИЈАТЕЉИМА ИРОЂАЦИМА (ДА СЕ СЕТИ РОЂЕНДАНА,„ВАЖНИХ“ ДАТУМА, КУПУЈЕ ПОКЛОНЕ) ПРЕСВЕГА ТРЕБА ДА ВОДИ РАЧУНА 1,6 36,7 61,78. ОДРЖАВАЊЕ КУЋЕ ЧИСТОМ (УСИСАВАЊЕ,БРИСАЊЕ ПРАШИНЕ, ПЕГЛАЊЕ И СЛ.) УПОРОДИЦИ ТРЕБА ДА ОБАВЉА 0,8 16,4 82,8 9. МАЊЕ ПОПРАВКЕ У КУЋИ (НПР. МЕЊАЊЕГУМИЦЕ НА СЛАВИНИ, ЗАМЕНАОСИГУРАЧА, КАЧЕЊЕ СЛИКЕ И СЛ.) ТРЕБАДА ОБАВЉА 93,9 5,7 110. НАБАВКУ И ПРИПРЕМАЊЕ ХРАНЕ(ОДЛАЗАК НА ПИЈАЦУ И СЛ) ТРЕБА ДАОБАВЉА 1,6 25,4 7311. УКОЛИКО НЕКО ПРЕТИ ЧЛАНУ ПОРОДИЦЕИ СЛ. У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ТРЕБА ПРЕСВЕГА ДА СЕ АНГАЖУЈЕ 87,6 11,6 0,812. ПРИМЕРЕНО ЈЕ ДА ИЗАЂЕ И „ПОПИЈЕ“ МАЛОВИШЕ СА СВОЈИМ ДРУШТВОМ 82,8 16,4 0,813. ТРЕБА ДА НЕГУЈЕ СВОЈ ИЗГЛЕД И ЛЕПОТУ(КОРИСТИ КРЕМЕ ЗА НЕГУ ЛИЦА И ТЕЛА,БРИНЕ О ФРИЗУРИ, ЛИНИЈИ И СЛ) 0,9 30,2 68.9 84 14. ПРИМЕРЕНО ЈЕ ДА РАЧУН ЗА ПИЋЕ/ РУЧАКУ КАФАНИ ИЛИ РЕСТОРАНУ ПЛАТИ 84,6 15 0,4 15. ОДЛАСЦИ НА ПОСЛОВНЕ РУЧКОВЕ ИЛИВЕЧЕРЕ, ПРЕ СВЕГА СУ ПРИМЕРЕНИ 56,7 42,5 0,8 16. ВАЖНО ЈЕ ДА ДОБРО ЗАРАЂУЈЕ 49,8 49,9 0,3 17. ПРИРОДНО ЈЕ ДА НА РУКОВОДЕЋИММЕСТИМА, НА КОЈИМА СЕ ДОНОСЕ ВАЖНЕОДЛУКЕ О ОРГАНИЗАЦИЈИ ПОСЛА, БУДУ: 56,7 42 1,318. РАСПРАВЕ О ПОЛИТИЦИ И ПОЛИТИЧКИМДЕШАВАЊИМА СУ ЗА 59,8 1,2 39 19. САСВИМ ЈЕ У РЕДУ ДА ИСПОЉИ СВОЈЕЕМОЦИЈЕ, ДА ЗАПЛАЧЕ ПРЕД ДРУГИМААКО МУ/ЈОЈ ЈЕ ТЕШКО И СЛ. 1,8 23,7 74,520. „ЈАВНИМ“ ПОСЛОВИМА, ВЕЗАНИМ ЗАФУНКЦИОНИСАЊЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕТРЕБА ДА СЕ БАВЕ ПРЕ СВЕГА 56,8 41,9 1,321. ПРИРОДНО ЈЕ ДА СЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА СПОРТИ ПРАТЕ СПОРТСКА ДЕШАВАЊА 68,3 31,2 0,5 22. ПОСЛОВЕ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ НЕКИ ФИЗИЧКИНАПОР (НОШЕЊЕ ТЕРЕТА, ПОМЕРАЊЕНАМЕШТАЈА И СЛ) ТРЕБА ДА ОБАВЉА 91,3 8,0 0,623. ПОСЛОВИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ ОДСУСТВОВАЊЕОД КУЋЕ НА НЕКОЛИКО ДАНА ИЛИ ЧЕСТАСЛУЖБЕНА ПУТОВАЊА СУ ПРЕ СВЕГА ЗА 73,2 24,8 1,9 Из табеле 8 видимо да на скоро свим ставкама постоји изнад 50%сагласности да је одређено понашање пре свега примерено особама мушкогили женског пола, осим на ставкама „У браку/вези „главну реч“ при доношењу важних одлука (место живљења, куповина стана, аута, улагања у некретнине и сл) треба да има“ и „Важно је да добро зарађује“ које већинаиспитаника оцењује као понашање очекивано подједнако и од мушкараца иод жена. Такође, ставка која се односи на питање ауторитета за децу је скороподједнако оцењена као део мушке родне улоге и као подједнако очекиванаод оба пола. 85 Процену родних улога у смислу традиционалне-егалитарне можемопогледати и на слици 3. Индекс1 изнад 0,50 означава да је понашање описаноставком процењено као део традиционалне поделе улога, док ставке којеописују понашања која испитаници виде као егалитарне имају индекс нижиод 0,50 - у овом случају ту спадају две наведене ставке и једна која је на самојграници. Слика 3: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама Из табеле 8 и слике 3 такође можемо видети која се понашања унајвећој мери оцењују као део родних улога: за мушкарце то су ставке које сеодносе на заштиту и иницијативу, физичку снагу као и изласке у ресторан иплаћање цеха. Највећа сагласност у процени родних улога жена јесте окопонашања која се тичу кућних послова и бриге око болесне деце. 1 Индекс ставки израчунат је као аритметичка средина одговора испитаника, где -1 означаванетрадиционалну поделу одговорности између мушкараца и жена, 0 да се понашањеподједнако очекује од мушкараца и жена, а 1 поен да се очекује традиционална подела улогамушкараца и жена. .40 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 86 2. Социо-демографке варијабле као чиниоци различитог опажања родних улога 2.1. Разлике између мушкараца и жена у перцепцији родних улога Као што можемо видети на графикону 2, мушкарци и женеперципирају родне улоге на сличан начин за највећи број испитиванихпонашања. Ипак, на одређеним ставкама појавиле су се статистички значајнеразлике (прилог 10). Слика 4: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама за подузорке мушкараца и женаКао што можемо уочити на графикону на две ставке (4 и 6) које сеодносе на „моћ“ (ауторитет за децу и доношење одлука) у породичнимрелацијама, постоји и квалитативна разлика, у смислу да мушкарци овезахтеве перципирају као део мушке родне улоге, док већи проценат женасматра да се очекује да моћ и ауторитет буду равномерено расподељениизмеђу мушкараца и жена у домаћинству. Разлике постоје и када је у питањуперцепција улога које се односе на изласке у ресторан и плаћање рачуна 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23Мушкарци Жене 87 (ставке 12 и 14), затим на послове који захтевају неки физички напор илиодсуствовање од куће (ставке 22 и 23) које и мушкарци и жене опажају каодео мушке родне улоге, с тим да жене благо егалитарније процењују оверодне улоге. Дакле, општи утисак јесте да мушкарци нешто традиционалнијевиде родне улоге, мада и жене доживљавају родне улоге у духутрадиционалне поделе одговорности мушкараца и жена. 2.2. Разлике у перцепцији родних улога испитаника из Војводине, централне Србије, Београда и Косова и Метохије Анализа перцепције родних улога испитаника који живе у различитимобластима Републике Србије показала је да испитаници из свих областиуглавном перципирају родне улоге у традиционалном духу. Детаљнијеиспитивање указује да је опстанак традиционалних улога израженији наподручју Косова и Метохије. Слика 5: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама за подузорке испитаника из различитих области Анализом варијансе (прилог 11) утврдили смо да постоји значајна(квалитативна) разлика када су у питању норме које се односе на моћ и 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23ужа Србија Косово и Метохија Београд Војводина 88 ауторитет (ставке 4 и 6) , као и ставке које се односе на руковођење и јавнепослове, у смислу да испитаници са Косова и Метохије перципирају ове улогекао део мушке родне улоге, док их испитаници из осталих области виде каодео егалитарних родних улога. Осим ових ставки значајна (квантитативна)разлика постоји и на ставкама које се односе на бригу о деци, иницијативу увези, заштиту породице, плаћање рачуна у ресторану, одласцима на пословнеручкове и руковођењу. Све ставке одражавају традиционалнију проценуулога код испитаника са Косова и Метохије, на неким и из Србије (5, 12), докнајмање традиционално перципирају те улоге углавном испитаници изБеограда са околином. 2.3. Разлике у процени родних улога испитаника на селу и у граду Резултати тестирања значајности разлика (прилог 12) показали су даиспитаници из руралних и урбаних средина различито перципирају роднеулоге у скоро свим испитиваним доменима понашања. Само на три ставкенису забележене значајне разлике и то су ставке 11, 13 и 22 које се односе назаштиту породице, бригу о изгледу и физички напор, а које обе групепроцењују у складу са традиционалним улогама. 89 Слика 6: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама за подузорке испитаника из града и са селаОсим две ставке које се односе на расподелу моћи у партнерскимрелацијама, у домену приватних улога разлике су квантитативне –испитаници перципирају исте норме, али постоји разлика у степенуинтерсубјективне сагласности у смислу да се сваки аспект процењујетрадиционалније на селу него у граду. Када је у питању јавна сфера постојиизразитије неслагање, поготову на ставкама које се односе на пословнеулоге- одласке на пословне ручкове, зараду, руковођење, бављење полтиком,јавним пословима у локалној заједници– испитаници са села сматрају да овапонашања спадају у родну улогу мушкараца, док испитаници из градаегалитарније процењују очекивања у односу на поменуте активности, тј.иако и у граду знатан број испитаника перцепира пословну улогу важну пресвега за мушкарце, већи број испитаника сматра да у пословној сфери постојеслична (иста) очекивања од мушкараца и жена. Ово је у складу са постојећимподацима – еманципација је јача у граду, док на селу још увек опстајепретежно патријархални образац родних улога. 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23Град Село 90 2.4. Разлике у процени родних улога у односу на образовање и материјално стање Испитаници различитог материјалног стања не перципирајуразличито родне улоге, а ни образовање испитаника није се, уопштенопосматрано, показало битним чиниоцем у перцепцији родних улога. Значајнеразлике између високо и средње образованих у перцепцији родних улогапостоји само на ставки 10 - која се односи на припрему хране и ставкама 14,15 (изласци и плаћање цеха у ресторану) и 23 (пословна путовања). На овимставкама нешто традиционалније перципирају родне улоге испитаници сасредњом школом у односу на испитанике вишег и високог образовања. Слика 7: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама за подузорке различитог образовањаКада је у питању материјално стање, значајна разлика се појављује једино наставкама које се односе на набавку и припремање хране и пословнапутовања, у смислу да испитаници нижег материјалног стањатрадиционалније виде расподелу улога у односу на ове две димензије родниходноса. 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23Средња школа и ниже Виша или висока школа 91 Слика 8: Оцена традиционалности родних улога на појединачним ставкама за подузорке испитаника различитог материјалног стања 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23Ниже материјално стање Више материјално стање 92 3. Усклађеност понашања са родним улогама код мушкараца и жена у Србији 3.1. Усклађеност понашања са традиционалним родним улогама Овде ћемо кратко дати и општу оцену уклопљености понашања утрадиционалне родне улоге. Да се подсетимо: свако понашање које је ускладу са традиционалним родним улогама доносило је 1 поен, уколикоодступа од традиционалне улоге у смислу подједнаке заступљености кодмушкараца и жена бодовано је са 0 поена, а уколико одступа потпуно у одтрадиционалне поделе улога -1 поен. Максимални број поена на скали је 23 иимала би га особа која се у сваком испитаном домену понаша у складу сатрадиционалном поделом одговорности између мушкараца и жена. Уколиконеко у потпуности одступа од традиционалних улога, тј. понаша се супротноњима, имао би минимални скор на овој скали, који износи -23. Слика 9: Дистрибуција скорова на скали традиционалности понашања 93 Табела 9: Дескриптивне статистичке мере за традиционалност понашањаМИН MАX АС СД СКЈУНИС КУРТОЗИСТРАДИЦИОНАЛНОСТ -8 23 10,80 4,809 -,542 ,101Као што из графичког приказа на слици 9 јасно видимо, испитаницисе у огромној већини понашају у складу са традиционалним родним улогама.Скоро цела дистрибуција је померена десно од 0 која представља границунетрадиционалног и традиционалног понашања.Детаљнијом анализом традиционалистичког понашања у доменуродних улога дошли до закључака да се и мушкарци и жене из Србије и КиМнешто традиционалније понашају од испитаника из Војводине. Факторскоманализом (прилог 13), закључили смо да можемо посматрати различитеаспекте понашања: понашање у партнерским односима, породичним,социјално-интерперсоналним и пословно-јавним улогама. Код жена, оваразлика пре свега је присутна у сфери партнерских односа, у којима сенајтрадиционалније понашају жене са Косова и Метохије. Вођство је кодмушкараца позитивно повезано са традиционалистичким понашањем усфери социјалних, породичних и партнерских односа, док је код жена овавеза обрнутог смера: жене које теже вођству понашају се мањетрадиционалистички, пре свега у домену социјалних и партнерских улога.Религиозност је код оба пола повезана са традиционалнијим понашањем,пре свега у сфери партнерских релација. Код мушкараца, они који више ценерелигиозност такође традиционалније се понашају и у домену породичних инепосредних социјалних односа, док је код жена религиозност повезана и сатрадиционалнијем понашањем у сфери јавних односа (мањим ангажовањем). 3.2. Усклађеност понашања са опаженим родним улогама Као што смо нагласили при операционалном дефинисању варијаблеусклађености понашања са опаженим улогама, овде говоримо о два скора:један узима у обзир предзнак и прво ћемо приказати ову расподелу скорова. 94 У даљем тексту и анализама користићемо меру неусклађености понашања сародним улогама која представља апсолутно одступање, односно не узима уобзир смер одступања. Слика 10: Дистрибуција скорова на скали опажене традиционалности понашања Табела 10: Дескриптивна статистика за опажену традиционалностМИН MАX АС СД СКЈУНИС КУРТОЗИСОПАЖЕНАТРАДИЦИОНАЛНОСТ -15 20 3,31 5,41 ,189 -,155Као што видимо, расподела скорова на мерама усклађеностипонашања са опаженом традиционалношћу скоро у потпуности одговаранормалној расподели, као што можемо видети на слици 10. Целадистрибуција благо је померена надесно, односно већина испитаникаодступа од перципираних родних улога у смислу да је њихово понашање 95 мање традиционално од опажених улога. У табели 11 можемо видети да74,7% мушкараца и 61,5% жена одступа од родних улога у овом смислу2. Табела 11: Фреквенце мушкараца и жена у односу на категорије опажене традиционалностиПОЛ ФРЕКВЕНЦЕ ПРОЦЕНТИМУШКИ УСКЛАЂЕНИ 21 5.8%ТРАДИЦИОНАЛНИЈИ ОД ПЕРЦИПИРАНИХ НОРМИ 70 19.4%МАЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНИ ОД ПЕРЦИПИРАНИХНОРМИ 269 74.7%ТОТАЛ 360 100%ЖЕНСКИ УСКЛАЂЕНИ 30 7.4%ТРАДИЦИОНАЛНИЈИЕ ОД ПЕРЦИПИРАНИХ НОРМИ 125 31.0%МАЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ОД ПЕРЦИПИРАНИХНОРМИ 248 61.5%ТОТАЛ 403 100.0% Сада ћемо погледати дескриптивне статистичке мере и расподелускорова за неусклађеност са опаженим родним улогама када скорпредставља апсолутну меру одступања: Табела 12: Дескриптивна статистика за варијаблу опажене неусклађености са родним улогамаМИН MАX АС СД СКЈУНИС КУРТОЗИС КРОНБАХαОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ 0 23 10,04 4,60 ,360 -,320 0.74 2 Испитаници који имају скор 0 сврстани су у категорију „усклађени“. Они који имају скормањи од 0 су у категорији традиционалнијих од опажених улога, док су у категорији мањетрадиционалних од опажених улога испитаници чији је скор већи од 0 96 Слика 11: Дистрибуција скорова на скали опажене неусклађености са родним улогамаИз табеле 12 видимо да је просечно одступање од перципираних улога10,04 јединице. Као што видимо на слици 11, дистрибуција ове варијаблетакође је веома приближна нормалној дистрибуцији. Највећи бројиспитаника окупља се око просечне вредности одступања, док је најмањиброј оних који су веома усклађени са опаженим улогама и оних којидрастично одступају од перципираних родних улога.Прелиминарне анализе потврдиле су подесност података зафакторску анализу - вредност Кајзер-Мејер-Оклиновог показатеља је 0,71,што премашује препоручену вредност 0,6 (Каисер, 1970, 1974); Бартлетовтест сферичности (Бартлет, 1954) достиже статистичку значајност.Иницијална факторска анализа открила је постојање 8 фактора сакарактеристичним вредностима преко 1, који објашњавају укупно 51,7%варијансе. Прегледом дијаграма превоја (скри-дијаграм, прилог 14) утврђеноје постојање тачака превоја иза четврте, пете и шесте компоненте. Коначнаодлука је да се усвоји решење које са најмањим бројем компоненти – 4фактора - окупља 22 од 23 анализиране ставке, а фактори су 97 интерпретабилни и у складу са теоријским одређењем домена родних улога.Поново је спроведена факторска анализа и четири фактора су ротиранаоблимин ротацијом. Резултати ове анализе су представљени су у табели 13. Табела 13: Матрица компоненти за скалу опажене неусклађеностиАЈТЕМИ КОМПОНЕНТЕ1 2 3 4ПОСЛОВНА ПУТОВАЊА .675ПОСЛОВНИ ИЗЛАСЦИ .628ЈАВНИ ПОСЛОВИ .623ИЗЛАСЦИ СА ДРУШТ ВОМ .613РУКОВОЂЕЊЕ .548БАВЉЕЊЕ ПОЛИТИКОМ .501ЧИШЋЕЊЕ КУЋЕ .576БРИГА О ХИГИЈЕНИ ДЕЦЕ .550КУПОВИНА ЗА КУЋУ .534ПРИПРЕМАЊЕ ХРАНЕ .520ОДНОСИ СА ПРИЈАТЕЉИМА И РОЂАЦИМА .487НЕГА БОЛЕСНЕ ДЕЦЕ .467СПОРТ .342ФИЗИЧКИ ПОСЛОВИ .667НЕГА ТЕЛА .609ИСПОЉАВАЊЕ ЕМОЦИЈА .452ПЛАЋАЊЕ ЦЕХА . .446ДОБРА ЗАРАДА .563ЗАШТИТА ПОРОДИЦЕ .561АУТОРИТЕТ ЗА ДЕЦУ .538ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА .482ПОПРАВКЕ У КУЋИ .330ИНИЦИЈАТИВА У ВЕЗИКАРАКТЕРИСТИЧНИ КОРЕН 2,763 1,945 1,547 1,380% ВАРИЈАНСЕ 12,01% 8,454% 6,728% 6,001% Издвојена 4 фактора имају јасну структуру и одговарају начелнојподели домена родних улога које смо навели у теоријском одређењу овеваријабле. 98 Први фактор назвали смо „пословно-јавне улоге“ јер окупља ставке којесе односе на ангажовање у ширем социјалном контексту – бављењеполитиком, јавним пословима у локалној заједници, изласцима(интересантно је да су овде и одласци на пословне ручкове и изласци садруштвом у кафану), пословна путовања.Други фактор окупља ставке које се односе на обављање кућнихпослова и бригу о деци и назвали смо га „породичне улоге“Трећи фактор представља „социјално-интерперсоналне улоге“ иокупља ставке које се односе пре свега на сопствени имиџ у непосредномсоцијалном окружењуЧетврти фактор односи се на „партнерске улоге“ и представљао бизаштиту, ауторитет, иницијативу у личним односима.У наредним анализама усклађености са родним улогама паралелноћемо посматрати две мере: традиционалност понашања (усклађеностпонашања са традиционалним родним улогама) и опажену неусклађеност(неусклађеност понашања са опаженим родним улогама). Линеарникоефицијент корелације између ове две мере износи -0,682, што говори даособе које се понашају у складу са традиционалном поделом улогадоживљавају и мању неусклађеност у односу на опажене улоге.Дакле: улоге се у великом степену перципирају као традиционалне -понашање је углавном у складу са традиционалним улогама – што доводи домање неусклађености са опаженим улогама- при томе се већина испитаникапонаша мање традиционално од норми које перципира.У табели 14 можемо видети корелације мера традиционалностипонашања и неусклађености са опаженим улогама на нивоу засебних домена: 99 Табела 14: Корелације између субскала опажене неусклађености и традиционалног понашањаОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂ-ПОСАО ОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂ -ПОРОДИЦА ОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂ -СОЦИЈАЛНА ОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂ -ПАРТНЕРСКАТРАДИЦИОНАЛНОСТ- ПОСАО -.714** -.079* -.109** .034ТРАДИЦИОНАЛНОСТ– ПОРОДИЦА .025 -.567** -.159** -.075*ТРАДИЦИОНАЛНОСТ– СОЦИЈАЛНА -.105** -.101** -.782** -.137**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ- ПАРТНЕРСКА -.064 -.130** -.213** -.434**Прегледом коефицијената корелације уочавамо да постоји већеслагање у јавној сфери – они који се понашају у складу са традиционалномподелом улога доживљавају и већи склад у односу на опажене улоге, док јеова веза нижа у приватној сфери – особе које се понашајутрадиционалистички показују тенденцију и више усклађености са опаженимродним улогама, али ова веза није тако висока као када су у питању улоге ујавној сфери.Анализа варијансе за поновљена мерења показала је да је постојеразлике у опаженој неусклађености са родним улогама у различитимдоменима. Табела 15: Опажена неусклађеност понашања са родним улогама у различитим доменима3РАНГ АС СД1 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .59 .422 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .42 .352 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .39 .303 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА .33 .27 3 Скорови на субскалама су добијени као просечно одступање, тј. укупан скор на свакојсубскали подељен је бројем ставки. 100 Испитаници показују највећи степен одступања од опажених улогакада је у питању понашање које се односи на шири социјални контекст –бављење пословима везаним за функционисање локалне заједнице, пословнапутовања, бављење политиком, изласци. На другом месту налази сенеусклађеност у сфери социјално-интерперсоналних и партнерских релација,док најмање одступање од перципираних улога испитаници пријављују усфери породичних улога – бризи о деци и кући.Слика је унеколико различита када погледамо усклађеност понашањаса традиционалним улогама: испитаници се најтрадиционалније понашају усфери социјално-интерперсоналних улога, затим у сфери породичних односа,док се најмање традиционално понашају у односу на партнерске и пословно-јавне улоге (табела 16). Табела 16: Традиционалност понашања у различитим доменимаРАНГ АС СД1 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - СОЦИЈАЛНА .63 .372 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА .49 .303 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА .43 .323 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО .40 .52 3.3. Разлике између мушкараца и жена у усклађености понашања са традиционалним и опаженим улогамаПрво ћемо размотрити усклађеност са опаженим и традиционалнимродним улогама у различитим доменима посебно за жене и мушкарце: Табела 17: Мушкарци – опажена неусклађеност са РУ4 у четири доменаРАНГ АС СД1 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .77 .452 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .35 .332 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА .34 .302 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .32 .25 4 РУ – родне улоге 101 Видимо да код мушкараца постоји највеће одступање одперципираних родних улога у јавној сфери, док постоји знатно већаусклађеност понашања са улогама када су у питању обавезе у породици,ближем социјалном окружењу и партнерским односима. Табела18 : Мушкарци – традиционалност понашања у четири доменаРАНГ АС СД1 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - СОЦИЈАЛНА .70 .352 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА .58 .333 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА .49 .264 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО .09 .52Када су у питању традиционалне родне улоге, мушкарци сенајтрадиционалније понашају када је у питању имиџ и у односима сапријатељима, затим у породичним односима, па партнерским и најмање ускладу са традиционалном улогом када је у питању посао и ангажовање узаједници.Жене у нешто нижем степену одступају од опажених улога упородичним односима у односу на социјалне, партнерске и пословнерелације. Табела 19: Жене – опажена неусклађеност са РУ у четири доменаРАНГ АС СД1 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .47 .351 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .44 .331 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .44 .312 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА .32 .25 Што се тиче усклађености са традиционалним улогама, жене сенајтрадиционалније понашају у сфери посла и јавних делатности.Напоменућемо да традиционалне улоге подразумевају доминантнијиположај мушкараца у овом домену, тј. слабије ангажовање жена у локалнојзаједници, на управљачким пословима и пословима који захтевајуодсуствовање од куће. У том смислу, усклађеност са традиционалном улогом 102 за мушкарце значи ангажман и доминантну позицију у друштву, док коджена означава неангажовање у овим пословима. Табела 20: Жене – традиционалност понашања у четири доменаРАНГ АС СД1 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО .67 .342 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - СОЦИЈАЛНА .56 .383 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА .40 .253 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА .37 .35Значајност разлика између мушкараца и жена у усклађености сародним улогама проверавали смо путем т-теста. Резултати анализеприказани су у табели 21. Табела 21: Т-тест значајности разлика између мушкараца и жена у опаженој неусклађености са РУПОЛ АС СД Т СТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО МУШКИ .77 .45 11.593 .000ЖЕНСКИ .44 .31ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА МУШКИ .34 .30 .939 .348ЖЕНСКИ .32 .25ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА МУШКИ .35 .33 -4.645 .000ЖЕНСКИ .47 .35ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА МУШКИ .33 .26 5.294 ,000ЖЕНСКИ .44 .33ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ-УКУПНА МУШКИ ,46 ,21 3,06 .002ЖЕНСКИ ,41 ,18Из табеле 21 видимо да мушкарци доживљавају већи степеннеусклађености понашања са опаженим улогама када је у питањуангажовање у ширем социјалном контексту, док жене више одступају одопажених улога у социјалним и партнерским релацијама.Када је у питању уклопљеност у традиционалне улоге, постоје разликеу свим доменима: жене се понашају значајно више у складу сатрадиционалном поделом улога у пословно-јавној сфери (а видели смо да ту 103 доживљавају и мањи дисбаланс) док се мушкарци понашају више у складу сатрадиционалном поделом улога у преостала три домена. Табела 22: Т-тест значајности разлика између мушкараца и жена у традиционалности понашањаПОЛ АС СД Т СТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО МУШКИ .09 .525 -17.95 .000ЖЕНСКИ .67 .345ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА МУШКИ .58 .335 7.958 .000ЖЕНСКИ .40 .256ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - СОЦИЈАЛНА МУШКИ .70 .355 5.335 .000ЖЕНСКИ .56 .383ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА МУШКИ .49 .266 5.187 ,000ЖЕНСКИ .37 .355ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -УКУПНА МУШКИ ,45 .248 -3,368 .001ЖЕНСКИ .50 .193 4. Конформирање родним нормама Када је у питању конформирање родним нормама, прво ћемоприказати резултате тестирања значајности разлика између српског иамеричког узорка на скалама конформирања маскулиним и фемининимнормама. Наглашавамо да се узорци разликују по структури и да добијенеразлике не бисмо приписивали културолошким разликама, већ смо желелида пружимо летимичан увид у ниво конформирања родним нормама у нашојкултури.Када су у питању мушкарци, постоје значајне разлике на свимсубскалама у односу на амерички узорак. Мушкарци из Србије значајно севише конформирају нормама које се односе на Контролу емоција, Моћ над женама, Доминацију, Плејбој, Самопоуздање, Приоритет посла и Презир хомосексуалаца, док значајно ниже резултате постижу на субскалама Побеђивање, Преузимање ризика и Насиље. 104 Табела 23: Т-тест значајности разлика српског и америчког узорка на Скали конформирања маскулиним нормама АМЕРИЧКИУЗОРАКАС (СД) СРПСКИУЗОРАКАС (СД) ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ ПОБЕЂИВАЊЕ 16,91 (5,10) 16,06 (3,63) -4,45 0,00 КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА 14,89 (5,66) 17,26 (4,42) 10,252 0,00ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА 16,58 (3,61) 13,68 (3,71) -14,89 0,00НАСИЉЕ 12,38 (3,96) 8,85 (3,81) -17,59 0,00 МОЋНАД ЖЕНАМА 10,59 (4,46) 11,92 (3,85) 6,55 0,00 ДОМИНАЦИЈА 5,84 (1,88) 6,77 (1,69) 10,52 0,00 ПЛЕЈБОЈ 12,06 (6,05) 13,38 (5,52) 4,54 0,00 САМОПОУЗДАЊЕ 6,63 (2,81) 7,60 (2,32) 8,015 0,00 ПРИОРИТЕТ ПОСЛА 8,97 (3,28) 10,38 (2,67) 10,357 0,00 ОДБАЦИВАЊЕ ХОМОСЕКСУАЛАЦА 17,74 (6,65) 20,84 (5,51) 10,755 0,00 СТАТУС 11,85 (2,43) 9,98 (2,36) -15,12 0,00 УКУПАН СКОР 134,45 (24,64) 136,90 (21,07) 2,195 0,029 Кронбах α за скалу у целини износи 0,89. Иницијална факторскаанализа ове скале издваја 4 фактора који објашњавају 62,9% варијансе. Какоу овом решењу неки фактори окупљају мали број субскала, спровели смофакторску анализу са задатим (мањим) бројем фактора. Резултати овеанализе – решења са три фактора приказани су у табели 24. 105 Табела 24: Матрица компоненти за скалу конформирања маскулиним нормама КОМПОНЕНТЕ1 2 3ПОБЕЂИВАЊЕ .815СТАТУС .782ДОМИНАЦИЈА .561ПРИОРИТЕТ ПОСЛА .456КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА .700САМОСТАЛНОСТ .693МОЋ НАД ЖЕНАМА .602ОДБАЦИВАЊЕ ХОМОСЕКСУАЛАЦА .484НАСИЉЕ .698РИЗИК .693ПЛЕЈБОЈ .596КАРАКТЕРИСТИЧНИ КОРЕН 3,306 1,352 1,230% ВАРИЈАНСЕ 30,05% 12,28% 11,17%Први фактор окупља скале које се односе на остваривање социјалногстатуса, други фактор окупља скале које се односе на „мужевност“ –рестриктивну емоционалност, ослањање на самог себе и доминацију надженама. Трећи фактор окупља конформирање „мангупским“ нормама.Кронбах α коефицијент за Скалу конформирања фемининим нормамана нашем узорку износи 0,84. Као што видимо у табели 25 на свимсубскалама, осим субскале Брига о изгледу, постоје значајне разлике уконформирању испитиваним нормама између нашег и америчког узорка, усмислу да се жене из Србије значајно више конформирају нормама које сеодносе на Скромност, Домаћица, Брига о деци, Смерност у сексуалном животу, док значајно ниже резултате постижу на субскалама Фина у односима, Мршавост, Романтична веза и Брига о изгледу. 106 Табела 25: Т-тест значајности разлика српског и америчког узорка на Скали конформирања фемининим нормамаАМЕРИЧКИУЗОРАКАС (СД) СРПСКИУЗОРАКАС (СД) ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ ФИНА У ОДНОСИМА 39,48 (5,97) 31,53 (4,35) -36,73 0,00 МРШАВОСТ 20,87 (2,68) 15,64 (4,94) -21,28 0,00 СКРОМНОСТ 13,02 (3,67) 13,50 (2,79) 3,441 0,00 ДОМАЋИЦА 14,10 (3,10) 18,28 (3,29) 25,58 0,00 БРИГА О ДЕЦИ 26,51 (6,24) 27,52 (4,53) 4,492 0,00 РОМАНТИЧНА ВЕЗА 15,64 (3,73) 15,11 (3,35) -3,154 0,00 СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ 20,22 (5,55) 21,63 (4,46) 6,365 0,00 БРИГА О ИЗГЛЕДУ 12,01 (3,75) 11,94 (2,75) -0,524 0,60 УКУПАН СКОР 162,73 (18,26) 155,33 (15,8) -9,457 0,00 Оригинална факторска анализа субскала издвојила је три фактора којаобјашњавају 60% варијансе. Како је један фактор био сачињен од само једнескале, одлучили смо да спроведемо факторску анализу са задата 2 фактора.Садржај фактора можемо видети у табели 26. Табела 26 : Матрица компоненти за скалу конформирања фемининим нормама КОМПОНЕНТЕ1 2ДОМАћИЦА .765БРИГА О ДЕЦИ .762ФИНА У ОДНОСИМА .684РОМАНТИЧНА ВЕЗА .551СКРОМНОСТ .709СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ .649 .483БРИГА О ИЗГЛЕДУ ,415 -,574МРШАВОСТ -,231КАРАКТЕРИСТИЧНИ КОРЕН 2,533 1,194% ВАРИЈАНСЕ 31,66% 14,92%Као што из табеле видимо, први фактор чине скале које се односе натрадиционалну улогу жена у нашем друштву: домаћица, брига о деци, фина у 107 односима, тежња ка остварењу интимне везе, смерност у сексуалном животу.Други фактор окупља с једне стране скромност и смерност у сексуалномживоту, а с друге стране бригу о изгледу. Уместо о више фактора, овде нам јесмисленије да говоримо о једном – који окупља традиционалне вредности. Утом смислу други наведени фактор и није фактор у правом смислу те речи. 4.1. Повезаност конформирања родним нормама и усклађености понашања са опаженим и традиционалним улогама Проверавали смо у каквој су вези мере – опажена неусклађеност сародним улогама, традиционалност понашања и конформирањемаскулиним/фемининим нормама. На подузорку мушкараца, добијене суследеће корелације: Табела 27: Корелација опажене неусклађености, традиционалности понашања и конформирања маскулним нормамаОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.755**СКМН5 -.122* .148** Што се мушкарци понашају традиционалније, то је и мањанеусклађеност са опаженим улогама, а више конформирање маскулинимнормама. Каноничком корелационом анализом односа опажененеусклађености са родним улогама и конформирања маскулиним нормамаиздвојила се једна каноничка корелација, значајна на нивоу 0,05. 5 укупан скор на скали конформирања маскулиним нормама 108 Табела 28: Коефицијенти каноничких корелација субскала опажене неусклађености са родним улогама и конформирања маскулиним нормама и њихова значајностКАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ 1 .275 832 63.249 44.000 .0302 .239 .900 36.307 30.000 .1983 .167 .954 16.128 18.000 .5844 .136 .981 6.432 8.000 .599 Табела 29: Структура каноничких фактора ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО -.840ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА -.094ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .237 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА -.407 ПОБЕЂИВАЊЕ .772КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА -.167 ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА .361НАСИЉЕ .131МОЋ НАД ЖЕНАМА .233 ДОМИНАЦИЈА .430 ПЛЕЈБОЈ .437САМОПОУЗДАЊЕ -.078ПРИОРИТЕТ ПОСЛА .082ОДБАЦИВАЊЕ ХОМОСЕКСУАЛАЦА -.005 СТАТУС .668 Из приказаних резултата можемо уочити да постоји блага веза измеђуконформирања неким маскулиним нормама и опажене неусклађености упословно-јавној сфери. Они мушкарци који се конформирају нормама које сеодносе пре свега на компетицију и остваривање статуса, а затим и напреузимање ризика, доминацију и плејбој понашање доживљавају и мањинесклад у односу на опажене улоге пре свега у пословно-социјалномконтексту, а донекле и у односу на перцепцију доминације и заштите упартнерским релацијама.Уколико на нивоу понашања упоредимо две крајње групе- мушкарцекоји највише одступају од традиционалних улога и оне који се највише 109 понашају у складу са традиционалном поделом улога, видећемо да серазликују у мери у којој се конформирају следећим нормама: Табела 30: Т-тест значајности разлика у конформирању маскулиним нормама код мушкараца нетрадиционалног и традиционалног понашања6ГРУПА АС СД ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ ПОБЕЂИВАЊЕ НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 15.73 3.49 -2.623 .009ТРАДИЦИОНАЛНИ 17.05 3.58КОНТРОЛАЕМОЦИЈА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 16.95 4.09 -1.115 .266ТРАДИЦИОНАЛНИ 17.67 4.95ПРЕУЗИМАЊЕРИЗИКА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 13.32 3.74 -1.364 .174ТРАДИЦИОНАЛНИ 14.06 3.88НАСИЉЕ НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 9.02 3.59 .658 .511ТРАДИЦИОНАЛНИ 8.67 3.98 МОЋНАД ЖЕНАМА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 11.54 3.22 -2.913 .004ТРАДИЦИОНАЛНИ 13.06 4.03 ДОМИНАЦИЈА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 6.55 1.68 -2.641 .009ТРАДИЦИОНАЛНИ 7.20 1.76ПЛЕЈБОЈ НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 13.39 5.10 .096 .924ТРАДИЦИОНАЛНИ 13.31 5.77САМОПОУЗДАЊЕ НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 7.59 2.07 -1.074 .284ТРАДИЦИОНАЛНИ 7.95 2.60ПРИОРИТЕТ ПОСЛА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 10.85 2.45 1.110 .268ТРАДИЦИОНАЛНИ 10.41 3.04 ОДБАЦИВАЊЕ ХОМОСЕКУАЛАЦА НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 19.97 5.73 -2.876 .004ТРАДИЦИОНАЛНИ 22.15 4.96 СТАТУС НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 9.68 2.38 -3.275 .001ТРАДИЦИОНАЛНИ 10.76 2.28ТОТАЛ НЕТРАДИЦИОНАЛНИ 134.71 17.45 -2.587 .010ТРАДИЦИОНАЛНИ 142.45 23.87Као што видимо, мушкарци који се генерално понашају у складу сатрадиционалном поделом родних улога значајно се више конформирају 6 Групе су одређене као горњи и доњи квартил на мери традиционалности понашања.Статистички низ мера на скали традиционалности понашања подељен је на четири једнакадела: доњи квартил чини 25% испитаника са најнижим мерама на скали традиционалностипонашања (група „нетрадиционални“), док горњи квартил чини 25% испитаника санајвишим мерама на скали традиционалног понашања (група „традиционални“) 110 нормама које се односе управо на општу доминацију: побеђивање, моћ надженама, доминација, статус и презир хомосексуалаца. Када су жене у питању, постоји неколико значајних корелација измеђунеусклађености са родним улогама у одређеним доменима, усклађености сатрадиционалним улогама и конформирања родним нормама. Табела 31: Корелација опажене неусклађености, традиционалности понашања и конформирања фемининим нормамаОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.549**СКФН7 -.143** .186** Слично као и код мушкараца, жене које се понашају у складу сатрадиционалном поделом улога доживљавају и мањи дисбаланс измеђуактуелног понашања и опажених улога, те се више конформирајуфемининим нормама.Резултати каноничке корелацијске анализе између неусклађености саопаженим улогама и конформирања фемининим нормама приказани су унаредним табелама: Табела 32: Коефицијенти каноничких корелација субскала опажене неусклађености са родним улогама и конформирања фемининим нормама и њихова значајностФУНКЦИЈА КАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ1 .289 .835 69.721 32.000 .0002 .252 .911 36.101 21.000 0213 .145 .972 10.824 12.000 .5444 .083 .993 2.641 5.000 .755 7 укупан скор на скали конформирања фемининим нормама 111 Постоје две значајне каноничке корелације, једна значајна на нивоу 0,01 идруга значајна на нивоу 0,05. Структура каноничких фактора приказана је утабели 33. Табела 33: Структура каноничких фактора 1 2ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО -.437 -.140ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА .607 .294ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .413 -.002ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .456 -.876 ФИНА У ОДНОСИМА -.607 .345БРИГА О ДЕЦИ -.566 .644МРШАВОСТ .105 .420СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ -.131 .538СКРОМНОСТ .200 .269РОМАНТИЧНА ВЕЗА -.257 -.003ДОМАЋИЦА -.811 .121БРИГА О ИЗГЛЕДУ -.666 -.109 Прва каноничка корелација указује на везу између конформирањанормама: домаћица, брига о деци, фина у односима и брига о изгледу самањом опаженом неусклађеношћу у сфери бриге о породици и кућнимпословима, у нешто нижем степену и нижој неусклађености са опаженимулогама у социјалним и партнерским релацијама, а вишем доживљајунеусаглашености понашања са опаженим улогама у сфери посла и јавнихделатности. Друга каноничка корелација односи се на вишу усклађеност саопаженим улогама у партнерским релацијама код жена које се вишеконформирају нормама брига о деци, смерност у сексуалном животу,мршавост, фина у односима и донекле скромност.Занимало нас је, такође, да испитамо у ком домену се разликују женекоје у понашању одбацују традиционалну поделу родних улога од жена којесе највише понашају у складу са традиционалним улогама. Премарезултатима тестирања значајности разлика у конформирању испитиванимнормама између ове две групе, жене које се понашају у складу сатрадиционално женском родном улогом значајно више се труде да будудобре домаћице, да буду смерне у сексуалном животу, више су 112 заинтересоване за бригу о изгледу и значајно више цене преданост иинвестирање у романтичну партнерску везу. Табела 34: Т-тест значајности разлика у конформирању фемининим нормама код жена нетрадиционалног и традиционалног понашања8ГРУПА АС СД ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТФИНА УОДНОСИМА НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 31.12 4.47 -1.808 .072ТРАДИЦИОНАЛНЕ 32.16 4.29МРШАВОСТ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 27.28 4.97 -.075 .940ТРАДИЦИОНАЛНЕ 27.54 4.21СКРОМНОСТ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 15.94 5.10 1.217 .225ТРАДИЦИОНАЛНЕ 15.99 4.86 ДОМАЋИЦА НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 20.64 4.20 -2.856 .005ТРАДИЦИОНАЛНЕ 22.88 4.26БРИГА О ДЕЦИ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 13.61 2.85 -.427 .670ТРАДИЦИОНАЛНЕ 13.14 2.99 РОМАНТИЧНА ВЕЗА НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 14.62 3.35 -3.220 .001ТРАДИЦИОНАЛНЕ 15.97 3.02 СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 17.79 3.60 -4.024 .000ТРАДИЦИОНАЛНЕ 19.02 2.87 БРИГА О ИЗГЛЕДУ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 11.45 2.61 -2.498 .013ТРАДИЦИОНАЛНЕ 12.33 2.79 ТОТАЛ НЕТРАДИЦИОНАЛНЕ 152.74 15.46 -3.027 .003ТРАДИЦИОНАЛНЕ 159.05 16.06 8 Као и у претходном случају, групе су одређене као горњи и доњи квартил на меритрадиционалности понашања. 113 5. Чиниоци усклађености са родним улогама и конформирања родним нормама код мушкараца и жена у Србији 5.1. Социо-демографске варијабле као чиниоци усклађености са родном улогом и конформирања родним нормама5.1.1. Област становања као чинилац усклађености са родном улогоми конформирања родним нормамаАнализа усклађености понашања са родним улогама мушкарацауказује на постојање значајних разлика између испитаника из четириобласти. Резултати дискриминационе анализе приказани су у нареднимтабелама. Табела 35: Издвојене дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА КАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ 1 .387 .743 101.572 45 .000 2 .308 .874 46.173 28 .0173 .186 .965 12.058 13 .523 Табела 36: Матрица структуре дискриминационе функцијеФУНКЦИЈЕ1 2МОЋ НАД ЖЕНАМА .561* -.107ДОМИНАЦИЈА .549* -.287ПОБЕЂИВАЊЕ .465* -.157ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО .433* .381ПЛЕЈБОЈ .375* -.095ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО -.373* -.194СТАТУС .305* .012САМОПОУЗДАЊЕ .205 .402*ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА .163 .233*ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - СОЦИЈАЛНА -.091 .342* 114 Табела 37: Групни центроиди на дискриминационим функцијамаФУНКЦИЈАОБЛАСТ 1 2СРБИЈА .333 .549КиМ .512 -.401БЕОГРАД -.508 .183ВОЈВОДИНА -.402 -.268Како показују резултати, постоје две значајне дискриминационефункције. Прва функција дефинисана је конформирањем нормама моћ надженама, доминација, побеђивање, плејбој и тежњом ка статусу, као итрадиционалнијим понашањем у јавној сфери које је праћено и већомусклађеношћу са опаженим улогама у овој сфери. Према групнимцентроидима видимо да се на овој функцији издвајају две групе – испитаникеса Косова и Метохије и у нешто нижем степену испитанике из уже Србијеодликују наведене карактеристике. С друге стране налазе се испитаници изБеограда и Војводине, који се у знатно нижем степену конформирајунаведеним нормама и мање традиционално понашају у јавној сфери.Друга функција одваја испитанике из уже Србије у односу наиспитанике са Косова и Метохије, у смислу да први знатно више тежеослањању на себе самог, преузимању ризика и традиционалнијем понашањуу сфери непосредних социјалних односа и имиџа.Када је у питању женски подузорак, такође се издвајају две значајнедискриминационе функције: Табела 38: Издвојене дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА КАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ 1 .408 .721 125.462 48 .000 2 .292 .864 55.813 30 .0033 .235 .945 21.756 14 .084 115 Табела 39: Матрица структуре дискриминационих функцијаФУНКЦИЈЕ1 2ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПАРТНЕРСКА .401* -.007ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .344* -.026СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ .343* .310РОМАНТИЧНА ВЕЗА .260* .243ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОРОДИЦА .258* .252ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.240* -.162ДОМАЋИЦА -.022 .531*ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОСАО .110 .401*ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА .181 .260*БРИГА О ИЗГЛЕДУ .243* -.141 Табела 40: Групни центроиди на дискриминационим функцијамаФУНКЦИЈАОБЛАСТ 1 2СРБИЈА .178 .048КиМ .630 -.210БЕОГРАД -.598 -.329ВОЈВОДИНА -.171 .457Када су жене у питању, прва функција разликује испитанице са Косоваи Метохије у односу на жене са подручја Београда и то у смислу да се жене саКосова и Метохије значајно више понашају у складу са традиционалномподелом родних улога када је у питању ужи социјални круг – обавезе упородици и партнерске релације. Ова група такође показује нижуусклађеност понашања са опаженим улогама у партнерским релацијама(могуће да иако се понашају традиционалније, норме перципирају као јоштрадиционалније) као и вишу усклађеност са опаженим нормама у односу наимиџ у непосредним социјалним интеракцијама. Осим овог, такође је код овегрупе израженије конформирање нормама које се односе на партнерскерелације – инвестирање у изглед, романтичну везу и смерност у сексуалномживоту. 116 Друга дискриминациона функција разликује испитанице из Војводинеи испитанице из Београда, где се прве значајно више понашају у складу сатрадиционалном поделом улога када је у питању јавна сфера, и више секонформирају норми да буду добре домаћице. Детаљнијим разматрањеммогућих узрока добијене разлике, закључили смо да је она највероватнијепоследица разлика у структури узорка у овим подгрупама. Наиме, када је упитању узорак жена, подузорак из Војводине у односу на подузорак изБеограда значајно се разликује према заступљености високообразованихжена у корист Београда, те су у подузорку из Војводине значајно вишезаступљене жене из пољопривредних домаћинстава и неквалификованераднице. 5.1.2. Тип насеља као чинилац усклађености са родном улогом и конформирања родним нормама Тип средине показао се као битан чинилац конформирања роднимнормама и усклађености са родним улогама и када су у питању мушкарци икада су у питању жене. Када је у питању конформирање маскулинимнормама мушкараца из града и са села постоје значајне разлике уконформирању нормама које се односе на мангупско понашање и приоритетпосла, као и када је у питању усклађеност понашања са родним улогама усфери пословних, породичних и партнерских релација. Резултатидискриманационе анализе приказани су у наредним табелама: Табела 41: Издвојене дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА КАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ 1 .848 56.083 19 .000 .000 117 Табела 42: Матрица структуре дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА1ПЛЕЈБОЈ -.458НАСИЉЕ -.349ПРИОРИТЕТ ПОСЛА .322ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА -.311ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .243ПРЕЗИР ХОМОСЕКСУАЛАЦА .241ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .231 Табела 43: Групни центроиди на дискриминационој функцијиНАСЕЉЕ ФУНКЦИЈА1ГРАД -.449СЕЛО .396Из приказаних резултата видимо да је дискриминациона функцијаодређена с једне стране конфомирирањем нормама плејбој, насиље ипреузимање ризика, док је на другом крају одређује приоритет посла,одбацивање хомосексуалаца и неусклађеност са опаженим улогама у сферипартнерских релација и јавној сфери. Када је у питању презирхомосекусалаца, истраживања генерално показују да жене показују вишеразумевања за хомосексуалце него мушкарци, млађе генерације у односу настарије, образованији људи у односу на мање образоване, мање религиозни уодносу на религиозне, као и становници великих градова у односу настановнике мањих насеља и села (Smith, 2011). На основу групних центроидана приказаној функцији закључујемо да се „мангупским“ нормама вишеконформирају испитаници из града, док испитаници са села придају већизначај послу, имају израженији отпор према хомосексуалцима, тедоживљавају већи несклад са родним улогама у наведеним доменима.Тип насеља је такође чинилац усклађености са родним улогама иконформирања фемининим нормама када су у питању жене.Дискриминациона анализа издваја једну дискриминациону функцијузначајну на нивоу 0,01. 118 Табела 44: Издвојене дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА КАНОНИЧКАКОРЕЛАЦИЈА λ Χ2 СТЕПЕНИСЛОБОДЕ ЗНАЧАЈНОСТ 1 .326 .894 43.191 16 .000 Табела 45: Матрица структуре дискриминационе функцијеФУНКЦИЈА1СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ .362ДОМАЋИЦА .361ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО -.353РОМАНТИЧНА ВЕЗА .324ФИНА У ОДНОСИМА -.291ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА .252 Табела 46: Групни центроиди на дискриминационој функцијиНАСЕЉЕ ФУНКЦИЈА1ГРАД -.348СЕЛО .341Дискриминациону функцију чине с једне стране смерност усексуалном животу, посвећеност и придавање важности домаћинскимобавезама, инвестирање у романтичну везу и донекле неусклађеност саопаженим улогама у партнерским релацијама које су карактеристичније заиспитанице са села, у односу на које жене које живе у граду и више ценеманире у односу са другима и доживљавају виши степен неусклађености саопаженим улогама када је у питању ангажовање у јавној сфери. 119 5.1.3. Старост, образовање, материјално стање и усклађеност са родним улогамаКада су у питању мушкарци, старост није чинилац усклађености саопаженим нити традиционалним родним улогама, како у целини, тако и упојединим доменима. Мушкарци вишег материјалног и образовног статусапоказују тенденцију да се понашају више у складу са опаженим улогама ујавној сфери, односно да се у овом домену понашају на традиционалнијиначин који подразумева виши ангажман од жена у обављању послова улокалној заједници, бављење политичким темама, те чешће изласке, било упословном, било у приватном аранжману. У исто време код мушкараца вишегобразовања постоји нижа усклађеност са опаженим улогама када су у питањуобавезе у породици, с тим да они показују тенденцију одступања одтрадиционалне поделе улога у овом домену. Табела 47: Коефицијенти корелације субскала традиционалности понашања и опажене неусклађености са РУ са старошћу, материјалним стањем и нивоом образовања код мушкараца9СТАРОСТ М. СТ. ОБРАЗОВАЊЕТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО -.039 .126* .151**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА -.003 -.123* -.235**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.051 .075 .011ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.063 .038 -.031ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.048 -.101 .040ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .058 -.130* -.153**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА .004 .090 .230**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .098 -.018 .006 Мушкарци вишег образовног и материјалног статуса више теже и остварењусоцијалног статуса, а виши материјални статус повезан је и са мањомтежњом ка моћи над женама и тежњом да се буде плејбој. Старији испитницимање се конформирају већини испитиваних норми: 9 У случају повезаности варијабле „старост“ са мерама усклађености са родним улогама иконформирања родним нормама израчунати су Пирсонови коефицијенти линеарнекорелације, док су за варијабле образовног и материјалног статуса израчунатинепараметријски, Спирманови коефицијенти корелације 120 Табела 48: Коефицијенти корелације субскала конформирања маскулиним нормама са старошћу, материјалним стањем и нивоом образовања код мушкарацаСТАРОСТ МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ ОБРАЗОВАЊЕПОБЕДА -.155** -.015 .021КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА -.067 -.073 -.015ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА -.238** -.054 .077НАСИЉЕ -.116* -.020 -.025МОЋ НАД ЖЕНАМА -.176** -.126* -.077ДОМИНАЦИЈА -.119* -.018 .005ПЛЕЈБОЈ -.084 -.145** .032САМОПОУЗДАЊЕ -.032 -.046 -.028ПРИОРИТЕТ ПОСЛА -.015 -.031 .045ОДБАЦИВАЊЕ ХОМОСЕКСУАЛАЦА -.045 -.106* -.183**ТЕЖЊА ЗА СТАТУСОМ -.179** .046 .157**Анализа резултата је показала да код жена старост у некој мери јестечинилац усклађености са родним улогама. Што су жене старије, мање сетрадиционално понашају у партнерским релацијама, као и у ужемсоцијалном окружењу, у ком такође доживљавају већи раскорак измеђуопажених улога и сопственог понашања. Образованије жене више одступајуод традиционалне поделе улога у јавној сфери и у партнерским релацијама,, атрадиционалније се понашају у ужем социјалном окружњу. Жене вишегматеријалног статуса такође се мање традиционално понашају у јавнојсфери. Табела 49: Коефицијенти корелације субскала традиционалности понашања и опажене неусклађености са ру са старошћу, материјалним стањем и нивоом образовања код женаСТАРОСТ М. С. ОБРАЗОВАЊЕТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО -.085 -.169** -.220**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА .058 -.090 -.081ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.116* .062 .114*ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.183** .002 -.132**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПАРТНЕРСКА .061 -.045 -.009ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОСАО .017 .088 .066ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА -.013 .069 .077ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - СОЦИЈАЛНА .128** -.059 -.086 121 Жене вишег образовања нешто више цене фине односе, а мањескромност, којој мање теже и жене вишег материјалног статуса. Материјалнистатус такође је позитивно повезан и са инвестирањем у изглед. Старијежене више се конформирају скромности а мање бризи о изгледу и мање тежеостварењу романтичне везе. Табела 50: Коефицијенти корелације субскала конформирања фемининим нормама са старошћу, материјалним стањем и нивоом образовања код женаСТАРОСТ МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ ОБРАЗОВАЊЕФИНА У ОДНОСИМА -.078 .061 .109*БРИГА О ДЕЦИ -.024 .077 .088МРШАВОСТ .036 .002 -.069СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМ ЖИВОТУ .051 .041 .002СКРОМНОСТ .117* -.114* -.109*РОМАНТИЧНА ВЕЗА -.100* .041 .047ДОМАЋИЦА -.007 .045 .019БРИГА О ИЗГЛЕДУ -.162** .110* .048 5.2. Вредносне оријентације као чиниоци усклађености понашања са родним улогама Иако постоје разлике између мушкараца и жена у степену прихватањаодређених вредносних оријентација, анализе су указале да је ранг и смерприхватања вредности подједнак код мушкараца и жена. У приказу рангаприхватања вредности приказана је просечна оцена важности подељенабројем ставки на свакој скали, јер неке скале имају 5, а неке 6 ставки. Кронбахα коефицијенти за све скале су виши од 0,80, осим за скалу амбициозности,где је нешто нижи – 0,66. Анализом варијансе за поновљена мерењаутврдили смо да испитаници прихватају вредносне оријентације следећимредоследом: 122 Табела 51: Ранг прихватања вредности на подузорку мушкараца Табела 52: Ранг прихватања вредности на подузорку женаРАНГ АС СД РАНГ АС СД1 АМБИЦИОЗНОСТ 3.51 ,77 1 РЕЛИГИОЗНОСТ 3,66 ,871 ВОЂСТВО 3,50 ,79 1 АМБИЦИОЗНОСТ 3,54 ,731 РЕЛИГИОЗНОСТ 3,50 ,96 2 AУТОРИТАРНОСТ 3,31 ,942 AУТОРИТАРНОСТ 3,33 ,88 2 ВОЂСТВО 3,22 ,873 КОНФОРМИЗАМ 2,69 ,89 3 КОНФОРМИЗАМ 2,57 ,90 Факторском анализом вредносних оријентација издвојена су два факторакоја објашњавају 65,9% варијансе. Структура фактора је следећа: Табела 53: Матрица компоненти издојених фактора за вредносне оријентацијеКОМПОНЕНТЕ1 2АМБИЦИОЗНОСТ ,824ВОЂСТВО ,814КОНФОРМИЗАМ -,571 ,544АУТОРИТАРНОСТ ,826РЕЛИГИОЗНОСТ ,752 Јасно је да први фактор изражава активитет, док други окупљатрадиционалистичку оријентацију.Детаљнија анализа прихваћености наведених вредноснихоријентација показала је да се мушкарци и жене значајно разликују у погледуприхватања вредности вођства и религиозности, у смислу да мушкарци вишевреднују вођство, док религиозност важнијом оцењују жене (прилог 15).Област је значајан чинилац прихватања вредности амбициозности,религиозности, ауторитарности и конформизма и код мушкараца и код жена.Према прихватању амбициозности као вредности разликују се испитаницииз Београда у односу на испитанике са Косова и Метохије и то у смислузнатно вишег вредновања ове вредности код Београђана. Религиозност је, у 123 складу са свим налазима истраживања вредности на овим просторима,највише вреднована на Косову и Метохији, са којима би у истој групи били ииспитаници са подручја уже Србије. Испитаници из Београда и Војводине овувредност оцењују мање важном, иако и на овим подузорцима постојитенденција ка вишем вредновању религиозности него нерелигизности. Кадасу у питању ауторитарност и конформизам, слика је слична: обе вредности сунајцењеније код испитаника са Косова и Метохије, затим код испитаника изСрбије и Војводине, док се најмање важним оцењују код испитаника изБеограда. У случају ауторитарне вредносне оријентације постоји иквалитативна разлика: испитаници из Београда једини теженеаутоританости, на остала три подузорка, испитаници више вреднујуауторитарност (прилог 16). Такође, тип насеља се показао значајнимчиниоцем прихватања свих испитивних вредности осим вођства. Као што семогло очекивати, у складу са налазима многобројних истраживања,амбициозност је прихваћенија у градској средини, док испитаници са селаснажније прихватају ауторитарност, конформизам и религизоност (прилог17). Старији испитаници мање важним оцењују све вредности осимконформизма, испитаници вишег материјалног и образовног статуса вишецене амбициозност и вођство, а снажније одбацују конформизам.Испитаници вишег образовања показују и тенденцију слабијег вредновањарелигиозности и ауторитарности (прилог 18).Из свега приказаног могли бисмо донети општи закључак да јенеговање традиционалистичких вредности пре свега каракетристично заиспитанике са КиМ и донекле за Србију, док се отклон може видети кодиспитаника из Београда.Да ли су вредносне оријентације чиниоци усклађености понашања сародним улогама? 124 Табела 54: Повезаност појединих домена традиционалности, опажене неусклађености са РУ и прихватања вредности код мушкараца10АМБИЦ ВОЂСТ РЕЛИГ КОНФ АУТОРИТТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО .116* .278** .071 -.071 .028ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА .123* .112* .147** -.039 .041ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА .088 .037 .119* -.090 .044ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА .067 .136** .069 .005 .181**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.023 -.043 .075 .019 -.030ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПОСАО -.048 -.218** -.025 .026 -.018ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА -.046 -.070 -.129* .026 .011ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.076 -.018 -.119* .136** -.025Као што видимо, код мушкараца, амбициозност је повезана сатрадиционалнијим понашањем у сфери пословно-јавних улога и породичнихулога, вођство са израженијом традиционалношћу у сфери јавних,породичних и партнерских улога, мушкарци који више цене религиозносттрадиционалније се понашају у породичним и ужим социјалним односима, аони који нагињу ауторитарности традиционалнији су у партнерскимрелацијама.Неусклађеност са опаженим улогама у послу мања је код мушкарацакоји више нагињу вођству, а у сфери породичних и ужих социјалних односакод оних који више вреднују религиозност. Конформирање је као вредностблаго повезана са већом неусклађеношћу са опаженим улогама. На нивоу издвојених фактора описане везе изгледају овако: Табела 55: Повезаносттрадиционалности, опажене неусклађености са ру и прихватања вредносних оријентација на нивоу фактора код мушкарацаТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТИ АКТИВИЗМАТРАДИЦИОНАЛНОСТ .070 .229**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.014 -.135* 10 АМБИЦ – амбициозност; ВОЂСТ- вођство; РЕЛИГ- религиозност; КОНФ - конформизам;АУТОРИТ - ауторитарност 125 Дакле, генерално можемо тврдити да су вредности које се односе налични активизам – амбициозност и вођство чиниоци усклађеностипонашања са традиционалном улогом, тј. да су повезане са нижомнеусклађеношћу понашања и опажених родних улога. Супротно нашојполазној претпоставци, прихватање традиционалистичких вредностиуопштено (ауторитарности, религиозности и конформизма) није сеиздвојило као битан чинилац усклађености понашања са традиционалнимродним улогама код мушкараца, мада смо видели да постоји повезаностизмеђу прихватања поједних традиционалистичких вредности итрадиционалнијег понашања у специфичним доменима.Што се тиче конформирања маскулиним нормама, значајнаповезаност постоји између прихватања традиционалистичких вредности иконформирања маскулиним нормама: моћ над женама, доминација иодбацивања хомосексуалаца, а у нешто нижој мери са конформирањемнормама победа и приоритет посла. С друге стране, активистичкаоријентација повезана је са израженом тежњом ка статусу, побеђивањем,доминацијом и преузимањем ризика. Табела 56: Повезаност конформирања маскулиним нормама и прихватања вредносних оријентација код мушкарацаТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКЕВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТИАКТИВИЗМАПОБЕДА .212** .317**КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА .017 -.008ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА .001 .207**НАСИЉЕ -.067 .078МОЋ НАД ЖЕНАМА .429** .002ДОМИНАЦИЈА .322** .211**ПЛЕЈБОЈ .002 -.022САМОПОУЗДАЊЕ .074 .016ПРИОРИТЕТ ПОСЛА .140** .058ОДБАЦИВАЊЕХОМОСЕКСУАЛАЦА .296** .083ТЕЖЊА КА СТАТУСУ .039 .459**СКМН – УКУПАН СКОР .243** .205** 126 Табела 57: Повезаносттрадиционалности, опажене неусклађености са РУ и прихватања вредности код женаАМБИЦ ВОЂСТ РЕЛИГ КОНФ АУТОРИТТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОСАО -.102* -.184** .131** .121* .191**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПОРОДИЦА -.013 .063 .058 -.020 .076ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА .046 -.045 .042 -.047 .017ТРАДИЦИОНАЛНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.060 -.137** .149** .070 .163**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПАРТНЕРСКА -.155** .007 -.030 .104* .077ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПОСАО .129** .079 -.047 -.105* -.128*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ - ПОРОДИЦА -.028 .003 -.041 .032 -.030ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.051 -.008 .029 .064 .025Када су у питању пословно-јавна сфера и партнерске релације,вредносне орјентације у некој мери јесу чинилац усклађености сатрадиционалном улогом, као и неусклађености понашања са опаженимулогама. Више прихватање религиозности и ауторитарности а нижевредновање вођства повезани су са традиционалнијим понашањем у ова двадомена. Нижа амбициозност и виши конформизам су повезани са већомнеусклађеношћу понашања са опаженим улогама у партнерским релацијама.Виша амбициозност, а нижи конформизам и ауторитарност су чиниоцидоживљаја веће неусаглашности понашања са опаженим улогама у јавнојсфери. Табела 58: Повезаносттрадиционалности, опажене неусклађености са РУ и прихватања вредносних оријентација на нивоу фактора код женаТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКЕВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТИАКТИВИЗМАТРАДИЦИОНАЛНОСТ .173** -.102*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.037 .005Вредности активизма су код мушкараца позитивно повезане саусклађеношћу са традиционалним улогама док су код жена негативноповезане са овом варијаблом. Овакав налаз јесте очекиван, с обзиром датрадиционалне улоге мушкараца и подразумевају вишу амбициозност и 127 вођство, док код жена управо подразумевају обрнуто. Традиционалистичкевредности на општем нивоу нису битан чинилац усклађености понашања сатрадиционалним улогама мушкраца, али јесу битан чинилац прихватањатрадиционалне женске улоге.Вредности су се такође у одређеној мери показале као чинилацконформирања фемининим нормама. Из табеле 59 можемо видети да је вишеприхватање традиционалистичких вредности пре свега повезано саизраженијим конформирањем смерности у сексуалном животу ипосвећености романтичној вези. У нижем степену, прихватањетрадиционалистичких вредности, али и вредности активизма повезано је иса вишом тежњом да се буде добра домаћица и фина у односима са другима.Активизам је нешто израженије повезан са бригом о изгледу и нижимскоровима на скали скромности. Табела 59: Повезаност конформирања фемининим нормама и прихватања вредносних оријентација код женаТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКЕВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТИАКТИВИЗМАФИНА У ОДНОСИМА .103* .172**БРИГА О ДЕЦИ -.010 .172**МРШАВОСТ .002 -.051СМЕРНОСТ У СЕКСУАЛНОМЖИВОТУ .309** -.099*СКРОМНОСТ .003 -.244**РОМАНТИЧНА ВЕЗА .301** -.049ДОМАЋИЦА .120* .125*БРИГА О ИЗГЛЕДУ .020 .284**СКФН – УКУПАН СКОР .200** .076 128 6. Субјективна добробит и самопоштовање мушкараца и жена у Србији Прво ћемо погледати дескриптивну статистику за мере субјективнедобробити - скалу задовољства животом, позитиван и негативан афекат и заскалу самопоштовања на нивоу целог узорка: Табела 60: Дескриптивне статистичке мере за мере субјективне добробити и самопоштовањаМИН МАКС АС СД СКЈУНИС КУРТОСИС КРОНБАХ αЗАДОВОЉСТВО ЖИВОТОМ 0 35 22.21 6.133 -.347 -.397 0,84ПОЗИТИВАН АФЕКАТ 0 62 34.95 6.460 -.518 1.427 0,78НЕГАТИВАН АФЕКАТ 0 39 20.31 6.591 .472 -.277 0,86САМОПОШТОВАЊЕ 10 73 36.13 7.191 -.329. 1.307 0,78 Дистрибуција резултата на мерама самопоштовања, задовољстваживотом и позитивног афекта померена је удесно, што значи да већи бројиспитаника постиже више скорове на овим скалама. На скали негативногафекта дистрибуција је померена улево. Ово значи да већина испитаника имапозитивно самопоштовање, у мањој или већој мери су задовољни својимживотом, доживљавају више позитивних но негативних емоција. Мереизмеђу себе значајно корелирају: Табела 61: Матрица интеркорелација мера субјективне добробити и самопоштовања11САМОПОШТОВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВО ПАЗАДОВОЉСТВО .428**ПА .373** .399**НА -.530** -.360** -.283**Субјективна добробит је одређена према критеријуму који јеоперационализовао Киз (2009), један од водећих стручњака у областипозитивног менталног здравља. По Кизу, ментално здравље подразумева 11 ПА – позитиван афекат; НА – негативан афекат 129 задовољство животом, присуство позитивног и одсуство негативног афекта,психолошко и социјално благостање. Иако је најчешће говорио о континуумументалног здравља, на чијим се крајевима налазе непотпуно, односнопотпуно ментално здравље, Киз (Keyes, 2005) је предложио и одређенекритеријуме за постављање „дијагнозе“ позитивног менталног здравља уоквиру којих говори и о субјективној доборобити. Да бисмо некогкласификовали у групу особа са високим нивоом субјективног благостања,појединац мора испуњавати два од три критеријума: да поседује висок нивозадовољства животом, висок ниво позитивног афекта, и низак нивонегативног афекта. Дијагноза високе субјективне добробити се постављауколико испитаник има скорове у горњем терцилу на најмање две мересубјективног благостања (позитиван афекат или задовољство животом) илиу доњем терцилу за негативан афекат. Ово утврђујемо тако што првоизрачунамо укупан распон скорова на субскалама, а потом се одређујутерцили за сваку субскалу. Принцип за постављање дијагнозе нискесубјективне добробити је исти, само се у обзир узимају скорови у доњемтерцилу за задовољство животом и позитиван афекат, а у горњем терцилу занегативан афекат. Сви испитаници који не задовољавају критеријуме за некуод наведених категорија, сврставају се у категорију умереног субјективногблагостања.Као што видимо у табели 62, највећи број испитаника спада у групу са„умереним“ нивоом субјективне добробити, мада је велики проценатиспитаника према овим критеријумима у групи која има изражен осећајсубјективне добробити-42%. Очекивано, најмање испитаника спада у групукоја има изузетно низак доживљај субјективне добробити. Табела 62: Фреквенце и проценти испитаника у категоријама ниске, умерене и високе субјективне добробити одређене према Кизовом критеријумуФРЕКВЕНЦА ПРОЦЕНАТНИСКА 13 1.7 %УМЕРЕНА 434 56.3 %ВИСОКА 324 42.0 % 130 6.1. Социо-демографски чиниоци субјективне добробитиПол испитаника није се показао значајним чиниоцем субјективногблагостања, тј. подједнак проценат испитаника међу мушкарцима и женамазадовољава два од три критеријума субјективног благостања: Табела 63: Значајност разлика у заступљености категорија средње и високе субјективне добробити према полу испитаникаСУБЈЕКТИВНА ДОБРОБИТСРЕДЊА ВИСОКА ПОЛ МУШКИ 215 (58,9%) 150(41,1%)ЖЕНСКИ 232 (57.1%) 174(42.9%) χ2=0,178; p=0,673 Не постоје статистички значајне разлике између мушкараца и жена намерама самопоштовања, задовољства животом и позитивног афекта.Статистички значајна разлика постоји једино када је у питању израженостнегативног афекта, у смислу да жене доживљавају више негативних емоцијаод мушкараца. Табела 64: Т-тест значајности разлика између мушкараца и жена у изражености мера субјективне добробити и самопоштовањаПОЛ АС СД ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТСАМОПОШТОВАЊЕ МУШКАРЦИ 36.38 7.253 .898 .369ЖЕНЕ 35.90 7.137ЗАДОВОЉСТВОЖИВОТОМ МУШКАРЦИ 21.92 6.023 -1.247 .213ЖЕНЕ 22.47 6.226ПОЗИТИВАНАФЕКАТ МУШКАРЦИ 35.06 6.324 ,430 ,667ЖЕНЕ 34.86 6.586 НЕГАТИВАН АФЕКАТ МУШКАРЦИ 19.70 6.406 -2.471 .014ЖЕНЕ 20.87 6.713 131 Код мушкараца, образовање и материјално стање повезани су сасваким аспектом субјективне добробити: мушкарци вишег образовног иматеријалног статуса су задовољнији својим животом, доживљавају вишепозитивних а мање негативних емоција, а такође имају и вишесамопоштовање. Старост показује слабу негативну повезаност садоживљавањем позитивних емоција. Табела 65: Повезаност мера субјективне добробити и самопоштовања са образовањем, материјалним стањем и старошћу код мушкараца Код жена, материјално стање је такође битан чинилац субјективногблагостања; повезано је са вишим самопоштовањем, задовољством животом,доживљавањем више позитивних, а мање негативних емоција. Образовање јетакође позитивно повезано са позитивнијом когнитивном самоевалуацијом,али не и са афективитетом. За разлику од мушкараца, старост је значајанчинилац субјективног задовољства, у смислу да млађе испитанице имајуизраженије све аспекте субјективне добробити. Табела 66: Повезаност мера субјективне добробити и самопоштовања са образовањем, материјалним стањем и старошћу код жена ОБРАЗОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ СТАРОСТСАМОПОШТОВАЊЕ .174** .341** -.040ЗАДОВОЉСТВОЖИВОТОМ .203** .344** -.091ПОЗИТИВАН АФЕКАТ .114* .298** -.108*НЕГАТИВАН АФЕКАТ -.133* -.206** .081 ОБРАЗОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ СТАРОСТСАМОПОШТОВАЊЕ .145** .257** -.151**ЗАДОВОЉСТВО ЖИВОТОМ .204** .382** -.204**ПОЗИТИВАН АФЕКАТ .079 .186** -.166**НЕГАТИВАН АФЕКАТ -.051 -.173** .220** 132 6.2. Вредности као чиниоци субјективне добробити код мушкараца и жена Повезаност прихватања одређених вредносних оријентација и мерасубјективне добробити слична је на оба подузорка: издавају се амбициозности вођство као значајни чиниоци субјективне доборобити и мушкараца ижена. Особе које више цене активизам имају и више самопоштовање,задовољније су сопственим животом, доживљавају више позитивних а мањенегативних емоција. Конформизам је такође на оба подузорка негативноповезан са самопоштовањем, тј. особе нижег самопоштовања више цене овувредносну оријентацију. Резултати су представљени у табелама 67, 68, 69 и70. Табела 67: Повезаност прихватања вредности са субјективном добробити12 мушкарацаАМБИЦ ВОЂС РЕЛИГ КОНФОРМ АУТОРИТСУБЈЕКТИВНА ДОБРОБИТ .196** .216** .174** -.055 .101 Табела 68: Повезаност прихватања вредности са мерама субјективне добробити и самопоштовања код мушкараца АМБИЦ ВОЂС РЕЛИГ КОНФОРМ АУТОРИТЗАДОВОЉСТВО ЖИВОТОМ .125* .204** .098 -.070 .058ПОЗИТИВАН АФЕКАТ .233** .239** .092 -.082 .130*НЕГАТИВАН АФЕКАТ -.202** -.144** -.089 .116* -.031САМОПОШТОВАЊЕ .241** .206** .026 -.192** .000 12 Субјективна добробит одређена је као дихотомна категоричка варијабла са две категоријегде 0 означава категорију средње, а 1 високе субјективне добробити 133 Табела 69: Повезаност прихватања вредности са субјективном добробити женаАМБИЦ ВОЂС РЕЛИГ КОНФОРМ АУТОРИТСУБЈЕКТИВНА ДОБРОБИТ .166** .233** .059 -.094 -.023 Табела 70: Повезаност прихватања вредности са мерама субјективне добробити и самопоштовања код женаАМБИЦ ВОЂС РЕЛИГ КОНФОРМ АУТОРИТЗАДОВОЉСТВО ЖИВОТОМ .157** .227** .080 -.079 -.002ПОЗИТИВАН АФЕКАТ .299** .371** .042 -.059 .080НЕГАТИВАН АФЕКАТ -.090 -.121* -.070 .063 .036САМОПОШТОВАЊЕ .303** .333** -.005 -.195** -.096 134 7. Усклађеност са родном улогом и субјективна добробит Главно питање које је покренуло овај рад јесте да ли особе које сепонашају у складу са очекивањима околине о родним улогама имају иизраженије субјективно благостање, тј. да ли је склад са родном улогомчинилац субјективне добробити у раном одраслом добу? Наша полазнапретпоставка била је да ће особе чије је понашање више усклађено саопаженим родним улогама показати већи степен самопоштовања исубјективне добробити (задовољства животом и позитивног афекта, а нижистепен негативног афекта). При томе, сматрали смо да је опаженаусклађеност та која ће доприносити нивоу субјективне добробити пре неготрадиционалност понашања као мера „објективне“ усклађености. Наиме,видели смо да за највећи број понашања (21 од 23) више од 50% испитаникаопажало родне улоге у духу традиционалне поделе мушко-женскиходговорности. Ово би говорило о „објективној“ норми, а усклађеностпонашања са овако дефинисаним родним улогама које смо у раду означиликао „традиционалност“ представља меру „објективне усклађености“.Нагласили смо раније да је фокус нашег истраживања на „субјективном“доживљају усклађености са родним улогама јер сматрамо да је управо личнидоживљај усклађености пресудан за субјективну доборобит. Како истичеКурт Левин, један од осивача модерне социјалне психологије: „да би серазумело како социјални свет утиче на људе, социјални психолози верују даје много важније разумети како људи перципирају, схватају и тумачесоцијални свет, него разумети објективна својства самог социјалног света“(Aronson, 2013). 7.1. Усклађеност са родним улогама и субјективна добробит мушкараца На нивоу укупних скорова постоји повезаност субјективне добробитии конформирања маскулиним нормама. С друге стране, самопоштовање јеповезано са израженијим традиционалнијим понашањем, тј. одступањем од 135 перципираних родних улога, и то у социјалној сфери – пословном ангажмануи понашању које се односи на уже социјално окружење. Табела 71: Повезаност опажене неусклађености са РУ, традиционалности и конформирања маскулиним нормама са субјективном добробити и самопоштовањем мушкараца Табела 72: Повезаност опажене неусклађености са РУ, традиционалности и конформирања маскулиним нормама са мерама субјективне добробити мушкарацаОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТ КОНФОРМИРАЊЕМАСКУЛИНИМ НОРМАМАЗАДОВОЉСТВО -.123* .131* .096ПОЗИТИВАНАФЕКАТ -.054 .076 .151**НЕГАТИВАНАФЕКАТ .191** -.177** .032Детаљнија анализа указује да постоји повезаност субјективне добробити итрадиционалнијег понашања у сфери пословних улога, што је повезано и самањим одступањем од опажених улога у овом домену. Табела 73: Повезаност домена опажене неусклађености са РУ и традиционалности са мерама субјективне добробити и самопоштовањем код мушкарацаСАМОПОШТ ЗАД ПА НАТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОСАО .128* .176** .154** -.184**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОРОДИЦА -.071 .002 -.076 .021ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА .181** .017 -.001 -.189**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПАРТНЕРСКА .040 .071 .078 -.117*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА -.121* -.024 -.045 .130*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПОСАО -.128* -.154** -.117* .164**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ-ПОРОДИЦА .048 -.014 .037 .042ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.131* -.014 -.024 .155** ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТ КОНФОРМИРАЊЕМАСКУЛИНИМНОРМАМАСУБЈЕКТИВНА ДОБРОБИТ -.131* .099 .141**САМОПОШТОВАЊЕ -.123* .123* -.084 136 Детаљнија анализа везе између конформирања маскулиним нормамаи субјективне добробити и самопоштовања показује да су тежња капостизивању статуса и компетиција најизраженије повезани са субјективнимблагостањем мушкараца, и у мањој мери, моћ над женама, доминација иприоритет посла. Конформирање нормама које се махом односе на класичнумушку емоционалност (контрола емоција, моћ над женама, тежња ка„заводничком“ понашању, доминација) повезана је са нижим скором на скалисамопоштовања. Табела 74: Повезаност конформирања појединачним маскулним нормама са мерама субјективне добробити и самопоштовањаСАМОПОШТОВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВО ПОЗИТИВАНАФЕКАТ НЕГАТИВАНАФЕКАТПОБЕДА .068 .162** .316** -.039КОНТРОЛА ЕМОЦИЈА -.113* .035 -.106* -.042ПРЕУЗИМАЊЕ РИЗИКА -.007 .083 .173** .055НАСИЉЕ -.064 -.021 .057 .096МОЋ НАД ЖЕНАМА -.116* .096 .065 -.025ДОМИНАЦИЈА -.110* .110* .082 .040ПЛЕЈБОЈ -.204** -.080 -.044 .173**САМОПОУЗДАЊЕ -.084 -.003 -.006 .082ПРИОРИТЕТ ПОСЛА .072 .112* .182** .002ОДБАЦИВАЊЕХОМОСЕКСУАЛАЦА .015 .044 .102 -.072 ТЕЖЊА КА СТАТУСУ .137* .147** .201** -.156** 7.2. Усклађеност са родним улогама и субјективна добробит жена Код жена, не постоји статистички значајна повезаност уклађеностипонашања са опаженим улогама, нити усклађености понашања сатрадиционалним родним улогама са субјективном добробити, нити сасамопоштовањем. На нивоу појединачних скала ипак се уочава блага везаизмеђу усклађености понашања са традиционалним улогама и нижимдоживљајем задовољства животом, као и мањим доживљајем и позитивних инегативних емоција. Такође, постоји ниска, али значајна повезаност измеђунеусклађености са родним улогама и доживљавања негативних емоција. 137 Табела 76: Повезаност опажене неусклађености са ру, традиционалности и конформирања фемининим нормама са мерама субјективне добробити женаОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТ КОНФОРМИРАЊЕФЕМИНИНИМ НОРМАМАЗАДОВОЉСТВО -.061 -.117* .216**ПОЗИТИВАНАФЕКАТ .048 -.133** .151**НЕГАТИВАНАФЕКАТ .104* -.128* -.089 На нивоу посебних домена, видимо да је у ствари за ниже задовољствои самопоштовање одговорна усклађеност понашања са традиционалнимулогама у јавној сфери, као и да више самопоштовање и задовољствоживотом доживљавају жене које се понашају више у складу са опаженимулогама у партнерским релацијама. Табела 77: Повезаност домена опажене неусклађености са ру и традиционалности са мерама субјективне добробити и самопоштовањем код женаСАМОПОШТ ЗАД ПА НАТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОСАО -.115* -.138** -.087 -.037ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПОРОДИЦА .017 -.081 -.004 -.064ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -СОЦИЈАЛНА .025 .048 -.086 -.080ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -ПАРТНЕРСКА -.035 -.055 -.097 -.163**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПАРТНЕРСКА -.152** -.124* -.062 .020ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПОСАО .039 .037 .090 .044ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -ПОРОДИЦА -.047 .006 .024 .120*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -СОЦИЈАЛНА -.046 -.095 .047 .089 Табела 75: Повезаност опажене неусклађености са РУ, традиционалности и конформирања фемининим нормама са субјективном добробити и самопоштовањем женаОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ ТРАДИЦИОНАЛНОСТ КОНФОРМИРАЊЕФЕМИНИНИМНОРМАМАСУБЈЕКТИВНАДОБРОБИТ -.060 -.027 .159**САМОПОШТОВАЊЕ -.074 -.090 .134** 138 Kонформирање фемининим нормама јесте чинилац и субјективнедобробити и самопоштовања код жена. Виши скорови на субскалама Фина у односима, Брига о деци, Домаћица и Брига о изгледу значајни су чиниоцисамопоштовања и задовољства животом, доживљавања позитивних емоцијаи нижег доживљавања негативног афекта. Мршавост и скромност негативносу повезане са самопоштовањем, а позитивно са вишим нивоом негативногафекта. Смерност у сексуалном животу и тежња ка романтичној везипозитивно су повезани са задовољством животом. Табела 78: Повезаност конформирања појединачним фемининим нормама са мерама субјективне добробити и самопоштовањаСАМОПОШТОВАЊЕ ЗАДОВОЉСТВО ПОЗИТИВАНАФЕКАТ НЕГАТИВАНАФЕКАТФИНА У ОДНОСИМА .196** .219** .118* -.121*БРИГА О ДЕЦИ .281** .275** .255** -.132**МРШАВОСТ -.211** -.096 -.075 .155**СМЕРНОСТ УСЕКСУАЛНОМЖИВОТУ .069 .125* .019 -.074 СКРОМНОСТ -.179** -.076 -.180** .125*РОМАНТИЧНА ВЕЗА .035 .147** .068 -.132**ДОМАЋИЦА .162** .119* .154** -.066БРИГА О ИЗГЛЕДУ .179** .147** .240** -.141** 139 8. Могућност предикције субјективне добробити и самопоштовања мушкараца и жена на основу разматраних варијабли 8.1. Могућност предикције субјективне добробити Резултати логистичке регресије показују да и када су у питањумушкарци и када су у питању жене имамо значајне регресионе моделе. Наподузорку мушкараца модел у целини објашњава између 19,1% и 25,7%варијансе субјективне добробити и тачно класификује 71,9% случајева. Наподузорку жена, модел у целини објашњава између 16,5% и 22,2% варијансесубјективне добробити и тачно класификује 69,6% случајева. Табела 79: Резултати логистичке регресионе анализе за зависну варијаблу субјективна добробит за мушкарце и за жене МУШКАРЦИ ЖЕНЕR2Cox&Snell-Nagelkerke Exp(B) R2Cox&Snell-Nagelkerke Exp(B)ПРЕДИКТОРИ ,191-,257 ПРЕДИКТОРИ ,165-,222ТРАДИЦИОНАЛНОСТ .336 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ .459 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ .927* ОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ .967ТРАДИЦИОНАЛИЗАМКАО ВРЕДНОСТ 1.021 ТРАДИЦИОНАЛИЗАМКАО ВРЕДНОСТ .997 АКТИВИЗАМ 1.057** АКТИВИЗАМ 1.050** ОСТВАРИВАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ СТАТУСА 1.063** ЖЕНА И МАЈКА 1.033** МУЖЕВНОСТ .999 МРШАВОСТ .963МАНГУП .981 СКРОМНОСТ .919*СТАРОСТ .967 СТАРОСТ .938** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ 2.134** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ 1.441** ОБРАЗОВАЊЕ 1.019 ОБРАЗОВАЊЕ 1.044** p < .01; * p < .05И код мушкараца и код жена, материјално стање и активистичкавредносне оријентација су најзначајнији чиниоци субјективне добробити.Код мушкараца се као значајни предиктори субјективне добробити издвајају 140 и усклађеност са опаженим родним улогама, као и конформирање нормамакоје се односе на постизање статуса у друштву. Код жена, конформирањетрадиционалним фемининим нормама појављује се као значајан предикторсубјективне добробити, док скромност и старост негативно доприносесубјективној добробити жена. Ниједна од разматраних модераторскихваријабли - тип насеља, материјални и образовни статус и старост - нијемодератор ове везе ни код мушкараца нити код жена.Резултати три линеарне регресије, за задовољство животом,позитиван афекат и негативан афекат (прилози 19, 20 и 21) показали су дакод мушкараца, материјално стање и тежња ка социјалном статусу (награници статистичке значајности) доприносе задовољству животом,материјално стање, тежња ка статусу и активизам су значани предикторипозитивног афекта, а неусклађеност са опаженим улогама и конформирањемаскулиним нормама које се односе на мангупско понашање, нижиактивизам и ниже материјално стање су значајни предиктори негативногафекта.На нивоу појединачних компоненти, задовољству животом женазначајно доприносе материјално стање, активизам, конформирањетрадиционалним фемининим нормама и усклађеност понашања са опаженимулогама, док су негативни предиктори старост и традиционалностпонашања. Позитивном афекту значајно позитивно доприносе прихватањеактивистичких вредности и конформирање традиционалним фемининимнормама, док су старост и понашање у складу са традиционалним роднимулогама негативно повезани са позитивним афектом. Значајни предикторинегативног афекта су старост и конформирање норми мршавост, а жене којесе више понашају у складу са традиционалним фемининим нормама имајунижи степен негативних емоција. 141 8.2. Могућност предикције самопоштовања Поступком стандардне мултипле регресионе анализе утврдили смо даукључене варијабле као скуп предиктора дају на оба подузорка (мушкараца ижена) значајне регресионе моделе. На узорку мушкараца, моделом каоцелином може се објаснити 19% варијансе, док се на узорку жена моделомможе објаснити 27,9% варијансе у самопоштовању. Табела 80: Резултати стандардне регресионе анализе за зависну варијаблу самопоштовање за мушкарце и за жене МУШКАРЦИ ЖЕНЕR2 β R2 βПРЕДИКТОРИ 0,190** ПРЕДИКТОРИ 0,279**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.020 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.119*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.084 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.101ОСТВАРИВАЊЕ СОЦИЈАЛНОГСТАТУСА .063 ЖЕНА И МАЈКА .214**МУЖЕВНОСТ -.065 МРШАВОСТ -.187** МАНГУП -.152* СКРОМНОСТ -.088ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ -.043 ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ -.119* АКТИВИЗАМ .193** АКТИВИЗАМ .237**СТАРОСТ -.029 СТАРОСТ -.085 МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .267** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .174**ОБРАЗОВАЊЕ -.072 ОБРАЗОВАЊЕ -.028** p < .01; * p < .05Када је у питању самопоштовање, и код мушкараца и код жена су секао значајни предиктори издвојили, као и код субјективне добробити,материјално стање и активистичка вредносна оријентација.Конформирање маскулиним нормама које се односе на ризик, плејбоји насиље генерално је негативан предиктор самопоштовања мушкараца.Код жена, конформирање фемининим нормама које се односе на бригуо деци и женственост јесте позитиван предиктор самопоштовања, док јетежња ка мршавости негативно повезана са самопоштовањем. Усклађеност 142 понашања са традиционалним родним улогама, као и прихватањетрадиционалистичких вредности такође представља негативан предикторсамопоштовања жена. Када су у питању мушкарци, постоји модераторски ефекатматеријалног и образовног статуса на везу опажене неусклађености исамопоштовања: Табела 81: Повезаност опажене неусклађености са РУ и самопоштовања код мушкараца нижег и вишег материјалног стањаСАМОПОШТОВАЊЕНИСКО МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.187*ВИСОКО МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.055 Табела 82: Повезаност опажене неусклађености са РУ и самопоштовања код мушкараца нижег и вишег образовањаСАМОПОШТОВАЊЕ СРЕДЊА ШКОЛА ИЛИ НИЖЕ ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.206**ВИША ИЛИ ВИСОКА ШКОЛА ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.030 Видимо да је неусклађеност понашања са опаженим родним улогамазначајно повезана са самопоштовањем код мушкараца нижег материјалног иобразовног статуса, док код оних са вишим образовањем и материјалнимстањем ова веза није значајна. Код жена, не постоји модераторски ефекат социо-демографскихваријабли на везу испитиваних предиктора и самопоштовања. 143 V ДИСКУСИЈА Имајући у виду основни проблем истраживања, овде ћемо, наконпретходно датог приказа и статистичке анализе резултата истраживања,покушати да изнесемо завршну дискусију и да одговоримо на постављенехипотезе, задатке и циљеве истраживања. Подсетићемо се основних питањакоја смо у раду поставили и овде покушати да пружимо одговор на њихтумачећи резултате до којих смо у овом истраживању дошли. 1. Да ли се традиционална очекивања о родним улогама мушкараца и жена на нашем узорку и данас процењују као садржаји родних улога за мушкарце и жене? Да ли и у којој сфери постоји отклон од традиционалних родних улога? Наша претпоставка је била да ће опажене родне улоге у нашем друштвубити различите за жене и мушкарце, да ће оне бити у духу традиционалниходноса, пре свега у сфери приватних односа (партнерских и породичнихрелација), док ће разлике бити мање изражене у сфери јавних односа. Расподела одговора на упитнику показује да испитаници у већини случајева опажају да се очекивања околине крећу у сфери традиционалне поделе улога између мушкараца и жена – доминација мушкарца у јавној сфери и брига о домаћинству и деци као примарни задаци жена. Ставке које се односе нарасподелу моћи и ауторитета у доношењу стратешких одлука у погледуорганизације живота и родитељског ауторитета већина испитаника оцењујекао понашање очекивано подједнако и од мушкараца и од жена. Када је упитању мушка родна улога постоји највећа сагласност да су заштита,партнерска иницијатива и плаћање рачуна у ресторану битне одлике мушкеулоге, док је у процени родних улога жена најјасније ангажовање у кући –одржавање куће и брига о деци. Овакав резултат потпуно је у складу саналазима истраживања Родни барометар из 2012. године (Blagojević-Hjuson, 144 2012) у коме се истиче управо да жене још увек обављају највећи деонеплаћених активности у породици, као и да у економској сфери још увекпостоји асиметрија у могућностима достизања економске самосталностимушкараца и жена. 2. Да ли се испитаници који припадају различитим нивоима социо- демографских варијабли разликују у процени да ли одређена понашања спадају у родне улоге у нашем друштву? Очекивали смо да ће социо-демографске варијабле бити значајнимодератори процене опажених родних улога, односно да ће испитаници којиприпадају различитим нивоима категоричких варијабли различитопроценити која понашања спадају у мушке/женске родне улоге. Пол сегенерално није показао као чинилац различитог опажања родних улога, тј.мушкарци и жене слично перципирају родне улоге за највећи бројиспитиваних понашања. Разлика постоји у перцепцији норми које се односена „моћ“ (ауторитет за децу и доношење одлука) у породичним релацијама, усмислу да мушкарци ове захтеве перципирају као део мушке родне улоге, доквећи проценат жена сматра да се очекује да моћ и ауторитет будуравномерено расподељене између мушкараца и жена у домаћинству. Разликепостоје и када је у питању перцепција пожељности понашања која се односена изласке у ресторан и плаћање рачуна, на послове који захтевају некифизички напор или одсуствовање од куће у погледу којих жене егалитарнијепроцењују ове родне улоге. Дакле, општи утисак јесте да мушкарци нештотрадиционалније виде родне улоге, мада и жене доживљавају родне улоге удуху традиционалне поделе одговорности мушкараца и жена.Анализа перцепције родних улога испитаника који живе у различитим областима Републике Србије показала је да испитаници изсвих области углавном перципирају родне улоге у традиционалном духу.Детаљније испитивање указује да је опстанак традиционалних улогаизраженији на подручју Косова и Метохије. Утврдили смо да постоји значајна(квалитативна) разлика када су у питању норме које се односе на моћ и 145 ауторитет, као и ставке које се односе на руковођење и јавне послове, усмислу да испитаници са Косова и Метохије перципирају ове улоге као деомушке родне улоге, док испитаници из осталих области сматрају да њиховаоколина ова понашања сматра подједнако прикладним за оба пола. Осимових ставки, разлика постоји и на ставкама које се односе на бригу о деци,иницијативу у вези, заштиту породице, плаћање рачуна у ресторану,одласцима на пословне ручкове и руковођењу и све ставке одражавајутрадиционалнију процену норми код испитаника са Косова и Метохије, докнајмање традиционално перципирају те норме углавном испитаници изБеограда са околином. Оваква перцепција родних улога јесте очекивана, собзиром на бројне студије које указују на опстанак традиционалнихвредности и патријархалног обрасца родних односа у овим поднебљима.Резултати тестирања значајности разлика показали су да испитаници из руралних и урбаних средина различито перципирају родне улоге у скоросвим испитиваним доменима понашања. Осим две ставке које се односе нарасподелу моћи у партнерским релацијама, у домену приватних улогаразлике су квантитативне – испитаници перципирају исте норме, алипостоји ралика у степену интерсубјективне сагласности у смислу да се свакиаспект процењује традиционалније на селу него у граду. Када је у питањујавна сфера постоји изразитије неслагање, поготову на ставкама које сеодносе на пословне улоге- одласке на пословне ручкове, зараду, руковођење,бављење политиком, јавним пословима у локалној заједници– испитаници сасела сматрају да ова понашања спадају у родну улогу мушкараца, докиспитаници из града егалитарније процењују очекивања у односу напоменуте активности, тј. иако и у граду знатан број испитаника перцепирапословну улогу важну пре свега за мушкарце, већи број испитаника сматра дау пословној сфери постоје слична (иста) очекивања од мушкараца и жена.Ово је у складу са постојећим подацима – еманципација је јача у граду, док населу још увек опстаје претежно патријархални образац родних улога.Испитаници различитог материјалног и образовног статуса неперципирају различито родне улоге. 146 На основу приказаних резултата закључујемо да су тип насеља и у некој мери област становања најснажнији чиниоци различитог перципирања родних улога : родне улоге се опажају нешто традиционалнијим на селу и код испитаника са Косова и Метохије. 3. У којој мери се испитаници понашају у складу са традиционалним родним улогама, у којој мери су усклађени са опаженим родним улогама и да ли се мушкарци и жене у Србији конформирају маскулиним/фемининим нормама утврђеним у америчкој култури? На нивоу родних улога издвојили смо четири фактора: „пословно-јавне улоге“ које се односе на ангажовање у ширем социјалном контексту –бављење политиком, јавним пословима у локалној заједници, изласцима,пословна путовања, „породичне улоге“ које се односе на обављање кућнихпослова и бригу о деци, „социјално-интерперсоналне улоге“ које се односе насопствени имиџ у непосредном социјалном окружењу и „партнерске улоге“које се односе на заштиту, ауторитет, иницијативу у личним односима.Усклађеност понашања са традиционалним родним улогама инеусклађеност понашања са опаженим родним улогама значајно корелирају,тј. особе које се понашају у складу са традиционалном поделом улогадоживљавају и мању неусклађеност у односу на опажене улоге. Дакле, улоге се у великом степену перципирају као традиционалне - понашање већине испитаника је у складу са традиционалним улогама - што води мањој неусклађености са опаженим улогама- али се при томе већина испитаника понаша мање традиционално од опажених норми.У овиру издојених домена (фактора), постоји веће слагање у јавнојсфери – они који се понашају у складу са традиционалном поделом улогадоживљавају и већи склад у односу на опажене улоге, док је ова веза истогсмера али мање изражена у приватној сфери.Испитаници показују највећи степен одступања од опажених улогакада је у питању понашање које се односи на шири социјални контекст –бављење пословима везаним за функционисање локалне заједнице, пословна 147 путовања, бављење политиком, изласци. На другом месту налази сенеусклађеност у сфери социјално-интерперсоналних и партнерских релација,док најмање одступање од перципираних улога испитаници пријављују усфери породичних улога – бризи о деци и кући.Слика је унеколико различита када погледамо усклађеност понашањаса традиционалним улогама: испитаници се најтрадиционалније понашају усфери социјално-интерперсоналних улога, затим у сфери породичних односа,док се најмање традиционално понашају у односу на партнерске и пословно-јавне улоге.Када је у питању конформирање маскулиним нормама постојезначајне разлике на свим субскалама у односу на амерички узорак.Мушкарци из Србије значајно се више конформирају нормама које се односена Контролу емоција, Моћ над женама, Доминацију, Плејбој, Самопоуздање, Приоритет посла и Презир хомосексуалаца, док значајно ниже резултатепостижу на субскалама Побеђивање, Преузимање ризика и Насиље.Факторска анализа скале издваја три фактора: први фактор окупљаскале које се односе на остваривање социјалног статуса, други факторокупља скале које се односе на „мужевност“ – рестриктивну емоционалност,ослањање на самог себе и доминацију над женама. Трећи фактор окупљаконформирање „мангупским“ нормама.На скали конформирања фемининим нормама на свим субскалама,осим субскале Брига о изгледу постоје значајне разлике у конформирањуиспитиваним нормама између нашег и америчког узорка, у смислу да се женеиз Србије значајно више конформирају нормама које се односе на Скромност, Домаћица, Брига о деци, Смерност у сексуалном животу, док значајно нижерезултате постижу на субскалама Фина у односима, Мршавост, Романтична веза и Брига о изгледу. Факторском анализом издвојили смо два фактора:први фактор чине скале које се односе на традиционалну улогу жена у нашемдруштву: домаћица, брига о деци, фина у односима, тежња ка остварењуинтимне везе, смерност у сексуалном животу. Други фактор окупља с једнестране скромност и смерност у сексуалном животу, а с друге стране бригу оизгледу. Уместо о више фактора, овде нам је смисленије да говоримо о једном 148 –који окупља традиционалне вредности. У том смислу други наведенифактор и није фактор у правом смислу те речи.Ове разлике у конформирању родним нормама могле би се тумачитикао одраз културолошких разлика између наше и америчке културе, али унашем случају морамо узети у обзир да постоји значајна разлика у односу насоцио-демографске карактеристике узорака. Амерички узорак био јесачињен од студенткиња колеџа, док је наш узорак селекционисан у односуна старост (жене од 28 до 45 година) и на жене које имају бар једно дете.Смислено је претпоставити да бисмо на узорку студенткиња вероватнодобили другачије резултате, односно да би резултати на субскалама билидонекле сличнији добијеним на америчком узорку.Мушкарци који се конформирају нормама које се односе пре свега накомпетицију и остваривање статуса, а затим и на преузимање ризика,доминацију и плејбој понашање доживљавају и мањи несклад у односу наопажене улоге пре свега у пословно-социјалном контексту, а донекле и уодносу на доминацију и заштиту у партнерским релацијама.Мушкарци који се генерално понашају у складу са традиционалномподелом родних улога значајно се више конформирају нормама које сеодносе управо на општу доминацију: побеђивање, моћ над женама,доминација, статус и презир хомосексуалаца.Жене које се понашају у складу са традиционалном поделом улогадоживљавају и мањи дисбаланс између актуелног понашања и опаженихулога, те се више конформирају фемининим нормама. Постоји значајна везаизмеђу конформирања нормама: домаћица, брига о деци, фина у односима ибрига о изгледу са мањом неусклађеношћу понашања са опаженим улогама усфери бриге о породици и кућним пословима, у социјалним и партнерскимрелацијама. Виша усклађеност понашања са опаженим улогама упартнерским релацијама повезана је са снажнијим конформирањем нормамабрига о деци, смерност у сексуалном животу, мршавост, фина у односима идонекле скромност.Жене које се понашају у складу са традиционално женском родномулогом значајно више се труде да буду добре домаћица, да буду смерне у 149 сексуалном животу, више су заинтересоване за бригу о изгледу и значајновише цене преданост и инвестирање у романтичну парнтерску везу. 4. Да ли су социо-демографске и психолошке (вредности) варијабле значајни чиниоци усклађености са родним улогама и конформирања родним нормама? Очекивали смо да ће социо-демографске варијалбе бити значајничиниоци усклађености понашања са родним улогама, као и конформирањародним нормама.Када је у питању пол, мушкарци доживљавају већи степеннеусклађености понашања са опаженим улогама када је у питањуангажовање у ширем социјалном контексту, док жене више одступају одопажених улога у социјалним и партнерским релацијама.Када је у питању усклађеност са традиционалним улогама, постојеразлике у свим доменима: жене се понашају значајно више у складу сатрадиционалном поделом улога у пословно-јавној сфери док се мушкарципонашају више у складу са традиционалном поделом улога у преостала тридомена. Мушкарци се најтрадиционалније понашају када је у питању имиџ иу односима са пријатељима, затим у породичним односима, па партнерским инајмање у складу са традиционалном улогом када је у питању посао иангажовање у заједници. Када су у питању жене, оне се најтрадиционалнијепонашају у сфери посла и јавних делатности.Детаљнијом анализом „традиционалистичког“ понашања у доменуродних улога дошли смо до закључака да се и мушкарци и жене из Србије иКиМ нешто традиционалније понашају од испитаника из Војводине. Коджена, ова разлика пре свега је присутна у сфери партнерских односа, укојима се најтрадиционалније понашају жене са Косова и Метохије.Када говоримо о традиционалним улогама у јавној сфери овде се уствари подразумева већи ангажман мушкараца у политици, пословима којисе тичу управљања локалном заједницом, затим изласци са колегама ируковођење. У том смислу, усклађеност са традиционалном улогом за 150 мушкарце значи ангажман и доминантну позицију у друштву, док код женаозначава неангажовање у овим пословима. Бројне анализе ангажовањамушкараца и жена у политици доследно указују да постоје значајне роднеразлике у оквиру укључивања у политику. У својој студији Барнс, Шлоцман иВерба (према Žunić, 2012) закључују да су „жене у поређењу са мушкарцимамање заинтересоване и мање обавештене о политици и да себе доживљавајуполитички мање ефикасним“. Друга истраживања (према Žunić, 2012) говорео томе, да су мушкарци више од жена заинтересовани за националнуполитику или политику уопште, односно да жене, без обзира на године,волонтирање у удружењима, приходе и професију, значајно мање одмушкараца испољавају заинтересованост за јавне функције.Исправно разумевање ове значајно веће неусаглашености понашањаса перципираним а и традиционалним родним улогама мушкараца упословно-јавној сфери захтева брижљивије разматрање актуелнедруштвено-политичке климе. У анализи стања нашег друштва, Благојевић(2012) темељно описује одлике савременог српског друштва, а ми ћемо овдескренути пажњу на неке у светлу којих треба разумети и разматратиусаглашеност са родним улогама. Наиме, српско друштво данас, измеђуосталог карактерише: „деиндустријализација и недовољна или успоренапостиндустријализација, повећано сиромаштво, повећане социјалнеразлике/неједнакости, смањена социјална заштита и повећање социјалненесигурности, институционална деструкција, недостатак „владавине закона“,ендемска корупција, аномија, ниска партиципација грађана, осећање немоћи,повећане стопе криминала и насиља, смањена безбедност, „мафизација“државе, затварање друштвене структуре, висока класна репродукција.снижавање квалитета живота, односно доминација „економијепреживљавања“ (Blagojević-Hjuson, 2012). С друге стране, патријархалнадруштвена организација огледа се у доминацији мушкараца у онимдоменима друштвеног система у којима је присутно највише моћи и огледасе у полној подели рада у приватној и јавној сфери. Патријархалне структуреуграђене су у друштвене институције и праксе друштва и у том смислу,доминантна позиција мушкарца у јавној сфери у традиционалним 151 друштвима гарантује оцу улогу храниоца преко високог степеназапослености, сигурности посла, извесне фаворизације на тржишту рада исолидне социјалне заштите, односно преко доминације патријархалнихвредности и пракси у јавној сфери, као и преко јасне поделе родитељскихулога у приватној сфери. Промене које су се десиле у друштвеној структури(у сфери рада, запошљавања, социјалне заштите и др.) ставиле су и мушкарцеу нову друштвену позицију у којој ранији – традиционални - модели односанису применљиви, или су само делимично применљиви у реалним односима(Gerson, 1997). У том смислу, у садашњем поретку мушкарци су у великојмери ограничени недостижним идеалима и скученим могућностима задруштвену партиципацију, која се огледа првенствено у чињеници да немајусви мушкарци исти приступ друштвеним ресурсима и статусу (Flood, 2010).На индивидуалном плану, мушкарац формулише своје интересе у контекстумогућности у одређеној ситуацији у којој се налази и у којој функционише. Уовом случају то је у великој мери ситуација колапса, пораста незапосленостии затим веома спорог опоравка државних и друштвених институција, којаконстантно доводи до погоршања услова и осећања несигурности за већинуљуди у Србији. Благојевић-Хјусон у својој анализи из 2012. године наглашавада постоји извесна „трауматизованост“ мушкараца улогом хранилацапородице услед немогућности да у јавној сфери у тренутном друштвено-историјском контексту успешно остваре ову улогу (Blagojević-Hjuson, 2012).Имајући на уму све наведено, значајно виша неусклађеност са роднимулогама (и „реалним“ и „опаженим“) у пословно јавној сфери која се у ствариогледа у исључености из јавне сфере, непартиципацији јесте очекивана наиндивидуалном нивоу.Више конформирање нормама моћ над женама, доминација,побеђивање, плејбој и тежњом ка статусу, као и традиционалнијимпонашањем у јавној сфери које је праћено и већом усклађеношћу саопаженим улогама у овој сфери разликује испитанике са Косова и Метохије ииз уже Србије од испитаника из Београда и Војводине, који се у знатно нижемстепену конформирају наведеним нормама и мање традиционално понашајуу јавној сфери. Испитаници из уже Србије у односу на испитанике са Косова и 152 Метохије у знатно више теже ослањању на себе самог, преузимању ризика итрадиционалнијем понашању у сфери непосредних социјалних односа иимиџа.Када су жене у питању, испитанице са Косова и Метохије сe, у односуна жене са подручја Београда, значајно више понашају у складу сатрадиционалном поделом родних улога када је у питању ужи социјални круг– обавезе у породици и партнерске релације. Ова група такође показује нижуусклађеност понашања са опаженим улогама у партнерским релацијама(могуће да иако се понашају традиционалније, норме перципирају као јоштрадиционалније) као и вишу усклађеност са опаженим нормама у односу наимиџ у непосредним социјалним интеракцијама. Осим овог, такође је код овегрупе израженије конформирање нормама које се односе на партнерскерелације – инвестирање у изглед, романтичну везу и смерност у сексуалномживоту.Испитанице из Војводине се у односу на жене са подручја Београдазначајно више понашају у складу са традиционалном поделом улога када је упитању јавна сфера, и више се конформирају норми да буду добре домаћице.Детаљнијим разматрањем могућих узрока добијене разлике, закључили смода је она највероватније последица разлика у структури узорка у овимподгрупама. Наиме, када је у питању узорак жена, подузорак из Војводине уодносу на подузорак из Београда значајно се разликује према заступљеностивисокообразованих жена у корист Београда, те су у подузорку из Војводинезначајно више заступљене жене из пољопривредних домаћинстава инеквалификоване раднице. Тип средине показао се као битан чинилац конформирања роднимнормама и усклађености са родним улогама и када су у питању мушкарци икада су у питању жене. Мушкарци из градских средина се вишеконформирају нормама плејбој, насиље и преузимање ризика, док мушкарциса села више теже остваривању норми које се односе на приоритет посла иодбацивање хомосексуалаца и доживљавају већу неусклађеност са опаженимулогама у сфери партнерских релација и јавној сфери. Када је у питањупрезир хомосексуалаца, истраживања генерално показују да жене показују 153 више разумевања за хомосексуалце, него мушкарци, као и млађе генерације уодносу на старије, образованији људи у односу на мање образоване и мањерелигиозни и у односу на религиозне, као и становници великих градова уодносу на становнике мањих насеља и села (Smith, 2011).Тип насеља је такође чинилац усклађености са родним улогама иконформирања фемининим нормама када су у питању жене. Смерност усексуалном животу, посвећеност и придавање важности домаћинскимобавезама, инвестирање у романтичну везу и донекле неусклађеност саопаженим улогама у партнерским релацијама су карактеристичније заиспитанице са села, у односу на које жене које живе у граду и више ценеманире у односу са другима и доживљавају виши степен неусклађености саопаженим улогама када је у питању ангажовање у јавној сфери. Овакав склоподражава димензију партијархално-непатријархалних родних улога, где уствари сфера интимних односа представља окосницу задржавањатрадиционалног женског идентитета: обављање кућних послова и односпрема мушкарцима у смислу посвећености интимној вези и смерности усексуалном животу. Нормама везаним за сексуално понашање се, у оквирувећине познатих култура, одувек придавала важност, јер су имале за циљ дарегулишу веома јак и за друштво битан инстинкт (како за опстанак, тако и зањегово функционисање). Када је у питању социјализација сексуалногпонашања, важно је нагласити да: 1. свако друштво некако регулишесексуално понашање својих чланова, 2. темељне институције друштва (нпр.религија и породица) одређују правила сексуалног понашања и 3.(не)прикладност одређеног сексуалног понашања зависи од културе у којојсе оно појављује. Историјски извори јасно упућују да је у Србији одувекпостојао двојни полни морал који се односи на понашање људи у вези саполним инстинктом а који је подразумевао (и још увек у некој мериподразумева) веће сексуалне слободе мушкараца у хетеросексуалнимодносима. Конформирање норми „смерност у сексуалном животу“ у суштиниподразумева став да је полни живот морално дозвољив једино уколико сеодвија у оквиру искуства љубави и присности. Ниже конформирање овојнорми доследно се појављује као дистинктивно обележје „одступања“ од 154 традиционалних позиција, за које смо видели да су у некој мерикарактеристичније за жене са села, те испитанице са Косова и Метохије. Уистраживању које се бавило димензијама сексуалног понашања, Динић иКнежевић (2008) налазе да величина места становања снажно модерираповезаност између пола и две димензије сексуалног понашања: богатствосексуалног искуства и склоност необавезном сексу. Иако су оба аспектапонашања генерално заступљенија код мушкараца него код жена, уколико јереч о људима који живе у малим местима, та разлика је још израженија. Ониовакав налаз виде као последицу израженијег социјалног притиска наконформирање традиционалним полним улогама у мањим местима.Када су у питању мушкарци, старост није чинилац усклађености саопаженим нити традиционалним родним улогама, како у целини, тако и упојединим доменима. Мушкарци вишег материјалног и образовног статуса показују тенденцију да се понашају више у складу са опаженимулогама у јавној сфери, односно да се у овом домену понашају натрадиционалнији начин који подразумева виши ангажман од жена уобављању послова у локалној заједници, бављење политичким темама, течешће изласке, било у пословном, било у приватном аранжману. У исто времекод мушкараца вишег образовања постоји нижа усклађеност са опаженимулогама када су у питању обавезе у породици, с тим да они показујутенденцију одступања од традиционалне поделе улога у овом домену.Мушкарци вишег образовног и материјалног статуса више теже иостварењу социјалног статуса, а виши материјални статус повезан је и самањом тежњом ка моћи над женама и тежњом да се буде плејбој. Старијииспитници мање се конформирају већини испитиваних норми.Анализа резултата је показала да код жена старост јесте чинилацусклађености са родним улогама и то у сфери партнерских и социјалниходноса. Што су жене старије, мање се традиционално понашају упартнерским релацијама, као и у ужем социјалном окружењу, у ком такођедоживљавају већи раскорак између опажених улога и сопственог понашања.Образованије жене више одступају од традиционалне поделе улога у јавнојсфери и у партнерским релацијама, а традиционалније се понашају у ужем 155 социјалном окружњу. Жене вишег материјалног статуса такође се мањетрадиционално понашају у јавној сфери.Жене вишег образовања нешто више цене фине односе, а мањескромност, којој мање теже и жене вишег материјалног статуса. Материјалнистатус такође је позитивно повезан и са инвестирањем у изглед. Старијежене више се конформирају скромности а мање бризи о изгледу и мање тежеостварењу романтичне везе.Када је у питању усклађеност са традиционалним улогама, резултатису показали да су амбициозност и вођство код мушкараца позитивноповезани са традиционалистичким понашањем у сфери социјалних,породичних и партнерских односа, док је код жена ова веза обрнутог смера:жене које теже вођству понашају се мање традиционалистички, пре свега удомену социјалних и партнерских улога. Генерално можемо тврдити да сувредности које се односе на лични активизам чиници усклађеностипонашања са традиционалном улогом. Супротно нашој полазнојпретпоставци, прихватање традиционалистичких вредности уопштено(ауторитарности, религиозности и конформизма) није се издвојило каобитан чинилац усклађености понашања са традиционалним родним улогамакод мушкараца, али јесте код жена. На нивоу појединачних вредностирелигиозност је код оба пола повезана са традиционалнијим понашањем,пре свега у сфери партнерских релација. Код жена постоји повезаност иизмеђу прихватања ауторитарности са традиционалнијим понашањем упословним и партнерским релацијама.Неусклађеност са опаженим улогама у послу мања је код мушкарацакоји више нагињу вођству, а у сфери породичних и ужих социјалних односакод оних који више вреднују религиозност. У пословно-јавној сфери већунеусклађеност са опаженим улогама доживљавају жене које тежеамбициозности и ниже вреднују конформизам и ауторитарност.Што се тиче конформирања маскулиним нормама, значајнаповезаност постоји између прихватања традиционалистичких вредности иконформирања маскулиним нормама: моћ над женама, доминација иодбацивања хомосексуалаца, а у нешто ниж о мери са конформирањем 156 нормама победа и приоритет посла. С друге стране, активистичкаоријентација повезана је са израженом тежњом ка статусу, побеђивањем,доминацијом и преузимањем ризика.Вредности су се такође у одређеној мери показале као чинилацконформирања фемининим нормама. Више прихватањетрадиционалистичких вредности пре свега је повезано са израженијимконформирањем смерности у сексуалном животу и посвећеностиромантичној вези. У нижем степену, прихватање традиционалистичкихвредности, али и вредности активизма повезано је и са вишом тежњом да себуде добра домаћица и фина у односима са другима. Активизам је нештоизраженије повезан са бригом о изгледу и нижим скоровима на скаликонформирања скромности. 5. Да ли усклађеност са родним улогама и конформирање родним нормама уопштено и за сваки појединачни домен доприноси субјективној добробити и самопоштовању код мушкараца/жена? Пре него што покушамо да дамо одговор на ово питање размотрићемоопште налазе о нивоу субјективне добробити и самопоштовања мушкараца ижена у Србији.Већина испитаника има позитивно самопоштовање, у мањој или већојмери су задовољни својим животом, доживљавају више позитивних нонегативних емоција. Истраживања козистентно показују да је највећи бројљуди релативно срећан већину времена, мада постоје индивидуалне разликеу основном нивоу субјективне добробити. Такође, постоје културне разликепрема склоности позитивности. У истраживању из 2000, Диенер и сарадницису упоређивали израженост склоности позитивности 7167 студената из 41државе. Највиши ниво склоности позитивности утврђен је за Порторико, анајнижи за Литванију и Јужну Кореју. Склоност позитивности била јепозитивно повезана с проценом идеалног нивоа задовољства као и саопштим задовољством животом коју су мерили Скалом општег задовољстваживотом (Diener et al., 1985), па су аутори закључили да се варијације у 157 изражености склоности позитивним проценама делом могу објаснитикултурним утицајима и друштвеним нормама о пожељном нивоузадовољства. Социо-демографски чиниоци субјективне добробитиНе постоје статистички значајне разлике између мушкараца и жена намерама самопоштовања, задовољства животом и позитивног афекта.Статистички значајна разлика постоји једино када је у питању израженостнегативног афекта, у смислу да жене доживљавају више негативних емоцијаод мушкараца.Налази истраживања о повезаности пола и задовољства животомпоказују да су жене на глобалном плану подједнако колико и мушкарцизадовољне својим животом, али доживљавају више негативних емоција.Овакви налази су конзистентни са налазима бројних истраживања и махом сеобјашњавају разликама у интензитету доживљаја позитивних и негативнихемоција код испитаника различитог пола. Сматра се да су жене подложнијеутицајима друштвених догађаја, као и да имају тенденцију да вишеразмишљају о лошим искуствима која су се десила у прошлости (Diener,2003). Група аутора са Универзитета у Амстердаму- Агнета Х. Фишер,Патриција М. Родригез Москуера и Аналис Е. М. вон Вејн, као и Ентони С. Р.Манстед са Универзитета у Кембриџу (према Fisher, 2000), спровела је 2004.године истраживање са циљем да утврди разлике међу половима уемоцијама, као и разлике у емоцијама међу различитим културама (саразличитим полним улогама). Аутори су кренули од идеје која је потврђена уранијим истраживањима (Brody & Hall, 1993, Grossman & Wood, 1993), а којасе односи на то да су емоције делом повезане са полном социјализацијом, тј.улогама које мушкарци и жене заузимају у свом друштву а које сугеришу иразлике у статусу и моћи у смислу да женске улоге пружају мање моћи одмушке улоге. Аутори су у овом раду направили разлику између снажнихемоција које показују снагу и упорност, где спадају бес и гађење и немоћнихемоција као што су кривица, рањивост, туга, страх и стид. Правећи ову 158 разлику аутори је комбинују са полним улогама, па наводе да ће висок статусмушке улоге, који подразумева такмичење, аутономију и моћ, ојачати снажнеемоције, а обесхрабрити немоћне. Женска улога би, према овом моделу,обесхрабрила снажне, а подстицале немоћне емоције које служе заодржавање хармоније у друштвеним односима са минимумом отвореногнепријатељства. Као операционализација полних улога коришћен је индексГЕМ - мера полног оснаживања (Програм за развој УН, Извештај о хуманомразвоју, 2002), који одражава обим у којем жене активно учествују уекономском и политичком животу. ГЕМ је обрачунат на основу следећихмера: проценат места која жене држе у парламенту; проценатадминистратора и менаџера које чине жене; проценат професионалних итехничких радника који су жене, удео жена у оствареним приходима уодређеној земљи. Што је већи ГЕМ, виши је статус и моћ жена у одређеномдруштву. ГЕМ резултати су релативно ниски у великом делу Африке, Азије иЈужне Америке, дакле у земљама које карактерише традиционлна поделаполних улога. У земљама где жене активно учествују у јавном животу, ГЕМрезултати су високи, а то су западноевропске земље, као и земље у којима сеговори енглески. Аутори су прво анализирали да ли су мушкарци и женеизвестили о различитим нивоима интезитета снажних и немоћних емоција. Собзиром на интезитет снажних емоција, земље се раликују, али та разликаније значајна. И мушкарци и жене пријавили су исти интензитет снажнихемоција (бес и гађење), и то није варирало између земаља. Када су у питањунемоћне емоције (страх, туга, стид и кривица), жене су оцениле интензитеттих емоција значајно више у односу на мушкарце, без обзира на ГЕМ скорземље. Анкетирани у земљама са високим ГЕМ резултатима оценили су својеемоције као мање интензивне у односу на анкетиране у земљама са нискимГЕМ резултатима. Жене се нису разликовале у интензитету негативнихемоција у односу на ГЕМ резултате земље, док су мушкарци из земаља сависоким ГЕМ резултатима, оценили интезитет својих немоћних емоцијанижим у односу на мушкарце из земаља са ниским ГЕМ резултатима.Резултати истраживања су показали да у просеку, мушкарци су чешћепријављивали антагонизам него што су то чиниле жене, али се мушкарци не 159 разликују у земљама са различитим ГЕМ бодовима, док се жене разликују. Уземљама са ниским ГЕМ резултатима, жене су ређе пријављивалеантагонизам од мушкараца, док у земљама са високим ГЕМ резултатима,жене и мушкарци имали су сличне резултате. Као што је и очекивано, жене суизјавиле да више и чешће плачу у односу на мушкарце, без обзира на ГЕМрезултат њихове земље.Још једна интересантна студија је спроведена 2000. године од странегрупе аутора (McRae, Ochsner, Gross, 2008) са намером да се попуне постојећепразнине у знању о полним разликама у емоционалној активацији ирегулацији. Аутори су тестирали хипотезу да полне разлике које се добијају усамоизвешатавњу о емоцијама не настају због полних разлика уемоционалном одговору већ због полних разлика у регулацији емоција. Да бипроверили ову хипотезу, аутори су упоређивали субјективни извештај онегативном афекту и сигнал функционалне магнетне резонанце (ФМРИ) изамигдала да би се мериле полне разлике у емоционалној реактивностипоредећи природни одговор на негативне и неутралне слике. Исте мере сукоришћене за квантификацију полних разлика у когнитивној регулацијипоредећи природни одговор и когнитивну регулацију негативниг слика.Такође, коришћен је фмри сигнал из префронталног режња да би сеидентификовале полне разлике у активности режњева које су повезане саконтролом емоција у односу на природни одговор на негативне стимулусе.Од испитаника је у овом експерименту тражено да користе когнитивнустратегију за регулацију емоција (поновну процену) да би контролисали својемотивни одговор на негативну слику. На нивоу понашања, и мушкарци ижене извештавају о сличном смањењу негативног емоционалног искуства.Неуролошки су се, међутим, појавиле значајне полне разлике. У поређењу саженама мушкарци су показали: мању повећање активности у префронталномрежњу која је повезана са когнитивном регулацијом емоција, веће смањењеактивности амигдала које је повезано са емоционалним одговором и нижеангажовање у региону вентралних бразда које су повезани са накнаднимпроцесуирањем. Аутори нуде два могућа објашњења добијених резултата:прво, да мушкарци имају мању потребу да улажу напор у когнитивној 160 регулацији емоција због снажније аутоматке емоциоанлне регулације. Другообјешњење јесте да можда жене користе позитивне емоције да биреапраисинг негативне емоције у већем степену. У сваком случају, оваквиналази указују на неопходност да се при анализи полних разлика уемоционалности третирају и емоционална реактивност и регулацијаемоција, тим пре што подаци недвосмислено указују да се афективнипормећаји појавњују два пута чешће код жена него код мушкараца (Gater etal., 1998; Kessler et al., 1993); вероватноћа да ће оболети од депресије каоодговор на стресни догађај је три пута већа код жена, (Maciejewski, Prigerson,Mazure, 2001) и жене испољавају у великом степену више озбиљнихдепресивних симптома него мушкарци (Young, Fogg, Scheftner, Keller, &Fawcett, 1990), преваленца за обољевање од социјалне и специфичне фобијеи остале анксиозне поремећаје већа је код жена (Wilhelm, Parker & Hadzi-Pavlovic, 1997) као и удружених депресивно-анксиозних поиремећаја(Gorman, 2006).Код мушкараца, образовање и материјално стање су повезани су сасваким аспектом субјективне добробити: мушкарци вишег образовног иматеријалног статуса су задовољнији својим животом, доживљавају вишепозитивних а мање негативних емоција, а такође имају и вишесамопоштовање. Старост показује слабу негативну повезаност садоживљавањем позитивних емоција.Код жена, материјално стање је такође битан чинилац субјективногблагостања; повезано је са вишим самопоштовањем, задовољством животом,доживљавањем више позитивних, а мање негативних емоција. Образовање јетакође позитивно повезано са позитивнијом когнитивном самоевалуацијом,али не и са афективитетом. За разлику од мушкараца, старост је значајанчинилац субјективног задовољства, у смислу да млађе испитанице имајуизраженије све аспекте субјективне добробити.Резултати бројних истраживања указују на то да демографскеваријабле (као што су пол, старост, етничка припадност и образовни статус)не објашњавају велики део варијансе субјективног благостања, узетепојединачно око 1-2% укупне варијансе, а заједно највише 15% укупне 161 варијансе (Andrews i Withey, 1976; Campbell, Converse i Rodgers, 1976;Pastuović i sur., 1995; Lima i Novo, 2006, према Lučev, Tadinac, 2008). Премда бибило логично очекивати да су боље објективне околности индикативне завеће задовољство животом, на низу примера показало се да је повезаностобјективних и субјективних индикатора комплексна и често тешкопредвидива (Diener, Oishi i Lucas, 2003; Lima i Novo, 2006, према Lučev,Tadinac, 2008). Повезаности демографских варијабли као што су старост, пол,социоекономски статус, образовање и брачни статус са срећом изадовољством јесу ниске, но ипак могу одражавати евентуалне разлике уобјективним ускловима живота различитих демографских категорија људи упојединим друштвима, те омогућују додатан увид у сложену структуручиниоца који утичу на ниво субјективне добробити.У земљама које су нешто сиромашније економски статус показао сезначајним предиктором нивоа задовољства и среће појединаца (Lima andNovo, 2006), а што је друштво богатије, на добробит појединца више утичусоцијални контакти, емоције и лично задовољство него приходи(Diener i Seligman, 2004). И за однос старости и субјективног квалитетаживота резултати истраживања донекле су неконзистентни, али је, нпр, уистраживањима у суседној Хрватској углавном утврђено постојањенегативне повезаности старости и задовољства животом. Степен образовањаје, према већини налаза из литературе, позитивно је повезан сазадовољством и срећом, што је логично с обзиром на то да виши степенобразовања појединцу пружа већи распон могућности и доступних ресурса(према Lučev, Tadinac, 2010). Вредности као чиниоци субјективне добробити код мушкараца и жена Повезаност прихватања одређених вредносних оријентација и мерасубјективне добробити слична је на оба подузорка: издавају се амбициозности вођство као значајни чиниоци субјективне доборобити и мушкараца ижена. Особе које више цене активизам имају и више самопоштовање, 162 задовољније су сопственим животом, доживљавају више позитивних а мањенегативних емоција. Конформизам је такође на оба подузорка негативноповезан са самопоштовањем, тј. особе нижег самопоштовања више цене овувредносну оријентацију.Општи закључак који се намеће на основу налаза нашег истраживањајесте у сагласности са постојећим налазима који говоре о вези прихватањавредносих оријентација и субјективне доборобити. Иако нисмо пронашлиистраживање које је испитивало исте концепте које смо ми укључили,постоји знатна сагласност у западњачкој психотерапеутској литератури упогледу тога да одређене вредности позитивно доприносе личномменталном здрављу док неке друге вредности имају супротан учинак. Сагиви Шварц наводе налазе Јенсена и Бергина (Jensen and Bergin, 1988, премаSagiv, Schwartz, 2000) који су идентификовали следеће вредности као„здраве“: то су неке вредности које припадају вредносним оријентацијамасамоусмерења (аутономија, слобода), човекољубљу (одговорност,интерепрсонални и фамилијарни односи) и универзализму (самосвест,лични раст). Такође, неки други истраживачи доносе сличан закључак да сувредности аутономије, одговорности, неконфликтних односа и донеклепостигнућа и стимулације, вредности које доприносе субјективнојдобробити, док би вредности конформизма, традиционализма, сигурности имоћи биле оне које би се сматрале „нездравим“ вредностима. Једно одмогућих објашњења великог броја налаза који говоре у прилог овој тези јестеда „здраве“ вредности воде таквим ставовима и понашањима којипоследично доводе до повећања личне среће и задовољства животом, док„нездраве“ вредности имају супротан ефект. Прихватање наведенихвредности може водити до, рецимо, бољих механизама превладавања којипоследично доприносе позитивном благостању. Овакво тумачење у складу јеса хипотезом о односу субјективне добробити и вредности која се можеизвући из теорије самодетерминације. У складу са поставкама ове теорије,аутономија, повезаност и способност су базичне психолошке потребе чијеиспуњење води као интринзичкој сатисфакцији, која представља изворправе, неусловљене субјективне добробити. 163 Консеисао и Бандура (Conceicao and Bandura, 2008) показали су да суљуди срећни када осећају да „раде праву ствар“, било да је онадетерминисана етиком, принципима, религиозношћу, обичајима илисоцијалним нормама и вредностима. Истраживања су показала да суживотни циљеви важни за субјективну добробит (Muffles and Heady, 2013), утом смислу да циљеви везани за друштво и породицу доприносе срећипојединца, док је ова веза мање изражена када су у питању материјалневредности. Усклађеност са родном улогом и субјективна добробит Главно питање које је покренуло овај рад јесте да ли особе које сепонашају у складу са очекивањима околине о родним улогама имају иизраженије субјективно благостање, тј. да ли је склад са родном улогомчинилац субјективне добробити у раном одраслом добу? Наша основнапретпоставка била је да ће особе чије понашање је више усклађено саперципираном родном улогом показати већи степен самопоштовања исубјективне добробити (задовољства животом и позитивног афекта, а нижистепен негативног афекта).Код мушкараца, на нивоу укупних скорова постоји повезаностсубјективне добробити и конформирања маскулиним нормама. С другестране, самопоштовање је повезано са израженијим традиционалнијимпонашањем, тј. одступањем од перципираних родних улога, и то у социјалнојсфери – пословном ангажману и понашању које се односи на уже социјалноокружење.Детаљнија анализа указује да постоји повезаност субјективнедобробити и усклађености са традиционалним улогама у сфери пословнихулога, што је повезано и са мањим одступањем од опажених улога у овомдомену.Детаљнија анализа везе између конформирања маскулиним нормамаи субјективне добробити и самопоштовања показује да су тежња капостизивању статуса и компетиција најизраженије повезани са субјективним 164 благостањем код мушкараца, и у мањој мери, моћ над женама, доминација иприоритет посла. Конформирање нормама које се махом односе на класичнумушку емоционалност (контрола емоција, моћ над женама, тежња ка„заводничком“ понашању, доминација) повезана је са нижим скором на скалисамопоштовања.Код жена, не постоји статистички значајна повезаност уклађеностипонашања са опаженим улогама, нити усклађености понашања сатрадиционалним родним улогама са субјективном добробити, нити сасамопоштовањем. На нивоу појединачних скала ипак се уочава блага везаизмеђу усклађености понашања са традиционалним улогама и нижимдоживљајем задовољства животом, као и мањим доживљајем и позитивних инегативних емоција. Такође, постоји ниска, али значајна повезаност измеђунеусклађености са родним улогама и доживљавања негативних емоција.Kонформирање фемининим нормама јесте чинилац и субјективнедобробити и самопоштовања код жена. Виши скорови на субскалама фина уодносима, брига о деци, домаћица и брига о изгледу значајни су чиниоцисамопоштовања и задовољства животом, позитивног афекта а нижегдоживљавања негативног афекта. Мршавост и скромност негативно суповезане са самопоштовањем, а позитивно са вишим нивоом негативногафекта. Смерност у сексуалном животу и тежња ка романтичној везипозитивно су повезани са задовољством животом. 6. Које од свих испитиваних варијабли значајно доприносе предикцији субјективне добробити и самопоштовања жена, односно мушкараца у раном одраслом добу? Субјективна добробит И код мушкараца и код жена, материјално стање и активистичка вредносна оријентација су најзначајнији чиниоци субјективне добробити. 165 Код мушкараца се, осим материјалног стања и активистичкевредносне оријентације, као значајни предиктори субјективне добробитииздвајају и усклађеност са опаженим родним улогама, као и конформирање нормама које се односе на постизање статуса у друштву.На нивоу појединачних компоненти субјективног благостања, кодмушкараца, материјално стање и тежња ка социјалном статусу доприносе задовољству животом; материјално стање, тежња ка статусу и активизам сузначани предиктори позитивног афекта; а неусклађеност са опаженимулогама и конформирање маскулиним нормама које се односе на мангупскопонашање, нижи активизам и ниже материјално стање су значајнипредиктори негативног афекта.Код жена, се осим материјалног стања и активизма, конформирање традиционалним фемининим нормама појављује се као значајанпредиктор субјективне добробити, док скромност и старост негативнодоприносе субјективној добробити жена.На нивоу појединачних компоненти, задовољству животом женазначајно доприносе материјално стање, активизам, конформирањетрадиционалним фемининим нормама и усклађеност понашања са опаженимулогама, док су негативни предиктори старост и традиционалностпонашања. Позитивном афекту значајно позитивно доприносе прихватањеактивистичких вредности и конформирање традиционалним фемининимнормама док су старост и понашање у складу са традиционалним роднимулогама негативно повезани са позитивним афектом. Значајни предиктори негативног афекта су старост и конформирање норми мршавост, а женекоје се више понашају у складу са традиционалним фемининим нормамаимају нижи степен негативних емоција. Самопоштовање Када је у питању самопоштовање, и код мушкараца и код жена су секао значајни предиктори издвојили, као и код субјективне добробити, материјално стање и активистичка вредносна орјентација. 166 Конформирање маскулиним нормама које се односе на ризик, плејбоји насиље генерално је негативан предиктор самопоштовања мушкараца.Код жена конформирање фемининим које се односе на бригу о деци ифемининост јесте позитиван предиктор самопоштовања док је тежња камршавости негативно повезана са самопоштовањем. Усклађеност понашањаса традиционалним родним улогама, као и прихватањетрадиционалистичких вредности такође представља негативан предикторсамопоштовања жена. Дакле, када су у питању родне улоге:  усклађеност са опаженим улогама o значајан је предиктор субјективне добробити мушкараца,пре свега опажена неусклађеност доприноси негативномафекту мушкараца, o доприноси задовољству животом код жена,  традиционалност понашања (усклађеност са традиционалнимродним улогама) o није значајан чинилац самопоштовања нити субјективнедобробити мушкараца, o негативно доприноси самопоштовању, задовољствуживотом и позитивном афекту жена,  конформирање родним нормама o код мушкараца конформирање маскулиним нормама којесе односе на постизање социјалног статуса доприносисубјективној добробити, и то значајно доприносизадовољству животом и позитивном афекту.Конформирање нормама које се односе на „мангупско“понашање негативно је повезано са самопоштовањем идоприноси доживљавању негативних емоција, o код жена, конформирање нормама које се односе на„бити жена и мајка“ – финоћу у односима, бригу о деци и 167 кући, сексуална смерност и романтичност – доприносисваком сегменту субективне добробити – значајан јепредиктор и задовољства животом и позитивног афектаи мањег доживљавања негативног афекта, а такође јестеи значајан чинилац самопоштовања жена. Скромност јенегативно повезана са субјективном добробити жена, атежња ка мршавости је везана за ниже самопоштовање ивише негативног афекта. Према неким истраживачима, последице кршења родне улоге замушкарце могу бити прилично озбиљне (Levant, 1992, Krugman, 1991) и могуда обухвате друштвене и економске негативне последице (Moss-Rascusin etal., 2010). У студији су у којој су испитивали последице кршења роднихправила, мушкараци и жене су учествовали у интервјуу за посао са циљемда се провери да ли ће атипични мушкарци бити жртве предрасуда уколико утоку интервјуа демонстрирају скрушеност. Скрушеност је дефинисана каомишљење о себи као просечном и ниска претенциозност, што је усупротности са мушким стереотипима који подразумевају самопоуздање(Moss-Rascusin et al., 2010). Аутори налазе да су скрушени мушкарци билижртве некоректности јер је су нарушили друштвену норму о мушкарцима каонеком ко треба да тежи остваривању високог статуса (Moss-Rascusin et al.,2010). Ова тежња као остваривању статуса се и у нашем истраживањупоказала као важна норма када су мушкарци у питању: дефинитивно бисмомогли закључити да је понашање у складу са њом важан фактор субјективнедобробити и самопоштовања мушкараца и на нашој популацији.Према Махалику (2003), веће конформирање маскулиним нормамакоје се односе на антифемининост (рестриктивна емоционалност,недостатак повезаности са другима, нетражење помоћи) је повезана саемоционалним и међуљудским отуђењем. У нашем истраживању секонформирање норми „контрола емоција“ такође показало као негативноповезано са нивоом самопоштовања мушкараца. Неколико студија које су себавиле ефектом ригидног придржавања улога мушкараца и психолошке 168 добробити мушкараца који се конформирају маскулиним нормамаизвештавају о значајној повезаности ових феномена са психолошкимдистресом и лошим исходима. Налази говоре да су мушкарци који секонформирају нормама рестриктивне емоционалности и ослањања на самогсебе социјализовани да крију своја емоционална искуства и да се сами носе сатешкоћама. Такви људи пре ће прикривати болна искуства са фасадомнормалности да би одржали илузију контроле (Rochlen et al., 2010).Истраживања упућују да мушкарци који се понашају у складу сатрадиционалним мушким улогама имају израженију склоност да прикријусвоје емоционалне тешкоће да би одржали слику о себи као самосталним ијаким из страха од стигме и срама који могу бити резулатат кршењамаскулиних норми. Овакав приступ резултита маскираном депресијом ипсихолошким дистресом који остаје прикривен (Connel & Meerschmidt, 2005).Емоционална рестиктивост има шкодљив ефект на здравље и представљанајзначајнији предиктор психолошког дистреса и на клиничком инеклиничком узорку (Cournoyer & Mahalik, 1995) и такође је снажно повезанаса депресивним сипмтоматологијом (Good & Mintz, 1990).Конформирање фемининим нормама према налазима некихистраживања (Mahalik, 2005) има последице на добробит жена. Норме које сеодносе на изглед као што су мршавост и брига о изгледу и оне које се неодносе на изглед као што су скромност и романтична веза показали су се каопредиктори слике о телу и поремећаја исхране. Фина у односима и Брига одеци показали су се као добри предиктори ниже стопе поремећаја у исхрани.Харт и сарадници (Hurt et all, 2007) су нашли да је инвестирање у излед,мршавост и тежња ка остварењу романтичне везе могу водити ка лошијемпсихолошком функционисању жена. И наши подаци упућују на закључак да јетежња ка мршавости повезана са нижим самопоштовањем и негативнимемоционалним доживљајима код жена. 169 7. Да ли су одређене социо-демографске варијабле (старост, место становања, материјални статус, занимање, област) модератори односа усклађености са родним улогама и субјективне добробити? Када су у питању мушкарци, постоји модераторски ефекатматеријалног и образовног статуса на везу неусклађености понашања саопаженим улогама и самопоштовања: усклађеност понашања са опаженимродним улогама значајно је повезана са самопоштовањем код мушкарацанижег материјалног и образовног статуса, док код оних са вишимобразовањем и материјалним стањем ова веза није значајна.Код жена, не постоји модераторски ефекат социо-демографскихваријабли на везу испитиваних предиктора и самопоштовања 170 VI ЗАКЉУЧАК Налази многобројних истраживања указују да је субјективна добробитдетерминисана мноштвом фактора – како оним везаним за личност, тако иситуационих, и у том смислу не изненађује релативно низак проценатваријансе који се у нашем истраживању може објаснити укљученимваријаблама. Ипак, при разматрању и дискусији приказаних налаза потребнаје обазривост при тумачењу доприноса разних варијабли субјективнојдобробити. Како наводи Динер (1999), ефекти који се на први поглед чиневеома мали могу имати важне импликације за индивидуално искуство. Например, висина прихода објашњава само око 5% варијансе среће, и овајрелативно низак ефекат може прикрити чињеницу да су богати у значајнојмери срећнији од људи који живе на, или испод границе сиромаштва.Иако је утврђена импресивна стабилност субјективне доборобититоком времена, највише око 35% варијансе одражава стабилну црту-предиспозицију која се не мења током времена. Многи фактори су сепоказали значајним чиниоцем субјективне добробити у различитимкултурама, као што су циљеви и вредности (Diener, Suh, Lucas & Smith, 1999,Diener i Suh, 2000, Diener & Lucas, 2000), фактори личности, као што сусамопоштовање (Diener & Diener, 1995), хармонични односи (Kvan, Bond &Singelis, 1997), осећај контроле (Vajs, Rothbaum & Blekburn, 1984), приходи(Cummins, 2000, Diener, Diener & Diener, 1995, Veenhoven, 1993), демократија(Ingelhart & Klingenmann, 2000, Veenhoven, 1993) и индивидуализам насупротколективизму (Cummins, 1998, Diener, Diener & Diener, 1995).Упркос неким назнакама могућих полних разлика у оценамаафективних компоненти субјективног благостања, бројне друге студије судовеле до закључка да је субјективна добробит више или мање иста замушкарце и жене (Diener, 1984, Diener & Diener, 1995, Fuјita , Diener & Sandvik,1991, Ventegodt, 1995), што је у складу и са налазима нашег истраживања.Иако род/пол делимично губи на важности током живота,константно је присутан у свести појединаца/ки. Брадли наводи како све 171 жене, а и сви мушкарци, не доживљавају род као главни извор идентитета.„Као и други извори идентитета, он је у константној интеракцији с низомдругих извора“ (Haralambos i Holborn, 2002). Ми смо покушали да дамодопринос разумевању важности рода као једног од извора идентитета удетерминацији субјективне добробити појединца, уз напомену да се овакавутицај може тумачити само у светлу његове повезаности с осталимчиниоцима који дају допринос оптималном психолошком функционисању.Видели смо да постоји неколико различитих модела у оквиру којих сусе у психологији разматрају родне улоге, родни идентитет и њиховаповезаност са различитим психолошким исходима. У том смислу, постојизнатан број истраживања са фокусом на однос рода и менталног здравља,мада је велика већина ових истраживања разматрала род у светлу теоријеполних схема Сандре Бем, док је ментално здравље у највећем бројуистраживања конципирано као одсуство психопатолошких сиптома – пресвега депресивности и анксиозности. Ми смо се у нашем истраживањуфокусирали на савремени модел „позитивног менталног здравља“ уобличену појмовима „субјективне добробити“ и „самопоштовања“ као најизразитијегкорелата личног благостања (мада се у неким другим савременимконцепцијама појављује и као конституент позитивног менталног здравља),док смо род и родне улоге посматрали у светлу теорије социјалних улога којује предлoжила Елис Игли (Eagly, 1987). Ова теорија наглашава да у већинидруштава постоји подела послова по полу, што доводи до различитихочекивања повезаних са родним улогама и последично, различитогпонашања мушкараца и жена (Аronson, 2013). Како наводи Аронсон, „једанначин за посматрање снаге нормативних социјалних притисака је да се уочишта се дешава када људи успеју да им се одупру“. Нагласили смо да је, собзиром на важност и израженост родног идентитета, пол одлично поље заразматрање ефеката нормативног конформизма на психолошкофункционисање поједнца. Такође, претпоставили смо да ће полнаприпадност имати снажнији ефекат на усклађеност понашања са опаженимулогама и конформирање родним нормама код појединаца који се налазе 172 „ниже“ на социјалној лествици, те да ће код ове групе усклађеност са роднимулогама имати снажнији ефекат на субјективну добробит и самопоштовање.Имајући у виду наведене резултате истраживања, можемо известиопшти закључак да (иако проценат варијансе субјективне добробити којиобјашњава није велики) конформирање традиционално прихваћенимродним нормама (социјални статус за мушкарце и усмереност на приватнусферу код жена) има позитиван (мада скроман) ефекат на ментално здрављеи код мушкараца и код жена. Опажена усклађеност са родним улогамачинилац је субјективне добробити мушкараца, али не и жена, иако и коджена доприноси нивоу задовољства животом. Како прецизира теоријанеусаглашености појмова о себи, емоционалне последице које се јављајузависе од јачине и врсте неусаглашености које је активирано ситуацијом(према Jugović, 2004). Чињеница да је опажена неусклађеност већа кодмушкараца него код жена у нашем истраживању може објаснити ову разликуу доприносу опажене неусклађености са родном улогом субјективнојдоборобити жена и мушкараца.„Објективна“ усклађеност са родним улогама, сходно нашој полазнојпретпоставци није значајан чинилац менталног здравља мушкараца, ализначајно негативно доприноси менталном здрављу жена. Како сутрадиционалне родне улоге „репресивне“ према женама у традиционалној,патријархалној култури која је још увек доминантан образац родних односа унашем друштву, овај налаз видимо као одраз управо ове несиметричностиродних улога. Дакле, жене које се понашају традиционално у ствари сепонашају субмисивно, што доводи до нижег нивоа субјективне добробити.Ово је разумљивије у светлу следећег налаза који говори да су, уколикопосматрамо све укључене потенцијалне детерминанте субјективнедобробити (социо-демографске карактеристике, персоналне карактеристикеи усклађеност са родним улогама) и за жене и за мушкарце најрелевантијипредиктори менталног здравља материјално стање (за које смо видели дајесте важан чинилац благостања у економски неразвијенијим земљама) иактивистичка вредносна оријентација (амбициозност и тежња ка вођству).Тако, иако наши резултати делимично пружају подршку теорији социјалних 173 улога, посматрајући све укључене чиниоце и теоријске моделе у оквиру којихсе може разматрати проблематика родних улога у психологији, приметићемода наши налази говоре и у прилог „модела маскулиности“, који наглашава дасе маскулине карактеристике ( у овом случају активизам и тежња ка вођству)друштву више цене, изазивају више социјалних награда, те доприносе вишемсамопоштовању и бољем менталном здрављу. * * *На крају, желимо да укажемо на нека ограничења овог истраживања ида дамо препоруке за неке друге студије из ове области у нашој средини.Важно је напоменути да ово истраживање има неколико ограничењаметодолошке природе. Прво ограничење се тиче репрезентативности узорка.Иако се приликом одабира учесника истраживања водило рачуна да будуукључени испитаници сличних социо-економских карактеристика изразличитих области, видели смо да се у неким карактеристикама подузорцизначајно разликују, што отежава поређење испитаника из различитихобласти. Такође, пошто је узорак пригодан, генерализације се морају вршитиопрезно, мада нам величина узорка дозвољава да изводимо некепретпоставке и закључке са одређеним степеном сигурности.Када су у питању инструменти коришћени за утврђивањеусклађености са родним улогама, суочавамо се са две врсте тешкоћа. Прво,начелно постоји несклад у дефинисању и операционализовању родних улога,тј. у већини досадашњих истраживања родне улоге се операционализујупутем испитивања родних стереотипа. Уколико се родне улоге дефинишу као„скуп очекивања заједнице везаних за понашање појединаца/појединки уодносу на њихову полну припадност“ и обухватају важан сегмент односамушкараца и жена, онда у великом броју испитивања родних улога постојираскорак између теоријске дефиниције појма и начина његовог мерења. Например, најчешће коришћен инструмент - Бемин инвентар полне улогесастоји се од списка особина које су карактеристичне за мушки и женски роди операционализују маскулност и фемининост. Те особине су у случају 174 фемининости: осећајност, радост, детињастост, саучествовање, неупотребајаких израза, уживање у ласкању, нежност, лаковерност, љубав према деци исл, док се под маскулиноћу подразумева склоност ка вођству, агресивност,амбициозност, аналитичност, наметљивост, спортски карактер и сл. Јасно једа ова операционализација не кореспондира појму родних улога у ужемзначењу. Како постоји ограничен број инструмената којим се испитују полнеулоге, а ниједан не представља операционализацију наведене, ужедефиниције појма родних улога, у нашем раду морали смо сами креиратиинструмент којим бисмо мерили раскорак између опажених улога иактуелног понашања и који као такав носи ризик јер су му непознатеметријске карактеристике и ограничене могућности упоређивања податакаса другим истраживањима. Друга тешкоћа у погледу инструмената замерење родних улога огледа се у малом броју инструмената који супримењивани и проверавани на српском узорку. Тако, и Махаликовиинструменти конфомирања родним нормама нису раније примењивани насрпском узорку, нити на неком сличном узорку у окружењу, те ни метријскекарактеристике ове скале на нашем узорку нису биле познате преиспитивања, нити постоје истраживања овим инструментом у окружењу којаби омогућила поређење података и пружање јасније слике о степенуконформирања испитиваним нормама на нашем узорку.На крају, сматрамо да је истраживање отворило многа важна питањаиз области проучавања родних улога, од ближег и јаснијег одређења појма ипоготову његове операционализације до импликација које родни идентитет,као врста колективног идентитета има на слику о себи и социјалнофункционисање појединца. Пре свега, чини нам се да би у нареднимистраживањима требало поћи од шире концепције менталног здравља.Можда би модел који је предложио Киз (Keyes, 2005), а који обухвата вишедимензија – емоционално, психичко и социјално благостање, или евентуалноукључивање скала које обухватније мере симптома менталних поремећајапружили потпуније податке и јаснију слику када је у питању однос овогважног домена социјалног идентитета са психолошким функционисањем, тј.менталним здрављем у нашој култури. 175 ЛИТЕРАТУРА: Adorno, T. W., Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J. and Nevitt Sanford, R. (1950). The authoritarian personality. New York: Harper & BrothersAllen, J.G., & Haccoun, D.M. (1976). Sex differences in emotionality: Amultidimensional approach. Human Relations, 29, 711-722.Alfred, G. C., Hammer, J. H., Good, G. E. (2014). Male student veterans: Hardiness,psychological well-being, and masculine norms. Psychology of Men & Masculinity, Vol 15(1), 95-99.Alpert-Gillis, L.J., J.P. Connell. (1989). Gender and Sex-Role Influences on Children'sSelf-Esteem. Journal of Personality 57 (1): 97-114Ann Oakley (1974). The Sociology of Housework . New York: Pantheon BooksAntill, J.K., Cunningham, J. D. (1979). Self-esteem as a function of masculinity inboth sexes. Journal of Consulting and Clinical Psychology, Vol 47(4), 783-785Archer, J., Lloyd, B. (2002). Sex and Gender. Cambridge University PressAronson, E., Vilson, T.D., Akert, R.M. (2013). Socijalna psihologija (V izdaЊe).Beograd: MateAshmore, R. D. (1991). Sex, gender and the individual. In: Pervin, L. (Ed.), Handbook of personality. New York: Guilford PressAzar, I.A.S., Vasudeva, P. (2006). Self-Efficacy and Self-esteem: A ComparativeStudy of Employed and Unemployed Married Women in Iran, German Journal of Psychiatry, The University of GöttingenBabović, M., (2009). Post-socijalistička transformacija i socio-ekonomske strategijedomaЋinstava i pojedinaca u Srbiji, Beograd, ISI FFBaker, R. (1984). 'Pricks' and 'Chicks': a Plea for 'Persons'.'' In Baker, R. andElliston, F. (1984). (eds). Philosophy and Sex. 2nd ed. Buffalo, NY:Prometheus.Bartlett, M.S. (1954). A note on multiplying factors for various chi-squaredapproximations. Journal of the Royal Statistical Society, Series B 16: 296–298 176 Batler, Dž. (2010). NevoЉe s rodom: feminizam i subverzija identiteta.Loznica:KarposBaumeister, R. (1993). Self-esteem: The puzzle of low self-regard. New York: PlenumBem, S.L. (1974). The measurement of psychological androgyny. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 42(2): 155-162Bem, S. L. (1974). The measurement of psychological androgyny. Journal of Counseling & Clinical Psychology, 42, 155-162Bem, S.L. (1983). Gender Schema Theory and Self-Schema Theory Compared: AComment on Markus, Crane, Bernstein and Siladi's "Self-Schemas andGender”. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 43, No. 6, 1192-1194.Bem, S.L. (1993). The Lenses of Gender: Transforming the Debate on Sexual Inequality. New Haven: Yale University Press. Ch. 1 and 5Biswas-Diener, R., & Diener, E. (2001). Making the best of a bad situation:Satisfaction in the slums of Calcutta. Social Indicators Research, 55, 329–352Blackmore, S. (2003). Consciousness: An Introduction. London, Hodder & StoughtonBlagojević, M. (1991). Žene izvan kruga: profesija i porodica. Beograd: SIFFBlagojević, M. (2003). Položaj žena u zemljama Balkana: komparativni pregled.BeogradBlagojević, M. (2006). Rodni barometar – društveni položaj i kavlitet života žena i muškaraca – Srbija: sažetak istraživaЊa. Beograd: Altera MBBlagojević-Hjuson, M. (2012). Rodni barometar u Srbiji - razvoj i svakodnevni život.Beograd: UN WomenBrosnan, J. (2003). Tehnofobija i rod. Da li su kompjuteri „zvečke za dečke“. Beograd:Kultura, 107-108, str. 99-118Brehm, S.S., Kassin, S.M. & Fein, S. (1999). Social psychology (4th ed.). Boston:Houghten MifflinBrnić, P. (2002). Odnos makulinosti, femininosti te nekih sociodemografskih varijabli sa lokusom kontrole. Diplomski rad. Zagreb: Filozofski fakultetBrody, L. R., & Hall, J. (1993). Gender and emotion. In M.Lewis & J. Haviland (Eds.), Handbook of emotions (pp.447–461). New York: Guilford Press 177 Broverman, I. K., Broverman, D. M., Clarkson, F. E., Rosenkrantz, P. S. & Vogel, S. R.(1970). Sex-role stereotypes and clinical judgments of mental health. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 34(1), 1-7.Burr, V. (2002). Gender and Social Psychology, This, Taylor& Francis e-LibraryCantor, N., & Sanderson, C.A. (1999). Life task participation and well-being: Theimportance of taking part in daily life. In D. Kahneman, E. Diener, & N.Schwarz (Eds.).Well-being: The Foundations of Hedonic Psychology (pp. 230-243). New York: Russell Sage Foundation.Chrisler, J.C., McCreary, D.R. (editors) (2010). Handbook of Gender Research in Psychology. Volume 1: Gender Research in General and ExperimentalPsychology. New York: Springer Science + Business Media.Conceicao, P., & Bandura, R. (2008). Measuring Subjective Wellbeing: A Summary Review of the Literature. Working Papers. New York: United NationsDevelopment Program.Connell, R. and. Messerschmidt, J. W. (2005). Hegemonic masculinity: rethinkingthe concept. Gender and Society, vol. 19 no. 6, 829-859.Cook , E.P. (1985). Psychological androgyny. Elmsford. NY: PergamonCooley, C.H. (1902). Human Nature and the Social Order. New York: Scribner's,Confer pp. 183–184Coopersmith, S. (1967). The antecedents of self-esteem. San Francisco: W. H.Freeman & CoCorrell, S. (2007). Social Psychology of Gender - Advances in Group Processes,Volume 24, 1–18, Elsevier Ltd.Costa P. T. and McCrae R. R. (1980). Influence of Extraversion and Neuroticism onsubjective well-being: happy and unhappy people. Journal of Personality and Social Psychoogy, 38, 668-678.Costa, P. T., Jr., McCrae, R. R., & Zonderman, A. B. (1987). Environmental anddispositional influences on well-being: Longitudinal follow-up of anAmerican national sam ple. British Journal of Psychology, 78, 299–306.Cournoyer, R. J., & Mahalik, J R. (1995). Cross-sectional study of gender role conflictexamining college-aged and middle-aged men. Journal of Counseling Psychology, 42, 11-19 178 Cummins, R. A. (1998). The second approximation to an international standard oflife satisfaction. Social Indicators Research, 43, 307-334.Cummins, R. A. (2000). Personal income and subjective well-being: A review. Journal of Happiness Studies, 1, 133-158Cummins, R. A., & Nistico, H. (2002). Maintaining life satisfaction: The role ofpositive cognitive bias. Journal of Happiness Studies, 3, 37-69.Čekrlija, Đ., Turjčanin, V., Puhalo, S. (2004). Društvene orijentacije mladih.Nacionalni institut za borbu protiv narkomanije. BaЊa LukaDeaux, K. & Major, B. (1987). Putting gender into contex: An interactive model ofgender-related behavior. Psychological review,Vol. 94, No. 3: 369-389Deaux, K., Lewis, L.L. (1984). Structure of Gender Stereotypes: InterrelationshipsAmong Components and Gender Label. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 46, No. 5, 991-1004.Deci, E. L., & Ryan, R. M (2002). Self-determination research: Reflections and futuredirections. In E.L. Deci & R.M. Ryan (Eds.), Handbook of Self-Determination Research (pp. 431-441). Rochester, NY: University of Rochester PressDeNeve K.M. (1999). Happy as an extraverted clam? The role of personality for subjective well-being. Curr. Dir. Psychol. Sci.8:141–44DeNeve, K.M., & Cooper, H. (1998).The happy personality: a meta-analysis of 137personality traits and subjective well-being. Psychological Bulletin, 124,197–229Deutsh, F.M., Lussier, J. B. & Servis, L. J. (1993). „Husbands at home: Predictors ofpaternal participation in childcare and housework“. U: Journal of personality and social psychology 65: 1154-1166Diekman, A., B., & Eagly, A. H. (2000). Stereotypes as dynamic constructs: Womenand men of the past, present, and future. Personality & Social Psychology Bulletin, 26, 1171-1188Diener, E., & Biswas-Diener, R. (2002). Will money increase subjective well-being? Social Indicators Research, 57, 119–169Diener, E., & Diener, M. (1995). Cross-cultural correlates of life satisfaction andself-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 68, 653–663 179 Diener, E., & Lucas, R. E. (2000). Explaining differences in societal levels ofhappiness: Relative standards, need fulfillment, culture, and evaluationtheory. Journal of Happiness Studies, 1, 41-78.Diener, E., & Seligman, M. E. P. (2004). Beyond money: Toward an economy ofwellbeing. Psychological Science in the Public Interest, 5, 1–31Diener, E., & Suh, E. M. (2000). Culture and subjective well-being. Cambridge, MA:MITDiener, E., Diener, M., & Diener, C. (1995). Factors predicting the subjective well-being ofnations. Journal of Personality and Social Psychology, 69, 851-864Diener, E., Emmons, R. A., Larsen, R. J., & Griffin, S. (1985). The Satisfaction withLifeDiener, E., Larsen, R. J., Levine, S., & Emmons, R. A. (1985). Frequency and intensity:Diener, E., Ng, W., Harter, J. and Arora, R. (2010). Wealth and Happiness Across theWorld: Material Prosperity Predicts Life Evaluation, Whereas PsychosocialProsperity Predicts Positive Feeling. Journal of Personality and Social Psychology, 99, 52-61Diener, E., R.E. Lucas, S. Oishi and E.M. Suh. (2002). Looking up and looking down:Weighting good and bad information in life satisfaction judgement. Personality and Social Psychology Bulletin 28, pp. 437–445Diener, E., Sandvik, E., Seidlitz, L., & Diener, M. (1993). The relationship betweenincome and subjective well-being: Relative or absolute? Social Indicators Research, 28, 195-223.Diener, E., Suh, E. M., Lucas, R. E., & Smith, H. L. (1999). Subjective well-being:Three decades of progress. Psychological Bulletin, 125, 276-302Diener, E., Suh, E.M., Lucas, R.E., & Smith, H.L. (1999). Subjective well-being: Threedecades of progress. Psychological Bulletin, 125, 276–302Diener, E., Suh, E., & Oishi, S. (1997). Recent findings on subjective well-being(invited article). Indian Journal of Clinical Psychology, 24, 25-41.Dinić. B., i Knežević. G. (2008). Dimenzije seksualnog ponašanja. Primenjena psihologija, 3-4, 161-186. 180 Dolan, P., Peasgood, T., and White, M. P. (2008). Do We Really Know What MakesUs Happy? A Review of the Economic Literature on the Factors Associatedwith Subjective Wellbeing. Journal of Economic Psychology, 29, 94-122.Džamonja-Ignjatović, T., Žegarac, N., Popović, D., Duhaček, D.(2010). Istraživanjestavova prema rodnoj ravnopravnosti u sistemu visoko-školskogobrazovanja. Godišnjak FPN, 455-477Eagly, A.H., Steffen, V.J. (1984). Gender Stereotypes Stem From the Distribution ofWomen and Men Into Social Roles. Journal or Personality and Social Psychology, Vol. 46, No. 4, 735-754.Eagly, A.H., Beall, A.E., Sternberg, R.J. (2004. Psychology of gender. The GuilfordPress.Easterlin, R. A. (1974). Does economic growth improve the human lot? Someempirical evidence. In P.A. David and M.W. Reder (eds.) Nations and Households in Economic Growth. Academic Press:New YorkEckes, T. (2000). The Developmental Social Psychology of Gender. LawrenceErlbaum AssociatesEllis, L. et al. (2008). Sex differences: summarizing more than a century of scientific research. Taylor & Francis Group, LLCEnns, C.Z. (2008). Toward a complexity paradigm for understanding gender roleconflict. The Counseling Psychologist, 36, 446-454.Feather, N. T. (1984). Masculinity, Femininity, Psychological Androgyny and theStructure of Values. Journal of Personality and Social Psychology, VoL 47. No.3.Fisher, A. H. (2000). Gender and emotion – Social psychological perspectives. Studies in emotion and social interaction. Cambrige University Press, Paris,2000Flood, M. (2010). Where Men Stand: Men’s roles in ending violence against women.Sydney: White Ribbon Prevention Research Series, No. 2, 2010.Fujita, F., Diener, E., & Sandvik, E. (1991). Gender differences in negative affect andwell-being: The case for emotional intensity. Journal of Personality and Social Psychology, 61, 427-434. 181 Gater, R., Tnasella M., Korten A., Tiemens B.G., Mavreas V.G. and Olatawura M.O.(1998). Sex differences in the prevalence and detection of depressive andanxiety disorders in general health care settings. Archives of General Psychiatry. 55: 405-413.Gerson, K. (1997). The social construction of fatherhood. In T. Arendell (Ed.). Contemporary parenting: Challenges and issues. Thousand Oaks, CA: Sage.Glick, P. et Fiske, S. T. (1996). The ambivalent sexism inventory: Differentiatinghostile and benevolent sexism. Journal of Personality and Social Psychology,Vol. 3, pp. 491-512;Good, G. E., & Mintz, L. B. (1990). Gender role conflict and depression in collegemen: Evidence for compounded risk. Journal of Counseling and Development,69, 17-21Gorman, J. M. (2006). Gender differences in depression and response topsychotropic medication. Gender Medicine, 3, 93–109Grossman, M., & Wood, W. (1993). Sex differences in the intensity of emotionalexperience: A social role interpretation. Journal of Personality and Social Psychology, 65, 1010–1022Guzina, M. (1972). Faktori zadovoljstva poslom. Doktorska disertacija. Beograd:Filozofski fakultetHall, J.A., Carter, J. D. (1999). Gender-stereotype accuracy as an individualdifference. Journal of Personality and Social Psychology, Vol 77(2), 350-359.Haralambos, M. i Holborn, M. (2002). Sociologija - teme i perspektive.Zagreb: Golden MarketingHavelka, N. (1995). Vrednosne orijentacije učenika i njihova očekivanja od budućihzanimanja. Psihološka istraživanja 7. Beograd: Institut za psihologijuHeadey, B.; Wearing, A.J. (1992). Understanding Happiness: A Theory of Subjective Well-Being. Melbourne: Longman CheshireHelgeson, V. S. (2009). The psychology of gender—4th ed. Pearson EducationHelliwell, J.F. (2003). How’s Life? Combining Individual and National Variables toExplain Subjective Well-being. Economic Modelling, Vol. 20, pp. 331-360Higgins, E. T. (1987). Self-discrepancy: A theory relating self andaffect. Psychological Review, 94, 319-340. 182 Higgins, E.T. (2000). Making a good decision: Value from fit. American Psychologist,55, 1217–1230.Hurt, M.M, Nelson, J.A., Turner, D.L., Haines, M.E., Ramsey, L.R., Erchull, M.J., Liss, M.(2007). Feminism: What is it Good For? Feminine Norms and Objectificationas the Link between Feminist Identity and Clinically Relevant Outcomes. Sex Roles, Volume 57, Issue 5-6, pp 355-36Ignjatović, S., Pantić, D., Bošković, A., Pavlović, Z. (2010). Građanke i građani Srbije o rodnoj ravnopravnosti. Beograd: Institut društvenih nauka – Centar zapolitikološka istraživanja i javno mnjenjeInglehart, R. and. Baker, W.E. (2000). Modernization, Cultural Change, and thePersistence of Traditional Values. American Sociological Review, 65:19-51Inglehart, R., & Klingemann, H. D. (2000). Genes, culture, democracy, andhappiness. In E. Diener & E. M. Suh (Eds.). Culture and subjective well-being(pp. 165–183). Cambridge, MA: MIT Press.Jarić, V., Radović, N. (2010). Rečnik rodne ravnopravnosti. BeogradJugović, I. (2004). Zadovoljsvo rodnim ulogama. Diplomski rad. Zagreb:FilozofskifakultetKahneman, D., Diener, E., & Schwarz, N. (Eds.) (1999). Well-being: The foundations of hedonic psychology. New York: Russell Sage Foundation.Kaiser, H. (1970). A second generation Little Jiffy. Psychometrica, 35: 401–415Kaiser, H. (1974). An index of factorial simplicity. Psychometrica, 39: 31–36Kandido-Jakšić, M. (1995). Polne uloge i mentalno zdravlje. Psihologija, 3-4, str315-318Kaprara, Đ.V., Ćervone, D. (2003). Ličnost: determinante, dinamika, potencijali.Beograd: DeretaKelly, J.A., & Worrell, J. (1977). New formulations of sex-roles and androgyny: Acritical review. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 45, 1101-1115Kessler, R. C., McGonagle, K. A., Swartz, M., et al (1993). Sex and depression in theNational Comorbidity Survey I: Lifetime prevalence, chronicity andrecurrence. Journal of Affective Disorders, 29, 85 -96. 183 Keyes, C.L.M. (2005). Mental Illness and/or Mental Health? Investigating Axioms ofthe Complete State Model of Health. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 73(3), 539-548Keyes C.L.M. (2009). Toward a science of mental halth. In S.J.Lopez & C.R. Snyder(Eds.). Oxford handbook of positive psychology (pp. 89-95). New York:Oxford University PressKing, L. et al. (1981). A new measure of Sex-role Attitudes. Annual meeting of the Midwestern Psychological Association. DetroitKohlberg, L. (1966). A cognitive-developmental analysis of children's sex- roleconcepts and attitudes. In: Maccoby, E.E. (Ed.). The development of sex differences. Stanford, CA: Stanford University PressKreč, D., Kračfild, R. S. i Balaki, I. L. (1972). Pojedinac u društvu. Beograd: Zavod zaudžbenike i nastavna sredstva,Kristof-Brown, A.L., Zimmerman, R.D., & Johnson, E.C. (2005). Consequences ofindividuals’ fit at work: A meta-analysis of person-job, person-organization,persongroup,and person-supervisor fit. Personnel Psychology, 58, 281-342Krugman, P. (1991). Increasing returns and economic geography. Journal of Political Economy 99, 483-499Kubovy, M. (1999). Pleasures of the mind. In D. Kahneman, E. Diener & N. Schwarz(Eds.). Well-being: The Foundations of Hedonic Psychology (pp. 134–154).New York, NY: Russsell Sage Foundation.Kuzmanović, B. (1995a). Društvene promene i promene vrednosnih orijentacijaučenika. Psihološka istraživanja 7. Beograd: Institut za psihologijuKuzmanović, B. (1995b). Uvodna razmatranja za istraživanje promena vrednosnihorijentacija mladih u Srbiji. Psihološka istraživanja 7. Beograd: Institut zapsihologijuKwan, S. Y., Bond, M. H., & Singelis, T. M. (1997). Pancultural explanations for lifesatisfaction: Adding relationship harmony to self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 73, 1038- 1051.LaFrance, M. & Banaji, M.R. (1992). Toward a reconsideration of the gender-emotion relationship. In M. S. Clark (Ed.), Emotion and social behavior. 184 Review of Personality and Social Psychology (vol. 14, pp. 178-201). NewburyPark, CA: Sage PublicationsLayard, R. (2005). Happiness: lessons from a new science. Penguin, LondonLerner, R.M., Steinberg, L. (2009). Handbook of adolescent psychology, 3rd edition.Jon Wiley & Sons Inc., Hoboken, New JerseyLevant, R. (1992). Toward the reconstruction of masculinity. Journal of Family Psychology, 5, 379–402.Levinson, D. J., with Levinson, J. D. (1996). Seasons of a Woman's Life. New York,NY: Alfred A. Knopf.Lewis, J. (2001). The decline of the male breadwinner model: Implications for workand care. Social Politics: International Studies in Gender, State & Society8(2):152-69.Lima, M. L. and Novo, R. (2006). So far so good? Subjective and social well-being inPortugal and Europe. Portuguese Journal of Social Science, 5 (1), 5−33.Lucas, R. E., Diener, E., Suh, E. M. (1996). Discriminant validity of well-beingmeasures. Journal of Personality and Social Psychology, 71:616-628Lučev, I. i Tadinac, M. (2008). Kvaliteta života u Hrvatskoj – povezanostsubjektivnih i objektivnih indikatora te temperamenta i demografskihvarijabli s osvrtom na manjinski status. Migracijske i etničke teme, god. 24,br. 1-2, str. 67−89.Lykken,D. i Tellegen, A. (1996). Happiness is a stochastic phenomenon. Psychologic Science, 7: 186-189Lytton, H. & Romney, D. M. (1991). „Parents' differential socialization of boys andgirls: A meta-analysis“. U: Psychological Bulletin 109: 267-296.Lyubomirsky, S., King, L., Diener, E. (2005). The Benefits of Frequent PositiveAffect: Does Happiness Lead to Success? Psychological Bulletin, 131 (6):803-855.Maciejewski P.K., Prigerson H.G., Mazure C.M. (2001). Sex differences in event-related risk for major depression. Psychol Med 31(4):593-604Maccoby E. E. (2000). Perspectives on gender development International Journal Of Behavioral Development. Vol. 24 (4), p 398–406 185 Maccoby E. E. and Jacklin C. N. (1975). The Psychology of Sex Differences. StanfordUniversity Press/Oxford University Press: LondonMahalik, J. R. (2000). Men’s gender role conflict as predictors of self-ratings on theInterpersonal Circle. Journal of Social and Clinical Psychology, 19, 276-292.Mahalik, J. R., Locke, B. D., Ludlow, L. H., Diemer, M. A., Scott, R. P. J., Gottfried, M., &Freitas, G. (2003). Development of the Conformity to Masculine NormsInventory. Psychology of Men & Masculinity, 4, 3–25Mahalik, J. R., Morray, E. B., Coonerty-Femiano, A., Ludlow, L. H., Slattery, S. M., &Smiler, A. (2005). Development of the Conformity toFeminine NormsInventory. Sex Roles, 52(7-8), 417-435.Marušić, I. (1994). Povezanost rodnih uloga i osobina ličnosti kibernetičkog modela.Magistarski rad. Zagreb: Filozofski fakultetMcCrae, R. R., & Costa, P. T., Jr. (1991). The NEO Personality Inventory: Using thefive-factor model in counseling. Journal of Counseling and Development, 69,367-372.McRae, K., Ochsner, K. N., Gross, J.J. (2008). Gender differences in emotionregulation: An FMRI study of cognitive reappraisal. Group Processes & Intergroup Relations, Vol 11(2) 143–162Michalos, A.C., Hemingway, D., Hubley, A.M., Zumbo, B.D. (2001). Health and OtherAspects of the Quality of Life of Older People. Social Indicators Research, ,Vol. 54, 239 – 274Mihić, V. (2010). Izraženost i korelati rodnih predrasuda kod stanovnikaVojvodine. Primenjena psihologija, 2010/4, str. 307-321.Milivojević, S. (2006). Women in the News: Lipstick Imperialism (Žene u vestima:Karmin imperijalizam). Evropski forum: Mesečnik za evropske integracije,br.7, str.12Milojević, I., Markov, S. (urednice) (2011). Uvod u rodne teorije. Novi Sad:Mediterran PublishingMladenović, U. (1976). Uloga pola kome dete pripada i prihvatanje te uloge.Magistarski rad. Beograd: Filozofski fakultet 186 Moss-Rascusin, C.A., Phelan, J.E. & Rudman, L.A. (2010). When men break thegender rules: Status incongruity and backlash against modest men. Psychology of Men & Masculinity, 11(2), 140-151Muffels, R. and Headey, B..(2013). Capabilities and Choices: Do They Make Sen’s forUnderstanding Objective and Subjective Well-Being? An Empirical Test ofSen’s Capability Framework on German and British Panel Data. Social Indicators Research, 110: 1159-1185Novovic, Z., & Mihic, LJ. (2008). Serbian Inventory of Affect based on the Positive and Negative Affect Schedule-X. Unpublished manuscript. Novi Sad, University ofNovi SadNewport, F. (2001). Americans see women as emotional and affectionate, men as more aggressive: Gender specific stereotypes persist in recent Gallup poll.Gallup Brain Web site: http://brain.gallup.comO’Neil, J. M. (2008). Summarizing 25 years of research on men’s gender roleconflict using the Gender Role Conflict Scale: New research paradigmsand clinical implications. The Counseling Psychologist, 36, 358Okun, M. A., & George, L. K. (1984). Physician- and self-ratings of health,neuroticism, and subjective well-being among men and women. Personality and Individual Differences, 5, 533-540Opačić, G.(1995). Ličnost u socijalnom ogledalu. Beograd: Institut za pedagoškaistraživanjaOwen Blakemore, J.E., Berenbaum, S.A., Lynn, S. (2009). Gender development.Psychology Press, Taylor & Francis Group, LLCPallant, J. (2009). SPPS: priručnik za preživЉavaЊe. Beograd: Mikro kЊiga.Pantić, D. (1981). Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije,Pantić, D. (1990). Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji. Beograd: Centarza politikološka istraživanja i javno mnjenjePavlou, V., Tsaousis, I., Vryonides, M., Vitsilaki, C. (2008). Assessing the Dimensionality and Other Psychometric Properties of a Greek Translation of the Sex-role Egalitarianism Scale (Form B). DOI 10.1007Pennington, D. (2008). Osnove socijalne psihologije, 4. izdanje. Zagreb: Naklada Slap 187 Petrušić, N. (2007). Prava žena u porodici. U: N. Petrušić (ur.) Međunarodni idomaći pravni okvir ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, Niš:Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, str. 41–50.Rajković, Lj. (2000). Porodica i položaj žene u ruralnoj Srbiji. Statistički godišnjak JugoslavijeRichmond Abbott, M. (1983).Masculine and Feminine: Sex Roles Over the Life Cycle.Reading, MA: Addison-WesleyRochlen, A. B., McKelley, R. A., & Whittaker, T. W. (2010). Stay-at-home fathers’reasons for entering the role and stigma experiences: A preliminary report. Psychology of Men and Masculinity, 11(4), 7-14.Rogers, S., Rogers, W. (2001). The psychology of gender and sexuality: an introduction. London: Open University PressRosenberg, M, (1979). Conceiving the Self. USA: Basic BooksRosenkrantz, P., Vogel, S., Bee, H., Broverman, I. & Broverman, D. M. (1968). Sex-role stereotypes and self-concepts in college students. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 32(3), 287-295Rot, N. (2003). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike inastavna sredstvaRozenfild, S. (2005). Rod i mentalno zdravЉe: da li više psihopatoloških fenomenapokazuju žene, muškarci, ili pođednako (i zašto)? U: DimitrijeviЋ, A. (ur.) Savremena shvataЊa mentalnog zdravЉa i poremeЋaja. Beograd: Zavod zaudžbenike i nastavna sredstva, str. 321–338.Ryff, C. D., & Singer, B. H. (2000). Interpersonal flourishing: A positive healthagenda for the new millennium. Personality and Social Psychology Review, 4(1 Special Issue: Personality and Social Psychology at the Interface: NewDirections for Interdisciplinary Research), 30-44Ryff, C.D. (1995). Psychological Well-Being in Adult Life. Current Directions in Psychological Science, god. 4, br. 4, str. 99−104.Sagiv, L. and Schwartz, S.H. (2000). Value priorities and subjective well-being:direct relations and congruity efects. European Journal of Social Psychology,30, 177-198 188 Sharpe, M. J. & Heppner, P. P. (1991). Gender role, gender role conflict, andpsychological well-being in men. Journal of Counseling Psychology, 38, 323–330Shaver, P. R. & Freedman, J. (1976). The pursuit of happiness. Psychology Today, 10,26-32, 75Smiljanić, V. (1985). Razvoj polnog identiteta. Psihologija 3-4, 5-18, BeogradSmith, A. P. (2011). A holistic approach to stress and well-being. Part 1. Occupational Health [At Work], 7(5), 34-35Spence, J. T., Deaux, K. & Helmreich, R. L. (1985). Sex roles in contemporaryamerican society, In G. Lindzey & E. Aronson (Ed.), The handbook of social psychology (Vol 2). New York: Random HouseSpence, J.T., & Helmreich, R.L. (1978). Masculinity and femininity: Their psychological dimensions, correlates, and antecedents. Austin, TX: Universityof Texas PressSpence, J.T., Helmreich, R., Stapp, J. (1975). Ratings of self and peers on sex roleattributes and their relation to self-esteem and conceptions of masculinityand femininity. Journal of Personality and Social Psychology, Vol 32(1), 29-39.Stanojević, D. (2012). Savremeni modeli pozitivnog mentalnog zdravlja. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XLII (2)/2012. Univerzitet u Prištini, KosovskaMitrovica, 329-341Stavrova, O., Schlosser, T. and Fetchenhauer, D. (2011). Are the UnemployedEqually Unhappy All around the World? The Role of the Social Norms toWork and Welfare State Provision in 28 OECD Countries. Journal of Economic Psychology 32(1):159-71Stjepanović-Zaharijevski, D., Gavrilović, D., Petrušić, N. (2010). Obrazovanje zarodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednjuškolu. UNDP, BeogradStrauman, T.J., & Higgins, E.T. (1988). Self-discrepancies as predictors ofvulnerability to different syndromes of chronic emotional distress. Journal of Personality, 56, 685-707 189 Suh, E., Diener, E., & Fujita, F. (1996). Events and subjective well-being: only recentevents matter. Journal of Personality and Social Psychology, 70, 1091 -1102Tadić, M. (2010). Pregled nekih istraživanja u kontekstu subjektivne dobrobiti.Zagreb: Društvena istraživanja , br. 1-2 (105-106), 117-136Taylor, S. E., & Brown, J. D. (1988). Illusion and well-being: A social psychologicalperspective on mental health. Psychological Bulletin, 103, 193-210Tesch-Römer, C., Motel-Klingebiel A., Tomasik M.J. (2007). Gender Differences inSubjective Well-Being: Comparing Societies with Respect to GenderEquality Social Indicators Research, 85(2):329-349.Tomanović, S., (2012). Tranzicije u porodičnom domenu. U Tomanović, S. et al. Mladi-naša sadašnjost, ISIFF, BeogradTrebješanin, Ž. (2001). Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kultureUnger, R., & Crawford, M. (1992). Women & Gender: A feminist psychology. NewYork: McGraw-HilVasiljević, L., Anđelković-Kanzleiter, V. (2008). Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije. Ženski informaciono-dokumentacioni centar, Zajkon Print,BeogradVeenhoven, R. (1993). Happiness in Nations: Subjective Appreciation of Life in 56 Nations 1946-1992. Rotterdam, RISBO -Erasmus University Rotterdam.Veenhoven, R. (1994). Is Happiness a Trait?: Test of the Theory That a BetterSociety does not Make People any Happier. Social Indicators Research, 32,101-160Ventegodt, S. (1995). Quality of Life in Denmark. Results from a Population Survey.Forskningscentrets Forlag, CopenhagenWalker, D. E., Tokar, D. M., Fischer, A. R. (2000). What Are Eight PopularMasculinity-Related Instruments Measuring? Underlying Dimensions andTheir Relations to Sociosexuality,. Psychology of Men & Masculinity, Vol. 1,No. 2, 98-108Waterman, A.S. (1993). Two conceptions of happiness: Contrasts of personalexpressiveness (eudaimonia) and hedonic eЊoyment. Journal of Personality and Social Psychology, 64, pp. 678-691. 190 Weisz, J. R., Rothbaum, F. M. & Blackburn, T. C. (1984). Standing out and standingin: The psychology of control in America and Japan. American Psychologist,39, 955-969.West, C., Zimmerman, D.H. (1987). Doing Gender. Gender & Society 1, 2: 125 - 151Whitley, B.E. (1983). Sex role orientation and self-esteem: A critical meta-analyticreview. Journal of Personality and Social Psychology, 44, 765-778Williams, J. E., & Best, D. L. (1990). Measuring sex stereotypes: A multination study(rev. ed.). Beverly Hills, CA: Sage PublicationsWilhelm, K., Parker, G., Hadzi-Pavlovic, D. (1997). Fifteen years on: evolving ideasin researching sex differences in depression. Psychological Medicine, 27,875–883Wood, W., Christensen, P. N., Hebl, M. R., & Rothgerber, H. (1997). Conformity tosex-typed norms, affect, and the self-concept. Journal of Personality and Social Psychology, 73, 523-535Yager, G.G., Baker, S. (1999). Thoughts on androgyny for the counseling psychologist.Paper presented at the annual meeting of the American PsychologicalAssociation, New YorkYoung M.A., Fogg L.F., Scheftner W.A., Keller M.B., Fawcett J.A. (1990). Sexdifferences in the lifetime prevalence of depression: does varying thediagnostic criteria reduce the female/male ratio? Journal of Affective Disorders, 18:187–192Zahn-Waxler, C., Polanichka, N. (2004). All thing interpersonal: Socialization andfemale aggression. In: Bierman, M.P.K.L. (Ed.), Aggression, Antisocial Behavior and Violence: A Developmental perspective. Guilford Publications,Inc.Žunić, N. (2012). Rodni stereotipi o ženama i muškarcima u politici. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. Br. 63 , str. 281-296. 191 ПРИЛОЗИ 192 ПРИЛОГ БР. 1: Инструмент за прикупљање социо-демографских података (верзија за мушкарце) УПИТНИК – МПред вама се налазе питања која се односе на неке податке о вама и вашем виђењуокружења у коме живите. Овај упитник служи истраживању у научне сврхе и подацикоје дајете НЕ МОГУ СЕ УПОТРЕБИТИ НИ ЗА ШТА ДРУГО. Молимо вас да пажљивопрочитате питања и да искрено одговорите на свако питање. Нема тачних ипогрешних одговора! Испитивање је анонимно, не морате уписати своје име ипрезиме. Хвала на сарадњи!1. Ваш пол (заокружите): 1. Мушки 2. Женски2. Старост: ____ година (упишите)3. У ком типу насеља сте одрастали? (заокружите):1. велики град (100,000+) 2. мали град3. село 4. засебно имање4. Ваше садашње место сталног боравка: ______________________________ (упишите)5. Са ким тренутно живите? (упишите)____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 6. Највиша школа коју сте завршили (заокружите):1. Непотпуна основна школа 4. Виша школа2. Основна школа 5. Факултет3. Средња школа 6. Магистратура, докторат7. Да ли сте запослени (заокружите): 1. Да 2. Не8. Које је ваше садашње занимање или последње занимање које сте обављали кадсте били запослени?1. домаћин/пољопривредник2. неквалификован или полуквалификован радник,3. квалификован или високо квалификован радник,4. службеник или стручњак са средњомшколом,5.службеник или стручњак са вишом или високом школом,6. ученик или студент, 193 7. пензионер и8. друго занимање _____________________________ (упишите)9. Молимо вас, процените материјално стање ваше породице:1. Живимо од хуманитарне помоћи2. Једва излазимо на крај са свакодневним трошковима (храна, струје...) и честоморамо да позајмљујемо да бисмо сачекали следећи приход новца.3. приходи су нам довољни за неопходне свакодневне трошкове током месецаали нам куповинма одеће и обуће претставља тешкоћу. Због тога морамо даштедимо или да се задужујемо.4. Од својих прихода можемо себи без проблема да обезбедимо храну, одећу иобућу, али за куповину крупнијих предмета за домаћинство морамо дужештедети.5. Садашње материјалне прилике нам омогућавају да живимо без већиходрицања. 194 ПРИЛОГ БР. 2: Инструмент за испитивање опажених родних улога и актуелног понашања – верзија за мушкарце Молимо вас да пажљиво прочитате следеће тврдње и да заокружите шта ВАША ОКОЛИНА (имајте у виду просечног становника вашег места) сматра за прикладнопонашање од припадника мушког, односно женског пола. 1. Моја околина сматра да бригу о хигијенидеце (купање, прање зуба, пресвлачењепелена, бирање одеће и сл) у породицитреба да обавља 1) Углавном отац2) Подједнако и отац и мајка3) Углавном мајка 2. По мишљењу моје околине, куповинаразних ситнијих ствари за кућу (посуђа,завеса, постељине и сл) је посао који јеприродно да обавља: 1) Мушкарац2) Жена3) Обоје 3. По мишљењу моје околине, уколико судеца болесна, природно је да узмеболовање и негује их 1) Отац2) Мајка3) Свеједно је 4. Моја околина сматра да главниауторитет за децу у кући треба дапредставља 1) Отац2) Мајка3) Подједнако отац и мајка 5. Моја околина сматра да иницијативу увези (да приђе особи која му/јој се допада,позове на састанак, иницира секс и сл)треба да има 1) Мушкарац2) Жена3) Свеједно је 6. Моја околина сматра да у браку/вези„главну реч“ при доношењу важниходлука (место живљења, куповина стана,аута, улагања у некретнине и сл) треба даима 1) Муж2) Жена3) Подједнако 7. Моја околина сматра да о односима сапријатељима и рођацима (да се сетирођендана, „важних“ датума, купујепоклоне) пре свега треба да води рачуна 1) Муж2) Жена3) Подједнако и мушкарац ижена 8. Моја околина сматра да одржавање кућечистом (усисавање, брисање прашине,пеглање и сл.) у породици треба даобавља 1) Углавном мушкарац2) Углавном жена3) Очекује се да равномерномуж и жена расподеле тепослове 195 9. Моја околина сматра да су мањепоправке у кући (нпр. мењање гумице наславини, замена осигурача, качење сликеи сл.) пре свега 1) Мушки посао2) Женски посао3) Свеједно 10. Моја околина сматра да је набавка иприпремање хране (одлазак на пијацу исл) углавном: 1) Мушки посао2) Женски посао3) Свеједно је 11. Према мишљењу моје околине, уколиконеко прети члану породице и сл. урешавању проблема треба пре свега да сеангажује 1) Мушкарац2) Жена3) Свеједно је 12. Моја околина сматра да је примерено даизађе и „попије“ мало више са својимдруштвом 1) Мушкарац2) Жена3) Једнако важи и замушкарца и за жену 13. По мишљењу моје околине, важно је данегује свој изглед и лепоту (користикреме за негу лица и тела, брине офризури, линији и сл) 1) Пре свега мушкарац2) Пре свега жена3) Подједнако 14. Моја околина сматра да је примерено дарачун за пиће/ ручак у кафани илиресторану плати 1) Мушкарац2) Жена3) Свеједно је 15. Моја околина сматра да су одласци напословне ручкове или вечере, пре свегапримерени 1) Мушкарцима2) Женама3) Подједнако 16. По мишљењу моје околине, важно је дадобро зарађује 1) Пре свега, мушкарац2) Пре свега, жена3) Подједнако и мушкарац ижена 17. Моја околина сматра да је природно дана руководећим местима, на којима седоносе важне одлуке о организацијипосла, буду: 1) Мушкарци2) Жене3) Свеједно је 18. Моја околина сматра да су расправе ополитици и политичким дешавањима 1) „мушке“ ствари2) „женске“ ствари3) ствари у којимаподједнако треба даучествују и мушкарци ижене 19. Моја околина сматра да је сасвим у редуда испољи своје емоције, да заплаче преддругима ако му/јој је тешко и сл. 1) Мушкарац2) Жена3) Подједнако и мушкарац ижена 196 20. У мојој средини сматра се да „јавним“пословима, везаним за функционисањелокалне заједнице треба да се баве пресвега 1) Мушкарци2) Жене3) Подједнако 21. По мишљењу моје околине природно једа се интересује за спорт и прате спортскадешавања 1) Мушкарци2) Жене3) Подједнако 22. У мојој околини, очекује се да пословекоји захтевају неки физички напор(ношење терета, померање намештаја исл) обављају 1) Мушкарци2) Жене3) Подједнако 23. Према мишљењу моје околине , пословикоји захтевају одсуствовање од куће нанеколико дана или честа службенапутовања су пре свега за 1) Мушкарци2) Жене3) Подједнако Молимо вас да пажљиво прочитате следеће тврдње и да заокружите како се ВИпонашате (или сте се понашали) у одређеним животним ситуацијама. 1. У мојој породици бригу охигијени деце (купање,прање зуба, пресвлачењепелена, бирање одеће и сл) 1) Углавном обавља (је обављала) мојапартнерка2) Подједнако обављамо (смо обављали)моја партнерка и ја3) Углавном ја обављам (сам обављао) 2. Куповину разних ситнијихствари за кућу (посуђа,завеса, постељине и сл) унашој породици: 1) Углавном обавља (је обављала) мојапартнерка2) Углавном ја обављам (сам обављао)3) Подједнако често обављамо (смообављали) моја партнерка и ја 3. Када су наша деца билаболесна, најчешће их јенеговао/ла 1) Мајка2) Ја3) Подједнако често мајка и ја 4. Главни ауторитет за нашудецу представља (јепредстављао/ла) 1) Мајка2) Ја3) Подједнако мајка и ја 5. Иницијативу у мојој вези/везама (да приђе особи којаму/јој се допада, позове насастанак, иницира секс и сл) 1) Углавном је имала моја партнерка2) Углавном сам ја преузимао3) Подједнако често сам преузимаоиницијативу колико и моје партнерке 6. „Главну реч“ при доношењуважних одлука (место 1) Моја супруга2) Ја 197 живљења, куповина стана,аута, улагања у некретнине исл) у мом браку углавномима (је имао/ла) 3) Подједнако 7. О односима са пријатељима ирођацима (да се сетирођендана, „важних“ датума,купује поклоне) углавном унашој породици води рачуна(је водио/ла рачуна) 1) Моја партнерка2) Ја3) Подједнако моја партнерка и ја 8. Одржавање куће чистом(усисавање, брисањепрашине, пеглање и сл.) унашој породици 1) Углавном обавља (је обављала) мојапартнерка2) Углавном ја обављам (сам обављао)3) Подједнако обављамо (смо обављали)ове послове партнерка и ја 9. Мање поправке у нашој кући(нпр. мењање гумице наславини, замена осигурача,качење слике и сл.) пре свегаобавља (је обављао/ла): 1) Моја партнерка2) Ја3) Подједнако партнерка и ја 10. Набавку и припремање хране(одлазак на пијацу и сл) умојој породици углавном: 1) Обавља (је обављала) моја партнерка2) Обављам (сам обављао) ја3) Подједнако партнерка и ја 11. Ако постоји неки проблем,неко прети члану породице исл. у решавању проблема пресвега се ангажује(ангажовао/ла): 1) Моја партнерка2) Ја3) Подједнако 12. Излазим и „попијем“ маловише са својим друштвом 1) Ређе него већина жена из могокружења2) Чешће него већина жена из могокружења3) Подједнако често као и жене у мојојсредини 13. Бринем о свом изгледу,негујем се кремама ипосећујем фризерске икозметичке салоне 1) Мање од већине жена које познајем2) Више од већине жена које познајем3) Исто колико и жене које познајем 14. Рачун за пиће/ ручак укафани или ресторануплаћам 1) Ређе него жене са којима сам у друштву2) Чешће него жене са којима сам удруштву3) Подједнако често као и жене са којимасам у друштву 198 15. Одлазим са колегама напословне ручкове или вечере 1) Ређе него жене из мог колектива2) Чешће него жене из мог колектива3) Подједнако често као и жене из могколектива 16. Зарађујем 1) Мање од својих колегиница2) Више од својих колегиница3) Исто колико и колегинице на сличнимпозицијама 17. Налазило сам се наруководећим местима, накојима се доносе важнеодлуке о организацији посла: 1) Ређе од мојих колегиница2) Чешће од мојим колегиница3) Подједнако често као и мојеколегинице 18. Учествујем у расправама ополитици и политичкимдешавањима 1) Ређе него жене из мог окружења2) Чешће него жене из мог окружења3) Подједнако често као и жене у мојојсредини 19. Дешава ми се да испољимсвоје емоције, заплачем преддругима ако ми је тешко исл. 1) Ређе него женама из мог окружења2) Чешће него женама из мог окружења3) Подједнако често као и женама у мојојсредини 20. Учествовао сам у „јавним“пословима, везаним зафункционисање локалнезаједнице 1) Ређе него жене из мог окружења2) Чешће него жене из мог окружења3) Подједнако често као и жене у мојојсредини 21. Интересујем се за спорт ипратим спортска дешавања 1) Мање него жене из мог окружења2) Више него жене из мог окружења3) Подједнако као и жене у мојој средини 22. Обављам послове којизахтевају неки физичкинапор (ношење терета,померање намештаја и сл) 1) Ређе него жене из мог окружења2) Чешће него жене из мог окружења3) Подједнако често као и жене у мојојсредини 23. Мој посао захтеваодсуствовање од куће нанеколико дана или честаслужбена путовања 1) Мање од посла већине жена којепознајем2) Више од посла већине жена којепознајем3) Исто колико и посао жена којепознајем 199 ПРИЛОГ БР. 3: Скала конформирања маскулиним нормама (CMNI, Mahalik at al., 2003) УПУТСТВОМолимо Вас да пажљиво прочитате!На следећим странама налази се низ тврдњи које се односе на људска размишљања,осећања или понашања.Тврдње су сачињене са намером да мере ставове, уверења ипонашања повезана са традиционалним и нетрадиционалним мушкимм полнимулогама. На пример, тврдње се односе на такве ствари као што су изглед, вођењебриге о другима, сексуалност и односи са другима. Имајући у виду сопствене поступке, осећања и веровања, молимо вас, означите у којој мери се ви лично слажете или не слажете са сваком појединачном тврдњом, тако што ћете заокружити ПНС за “Потпуно се не слажем”, НС за “Неслажем се”, С за “Слажем се” и ПС за “Потпуно се слажем”.Пример:Најбоље је не показивати своје емоције. ПНС НС С ПСЗаокружите ПНС ако се потпуно не слажете сатврдњомЗаокружите НС ако се не слажете са тврдњомЗаокружите С уколико се слажете са тврдњомЗаокружите ПС уколико се потпуно слажете сатврдњомНе постоје тачни и погрешни одговори. Ви треба да дате одговор који најбољемогуће описује ваше сопствено понашање, осећање или веровање. Најбоље би билода одговарате тако што ћете забележити своју прву реакцију на тврдњу. 1. Најбоље је не показиватисвоје емоције ПНС НС С ПС2. Генерално, урадићу све дапобедим. ПНС НС С ПС3. Када бих могао често бихмењао сексуалнепартнерке. ПНС НС С ПС4. Ако ће доћи до насиљанађем начина да тоизбегнем. ПНС НС С ПС5. Важно ми је да људи знајуда сам хетеросексуалан. ПНС НС С ПС6. Генерално, мора бити помом. ПНС НС С ПС 200 7. Покушавати да будешутицајан је велико губљењевремена. ПНС НС С ПС8. Често сам преокупиранпослом. ПНС НС С ПС9. Бићу задовољан тек кадажене буду изједначене самушкарцима. ПНС НС С ПС10. Мрзим да тражим помоћ. ПНС НС С ПС11. Преузимање опаснихризика помаже ми да седокажем. ПНС НС С ПС12. Уопштено говорећи, нетрошим много енергијетрудећи се да победим унечему. ПНС НС С ПС 13. Емоционална веза сапартнерком је најбољи деосекса. ПНС НС С ПС14. Требало би да користимсваку прилику да искажемсвоја осећања. ПНС НС С ПС15. Сматрам да насиље никаданије оправдано. ПНС НС С ПС16. Нема ничег лошег у томеако људи мисле да си геј. ПНС НС С ПС17. Генерално не волимрискантне ситуације. ПНС НС С ПС18. Требао бих бити одговоран ПНС НС С ПС19. Важно је показиватиосећања. ПНС НС С ПС20. Осећам се бедно када мипосао заокупи сву пажњу. ПНС НС С ПС21. Осећам се најбоље у вези саженом када смо једнаки. ПНС НС С ПС22. Побеђивање није мој првиприоритет. ПНС НС С ПС23. Осигурам да људи знају дасам хетеросексуалац. ПНС НС С ПС24. Уживам у ризиковању. ПНС НС С ПС25. Гади ми се било који обликнасиља. ПНС НС С ПС26. Мрзео бих да будемутицајан. ПНС НС С ПС27. Волим да са другимаистражујем своја осећања ПНС НС С ПС28. Када бих могао, забављаобих се са пуно различитихособа ПНС НС С ПС29. Тражим помоћ када ми јепотребна ПНС НС С ПС 201 30. Посао је најважнији у момживоту ПНС НС С ПС31. Успех није све у животу, тоје једина ствар у животу ПНС НС С ПС32. Никада не ризикујем ПНС НС С ПС33. Имао бих секс једино уозбиљној вези. ПНС НС С ПС34. Волим да се бијем. ПНС НС С ПС35. Жене третирам као једнаке ПНС НС С ПС36. Откривам своја осећања уразговору са људима ПНС НС С ПС37. Побеснео бих ако би некопомислио да сам геј. ПНС НС С ПС38. Романтично се везујем самоза једну особу. ПНС НС С ПС39. Не смета ми да губим. ПНС НС С ПС40. Преузимам ризике. ПНС НС С ПС41. Никада не радим нештошто ће ме учинитиутицајним. ПНС НС С ПС42. Уопште ми не би сметалоако би неко мислио да самгеј ПНС НС С ПС43. Никада не показујем својаосећања. ПНС НС С ПС44. Некада је насиљенеопходно. ПНС НС С ПС45. Тражење помоћи је знакнеуспеха. ПНС НС С ПС46. Генерално, имам контролунад женама у свом животу. ПНС НС С ПС47. Осећао бих се добро ако бихимао пуно сексуалнихпартнерки. ПНС НС С ПС48. Важно ми је да побеђујем. ПНС НС С ПС49. Не волим да посвећујем свупажњу послу. ПНС НС С ПС50. Неугодно ми је када медруги виде као важног. ПНС НС С ПС51. Било би одвратно да другимисле да сам геј. ПНС НС С ПС52. Волим да причам о својимосећањима. ПНС НС С ПС53. Никада не тражим помоћ. ПНС НС С ПС54. Углавном ме не узнемиравакада губим. ПНС НС С ПС55. Глупо је ризиковати. ПНС НС С ПС56. Посао није најважнија ствару мом животу. ПНС НС С ПС57. Мушкарци и жене треба да ПНС НС С ПС 202 се поштују као једнаки.58. Дуге везе су боље негонеобавезни састанци збогсекса. ПНС НС С ПС59. Није ми много важно дабудем на добром положају. ПНС НС С ПС60. Често себе доводим урискантне ситуације. ПНС НС С ПС61. Жене би требало да будуподређене мушкарцима. ПНС НС С ПС62. Спреман сам да учествујему тучи ако је то неопходно. ПНС НС С ПС63. Волим да се дружим сагејевима. ПНС НС С ПС64. Осећам се добро када ми јепосао на првом месту. ПНС НС С ПС65. Настојим да своја осећањазадржим за себе. ПНС НС С ПС66. При сексу, треба избегаватиемотивно уплитање. ПНС НС С ПС67. Побеђивање ми није важно. ПНС НС С ПС68. Насиље скоро никада нијеоправдано. ПНС НС С ПС69. Осећам се добро кадапокушавам да буде по мом ПНС НС С ПС70. Најсрећнији сам кадаризикујем опасност ПНС НС С ПС71. Мушкарци не би требало даимају моћ над женама. ПНС НС С ПС72. Било би задовољствовиђати се са више особаистовремено. ПНС НС С ПС73. Било би ми непријатно акоби неко помислио да самгеј. ПНС НС С ПС74. Није ме срамота да замолимза помоћ ПНС НС С ПС75. Најбољи осећај на светудолази кад успеш у нечему ПНС НС С ПС76. Посао је на првом месту ПНС НС С ПС77. Настојим да делим осећања ПНС НС С ПС78. Волим емотивни ангажману роматичним везама ПНС НС С ПС79. Без обзира у каквој самситуацији, никада се не бихнасилно понашао ПНС НС С ПС80. Ако би неко сматрао да самгеј, не бих се расправљаооко тога ПНС НС С ПС81. Ствари су углавном бољекада су мушкарци задужени ПНС НС С ПС 203 Молимо Вас проверите да ли сте одговорили на сваку тврдњу* за њих82. Више волим да сам сигурани опрезан ПНС НС С ПС83. Човек не треба да сеобавезује на виђање само саједном особом ПНС НС С ПС84. Трудим се да трошим својуенергију на друге ствари, ане на посао ПНС НС С ПС85. Узнемирава ме када морамда тражим помоћ ПНС НС С ПС86. Волим када су мушкарциодговорни за жене ПНС НС С ПС87. Добар је осећај када сиутицајан ПНС НС С ПС88. Мрзим када људи траже дапричам о својим осећањима ПНС НС С ПС89. Много радим да бих успео ПНС НС С ПС90. Био бих задовољан сексомсамо ако постоји емотивнаповезаност ПНС НС С ПС91. Покушавам да избегнем даме виде као геја ПНС НС С ПС92. Мрзим било који обликризика ПНС НС С ПС93. Више волим да останемнеемотиван ПНС НС С ПС94. Осигурам да људи раде оношто им кажем ПНС НС С ПС 204 ПРИЛОГ БР. 4: Скала конформирања фемининим нормама (CFNI, Mahalik at al., 2005) УПУТСТВО Молимо Вас да пажљиво прочитате!На следећим странама налази се низ тврдњи које се односе на људска размишљања,осећања или понашања.Тврдње су сачињене са намером да мере ставове, уверења ипонашања повезана са традиционалним и нетрадиционалним женским полнимулогама. На пример, тврдње се односе на такве ствари као што су изглед, вођењебриге о другима, сексуалност и односи са другима. Имајући у виду сопствене поступке, осећања и веровања, молимо вас, означите у којој мери се ви лично слажете или не слажете са сваком појединачном тврдњом, тако што ћете заокружити ПНС за “Потпуно се не слажем”, НС за “Неслажем се”, С за “Слажем се” и ПС за “Потпуно се слажем”.Пример:Важно је показати људима да сте посебни. ПНС НС С ПСЗаокружите ПНС ако се потпуно не слажете сатврдњомЗаокружите НС ако се не слажете са тврдњомЗаокружите С уколико се слажете са тврдњомЗаокружите ПС уколико се потпуно слажете сатврдњомНе постоје тачни и погрешни одговори. Ви треба да дате одговор који најбољемогуће описује ваше сопствено понашање, осећање или веровање. Најбоље би билода одговарате тако што ћете забележити своју прву реакцију на тврдњу.1. Важно је људима показатида их волите. ПНС НС С ПС2. Чувала бих децу јер је тозабавно. ПНС НС С ПС3. Била бих срећнија да саммршавија. ПНС НС С ПС4. Било би ме веома срамотада сам имала многосексуалних партнера. ПНС НС С ПС5. Било би ми непријатно акобих била гласно похваљена. ПНС НС С ПС6. У романтичној вези,препуштам се у потпуности. ПНС НС С ПС7. Важно ми је да одржавамстан чистим и уредним. ПНС НС С ПС8. Више од 30 минута дневно ПНС НС С ПС 205 посвећујем фризури ишминкању.9. Улагање енергије упријатељске односе јегубљење времена. ПНС НС С ПС10. Учествујем у активностимаоко деце. ПНС НС С ПС11. Не бринем око тежине. ПНС НС С ПС12. Ако не бих имала партнера,желела бих да се виђам санеколико мушкараца. ПНС НС С ПС13. Уколико си зао то ти се уживоту враћа. ПНС НС С ПС14. Свима говорим о својимуспесима. ПНС НС С ПС15. И када сам у вези и каданисам, често размишљам оромантичној везу. ПНС НС С ПС16. Редовно поспремам кућу ПНС НС С ПС17. Осећам се привлачном и безшминке. ПНС НС С ПС18. Верујем да својапријатељства треба даодржим по сваку цену ПНС НС С ПС19. Деца су ми досадна. ПНС НС С ПС20. Важно је бити мршава. ПНС НС С ПС21. Више волим везе на дугестазе него необавезне везезбог секса. ПНС НС С ПС22. Нема ничег лошег ухвалисању ПНС НС С ПС23. Жалим људе који су сами ПНС НС С ПС24. Пријатно ми је када ми је укући дар-мар. ПНС НС С ПС25. Осећала бих сепллиткоумном ако бих сешминкала. ПНС НС С ПС26. Осећам се добро када другизнају да бринем за њих ПНС НС С ПС27. Чување деце једноставноније за мене ПНС НС С ПС28. Држала бих дијету јединокада би ми то наредиодоктор ПНС НС С ПС29. Осећала бих кривицу кадабих имала везу за једну ноћ ПНС НС С ПС30. Када у нечему успем, кажемсвојим пријатељима за то ПНС НС С ПС31. Бити у романтичној вези јесуштински важно у животу ПНС НС С ПС32. Уживам када проводим ПНС НС С ПС 206 време у сређивању могживоног простора да билепо изгледао33. Изузетно је важно бити финпрема другима ПНС НС С ПС34. Редовно се шминкам ПНС НС С ПС35. Не мењам своје планове дабих се виђала сапријатељима ПНС НС С ПС36. Већина људи ужива у децивише него ја ПНС НС С ПС37. Волела бих да смршамнеколико килограма ПНС НС С ПС38. Немогуће је увек битиљубазан према другима ПНС НС С ПС39. Није неопходно да сам усталној вези да бих ималасекс ПНС НС С ПС40. Мрзим да говорим људимао својим постигнућима ПНС НС С ПС41. Могу бити срећна и каданисам у вези ПНС НС С ПС42. У протеклих недељу дананисам сређивала својживотни простор ПНС НС С ПС43. Ујтру се спремим без многозагледања у огледалу ПНС НС С ПС44. Осећала бих се исцрпљеноако бих требала даодржавам многопријатељстава ПНС НС С ПС 45. Када желим да се опустимне желим да будем ублизини деце ПНС НС С ПС46. Настојим да водим рачунашта једем како бих осталамршава ПНС НС С ПС47. Не би ми сметало да имамнеобавезан секс ПНС НС С ПС48. Водим рачуна о томе да середовно виђам са својимпријатељима ПНС НС С ПС49. Увек унижавам својадостигнућа ПНС НС С ПС50. Важно је бити у(романтичној) вези ПНС НС С ПС51. Баш ме брига уколико мипростор у коме живимизгледа неуредно ПНС НС С ПС52. Никада не носим шминку ПНС НС С ПС53. Увек се трудим да се људи ПНС НС С ПС 207 осећају посебним54. Старање о деци даје смисаоживоту ПНС НС С ПС55. Изгледала бих бољеуколико бих набациланеколико килограма ПНС НС С ПС56. Често мењам сексуалнепартнере ПНС НС С ПС57. Није ме страх да говоримљудима о својимпостигнућима ПНС НС С ПС58. Моји животни планови неослањају се на то да сам у(романтичној) вези ПНС НС С ПС59. У свом простору обављамсве послове око кувања,чишћења и декорисања ПНС НС С ПС60. Важно је да у јавностиизгледате физичкиатрактивно ПНС НС С ПС61. Ако пријатељство нефункционише. прекидам га ПНС НС С ПС62. Осећала бих се празно да умом животу нема деце ПНС НС С ПС63. Трудим се да будем фина ислатка ПНС НС С ПС64. Стално покушавам дасмршам ПНС НС С ПС65. Имала бих секс само саособом коју волим ПНС НС С ПС66. Не тражим признање засвој труд ПНС НС С ПС67. Када сам у (романтичној)вези уживам у томе даулажем своју енергију у то ПНС НС С ПС68. Нема смисла чистити јер ћесе све опет испрљати ПНС НС С ПС69. Није ме страх да повредимтуђа осећања да бих добилаоно што хоћу ПНС НС С ПС70. Чување деце изузетноиспуњава ПНС НС С ПС71. Била бих савршенозадовољна собом и ако бихсе угојила ПНС НС С ПС72. Било би уживање виђати сеса више партнераистовремено ПНС НС С ПС73. Уживам када сам у центрупажње ПНС НС С ПС74. Да сам сама, мој живот би ПНС НС С ПС 208 био комплетан и безпартнера75. Ретко кршим своје правилода се понашам фино ПНС НС С ПС76. Активно избегавам децу ПНС НС С ПС77. Престрављена сам оддобијања килограма ПНС НС С ПС78. Имала бих секс једино устабилној вези као шти јебрак ПНС НС С ПС79. Фина сам једино премаљудима који ми се допадају ПНС НС С ПС80. Волим да проводим времеса децом ПНС НС С ПС81. Углавном једем оно што мисе једе ПНС НС С ПС82. Не осећам кривицу кадаизгубим контакт сапријатељем ПНС НС С ПС83. Осећам се нелагодно кадасам са децом ПНС НС С ПС84. Било би ме срамота ако бинеко помислио да сам зла ПНС НС С ПС 209 ПРИЛОГ БР.5 : Скале вредносних оријентација (Pantić, 1981)Испред вас се налазе неколико група тврдњи које се односе на различитеаспекте живота. Молимо Вас да сто искреније одговорите колико се слажете или неслажете са сваком од њих. Уз сваку тврдњу ознаците одговарајуци број .Користитепри тома скалу на којој бројеви имају слиједеца знацења: 1 2 3 4 5 Уопште се не слажем Углавном се не слажем Неодлучан сам Углавном се слажем Сасвим се слажем АМБИЦИОЗНОСТЧовек може да буде стварно срећан само ако нема великеамбиције. 1 2 3 4 5Боље је задовољити се скромнијим животом него улагативећи напор да би се нешто постигло. 1 2 3 4 5Настојим да себи поставим и веће захтеве од онога штодруги од мене очекују. 1 2 3 4 5Никад се много не трудим, јер и онако већина ствари уживоту не зависи од мене. 1 2 3 4 5Често ме привлаче послови које многи у мојој средини илиструци сматрају тешко остваривим. 1 2 3 4 5 ВОЂСТВОНајвише волим да други руководе а ја да извршавамодлуке. 1 2 3 4 5Волео бих да ја заступам људе из своје околине на некомважном месту. 1 2 3 4 5Прихватио бих да будем вођа неке радне групе. 1 2 3 4 5Увек настојим да препустим другима да одлучују. 1 2 3 4 5Волим да водим главну реч у групи. 1 2 3 4 5 РЕЛИГИОЗНОСТЦрква треба да има већи утицај у друштву. 1 2 3 4 5Бог постоји само у људској машти. 1 2 3 4 5Када људи не би веровали, светом би завладао неморал. 1 2 3 4 5Човек првенствено богу може да захвали за свој живот издравље. 1 2 3 4 5Рај и пакао су измишљене ствари које служе цркви да лакшевлада верницима. 1 2 3 4 5Треба онемогућити цркви да врши утицај на младе 1 2 3 4 5 КОНФОРМИЗАМНастојим да се што мање разликујем од других људи. 1 2 3 4 5Не допадају ми се људи који штрче из групе и понашају седругачије од осталих. 1 2 3 4 5Човек ће најмање погрешити ако у свакој прилици ради оношто ради већина. 1 2 3 4 5 210 Не треба се супротстављати околини чак и када сматрамода смо у праву. 1 2 3 4 5Када се ради онелим важним друштвеним проблемима, зачовека је најбоље да ћути и сачека шта мисле остали. 1 2 3 4 5Увек се треба понашати онако како то околина очекује однас. 1 2 3 4 5 АУТОРИТАРНОСТПослушност и поштовање ауторитета су најважнијеврлине које деца треба да науче. 1 2 3 4 5У сваком друштву треба да постоји вођа коме ће људипотпуно веровати и чије ће одлуке спроводити безпоговора. 1 2 3 4 5Кад год неко повреди нашу част, треба да буде строгокажњен. 1 2 3 4 5Оно што је омладини најпотребније јесте строгадисциплина и спремност да испуњава задатке којепостављају породица и друштвени ауторитети. 1 2 3 4 5Кад одрасту, млади људи треба да се окану бунтовничкихидеја и да се смире. 1 2 3 4 5За успех неке групе најважније је наћи енергичног,строгог и праведног вођу кога ће сви поптовати и слушат 1 2 3 4 5 211 ПРИЛОГ БР.6 : Скала позитивог и негативног афекта (SIAB-PANAS; Novović i Mihić, 2008) Овај упитник се састоји од речи и фраза које описују различита осећања код људи.Прочитај сваку реч пажљиво и на линију поред ње упиши број којим ћеш означити укојој мери се у последњих годину дана осећаш на тај начин. Бројеви имају следећазначења:1 – веома мало или нимало2 - мало3 - умерено4 – прилично5 – изузетно, јако1. Одушевљено ________ 11. Гневно ________2. Несрећно ________ 12. Будно ________3. Заинтересовано ________ 13. Постиђено ________4. Узнемирено ________ 14. Надахнуто ________5. Јаким ________ 15. Нервозно ________6. Кривим ________ 16. Одлучно ________7. Уплашено ________ 17. Усредсређено ________8. Непријатељскирасположено ________ 18. Напето ________9. Пун ентузијазма ________ 19. Активно ________10. Поносно ________ 20. У страху ________ 212 ПРИЛОГ БР.7 : Коперсмитов упитник самопоштовања (Coopersmith, 1967) Молимо Вас да прочитате све тврдње и да их означите на следећи начин: Уколикотврдња тачно или приближно тачно описује како се ви најчешће осећатезаокружите одговор “Т” (тачно). Уколико тврдња не описује како се ви најчешћеосећате заокружите одговор “Н” (нетачно). 1. Проводим пуно времена у сањарењу. Т Н2. Прилично сам сигуран у себе. Т Н3. Често пожелим да сам неко други. Т Н4. Лако ме је волети. Т Н5. Моја породица и ја се често лепо проводимо заједно. Т Н6. Никада не бринем ни о чему. Т Н7. Тешко ми је да говорим пред групом. Т Н8. Волео бих да сам млађи. Т Н9. Кад бих могао, радо бих променио доста ствари код себе. Т Н10. Доносим одлуке без пуно тешкоћа. Т Н11. Забавна сам особа за дружење. Т Н12. Код куће се лако наљутим. Т Н13. Увек урадим исправну ствар. Т Н14. Поносим се својим успехом на послу. Т Н15. Увек ми треба неко да ми каже шта да радим. Т Н16. Треба ми пуно времена да се прилагодим на нешто ново. Т Н17. Често зажалим због нечег што сам урадио. Т Н18. Популаран сам међу својим вршњацима. Т Н19. Моја породица углавном има разумевања за моја осећања. Т Н20. Никада нисам срећан. Т Н21. Радим најбољи посао од свих које бих могао да радим. Т Н22. Лако се предајем. Т Н23. Могу да бринем сам о себи. Т Н24. Прилично сам срећан. Т Н25. Више волим да се дружим са људима који су млађи од мене. Т Н26. Моја породица од мене превише очекује. Т Н27. Свиђа ми се свако кога познајем. Т Н28. Волим да ме прозову да говорим у групи. Т Н29. Добро разумем самог себе. Т Н30. Није лако бити ја. Т Н31. У мом животу све ми се чини збркано. Т Н32. Људи обично прихватају моје идеје. Т Н33. Нико ми код куће не посвећује много пажње. Т Н34. Никада нисам била изгрђен. Т Н35. Не радим свој посао добро колико бих желео. Т Н36. У стању сам да донесем одлуку и да се држим тога што самодлучио. Т Н37. Стварно ми се не свиђа што сам мушкарац. Т Н38. Имам лоше мишљење о себи. Т Н 213 39. Не волим друштво. Т Н40. Доста пута ми је дошло да напустим кућу. Т Н41. Никада се не стидим. Т Н42. Често сам узнемирен. Т Н43. Често ме срамота од самог себе. Т Н44. Не изгледам тако добро као већина људи. Т Н45. Уколико имам нешто да кажем, обично то и урадим. Т Н46. Људи ме често изаберу. Т Н47. Моја породица ме разуме. Т Н48. Увек говорим истину. Т Н49. Мој послодавац или шеф чини да осећам да нисам довољнодобар. Т Н50. Није ме брига шта ће бити са мном. Т Н51. Ја сам промашај. Т Н52. Лако се узбудим када ме неко грди. Т Н53. Већина људи се више допада другима но ја. Т Н54. Често осећам да ме породица притиска. Т Н55. Увек знам шта људима да кажем. Т Н56. Често се обесхрабрим. Т Н57. Ствари ме углавном не дотичу. Т Н58. На мене се људи могу ослонити. Т Н 214 ПРИЛОГ БР.8 : Скала задовољства животом (Diener, Emmons, Larsen & Griffin, 1985) Пред вама је 5 тврдњи са којима се можете сложити или не. Коришћењем скале од 1до 7, означите своје слагање са сваким ајтемом заокруживањем одговарајућег бројау продужетку ајтема. Молимо Вас, будите отворени и искрени у давању одговора.Седмостепена скала је следећа: 1-веома се не слажем; 2-не слажем се; 3-благо се не слажем; 4-нити се слажем нити се не слажем; 5-благо се слажем; 6-слажем се; 7-веома се слажем1.На много начина мој живот је близак идеалу. 1 2 3 4 5 6 72.Услови мог живота су одлични. 1 2 3 4 5 6 73.Задовољан сам својим животом. 1 2 3 4 5 6 74.До сада сам имало оне важне ствари које желим у животу. 1 2 3 4 5 6 75.Када бих могао поново да проживим свој живот, не бих промениоскоро ништа. 1 2 3 4 5 6 7 215 ПРИЛОГ БР. 9: Прва верзија упитника за процену родних улога са процентима одговора из прелиминарног истраживања на 100 испитаника Молимо вас да пажљиво прочитате следеће тврдње и да заокружите шта ВАШАОКОЛИНА (људи из града/села у коме живите ) сматра за прикладно понашање одприпадника мушког, односно женског пола. Приватна сфера – породица, кућа, пријатељи 1. Моја околина сматра да бригу о хигијенидеце (купање, прање зуба, пресвлачењепелена, бирање одеће и сл) у породицитреба да обавља 4) Углавном отац 6%5) Подједнако и отац и мајка26%6) Углавном мајка 68% 2. По мишљењу моје околине, куповинаразних ситнијих ствари за кућу (посуђа,завеса, постељине и сл) је посао који јеприродно да обавља: 4) Мушкарац 3%5) Жена 78%6) Обоје 19% 3. По мишљењу моје околине, уколико судеца болесна, природно је да узмеболовање и негује их 4) Отац 2%5) Мајка 81%6) Свеједно је 16%7) Неко трећи 1% 4. Моја околина сматра да главни ауторитетза децу у кући треба да представља 4) Отац 64%5) Мајка 4%6) Подједнако отац и мајка33% 5. Моја околина сматра да је нормално дапри венчању промени презиме 1) Мушкарац 3%2) Жена 92%3) Свеједно је 5% 6. Моја околина сматра да иницијативу увези (да приђе особи која му/јој се допада,позове на састанак, иницира секс и сл)треба да има 4) Мушкарац 60%5) Жена 0%6) Свеједно је 40% 7. По мишљењу моје околине, за добар бракпожељно је да у прошлости вишесексуалних партнера има (да будесексуално искуснији/а) 1) Мушкарац 68%2) Жена 4%3) Подједнако 28% 8. Моја околина сматра да у браку/вези„главну реч“ при доношењу важних одлука(место живљења, куповина стана, аута,улагања у некретнине и сл) треба да има 1) Муж 49%2) Жена 1 %3) Подједнако 50% 9. Моја околина сматра да о односима сапријатељима и рођацима (да се сетирођендана, „важних“ датума, купујепоклоне) пре свега треба да води рачуна 1) Муж 4%2) Жена 58%3) Подједнако и мушкарац ижена 38% 216 10. Mоја околина сматра да одржавање кућечистом (усисавање, брисање прашине,пеглање и сл.) у породици треба да обавља 1) Углавном мушкарац 3%2) Углавном жена 85%3) Очекује се да равномерномуж и жена расподеле тепослове 12% 11. Моја околина сматра да су мање поправкеу кући (нпр. мењање гумице на славини,замена осигурача, качење слике и сл.) пресвега 1) Мушки посао 80%2) Женски посао 8%3) Свеједно 12% 12. Моја околина сматра да је набавка иприпремање хране (одлазак на пијацу исл) углавном: 1) Мушки посао 3%2) Женски посао 63%3) Свеједно је 34% 13. Моја околина сматра да је за добар бракважно да у породици више зарађује 1) Мушкарац 55%2) Жена 0%3) Свеједно је 45% 14. Према мишљењу моје околине, уколиконеко прети члану породице и сл. урешавању проблема треба пре свега да сеангажује 1) Мушкарац 92%2) Жена 0%3) Свеједно је 8% 15. Моја околина сматра да је јавноисказивање нежности, љубљење и грљењедеце или партнера природно за 1) Мушкарца 4%2) Жену 27%3) Подједанко за обоје 50%4) Ни за једно 19% 16. По мишљењу моје околине, провођењеслободног времена у активностима иигрању са децом је пре свега задужење 1) Оца 1%2) Мајке 28%3) Подједнако и оца и мајке71% 17. По мишљењу моје околине, природно је дабригу о остарелим родитељима преузме 1. Мушкарац 18%2. Жена 30%3. Свеједно је 52% 18. У мојој околини сматра се нормалним дапородиљско одсуство за негу детета узме 1) Отац 0%2) Мајка 85%3) Свеједно је 15% Јавна сфера – социјални простор, посао, друштвени ангажман 1. Моја околина сматра да јепримерено да „попије“ мало вишеса својим друштвом 1) Мушкарац 74%2) Жена 1%3) Једнако важи и за мушкарца и зажену 15% 2. По мишљењу моје околине,гледање романтичних филмова исерија примерено је 1) Мушкарцима 2 %2) Женама 52%3) Подједнако 46% 217 3. По мишљењу моје околине, требапосебно да се спрема када излазииз куће, да увек буде леп(а) идотеран(а) 4) Пре свега мушкарац 0%5) Пре свега жена 71%6) Подједнако 29% 4. Моја околина сматра да јепримерено да рачун за пиће/ручак у кафани или ресторануплати 4) Мушкарац 80%5) Жена 0%6) Свеједно је 20% 5. По мишљењу моје околине,важно је да буде запослен (даради) 1) Да, ово важи подједанко и замушкарце и за жене 72%2) Ово је, пре свега, важно за жене 2%3) Ово је, пре свега важно замушкарце 24 %4) Није важно ни за жене ни замушкарце 2% 6. Моја околина сматра да је важнода особа буде негована идотерана (лепо обучена) 1) Да, ово важи подједанко и замушкарце и за жене 64%2) Ово је, пре свега, важно за жене35%3) Ово је, пре свега важно замушкарце 1%4) Није важно ни за жене ни замушкарце 0% 7. Моја околина сматра да суодласци на пословни ручак иливечеру, пре свега примерени 1) Мушкарцима 53%2) Женама 0%3) Подједнако 47% 8. По мишљењу моје околине,важно је да да се понашагалантно (да плаћа рачуне укафићу/ресторану, изводидруштво на добар провод и сл) 1) Пре свега, мушкарац 70%2) Пре свега, жена 24%3) Подједнако и мушкарац и жена 6%4) Нико 0% 9. По мишљењу моје околине,агресивно понашање (да виче нанекога у свађи или удари некога)никако не приличи: 1) Mушкарцима 21%2) Женама 36%3) Подједнако 6%4) Ни једнима ни другима 37% 10. Моја околина сматра да јеприродно да на руководећимместима, на којима се доносеважне одлуке о организацијипосла, буду: 1) Мушкарци 60%2) Жене 0%3) Свеједно је 40% 11. Моја околина сматра да сурасправе о политици иполитичким дешавањима 1) „мушке“ ствари 68%2) „женске“ ствари 1%3) ствари у којима подједнако требада учествују и мушкарци и жене31% 12. Моја околина сматра да је сасвиму реду да испољи своје емоције,да заплаче пред другима ако 1) Мушкарац 0%2) Жена 69%3) И мушкарац и жена 22% 218 му/јој је тешко и сл. 4) Ни мушкарац ни жена 9% 13. У мојој средини сматра се да„јавним“ пословима, везаним зафункционисање локалнезаједнице треба да се баве пресвега 1) Мушкарци 51%2) Жене 3%3) Подједнако 46% 14. По мишљењу моје околинеприродно је да се интересује заспорт и прате спортска дешавања 1) Мушкарци 70%2) Жене 0%3) Подједнако 30% 15. У мојој околини, очекује се дапослове који захтевају некифизички напор (ношење терета,померање намештаја и сл)обављају 1) Мушкарци 87%2) Жене 1%3) Подједнако 12% 16. У мојој околини, сматра се да судуготрајни радни задаци, којизахтевају улагање знатног напорапримеренији 1) Мушкарцима 73%2) Женама 1%3) Подједнако 26% 17. Према мишљењу моје околине,природно је да је у породици„главни“ возач буде 1) Мушкарац 60%2) Жена 0%3) Подједнако 40% 18. Према мишљењу моје околине ,послови који захтевајуодсуствовање од куће нанеколико дана или честаслужбена путовања су пре свегаза 1) Мушкарци 68,7%2) Жене 2%3) Подједнако 29,3% 219 ПРИЛОГ БР. 10: Резултати тестирања значајности разлика између мушкараца и жена у опажању традиционалности родних улога ПОЛ Н АС СД тстатистик значајностРУ1 МУШКИ 361 .62 .487 -1.752 .080ЖЕНСКИ 404 .68 .468РУ2 МУШКИ 357 .83 .379 -.662 .508ЖЕНСКИ 398 .84 .363РУ3 МУШКИ 363 .75 .436 -2.580 .010ЖЕНСКИ 406 .82 .382РУ4 МУШКИ 356 .59 .493 2.632 .009ЖЕНСКИ 385 .49 .501РУ5 МУШКИ 355 .77 .420 .405 .685ЖЕНСКИ 403 .76 .428РУ6 МУШКИ 356 .53 .500 3.552 .000ЖЕНСКИ 400 .40 .491РУ7 МУШКИ 359 .62 .486 -.277 .782ЖЕНСКИ 401 .63 .483РУ8 МУШКИ 360 .83 .380 -.629 .529ЖЕНСКИ 405 .84 .365РУ9 МУШКИ 360 .95 .224 .547 .585ЖЕНСКИ 403 .94 .242РУ10 МУШКИ 357 .73 .447 -.945 .345ЖЕНСКИ 401 .76 .430РУ11 МУШКИ 361 .90 .296 1.680 .093ЖЕНСКИ 404 .86 .343РУ12 МУШКИ 363 .87 .339 2.392 .017ЖЕНСКИ 402 .80 .398РУ13 МУШКИ 360 .71 .456 .545 .586ЖЕНСКИ 403 .69 .464РУ14 МУШКИ 364 .89 .317 2.832 .005ЖЕНСКИ 404 .81 .389РУ15 МУШКИ 360 .61 .488 2.173 .030ЖЕНСКИ 405 .53 .500РУ16 МУШКИ 364 .50 .501 .178 .858ЖЕНСКИ 405 .50 .501РУ17 МУШКИ 363 .60 .491 1.324 .186 220 ЖЕНСКИ 398 .55 .498РУ18 МУШКИ 362 .63 .484 1.214 .225ЖЕНСКИ 399 .58 .494РУ19 МУШКИ 357 .77 .423 .561 .575ЖЕНСКИ 400 .75 .434РУ20 МУШКИ 358 .57 .496 -.378 .705ЖЕНСКИ 403 .58 .494РУ21 МУШКИ 363 .69 .461 .476 .634ЖЕНСКИ 404 .68 .468РУ22 МУШКИ 363 .94 .228 2.496 .013ЖЕНСКИ 403 .90 .306РУ23 МУШКИ 360 .80 .403 3.099 .002ЖЕНСКИ 396 .70 .459 221 ПРИЛОГ БР. 11: Резултати тестирања значајности разлика између испитаника из различитих области у опажању традиционалности родних улога РУ1 OБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 187 .56ВОЈВОДИНА 197 .59СРБИЈА 193 .65КиМ 188 .80 РУ3ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2СРБИЈА 195 .72ВОЈВОДИНА 199 .74БЕОГРАД 187 .79 .79КиМ 188 .89 РУ4OБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 184 .45ВОЈВОДИНА 190 .49СРБИЈА 188 .51КиМ 179 .71 РУ5OБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2ВОЈВОДИНА 196 .68БЕОГРАД 186 .74СРБИЈА 193 .77 .77КиМ 183 .87 222 РУ6ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 187 .37ВОЈВОДИНА 196 .41СРБИЈА 191 .43КиМ 182 .63 РУ11ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2ВОЈВОДИНА 198 .84БЕОГРАД 187 .85СРБИЈА 195 .91 .91КиМ 185 .94 РУ12ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2 3БЕОГРАД 186 .74ВОЈВОДИНА 198 .82 .82СРБИЈА 193 .84 .84КиМ 188 .93 РУ13ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 187 .62ВОЈВОДИНА 197 .66 .66КиМ 187 .74СРБИЈА 192 .76 223 РУ14ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2ВОЈВОДИНА 197 .81БЕОГРАД 187 .81СРБИЈА 195 .85 .85КиМ 189 .92 РУ15ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 187 .49ВОЈВОДИНА 199 .54СРБИЈА 194 .57 .57КиМ 185 .68 РУ17ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 186 .51ВОЈВОДИНА 194 .53СРБИЈА 195 .55КиМ 186 .70 РУ18ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 185 .52ВОЈВОДИНА 199 .54СРБИЈА 194 .58КиМ 183 .78 224 РУ19ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 186 .72СРБИЈА 195 .73ВОЈВОДИНА 198 .74 .74КиМ 178 .85 РУ20ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2ВОЈВОДИНА 197 .47БЕОГРАД 186 .53СРБИЈА 193 .58КиМ 185 .72 РУ21ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 187 .63СРБИЈА 193 .65ВОЈВОДИНА 199 .69 .69КиМ 188 .78 РУ23ОБЛАСТ Н ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2СРБИЈА 187 .67БЕОГРАД 187 .68ВОЈВОДИНА 196 .77 .77КиМ 186 .86 225 ПРИЛОГ БР. 12: Резултати тестирања значајности разлика између испитаника из града и са села у опажању традиционалности родних улога НАСЕЉЕ Н АС СД ТСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТРУ1 ГРАД 375 .57 .496 -4.862 .000СЕЛО 390 .73 .444РУ2 ГРАД 371 .81 .394 -1.981 .048СЕЛО 384 .86 .345РУ3 ГРАД 378 .73 .443 -3.616 .000СЕЛО 391 .84 .368РУ4 ГРАД 368 .46 .499 -4.269 .000СЕЛО 373 .61 .487РУ5 ГРАД 370 .69 .463 -4.888 .000СЕЛО 388 .84 .369РУ6 ГРАД 373 .40 .490 -3.482 .001СЕЛО 383 .52 .500РУ7 ГРАД 375 .57 .496 -3.452 .001СЕЛО 385 .69 .465РУ8 ГРАД 377 .78 .417 -4.204 .000СЕЛО 388 .89 .314РУ9 ГРАД 374 .93 .264 -2.001 .046СЕЛО 389 .96 .199РУ10 ГРАД 372 .68 .466 -3.646 .000СЕЛО 386 .80 .402РУ11 ГРАД 375 .87 .337 -1.095 .274СЕЛО 390 .89 .307РУ12 ГРАД 375 .76 .429 -5.697 .000СЕЛО 390 .91 .290РУ13 ГРАД 373 .68 .466 -.721 .471СЕЛО 390 .71 .455РУ14 ГРАД 376 .78 .412 -4.951 .000СЕЛО 392 .91 .286РУ15 ГРАД 373 .49 .500 -4.674 .000СЕЛО 392 .65 .477РУ16 ГРАД 377 .40 .491 -5.319 .000СЕЛО 392 .59 .492 226 РУ17 ГРАД 374 .47 .500 -5.723 .000СЕЛО 387 .67 .470РУ18 ГРАД 373 .50 .501 -5.981 .000СЕЛО 388 .71 .456РУ19 ГРАД 371 .71 .455 -3.126 .002СЕЛО 386 .81 .396 РУ20 ГРАД 371 .45 .498 -6.796 .000СЕЛО 390 .69 .463 РУ21 ГРАД 375 .63 .484 -3.473 .001СЕЛО 392 .74 .438РУ22 ГРАД 377 .93 .254 1.196 .232СЕЛО 389 .91 .290РУ23 ГРАД 367 .69 .462 -3.329 .001СЕЛО 389 .80 .403 227 ПРИЛОГ БР. 13: Факторска анализа скале традиционалности понашањаНакон прелиминарних анализа које су указале на оптимално решење,факторском анализом са задатим бројем фактора издвојено је 4 фактора којиобјашњавају 37,18% варијансе. КОМПОНЕНТЕ131 2 3 4ПОСЛОВНА ПУТОВАЊА .745ЈАВНИ ПОСЛОВИ .732ПОСЛОВНИ ИЗЛАСЦИ .678БАВЉЕЊЕ ПОЛИТИКОМ .661ИЗЛАСЦИ СА ДРУШТВОМ .644РУКОВОЂЕЊЕ .619ДОБРА ЗАРАДА .439НЕГА БОЛЕСНЕ ДЕЦЕ .595БРИГА О ХИГИЈЕНИ ДЕЦЕ .572ПРИПРЕМАЊЕ ХРАНЕ .559ОДНОСИ СА ПРИЈАТЕЉИМА И РОЂАЦИМА .556КУПОВИНА ЗА КУЋУ .488ЧИШЋЕЊЕ КУЋЕ .482НЕГА ТЕЛА .585ИСПОЉАВАЊЕ ЕМОЦИЈА .567ФИЗИЧКИ ПОСЛОВИ .513ПЛАЋАЊЕ ЦЕХА .488СПОРТ . .406ЗАШТИТА ПОРОДИЦЕ -.705ПОПРАВКЕ У КУЋИ -.675АУТОРИТЕТ ЗА ДЕЦУ -.571ИНИЦИЈАТИВА У ВЕЗИ -.345ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА 13 1- пословно-јавне улоге; 2- породичне улоге; 3- социјално-интерперсоналне улоге; 4-партнерске улоге 228 ПРИЛОГ БР. 14: Скри - дијаграм за скалу опажене неусклађености са родним улогама 229 ПРИЛОГ БР. 15: Резултати тестирања значајности разлика између мушкараца и жена у прихватању вредносних оријентација ПОЛ АС СД Т СТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ АМБИЦИОЗНОСТ МУШКИ 17,56 3,848 -,563 ,574ЖЕНСКИ 17,71 3,657 ВОЂСТВО МУШКИ 17,53 3,953 4,652 ,000ЖЕНСКИ 16,14 4,353 РЕЛИГИОЗНОСТ МУШКИ 20,98 5,780 -2,547 ,011ЖЕНСКИ 22,00 5,273КОНФОРМИЗАМ МУШКИ 16,17 5,360 1,880 ,061ЖЕНСКИ 15,44 5,460АУТОРИТАРНОСТ МУШКИ 19,97 5,356 ,270 ,787ЖЕНСКИ 19,86 5,661 230 ПРИЛОГ БР. 16: Резултати тестирања значајности разлика између испитаника из различитих области у прихватању вредносних оријентација ОБЛАСТ АС СД ФСТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ АМБИЦИОЗНОСТ СРБИЈА 17,98 3,649 3,421 ,017КОСОВО 16,96 3,916БЕОГРАД 18,05 3,331ВОЈВОДИНА 17,56 3,970 ВОЂСТВО СРБИЈА 17,24 4,219 2,821 ,038КОСОВО 17,16 4,013БЕОГРАД 16,15 4,205ВОЈВОДИНА 16,61 4,382 РЕЛИГИОЗНОСТ СРБИЈА 22,04 6,027 16,124 ,000КОСОВО 23,49 4,892БЕОГРАД 20,05 5,361ВОЈВОДИНА 20,48 5,167 КОНФОРМИЗАМ СРБИЈА 15,98 5,211 21,229 ,000КОСОВО 17,99 5,479БЕОГРАД 13,74 4,612ВОЈВОДИНА 15,39 5,501 АУТОРИТАРНОСТ СРБИЈА 21,33 5,081 39,935 ,000КОСОВО 22,17 4,879БЕОГРАД 16,89 5,355ВОЈВОДИНА 19,16 5,235 АМБИЦИОЗНОСТ ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2КОСОВО 16,96ВОЈВОДИНА 17,56 17,56СРБИЈА 17,98 17,98БЕОГРАД 18,05 231 РЕЛИГИОЗНОСТ ПОДСКУПОВИ ЗА α = 0.051 2БЕОГРАД 20,05ВОЈВОДИНА 20,48СРБИЈА 22,04КОСОВО 23,49 КОНФОРМИЗАМ ПОДСКУПОВИ ЗА α =0.051 2 3БЕОГРАД 13,74ВОЈВОДИНА 15,39СРБИЈА 15,98КОСОВО 17,99 АУТОРИТАРНОСТ ПОДСКУПОВИ ЗА α =0.051 2 3БЕОГРАД 16,89ВОЈВОДИНА 19,16СРБИЈА 21,33КОСОВО 22,17 232 ПРИЛОГ БР. 17: Резултати тестирања значајности разлика између испитанике из села и града у прихватању вредносних оријентација НАСЕЉЕ АС СД Т СТАТИСТИК ЗНАЧАЈНОСТ АМБИЦИОЗНОСТ ГРАД 17,92 3,480 2,046 ,041СЕЛО 17,37 3,972ВОЂСТВО ГРАД 17,02 3,926 1,425 ,155СЕЛО 16,59 4,486РЕЛИГИОЗНОСТ ГРАД 20,72 5,285 -3,961 ,000СЕЛО 22,28 5,673КОНФОРМИЗАМ ГРАД 15,19 5,164 -2,994 ,003СЕЛО 16,35 5,607АУТОРИТАРНОСТ ГРАД 19,12 5,537 -3,944 ,000СЕЛО 20,67 5,393 233 ПРИЛОГ БР. 18: Резултати тестирања повезаности образовног и материјалног нивоа и прихватања вредносних оријентација АМБИЦИОЗНОСТ ВОЂСТВО РЕЛИГИОЗНОСТ КОНФОРМИЗАМ АУТОРИТАРНОСТОБРАЗОВАЊЕ ,157** ,129** -,081* -,143** -,140**МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ ,108** ,140** ,040 -,092* ,030 234 ПРИЛОГ БР. 19: Резултати стандардне регресионе анализе за зависну варијаблу задовољство животом за мушкарце и за жене МУШКАРЦИ ЖЕНЕR2 β R2 βПРЕДИКТОРИ .168** ПРЕДИКТОРИ 0,270**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.020 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.182**ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ -.070 ОПАЖЕНАНЕУСКЛАЂЕНОСТ -.106* ОСТВАРИВАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ СТАТУСА .118* ЖЕНА И МАЈКА .232**МУЖЕВНОСТ .043 МРШАВОСТ -.085МАНГУП -.063 СКРОМНОСТ .015ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .031 ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .005АКТИВИЗАМ .076 АКТИВИЗАМ .107*СТАРОСТ -.062 СТАРОСТ -.147** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .289** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .285**ОБРАЗОВАЊЕ .076 ОБРАЗОВАЊЕ .047 235 ПРИЛОГ БР. 20: Резултати стандардне регресионе анализе за зависну варијаблу позитиван афекат за мушкарце и за жене МУШКАРЦИ ЖЕНЕR2 β R2 βПРЕДИКТОРИ ,202** ПРЕДИКТОРИ ,233ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.005 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.126*ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ .013 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ .018 ОСТВАРИВАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ СТАТУСА .222** ЖЕНА И МАЈКА .163**МУЖЕВНОСТ -.073 МРШАВОСТ -.052МАНГУП .011 СКРОМНОСТ -.076ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .064 ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .087 АКТИВИЗАМ .166** АКТИВИЗАМ .334**СТАРОСТ -.067 СТАРОСТ -.106* МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .287 МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ .087ОБРАЗОВАЊЕ -.054 ОБРАЗОВАЊЕ -.027 236 ПРИЛОГ БР. 21: Резултати стандардне регресионе анализе за зависну варијаблу негативан афекат за мушкарце и за жене МУШКАРЦИ ЖЕНЕR2 β R2 βПРЕДИКТОРИ ,137** ПРЕДИКТОРИ ,135**ТРАДИЦИОНАЛНОСТ .034 ТРАДИЦИОНАЛНОСТ -.070 ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ .185* ОПАЖЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТ .024ОСТВАРИВАЊЕ СОЦИЈАЛНОГСТАТУСА .015 ЖЕНА И МАЈКА -.138**МУЖЕВНОСТ -.085 МРШАВОСТ .147** МАНГУП .209** СКРОМНОСТ .073ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .003 ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ КАОВРЕДНОСТ .069 АКТИВИЗАМ -.160** АКТИВИЗАМ -.041СТАРОСТ .076 СТАРОСТ .176** МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ -.123* МАТЕРИЈАЛНО СТАЊЕ -.127*ОБРАЗОВАЊЕ -.066 ОБРАЗОВАЊЕ .056 237 БИОГРАФИЈА Оливера Б. Радовић (рођ. Штула) рођена је 8. 11. 1976. године у Врбасу, где језавршила основну школу и гимназију. Студије психологије уписала је 1995.године на Филозофском факултету Универзитета у Београду где је идипломирала 2002. године на тему „Стрес код становника северног делаКосовске Митровице“, под менторством проф. др Јелене Влајковић, сапросечном оценом током студија 9,04. Магистарске студије је такође уписалана Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је 2010. годинеодбранила магистарску тезу под насловом „Вредносне оријентације младихсрпске националности са Косова и Метохије - евалуација теорије вредностиСалома Шварца“ под менторством проф. др Боре Кузмановића, са просечномоценом током студија 9,68. Од 2002. године запослена је на Филозофскомфакултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици,сада као асистент за ужу научну област психологија. У периоду 2004-2005.завршила је једногодишњу едукацију за психосоцијално саветовање, коју суорганизовали Институт за ментално здравље Београд, IOMRome,Таvistock&PortmanNHSTrust, London. Током лета 2004. похађала јеједномесечну летњу школу лидерства и дебате на Wake Forest University,Winston Salem, USA у оквиру пројекта SEELY (The Southeast Europe YouthLeadership Institute). У периоду 2005-2006. завршила је базични нивоедукације за примену рационално-емоционално-бихејвиор терапије, уорганизацији РЕБТ центра у Београду. Главне области научног интересовањасу јој вредносне оријентације, социјализација и социјални идентитети.Објавила је једну монографију, већи број научних радова и учествовала је навећем броју конференција и међународних научних скупова. Течно говориенглески језик. 238 239 240