ЈОВО Б. ТОШКОВИЋ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ БОСНЕ И СРБИЈЕ 1805—6 И БОЈ НА МИШАРУ Овај рад примљен je за докторску дисертацију на седници Философског Факултета Универзитета y Београду, од 5 марта 1927, по реферату чланова Испитног Одбора, редовних професора универзитета, г. г. : Dr. СТАНОЈА СТАНОЈЕВИЋА, Dr. ВЛАДИМИРА ЋОРОВИЋА и Dr. ВИКТОРА НОВАКА. С У Б О Т И Ц А Г Р А Д С К А Ш Т А М П А Р И Ј А , П О З О Р И ШН А У ЛИЦА Б Р О Ј 2 1 9 2 7. ) D * S i H $ d 9 t В116ЛИ0ТЕ1 и. вр-ЈМЈШ JOBO Б. ТОШКОВИЋ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ BOCHE И СРБИЈЕ 1805-6 И БОЈ HA МИШАРУ Овај рад примљен je за докторску дисертацију на седниди Философског Факултета Универзитета y Београду, од 5 марта 1927, по реферату члаеова Испитног Одбора, редовних професора универзитета, г. г. : Dr. СТАНОЈА СТАНОЈЕВИЋА, Dr. ВЛАДИМИРА ЋОРОВИЂА и Dr. ВИКТОРА НОВАКА. Г P A Д С K A I С У Б О Т И Ц А ШТ АМПАР ИЈ А' , П О З О Р И ШН А УЛИЦ 1 9 2 7. УВОД. У средзиме, фебруара 1804, Срби y Београдском Пашалуку устали су на оружје да стресу јањичарски режим. ЗахЕаљу- јући брзој и енергичној акцији, они су за непуна четири месеца били господари ситуације на побуњеном подручју: заузели су Рудник, Јагодину, Пожаревац; смедеревске и ша- бачке Турке принудили на поравнање. Они јањичари који ce нису били разбегли по околним областима, склонили су ce с дахијама y Београд да окушају одатле дати последњи отпор. Решени да истрају до краја y борби са јањичарима, уста- ници ce прикупе код Београда, и ставе га y опсаду. Призна- јући оправданост устанка, Порта je с почетка остала резер- висана и чекала прве резултате побуне. После подужег окле- вања и недоумице, она je, напослетку, одредила босанског везира Бећир-пашу, да иде y Београд и заведе ред, и изађе на сусрет устаницима колико je могуће више. Овај псфе, јуна месеца, с 5000 војника и пет топова, и y пратњи великог ороја босанских муслиманских првака, међу којима je било на;више присталица за бољу управу y Београдском Пашалуку. Устаници су дочекали везира под Београдом с великим по~ частима. После бегства дахија из Београда и њихове погибије устанка и за ново уређење Београдског Пашалука. Бећир-паша ,је показивао пуно помирљивости и предусретљивости ; ипак, .нреговори ce отегну до дубоко y јесен са пуно перипетија. Преговори су нарочито запињали на питању стране гаран- дије, без које устаници нису хтели пристати на полагаше оружја. Појавио ce беше и један нови фактор y отежавању преговора: 1 ушанац — Алија, којега су дахије узели, y почетку устанка, под најам с његовим крџалијама, остао je- y бео- градској тврђави и после бегства дахија, и цбстајао еве непослушнији и самовољнији, Срби су ce ί руди.чп - да увере на Ада-Кале, почну ce живље водити иреговори за стишавање Бећир-пашу y своју помирљивост, али више фарм;la.ino, — y 4ствари држећи ce на ce и резервисано. Несигурни уопште- у сува обећања, још кад су ова потицала од Турака, и без- стране гарандије, они су постали скептичнији гледајући анар- хично стање y Београду, y пркос присуству царског изасла- ника. Бећир-паша није имао доста војске да силом оружја уведе ред и успостави државну власт. Војска коју je собом довео из Босне беше иреполовљена болештинама и дезер- тирањем. Епилог његове мисије био je тај, што су га устаници новцем ослободили од заточења y којему га je држао Гушанац, — те je могао, негде под јесен, прећи y Босну, не учинивши стварно ништа на умирењу устанка. После његова одласка, стање y Београдском Пашалуку беше y главном засновано на размери војничких снага. У Београду je био, на једној страни, везир, којег нико није слушао,- на другој страни, Гушанац са својим крџалијама као стварнњ господар вароши и града; ослобођеним делом пашалука госпо- дарили су устаници; незаузете три нахије, ужичку, соколску и пожешку, држали су избегли јањичари и месни Турци. Устаници су имали највише људи под оружјем и били најорга- низованији ; Гушанац, пак, беше неко време заузет својом- завадом са Арнаутима које je имао под најмом. Тако стање- остало je до пролећа 1805 год. Увиђајући провизорност и неприродност оваког стања, устаничке старешине озбиљно су помишљали и радили, да дође до њихова дефинитивна односа према султану и држави, a не верујући Турцима y опште, они су тражили страну га- ранцију. Кад им je тај захтев одбијен од Бећир-паше, потрудилп су се да сами израде интервенцију неке европске силе, Мо-~ лили су најпре Аустрију да ce заузме за устаничку ствар; наишавши код ње на резерву и снебивање, обратили су ce Русији. И пре доласка Бећир-пашина под Београд, устаници су мислили да пошљу неког y Петроград. Кад су увидели да им турска влада не може пружити гаранције, да ne евенту- ални споразум поштовати и остали Турци, они упуте y Русију једну депутацију, да изради руску помоћ и заштиту. Русија није тада желела никаквих покрета балканских хришћана против турске власти, али како су je устаници били ставили пред свршен чин, она je морала заузети одређено држање y овом питању. Бојећи ce да устанике Француска не привуче- и искористи за своје циљеве, руска влада одобрила je устанак. f 5и обећала извесну помоћ, али je y исто време тражила од .делегације да усханици остану y строгим границама лојалности према султану. Поред тога, изразила je жељу, да ce пошље једна депутадија y Цариград, с молбом султану да заведе y Београдском Пашалуку управу која би задовољила и Србе и . државне интересе. Устаницп, по овом захтеву руске владе, упуте депутацију y Цариград, 5 маја 1805, са инсхрукцијама , да тражи од Порте административну аутономпју за Београдски Пашалук. С друге стране, Порта, увиђајући да устанак престаје бити локалног значаја и да узима озбиљне и нежељене размере, a исцрпивши, по њеном схватању, помирљива срества да при- воли Србе на умирење, решила ce на енергичније мере, Она je, негде y пролеће 1805, наименовала за београдског везира Хафис-пашу, управника Нишког Пашалука, давши му, по свој прилици, одрешене руке, да, како нађе за сходно, санира прилике y Београдском Пашалуку. Овај ce одмах решио да војничким мерама принуди усханике на покорност; прикупи повише војске, и крене ce поред Мораве y правцу Београда, Увиђајући да би довели y питање све раније теко- вине устанка ако пропусте Хафис-пашу за Београд, устаници ce одлуче на отпор. 6 августа 1805, дочекају Хафис-пашу на Иванковцу, потуку га и баде према Нишу. To je довело, с једне стране, до дефинитивног прекида званичне Турске са устаницима, с друге стране, до порхине одлуке да поведе прави рах на усханике и да усханак y крви угуши. Босна je лшала узехи видног учешћа y овом рахном походу. УСТАНИЦИ И БОСАНСКИ ПАШАЛУК УОЧИ РАТА. ГЛАВА I. Унутрашње прилике код устаника и y Босанском Пашалуку. Држање црногорског владике Петра I. I. Активност устаника y Београдском Пашалуку, од самог почетка устанка, била je упућена y главном y три правда : на ослобођење Београдског Пашалука од јањичара и рушење њихове управе; на организовање устанка; и на дипломатску радњу, с једне cxpanè, да ce Русија и Аустрија заузму за устаничку ствар, с друге стране, да отоманска влада при- хвати устаничко гледиште о уређењу Београдског Пашалука, Радња устаника на ослобођењу Београдског Пашалука до битке на Иванковцу доста je позната, и не улази y оквир овог рада. У уводу смо пзнели најважније моменте из преговора са ото- манском владом за ликвидирање устанка ; на другом месту споменућемо колико je било успеха код руске и аустриске владе, да ce заузхму за устаничку ствар. Остаје нам да ce овде искључиво задржимо на организацији устанка. Са сигурношћу говорити о уређењу код устаника за прве три године, врло je тешко. Извори за ово питање су оскудни ; затим, уопште je тешко говорити о организовању једног покрета који je тек био y стварању и формирању, Ипак, узимајући y обзир ове две околности, можемо конста- товати: да je устанак био прилично организован и да ce могу утврдити главне линије његове организације. У Орашцу још, на скупштини првих устаника, кад ce одлучило за акцију на дахије, дат je y главном основ и пра- вац уређењу устанка. За вођу устаника изабран je Ђорђе Петровић-Карађорђе, један од угледних људи из крћгујевачке нахије, који je дотада био познат са своје храбрости, енер- 10 гије и мржње на Турке. Он je устанку дао, још од- првих дана, изразито војнички карактер, трудећи ce уз то, да учврсти своје првенство y вођењу покрета. Нахије изван Шума- дије, прилазећи побуњеницима са шумадинског подручја или подигнуте на оружје од ових, примале су, вољно или невољно, ову организацију заметнуту y Орашцу, т. ј. врховно заповедништво Карађорђево и војничко уређење. Као што ce, дакле, акција побуњеника из Шумадије, окуиљених y Орашцу, сматра за почетак устанка, тако исто заметак његовог орга- низовања потиче са истог места и од истог момента, Најпре ћемо ce задржати на првом питању, т. ј, питању о утврђи- вању Карађорђева првенства y вођењу устанка, Ово није тако лако ишло као што би ce могло мислити нити завршено без извесних компромиса. У првом реду, пре- прека ce јавила y навици устаника да живе y уским границама- кнежина и нахија без довољно свести о већој заједници са једном својом врховном влашћу. Као што je доказано исцр- пним антропогеографским испитивањима, српско станов- иигатво Београдског Пашалука доселило ce y највећем броју из крајева где je племенски живот био врло развијен. Место да je турска администрација y досељеним крајевима угушила код њега племенске навике, она je погодовала не само да ce одрже те навике, но и да ce формирају заједнице сличне племенима, Пре устанка, као што знамо, централна власт y па- шалуку xi она по нахијама беху y турским рукама. Али, како су нахије биле издељене 'у кнежине, отприлике величине данашњих срезова, Турци су препустили раји управу y њима, и то са незнатном својом контролом; тако су кнежине имале унутрашњу самоуправу, која беше слична самоуправи племена y Херцеговини и Брдима. На челу кнежина стајали су кне- зови или оборкнезови, нека врста полутурских — полународ- них чиновника: преко њих народ je упућивао своје молбе и жалбе турским властима, ове пак преко њих вршиле разре- зивање данка и других дажбина, одређивање кулуха, и т. д. Кнезови су обично долазили наслеђем; местимично их je народ бирао. Као и код племена, и по кнежинама су ce одр- жавали народни скупови, који беху с кнезовима најмеродав- нија власт y оквиру унутрашње управе.1 1 Прота Матија, Мемоари, С. К. 3., стр. 33—41; В. Караџић, Историеки и етнографски списи, књ. I, стр. 4, 8, 37 ; Тихолшр Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша, Београд, II, 1924, стр, 220—232. 11 Веза између кнежина једне нахије беше нешто тешња. Јер самим тим што су нахије биле најниже администра- тивне јединиде с потпуном турском влашћу, кнежине једне нахије читавим својим јавним животом беху упућене једна на другу y односу како према нахиској тако и према цен- тралној власти пашалука. Слабија je y тож погледу била веза између нахија. Јер, прво, раја није иступала као целина према централној власти пашалука, но no нахијама, свака нахија за себе, На пример, приликом разрезивања харача, везир je на сваку нахију одређивао једну глобалну суму према броју ха- рачких глава; онда кнезови нахије делили су ту суму по кне- жинама. У ту радњу кнезова нису ce мешале турске власти.. Затим, централна власт пашалука постојала je, y првом реду, за војничке циљеве и муслиманско становништво, па тек онда за рају. Сем везира y централној управи није било другог лица које би непосредно имало јачег званичног дотицаја са народом.. Он пак свршавао je обично послове преко кнезова, У нахи- јама je било другче: ту су преставници турске власти имали непосредног додира с народом.2 С једне стране, дакле, самоуправа кнежина, с друге стране, осуство централизације y управи рајом, давало je маха развијању локалних, y првом реду кнежинских, па онда и нахиских тежња код српског живља. Од савреме- ника хваљени аутономни живот под Мустаф-пашом, јест и био y томе што je остављена била раји широка слобода по кнежинама и нахијама, a не y завођењу неких народних органа за читави пашалук. Јањичарски режим који je дошао после Мустаф-паше, норед осталог сузио je те локалне само- управе и деградирао кнежинске преставнике. Кад ce народ дигао на оружје против јањичара, он y својим најширијим сло- јевима, h није желео ништа друго y политичком погледу, но враћање кнежинским самоуправама из доба Мустаф-паше.. Разумљиво, онда, што није био склон за стварање једне за- једничке централне власти, која je могла сузити самоуправу по кнежинама. Претенсије поједииих устаничких старешина који су такође имали заслуга за повољан развитак устанка, друга je главна запрека учвршћивању Карађорђева првенства y вођењу уста- 3 ί~Ί/ 3 Истп извори; подаци на истим местима. 12 ничких послова. Главни приговори који су могли доћи од незадовољне стране били су ови: (1) истина да je Карађорђе дао први пример за оружану акцију против јањичара, али он није имао једини заслуга за повољне резултате устаника; (2) он je био изабран за вођу устанка од побуњеника са под- ручја Шумадије, и то не од свих, али не и од оних нахија које су следовале иримеру Шумадије; (3) његов изоор, по једној версији, није био коначан, но само привремен, док ce не виде први резултати устанка; (4) прека нарав Карађорђева.3 Претенсије старешина нашле су подршке и ослонца y сепа- ратизхму кнежина и нахија. Деловањем ова два чиниоца, уз неке друге околности, ii захваљујући увиђавности Карађорђевој, y два правца je сужена његова власт: 1. Устанак je уништио турску управу, али не и тради- ционалне самоуправе. Поред привилегија из турског времена, кнежине и нахије добијају устанком нове, чиме ce појачала њихова важност. Тако, свака нахија иступа као једна војничка целина, са старешинама који, од најстаријег до најмлађег нису постављани од неке врховне власти, но или су ce наметнули својим ауторитетом и ранијим заслугама, или постали од обор- кнезова и малих кнезова, или изабрани од народа. Војничке старешине по нахијама y исто време су и грађанске власти, административне и судске. Сва унутрашња питања једне на- хије y главном су ce решавала y њеном оквиру. Тако нахпје добијају више-мање карактер феудалних области. Оне су биле везане једино заједничким интересом да ce одрже тековине добивене устанком и потребом одбране од Турака, лначе -скоро ничим више.3 4 2. Нахиски органи сузбијали су утицај Карађорђев y локалној управи по нахијама; скупштине преставника нахија ограннчавале су га y вођењу чисто послова устанка. Прва таква скупштина била je y Остружници, око Ускрса 1804. Отада су ce скупштине држале кад год je за то било потреое. На- хије су биле заступљене на скупштинама са по неколико преставника, и то од виших војних старешина и других углед- нијих људи, На скупштинама су доношене одлуке ооично ове 3 B. К., ист. и етногр. списи, I, 15, 36, 56; Ст. Новаковић, Уставно питаи.е н закони Карађорђвва времена. Београд, 1907. стр. 6 i . 4 B. К., ист. и етногр. списи, I, стр. 36, 56, 68. 13 врсте: којим ce правцем, y датом моменту, устанак имао да креће; какве политичке и војничке мере треба предузети да- се очувају тековине устанка; о повећању војске и набавци сре- става за вођење устанка; и т. д. По себи ce разуме, да то није било неко политичко тело организовано по данашњем узоруг где je нарочитимпрописимарегулисанрад, него онај од учесника- на скупштинама који je био најзаслужнији, најразборитији и нај- енергичнији, нарочито који je за собом имао највише војника, тога ce реч највише слушала. Поред тога недостатка, ове скупштине имале су још један већи. Оне ce нису могле често састајати, услед разних околности и техничких тешкоћа, но само y изузетним случајевима, те због тога нису могле увех утицати на догаћаје, Затим, оне су давале директиву устанкуг али нису могле управљати акцијом. На крају ce опет сводило на то, да мора бити један извршни орган, који ће увек ста- јати y току догаћаја.5 6 Не успевши да Карађорђа потпуно ограниче y вођењу устанка скупштином нахиских преставника, незацовољници покушавају да искористе y ту сврху завођење једне нове уста- нове, познатог Правитељствујушчег Совјета. Идеја за стварање Совјета потекла je од Ненадовића и Боже Грујовића, a при- хваћена од свих скоро нахиских старешина. Карађорђе je прозрео намере, и брзо их осујетио. Совјет je заснован, истина, негде с јесени 1805, алр! y главном без неке стварне власти. To je била нека врста врховне устаничке канцеларије са нешто судског дејства на читавом подручју ослобођеног земљишта. Свака нахија требала je бити заступљена y Совјету са по једним преставником; али то нису били људи од неког већег утицаја и моћи. Све до његове реорганизадије 1808, Совјет je остао само једно недоношче, дављено, с једне стране, од Карађорђа, с друге стране, од нахиских старешина. Сам прота Матија, који je био први председник Совјета, прича да- је Карађође просто отерао једног саветника кући због неке његове неисправности. Ипак, са Карађорђем и скупштином нахиских преставника, Совјет je био зачетак врховне централне власти на ослобођеном земљишту,0 5 Миленко Вукићевић, Карађорђе, II, Београд, 1907, стр. 87, 235, 301,, 6 Прота М„ Мемоари, 225—36; B, К., ист. п етн. списи, I, 61—70; Ст. Н., Уставно питање и т. д., 6—15; Мил. Ђ. Миловановић, Уставност Србије,, K. С. Гласник, XVIII, 1907, 740. 14 Потиснут из унутрашње управе нахија; ограничен од скупштине нахиских преставника y решавању политичких и финансиских питања устанка, — Карађорђе ce није дао укло- нити и са положаја врховног заповедника устаничке војске, Могло ce стати на пут његовој власти y области оних питања y којима ce он или није разумевао, или за њих није имао способности, или их није хтео водити, али не и на терену чисто војничке стране устанка, где ce осећао јаким и надмоћним. Поред тога што je имао предности за врховног заповедника војске као најзаслужнији за успех устанка и због својих вој- ничких способности, ње!чу су ишле на руку и следеће окол- ности да ce учврсти на том положају. (1) Код самих устаника, стање створено устанком сматрано je иривременим ; дефини- тивно стање имало je доћи после евентуалног споразума са отоманском владом; ни најекстремнији међу устаницима нису могли, за прве две године устанка, рачунати на потпуно оцеп- љење од Турске. То дефинитивно стање, могли су мислити противници Карађорђеви, донеће и умањавање власти и угледа његова. У очекивању тога новог стања опозидиони дух je морао слабити. (2) Карађорђе није био без подршке и ослонца. Он je, убивши y једној свађи Теодосија Марићевића, којему je, на по- знатој скупштини y Орашцу, нуђено вођство устаника a он га одбио, сломио опозицију y својој нахији, и нахију чврсто везао за себе. Затим, скоро код свих екстремнијих елеме- ната међу устаницима, који су желели вођење бескомпро- мисне борбе с Турцима, налазио je без сумње симпатије, a код остале војске и народа, са своје храбрости, заслуга за устанак, преданости општој ствари, велику популарност, — тим више што су и сами Турци y њему гледали најнепо- мирљивијег свог противника; још тада су ce код простог народа, изгледа, почеле ковати легенде о њему. Карађорђе je имао један ужи круг устаничких првака, на које ce, изгледа, јаче наслањао : y првом реду, Станоја Главаша, познатог хајдучког харамбашу и свога друга из доба хајдуковања, Радича Петровића, којега je Карађорђе поочимио, једном при- ликом за време Кочине Крајине, и Младена Миловановића, окретна човека и богата трговца. (3) У већини нахија није било негодовања против Карађорђева врховног поглаварства y војничким пословима: једно, што су ce схарешине већине нахија задовољили, изгледа, влашћу y нахиској управи и 15 ограничењем Карађорђа од скупштине нахиских преставника; друго, што ce нису смели упустити y борбу с њим. За јаго- динску и ћуприску нахију нема помена о негодовању према Карађорђу. Не помиње ce ни Васа Чарапић, старешина гро- чанске нахије, као опозиционар. Милан Обреновић, старешина рудничке нахије, уопште није имао војничких амбиција; њега, изгледа, Карађорђе чвршће везује за себе, давши му на управу још пожешку и ужичку нахију кад су ове биле ослобођене од јањичара; ову последњу неко време je присвајао и Јаков Ненадовић. Миленко Стојковић и Петар Добрњац иступају јаче против Карађорђа тек после ратовања 1806, Старешину смедеревске нахије, Ђушу Вулићевића, убију на превару сме- деревски Турци, негде ири крају 1805, a на његово место дође брат му Вујица Вулићевић, који, још без довољно утвр- Ђене репутације, није могао пркосити Карађорђу.7 Са више претенсија, за прве две и по године устанка, истичу ce једино Јаков Ненадовић и Јанко Катић, „Ови су му двојица y свакој прилици показивалп, не само да није већи од њих, него да није ни као они“, мало претерано вели В. Караџић.8 Подлога опозиционарству Јакова Ненадовића била je y овом. Истина, y Шумадији je устанак букнуо, али центар припрема као да je био y ваљевској нахији; a скоро ce може позитивно рећи, да je одатле дат повод дахијама за познати терор h сечу кнезова, што je и проузроковало устанак, Затим, скоро независно од акције побуњеника y Шумадији, истина доцније и постакнути њом, Ненадовићи, Јаков и прота Матија, дигли су шабачку и ваљевску нахију на оружје; организо- вали на том подручју устанике; заузели Ваљево и принудили Шабац на условну капитуладију; одржали две победе над зворничким Турцима, који су, предвођени од Али-аге Вида- јића, пошли београдским јањичарима y помоћ; и т, д, Осим тога, ваљевска и шабачка нахија биле су најнасељеније и најбогатије нахије y читавом пашалуку, Узимајући све то y сбзир, као и популарност куће Ненадовића, не само код Срба y Београдском Пашалуку, но и y Војводини, да ce разумети што Ненадовићи, y првом реду Јаков као старешина устаника 7 В. К„ ист, II етногр, списи, књ. I, стр. 68—69; Ст, Новаковић, п. д., стр. 6; Ст. Стратимировић, Личности y српском устанку од 1804, С. К, Гласник, књ. XIX, 1907, стр. 350—55; Споменик, XIV, стр, 46—48, 8 B. К., ист. и етногр. списи, I, стр, 37. 16 на западу, истиче ce као такмац Карађорђу.9 Као област своје власти, он je сматрао не само ваљевску и шабачку нахију, но још ужичку и соколку, које су ослобођене среди- ном 1805. Потписивао ce, вели Вук Караџић, заповедником ове четири нахије и поручивао Карађорђу да му не прелази преко Колубаре.10 Највише je имао оправдања, дакле, да негодује против Карађорђевог старешинства Јаков Ненадовић; озбиљнији je ривал био Јанко Катић. Јаков je имао већих амбиција, али не и способности, нарочито не војничких: он je био више за управљање y миру, но за вођење рата. Углед, старешинство и популарност добио je, поред срећног исхода побуне y ва- љевској и шабачкој нахији, још на основу ранијег гласа куће Ненадовића, који je стекао његов брат Алекса Ненадовић, и својим богаством, a не неком својом личном вредношћу. Ми- трополит Стратимировић, који за њега иначе има врло ласка- вих речи, вели да ce сувише бави својим приватним посло- вима.11 Познато je, затим, да je нагињао измирењу с Турцима. Био je један од оних који су, приликом преговора с Бећир пашом, свесрдно ce залагали за споразум. Прилично лукав, ваљда je рачунао да би на тај начин уклонио Карађорђа испред себе. Бећир паша je, изгледа, према њему био најповерљивији.12 Јанко Катић, напротив, беше човек од личне вредности: до- витљив, врло окретан, срчан и храбар, и најречитији од свих старешина; турски je говорио добро, што му je давало пре- имућства y контакту устаника с Турцима. Пре буне, био je угледан, и познат кнез y београдској нахији. Његово име, као и кнеза Алексе Ненадовића, помиње ce на неколико места y припремама за устанак на дахије. Али његово опозицио- нарство према Карађорђу слабиле су неке околности: он je с Карађорђем био y пријатељским везама још од пре устанка; затим, он није имао велико подручје за своју непосредну власт, но са кнезом Симом Марковићем делио je београдску нахију. Поред тога, Карађорђе je њега, изгледа, највише ува- жавао и гледао да с њим одржи ранији иријатељски однос, 9 Прота Матија, Мемоари, стр. 71 — 109; В. Караџић, списи, I, стр. 16—26. 57; Стратимировић, п. изв., С. К. Гласник, XIX, стр. 350 55. 10 B. К., списи, I, стр. 57. 11 Ст. Стратимировић, п. изв., С. К. Гласник, XIX, стр. 353. 12 Прота Матија, Мемоари, 157. 17 што му je често полазило за руком. Катић ce, y крајњој линији, по свој прилици, задовољавао и са првим местом до Карађорђа.78 Услед заједничке опасности од Турака, и из обазривости. обе стране, и Карађорђе и његови ривали, избегавали су сукобе. Али кад су, приликом заснивања Совјета, Јаков Не- надовић и Јанко Катић, потпомогнухи још од неких старешина. отвореније изашли, да ce Карађорђу власт што више ограничи, овај je енергично стао y одбрану свог првенства и престижа и био готов заметнути борбу, после чега они узмакну и некако ствар изгладе.11 Не знамо колнко je сигурна једна тврдња, да je новембра 1805, на скупштини y Смедереву, на којој ce решавало о мерама које je требало предузети да ce осујети турска офанзива, Карађорђе поново утврђен за врховног запо- ведника војске, и то сад од скупштинара са подручја читавог ослобођеног земљишта.10 Ако je το тако, ипак ривалство није ирестало, но само ce притајило услед опште опасности од Турака. Ратовање од 1806, као што ћемо видети, иотпуно je учврстило Карађорђев положај. На овом месту згодно je нешто рећи о једној завери, која je била, по једној версији, скована негде око средине 1804 против Карађорђа. Сумња je пала на људе који су били јако заинтересовани устанхом, али који нису непосредно из устаничких редова: на београдског владику Леонтнја, шабачког епискоиа Антима, и Петра Ичка, београдског базрђан-башу. Наиме, по тој версији, они су склопили заверу да „уклоне“ Карађорђа са вођства устанка, али ce не каже на који су начин то мислили извести.13 456 Осумњичени су ce налазили на аустри- ckoj страни, y Земуну, до доласка Бећир-паше под Београд ради вођења преговора са устаницама. Ичко je тамо пребегао пре устанка; друга двојица ио устанку. Невиност шабачког епископа y овој ствари ван сумње je : њега савременици при- казују као кротку и поштену душу, искључиво предана вери и цркви, a без амбиција и смисла y политици,17 Али за бео- градског владику Леонтија и Петра Ичка има основа сумњи, 13 Ст. Стратимировић, п. изв, С. К. Гласник, XIX, стр. 350- 55; П, М. Мемоари, стр. 207. 14 В. К., списи, I, стр. 63; П. М., Мемоари, стр. 225. 15 М. Вукићевић, Карађорђе, II, стр. 302, 10 Ст. Стратимировић, п. изв., С. К, Гласник, XIX, стр. 350. 1; Ibid., књ. XIX, стр. 260; П. М. Мемоари, стр. 224. 2 18 и ако ce не може доказати да јз завера y истини постајала. Њих двојица везали су ce били међусобно још од раније, јер je Ичко, по свој прилицп, стварно и довео Леонтија на влади- чанску столицу, израдивши код везира Мустаф-паше да ce. ίοранијп владика смакне зоог неке, изгледа, измишљене кривице, Владика Леонтије могао je навући сумњу, како својом проблематичном личношћу, тако и својим неодређеним држањем ирема устанку. Кад je изаслат од дахија, y самом почетку устанка, да склони Карађорђа на измирење с њима, он je, по једном тврђењу, саветовао Карађорђу истрајност y борби, формално га наговарајући да прими поравнање ; али je несум- њиво вероватније да ce искрено залагао да одговори жељи дахија, како je το забележено y неким изворима. Устаници су га сумњичили, да je без нужде пустио, управо издао, Хаџи- Рувима, „најчаснијег старца y земљи“, који je побегао к њему да ce заштити од јањичарског терора, да буде погубљен y Београду, приликом сече кнезова, као саучесник y припре- мању устанка.18 9 Вук Караџић изрично вели, да je владика Леонтије био турски човек и да je наговарао устанике да ce умире и споразумеју с Турцима,20. Најтачније je мишљење, да je он гледао искључиво своје интересе, и y том иравду упућивао радњу и држање, нагињући час Турцпма час уста- нидима, како je за њега било опортуиије и целисходније.21 Поуздано je и то, да су га устаници мрзели, једно, што je био Грк, друго, због његове дволичности, и y опште нису му поклањали поверења.22 Владика Леонтије je навлачио више сумње, али je главни чинилац y овој завери могао бити Ичко : једно, што je он био далеко интелигентнији, окретнији и предузимљивији, друго, што je владика стајао под његовим утицајем и y његовој власти. По једном тврђењу, Ичко води порекло из Македоније,. из села Катранице. Поред грчког, турског и српског, говорио je још и готово све остале живе европске језике. Био je, најпре, y дипломатској служби y Берлину и Бечу као тумач турског посланства, Дошавши y Београд, негде 1794, постаје 18 Ibid., кн>. XIX, стр. 262. 10 Ibid., књ. XIX, стр. 269. 20 B. К., списи, I, стр. 64. 21 Ст. Стратимировић п. изв., С. К. Гласник, књ. XIX, стр. 259. 22 Мемоари, стр. 234. 19 старешина грчких трговаца; уз то, доцније, један од најпо- верљивијих људи везира Мустаф-паше и његов тумач. „Кад бих судио по ономе што сам читао, a што изгледа да je пз његова пера, смео бих рећи, да je способан да ради y ма каквој канцеларији, a неки од његових састава које сам ja прегледао чинили би част и људима y том послу најумеш- нијим", вели за њега митрополит Стратимировић, лични по- знаник Ичков. Исти Стратимировић je прорицао, 1804, да. he Ичко одиграти видну улогу y дипломатској радњи устанка. Извори ce слажу, да je био сумњива карактера, сујетан, ин- тригант и интережџија. Нарочито ружну сенку, по Стратими- ровићу, баца на Ичков карактер његова дволична, управо нечасна улога y смакнућу предходника владике Леонтија. По нашем мишљењу, њему Стојан Новаковић без разлога приписује јак српски национализам, Јер, сумњиво je y опште да ce он ocehao Србином (Стратимировић вели да je Бугарин); затим, он je гледао првенствеио своје интересе, — био чист рачунџија без сентименталности, У живот Београдског Паша- лука био je дубоко ушао, једно, као повереник Мустаф-паше, друго, као прва и најважнија трговачка личност y Београду. Одржавао je врло тесне везе, како са Турцима, тако и са људима из народа, као са Алексом Ненадовићем и другим, нарочито с Јанком Катићем. Није искључена могућност да je ■блага управа под Мустаф-пашом y многоме његово дело. У завери која je припремана за обарање дахиског режима од стране присталица умореног Мустаф-паше, играо je видну улогу. Уплетен je био y припремама за устанак Срба. Кад je устанак избио, он je, бавећи ce y Земуну, само, изгледа, при- видно био резервисан, из којих разлога тешко je знатп, y •ствари дириговао скоро свим радњама владике Леонтија, који ce устаницима стално наметао за саветодавца.23 Један јачи разлог подозрењу да je завера могла посто- јати, и овај je. Кад je Бећир-паша дошао под Београд, Ичко и владика одмах прелазе из Земуна y српски логор, и узи- мају, изгледа, видног учешћа y преговорима. Кад je Бећир- паша, после бегства и погибије дахија, ушао y Београд, Ичко 23 Ст. Страт., п. изв., књ. XIX. стр. 260 — 4; Напомене о Србији од 1804 —1806, од Домбаја, Дело, XXXII, 1904, стр. 353—58; Стојан Новаковпћ, Ичков Мир, Глас, XXVI, стр. 30—32; Ср. Ј. Стојковић, Слободно Зидарство, Веоград, 1926, стр. 159—162, 2* 20 с владиком напушта логор и такође иде y Београд, Као што je познато, иреговори између Бећир-паше и устаника запели су на питању стране гаранције. Тај захтев потекао j e од Кара- ђорђа, С друге стране, главни заговарачи споразума могли су бити баш Ичко и владика Леонтије: први, материјално крахирао, желео je б е з сумње да ce заведе што пре нор- мално сташе y Београдском Пашалуку, које би му могло омогућити раније трговачки положај и утицај на управу y пашалуку ; други, што je y продужењу устанка могао видети опасност за своју владичанску столицу, јер под Турдима ова му je била сигурна, али не и под управом Срба. Као логична последица тога била би, да су они радили на уклањању Кара- ђорђа као главне сметње споразума и завођења нормалног стања, па према томе и остварења њихових циљева. Али има једна околност по коју би ce могло судити да завере није било, a версија о њој да je пуштена са извесним задњим намерама. Вест о завери најпре je протурена y Зе- муну, и одатле достављена Карађорђу. Земунски трговци мате- ријално су били јако заинтересовани устанком. Набављајући ратне потребе за устанике, они су одатле извлачили велике новчане користи, Трговина y Београду била je пак замрла, нај- пре, услед јаничарског режима, после, због устанка. У ликви- дирању устанка и оживљавању трговине y Београду с једним Ичком на челу, неоспорно способним и опасним конкурен- том, Земунци су могли гледати слом своје трговине. Сејањем неповерења између Карађорђа и Ичка постизавали су то, што су ce слабили шанси за умирење устанка и Ичку, на тај начин, онемогућен био онај утицај који je имао под, Мустаф-пашом. Земунци би, дакле, имали трговачких рачуна да Ичку импутирају склапање завере против Карађорђа; вла- дику Леонтија и егшскопа Антима умешали су, можда, y ту ствар да она изгледа вероватнија.24 О Земунцима ce имало рђаво мишљење и y Карловцима, y околини митрополита Стратимировића. Завера ce није могла доказати и ствар je легла, без већих заплета, на заузимање Јанка Катића и још неких уста- ничких старешина који су били y добрим односима са Ичком, иремда je Карађорђе y први мах поверовао y ову вест и 24 Ст. Страт., п. изв., XIX, стр. 350; Никола Радојчић, Доситијево писмо и т. д., Летопис, -књ, 300, 1921, стр. 27. 21 био готов да са осумњиченим пречисти. У очи им je скресао, да je уверен y истинитост версије „сву тројицу метнуо (би) на један чамац, истерао на сред Саве па побацао y воду“,25 lo je био можда разлог, да je Ичко скрајнут од устаничких послова све до његове познате дипломатске мисије 1806. Владика Леонтије овим je још више навукао подозрење и мржњу устаника, нарочито Карађорђа, Карађорђе je имао, дакле, поред борбе са Турцима, да •издржи и борбу са многим амбицијама, жељама и интересима које je устанак пробудио и покренуо међу самим устаницима. Али, поред свих ограничења његове власти, ипак je остао са највише ауторитета, моћи и популарности од свих устаничких старешина, и са неоспорном врховном командом над војском. Војничко организовање устаника ишло je лакше и са мање запетости. Устаници су имали нешто претходне војничке обуке, и били су раније свикнути на војнички жнвот и војничко уре: ђење. У првом реду, треба имати на уму да je под Мустаф- пашом образована од Срба народна војска за одбрану паша- лука, која узима видног учешћа, 1797—99, y борби с Пазван- Оглом и његовим савезнидима, београдским јањичарима. Ta војска je имала своје народне старешине; њен врховни запо- ведник беше Станко Арамбашић, који je доцније, негде y зесен 1 /99, убијен од јањичара. Под дахиском управом није сасвим укинута ова народна војска; кнез Алекса Ненадовић морао je дићи из ваљевске нахије око 1800 људи као помоћне трупе Аганлији, који je војштио, негде 1802, на Хаџи-бега из Сребрнице.26 Дахиске превентивне мере, које су непосредно проузроковале устанак, диљале су y првом реду, изгледа, на докинуће ове народне војске. Хајдучке дружине, затим, којих није било мало пре устанка, беху организоване по војнички; пандури, додељени на службу кнезовима за одржавање реда по кнежинима и за гоњење хајдука, исто тако.27 Војничку обуку могли су Срби y Београдском Пашалуку доботи наро- чито y рату турско-аустриском, 1788—91. Тада je велики број способних за оружје с територије Београдског Пашалука узео активног учешћа y овом рату на страни Аустрије, y посебним *37 2о Ibid књ. XIX, стр. 350. i 20 П. М., Мемоари, 48—49, 59. B. К., ист. и етн, списи, I, стр. 502, 826. 37 Вук Караџић, Српски Рјечник, Београд, 1898, стр, 502, 826. 22 одредима, т. з. фрајкорима, извежбаних претходно од аустри- ских официра. 0 организовању фрајкора и њиховој војничкој обуци познато je више из рада Драже Павловића о овом рату турско-аустриском, те није потребно на томе ce задржа- вати.28 Узимајући y обзир наведене околности, лакше ce да разумети, откуда ce код устаника, без великих тешкоћа, заводи војничко уређење, и што устанах, y неку руку, добија карак- тер лако изведене мобилизације. Војничко уређење устаника ишло je паралелно са уну- трашњом стабилизацијом устанка и све већом потребом од- бране од Турака. На читавом побуњеничком простору, как» у Шумадији, тако и y осталим крајевима, y самом почетку устанка, примењиване су репресивне мере на оне који нису својевољно прилазили побуњеницима. Прота Матија, иначе питом ii мек човек, прича да je он сам претио паљевином кућа онима који Су ce колебали да устану наТурке.29 Ситу- ација je тада била тако створена да je опасније било остати код куће неактиван и сачекати прве резултате устанка но прићи устаницима. Ипак, не узимајући y обзир три, за прва време, непобуњене нахије — соколску, ужичку и пожешку — беше, све до краја 1804, на побуњеној територији прилично оних који нису узели учешћа y устанку. Средином лета 1804,. кад ce устаничка војска концентрисала код Јзеограда, њена јачина цењена je на 16.000 бораца; нешто je, без сумње, остало по нахијама и по перпферији ослобођеног земљишта, да пази од упада Турака.30 Али, систематско увећавање устаничке војске и њено организовање почиње стварно после Бећир- пашине неуспеле мисије да устанике умири, кад ce могла претпостављаги да he настати тежа искушења за устанак. Почетком 1805, Карађорђе je располагао са 20.000 добро на- оружаних војника.31 После битке на Иванковцу, кад ce фор- мално ушло y рат са званичном Турском, уложени су код устаника велики напори да ce постигне максимум y војној снази. По свој прилици, уведена je општа војна обавеза за све способне за оружје; смрћу ce кажњавао онај који je покушао избећи војну обавезу, Устаници су ушли y рат, 1806, са војном æ Драг, М. Павловић, Сроија за време последњег аустријско-турског рата, Београд, 1910, стр. 61 —152. 29 Мемоари, стр, 79—82. 30 Ст. Новаковић, Устанак на Дахије, Београд, 1904, стр. 177. 31 М. В,, Карађорђе, II, стр, 234. 23 снагом која je цешена на 54—55.000 бораца.33 Са устаничке стране тврдило ce, да ce могло подигнути близу 80,000 вој- ника, y случају нужде и потребног наоружања. У овај број, они су, ваљда, рачунали и оне који су y току устанка уска- кали из оближњих крајева. Оскудни су подаци о уређењу војске за прве три године устапка. Нешто je о томе писано y вези са војничким уре- ђењем устаника y опште.33 Прво ce мора нагласити да није било регуларне, већ искључиво народне војске. Зачеци редовне војске јављају ce тек 1808. Било je нешто плаћених војника, званих бећара или голих синова, узимани већином од оних који су ускакали из крајева ван Београдског Пашалука, Бећари су, y неку руку, замењивали сталну војску. Број њихов није био велики. Поред тога, уз Карађорђа и нахиске старешине стајали су увек, на служби, по неколико одабраних војника из устаничких редова, званих момака, који су такође били плаћани. Војска ce делила на пешадију и коњицу. Без сумње пешадија je далеко прзтезала бројем, али какав je бројни однос био између ова два рода оружја, не знамо. ГТешак je био наоружан обично са два пиштоља, дугом иушком и ножем; коњаник, еабљом, често још пиштољем и копљем. Премда je уведено нешто артиљерије, ипак ce осећала велика оскудица како y топовима тако и y извежбаним топџијама.34 35· — Неке нарочите формације по јединицама није било, но je остало онако, како je сам устанак створно и како je срасло са на- родним животом ii његовим навикама: нахије су y нсто време ii највеће војннчке јединиде; кнежине, мање јединице; једно, два или више села чинила су чету од сто и више људи. Старешине иахија, по рангу и власти, као што je пре речено, долазе одмах иза Карађорђа; као и Карађође, и они ce зову господарима. Заповедници кнежпна имају назив бимбаша или војвода; ста- решине чета зову ce буљубашама, a водова, по свој прилици, буљубашицама.30 По једној забелешци проте Матије, y ва- 33 Напомене о Србији од 1804—1806, Дело, књ. 32, 1901, страна 336. 33 jvy Вукићевић, Из војних установа Карађорђева времена, Годишњица, XXXI; Dr. Nikola Radojčić, Karađorđeva vojska, Jug. Njiva, 9. IX, knj. I; J. Мишковић, Српска војска, Глас XLVII; Ст. Новаковић, Устанак на Дахнје, 131—34. 34 М. В., п. р., Годишњица, XXXI, стр. 148 — 154, 164. 35 В. К., пст. иетн. списи, I, стр. 118;П. М., Мемоари, стр. 86; Споменид, XXXIII, стр. 15; Лазар Арсенијевић-Баталака, Историја Српског Устанка, I, Београд, 1898, стр, 228. 24 љевској нахнји могло je бити око осамнаест буљубаша.86 Рекли смо, да су старешинства y војсци стечена од појединаца y почетку самог устанка; доцније, ретке заслуге су појединца издизале највпше до војводе; иначе,. y случају смрти или по- гибије старешине већег звања, y првом реду заповедника нахије, старешинс"тво ce обично преносило на најближег и најугледнијег из његове куће. Свесни да им иедо;тоје правог војничког знања, устаничке старешине ce труде да привуку стране официре, парочито аустрИске и руске, да пређу y Србију, препуштајући им y главном техничку страну y војним пословима. Старешине су ce трудили, да, завођењем дисциплине, устаничку војску приближе што више правој војсци. Батине су биле обичне казне ; за теже нступе и смрт. Код других старешина и како тако, али y Карађорђеву домашају није ce смело ни помислити на непослушност, По његовом одобрењу, смакнут je познатн подрињски харамбаша Ђорђе Ћурчија, негде y јесен 1804, због одметања од устаничке власти, и с њим преко тридесет његових људи. Забележено je од- метање Стаика Црнобарца, који je био, по свој прилици, из дружине Ћурчине. To je познатп Хајдук-Станко Јанка Веселиновића, После Ћурчине погибије, он je остао y шуми све до 1806. Како je са својом четом учествовао y боју на Салашу, устаничке власти му опросте кривицу. Неко време налазио ce y одметништву и Хајдук-Вељко, да би избегао казну што je „опленио“ неке мирне Турке y Смедереву. Предао ce ii он, можда негде при крају 1805.3' _ Апровизација војске беше такође y неколико организо- вана. Војници су дужни били хранити ce од кућа. Свака чета имала je своју комору на коју je падало старање за доношење прехране, Како ce наизвесним местима по неколико дана водила рововска борба, као код Делиграда, обично ce имало нешто хране y резерви.* 378 Један од највећих недостатака устаничке војске, без сумње, тај je, што није било спроведено потпуно наоружање и што ce осећала велика оскудида y џебанн и другим ратнлм se Мемоари, стр. 36. 37 В. К., иот. и етногр. списи, I, 26, 82, 226, 231; В. К , Српске народне пјесме, књ, 4, стр. 172. 38 B. К., ист. ц етногр, списи, I, стр. 118; Дело, књ. 32, стр. 341. 25 потребама, Улазећи y рат 1806, устаници су имали преко 20.000 људи без нужног оружја; истина они су могли бити употребљени за другу службу - копање шанчева, комору, и т. д. Оскудица ce нарочито осећала y артиљерији: по једном рачуну, јчогло je имати, пре турске офензиве 1806, око тридесет топова, тешко je рећи којег квалитета,89 Оскудица y ратном материјалу долазила je, y првом реду, од начина набавке. Затекло ce нешто оружја и муниције. од пре устанка; нешто је отето од Турака y току устанка. Све je το ипак било недовољно да подмири потребу. На сопствену производњу устаници нису још помишљали. Као једина мо- гућност била je, да ратни материјал набављају из Аустрије. Још првих дана побуне, пребачена им je извесна количина муниције и оружја са аустриске герпторије, али не од зва- ничних власти, но од пограничних трговаца и неких родољуба 113 Војводине. Тим путем устаници су ce снабдевали ратним потребама за прве три године устанка. Аустриске власти правиле су ce невеште, и, y главном, толерирале то кријум- чарење. 1лавни набављачи ратних потреба за устанике били су ови трговци: нз Сремске Митровице, Димитрије Пуље- вић; из Земуна, Милош Урошевић, Стеван Живковић, Дра- гутин Милутиновић ; из Оршаве, Лазар Поповић.39 40 Овај начин иабавке био je из три разлога незгодан за устанике: тим путем нису увек могли y довољној количини набавити оружја и муниције; евентуално!^ наредбом аустриских власти могло ce укинути то кријумчарење ; напослетку, као и свака кри- јумчарска роба, и ова je устанике стајала далеко изнад нормалне цене коштања. Неколико пута покушавају уста- ници склонити аустриску владу, да их она непосредно снаб- дева ратним потребама или бар дозволи слободни извоз тих предмета, Устаничкој депутацији, која je изаслана y Беч 1806, стављено je било y дужноет, да, поред осталог, ради код аустриске владе y горњем смислу, Ипак, Аустрија остаје при ранијој одлуци: препустити набавку преко приватних лица y виду кријумчарења, али не и сама снабдевати, или дозволити слободну трговину оружјем и муницијом. Устаници наруче, y јануару 1806, шесдесет топова y једној фабрицн y Хофу; аустриска влада забранила je фабрици да ради на поруџбини и 39 Дело, књ. 32, стр. 338. 40 М Вукићевић, п. р„ Годишњица, XXXI., стр. 184 26 y опште лиферује устаницима ратни материјал,41 С друге стране, по једној версији, устаници су добили, пре јула 1806, из једне аустриске фабрике већи број пушака с бајонетима; не знамо да ли са зиањем и одобрењем аустриске владе.42 Један разлог, дакле, за оскудицу ратних потреба био je y самој тешкоћи набавке; други je разлог y недостатку новчаних срестава. Стални новчани извори устанички били су y главнок ови: (1) новчане дажбине које устаници беху дужни плаћати Турцима, нису укинуте, но су и даље збиране, при чему се пазило да ce народ сувише не оптерети; (2) царине и ђумруци, истина, нису доносили много прихода, али ce и одатле извлачило нешто користи; (3) богате жирове шуме даване су под закуп свињарским трговцима, и одатле ce долазило до највећих при- хода; (4) y току устанка дошло ce до извесног плена y стоци ii другом; (5) y крајњој нужди прибегавало ce купл^ењу стоке од народа.43 Насупрот овим нередовним и неорганизованим приходима, стајали су велшш расходи. Сем набавке ратних потреба, за које су чињени највећи издаци, било je и других осетних расхода: Бећир-пашино бављење y Београду коштало je усташже, — дајући њему, Гушанцу, београдском паши, — на 1.300.000 гроша;44 онда трошак на делегације y Петроград, Беч и Цариград; плаћање бећара и момака; и т. д. Било je опасно ударити веће намете на народ, јер je овај могао y том случају пожалити турско време и турску управу, тим пре што je устанак био укочио сваки привредни живот. Извесни људи, обогативши ce трговином још пре устанка, добровољно су ce подвргавали већем опорезивању. Русија je три пут по- слала устаницима новчану помоћ: свега y износу од 13,000 дуката, не рачунајући других 13.000, које су добили тек крајем 1806. Ипак, устаници су ce стално тужили на новчану оску- дицу. Не знамо да ли су што добили од Срба из Војводине; два зајма, један y Земуну од 20.000 гроша, други од 10.000 форината код новосадског магистрата, по свој прилици нису остварени.45 Тешкоћа y набавци ратног материјала, с обзиром на новчану оскуцицу, y толико je била већа, што су трговци, 41 Босанска Вила, 1908, стр. 471. 42 М. В., п. р., Годишњида, XXXI, стр. 176. 43 Дело, књ. 32, стр. 341—344; B. К. ист. и етн., списи, I, стр. 64. 44 B, К., ист. и стн. списи, I, стр. 50. 45 М. В,, п. р,, Годишњица, XXXI, стр. 184—185, 208—209. 27 вероватно неповерљиви y стабилност стања створено устанком, тражили готов новац, Врло често, тако притешњени, устаници су место новца давали стоку, без сумње далеко испод редовне цене, Биланс финансискога стања, последњих месеца 1806, био je тај, да су дуговали на 200.000 гроша,40 У вези са оскудицом y новцу да поменемо и оскудицу y животним намирницама. Главна радна снага стајала je под оружјем, ii скоро стално билаурату; обрађивање поља остало je на женама и осталој нејачи. 1806 устаници ce y велико жале на несташицу животних намирница; огхасност je претила да не притисне општа глад.* 47 Још једна ствар слабила je војничку снагу устаника. На име, Београд и Шабац, два важна упоришта војничка на под- ручју Београдског Пашалука, нису били y устаничким рукама Још у. почетку буне на дахије, шабачки Турци, приклЈвштенн од устаника ваљевске и шабачке нахије, пристану да ce јапк- чари уклоне из Шапца, a y вароши заведе мешовита власт, од Турака и Срба. Шуровање Шапчана са избеглим јањича рима, и после учињене нагодбе, дало je повода Јакову Нена- довићу, да, негде децембра (вероватно 22, на дан Бајрама), са Јанком Катићем, покуша заузети Шабац са тврђавом, што му не пође за руком, но још претрпи и осетан пораз.48 Тада je код шабачких Турака вероватно и поникла ова, за уста- нике подругљива песмица: „Подпгло ce неколико Влаха, И понели y тиквицн праха, Да освоје Шабац од Турака. Они мисле, да je Шабад шала, Ал' je Шабац Београду глава" (В. К„ Народне Пјесме, IV, стр. 135). Отада су Шапчани стајали према устаницима запете пушке; добили су нешто појачања из Зворника од Али-аге Видајића, устаничког заклетог противника. Заузети на другој страни, устаници нису предузимали систематску опсаду Шапца све до 1806, но су ce y главном ограничили на спречавање увоза хране. Гушанац, стварни господар Београда, држао ce доста помирљиво према устанидима до катастрофе на Иванковцу: ови су њему допуштали набавку животних намирница из око- 40 Дело, кн>. 32, стр. 341. 47 М. В,, Карађорђе, II, стр. 408. i s П. М., Мемоари, стр. 160. чр јУ"— . V 28 лине Београда; он je устаницима препустио да ce учвршћују на другој страни. Истина, познајући његову превртљивост, уста- ници су y близини Београда имали увек y приправности нешто војске. ГТосле Иванковца, вероватно намамљен извесним обе- ћањима из Цариграда, Гушанац заузима непријатељски став према устаницима. Након једног инцидента, негде y јесен 1805, између смедеревских Турака и Ђуше Вулићевића, старешине смедеревске нахије, који je и погинуо том приликом, Кара- ђорђе дефинитивно овлада Смедеревом, и тамо смести Пра- витељствујушчи Совјет.40 II. Прелазећи на приказивање унутрашњих прилика y Бо- санском Пашалуку, чинимо претходну напомену, да ћемо изнети следеће: (1) о административном уређењу, с нарочитиж обзиром на власт и моћ везира; (2) о стању код војске; н (3) нешто о економским и финансиским приликама. У једној другој глави биће речи и о становништву. Због оскудице извора, тешко je ући y питање постанка и развитка административног уређења Босанског Пашалука. Ипак je поуздано, да je, откад су Турци дефинитивно организо- вали управу y освојеним земљама y Европи, на челу цен- тралне управе Босанског Пашалука стајао je један управник са називом везира, беглер-бега или валије, којега je постављала врховна државна управа и који je подложан био само њој.* Везир je имао чин паше од три репа; дакле један од нај- већих степена y чиновничкој и војничкој хијерархији турског царства. Често за босанске везире долазили су и службеници са највиших места y државној управи, чак и велики везири. Један познавалац турских унутрашњих прилика с почетка 19 века вели, да je тада босански везир по угледу и рангу долазио одмах иза румелп-валиса; пре Карловачког Мира, 1699, кад je Босански Пашалук имао већи опсег, вероватно да није био нижи од овог. Ретко да je једна личност оста- јала више година иа озом положају, a био je обичај постав- љати сваке године новог везира или фермаиом утврдити 49 B. К , ист. ii етногр. списи, I, стр. 38, 56 ; П. М., Мемоари, стр. 230. * По једном саопштењу, босански намесник добија назив везира и беглер- бега тек од 1583 год. (Safvet-beg Bašagić-Redžepašić. Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1900, 106, 178). 29 етарог. У доцнијим временима, изузетни су случајеви да и домородци долазе на ово место1. Седиште везира, с тим и административни центар па- шалука беше Травник, y живопосном и здравом крају на Лашви, притоци реке Босне. Пре Травника, до 1639, седиште je било y Бања-Луци; најпре, до 1582, y Сарајеву2. Један Француз, који je y Травнику зимовао 1807, даје следећи опис овог града, „Травник, као и све друге турске вароши, изгледа са околних висова особито лепо и врло живописно. Око плавкастих кућних кровова дижу ce велика дрва, мунари ce сијају својим позлаћеним врховима, градић полуразваљен (иначе државна апсана), махале варошке нагомилате једне врх других, текуће воде са свпх страна! Ту ce има шта погледати са задовољством, и изгледи су доиста романтични. Али чим ce коракне y улице, пуне блата и зло калдрмисане, чим ce укажу дрвене, рђаво саграђене кућице, a на њима прозори с двоструким апсанским решеткама, чари престају, a на место пријатних илузија завлађује жалосна стварност“.3 „Сарај или конак пашин, — вели ce на истом месту — саграђен je покрај реке. To je једна пространа грађевина од дрвета, врло грубо склопљена. Авлија, пуна ђубрета, ошсољена je шталама, врх којих ce пружа ходник (галерија) са више собида, y којима станују сатрапове слуге. У једном углу и с једног лица на- лази ce везирска дивахнана и више соба његових“.4 * Наро- читог утврђења за одбрану, Травник није имао. Рачунало ce да je могло бити y њему, 1807—8, укупно са везиревим особ- љем и чиновницпма који су службом били везани за Травник, око 7000 душа: велика већина муслимана, православних 1000, католика 500, Јевреја 400, Цигана 300.u Без нарочитог трго- вачког значаја, Травник je имао карактер чисто чиновничке вароши, Држањем многобројног особља y личној служби, начином живота, извесном источњачком раскоши, и другим, — босански везири су свом високом положају давали извесни спољашњи сјај. 1 Chaumette des Fossés, Voyage en Bosnie dans les anées 1807 et 1808, Paris, 1822, стр. 77; Safvet-beg Bašagić-Redžepašić, п, д., стр. 181 — 182. 2 Д-р Владимир Ћоровић, Босна и Херцеговина, С, К. 3., 1925, стр. 68. 3 Ст. Новаковић, за 1807 српске историје, Годишњица, књ. II, стр. 272. 4 Ibid, књ. II, стр. 272. а Chaumette des Fossés, п. д., стр. 37. 30 Рачунало ce да je y личној служби појединих везира било 500—600 лица. To je везирев двор, који ie био уређен по угледу иа престонички царски двор. На челу овог двор- ског особља стајао je ћехаја-бег, најближа личност везиру, његов, тако да кажемо, alter ego. За њим су долазили, по рангу π важности; силихтар-ага (чувар везирева оружја), чо- хордар-ага (нека врста шамбелана), хазнадар-ага (везирев бла- гајник), кафтан-ефендија (чувар гардеробе), мухурдар-ага (чувар везирева печата). После ових, следовала су нижа звања, али тако да је свака дужност y служби везиревој била покривена по једном особом која je имала назив по послу који je вршила π свој ранг, Обични кућни измећари и служинчад чинили су ниже особље. Искључиво y личној служби везиревој, ово особље није имало непосредног удела y управи паша- луком, изузевши ћехаје, који je свршавао мање важне управне послове, да ce везир не би њима замарао, разуме ce по упуст- вима и надзором његовим. Али, по природи саме службе и y сталном дотицају са везирем, оно има посредног утицаја на управу, y првом реду они који су везиру најблшже стајали. До- бити наклоност и милост његову, могло ce најпре преко ових лица. Ни неке одређене плате дворско особље није имало, али je добијало добре бакшише, које од везира, које од лица која су ce хтела везиру додворити, и обично ce на тај начин бога- тило. По свој прилици, везири су ретко доводили харем, рачунајући ваљда на привременост службовања y Босни.0 Али, поред високог ранга, опсежних прерогатива и, као што ћемо доцније видети, лепих прихода, власт босанског везира била je доста слаба. На једном. месту y својим мемо- арима, генерал Мармон, познати заповедник франдуских трупа y Далмацији после Пожунског Мира, вели, да je, y почетку 19 столећа, било две врсте управника пашалука y Турској: једни, који су ce сами докопавали тих звања и скоро неза- висно од Порте управљали y својим подручјима; други, које je отоманска влада постављала, који су јој били послушни, али чија je власт врло слаба. У ову другу врсту, Мармон убраја ii босанског везира, додајући уз то да je тада Босан- ски Пашалук пружао лепу слику феудалног уређења,' Други *7 0 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 90. ; Safvet-beg Bašagić-Redžepašić, п. д., стр. 107. 7 Memoire du maréchal Marmont, duc de Raguse, III, cxp. 236. 31 један добар познавалац босанских прилика овог времена вели да ce стварно везирева власт осећала једино y Трав- нику, ,,још и ту његова власт зависи од његовог аутори- тета“.8 Ми ћемо ове две констатације покушати да обра- зложимо, Извесна ограничења везиреве власти налазимо y самој дентралној управи пашалука; то су ова: 1. Врховна администрација скоро je била потпуно одвојена од везира и организована y шест грана. На челу администрације стајали су нарочити чиновници, названи риџалп, и то за сваку трану по један. Прикупљање харача, као и других дажбина које нису спадале y приходе везира и других високих чинов- иика, ii сву администрацију која je с тим стајалау вези, вршио je дефердар-ефендија (велики благајник). Он je, независно од везира, слао признанице од харача и других државних даж- бина санџак-беговима, муселимима и капетанима, a ови њему непосредно уручивали прикупљени новац. За сав рад одго- варао je великом дефердар-ефендији y Цариграду: њему по- лагао рачуне; од њега добијао потврде; и т. д. Положај овог риџала био je такав да му je пружао могућности да ce убрзо обо- гати. Његови годшињи приходи дењени су, 1807—8, на 120.000 франака.. Добијао je највише од ванредних прихода и обично на нелегалан начин; редовни пак приходи били су ови: око 15000 фр. са државних добара која je добијао на уживање; 3,75 фр. на свако говече које je извезено y Далмацију; дневни тајин за њега, његове људе и коње. — Нешто мало мање лукра- тивније било je место тимар-дефердара (интендант тимара ii зијамета). Он je био администратор и старалад државннх добара, тимара и зијамета. Преко њега су ce добијала ова добра на уживање, и то тако што су молиоци упућивали молбе y Цариград с његовом препоруком. Размена спахилука није ce такође могла извршити без његова знања и пристанка. Он je стајао непосредно под великим тимар-дефердарем y Цариграду. — Остала риџалска места нису била тако згодна за богаћење као прва два, али ипак важна и са добрим прихо- дима, Тескерђи-ефендија (руковалац молба и жалба) био je једна од најважнијих личности y дивану. У његов делокруг спадали су ови послови : примање молба и жалба; чување аката која су ce тицала дивана; ударање печата на писане предмете који су 8 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 88. 32 ce односили на државна добра. — Мухабелехђи-ефендија (гене- рални инспектор војске) водно je чисто војничку администрацију; уз то држао спискове лида која су добијала од везира уобича- јене поклоне. — Чауш-hexaja (управник свечаности и ађутант) старао c e озваничним свечаностима; тумачио везиру српски; пријављивао лица за пријем код везира, Због сталног служ- беног дотицаја с везирем, он je уживао велико његово пове- рење и имао знатног утицаја на службене послове. — Тефтер- пвхаја (главни секретар) бдо je чувар централне архиве паша- лука, Централни канцелариски послови вођени су на овај пачии. Сви предмети су завођени y велике књиге, и то са доласком. новог везира почињало ce другом књигом. На крају сваког месеца, тефтер-ћехаја би прочитао везиру заведене предмете, a овај на сваку страну ударао свој печат. Поред потписа и печата везирева, испуњена књига носила je потписе и печате свих риџала; затим затварана y нарочиту торбу од црвене чохе и то опет под печатом и везира и свих риџала. Ако je везиру требала кшига неког његовог претходника, тефтер- ћехаја отварао je запечаћену торбу и вадио књигу; после употребе враћао ју je на старо место и запечаћивао на горњи начин.9 Са доста самосталности y вођењу администрације, риџали су ипак били y извесној зависности од везира; она je била y томе, што je риџале постављала влада y Цариграду на везирев предлог. Он je обично предлагао синове ранијих риџала или оне који су ce били истакли y каквој другој службо нижој од риџалске или равне њој, поглавито из реда Босанаца.10 2. Преко риџала одвојена je била администрација од везира; веће првака, или диван, везивао га je y доношењу одлука које су ce имале спроводити на подручју читавог пашалука. Дпван je био више обичајна. установа, У мање важним пословима везир ce саветовао са првацима који су ce даном прилпком налазили y Травнику; y више важним пословима, на нример за дизање војске, угушивање неке побуне, позивао je на саветовање прваке из целог пашалука: санџак- бегове, муселиме, капетане, веће јањичарске старешине, ајане, и друге. У стварн саветодавно тело, диван je најчешће наметао 3 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 97—103; Safvet-beg Bašagić-Redže- pašić, п. д., стр. 106. 10 Ibid., стр. 97 —103. 33 свију вољу везиру и даЕао инидијативу и правац за управу пашалуком.11 3, Судска радња била je скоро потпуно одвојена од ве- зира. Он je био последња судска инстанца само за смртне пресуде, Верски поглавар мула, са седиштем y Сарајеву, којега су бирали престонички мудеризи, обично на годину дана, a његов избор потврђивао врховни цариградски мула, y исто време био je и највећи судија за извесне предмете. Он сам учествовао je y суђењу ствари нарочите важности, иначе je имао помагача, који je y његово име обављао обичне судске спорове. Али, етварно, судска радња, и за грађанске'и кривичне предмете, беше поверена кадијама, који су ова места добијали за новац. У варошицама, где није било кадија, на- лазили су ce нарочити тумачи закона,12 13 Немоћ босанских везира није нпак долазила од ограни- чења њихове властн y централној угхрави, но из других раз- лога, ii то: од извесне самосталности обласних управника, y првом реду капетана, и недостатка оружане силе њима одане. Задржаћемо ce најире на првом, До краја 17 в,, Босански Пашалук имао je седам или осам санџака, којпма су управљали санџак-бегови, потчињени непо- средно везиру или беглер-бегу. По свој прилици, санџак-бегове je именовала централна управа y Цариграду, што их je, с друге стране, чинило доста самосталним од везира.1" Карловачким. Миром ii ратовима с Аустријом y првој половини 18 в., Бо- сански Пашалук je изгубио прилично земљишта, — целу Сла- вонију, један део Поуња, део Далмадије, — и био сведен y главном на данашњу Босну и Херцеговину са Новоиазар- ским Санџаком. Отада ce могла појавити и тенденција јачег централисања власти на штету санџак-бегова. Тако, наш главни извор разликује, почетком 19 в,, две врсте управника санџака: једне, које je Порта недосредно постављала и, друге, које je везир лостављао, Порта je именовала клишког санџак-бега, са седиштем y Скопљу-Вакуфу после устудања тврђаве Клиса 11 Ibid стр. 98; Kemura Sejih Sejfuddin, Prvi Srpski Ustanak, 1914, стр. 26, 36, 37, 39, 81, π т. д. 12 Chaümette de Fossés, п. д., стр. 108—109; Š.-beg B.-R., п. д , 107. 13 Хаџи Калфа или Ђатиб-Челебија — Ст. Новаковић, О Балканском Полуострву, Споменик, XVIII, стр. 75; Путопнс Евлије Челебије по српским земљама y XVII в., Спомсник, XLII, стр, 26. 3 34 Млетачкој Републици, и посавског санџак-бега, са седиштем y Зворнику. Оба су имали чин паша од два репа, али везиру беху више подложни но што je био случај, y исто време, са санџак-беговима y Румелији. Напротив, y Новопазарском Сан- џаку, са седиштем y Новом Пазару, — бањалучкој области, са седиштем y Бања-Луци, — сребрничкој области, са седиштем y Сребрници, — y Херцеговини, са седиштем y Требињу, — сам везир именовао je муселиме, који су имали титулу паша од два репа, али која им није званично признавана,14 Али, докле je централна власт, на једној страни, расла на уштрб санџак-бегова, дотле je, на другој страни, опадала подизањем капетанства. Тешко je тачно рећи, како je дошло до установе њихове, С обзиром на то да су већином y бли- зини границе и наслоњене на тврђаве, није невероватна прешоставка, да су сличног ако не и истог порекла као и средњевековне крајишке графије. Неке ствари упућују на везу са заснивањем капетанства y Војничкој Граници, y су- седству Босне. Капетани беху управници тврђава и њихове околине. У рату су предводили војску из својих подручја под командом санџак-бегова или муселнма; y миру, чували твођаве ii старали ce о њима, купили харач, бринули ce о државним добрима y домашају своје власти. Било je тридесет шест капетана: четрнаест y Турској Хрватској ; десет y правој Босни; дванаест y Херцеговини, Бзихова независност, с једнс стране од санџак-бегова и муселима, с друге стране од везира, до- лазила je из ова два разлога. (1) Капетани не беху покретни као санџак-бегови и муселими, но су наслеђем стицали та места: обично je капетанство прелазило са оца на најстаријег сина. Ако капетан није имао директног мушког потомства, он je за живота именовао наследника из своје најближе род- бине; умре ли пак пре но што je регулисао наслеђе, тада Порта попуњаваше упражњено капетанско место, обично од рођака преминулог капетана. Тако je, дакле, капетанство оста- јало y једној породици; није ce могло као мираз преносити на женску децу. У име непунолетног наследника, вршио je 14 Chaumette des Fossés, п. д„ стр. 27, 9 3 -4 . - Клишки сашдак губи санџак-бега 1820; Зворнички, нешто доцније, 1832. (S.-beg B.-R., и. д„ стр. 18о 7], IIo једном саопштењу, Хердеговина je изгубила свог правог санџак- l. ™ 3 ' (;S; ‘ bve| ,rB^R" π· д·' 184Ј; по другом саопштењу, το je било 1756. (Glasnik Z. Μ. XXII, 1916, стр. 14). Отада везири често имају титулу хер- цеговачког санџаг-бега. (Kemura, п. д., 79) 35 власт до његова пунолетства најстарији и најближи из поро- дице. У рат су обично ишли и непунолетни капетани; при- мер je млади Остроч-капетан, који je, lio народној песми, учествовао y мишарској битци. (2) Као заповедници тврђава и непосредни команданти војске својих области, капетани беху y могућности да одрже своју независност насупрот централној власти y пашалуку и пашама од два репа и да постану нека врста феудалне господе. Наследна титула тим je добијала и реалну подлогу. Тврђаве су биле обично подигнуте на оштрим и слабо приступачним висинама, као и средњевековни бур- гови; истина, због немарности капетана мали je број био добро очуваних. Као једна од најбољих, помиње ce зворничка тврђава.15 Беше уобичајено да капетани чине извесне знаке кур- тоазије према везиру. На пример, y очекивању новог везнра, они су ce окупљали y Травнику и парадно га дочекивали са осталим великашима. У заседањима дивана и приликом зва- ничних свечаности, каиетани су заузимали места по рангу (ранг je одређиван по времену од заснивања капетанства), и то овим редом: — за праву Босну: бањалучки, дервентски, добојски, маглајски, тешаински, гламочки, купрешки, звор- нички, велико-тузлански, градачки; — за Турску Хрватску: бихаћки, островички, приједорски, крупачхи, новачки, остро- жачкн, дубички, градишки, вакуфскп, мајдански, козарачки, петровачки, јајачки, крупачки; — за Херцеговину: никшићки, колашински, клобучки, гатачки, требињски, столачки, почи- тељски, невесињски, дувањски, мостарски, ливањски. Виши ранг није y исто време значио и већу моћ; напротив, неки капетани нижег ранга беху моћнији од неких капетана вишег ранга.10 Непокретни, силовити и невезани ни за кога, капетани су обично били и бунтовни: често су ce одупирали запове- стима ii из Цариграда и из Травника, и радили по свом нахо- ђењу и вољи. Доводити их y покорност, морало ce на њих војштити али ретко са изгледом на успех.1 ' Нарочито су ce херцеговачки капетани одупирали везиру и његовом директном органу требињском иапш. Поред оног општег разлога, којега 167 16 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 104: 16 Ibid., стр. 105. 17 Мих. Гавриловић, Исписи из париских архива, Београд, 1904, стр. 471, 475, 483, 636, 680, 682, п т д. 3* 36 смо горе навели, они су то, по свој прилиди, чинили и из једног посебног, На име, Хердеговина, и ако y саставу Босан- ског Пашалука, као да ce осећала засебна целина. Нехча сумше да je το био резултат посебног историског живота y Средњем Веку поред њеног географског положаја. Свој сепа- ратизам Херцеговина je, дакле, испољавала преко капетана. У том погледу највише ce истакао, при крају 18 и почетком 19 в., мостарски капетан и ајан Али-ага Дадић, из познате капетанске куће Дадића, који je био омиљен код хришћана из своје капетаније ради човечне управе, За њега вели наш главни извор, из 1807—8, да има шест година како није долазио y Травник да учини уобичајено подворење новим везирима, a „порез шаље колико му ce свиди".18 У једном саопштењу вели ce, да je мрзео Османлије, a везиреве чинов- нике je терао из своје области „псујући веру и закон ономе који je дошао и ономе ко их je послао“, Наследници Али-аге, његови синови, задржали су исто држање према Травнику, y неку руку чак и оштрије.19 18 Chaumette de Fossés, п, д,, стр. 104. 19 М. Batinić, Đjelovanje Franjevaca, III, стр. 177 ; Μ. Г., исписи, стр. 305. — За своје одметничко држање према везиру, Али-ага Дадић нашао je пуну потпору код Мостараца. Они беху још од прве половине 18 столећа, као и Са- рајлије, врло бунтовни. Да их доведе y покориост, два пута je на њих војштио везир Мехмед Кукавица, родом из Ужица. Последњи пут, негде 1757—60, Мостарци га пораженог прогнају из Херцеговине, после чега буде опозван из Босне, послан y прогонство и тамо уморен. Али-агу наследи y капетанству његов најстарији син Мемиш-ага, који задржи очев став према Травнику уз подршку Моетара. Њега на превару умори један везирев изасланик, после чега Мостар беше на једно кратко време доведен y покорност. Бунтовни и увређени Мостарци наскоро ce опет одметну, вођени Али-агом Дадићем, дру- гим сином Али-аге, и све до 1814 јуначки истрају y том ставу, Али, тада, енергични везир Али-паша Дерендлија, који je пре тога, 1813, на челу босан- ске војске узео највиднијег учешћа y покорењу Карађорђеве Србије, упути читаву војску на Мостар, који би свладан и доведен y покорност, Као главни кривци, Дадићи су били сурово кажњени: њихов дои je са земљом сравњен, имања разграбљена, a породица скоро истребљена. Захваљујући пуком слу- чају, спасено je једно мушко дете, уиук Али-аге, које беше тајно однесено y Дреницу, те ту одрастивши продужи лозу ове чувене херцеговачке породице. Дадићи су, дакле, дали први најизразитији наговештај оне борбе између цен- тралне управе и великашке Босне, која je, y главном, испунила целу осталу прву половину 19 в. босанске исторнје (S-beg B.-R., стр. 104—5; Мил. Вуки- чевић, знаменити Срби Муслимани, С. К. 3., 1906, стр. 94—103; Μ. Г., п. з., стр. 824—27; М. Batinić, п. д. стр. 185 —189). 37 Не само да су ce капетани одупирали централној власти y пашулуку, но су ce често завађали међусобно или с другим великашима и водили праве ратове као средњевековна феу- дална господа, Имамо неколико таквих случајева из прве деценије 19 в. Године 1802, завадио ce био Али-ага Дадић са благајским ајаном Али-агом Воњавидом, Овај последњи беше успео, да, y први мах, надвлада Дадића и потисне из Мостара. Али, Дадић, потпомогнут од хришћана, пре- отме Мостар, победи противника и принуди на поравнањег0 Негде 1807, силни градачки капетан Осман-бег, отац чувеног Хусејин-калетана Градашчевића, два пута je нападао на грача- ничког агу. Супарници су имали сваки по 400 бораца, Али Осман- бег остане победилац захваљујући употреби топова којих не- маше његов противник.20 1 Сукоби су избијали и између самих чланова појединих капетанских кућа, обично око наследства. Тако, негде око 1803, Али-ага Видајић, угледајући ce на бео- градске дахије, заведе читлучки режим y зворничкој околини, a свог старијег брата Мехмед-капетана, правог наследника капетанства, и још неке рођаке који беху противни овом новачењу, дотпомогнут од дахија, свлада и протера, За ову услугу je Али-ага остао веран пријатељ дахијама, и једини од босанских првака заузео y самом почетку непомирљив став према устаницима y Београдском Пашулуку.22 Имамо једну кратку ii довољно непрецизну вест, да ce Хасан-паша из Сребрнице био завадио, негде око 1811, са неким својим братственицима, изгледа опет око наслеђа, „Завађене стране имале су десет пута више војске, но што су их икад ловели против Србије“, вели претерано Петар Давид, француски кон- зул y Травнику.23 Више je оставила трага y изворима борба браће Хаџибеговића из столачке капетанске куће y Херцего- вини. Њих je било лет 6pafea, Најстарији, Мустафа-бег, којега један француски извештај приказује као доста образована човека, био je столачки капетан; Хаџи-бег, други по реду брат, држао je тврђаву Утову, y близини далматинске границе. Три млађа брата изгледа да беху нарочито кивни на Хаџи- бега; напротив, Мустаф-бег био je на његовој страни. Они су, само друге половине 1808, три пута нападали утовску твр- 20 М. В., п. д., III, стр. 177. 21 Chaumette de Fossés, п. д. стр. 84. 23 В Караџић, ист. и етногр. списи, I, стр. 8. 33 Μ. Г. исписи, стр. 657. 38 ђаву, да би принудили Хаџи-бега на капитулацију. Овај je осујетио сва три напада, захваљујући помоћи y војсци коју je добио од Француза из Далмације, којима je он такође чинио знатне услуге, Ипак, Хаџи-бег ce није могао одржати, но je, негде 1809, после још једног напада, напустио Утову, пошто je претходно оштетио градске зидине, a своју кулу влагумом бацио y ваздух.24 Независни y управи, сви капетани нису били и матери- јално моћни. У том погледу најгоре су стајали купрешки и тешаински, који су имали годишњи приход y вредности 7500— 9000 фр.; ливањски, дувањски, јајачки, гламочки, столачки, зворнички, — имали су сваки по 24.000 фр.; маглајски око 30.000 фр. Најбоље je стајао мостарски капетан, који je имао око 75.000.25 С војним уређењем било je исто тако доста рђаво. Ве- зири нису собом доводили никаквих трупа, изузевши, можда, најпотребнијег броја војника за своју личну безбедност, но војна снага пашалука беше y провинцијалној војсци, првен- ствено y јањичарима. По једном рачуну, било je на нлати, 1807—8, око 70.000 јањичара, који беху распоређени y девет ода или пукова: 52, 56, 58, 65, 87, 88, 89, 90, 94; — по другом рачуну, било je близу 120.000. Оде су дељене на џемате, a ови y чете, обично са 30—60 људи. Четама су командовали две старешине, ага и његов заменик барјактар; чауши су били старешине водова. Агама или хасеџијама зваху ce и јањичари 14, 49, 66, 67 џемата. Они су били најодабранији и најува- женији јањичари. Посебно поштовање уживали су и серден* хечдије (то су они јањичари који су ce добровољно јављали да предводе јурише на непријатеља). Босански јањичарски ред потпадао je под великог јањичар-агу y Цариграду; био je један виши јањичар-ага за Босну, звани баш-ага, са седи- штем y Сарајеву. Пописивање јањичара вршио je турнаџија; y рат их je позивао, као и осталу војску, алај-бег, којега je именовао везир, обично од синова паша домородаца. Овај положај, по својству саме надлежности, беше врло лукративан.26 *20 24 Μ. Гавриловић, исписи, стр. 344, 367, 362, 364, 377, 399, 443, 515; Chaumette des Fossés, п. д., стр. 85—6; В. Јелавић, Франц. извјешћа о Босни, Сарајево, 1906, стр. 27. 20 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 106. -s Chaumette des Fossés, п. д., стр. 114 —115; Riza-ef Muderizovié, Jedan popis sarajevskih janjičara is početka XIX в„ Glasnik Z. Μ., XXIX, стр. 105—114; M iix . Гавриловић, исписи стр. 773. 39 Kao y целој Турској тако и y Босанском ПашалукуР јањичарски ред беше изгубио ранији војнички карактер, Скоро сви муслимани по варошима уписивали су ce y јањичаре, да би на тај начин стекли јањичарске привилегије. С друге стране, прави јањичари, не могући жавети од плате која им ce иначе нередовно исплаћивала, одавали су ce трговини, занатима и другим пословима, — једном речи постајали пословни људи, занемарујући војнички позив и обуку. ,,Они данас не престав- љају — вели ce y једном извештају француског капетана Леклерка, који je једно време, 1806, провео y Босни — ни редовну војску, ни милицију, ни народну гарду. To je нека врста племства, привилеговани ред, чији чланови плаћени и законом повлашћени живе код куће са својим породицама, не потчињавајући ce никаквој дисциплини ни прописима; врше војничке вежбе као остали муслимани невојници, од којих ce разликују само својим повластицама“.2' На истом месту вели ce и ово: ,,Кад ce позову y рат, иду код одређеног аге иешке или на коњу, како им je већ наређено, обучени и наоружани сваки по свом укусу и материјалном стању, носећи од оружја кубуре, сабљу, копље, пушку и секиру“.27 8 29Често ce од стране јањичара избегавала војна служба, нарочито учествовање y ратним походима, и то не само од обичних јањичара, но и од самих ага, њихових старешина. Тада je алај-бег чинио, не ретко, велике злоупотребе, Кад ага или обични јањичар не жели ићи y рат, подмити он алај-бега и не прима плату y току рата. С друге стране, сваки муслиманин који je y време мобилазације могао скупити 20, 30 или 40 људи, јањичара или нејањичара, постављан je за агу, т, ј. старешину чете, добијао барјак за своју чету и сам узимао једног из своје јединице за барјактара, који га je по потреби замењивао y коман- довању. Овако формиране чете, док су на окупу и војној дужности, иримале су јањичарску плату,2а Недисциплиновани, привилеговани, a рђаво и нередовно плаћани, јањичари су били стални извор нереда. Центар босанских јањичара, с тим и легло буна, беше варош Сарајево. У Средњем Веку незнатно место са називом Врхбосна, Сарајево под турском владавином стиче још рано, по вели- 27 Вјекослав Јелавпћ, Француска извјешћа о Боснн, стр. 33, 2S Ibid., стр. 32. 29 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 115. 40 чини, броју становништва и богатству, прво месту међу свим градовима босанско-херцеговачким. По једном путопису, оно j e имало, средином 17 в,, око 17000 кућа; самих дућана преко 1000; џамија 177, међу којима ce истицала нарочито Хузрев- бегова џамија, и данас очувана, и један од најлепших спо- меника муслиманске архитектуре y Босни; при свакој џамији школа; више јавних купатила и много чесама; двадесет и три лепа и удобна хана ; на Миљацки je било подигнуто седам тврдих мостова. Нека ови подаци не буду y појединостима тачни, ипак могу дати приближну слику Сарајева онога вре- мена.30 Почетком 19 в., рачунало ce да y Сарајеву има 60.000 душа: y највећем броју муслимана; онда хришћана, али више провославних но католика; нешто Јевреја и Цигана.31 Да по- стане главно и највеће место, Сарајево je имало да захвали како згодном географском положају тако и тој околности тто су ce y њему укрштали сви најважнији путеви y пашалуку и концентрисао главни трговачки иромет. Подигнуто и развијено y главном под Турцима, оно je било претежно оријентална варош и расадник оријенталних навиха и духовног живота y Босни. Разумљиво онда што je Сарајево привукло и велики број јањичара, нарочито после Карловачког Мира, кад je се- верна гранида Босне y главном помакнута до реке Саве, a муслимански живаљ напустио Славонију. Почетком 19 в., могло je бити y Сарајеву на 20,000 јањичара, који су y вој- ничким књигама вођени као такви; самих ага беше преко 100; барјактара око 140.32 Надолажењем јањичара, војничког и не- цродуктивног елемента, Сарајево je, без сумње, застало y на- претку, али зато, с друге стране, добило нарочиту важност еманциповавшн ce од централне управе и проширивши ва- рошку сајмоуправу, Не можемо утврдити кад je Сарајево добило варошку'1 рамоуправу, али ce њени зачеци помињу већ средином 17 в.83 Почетком 19 в., оно има облик праве јањичароке републике. На челу варошке управе стајали су девет ајана, који су узи- 30 Путопис Евлије Челебије, Споменик XLII, стр. 17—19; Ј . Ердеља- новић и Т. Николић, Трговачки дентри и путеви по српској земљи, Београд, 1899, стр. 88—91. 81 Chaumette des Fossés, п, д.,’ стр. 33; В Јелавић, Франц. извјешћа, стр. 30. 32 Chaumette des Fossés, п д., стр. 115; В, Јелавић, Француска из- вјешћа, стр. 30; R, ef. Muderizović, п. д., Gl. Z. Μ , XIX, стр, 110. S3 Путопис Евлије Челебије, Споменик, XLII, стр. 18. 41 мани од најугледнијих грађана: шест je бирано, y почетку сваке године, од старијих јањичара или јањичарских ага ; три су долазили по положају: мула, комесар сарајевске тврђаве, и баш-ага, старешина јањичарског реда y Босни. Ајани су управљали Сарајевом потпуно незавнсно од централне власти y пашалуку. Био je, истина, и један везирев орган, муселим, којега, y главном, нико није слушао. Сам везир, кад je про- лазио кроз Сарајево, није ce y њему смео задржати више од три дана, нити je његова пратња смела наоружана ући y варош. Сарајево je имало ослонца и подршке y Цариграду, код самог царског двора: цар му je био наклоњен, a султа- нија мајка, или валида, сматрана je његовом заштитницом. Сарајлије су, са своје стране, сваке године слали y новцу поклоне својим заштитницима; султану још и шест лепих коња.34 у великом броју, a ослањајупи ce на варошку само- управу, сарајевски јањичари беху више опасни за централну власт но ii сами капетани; по њима ce, y главном, управљала читава муслиманска Босна. Не само да су мало слушали заповести из Травника, но су врло често везирнма наметали своју вољу. Управо, оно што су били београдски јањичари, при крају 18 в., за Србију, то су сарајевски за Босну, с том разликом што они, због посебних босанских прилика, нису могли озбиљно помишљати и на завођење своје власти y читавом пашалуку, и што, везир, са седиштем y Травнику, није био стално под њиховим непосредним утицајем. Иначе, као y Београду с краја 18 в., тако и y Сарајеву помињу ce честе јањичарске буне ; неки пут, поглавито за време ратова, долазило je y Сарајеву и до правог безвлашћа. У једној хро- ниди вароши Сарајева, забележен je не један такав пример. Највише трага y изворима оставила je јањичарска буна коју су својим преким мерама изазвали, око 1750, везир Мехмед- паша Кукавица и његова два претходника, и која je трајала, са малим преквдаша, више од десет година. Мостар, као што смо видели, y овом погледу није изостајао иза Сарајева, неки пут чак му je предњачио.35 *86 84 Chaumette des Fossés, п. д., стр, 36—37. 108. 86 Riza ef. Muderizović, Kronika Mula Mustafe Bašeskije, Glasnik Z. Μ. књ. XXX, 1918, стр. 29—108; М. Г„ исписи, стр. 422, 824, 830; S.-beg B.-R., п. д,, 102 — 105.- Ш ' 42 Због оваког стања ствари код јањичарског реда као главне војничке снаге, не може ce управо знати, колико je Босански Пашалук могао избадити војника y случају рата. Бројке које су вођене y војничким књигама, биле су, нема сумње, фиктивне ; стварно стање беше друкчије. Да ce, y даном мо.менту, мобилише што више војске, није зависило, y главном, од страха код јањичара да he бити кажњени за избегавање војне обавезе, но, највише, y колико je војни поход био популаран код босанско-херцеговачког муслиман- ског живља. Са употребом. свих средстава, принудних и про- паганде, изгледа да je Босански Пашалук могао избацити највише 60.000—80.000 војника, рачунајући ту, поред јањи- чара и нешто спахија, још 12.000 војника везаних за тврђаве, тобџија и минера, који су били под платом као и јањичари,38 У извесним приликама и немуслимани су узимани y војску, y посебним' јединицама, али више за радове и комору но за борбу, Везир je био главни командант делокупне војне снаге паша- лука; за време рата, он je често поверавао команду над мо- билисаним трупама једном од паша са два репа, y првом реду санџак-беговима; овај je тада имао назив сераскера. Behe команде су имали још санџак-бегови и четири велика муселима, a после њих капетани. Што ce тиче муниције, она je y невеликој количини израђивана y Босни, a највише до- ношена из Цариграда и других већих војничких центара тур- ских, Артиљерија y главном беше смештена по тврђавама. Насупрот унутрашњим несређеним и мутним приликама, економско стање Босанског Пашалука, с почетка 19 в,, оце- њено je y неким изворима као доста повољно. Главна je при- вреда била, као y скоро свим крајевима Балканског Полу- острва под турском влашћу, земљорадња и сточарство. Истина да je још примитивно обрађивана земља и гајена стока, али je животних намирница достајало не само за сопствену по- требу но често и за продају и извоз. Радња на откопавању рудног блага, овако напредна при крају Средњег Века, под Турцима je постепено опадала. Вађено je нешто више гвоз- дене руде y Фојниди, Крешеву и Варешу; остали рудокопи као да беху замрли. По варошима je имало нешто заната. У Сарајеву су били нарочито развијени и цењени, кожарски занат и израда оружја и бакарног посуђа; y Мостару, израда 3β Μ. Г., исписи, стр. 773; Chaumette des Fossés, п. д., стр. 116. 43 ћебета, оружја и златарских предмета.37 Позната беху још као занатлиска места: Фоча, Бања Лука и Високо. Захваљујући богаству y природннм производима и стоци, као ii великој потрошњи прерађене и колонијалне робе, беше развијена жива и извозна и увозна трговина. Роба je увожена са три стране: из далматинских вароши, нарочито Сплита и Дуоровника, — из Аустрије, — и из уиутрашњости Турске, највише Цариграда и Солуна. Извоз je био, y главном, упућен y Далмацију, Извожени су ови предмети: — y првом реду : жито, рогата марва, ситна и крупна, и сточни производи; — онда: коњи, дрва, сирово гвожђе, коже од дивљачи, мед, и т. д, Увозило ce. платно, чоха, обућа, коњске спреме, памук, оружје; шећер, кафа, маслине, поморанџе, лимунови, смокве ; калај, восак, 11 т · Д· Ниске дарине омогућивале су увозну трговину y нај- већој мери. За извоз жита, често и стоке, требало je тражити дозволу од везира, те ce не ретко прибегавало кријумчарењу, Да би ce избегла та процедура и велики трошкови. Посебно, за једно извезено грло говечета плаћало ce на име таксе 24 фр., a за овцу 2 25 фр. Може ce видети приближна вредност годишњег увоза и извоза из цифара које доносимо y напомени.* 37 Chaumete des Fossés, п. д , стр. 129, 131, 133; В. Јелавић, Фран- цуска извЈешћа, стр. 3—4, 11 — 12, 27—28. Chaumette des Fossés, y познатој својој књизи о Босни, доноси го- дишњи биланс извоза и увоза можда за 1807. год. Тешко да je он могао oiiT ii y потанкости обавештен о овом предмету, a како га не можемо контро- лисати другим нзвором, нисмо овај биланс унели y текст. Сматрајући, ипак, да je од интереса, доносимо га на овом месту. Извоз: жита . волова крава Оваца коња, вуне око 1.000.000 кгр. . . 40.000 грла . . 20,000 „ . . 250.000 ком. кожа и другог Увоз: Свега y вредности 9,500.000 пја- стрн или 14,250.000 фр. пиринча . . . У вредности 750.000 пј. соли . . . . „ „ 30.000 „ кафе . . . . „ fl 1,500.000 „ шећера . „ „ 150.000 „ лим. и помор. „ 12.000 „ зачина . . , ,, 200.000 ,, фине чохе , . м 100.000 „ осредње чохе 22.000 „ обичне „ »» 400.000 „ платна y боји 60.000 „ платна обичног 130.000 „ муселина . . 200.000 „ газе . . . . „ 200.000 „ крзна . . . „ 300.000 „ стакларије . . „ „ 100.000 „ накита . . . ,, 150.000 „ сатова . . . 40.000 „ папир за писање м 60.000 „ п, ---- - пјастри или 6,903.000 фр. Лрема то.че, пзвоз je знатно премашао угоз. (Chaumette des Fosses, Д., стр. 133). 44 _ Најокретнији трговци беху православви и Јевреји. ^ далма- тинским варошима било je доста трговаца босанско-херцеговач- ког порекла, што je омогућивало интензивније трговачке везе Босне са Далмацијом, Једна танва трговачка фирма y Сплиту беше разгранала, крајем 18 и почетком 19 в., везе не само по Босни но ii по Србији. — После Сарајева, најважнија су била трговачка места М-Остар и Нови Пазар, Последњи je по ороју становништва долазио одмах иза Сарајева: рачунало ce да je имао око 14.000 душа, и то највише православних. Сваке године, с јесени, држао ce y њему сајам, који је трајао .месец дана без прекида. Тада су ce y Новом Пазару стицали трговци из Босне, Србије, Старе Србије и других оближњих крајева. Мостар je за Херцеговину био y трговачком погледу што Сарајево за Босну. Имао je око 12.000 становника, од којих je на православни живаљ падало, по једном рачуну, скоро две трећине. Мостарци су y првом реду водили трго- вину с Дубровником.38 Што се тиче путева, ствар je стајала овако. Средње- вековни путеви, прилагођени нешто мало по правцу новим потребама и земљишту, остали су и под Турцима готово y пуној употреби, и y главном били најважније комуникационе линије. Од највеће војничке важности био je т. з. цариградски пут, који je водио с Косова преко Новог Пазара и Нове Вароши; ту ce рачвао y два крака: један крак ударао преко Плеваља, Горажде и Праче, за Сарајево; други преко Вишеграда, Рогатиде и Гласница, опет за Сарајево (.могло ce једним споредним путем обићи Са- рајево и ићи право за Травник). Одатле су ишла опет два крака. један преко Крешева, Фојница и Скопља-Вакуфа; други уз Босну, и поред Лашве, за Травник, онда Врбасом до зајца, да ce оба пута споје код старе краљевске тврђаве Кључа. Даље je цариградски пут водио за Турс-ку Хрватеку. Из Дал- мације, улазили су γ Босански Пашалук четири главна пута, поред неких спореднијих: један од Сплита, преко Сиња, Ливна, Купреса, за Скопље-Вакуф ; други од утока Р1еретве, преко Мостара, Коњида, Иван-планине, y Сарајево; трећи, често помињан y путним забелешкама, ишао je од Дубровника, на Невесиње, Загорје, y Фочу, — лево од зпамевитог средње- _ 38 Chaumette- des Fossés, п. д., стр. 42 -43 , 130-133; Владимир Ћоро- вић, Босанско-херцеговачки трговци y Далмацији, Годишњица, кн>. ХХХ\, стр. 212—220. 45 вековног пута, који je ишао преко Требиња, Билеће, Рудина и Гацка за Фочу, — и спајао ce са цариградским путем y Плевљима; четвртн од Котора, преко Никшића и Дробњака, y Плевља. У знатној употреби, нарочито војничкој, био je пут који je ишао паралелно са цариградским, и то од Ливна, на Дувно, Мостар, Невесиње, Гадко, y Никшић, и даље за Спуж и Под- горицу. Из унутрашњости Босне,- водила су за Београдски Пашалук два важнија пута, поред оног који je ишао од Сарајева за Вишеград, Један, старијег датума, средњевековни, ишао je од Сарајева, преко Високог, донекадашњег „славногдвора“ Борча, и ту ce раздвајао: један крак'је водио за Сребрницу и Ва- љево; други на Тузлу y Зворник, и даље y Подриње, a одатле за Шабац и Београд. Други пут, по свој прилици новијег датума, ишао je од Травника, на Маглај, и долииом Спрече, до Тузле. Од мање je употребе био један иут који je водио од Сарајева директно за Сребрницу. Путеви који су водили за Београдски Пашалук за нас имају и ту посебну важност, што ce њима кретала босанска војска која je имала оперисати против устаника. Од нарочитог војничког и трговачког значаја за Босну, био je пут који je од Сарајева ишао долином реке Босне, ирема аустриској граници, до Брода,39 Познато je да су Турци, y првом реду из војничких разлога, обраћали пажњу на поправку путева и изградњу мостова, Ипак, путници, који су прошли Босну с почетка 19 в,, помињу запуштеност и једних и других; на неким π најважнијим путевима реке су прелажене чамцима, Сао- браћај je био прилично угрожен од хајдучије, која ce беше нарочито развила y Херцеговини и Новопазарском Санџаку. Подигнуте су биле истина пандурске станиде за осигуравање промета. Пренос трговачке робе, као и y Средњем Веку, вршили су кириџије. По једном поузданом саопштењу, за пренос једног товара робе плаћано je: од Мостара до Брода, осам гроша; од Сарајева до.Брода, пет; од Скопља до Сарајева, осамнаест гроша, Дуж путева и по варошима, подигнути беху 39 Konstantin Ј . Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien, Prag, 1916, стр, 72—88; B. Јелавић, Француска извјешћа o Босни, стр. 4—10, 16—22, 24—26; J . Ердељановић и Т, Николић, п. р. стр. 28—44, 57—66, 83—99, 106, 137—154, 217—225; Петар Р, Косовић и Михаило Ј . Миладиновић, Трговачки центри и путеви и т, д., Годишњица, XX, 1901, стр. 57—87. 46 ханови за преноћиште путника, трговаца и кириџија. Поштанска служба обично je давана под закуп. Закупци су били дужни имати увек на одређеним станицама, које су биле на расто- јању од 6, често 8 и 12 сати хода, спремне коње да прихвате 40пошту. Доста доброг економског стања, Босанскл Пашалук je давао државној каси приличне приходе. По једном рачуну, годишњи биланс редовних прихода и расхода, ваљда 1808, био je овај: Приходи: 1. Харач на 102.000 харачких глава . . 382.500 пј. 2. Харач на Ц и г а н е ....................................... 10.000 „ 3. Мирија ........................................................ 400.000 „ 4. Од упражњених спахнлука . . . . 36.000 „ 5. Од других државних добара . . . . 80.000 „ 6. Ц арине............................................................. 210.000 „ 7. Извозна такса на волове и овнове . 90.000 „ 8. Такса на дуван, рудокопе, и друго . 75.000 „ Свега 1,283.500 пјастри или 1,925.250 фр. Р асх оди : 1. Плата јањичарима....................................... 2. Оправка тврђава и плата посади . 3. Редовне и утврђене плате за везира, паше од два репа, риџале, и на ван- редне издатке (видели смо, да су по- ред ових редовних прихода они имали далеко веће ванредне приходе 4. Поправка путева и мостова, и за пошту Свега 976.000 ијастри или 486.250 пј, 226.000 „ 156.250 „ 108,000 „ 1,465.250 фр. Приходи су, дакле, премашали расходе. To je могло бихи y редовним приликама. У нередовним пак било je обрнуто: 10 10 Вл. Ћоровић, п. р., Годишњнда, XXXV, стр. 119—220; Chaumette des Fossés, п. д., стр. 117—119; В. Јеланпћ, Франц. извјешћа, стр. 21, 25; Годишњица, II, стр. 173—5; Ерд. и Ник., п. р., стр. 125—150; Ст. Новаковић, Фран. службене белеШке и т. д., Споменнк, XXXI, стр. 138—145. 47 1805—1806 године, Порта je из главне благајне послала ве- зиру на име војиих трошкова 300,000 франака; 1807, близу 127.000 фр.41 И везир, као y главном читаво чиновништво y пашалуку, имао je своје посебне новчане изворе, али далеко веће и богатије, и који нису спадали y државне. Његови су приходи били, нема сумње, врло велики, што му je омогућавало, поред раскошног живота, да ce још обогати, Сем легалних прихода пореза за шегову личност y новду и природи, и другог , он je имао и ванредних, до којих je долазио на нелегалан начин : на пример, узимао je за себе харач на 84,000 харач- ких глава, које нису биле заведене y главним књигама y Цариграду, примао мито ; често чинио уцене ; и т, д. Положај босанског везира био je завидан, али не ради власти, но ради великих новчаних прихода.42 Тако je, дакле, Босна ушла y рат против устаника y Београдском Пашалуку са прилично растројеном уиравом и оез ауторитета код највишег управног и војног органа, везира ; са добрим војничким материјалом, али необрађеним, само- вољним и бунтовним, С друге стране, она je имала тада лепе привредне и финансиске изворе, неуређене, истина, и невешто искоришћаване. I I I , Држање црногорског владике Петра I важно je y главном из три разлога; (1) од почетка устанка y Београдском Паша- луку, устаници су стално одржавали везе с њим и рачунали на његову потпору; (2) он je сам имао вољу да. уђе y рат с Турском ; (3) да je он заратио, не би могло доћи до пуне турске акције на устанике y Београдском Пашалуку; напосе, Босна ои ce тада нашла између две ватре и била озбиљно угрожена, Али, морамо одмах нагласити, да je Русија спречила владику Петра да уђе y рат, и тиме врло много отежала вој- нички положај шумадиских усташа. Ми ћемо овде y главном изнети: из којих je разлога Руси ја уздрж авала владику од ору- ж ане акције и на који начин je то извела. 41 Chaumette des Fossés, п. д., стр. 121 — 124. chaumette des Fossés, п. д.. стр, 89, — Не можемо узети за тачне цифре о приходима везиревим, које нам даје овај извор, из разлога што сматрамо, да су везири нерадо давали информације о свом финансиском положају. 48 Од почетка 18 в., Црна Гора јаче ce истакла y борби с Турцима и y неку руку постала, све до 19 в., заточникои српске народне мисли. Али, сиромашна, често раздирана пле- менским међусобицама, и скоро увек y положају одоране од Турака, она није могла озбиљно мислити на ослобођење и других српских крајева испод турског јарма, док за митропо- лита цетињског није дошао Петар I Петровић, који без сумње спада међу највеће људе наше историје ослобођења од Турака. To је био човех јаког горштачког карактера и чврсте воље; више војник и државник но свештено лиде, „Он je скинуо свештеничко одело и обукао војничко, генералску униформу, па вежба и учи сам своје војнике необичном марљивошћу и предузимљивошву“, вели ce за њега y једном руском изве- штају, писаном 13 дедембра 1805,1 Слично je приказан вла- дика Петар и y нешто доцнијим француским изворима. Има y томе претеривања, али je ипак факат, да му je владичан- ски позив служио више за подизање његовог долитичког ауторитета но за верске циљеве, Са врло мало шхоле као готово сви његови претходници, он je врло добро разумевао политичке прилике свога времена. Познато je, затим, колико je y разумевању унуграшњих прилика y Црној Гори одскакао од својих савременика, Љегова je главна идеја била, да од Црне Горе створн надионални центар, и то на тај начин што би je дретворио y праву државу увођењем правног лоретка и нивелисањем племепских разлика, a од Црногораца послушне II добре војнике. На томе je радио до смрти. Колико je верски био либералан сведочи и то, што je као православни владика имао за секретара, неко време до 1805, Долчија, католичхог опата из Дубровника, човека, иначе, интелпгентна, окретна и врло верзирана y политиди, Срећним ратовима с Турцима, личним лримером јунаштва и преданости народној ствари, владика Петар je стекао толику популарност код^Црногораца као ди један Петровић ни пре ни после њега. Углед му je лорастао и код околних Срба, нарочито после две победе над скадарским везиром Махмут-пашом Бушатлијом, 1/96: једна добеда код Круса, друга код Мартинића. Брдска племена, која су често стајала y завади и непријатељству с Црногор- дима, отада ce лолитички тесно везују за Црну 1 ору. Исло тако, херцеговачка племена, после 1777, духовно гравитирају 1 Миленко Вукићевић, Карађорђе, I, Београд, 1907, стр, 235. 49 према Цетињу, Бока je и иначе била под црквеном управом црногорских митрополита. Тако ce, дакле, непосредни утицај владике Петра простирао, одмах од 1800, на све области од Хердег-Новог до Пећи, и од планине Румије до Дурмнтора. Утврђено je, да je пре устанка y Београдском Пашалуку,. припремара једна шира акција Срба на Балкану да ce етресе турски јарам.2 3 Једна од главних личносги y овој радњи, ако пе и најглавнија, био je, без сумње, владика Петар, У једном његозом писму, од 10 јануара 1804, упуКено дечанском игу- ману Хаџц-Данилу Паштровићу, има и ово место: „Имамо намеру ми Црногорци и Срби из београдске стране скочити на оружје против наших непријатеља Турака, ако можемо вас да избавимо“.3 Према томе, владика Петар стајао je y вези ii са Србима y Бзоградском Пашалуку. Вззе су, по свој при- лици, одржаване више усмено преко поверљивих људи но писменим путем. О неким припремама владике Петра код. херцеговачких племена за акцију на Турке, налазимо потврде- y једном саопштању, заснованом, изгледа, на причању. Ту ce вели, да je владичин рођак, познати војвода Станко Петровићу долазио, негде око 1800, y Дробњаке y поверљивој мисији код попа Милутина Церовића, онда једног од најугледних дробњачких главара. Поп Милутин je отац Новице Церовића, доцније чувеног херцеговачког војводе, који ce нарочито про- чуо са свог видног учешћа y смакнућу Смаил-аге Ченгаћа.4 Заснивањем ускочког краја на граници источне Херце- говине, близу племена Дробњака, владика Петар имао je по- десног земљишта за своју политику y Херцеговини. И ако ce мало удаљујемо од главног питања, ипак сматрамо за иотребно нешто рећи о одметању Ускока, тим ире што je владика Петар изгледа y првом реду рачунао на њихову сарадњу. У рату који су повеле Русија и Аустрија 1788, узелн су добрим делом учешћа и Срби са Балканског Полу- острва. Познато je, y којој je размери било том прили- ком учешће Срба из Београдског Пашалука, Црногорци, Брђани и Хердеговди, такође су ce одазвали позиву Петро- 2 Вл. Ћоровић, Почетак Карађорђеза Устанка, С. К, Гласник, књ. XV, 1925, стр. 589—99. 3 Серафим Ристић, Дечански споменици, Београд, 1864, стр. 23—24 (М. В., Карађорђе, I, 235). 4 Милутин Томић, Биографије п т. д., Годишњица, XXXI, стр. 143. 4 50 града и Беча и ударили на облнжње Гурке. Њихови напади на Никшић π Спуж сврше ce без успеха. Са Црногорцима и Бр- ђашша, ударили су на Никшић и Требјешани, једно мањз племе нз великог херцеговачког племена Никшића. Турска ce обаве- зала Свиштовским Миром, да he амнестирати све своје пода- нике који су ce компромитовали y рату приласком уз Русију ii Аустрију. Знајући колико за Никшићане важе међународие обавезе, и бојећи ce њихове освете, Требјешани ce не усуде вратити својим домовима, но ce најпре склоне y Белопав- лиће ; после y Доњу Морачу; па и ту не остану, но ce пре- месте y Горњу Морачу, негде око 1792—93, где ce на извору реке Мораче, y селу Љевиштима, стално населе, Да ce овде настане, изгледа да су ce Требјешани највише руководили жељом да нродуже разрачунавање са Никшићанима, који су по оближњим планинама држали стоку и лети je често обилазили. У толико je Требјешанима било лакше водити борбу, што су, с једне стране, имали наслона на суседна брдска племена и херцеговачко племе Дробњаке ; с друге стране, околне иланине и густе шуме чиниле су Горњу Мо- рачу правом природном тврђавом и згодном за четничко рато- вање. Колашинци су имали, истина, читлука y Морачи, алп су ретко на њих долазили, с рескиром да he заглавити y мо- рачким клисурама и дубравама. Могло je бити, по причашу' савременика, на 200 требјешких породида које су ce насе- лиле y Љевиштима. Притисну они убрзо Лолу и дробњачку планину Јаворје, те тако долазе y непосредну везу с племе- ном Дробњацима.5 Требјешани су, дакле, ударили темељ ускочком крају и дали. пример и другима, који нису хтели подносити турски зулум, да ce склањају y овај крај. Мало претерано народна песма вели: „Ђегођ бјеше Влаха ваљатнога У свој Босни ii Херцеговинп, Све побјеже y Морачу Горњу; Робе, пале, a сијеку Турке; Разбнјају по друму трговце, Одјавише из планине овце, Одагнаше коње и волове, Похараше господске дворове, Поведоше буле кадуџике“.6 5 Казиван-!; Старм Треб^шана, Београд, 1842, стр. 31—39. 0 B. К., Српске Народне Пјесме, књ. IV, стр. 338. 51 . Ускочка акција досезаше до никшићких и колашин- ских градских капија. Колашинци и Никшићани неколико пута -су иокушавали да разуре ускочки крај. Главни њихов напад био je јуна месеца 1795. Са две стране, Ншопићани и Кола- шинци спусте ce y Горњу Морачу. Пође им за руком да иопале нека села. Али, на иовратку, нападну их Ускоци из заседа и нанесу им тежак пораз. Народна иесма, славећи ову ускочку победу, хиперболично вели, да је мало Турака измакло испод ускочког ножа.7 8* Ускоци су помагали и вла- дику Петра y шеговим сукобима с Турцима. Тако, кад су Колашинди пошли y помоћ скадарском везиру Махмут Бу- шатлији, приликом његова похода на Брђане и Црногорце, пре- •сретну их Ускоци, Ровчани и Морачани, 25 септембра 1796, на .Лопатама више Доње Мораче, и до ноге потуку. У једном запису Манастира Мораче вели ce, да „ту би сила бруке“, — разуме ce од Турака.^ Насељени више y планинском крају, a не смевши ићи на турске пазаре, Ускоци беху често изложени кризи глади, што je опет био узрок да насрћу на имања оближњих хришћана и с њима ради тога долазе y сукоб. Један запис манастира Мораче лепо илуструје прн- лике y домашају ускочком: „Ва л1зто 1803 б%ше велика глад и б"ћше ока жита пара петнаест, и ока соли тако, и беше велико крвопролитие ; 1език на 1език, и друт на друга ; и гори б%ше немнр него глад“.'Ј Турци су из двапут безуспешно поку- шавали приволети Ускоке да ce врате y Требјесу: једном, негде 1801, преко херцеговачког митрополита Ананија; други пут, исте године, лично je Синан-паша Сирчић долазио y Ннкшић ii преговарао с Ускоцима, обећавајући да ce Никши- ћани неће свећати.10 До 1804, старешина и глава Ускока беше Мина Бућић, којега je владика Петар засердарио док су Требјешани билп још y Белопавлићима. Припремајући акцију против Турака, владика Петар je знао да му треба наћи наслон код неке европске силе. Како је стајало с Русијом и Аустријом? Ове две државе ушле су y рат 1788 y циљу деобе турског царства. Аустрији су имали по уговору припасти готово сви српски крајеви. Кад рат ‘ Казмван·}; Crapw Треб^шана, Београд, 1842, стр. 44 8 Љ. Ст„ Стари српски записи и натписи, књ. II, бр. 3715." » Ibiđ., књ. II, бр. 3804. / > ; 10 К. Ст. Треб1;шаиа, стр. 51—56. l s .\ 52 није успео, реализовање овог плана одложено je за доцније,- Француска Револуција потисла je после тога сва друга питања. y Европи. Обе заинтересоване силе беху сад прожете идејом, да y Турској треба одржати status quo и спречавати макакав покрет хришћана, који би могао проузроковати решење турског питања пре времена, и мешање неке треће силе, нарочито револуционарне Француске. Аустрија и Русија, дакле, нису мислиле толико на ослобођење хришћана испод. турског јарма колико на међусобну поделу турске тери- торије, Владика Петар био je, изгледа, добро упућен y овај= руско-аустриски план, с којим ce он из основа није слагао. По његовом мишљењу, ослобођење Срба требало je бити тако, што he они добити своју независну државу, a не да дођу опет под јарам неке друге силе. Што су Русија и Аустрија желеле да не долази до заплета на Балкану, баш то га je могло упућивати, да je дошао згодан моменат да ce Срби отресу ii иретенсија ове две силе и турског јарма, тражећи наслона на другој страни. Зато ce он и обраћа Француској^. која je тада, прожета идејама Велике Револуције, имала сим- патије за подјармљене народе, и била још y рату с Тур- еком. Опат Долчи могао je бити владици Петру тумач за ову оријентацију. Њега аустриски извештаји приказују као фран- цуског агента, изгледа, са мало разлога. С једне, истина, непоуздане стране, доказивало ce на- широко, да y ово време нису постојале везе владике Петра са револуционарном Француском, но да je το владици Петру подметнуто од Аустрије, да га, као свог противннка, оцрни код руског двора.11 Да су везе постојале види ce из једног веродостојног документа којега ћемо овде навести. Француски пуковник de La Prad иодноси, 1808, један предлог франпуској влади, да успостави везе с Црном Гором, па наводи шта je на том раније рађено. „Владика и кнез црногорски — вели ce ту —, којега сам једном приликом лично упознао и који ми je од тада указивао нарочито поштовање и пријатељство, послао ми je, флореала 11 год. (крајем априла или почетком маја 1803), свог синовца y Хаг, где сам ce тада налазно, с писмом y којему ме je позивао да ce примим. коканде над црногорском војском која мисли напасти на своје суседе. У исто време овластио ме je да понудим његову услугу и војну снагу Царском. 11 Владан Ђорђевић, Црна ГораиРусија, Београд, 1924, стр. 177—236,- 53 и Краљевском Величанству, тада првом Консулу. Тада сам одмах дошао y Париз са синовцем владичишш. Како je овај хтео да остане што незапаженији, становао je код мене и са сваким ce опходио с резервом и крајњом обазривошћу. Чим сам стигао y Париз, обратио сам ce његовој висости министру фи- нансија (Великом Благајнику), који ме je једнии писмом упутио на министра иностраних дела, Кнеза од Беневента. Овај ме примио љубазно; a кад сам му показао све документе који су га могли уверити да сам овлашћен говорити y име црногорског владике, пажљиво ме je саслушао, и обећао да ће о тсш го- 'ворити с његовим Царским и Краљ. Величанством. Мада сам -ce, после тога, често сусретао са министром, морао сам дуже чекати на одговор. Сматрајући да о својој мисији треба да обавестим и његово Царско и Краљевско Височанство, кнеза Мирата, упутио сам му један опширан меморандум. поводом ове ствари. Међутим, одмах после тога, добијем нове хитне поруке од црногорског владике, y којима ce огледала његова готовост да зарати било на Аустрију било на Турску, како би Императору било по вољи, као и његово нестрпљење што ce с тим не почне. Оног часа лично сам саопштио ове ио- руке министру иностраних дела, који ми je наредио да одмах упутим владичина синовца y Црну Гору, с препоруком владици да одложи своју акцију за једну годину касније, када he, iro министрову уверавању, француска влада донети дефинитивну одлуку".13 Радња владике Петра на покрету Срба против Турске, нарочито везе с Француском, изазову Русију да ce окрене против њега и да му онемогући макакво деловање y том правцу. У вези владике Петра са Француском, русхи кругови видели су Наполеонову намеру, да један део своје војске пребаци на Балкан оСлањајући ce при том на помоћ балкан- ских хришћана, Тако je тумачено и y извештајима поверљи- вих личности и руске и аустриске владе, По једном извештају, француске трупе требале су ce искрцати y Мореју; али како Турци то на време дознаду, спреме ce да осујете извршење ове намере. Франдузи су на то, тобож, променили план, тако . да ce пребаце северније, и то код Будве и Паштрозића.18 П& 12 Мих. Гавриловић, исписп, стр. 355—360. 13 М. В,, Карађорђе, I, прилог 12, стр. 390. 54 другом извештају, франдуске трупе требале су бити преба- чене на четирп места: близу Црне Горе или дубровачке терн- торије, ii на три места y Албанији и Грчкој.14 15* Извештаји ce изрично слажу, да су Французи стајали y дослуху с неким. преставницима балканских хришћанских народа. Као главшг саучесници y овсш француском подузећу, помињу ce владика Петар π његов секретар Долчи.1и По свим околностима и наведеном меморандуму пуков- ника де Ла Прада, нема вероватности да je француска влада тада баш намеравала пребацити трупе на Балканско Полу- острво. Могуће je да ce y аустриским и руским круговима. претпостављало то као вероватно и y претпоставкама прете- рнвало. Јер страх од франдуске опасности био je општи y целој Европи. Како ce, с друге стране, Наполеон јако интере- совао источним питањем, могла je изгледатн вероватна вер- сија о искрцавању француске војске на Балкан. Подједиако су од тог страховале и.Русија и Аустрија. Али из аустрискик кру- гова нарочито ce упорно потврђивала ова версија. Аустрија je имала и један посебан разлог да то чини. Владика Петар замерио ce аустријској влади још 1788 своји» врло резервисаним држањем према Аустријанцима којп суг били дошли y Црну Гору да постичу Црногорце и околна. племена, херцеговачка и брдска, на акцију против Турака. После уласка аустриске војске y Далмацију и Боку, 1797, односи су ce још више заоштрили. Јер je Аустрија нерадо гледала да владика има Боку под својом црквеном управом,. h намерна je била да je одвоји од црногорске мптрополије. Версија о владичиним. везама с Француском могла јој je добро· доћи да овога оцрни и компромитује код руског двора, који je држао Црну Гору под својом заштитом. Аустрија je добро знала- колико je Русија осетљива y питању њеног престижа y Турској. Из аустриских извора сугерирано je y Петровграду, да je нека буна, која je избила y Боки негде 1802, по свој прилици због претераних пореза и неких других новчаних питања, дело владике Петра y вези са искрцаваљем француских трупа на. Балканско Полуострво.18 Затим, по свој прилици као аустриски 14 Ibid-, прилог 15, стр, 398. 15 М. Драговић, прилози и т. д., Споменик XXXI, стр. 96—98; Вл. Ђ.„ п. д., стр. 97. 10 М. Вукићевић, Карађорђе, I, прилог 12, стр. 390. 55 агент, долази, негде 1803, y Петроград архимандрит Вучетић, родом из Грбља y Боки, да лично потврди версију о везама владике Петра с Франдузима. Вучетић je најпре добро стајао код владике; али, павши доцније y немилост, ставио ce y службу Аустријанцима. Ови су му, изгледа, обећавали владичанску столицу y случају одвајања Боке од цетињске митропо- лије.17 Колико су били затегнути односи између аустриских власти y Боки и владике Петра, најбоље ce види из влади- чине изјаве француској влади, да je готов ратовати и против Аустрије, Владика Петар био je још од раније подозрив руској влади и код ње рђаво упнсан, те ce одмах y Петрограду поверовало свим вестима о његовом пријатељству с Франдузима и невер- ству према Русији, У толико више je морало руску владу раздра- жити овако владичино држање, што je Црна Гора уживала нарочиту наклоност руску; те ce y Петрограду није дало ни помислити да y Црној Гори сме бити нечијег другог ути- цаја сем руског. У Петрограду ce мислило да y овој ствари треба што пре и ефикасније интервенисати, те предухитрити и Француску и владику Петра. Аустриске трупе су будно мотриле да ce Французи не искрцају y њиховом домашају и биле су готове датн отпор. Из Пзтрограда je достављено заповеднику руске флоте код Крфа да поступи y истом смислу. Затим, y највећој журби, спремљене су инструкције за Марка. Ивелића, тада генерала, којн je требао ићи y Црну Гору и на време осујетити илан владичин. Нлему je стављено y задатак следеће: (1) Имао je потпуно отргнути Црногорце испод ути- даја владике Петра, приказујући га опасног п за њих и за њихову заштитницу Русију; спровгсти ra под строгом пратњом y Петровград, где je требао бити суђен ради тобожњих вер- ских кривица, после тога бити прогнан y Сибир на издржавање казне. На захтев владе, Сднод je такође упутио позив вла- дици да има доћи y Петроград и иред њим одговарати за почЕЈњене кривице. (2) Ивелић je требао организовати Црно- горце, Брђане, и Херцеговце, „који су увек показивали ода- ност руском двору,“ π њиховом помоћу спречити искрцавање Француза, (3) Изрично >vy je заповеђено, да, по сваку цену, има осујетити било какву радњу хришћана на турској тери- 17 Марко Драговић, прилози и т. д. Споменик, XXXI, стр. 98 ; Вл, Ђор- ђевпћ, п. д., 85, 100 — 104. 5 6 торијн која би била уперена против турске управе.13 (4) Како ce тада баш налазио y Петрограду ускочки главар, сердар Мина Бућић, који je тражио од руске владе да омогући Уско- цима пресељење y Руеију, Ивелићу je наређено да сеобу спроведе. Руска влада je рачунала, да he тако бити уклоњена још једна сметња мирном односу Срба и Турака y домашају црногорском.18 9 201 Везе владике Петра с Французима нису, изгледа, нашле разумевања и одобравања код извесних истакнутих личности y Херцеговини; чак je с те стране, као што ћемо видети, дошло до носебне акције за искључиво одржавање везе с Ру- сијом, Али можда je било и личних рачуна да ce поведе ■та посебна радња. Кад je y Петрограду владало највеће узбуђење због држања владике Петра и његових взза с Француском, стигао je тамо, новембра 1803, иивски архимандрит Арсеније Гаговић, и пријавио ce, 21 новембра, тајном саветнику Татишчеву. Кад je изјавио да y Петроград долази као изасланик херцеговачког народа и његовог митрополита, појмљиво што je био обасут нарочитом пажњом од преставнижа владе. Другог децембра, лрнмљен je y аудијенцу код цара.30 Татишчев je y свом извештају, од 22 новембра 1803, забележио, да му je Гаговић изјавио поводом своје мисије, поред осталог, и ово: „Како народ y Херцеговини, a исто тако и сви хришћани који пате под Турском, мисле да je нај- после дошао тренутак њпховог ослобођења. Да Порта y свом данашњем растројеном стању нема снаге задржати њихову општу тежњу, и да he бити принуђена пристати на њихову жељу да ce од њз оцепе. Да херцеговачки митрополит који j e одан руском двору, cmapajyhu c e о д обр у свога народа, не ж ели ништа предузет и y том правцу (т. ј. y погледу ослобо- ђења од Турака), докле о томе не дозна вољу Господара Им- ператора ; ако Император одобри њихову жел>у, моли да y том случа ју ра спол аж е њиховом оданошћу. Ако не доби је одобрењ е за тако п р еду зећ е то he c e митрополит старати да умири у з - буњ ени народ, склањајући ia da чека згоднији моменат“,31 Та- 18 М . В., Карађорђе, I, прилог 12, стр. 389—96, 19 Каз. Grapbi Треб4шана, стр. 59—62. 20 М. В., Карађорђе, I, прилог бр. 14, стр. 397. 21 Ibid, стр 396. 57 тишчев вели даље y извештају, да ce, по речима Гаговиће- вим, да закључити, да je ,,сав онај крај“ готов на борбу н да неће дуго трпети турска угњетавања; да je народ одан Русији, али ако им она не помогне „могу ce лако бацити y наручје Француеке“, која ради да их придобије. Ничим не можемо контролисати гачност овог што je Гаговић изјавио y Петрограду. Има једна ствар која доводи y сумњу политички карактер његовог доласка y Петроград. Кад je од њега тражено пуномоћије народних главара, он ce изговорио да га из обазривости није узео собом, и рекао да je његовом путу формално дат црквени карактер.22 23Супрот томе, бавећи ce y Петрограду 1813, Гаговић, y својој молби Синоду, изрично вели, да je y Русију долазио 1803 баш црквеним посло- вима.- ' У истини, 28 новембра 1803, он ce обратио Синоду молбом, да помогне, пивски Јчанастпр y књигама, црквеним са- судима и другомг4 другог децембра, после аудије.нде код дара, обавештава Синод, да не може чекати на решење иоднете молбе, пошго ce ускоро мора вратитп y завичај.25 Као што ce види, није тачан његов исказ, учињен пред Татишчевом, да je дошао y Петроград искључиво политичком мисијом. По OHOAie што знамо о Гаговићу, може ce закључити, да je био бистар, вешт и окретан човек; али y исто време, по свој прилици, несталан и са извесним иесимпатичним цр- тама y карактеру; поред тога, са великом амбицијом да по- стане нека истакнуга личност. Могуће, онда, да je он, до- знавши y Петрограду о нерасположењу руске владе према владици Петру, искористио згоду, да стекне наклоност руског двора ii владе, што му je y пуној мери успело. Ако je пак истинито оно што je Гаговић рекао руском цару и влади, онда je највероватнија следећа могућност. Хер- цеговачка митрополија изгубила je код подручних племена скоро сваки утицај и углед после њеног преноса y Мостар, 1777, и од кад je почела бити репрезентована од несрба. Напротмв, утицај цетињске митрополије код њих je сваким даном био већи. Да ce поврати ауторитет ове прве, њој je била потребна, поред осталог, и руска наклоност, коју није имала y довољној мери. Везе владике Петра с Француском, 33 М. В., Карађорђе, I, прилог 13, стр, 396. 23 Ст. М. Димитријевић, Грађа за српску историју, Споменик, L1II, 93. 24 Ibid., 89. 25 Ibid., 92. 58 била je за το згодна политичка прилика. Гаговић je пошао за Русију вероватно негде при крају 1802 или почетком 1803, те ce онда већ могло знати y Херцеговини о овим везама, Фонтан, руски консул y Дубровнику, један je од оних који су то најпре дознали и обавестили Петроград. Врло je могуће да je он саветовао херцеговачког митрополита, који je често силазио y Дубровник, да искористи прилику и стекне накло- ност руског двора. Везе херцеговачког митрополита са Фан- тоном потврдио je Гаговић y својим исказима.20 A Гаговић je згодан био за емисара y Русију. У Петрограду je био, негде раније, још као светогорски калуђер, кад je ишао да купи милостињу за светогорске манастире;26 7 затим, као прави Хер- деговац — он je из Пиве од браства Гаговића —, могао je добро приказати прилике y Херцеговини, и могло му ce веровати y Петрограду. Дакле, ова посебна радња из Херце- говине могла je бити Гаговићево дело и херцеговачког митро- полита с њиховом најужом околином, добро срачуната, и дошла y згодан моменат, да стекну наклоност и поверење руског двора. Треба нагласити, да Гаговић, колико знамо, није ништа изрично рекао y Петрограду против владике Петра, нити je помињао његове везе с Француском, што je такође знак његова политичког такта. Истина, y његовим изјавама јако je наглашена оданост Херцеговине и њеног митрополита руском двору, што ce између редова може тумачиту да неће ићи за владиком Петром; алудирано je и на француску опасност. Гаговић je такође требао ићи са Ивелићем и бити његов главни повереник y Херцеговини. Док ce Ивелић још бавио y Петрограду, иише њему, 8 децембра 1803, државни кан- целар, А. Воронцов: „Не сумњам да Ваше Сијатељство неће наћи y архимандриту Арсенију оданог и ревносног сарад- ника. Али да не би турске власти y Херцеговини што по- сумњале, треба да с њим тајно одржавате везе, и колпко год je могуће избегавате личне састанке. Ако буде потребно да ce састанете да му дате инструкције или од њега добијете обавештења, као и да проверите исправност посредника, то чините y тајности".28 Херцеговачком митрополиту упућена je 26 М, Вукићевнћ, Карађорђе, I, прилог 13, стр. 395. 27 Ст. М. Д., Грађа, Споменик, 88. 28 Μ. В,, Карађорђе, I, прилог 15, стр. 398. 59 писмена царска захвалница на оданости Русији, и препору- чена најстрожнја лојалност турским властима.29 Гаговићу je подарен архимандритски крст y брилијантима као нарочити знак царске наклоности и поверења. У Петрограду ce рачунало да he ce, преко херцеговачког митроиолита и Гаговића, y многом паралисати акдија владике Петра. Пошто, као што рекосмо, Франдузи уопште нису наме- равалн пребацивати војску на Балкан, Ивелић je имао само да спроведе пацификацију Црне Горе и њој оближњих кра- јева, као до тада најбунтовнијих области српских, спречава- јући какве оружане подухвате против Турака и ексдортујући ускочке исељенике, — и да, уклањањем владике Петра из Црне Горе, из корена ишчупа помисао за макакву акцију која ce не би подударала са руским интересима на Балкану- У томе je, као што he ce видети, имао само y неколико усдеха. Ивелић je био родом из Рисна, y Боки Которској. Код руске владе важио je као поуздан човек и један од најбољих познавалаца српских прилика. У својству руског агента, по- слан je, 1788, да постиче Црногорце, Брђане и Херцеговде на рат против Турске. Разумљиво, онда, што je њему и сад поверена тако важна мисија. Доцније, y везама руске владе са устаницима y Београдском Пашалуку, такође сретамо Иве- лића као руског поузданика. Али, насупрот томе поверењу које му ce поклањало од руске владе, ипак ce може закључити, да тај човек није био дорастао за тако деликатне мисије. Он je, збиља, био предан руским интересима и свесрдно им служио, али није имао потребног разумевања и за српске прилике на Балкану; затим, био je више бирократа и војник но политички човек. Дошавши негде крајем јануара y Боку, Ивелић, уз са- радњу аустриских власти, почиње рад против владике Петра. Својим неумешним и нетактичним држањем, одмах je изазвао огорчење Дрногораца, и њихову одлучност да ce не покоре жељи руске владе. Држећи ce буквално инструкција, он je тражио да му ce владика Петар изда. Као одговор на то, црногорски главари одрже скупштину, 14 јуна 1804, на којој ce одлучно изјасне против Ивелићева захтева; упуте затим против овога писмену тужбу руском двору. Снноду такође одговоре изрдчно нагласивши да овај нема права мешати 29 Ibid., прилог 18, стр. 401. 60 ce y иослове црногорске митрополије као потпуно самосталне. И ако je Ивелић дозивао неке црногорске главаре y Рисан и претио царевим гњевом, ако ce не покоре жељама руске владе, — ипак Црногорци остану чврсто уз Владику Петра.30 Поред осталог, шуровање Ивелићево са аустриским властима улевало je крајше неповерење Црногораца y његову личност, Од експортовања Владике Петра није могло бити ништа; с тим су ii остала питања која je Ивелик имао да сврши била дове- дена y питање. Среком за Ивелика и руске политичке планове, за руског консула y Котору дошао je, почетком августа 1804, Мазуровски, човек далеко окретнији и увиђавнији од Ивелића.31 Упознавши лично владику Петра, Мазуровски одлучно стаје на његову страну; и не помишљајуки уопште на његово уклањање из Црне Горе, гледао je да владику поново веже за Русију. Поверење владичино стекао je нарочито својим не- пријатељским држањем према Аустријанцима. Он je за кратко време успео, да између владике Петра и Црногораца, с једне стране, и Марка Ивелика као повереника руске владе, с друге стране, дође до компромисног решења. На име, владика je пристао да не подузима, без знања и одобрења руске владе, никакву оружану акцију против Турске и да остане веран Русији; Ивелик пак одустао je од захтева да ce владика Петар уклони из Црне Горе, 18 августа, на скупштини дрногорских главара, свечано je изглађен сукоб са Иве- ликем и сакционисана мирољубнва политика коју je владика Петар y будуке имао водити према Турској, по жељи руске владе.32 Налазеки ce y врло тешком положају, владика Петар je морао пристати на компромисно решење. Тешко му je ипак било напустити мисао за акцију против Турака, нарочито кад су ce устанком y Београдском Пашалуку указивале најлепше перспективе. _Он покушава, али безуспешно, убедити руски двор y једној молби, да ни y колико не би шкодило руским интересима, да Црногорци са околним Србима ударе на су- седне Турке, који су, како ce ту каже, и иначе непослушни 30 Вл. Ђ., п. д., стр. 121—2. 31 Ibid., стр. 133. 32 Ibid., стр. 135—150. 6 t турској влади.33 Ипак. надајући ce да he ce прилике проме- нити, он не престаје одржавати везе како са оближњим Ср- бима тако и са устаницима y Београдском Пашалуку, и код њих подгревати мржњу на Турке, али, нема сумње, обазриво ii скривено од руских агената. Београдски усташи ушли су y рат са званичном Турском y нади, као што he ce доцније видети, да he бити иомогнути од Црпогораца. Мањи je био успех Ивелићев y питању исељења Ускока. Руске лађе су чекале y Которском Заливу да приме исеље- нике и пренесу y Одесу. Преко Црне Горе они нису могли прећи: једно, што je владика Петар био против сељења; друго, што су тада између њега и Ивелића односи били на врхунцу запетости. Једино ce могло рачунати на пут који je водио преко Никшића; али и онда само y томе случају, да ншшшћки Турци на миру пропусте исељенике, За ово ce Ивелић личио обрати Никшићанима, тражећи гаранције за слободан пролаз до аустриске територије. Ови то једва до- чекају, и упуте y Рисан као таоде десет својих угледних људи. Код Ускока сеоба je, изгледа, била врло непопуларна: једно, што ce није било још начисто да ли ће владика Петар .одустати од своје намере да зарати на Турке; друго, што су ce y Београдском Пашалуку развијале прилике y корист уста- ника, који су већ тада хватали везе са Ускофша постичући их, вероватно, на жешћу акцију против Турака. Узалуду je сердар Мина, главни покретач сеобе, слао из Боке поруку за поруком, Ускоци y већини остају прилично равнодушни за сеобу. Сердару je једва успело да приволи само своје нај- ближе рођаке, њих 15—20 породица са нешто сто душа. Крајем јуна 1804, y пратњи неколико никшићких Турака, пошло je ово дваестак породица y Боку, поневши собом по- кретну имовину. Учесници ове сеобе причају, да je био дир- љив моменат, кад су, ударивши путем на Никшић, пролазили поред својих разорених домова y Требјеси. ЈБуди су ce туж- ним погледима опраштали са својим завичајем, жене плачем и кукњавом, Са својим пратноцима, Никшићанима, пријатељски су ce растали, опраштајући једни другима проливену крв,34 Ускоро из Боке отплове за Одесу, y близини које добију земљу за насељење. По једној статистици, y новој ускочкој насео- 33 М. В„ Карађорђе, II, стр. 216. 34 Каз. Grapbi Треб"ћшана, стр. 62—64, 197—206. 62 6ини било je, 1806, осамнаест требјешких породица са близу сто душа. Од првака били су: сердар Мина’ и његов брат Бошко, Милован Дидић и non Раде Симоновић.3“ Међу насе- љеницима била je и једна блиска рођака Вука Караџића.* 30 Остали Ускоци остану и даље y Горњој Морачи, продуживши немире на граници Херцеговине, не обзирући ce иа све претње Марка Ивелића и његових повереника. 35 Ibid., стр. 214—222. 30 Љ. Стојановић, Вук Караџић, Београд, 1924, стр. 2 (у напомени). ГЛАВА II, Православни живаљ y Босанском Пашалуку, Устанак херцеговачког племепа Дробњака. За нас je, нема сумње, од велике важности знати, какво je било држање православног стаиовништва y Босни и Хер- цеговини према устанидима y Београдском Пашалуку до пор- тине одлуке да устанак силом угуши. Ову главу посветили смо томе иитању. I, Тешко je тачно утврдити број становника, y оно време, на подручју Босанског Пашалука. По једном рачуну, доста поузданом, могло je бити, 1807—8, 1.250.000—1,300.000 душа: око 600.000 муслимана, 500.000 православних, 120.000 като- лика, и нешто Јевреја и Цигана. О бројном односу пра- вославних и католика, има y истом извору овај интере- сантан податак. ,,У место 102.000 харачких глава, колико Порта води, има y ствари 180.000, и то 36.000 католика, a 150.000 православних.“1 За оволики број католичког живља налазимо приближне гхотврде y једном веродостојном саоп- штењу, где ce вели, да je, 1806, било 12.835 католичких домова са по 11 душа, отирилике.2 Према томе излази, да je, још прве деценије 19 в., православни елемент био по броју скоро раван муслиманском, a y том погледу далеко стајао изнад католичког еле.м.ента. Православна насеља била су растурена свуда по Босни и Херцеговини, негде гушће и компактније, негде ређе и измешана са муслиманским и като- личким насељима, Најгушћа насеља православних, почетко.м *3 1 Chaumenedes Fossés п. д., стр. 10—31, 121. 3 Fra Mijo Vjeačeslav Batinić, Djelovanje Franjevaca u B. i H., sv. III, стр. 180. 64 19 в., налазила cy ce, исто као и данас, y источној Херце- говини, Босаиској Крајини, Новопазарском Санџаку и краје- вима око Дрине. У тим областима, православни елеменат чинио j e главно становништво : католика или није било, или их je било хчало, a Турци cy ce y главном налазили по градовима. Има једно мишљењз, да су средњовековни босанскгг богомили y ствари припадали источној православној цркви; a да их je католичко свештенство као богумиле оквалифико- вало, с нарочитим планом да оправда своју сувишну рев- ност за утврђивање католичке цркве y Босни.8 Из тога би ce дало закључити, да je православни живаљ y већшш аутохтон y Босни. Вероватније je, да je он y средњовековној босанској држави био y мањини; y коликога je било, налазио ce y глав- ном, најпре, на граници према државн Немањића, доцније, и y оним областима немгњићке државе које су, друге половине 14 и прве половине 15 в., дошле y састав босанске крал>евине. Колонисање православног елемента и y остале крајеве Босне извршено je под турском управом, током 16, 17 и 18 в., ii то мигрирањем из других српских области. Још није испитано цело босанско подручје с обзиром на порекло становништва, али, по досадашњим резултатима, изгледа да je колевка право- славних, y првом реду, Херцеговина, онда, Новопазарски Сан- џак, Брда и Црна Гора. У осталом, ове области најактивнији су наши крајеви y мнгрирању становништва, како под Тур- цима, тако и y Средњем Веку; то су и данас3 4. Православни живаљ, заједно с католичким, чинио je главно сеоско становништво и сељачку радну снагу. Истина, право- славни су после муслимана бројно најачи п y варошима. Као раја, и православни и католици, политички су бесправни a економски потчињени. Своје земље нису имали, но су или кметови на агинској земљи или чипчије на спахилуцима. Beliy економску независност имали су трговци, занатлије и, мести- 3 Dr. Васо Глушац, Средњовековна „Босанска црква“, Прилози, књ. IV, 1925, стр, 1—55. 4 Владислав Скарић, Поријекло православног народа y сјеверозападној Босни, Гласник Земаљског Музеја, књ. XXX, 1918, стр. 219—166; Јевто Де- дијер, Херцеговина, Насеља, књ, 6 ; Јован Цвијић, Метанастнчка кретања, њихови узроци и последице, Насеља, књ. 12; Боривоје Ж. МидојевиХ Ку- прешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље, Насеља, књ. 13; Рнста Јеремић. О пореклу становништва тузланске области, Гласник Г, Д,, књ. 7 и 8, стр. 141 — 157 ; и т. д. 65 мично, сточарски крајеви, Осуство уређене управе и утвр- ђеног правног поретка погађало je, као и y другим турским крајевима, y првом реду рају. Скоро je на крају излазило то, да je рајетин имао онолико права колико му je давао његов непосредни господар муслиманин, a не колико je законима прописано. Отуда ce сматрало код муслимана као природно ii обично вршити насиља над незаштићеном рајом, a силеџије да остану некажњени, — са свшч y духу оне народне: „Ка- дију тужиш, кадија ти суди". Ипак, није био y читавом. пашалуку подједнако тежак живот зарају: местимично je било боље и доста сношљиво, захваљујући негде отпорности раје, нарочито православних, негде њеној бројној надмоћности над муслиманским живљем, a негде уви- ђавности обласних управника — санџак-бегова, муселима и капетана. Зна ce, на пример, за Синан-пашу Сирчића из Го- ражда, Мехмед-капетана Видајића из Зворника, Хаџи-бега из Сребрнице, мостарског капетана Дадића, и, по свој прилицн, Хасан-пашу Бањалучког, — да су, y времену од 1800—1806, y својим областима били врло благи према раји и заштића- вали je од насиља. Мехмед-капетан рају je и оружао, да му помогне y борби с његовим братом и супарником Али-агом Видајићем; мостарски капетан Дадић ушао je, ио једном саопштењу, y причу због своје правичности и гоњења силеџија, Он ce често ослањао на хришћане y борби са травничким везиром.5 *Напротив, никшићки, колашински, често и сарајевски муслимани; Али-ага Видајић, рекло би ce Кулин-капетан, и Осман-бег, градачки капетан, — прочули су ce због своје свире- пости и безобзирног угњетавања раје0 За последњег, вели ce на једном месту: „Затварао je за најмању сумњу рају из своје области, ii петком, кад изађе из џамије, заповеди да му ce изведе од ових несрећника, на које он испољава своје див- љаштво пресецајући их сабљом напола“.7 После познатог портиног прекида са устаницима y Београдском Пашалуку, уопште узевши, стање за православни живаљ на читавом под- ручју Босанског Пашалука постало je врло тешко. ч £{ 5 Прота Матија, Мемоари, 59, 62, 80, 115; B. К,, ист. п етн. списи, I, 8, 36; Μ, V. Batinić, п. д., књ. III, стр, 178; М. Вукићевић, Знаменити Срби Муслимани, С. К. 3., стр. 95. 0 Каз. Стам Треб^шана, Београд, 1842, стр. 22; В. К., ист. и етн, списи, Ј, стр. 8. 7 Chaumette des Fossé?, п. д., стр. 50. 5 66 Више слободе и пезависности имали су православни y источној Херцеговини захваљујући отпорности својој и пле- менском уређењу. Племенски живот y источној Херцеговини, неуништен од средњевековне српске државе, под Турцима не само да ce није изгубио, но, погодован географским и по- литичким приликама, развио ce и учврстио; затим, нека мања племена формирала су већ племенске заједнице. Почетком 19 века, најзнатнија су ова племена: Дробњаци, Никшићани, Крушевице, Пива, Зупци, Бањани, Грахово. Рекло би ce, нај- јаче je било скоро до краја 18 в., по имућности и броју ста- новништва, племе Никшићи; али подизањем града Никшића, оно je постепено опадало, a првенство прелазило на Дробњак, Истина, херцеговачка племена, као и остала раја y Босанском Пашалуку, нису била сопственици земље, но je и код њих владао чипчиски режим. Али, муслимани, имаоци баштина, обично нису становали y племену, без сумње из бојазни да не буду нападнути од раје, но су y племе залазили само онда кад je био рок збирања прихода. Економски независнији, били су Дробњаци и Пива, више као сточарски крајеви. Иначе, читав остали живот племена био je аутономан: имали су пле- менске скупове за решавање најважнијих племенских послова ; власти за управл>ање племеном; и т. д. Племена су била чак и наоружана и имала своју војску, Турди су настојавали да раз- руше племенско уређење и заведу пуну своју управу као и y осталим деловима пашалука, али без успеха: племеиа су давала енергичног отпора. Теже су прилике настале y источ- ној Хердеговини, као што смо видели, одметањем Требјешана. У крајевима где није било племенског уређења, a православни живаљ био компанктан, на пример y босанском Подрињу са једним делом Посавине, Новопазарском Санџаку, а, ваљда, и y Крајини, владао je кнежински режим, сличан оном y Бео- градском Пашалуку8. Раја je имала слободу вероисповести, али са извесним ограничењима: вршење црквених обреда и присуствовање служби, било je слободно, али не увек и подизање нових 8 Jovan Cvijić, La Péninsule Balkanique, Paris, стр. 318—32. K. Јиречек— J . Радоњић, Историја Срба, књ. I, Београд 1922, стр. 98; Св. Томић, Дробњак, Насеља, I; В. Караџић, Српски Рјечник, Београд, 1898, стр. 288 ; Владимир Ђоровић, Лука Вукаловић, Београд, 1920, стр. 7 —10; Споменик, LII, стр. 76—81; Споменик, XXXIX, стр. 107—111. 67 богомоља. Биле су две православне митрополије на територији Босанског Пашалука: једна, за Босну, са седиштем y Сара- јеву, позната дабарско-босанска митрополија; друга, херце- говачка, са седиштем, најпре, y манастиру Тврдошу, доцније y Дужима; па како ce и сувише компромитовала, током 17 и 18 в., код турских власти постицањем херцеговачких пле- мена за борбу с Турцима, пренесена je y Мостар. Отада она губи српско обележје, уз то и утицај на херцеговачка пле- мена. Исто тако као државне, и црхвене средњевековне традиције српске дркве најјаче су y Херцеговини и Новопа- зарском Санџаку. На територији уже Херцеговине имамо, почетком 19 в,, једанаест активних манастира, које старијег које новијег датума. То су: Житомислић, Завала, Добрићево, Довола, Пива, Косијерево, Дужи, Бијела, манастир Tapa, До- бриловина, манастир св. Луке y Никшићкој Жупи. Хердего- вачког je порекла и манастир Острог, У Новопазарском Сан- џак.у, као што знамо, и поникла je y главном наша средње- вековна црквена архитектура. Као и y осталим српским кра- јевима под Турцима, тако и y Босанском Пашалуку активност православне цркве била je више упућена y националном правцу но y верском. Митрополија Тврдош зато je и разрушена што je била легло буна. Манастир Милешево гори неколико пута од турског угарка; Студеница исто тако. Морачу, До- бриловину, Пиву, и друге, Турци често плене и пустоше. .Херцеговачки митрополит Василије (1639—1671), чије мошти и данас почивају y његовој задужбини Острогу, y острсчшаш литицама, добио je ореол мучеништва са своје националне активности. Култ његов и данас je веома јак на подручју Херцеговине, Црне Горе с Брдима, Новопазарског Санџака и једног дела Босне.9 Сви већи покрети Срба на Балканском Полуострву, y току 16, 17 и 18 в., налазили су живог одјека и код босан- ско-херцеговачког православног живља, нарочито y крајевима где je он чинио већину, y првом реду y Хердеговини. По себи ce, онда, разуме да je и усханак раје y Београдском Паша- 0 Архим. Иларијон Руварац, Нешто о Босни, Дабарској или Дабро- босанској егсископији и о српским манастприма y Босни, Годишњица, П, 241—60, Вл. Ћоровић: Херцеговачки манастири (требињски манастир Тврдош), Gl. 2. Μ , XXIII, стр. 505; Манастир Дужи, Gl. Z, Μ. XXIV, стр. 545; Манастпр Завала, посебни отисак, Београд. Споменик, XXXIX, стр. 107—111; Љ. Ст., записи и натписи, бр. 3916, 1141, 1153, 1895, 1918, 5549. 5* 68 луку праћен од истог живља са симпатијама и великим инте- ресовањем, Долази и до две буне: једна je избила y Јадру и Рађевини, средином лета 1804, али остаје локалног значаја; другу диже херцеговачко ллеме Дробњаци. Ова буна Дроб- њака има за нас посебну важност: једно, што je избила баш уочи мобилизације босанске војске за рат на београдске усташе, те могла бити, да je успела, од пресудног значаја за улогу Босне y овом рату; друго, што je била, по свој прилици, постакнуха од београдских усташа, y намери да паралишу снагу Турске уношењем угарка y друге крајеве ван Београдског Пашалука, I I , Познато je да највећи део становништва западне Србије,- нарочито Подриња, води порекло из Хердеговине, и то, y првом реду, из Дробњака, околине Никшића и Пиве. Исто тако, највише истакнуте породице y Првом Устанку из овог дела Србије припадају досељеницима из Херцеговине: Нена- довићи и Грбовићи су по свој прилици из околине Никшића, породица Стојана Чупића je из Пиве; Лазаревићи су такође- Херцеговци. Насељаваше Херцеговада y западну Србију врши ce врло рано, a нарочито од сеобе под Чарнојевићем y току 18 в., кад je, подизањем турских градова, настао већи турски при- тисак y источној Херцеговини. Зато je код њих морала бити још јака усломен^ на свој негдашњи завичај; а, без сумње, још пре Карађорђева устанка, одржавали су везе са својим саплеменицима који су остали y Херцеговини. Могли су ce састајати на пазарима y Сарајеву, Дубровнику, Пре- пољу, Плевљима и другим местима, где ce долазило и из једне и из друге областиради трговине. Глигорије Младеновић, хајдучки харамбаша из Подриња, родом Хердеговац, водио je, негде по 1800, чак и чету y Херцеговину, да ce разрачуна с неким неве- сињским зулумћарем.1 Ако ce узме још y обзпр готовост Херцеговачких длемена за борбу с Турцима, разумљиво, онда, што je устанак y Шумадији нашао код Херцеговаца врло јаког одјека и што ce код њих јављају тежње за сличан покрет. Терен je био придремио и владика Петар својом агитацијом. Рано y пролеће 1804, кад ce y Београдском Пашалуку водила борба са дахијама, a није још било јасно како he ce 1 М. Милићевић, Поменик, Београд, 1888, стр. 378, борба завршити, устаници шаљу владици Петру једног поузданог човека, Дамјана Миленковића, вешта путевима за Црну Гору, без сумње y намери да владику обавесте о побуни ii траже његову сарадњу.2 Можемо претпоставити, да je овај устанички повереник свратио и код херцеговачких племена, обавестио их о побуни и тражио да устају на Турке. Јер , већ 20 јуна 1804, пишу Дробњаци владици Петру: „Ус- тани, господине, Бога ради, јер нам je боље y слободи живети један дан, него оволику муку и напаст триети, како од не- верних тако и од наше браће. Зар не видиш шта урадише шијаци? Узеше сав Београдски Пашалук, и ево ударише и ii a Босански Пашалук, и узеше нахију зворничку, и Зворник опколише; и доходио босански везир Турцима y помоћ, и отишао je грдан и срамотан. J'à сада j'à никада! Бога ради, ево згоде, тек нема никога да поведе!“.3 4Исто тако, морачки архимандрит Аксентије Радоњић једним иисмом, од 7 јула, -у име Ншшшћана, Морачана, Дробњака и Пивљана, преклиње владику да почне борбу с Турцима: ,,Са овим. верним писмом долазим објавити вам оданост и веру Никшићана, Дробњака, Пивљана, и Херцеговаца који ce граниче поменутим племе- нима, a који једнодушно нуде и траже помоћ прво од све- вишњег Бога Сведржитеља и творца и оц великога господара и заповедника Петра Петровића, опште народног мигрополита, и од свега „правитељства“ црногорског и брдског. Заклињу Вас Богом. великим да устанете... Они вас куме, па и ja вас кумим Богом, устаните Христа ради, и час пре по истом књиго- ноши верни и весели одговор и скору помоћ пошљите. Дајем вам Бога за јемца и моју душу, да су сви готови колико "хоћете“.1 Херцеговачка племена мислила су, да je иочетак •општег устанка ту, само су ce чудили оклевању владшсе Петра, жоји je био један од шгацијатора те оиште акције. Видели смо, .мало пре, да je баш y ово време владика био притешњен од Марка Ивелића. Без Црногораца и владике Петра, херцего- вачка племена нису смела загазити y борбу, али и даље одр- жавају тесне везе са устаницима y Београдском Пашалуку, Приликом устаничкнх преговора с Бећир-пашом, изгледа .да je из Хердеговине дошао y устанички логор под Београ- 2 Прота Матија, Мемоари, 216. 3 М. В., Карађорђе, II, 211. 4 М. В., Карађорђе, II, 211. 70 дом један поверљив човек са извесним порукама устаничким. првацима од херцеговахких племена, Јер, 27 августа 1804,. устаничке вође пишу Арсенију Гаговићу и осталим херцего- вачким главарима, и постичу их на буну велећи да je један човек за исту ствар послан y Босну, ,,Ви удрите с те стране a ми ћемо са ове неустрашивим духом, и помоћу Бога пре месец дана састаће нам ce војске y Сарајеву, где je захире, џебане, сва блага и бисера неизчитајема“.5 О некој устаничкој акцији y το време против Босне,. није могло бити говора, тим пре што je баш тада с њима водио преговоре босански везир и што су устаници настоја- вали да увере и њега и Порту y своју помирљивост. Могуће je ово. Незадовољни током преговора и оним што им je Бећир- паша нудио, a намерни да га ce отресу, устаници покуша- вају изазвати буну y Босанском Пашалуку, и на тај начин прииудити везира да напусти Београд. Али, скоро неприја- тељско држање београдских устаника према буни y Јадру и Рађевини — дакле, на територији Босанског Пашалука — го- ворило би против те могућностп. Истина, треба имати y виду и то, да су устаничке старешине били против овог покрета y Јадру ii Рађевини, можда y првом реду због тога што je то било дело једног незадовољниха и одметника. Највероват- вије ипак, да су усганици, дознавши о борбеном распо- ложењу херцеговачких племена, хтели утицати, да ce, за сваку случајност, то расположење одржи. Обраћање Гаговићу пис- мом, за којега знамо какву je улогу имао y Хердеговини, може . ce тумачити његовим врло вештим држањем, да ce не примети да je он један обични руски. агенат са задатком да умирује духове 'и дозна радњу на припреми буне y Херцеговини. У Јадру и Рађевини дошло je до побуне крајем јуна 1804, баш онда кад je Бећир-паша преговарао под Београдом с београдским устаницима, и кад су изгледи на успех пре- говора били највећи. Буну je дигао познати харамбаша Ђорђе Ћурчија на своју руку, без одобрења и знања Карађорђа и другџх устаничких старенпша, но виш с.ш иа y пркос и из ината, И ако уперена y главно!« против Али-аге Видајића, који je био противан измирењу са устанидима, ипак, дигнута y невреме, вођена невешто и од човека који je пао y н'е- милост код Карађорђа, буна je била унапред осуђена на. 5 Ст. М. Д., Грађа, Споменик, LIII, стр. 95. 71 неуспех и остала локалног и уског значаја. У почетку, побу- њениди имају успеха — заузму Лозницу, Лешницу, Крупањ, — очисте Јадар и Рађевину од муслимана, —· да наскоро после тога узмакну испред Али-аге и његове војске y Цер и Видо- јевицу, где су y главном, и сачекали ликвидирање побуне, с јесени 1804, Побуна je окончана тако, што je Јаков Нена- довић, по Карађорђеву наређењу, дао убити Ћурчију и неке· његове најоданије људе, и тиме покрет обезглавио. Буна онда усахне, a побуњеници ce врате на своја огњишта. На заузимање Карађорђево и . Јакова Ненадића, Мехмед-капетан Видајић обећа неке повластице Јадру и Рађевини. Вук Караџић вели, да je уговорено следеће: да ce читлуци укину; да народ сам купи харач и остале дажбине ; спахије само једном годишње да долазе ради десетка, a осталим Турцима да ce забрани навраћање y села; да народ сам расправља извесне међу- собне спорове. Предвиђена je још једна ствар, која доцније добија нарочиту важност: да босанска војска, кад би ишла на устанике y Београдском Пашалуку, не прелази преко Јадра и Рађевине.0 Нема сумње, херцеговачка племена су била обавештена о овој побуни y Јадру и Рађевини. Почетком јесени 1804, код њих je борбено расположење на врхунцу, Никшићани, Пивљани, Дробљаци, Гачани иРудињани, обраћају ce, 9 октобре, владици Петру, молећи га да поведе војну на Турке и осло- боди их турског јарма.* 7 20 октобра, Никшићани пишу посебно: „Сваки који верује, види да je из старог пепела синула искра. То видите и сами. Бога ради, не држите нас овако, зашто није могуће носити ово зло које je изнад наше моћи“.8 Али, ни овај пут херцгговачка племена ce не одлуче за акцију без сарадње владике Петра, који je тада већ био принуђен при- статн на оружану пасивност. Руски агенти, Пвелић и Гаговић, видели су да прети сад нова опасност, од београдских устаника, за мир y Херцеговини, д похитају да на време предупреде евентуалну побуну и пресеку везе између Херцеговине и усташа y Београдском Пашалуку, Гаговић je одмах упутио Ивелићу препис поме- 0 В. Караџић, ист. и етногр. списи, кљ. I, стр. 25—36. 7 М. В. Карађорђе, II, стр, 217. 8 Ibid., стр. 217. 72 нутог устаничког писма, информишући га y исто време о го- товости Херцеговине да ce лати оружја; на што овај шиље поруку, 12 децембра, Гаговићу и „благородној господи војво- дама и кнезовима y Дробњаку и Пиви, и осталим Херцего- вачким главарима и старешинама“, да буду Турцима „покорни ii послушнн“, јер je το жеља руског цара. За београдске усташе вели, да их не слушају, јер „ништа друго нису вредни учинити нако да Србе доведу до такве погибије из које ce никад не би могли избавити“.0 Све до неуспеха Бећир-паше y преговорима с бео- градским устаницима, могло ce мислити да he устанак бити окончан тако, што he ce устаниди задовољити оним што им je Порта обећала преко свога изасланика. Али, после онаког исхода Бећир-пашине мисије, и Порти, и околним Србима и Турцима, бнло je јасно да устанак узима озбиљније размере, и предосећало ce на свим странама да he постати један важан државни проблем, Поникао да ce стресе локални јањичарски режим, претио je да ce претвори не само y негирање турске власти y границама Београдског Пашалука, но да постане озбиљна опасност за мир y држави и преко тих граница. Нарочито ce јасно оцртава узнемиреност и борбено рас- положење код раје y Босанском Пашалуку, y првом реду y Херцеговини. Један свештеник из Приједора, y Босанској Крајини, пише, 1806: „Трпљиво сам подносио турски јарам, као и сви православни, надајући ce да Кара- ђорђе и нас ослободи и под своје покровитељство прими“.9 10 У једном француском извештају из Дубровника, 28 маја 1805, вели ce, да ce y Босни „певају јуначке песме на српском језику, које, по обичају овог народа, славе победе Карађор- ђеве, описујући га као хришћанског ослободиоца“.11 На једном месту, вели Вук Караџић за Филипа Вишњића, да je „ишао не само по целом Босанском Пашалуку, него и y Скадар, те просио певајући уз- гусле“.12 На основу тога, може ce претпоставити, да су ове песме, што ce помињу y француском извештају, Вишњићеве песме, можда певане од њега лично, y првом реду Буна на дахије, једна од најлепших, и која 9 Ст. М. Д. Грађа, Споменик, Lffi, стр. 98. 10 Епархиска Архивау Плашку. За овај податак захваљујем г. Р. Грујнћу. 11 Μ. Г., исписи, 12. 13 В. К. н. п., предговор, стр. 12. 73 je могла врло снажно утицати на револуционисање духова по Босни и Херцеговини,* У другом једном француском извештају, 17 фебруара, опет из Дубровника, каже ce да ce босански муслимани боје Карађорђева напада, и „сви православни, који су y великом броју, то желе и готови су i| 1 5да му ce придруже . Из разбацаних података које ћемо изнети, видеће ce, да je, одмах при крају 1804 и почетком 1805, владало y Хер- деговини прилично узбуђење, као и то да ce агитовало од стране немирних елемената да ce диже на оружје. Из Хер- цеговине je, при крају 1804, послата једна молба y Цариград руском посланику, y којој ce тражило, да ce овај заузме код Порте да Турци престану с насиљима y Херцеговини. Такође при крају 1804, кад je руски мајор Милетић, као Ивелићев курир, пошао из Боке за Петроград, дошао je код њега y Дубровник неки херцеговачки игуман Трофин, и предао му молбу за руског цара, y којој ce тражила руска заштита за Херцеговину.14 1567 Француски посланик y Цариграду послао je извештај својој влади, 11 јула, да je неки свештеник, по имену Симон Ваковић, пролазећи кроз Цариград, причао да иде из Босне и носи молбу „souscrite par un infinité de rayas“, y којој ce такође тражи заштита руског двора,11’ Почетком марта 1805, устаници из Београдског Пашалука шиљу, по други пут, Дамјана Миленковића с поруком владици Петру да устаје на Турке.18 Нема сумње Миленковић je свратио и код Хердеговаца. Француски консул y Дубровнику назирао je чак везе дубровачке владе с Карађорђем; a по Дубров- дику ce причало да су неки енглески агенти ишли y Србију.1' Јануара и фебруара 1805, долазно je y Дубровник херцего- вачки митрополит и често имао разговоре с руским консулом Фонтоном. Дубровннк je био доста згодно место за саста- * У њој има и једно место, као припев, y којему ce Карађорђе обраћа Дрини са речима: „Дрино водо! племенита међо, Измеђ' Босне и пзмеђ' Србије! Наскоро he и то време доћи, Када h y ja ii тебека прећи И честиту Босну полазити!“ 53 Μ. Г., исписи, 9. 11 М. Др., прилози, Споменик, XXXI, стр. 107. 15 Μ. Г., исписи, 15. 16 М. В., Карађорће, II, стр. 230. 17 Μ. Г., исписи, 14. 74 јање руских агената, Ивелића, Фонтона и осталих. У Дубров- нику je протурена вест од босанских муслимана, да je, 22 марта (4 априла) 1805, погубљен y Травнику херцеговачки митрополит, због тога што je, по тој вести, ухврђено из за- плењених писама Фонтонових, упупених y манастир Пиву, да je умешан y припремању устанка.18 У овој версији није тачно за погибију митрополита, јер ce митрополит Јеремије по- миње и 1804 и после 1805 год.; нити je пак истинито о његовом. учешћу ii манасгира Пиве y припремама за устанак, Једино може бити вероватно да су ухваћена каква писма, из којих ce могло закључити да ce y Херцеговини ради на побуни. У страху, вероватно, да не дође до покрета раје y Босанском Пашалуку, сличног оном y Србији, Порта je предузела извесне мере да умири духове y Босни и Хер- цеговини, На место Бећир-паше, који je после неуспеха са београдским усташима био онемогућен за босанског ве- зира, наименован je Сбјид Мустаф-паша Јенишехерлија,18 који je као везнр оставио најлепше успомене код босанских му- слимана попуштајући им y свему и имајући разумевања за мусли- манске прилике y Босни. Зилкадета 1219 (почетком јануара 1805), постицањем, ваљда, и руског посланика, из Цариграда je упу- ћен ферман везиру и њему подручним органима, y којему ce јасно изражава жеља султанова и портина како треба посту- пати с рајом. Поред уобичајене титулације, ферман гласи: „Да би ce стално одржао мир и поредак, нека вам je на знање: потребно je на првом месту да ce хришћанском народу, кога je нама вишњи Бог предао на аманет, не чине никакви зулуми, него да им ce y сваком погледу излази на сусрет, да y задовољству уживају и y миру и задовољству проводе живот. Да ce пази на њихове митрополите и владике особито; да им ce не чини ни- какве непријатности и насиља. Таквим поступцима да очувамо мир и ред, a да би ce το постигло y потпуном смислу, света je дужност свих надлежних званичних чинилаца, да на то обрате општу пажњу. Међутим, ja сам пре кратког времена дознао од сигурних људи, да ce чине од стране појединих званичних органа разни зулуми хришћанском народу и његовим митрополитима и владикама, што je противно. мојиж царским. наредбама, шеријатским прописима и уредбама, које . постоје од освојења ових земаља, A осим тога напада, ce на мирни 18 Ibid., 21. 19 Kemura, п. з , 16. 75 живот сиромашне раје која ce свакако мора узети y заштиту. Разне непогоде чине ce митрополитима и вла- дикама гхри наплаћивању њихових пристојби и даћа, које они прикупљају од хришћанског народа; неправедним глобама пљачкају народ и траже од њега новаца, при- свајају силом његов непокретни' иметак. Ти поступца доводе до пропасти бедне раје. Моја je жива царска жеља, да сви зулуми, ако их je било, што притискују рају, свакако избегну и да ce они узму под моћну за- штиту као верни поданици; да им ce обрати довољна пажња и да ce y тој ствари почне радити што пре. Ти мој везиру и кадије, наређујем вам, да обратите особиту пажњу таким догађајима; да ce по садржају мога цар- ског берата лепо поступа са хришћанским владиком, a особито са оним митрополитом који станује стално y Сарајеву y Босни; и да ce не чине никакви зулуми њима π њиховом сиромашном хришћанском народу. Да ce не отимају оставштине умрлих и манастирске некретнине; да ce не чине никакве сметње при скупљању њихове милостиње ; да ce y земљи осигура мир и поредак. Да вас двојица на то пазите y споразуму и да од сада по- ступате по мојим већ изданим ферманима, y противном случају проузроковати ћете y мени жестоку љутњу, услед које he ce противници мојих царских наредби хазнити строго. С тога вам наређујем да противницима улијете y уши ову моју строгу наредбу, да не би више ништа ра- дили противно мојим царским наредбама. С тога и објав- љујем ову моју заповед и шаљем вам je као ванредни налог, који je потекао из моје особите жеље, да ce y мојој држави чува особитом пажњом трајни мир, поредак,. благостање и задовољство.,.“ и т. д .20 Као што смо подвукли напред, на једном месту, неуспех. Бећир-паше да умири устанике y Београдском Пашалуку довео je y главном до одлуке портине да енергичније иступи против ових, π да одреди Хафис-пашу за београдског везира који je имао спровести њену одлуку. Да би према Хафис- иаши имали одрешене руке, устаници предузму мере да прет- ходно рашчисте са још заосталим јањичарима y Ужицу, Соколу и Карановцу, и да ослободе још три заостале нахије — по- жешку, ужичку и соколску. Налазећи ce пред истом опасношћу од Хафис-паше, Гушанац je углавио с устаницима примирје. Карађорђе je, почетком јуна 1805, напао с једном војском 30 Кемура Шејх Сејфудин еф. и Владимир Ћоровнћ, Прилози са хисто- рију православне цркве y Босни и Херцеговини y ΧλΠΙΙ и XIX столећу, Gl. Z. М„ стр. 427—430. 76 Карановац: после скоро једномесечне опсаде, карановачки Турци, интервенцијом новопазарског паше, споразумеју ce с устаницима, да ce јањичари удаље из Карановца, a устаници дигну опсаду. Како je Хафис-паша почео баш тада кретање са трупама уз Мораву, y намери да продре за Београд, Кара- ђорђе оде, с једним делом војске, да појача устанике који су имали дати отпор Хафис-паши ; Јакова Ненадовића и Ми- лана Обреновића, с другим. делом војске, остави да ударе на Ужице и припазе на кретање соколских турака. Ови притисну Ужице тако да je y граду постало не- издржљиво услед оскудице животних намирница и сталних напада устаничке војске. Ужичани најпре одбију једну уста- ничку понуду да под извесним условима предаду варош, и затраже хитну помоћ из Сарајева. Сарајевски ce јањичари ■одазову позиву упутивши Мемиш-агу Мачковића са десет Оарјактара и 500 војника.21 2Затим, из Сарајева буде упућено нарочито изасланство везиру y Травник, да изради већу по- моћ за притешњене Ужичане. На то везир, y једној својој бурјулдији, од 21 августа 1805 (7 џемазул-ахира 1220), са- општава Сарајлијама: „Учињен je договор са налазећим ce y Травнику мириманима, са великим хоџама, стубовима ајалета, капетанима, агама од царског оџака, и осталим првенцима, те je одлучено да ce предречени град (Ужице) од наведених разбојника ослободи. Затим, Хасан-паша, зворнички мутасериф, има причувати ова места док не стигну мемури за чување истих градова, који има одредити Хафис-паша, садашњи мутесериф смедеревског санџака, Тако je наређено: Сннан- e пашићу, који je управник таслиџанског, чајничког и пре- пољског аскера, Хаџи Салих-бегу са сребрничким аскером, Мемед-аги са вишеградским аскером, и Бећир-бегу са ново- пазарским, — сваки да има, након договора са Хасан-пашом, с божјом помоћу на поједину страну ударити. Сваком су бујрулдије по хитном татарину опремљене. Помоћу Бога, кад ce поменута тврђава ослободи, од босанских аскера нико не сме мимо Ужица ни један сахат унапред поћи“.2” Ово je први пут од почетка устанка, да ce из Босне подузима зва- нично оружана интервенција y борби устаника и београдскнх јањичара. Али, Сејид Мустаф-паша ннје то чинио по својој 21 Kemura, п. з., стр. 22. 22 Ibid., 25. 77 вољи, но под притиском сарајевског јавног мњења, које je најчешће било јаче од везиреве воље. Пре но што je стигла. помоћна војска из Босне, ужички Турци пристану на порав- нање са устаницима. По споразуму, јањичари су морали на- пустити град и селити ce y Босну; дато je нешто накнаде ерпској опсадној војсци и њеним старешинама; y вароши су постављене мешовите власти од Срба и Турака, Обавештен о капитулацији Ужица, везир нареди да ce обустави кретање босанске војске и да ce распусти кућама.23 Ова војничка акција београдских устаника y непосредној близини границе Босанског Пашалука и пораз турске војске под Хафис-пашом на Иванковцу, могли су бити од пресудног значаја за даље држање херцеговачких племена. Почетком лета 1805, Дробњаци су ce били изгледа решили за буну. Јер, већ 13 јуна и 25 јула, архимандрит Гаговић извештава Марка Ивелића, да дробњачки прваци, non Милутин и Мијо Годијел, „муте“ народ y Дробњацима, и то, како ce говорило, на постицање ,,правитељства“ црногорског и владике Петра,34 Прво да видимо, да ли je могло доћи јавно постицање од владике Петра, Ивелић и Мазуровски успели су, већ при крају 1804, да отклоне и последњу опасност за руски утицај y Црној Гори, одвојивши владику Петра од опата Долчија н ставивши овог под суд због тобожњих злоупотреба које je починио као вла- дичин секретар и повереник. Ивелићев курир, Мајор Милетић, дошао je y Петроград, почетком 1805, и донео повољне из- вештаје за руску ствар y Црној Гори и околним областима,"“ Отада ce y Пехрограду почиње повраћати наклоност према владици Петру, али ce не престаје држати на узди његова тежња за борбу с Турцима. Беч ce необично љутио што није успео потајно сломити владику Петра, и отворено ce противио руском утидају y Црној Гори, позивајући ce на уговор о подели Балкана на аустриску и руску интересну сверу. Почетком 1805, Беч и Петроград врло живо мењају објашњења о овом питању.20 У Боки je владала крајна затегнутост између аустри- ских власти, с једне стране, Црногораца с владиком Петром и Мазуровским, с друге стране. Црногорци су и раннје тра- 2345* 23 Ibid., стр. 28. 24 Ст. М. Д., Грађа, Споменпк, LIII, стр. 98. 25 М. Драг., прилози, Споменик, XXXI, 107. 20 Ibid., стр. 100—101; Вл. Ђ., п. д„ 164—171. 78 жили да ce y Црну Гору пошље један прави Рус који би одржавао везе између њих и руског двора, Почетком 1805, одређен je саветник Санковски за сталног руског агента y Црној Гори. Ивелић и Малуровски остају, после тога, још неко време y својству агената руске владе на подручју Црне Горе, Брда и Херцеговине. Дошавши, марта месеца, на своју нову дужност, Санковски уноси више такта y односе аустро-црно- горске, премда није успео да отклони сукобе, па и оружане. Затегнуто стање на граници црногорско-аустриској остаје све до евакуације Боке од аустриских трупа после Пожунског Мира. Санковски, као и Ивелић, имао je инструкције да спре- чава сукобе Турака и Црногорада, и да онемогући y свом дсдаашају какав покрет хришћана на турској територији. Он ce стално налазио уз владику радећи на реорганизацији црно- горске војске и мотрећи на владичино држање.3'' Према томе излазило би да ce владика Петар био коначно решио на оружану пасивност према Турској, Али, ипак, има једна околност која би говорила y ирилог онога извештаја Гаговикева. По једном аустрисжом извештају, одржан je на Цетињу, 12 марта, збор Црногораца и Брђана, на коме je, y присуству владике Петра и Санковског, прочитана захвалност руског цара Црногорцима на њиховој оданости, Али, збор je био врло незадовољан, што je цар тражио од њих да остану y миру с Турцима, Дошло je до врло оштрих протеста, и владиди je једва пошло за руком да умири незадовољнике, обећавши да ће он са Санковским обићи границу и на терену проучити потребу рата с Турцима, На овој скупштини било je преко 2000 људи, векином Брђана, Поред свих обећања, збор ce растурио незадовољан и гунђајући.27 8 По једном изве- штају из Дубровника, од 11 септембра, дошло je истог лета до побуне Куча, Климената и Пипера, и скадарски везир Ибрахим-паша морао je војштити на њих.29 Највероватније je, дакле, ако je било постиДања од стране Црногораца за буну y Херцеговини, да je το дошло од те струје која je била неза- довољна помирљивом политиком, скривено помагана од вла- дике Петра. Ипак, најјача агитација y Херцеговини да устаје на оружје, могла je доћи од устаника из Београдског Пашалука, о чему 27 Вл. Ђ., п. д., стр. 221 и даље. 28 Вл. Ђ., п. д., 223—24. 2S Μ. Г., исписи, 22. 79 имамо потврде и y једном недавно објављеном писму Досиј- теја Обрадовића.30 Херцеговци су могли бити добро обаве- штени о току догађаја y Београдском Пашалуку, како од поверљивих људи преко којих су ce одржавале везе, тако и долазећи често на пазар y Плевљима и Препољу, који нису били далеко од подручја устаничке акције. Имамо једну недатирану вест, да je босански везир упу- тио Смајил-пашу са босанско-херцеговачким спахијама y Ник- шић ,,да умири неке нереде“. Какви су то нереди били, не можемо знати; вероватно да су тада већ почели да ce јављају први знаци устанка. Како ce спахије нису одазвали y до- вољном броју, везир обнавља, 4 јуна 1805 (18 ребул-евела) наређење, с претњом да ће им ce тимари одузати и још бити кажњени, ако не пођу y Никшић. Тек 7 августа (23 џемазул- евела 1220) зна ce позитивно y Травнкку да je устанак плануо y Дробњацима. Под тим датумом, обавештава везир сарајевске прваке, да je „приспела народна тужба и шеријатски илам таслиџанског кадије и писма, y којима ce вели: y таслиџанском кадилуку y нахији дробњачкој, станујућа раја од неколико година je постала дволична, т. ј покаткад су покорни a каткад непокорни, me сад с у по све устали на устанак, и то на под- говор ешкије морачке (моравачке), me тражи да им c e опреми ломоћ ради чувања поменутог кадилука“.31 Кад устанак нису могли снречити, гледали су руски агенти да га локализују колико je могуће више. Мархо Иве- лић пише, 3 августа, Гаговићу, да ради што ревносније да Пива и остала Херцеговина остану на миру, „да буде права раја h послушна својим пашама и забитима, a да не гледају на Дробњаке који срљају лудо y пропаст“, За попа Милутина и. Мија Годијела вели, да су људи κοίιι не разумеју европску политику, која je сва y знаку француске опасности. Гаговићу je обећао преставити „где буде требало“ за његову одану службу руским интересима,32 Ивелић je дао уклопити на Крф неке 30 Никола Радојичић, Доситијево писмо о уређењу и просвећењу Србије, Летопис, књ. 300, 1921, стр. 23. 31 Kemura, п. з·, 19, 30. У поменутом Доситијеву писму тако!)е ce говори о устанку Дробњака, али како није утврђено датирање писма, не може ce знати тачно, да ли je y писму реч о устанку који je тек сад избио или о припремама и готовости Дробњака да ce побуне (Летопис, књ. 300, стр. 23). 32 Ст. М. Д., Споменик, LIII, 99. Радња Ивелићева за стишавање Херце- говпне помиње ce y овом писму Доситијеву, 80 агитаторе, Ивана Ожеговића и неког Радмиловића, који су преносили писма из Херцеговине устаницима y Београд- ском Пашалуку.33 Гаговић je успео да Пиву и њену најближу околину сачува од пожара, али један део племена Никшића, као што ћемо видети, пришао je Дробњацима и Ускоцима. Врло je вероватно да су побуњеници нашли извесне потпоре код Ровчана и Морачана, a раније смо рекли да су ce побуне јавиле y Кучима и Пиперима. Да ли су побуњеници y Дроб- њацима имали каког споразума и са овим последњим, можемо само претпостављати. У Травнику, најпре, рекло би ce, није озбиљно узет овај устанак ; можда и стога што je пажња била окренута на догађаје y Београдском Пашалуку. Везнр je, 9 авг. 1805 (25 џемазул - евела 1220) јављао сарајевским првацима, да спреме „неколико сто- тина“ људи под командом Ахмед-бега Палоше, сарајевског мутеселима, и да их упуте Синан-паши ради угушења буне y Дробњацима; Хаџи-Мехмед-бег Плевљак одређен je да ce стара о хранп и џебани за војску која je ишла на Дробњаке. Доцније, 2 окт. (20 реџепа 1220), везир накнадно одређује Сулејман-пашу Скопљака, клишког санџак-бега, најистакну- тијег и најуваженијег босанског првака, да побуну угуши. По овоме ce да закључити: или да je Синан-паша претрпео неуспех, или да ce y Травнику увидело да je устанак узео оз- биљније размере. Отада Сулејман-паша почиње своју значајну војничку каријеру y борби са Србима. Такође од овог времена његово име улева поштовање, како код босанско-херцеговачке раје, тако и код Црногораца и Србијанаца. Владика Петар са рес- пектом je распитивао, 1809, архимандрита Гаговића, „шта чује од Босне и за пашу Скопљака“.34 Одређен je, 1807-8, за сераскера, да доведе y покорност херцеговачке муслиманске прваке; иначе je често заменик везира. Скоиљак je, са стране Босне, и водио главне борбе против београдских усташа. Кад ce нашао, као врховни командант босанске војске, на. Мишару, 1806, очи y очи с Карађорђем, претрпио je стра- ховит пораз. Али дошао je и реванш. После познате устаничке катастрофе 1813, он je као победилац ушао y Београд на челу босанске коњице и постао београдским везирем. У Босни 33 М. В. Карађорђе, II, 215, 34 Ст. М. Д., Спомевик, LIII, стр, 116. 81 je био више уважаван од везира. Црногорци су онда имали владику Петра; Србијанци Карађорђа; босански муслимани Сулејман-пашу Скопљака. Сулејман-паша требао je поћи с војском из Скопља-Ва- куфа, y суботу, 7 окт. (25 реџепа 1220), преко Фојнице, сарајевске нахије и Фоче. Из Травника je наређено свим властима на том путу, да припреме све за дочек Скопљакове војске. Ко- начишта су одређена овим редом: ирво коначиште y фојнич- кој нахији, y Ростову; друго, y Осеку, y сарајевској нахији; треће, y Кијеву; четврто, y селу Димнићу на Јабуци; пето, y Фочи.35 Сулејман-паша није ишао дакле преко Плеваља. За устанак y Дробњацима дознало ce убрзо и y Цариграду. Тада су, вероватно, стигли сигурни извештаји и о поразу Хафис- паше на Иванковцу. Порта онда хитно наређује Сејид-Мустаф- паши, да, y договору са босанским првадима, буну угуши. Она овом приликом није хтела оклевати као y почетку буне y Шумадији. Ферман je стигао после одашиљања Сулејман- паше на Дробњаке, што je, можда, био узрок да босански прваци не дођу y Травник на први везирев позив, мислећи, ваљда, да je угушење буне y сигурним рукама. Десет дана доц- није, 19 окт, (7 шабана 1220), упућен je поново позив из Травника: „Што пре похитајте амо да ce договор учини, и да ce реши шта да ce ради, јер je το прешан и од свих послова најпречи, Ако не будете кренули чим ова бујрулдија стигне, што пре пођите, јер ако будете оклевали, могло би то заразно зло часом и на друга места прећи. Боже сачувај ако поменуто зло пређе и на друга места, и штете буде, како ћемо и овог и оног света одговарати! Добро ce смислите!“ 30 Ђехаја je писао заменику сарајевског мутесерифа, Хусејин Ефендићу, да позива на договор ове Сарајлије: ,,Од ешрафа и мудериза Мехмед Сејид ефендију Хамарића, Мухамед ефендију Али- кадића, некибова заступника, Муфти ефендију, Мустафа еф. Мутевелића. Још нека они собом узму кога виде за сходно од имама, хатиба и улеме“.3' Надајући ce, вероватно, да he Сулејман-паша угушити устанак, диван босанских првака реши да ce војска подигне тек после рамазана, и то ако ce укаже већа потреба.88 35 Kemura, п. з,, стр. 32. 38 Ibid., 35. 37 Ibid., 38. 38 Ibid., 36. 6 82 У једном саопштењу, заснованом по свој прилици на причању, узгред je додирнут и овај ударац Скопљаков на Дробњаке. Ту ce вели, да су Дробњаци дочекали Сулејман- лашу y Пиви, y селу Пирној Продоли. На челу дробњачке војске били су војвода Стојан Караџић и кнез Илија Томић. Борба je са великом жестином трајала узастопце два дана. Обе стране имале су великих губитака. Од Дробњака погиие и војвода Стојан Караџић, У борби су ce истакли са дроб- њачке стране, поред осталих, и ови : кнез Ђоко Дамјановић, ,,који je показао чуда од јунаштва", Шујо Караџић, син поги- нулог војводе Стојана, non Митар Головић-Абазовић, Мирко Дамјановић, додније кнез. Они су доцније и једни од главних учесника y смакнућу Смаил-аге Чеплића. Видећи да су Турци надмоћнији, Дробњаци уступе, a Скопљак уђе y Дробњак пустивши своју војску да ара и пали. Исгакнути Дробњаци побегну y Горњу Морачу код Ускока, мислећи ваљда да одатле наставе борбу. ГТритешњзни зимом и оскудицом, они закључе неки споразум са Скопљаком и врате ce својим домовима. При склапању овог споразума прву реч je водио кнез Ђока Маловић. Нема сумње да су y боју узели учешћа и Ускоди, премда ce не каже y овом саопштењу, као ни о евентуалном учешћу Морачана, Равчана, Пивљана, или кога другог.39 Колико je горње саопштење тачно, не можемо знати. Али, имамо два поуздана податка, из којих ce може назрети последица дробњачког пораза. „Паки извесно буде когда по- робите ce Дробњаци и об'ћси њихв Сулеманв-паша СкопљакЉ Дромлака числом 18, года 1805“,40 вели ce y једном запису манастира св. Тројице код Плеваља, У другОхЧ једном заппсу из 1806, такође ce погчиње „поара" Дробњака.41 Међу оним који су обешени изгледа да je био и non Милутин Церовић. Скопљак je затим узео као таоце 26 угледних Дробњака. 21 јануара 1806 (13зикадета 1220), ћехаја наређује властима на путу од Фоче до Травника, да ове таоце пропрате y Травник под сигурним стражама; „и кад исти' — вели ce ту — y који год кадилук стигну, да им ce приготови јело и пиће, и коњи за јахање, и од кадилука до кадилука да их пропратите здраве и живе, 89 Милутин Т. Томић, Биографије, Годишњица, XXX, стр. 104, 116, 123, 135. 40 Љ. Стојановић, заииси и натписп, књ, III бр. 3826. 44 Ibid,, бр. 3840. 83 -те да их не мучите и злостављате и од њих да не тражите новце“.42 У свом раду о племену Белопавлићима, Петар Шобајић, говорећи о ГТетронију Дамјановићу, игуману острошког ма- настира, наводи Да je игуман с Белопавлићима ослободио, 1805, Никшићску Жупу од Турака. Шобајић износи и детаље те радње игумана Дамјановића, али не помиње, изузев једног записа y жуиском манастиру, изворе одакле je το црпео. Жупа je, вели ce код Шобајића, припадала великој муслиманској породици Феризовића, која je била сама родом из Жупе и имала чардаке на Мионом Пољу, y сред овог краја. Један од Феризовића често je ишао с болесним сином y Острог ради лека, — јер по веровању, које ce y данас очувало y Црној Гори и источној Херцеговини, како код православних тако и код муслимана, болесни посетиоци Острога често оздраве услед чудотворне моћи св. Василија. Овај Феризбвић и игу- ман Петроније спријатеље ce и побратиме, зарекавши ce да ce нађу y нужди један другом, Постакнут вероватио врењем y Брдима и Херцеговини игуман Петроније ce реши да ослободи Жупу турског јарма; покупи око 400 Белопавлића, и при- макне ce Жупи. Желећи да, по могућности, избегне проли- вање крви и бар формално не погазн обавезу, поручи онда своме побратиму Феризовићу да што ире бежи, пошто je тобож дошла руска војска да истера Турке из Жупе. Веру- јући Феризовићи да je игуман послао поруку као њихов при- јатељ, најпречим путем побегну y Никшић; Белопавлићи ce онда спусте y Жупу и попале чардаке Феризовића, који ce више не врате из Никшића. Нема сумње да je ова акција игу- мана Дамјановића са Белопавлићима y вези са устанком y Дробњацима; али, као што ce види, нити je што олакшала положај Дробњака, нити утицала на исход устанка.43 После угушења уетанка y Дробњадима, оставивши, по свој ирилици, нешто посаде да мотри на кретање покорених Дробњака, Сулејман-паша je окренуо војску против београд- ских усташа, који су напали на Новопазарски Санџак, y по~ четку 1806, с намером да успостави везу с Црногорцима, Херцеговцима и Брђанима. 42 Kemura, п. з., 42. 43 Петар Шобајић, Бјелопавлићи, Насеља, књ. 15, стр. 286—387. 6* Д E Ο II. ГОДИНА 1806. ГЛАВА I. Од битке иа Иванковцу до велике турске офанзиве. Одлука отоманске владе да устанак Срба y Београдском ГТашалуку угуши оружаном силом, пала je одмах после првих вести о поразу Турака на Иванковцу. У почетку рђаво инфор- мирана о величини пораза, она поново поверава Хафис-паши вођење војне на устанике : упућује му из Цариграда појачања y војсци и ратним иотребама, a околним пашама наређује да хитно дижу војску и споразумно с њим почну оружану акцију. Али, кад су ce, ускоро затим, оцртале размере битке на Иванковцу, Порта je била принуђена почети изнова с при- премама, и то далеко опсежнијим, ако je мислила остати при одлуци да устанак свлада оружјем. После извесног колебања, и докушаја да преко дариградског патријарха устанике приволи на умирење, она, раздражена још уста- ничким упадима, с почетка 1806, y суседне крајеве, при- ступа озбиљно на заснивању једне велике офанзиве, Наре- ђена je мобилизација војске y Европској Турској и једном делу Азије, a овај ратни доход, на основу фетве „муфгије свега света“, оглашен верским ратом. Какве размере je требао имати рат, лепо ce види из једног циркулара турског ратног министарства, упућеног пашама око Београдског Пашалука поводом дизања војске на устанике, „Сазвате све војне ста- решине на договор и саветовање — вели ce на једном месту y том циркулару — као и племенити родољуби и виши чи- новници, поводом тих изненадних и крвавих догађаја с побу- њеном рајом, једнодушно су решили: да je сваколики мусли- мански свет, по верској дужности и због војног угледа и државне части, дужан прогластити ратноверски поход, да ратује с оружјем y руци и да с опасношћу свога живота узме најживљег учешћа против побуњене неверничке раје, да ce бије и бори дотле, докле сасвим не буде иоломљен и уништен ненријатељ дин-ислама“.1 Не само да je било сло- бодно, но je заповеђено „да ce убија, уништава и стреља сваки бунтовник, па ce ма где ухватио сахмо да би ce y корену могла уништити клида устанка“.2 За врховног команданта војске која je имала водити рат на устанике наимеиован je румели-валис, пређашњи скадарски везир, Ибрахим-паша,3 брат и наследник Махмут-паше Бушатлије, који je погинуо од црногорске руке y борби на Крусама, 1796 године. Порта je, изгледа, желела да офанзива почне што пре; прилике су биле пак такве да je почела тек јула 1806. Узроди одлагању офанзиве тако далеко могли су бити y главиом ови: временске непогоде и теренске тешноће за концентрацију трупа; рђаво снабдевање храном и муницијом; неки нереди међу трупама y Софији; — нарочито, задржавање главног команданта Ибрахим-паше y Скадру, најпре, због немира y Брдима ii уласка Француза y Далмацију, после, изгледа, због смртн босанског везира Сејид Мустаф-паше, о чему he бити више речи на свом месту, Ипак, ово време до турске офан- зиве испуњено je важним догађајима, како војничким тако и политичким. Нарочито je било живо учешће босанске војске y акцији против устаника, што нас посебно мора интересовати, Видели смо y једној иретходној глави, да су босанско- херцеговачки муслимани стајали под јаком импресијом дога- ђаја y Београдском Пашалуку, и да су y већини, услед разних околности већ наглашених, желели да ce предузму најради- калније мере да ce устанак угуши. Разумљиво, онда, што je одлука отоманске владе за вођење војне на „бунтовнике“ наишла код њих на пуно одобравање и добар одзив. Тада су први пут од Кочине Крајине биле позване Босна и Хер- цеговина да устану на оружје y одбрану отаџбине и вере, и то не од непријатеља слоља, но од бунтовне и непослушне раје. 8 јануара 1806, босански везир Сејид Мустаф-паша, шиљући y препису царски ферман по свим кадилуцима, објавио je мобилизацију целокупне војне снаге Босанског Пашалука, наредивши да ce чека с кретањем до закључка „ламети и 1 Г. Баласчев. Неиздати турски документи о српском устанку 1805 и 1813 год., С. К. Гласник, XIV, 1905, стр. 30—34, 3 Ibid,, стр. 29.' 3 Ibid., стр. 30, 88 89 договори“ и другог наређења, „И како вам буде писано y другој бујрулдији, и где будете одређени, одмах тако морате извршити и поћи на одређено место", наглашава везир y својој заповести.4 Догађаји који су ce одмах затим одиграли учинили су да ce мобилизација босанске војске извршила и брже и боље, но што би, можда, иначе било. Пре објаве мобилизације, као што знамо, налазио ce y Босаиском Паша- луку приличан број војника под оружјем, нешто за чување границе према Београдском Пашалуку, али највише са Сулеј- ман-пашом y Хердеговини на Дробњаке. Турским припремама за офанзиву устаници су ce нашли пред тешком и деликатном ситуацијом: ималн су ce ухватити y коштац скоро с читавом војном снагом отоманске имиерије. Не потцењујући нимало озбиљност ситуације, a непоуздани сасвим y оружани успех ако дође до пуне турске офанзиве, они предузимају извесне мере да отклоне опасност, или бар створе повољније услове за одбрану. На скупштини y Сме- дереву, држаној при крају новембра 1805, поред решења о војним припремама, што смо изнели y првој глави, донесене су још и две исто тако важне одлуке: (1) да ce дипломатски најживље ради y Бечу, Петрограду и Цариграду, да би ce на Порту утицало да одустане од војничке акције ; (2) да ce одмах уђе с војском y оближње крајеве, a Београд и Шабац ставе y пооштрену опсаду, евентуално и заузму.5 * Превентивним војним мерама устаници су, изгледа, хтели постићи следеће: побољшати стратегиски положај; побунити околне Србе, те с њима увећати број војске; и, напослетку, спречити концентрацију турскнх трупа. Почетком јануара 1806, они предузимају оружану акцију y свим правдима. Миленко Стојковић убрзо осваја све до Мироча и Дели Јована; заузима Пореч и затвара иролаз Дунавом. Петар Добрањац, са Сте- ваном Синђелићем и још неким старешинама, осваја Ражањ, Параћин ii Алексинац; почетком. јануара, туче Пазван-Огла на Џивџи-Бари. Младен Миловановић и Станоје Главаш, после заузећа Крушевца, продиру с једним одредом до Куршумлије, и с бока угрожавају Нишу и Лесковцу.0 4 Прилози, 1923, књ. III, стр. 24. 5 М. Вукићевић, Карађорђе, II, 301—2. 0 Ibid., 355—7. 90 Према Босанском Пашалуку подухват je био још нај- смелији и најизазивачкији. Незгодан географски положај Бо- санског Пашалука и расиоложење православног живља y њему за кидање с Турцима, могли су давати наде устаницима на веће успехе. Прелаз преко Дрине y њеном доњем току био je опасан због зворничке и соколске тврђаве; зато ce они овде ограничавају на пооштреној опсади Шапца и подизању утврђења на десној обали Дрине код изложених места. Бо- санску граниду прелазе пак офанзивом y Новопазарски Сан- џак, ii то y два правца: Радич Петровић, с једном војском, уз Ибар према Новом Пазару; Милан Оореновић, с другом војском, према Вишеграду, Препољу, Плевљима и Новој Ва- роши. Главна je намера била ова: одсећи Босански Пашалук од Турске и створити непосредну везу с дрногорским, брд- ским и херцеговачким племенима.7 Дволично држање вла- дике Петра према руским агентима y питању његова односа према Турцима, врење по Брдима и скорашњи устанак Дроб- њака, могли су давати устаницима наде да he бити помогнути с те стране. Упад устаника y Новопазарски Санџак налази босанску војску y покрету. Опасност да Босна не буде одсечена и бедно стање избеглица из угрожених крајева Новопазарског Санџака учили су да Босанци постану активнији. „Велико и мало, богато и сиромашно, на коњима и пешке, не гледајупи на велику зиму и муку, појурише, и то по наредби и уредбом босанског валије Сејид Мустаф-паше“, вели ce мало прете- рано y једном турском извору.8 Зимско време je прилично отежавало концентрацију војске. Рекло би ce да je y Сара- јеву било неких нереда приликом мобилизације. Партија која je захтевала, кад je Муса-ага Фочић, шабачки муселим, још y почетку устанка долазио y Сарајево, да ce дахијама помогне и војнички интервенише y њихову корист, љуто je прекоревала другу партију, онда помирљивију, која je το спречила.9 Концентрација војске je, y главном, вршена y два правца. Највећи део трупа упућен je y Новопазарски Санџак да заустави продирање устаника. На ту страну je 7 Ibid., 459; Аврам Поповић, Устанак y Горњем Ибру и по Копаонику, Годишњица, XXVII, стр. 229—59. 8 Kemura, п. з., 72. < 9 Рашид-беј, Историја чудноватих догађаја y Србији и Београду, Спо- меник, XXII, 17. 91 одређен и Сулејман-паша, после успелог похода на Дроб- њаке, Војска из Посавине, зворничке и једног дела сребр- ничке околине одређена je y доње Подриње, према Шапцу и Ваљеву. Прикупљање војске трајало je читаве зиме, y мањим и већим одељењима. 13 фебр, (6 зилхиџета 1220), везир јавља Сарајлијама, да и сам намерава ускоро на границу. „Опремио сам — пише он — бурулдије по земљи да сваки мумин који има y срду и души вере и драгости за вером и браћом, нека ce спреми предреченим вођама y помоћ, јер je њима поверена и даља управа и уредба тих кадилука. Даље желим да ce остали придруже мојим војницима, a ja намеравам наскоро из Травника устати и тамо кренути, те смедеревски санџак од злочести трутова очистити“.10 Са своје стране Порта je стално чинила постреке да ce мобилизација што пре доврши. Везиру Сејид Мустаф-панш ii три пута je заповеђено хитно дизање војске и озбиљне припреме за офанзиву. ,,Немој мислити да je ово посао као други послови — наређује ce везиру y једном ферману —, него je ово верска и божија заповест да ce ратује и бије, као што сам и пре издао моју заповест, да идеш са босан- ским мириманима, капетанпма, и са овим безина и спахија.ма који су способни за рат; и да узмеш y друштво јенипазарске миримане и с њима да кренеш на одређено место. Да ce договориш са урумелиским валијом, те с њнм y споразуму са сваке стране одједанпут, y једно време, на поменуте разбој- нике навалите, и помоћу Бога разбијете, и голом сабљом γ руци да прокрчите пут божјим заповестима, за што ћете стећи велику плаћу на оном свету. На исти начин, поновио сам заповест и урумелисхом валији уз наредбу да похита. Сад да те видим како hein моју царску заповест испунити и извр- шити онако хао што мислим и очекујем од тебе, који ћеш моју царску милост добити. Загрии скуте, па добро настој да из- вршиш садржај мога царског фермана“,11 Било je прилично говора о томе колико ce Русија упи- њала да задржи владику Петра од рата с Турцима, што јој je ii пошло за руком, али не и да умањи код њега борбено расположење. To je био немиран и борбен дух, продукт свога времена, који ce хтео трошити y националној активности 10 Kemura, п. з., 58. 11 Ibid , 65. 92 пошто-пото, Најрадије je хтео загазити y борбу с Турцима, a вољан je био и са Аустријанцима. Прилике и руска поли- тика навиле су да je ушао y рат с Француском, с којом je он, пре четири године, водио преговоре за заједничку акцију на Балкану. Поразом на Аустерлицу, 20 новембра 1805, поред пони- жења као велике силе, Аустрија je била приморана и на тери- торијалне жртве; најтежа je била уступање Далмације Фран- цуској. И Русија je тим била осетно погођена: Наполеон, њен најопаснији супарник, добијао je, на тај начин, сигуран осло- нац за своју политику на Истоку, Аустрија je морала при- стати на иредају Далмације; Русија ce није хтела с тим по- мирити. Франдуске трупе имале су, по уговору, посести Дал- мацију с Боком до 15 фзбруара 1806. Руска влада ce решила да их y томе делимично спречи. Као оруђе требао je послу- жити на борбу готови владика Петар. Велико Државио Behe, под председништвом цара Александра, беше решило, јануара 1806, да ce поклони већа пажња националним тежњама оал- канских народа. Исто тако, министар иностраних дела Чар- торински, вероватно под сугестијом француске опасности, прихваћа идеју владике Петра, да ce, од ЦрнеГоре, Херцего- вине и Боке, створи нека врста државе, која би стајала под суверенитетом Турске; нешто слично Јонским острвима. Ta нова творевина имала je послужити Русији као запрека фран- цуском утицају на Балкану. Заједничка акција народа из поменутих областн против француске окупације Далмадије с Боком, требао je бити предуслов за стварање те државе. У том правцу дате су из Петрограда инструкције владици Петру, Фонтону, и Санкозском, који je, од краја 1805, преду- зео вођеше свих агентскнх послова на подручју Ирне i ope с Брдима и Херцеговине.1' Разуме ce да je главна личност ове радње требао бити владика Петар. У овом. случају, руски интереси потпуно су ce доклапали с његовом амбицијом и тежњама. Окупација Далмације од француских трупа ишла je врло споро због те- ренских и других тешкоћа. Бока такође не буде на време посед- нута, Православни Бокељи изјаве да желе сједдњење с Црном Гором, и лате ce оружја. Црногорци упану y Боку. 14 фебруара, одржао ce бокељско-црногорски збор y Рисну, на којему 13 13 Dr. Lujo Knez Vojinović, Pad Dubrovnika, Zagreb, 1908, I, стр. 126 9. 93 буде Французима оглашен рат, 11 фебруара 1806, аустриске трупе предаду Котор удруженој црногорско-бокељској и рус- кој војсци. Ова последња била je приспела с Крфа.18 На тај: начин ce створи позната Которска Афера, која je Аустрији нанела доста штете и непријатности. Предаја Котора Русима и Црногорцима био je врло значајан преседан. Наполеон ce беше уплашио да и Дубровник не постигне иста судбина, те заповеди да га заузму француске трупе. После форсираног марша, генерал Лористон уђе y стародревни Дубровник, 14 маја 1806, против воље дубровачке владе и аристократског дела становништва. То доведе оиет до опсаде Дубровника од црногорско-руске војске и пустошења његове питоме и цивилизоване околине, У историји je το забележено као стварна пропаст старе Републике. Опасност од Црне Горе, дакле, Босанском Пашалуку није било, ПТто ce тиче херцеговачких племена, ствар je стојала овако. После неуспелог устанка y Дробњацима, код њих није било више ранијег расположења за борбу с Турцима. У истом правцу као ранији руски агенти, Ивелић и други, — и Санковски je одржавао везе с поверљивим људима y Хер- цеговини. По свој прилиди, састајао ce с Гаговићем y Ду- бровшшу, негде почетком 1806. Пише он из Котора Гаговићу, 3 априла, да y Херцеговини подгрејава мржњу на Французе, a ,,да ce ни под какав начин не дижу против своје законите власти“.13 4 ГТосле пораза Дробњака, Гаговићу није било тешко то постићи. У црногорско-бокељској војсци било je нешто војника и са херцеговачког подручја, чему ce турске власти нису, изгледа, противиле. To je љутило француске генерале y Далмацији, те су требињском паши пребацивали за нело- јалност.15 *Интересантан je један детаљ који може бадити мало- светлости на односе Турака и архимандрита Гаговића y ово време. Дошло je до неког спора између ливског манастира и неких сељака. Кадија невесињски и пивски, Омер Тевбзикис, дошао je y Пиву са пет пратилаца, да на лицу места слор исцита и реши. 24 јуна 1806 (19 ребулахира 1221) доноси он решење y корист манастира, т. ј. Гаговића као тужитељске стране.10 Врло ce лако да претпоставити, и ако доказа немамо, 13 L. V. Pad Dubrovnika, I, 103, 14 Ст. М. Димитријевић, Грађа за српску историју, Споменик, LUI, стр. 100. 45 L. V. п. д., I, 239. 10 Босанска Вила, 1895, стр, 298. 94 да су y овом спору Турци билн на страни Гаговића због његове лојалности и акције да херцеговачка племена остану y покорности турским властима, Чим су Босанци почели излазити на границу и долазити y додир с устаницима, отпочели су љути бојеви, који су, са извесним прекидима, трајали скоро три месеца. Босанској војсци убрзо полази за руком да заустави напредовање Ра- дича Петровића и Милана Обреновића. Окршаји почињу пак најпре према Шапцу и Ваљеву. Прве половине јануара 1806, Јаков Ненадовић и non Лука Лазаревић почињу систематску опсаду Шапца, Јуначки га je бранио Абдула Видајић, од куће Видајића из Зворника. Он je тврдио Аустријанцима да иеће пустити шабачки град „бунтовницима“ „док je год душе y телу“. 24 децембра 1805 (6 јануара 1806 по новом), тражио je од Петроварадинске Команде дозволу, да може послати y Босну, преко аустриске територије, једног курира који би обавестио босанског везира о хешком положају шабачке посаде, Петроварадинска Команда извинула ce неутралношћу.Xl Кад je Шабац био, тако рећи, скоро на издисају, стигла je помоћ из Босне. Да би снасли шабачку тврђаву капитуладије, и, веро- ватно, олакшали диверсијом војсци y Новопазарском Сан- џаку, Босанци, већ средином јануара, предузимају наступање преко Дрине према Шапцу и Ваљеву, Прелазак на устаничко земљиште врше северно и јужно од Јадра и Рађевине, пошто нису, изгледа, хтели кидати онај уговор о неутралности ове две покрајине. Неколико мањих препада устаници успешно одбију, Босанци претрпе нарочито осетан пораз, 17 јануара, y сукобу на Ранитовачи, близу Лешнице, од Луке Лазаревића, који je, на неколико дана пре тога, дошао с неколико војске испод Шапда да појача слаба устаничка одељења на Дрини. Увиђајући да су Босанци намернн пошто-пото прокрчити пут за Шабац, устаници оставе нешто мало војске око Шапца, a највећи део пребаце на Дрину, где дође и Карађорђе да управља одбраном. При крају јануара, с великим појачањима навали босанска војска, и то y два правца: једна, од Сре- брнице ii Сокола, према Ваљеву; друга, од Лешнице и Бадо- винаца, према Шапцу, Оној војсци што je тежила Шапцу 17 17 А. Ivić, Documenti о ustanku Srba pod Karađorđem Petrovićem, Vjesnik Zemaljskog Arhiva, 1920, стр. 25, 95 дали су устаници, под Карађорђевом командом, жестоког отпора на Жичком Пољу и Ранитовачи. Губитци су били на обема странама врло осетни. „Бој je овде такав био, да би човек рекао да сав луг пламти. Срби су ту од мртвих коња бусије правили и бранили ce. Само je турских коња више од 200 мртвих цало“; тако ce, y једном извору, описује један од важнијих момената из овог 6oja,!s Услед сталног притиска босанске војске и непогодна времена, Карађорђе je био при- нуђен на повлачење. 29 јануара, Хасан-паша Сребрпички, звани Арслан, са 3000—4000 војника стигне y Шабап, радосно /* ■ дочекан од шабачке посаде. По киши и снегу, Карађорђе прикупи војску y селу Јелеџчи, близу Мишара, и ту ce утврди y једном шљивику, с намером да ce поново упусти y борбу с Турцима. 30 јануара Хасан-паша изиђе с војском. из Шабца, и напане Карађорђа свом снагохм, Бој je био жесток и крвав. Бо- санска војска je наваљивала читавог дана. Срби су ce очајно бранили. Битку je решила и Карађорђа извукла из шкрипца једна устаничка коњаничка чета, отприлике од 50 људи свега,* која je, предвођена од Јована Томића-Белова, Петра Молера и калуђера Макарија, однекуд, пред вече неочекивано напала Бо- санце с леђа. Изневхађевт, a мислећи да напада велика војска, Босанди y највећем нереду напусте бојиште и иобегну Шапцу. Пало je Турака само мртвих више од 200, међу њима и брат Абд-аге Видајића. ,,И од тога дана није ce више усудио ни један Турчин y ону страну y поље далеко од града отићи“. — Она војска која je наступала од Сребрниде и Сокола, не наишавши ни на какав озбиљнији отпор, удари преко Бранко- вине y правцу Уба. Јаков Ненадовић, који je лежао од рана код своје куће y Бранковини, једва ce спасе да га Босанци жива не ухвате. Убрзо дође испод Београда Јанко Катић с нешто војске; после победе код Јеленче пошље и Кара- ђорђе појачања; — те Катић, и Јаков, који ce већ био при- дигао од рана, дочекају ово крило босанске војске, и наневши му осетан пораз пребаце га y правцу Сокола. Фебруара ме- сеца, Карађорђе je писао проти Матији, који ce тада бавио 18 Јован Хаџић, Устанакт. Србскш подг ЦрнБЈМБ Хорђемв, Новп Сад, 1862, I, 61. * Извори ce не слажу за број коњаника: Прота Матија вели да je било само двадесет коњаника; Ј. Хаџић нзноси да их je било 200; ми смо узелн број који наводи П. Јокић, као учесник y овом боју. 96 y Бечy: „Ваше куће и дрква попаљене; но ваша ce фамилија спасла y тамнавском збегу здраво и мирно. Немој ce бринути, ■ <ί 1 9но гледај ваше дело за ко]е сте отишли . После пораза код Јеленче, Хасан-паша ce није усуђивао предузимати неке озбиљније нападе на устаничку војску код Шапда. Он je остао с једним малим делом. војеке да појача шабачку посаду, a већи део, изгледа, да ce вратио Дрини. Устаници су изблиза мотрили на шабачку посаду, a y мањим четама крстарили све до Дрине, ометајући саобраћај саШапцем и штитећи народ по Мачви и Поцерини од плењења са стране босанске војске. Босанском војском y Новопазарском Санџаку командовао je Сулејман-паша Скопљак, који ce с већим делом трупа налазио код Новог Пазарара. Код Вишеграда je стајао као главни заповедник Мехмед-паша Видајић. Њему су били пот- чињени: Хасан-паша Бањалучки, звани Топал, с војском из Фојнице, Високог, Неретве и Прозире; алај-бег сарајевског кадилука с бегима и спахијама из сарајевске околине; војска из околине Рогатице и Вишеграда. Хаџи-бег из Сребрнице имао je стајати дриправан, да y случају потребе горњим прискочити y помоћ са 1000 људи из Сребрнице, Бирча и Кладије.30 Зауставивши напредовање устаника, Скопљак и Мехмед-паша припремали су ce за против-акцију, и обазри- вије и са више плана но Босанци који су наступали према Шапцу и Ваљеву, због чега према Новопазарском Санџаку и долази доцније до одлучних бојева. По турским изворима, један од већих напада, који ce имао комбиновано извести, како од оне војске што je стајала код Новог Пазара, тако и од оне код Вишеграда, требао je бити 20 фебруара (13 силхиџеа, y суботу) ,,на табор одмет- нички, који ce налази y Добросличима“.'21 Српски извори веле, да je одлучна битка вођена око Цвети 1806, код речице Дежеве, недалеко од Новог Пазара, a два сата од варошице Рашке, ii то изгледа само са трупама Сулејман-паше._Ј О појединостима знамо по стиховном причању шабачког егшскопа 19 Мемоари, 171. — О овим бојевима према Шапцу и Ваљеву имамо ове изворе : Ј . Хаџић, п. д„ I, 57—62; од истог писца нешто опширније, Голу- бица, V, 1 —10; — више поједини моменти и фрагментарно : Архив Срп. Акад. Наука, бр. 395, 396, 399; Мемоари, 170—71; Споменик, XIV, 48. 20 Kemura, п. з,, 43—48. 21 Ibid, 58., 22 В. Караџић, списи, књ. I, 204; Годишњица, XXVII, 229—36, 97 Герасима Георгијевића.23 24Ha дан одлучног боја, устаничка војска, с побуњенидима из оних крајева, утврдила ce била код Дежеве.. Свим одељењима je командовао Радич Петровић, Мање ко- манде су имали ови, за које знамо: — од устаника из Београд- ског Пашалука, Танаско Рајић; — од побуњеника из крајева око Ибра: студевички калуђери Мелентије Никшић и Самоил, non Никола из Муеића, non Филип из Горње Брезове, војвода Ђорђе из подгорске нахије. Турци пођу од Новог Пазара ирема устаничким положајима; али ови ηθ сачвкају противника y заклонима но изађу пред шанчеве, где ce отвори крвави бој. До подне је cpeha била на страни Срба. Али кад Турци до- бише иојачања, a Србима уз то још нестане муниција, ситу- ација ce окрене y корист првих. Тај критични моменат ша- оачки епископ овако приказује y овим неспретним стиховима : „Гад ce Турци опет осмелише, Те на наше руљом ударише; Смешаше ce по равници поља, Te ce бише пушкам и сабљама“. Срби буду потучени до ноге. Погине велики број, међу којим и храбри војвода Ђорђе. Међу заробљеним био je студенички калуфер Рувим; њега Турци одведу рањена y Нови Пазар, ставе на муке и уморе, Остаци устаничке војске и остаци побуњеника из оних крајева повуку ce устаничкој граници. Сулејман-паша пусти своју војску да опустоиш све до самог Ариља, Турци запале и манастир Студеницу; тело св. Краља спасе Мелентије Никшић оступивши с Радичем Петро- вићем. Пуквиљ, новоименовани француски консул y Јанини, засгао je још свеже трагове овог српског пораза, кад je с про- лећа 1807, из Травника преко Новопазарског Санџака, први пут ишао на своју дужност. Он овако описује своје утиске из Новог Пазара: ,,Кад пређох Рашку, приспевши y градић врх вароши, гроза ме обухваташе гледајући поврх његових зидова гомилу одсечених глава мушких, што их Бошњади ту беху натакли као трофеје својих победа y рату против Срби- јанаца, Хиљадама гавранова тужно гракћући ждераху те жа- .iocne остатке, a моји татари одушиваху гњеву своме ncyjypPi своје побеђене непријатеље“ д3 Мехмед-паша Видајић идрао je исто тако лепог успеха: потиснувши Милана Обреновића, он 23 Ст. Новаковић, Манастир Бањска, Глас, XXXII, 78—9 24 Годишњица, II, 277. 7 98 поврати Вишеград и Ужице, Преотимањз Ужице поздрав- љено je топовском паљбом са сарајзвског града. Једна епизода из овог турског напада на Ужице, послужила je И. Андрићу као мотив за његову приповетку За логоровања. Победа Скопљакова и Мехмед-пашина y Новопазарском Санџаку повукла je, изгледа, y акцију и босанску војску y доњем Подрињу. Једно овеће одељење Босанаца упути ce с Дрине преко Мачве; шабачка посада учини, y исто време, испад с диљем да олакша прелаз овог одељења за Шабац. Јанко Катић и Вујида Вулићевић, који су раније још с нешто коњаника дошлн испод Београда, са Стојаном Чупићем потуку y Мачви и једну и другу турску војску.2|Ј Народна песма обележава овај бој као један врло тежак пораз босанске војске, Јопх rop'e je прошао Осман Џора, избеглица из Ваљева, који je с већим бројем војника упао од Сокола. Он je просто био сатрвен, 3 априла, на Чучугама. Јаков Ненадовић пише, 11 anp., y Срем једном пријатељу: „Число je Турака неисказано по- гинуло, и тако су растерани да и данас гди који ce из шуме 11звуче, и чобани по шуми и данас бију. Јуче су нашли ^пе- десет Турака и убили“.27 28Прота Матија вели: „Турци бегајући побацаше пушке, хаљине, обућу, да би лакше бегали; али забадава, Срби стизају, и које сабљом, ножем^које бритвом кољи, које прошцем и крљаћем y главу туци ■' С обзиром на ово тромесечно ратовање босанске и уста- ничке војске, потребно je навести и ове ствари. 1. Докле je на јужном и источном устаничком фронту, после првих устаничких успеха, владало релативно затишје, захваљујући, y првом реду, тој околности, што на тим стра- нама није још била извршена концентрација турске во)ске; дотле су према Босанском Пашалуку вођени, од половине јануара до половине априла, крвави бојеви. Истина, сем бојева код Дежеве и Јеленче, остали имају више-мање епизодичан карактер. У ова два случаја ситуација ce мењала y неколико, али не и тако да je тим био уздрман војнички положај једне од ратујућих страна. И бојеви код Дежеве и на Јеленчи, као и они други, нссе обележје бојева који претходе свакој од- 35 Kemura, п, з., 73. 20 J. X., п. д., I, 64; Глас, XIX, 8 - 9 ; В. Караџић, Народне Гђесме, књ. IV, 161 27 Мита Петровпћ, Финансије и Установе, I, 78. 28 Мемоари, 173—4, 99 лучујућој битци y циљу добијања теренских и других погод- ности, с том разликом што je овде то рађено више нагонски но с неким стратегиским планом y данашњем смислу. Ипак, по жестини с којим су вођени; релативно по снагама које су ангажоване; по жртвама које су пале, — неки од ових бојева имају карактер правих битака. (Ми ћемо видети, како j e ми- шарска битка, која je проузроковала слом босанске војске, стала устанике незнатних жртава, мање него ма који од бојева из овог зимског ратовања). С босанске стране, y борбу су ушле све мобилисане трупе; устаници су употребили војску из крајева западно од Мораве, и то не сву, — један добар део стајао je код Београда. 2, Тешко je тачно одредити, ko je изашао победилад, ко лобеђен, Отприлике би ce могло овако рећи: на југу, према Новопазарском Санџаку, Босанци су имали несумњиви успех; релативне успехе устаници су постигли око Шапца и Ваљева, Ипак, исход овог ратовања био je неповољан за обе ратујуће стране, али, како изгледа, више за устанике, и то из следе- ћих разлога. Прво. У доњем Подрињу борбе су вођене на устаничком земљишту, што je, разуме ce, довело до пусто- шења тих крајева (биле су паљене куће Ненадовића y Бран- ковини и попа Луке Лазаревића y Свилеуви) и врло тешког стања за тамошњи живаљ, који je по највећој зими морао напуштати своје домове бежећи по збеговима и преко Саве не увек радо приман од аустриских пограничних власти. Друго. План да побољшају свој стратегиски положај према Босни, устаницима није успео, Напротив, на некЕШ местима постао je још тежи: Босанци су успели успоставити везу с а Шапцем, истина несигурну, али, тек, она ie постојала; Мачва ii Поцерина нису могле бити заштићене од напада босанске војске с Дрине и испада шабачке посаде ; преотн- мање Ужица такође je један осетан губитак, Најтеже je изгледа устаницима пао неуспех да ce успоставе директне везе с Херцеговцима, Црногорцима и Брђанима. Преписка устаничка, y априлу и мају, с владиком Петром најбоље то потврђује. 3. У овом ратовању откривени су недостаци код трупа ■обе ратујуће стране. Код Босанаца ce јако испоњавало осуство дисциплине, јединства y командовању и наступањима, наро- чито оне војске која je оперисала према Шапцу и Ваљеву. 100 Код устаника тога je било y мањој мери, бар онде где je доспео Карађорђе, али je код њих владала оскудица y џебани ii храни. 4. Једино y крајевима Новопазарског Санџака које су устаници били притиели, дошло je до покрета раје и њене сарадње с овима; иначе, y осталим деловима Босанског Пашалука, она остаје потпуно пасивна. О каквом озбиљнијем врењу код ње и намерама да ce дигне на оружје, нема ни- каквих сигурних вести. Чак Јадар и Рађевина, y близини којих ce воде жестоки и крвави бојеви, остају на миру. Људи који су стајали на челу ове две области, изгледа трудили су ce да очувају неутралност, руковођени, вероватно, неизвесношћу која ће од зараћених страна остати на концу победилац. Још једна околност могла je утицати на држаше Јадра и Рађевине, Босанска војска je на најзверскији начин поступала са Србима y доњем Подрињу, y домашају њене акције и логоровања, Нај- тежи je био случај са селом Добрићем. По народној песми, негде пред Ђурђев-дан, упане Кулин-капетан са својом дру- жином y село Добрић: посече 74 човека који су му били дошли на веру ; село пороби и попали, a попа Филипа и сеоског кнеза Илију везане y ланцима доведе y ордију и вргне на колац. Робље, као што ce зна, откупио je кнез Ива из Семберије, који je тим дао леп пример племенитости y онако суровим приликама.20 Прићи устанидима, за Јадар и Ра- ђевину било je што и изложити ce сличној судбини и ставити ce под мач разјарених босанских јањичара. Ииак, Тодор Бо- Јиновић,, један од главних личносги из познате буне y Јадру и Рађевини, ускочи с неколико друга устаницима. Ови посум- њају y чисте побуде његова ускакања, и осумњиче га да je од босанске војске послан као ухода.00 Частољубив и плаховит, a да би сумњу отклонио, он, y једном боју, загази са својом дружином међу Турке и буде тешко рањен. По неким вестима види ce да су y читавом Босанском Пашалуку вршене репресалије над православним живљем.31 „1806. То лето гра- дисмо градТ> око Белога Пола, и би велика м8ка и з8л8м сиротини. . . . гоги на дан паре == 30, храна ргатима на данЂ паре == 25. Ик)нии8 бише брашно ока паре 31, месо ока паре B. К., Народне Пјесме, књ. IV, 176. 30 В. Караџић, ист. и етногр. списи, I, 251. 31 A. Ј., п. з„ Vjesnik, 1920, стр. 70; поменуто писмо пароха Лристи- фора ЉубојевиНа (у Епарх. Архиву Плашког). 101 ΤΟ говеђе. И ч8васмо караоле сву годинВ. Забитт> беше КВртага КВчевић", вели ce y једном запису, вероватно с под- ручја Новопазарског Санџака.32 Кад je на босанско-устаничком фронту било најживље, спремајући ce и сам на војну, умре y Травнику, 13 марта (5 мухарема), после краћег боловања, босански везир Сејид Му- стаф-паша, По ауторитету који су, видели смо, везири имали y Босни, очекивало би ce да ће овај догађај осхати без неких важнијих последица ; али, с обзиром да ce το десило y јеку при- према за велику офанзиву на устанике и кад су ce већ. во- диле крваве борбе између њих и Босанаца, смрт Сејид Му- стаф-паше била je од не мале важности, не само што ce тиче операдија босанске војске које су биле y току, но и за по- четак главне офанзиве. Поуздано знамо, да један од главних разлога, као што смо то раније истакли, поновном одлагању главне офанзиве јест и смрт Сејид Мустаф-паше. И ако су извори доста оскудни да ce тачно и y појединостима уоче одјеци овог догађаја на држање и кретање босанске војске, ипак ce да ово закључити: већ средином априла, активност њена малаксава на читавом фронту, кретања скоро престају, -а релативно затишје траје y главном до велике офанзиве, Кајмекам Ибрахим Решид, објављујући смрт везиреву, 14 марта (6 мухарема), препоручује војсци да ce због овога не узне- мирава, но да настоји „непријатеља одбити, граниде чу- вати и y свему великом и малом поступити као и пре“.33 У једном извештају из Беча, добро информираног француског агента Меријажа, од 10 (23) маја, има и ово важно место: ...........после смрти босанског везира, војници из Босне вра- ћају ce кућп, говорећи да они неће више да ce бију са Срби- јанцима“.* 834 Не можемо ничим другим утврдити истинитост ове вести, али она нам даје још један доказ о последицама смрти Сејид Мустаф-паше, У унутрашњости, и то y непосредној околини Сарајева, јавиле су ce хајдучке дружине, a муслимани су страховали и од покрета раје, По неким турским изворима, рекло би ce да je мобилизиција настављена, истина y малим. размерама,35 32 Љ. Ст., записи ii натписи, II, бр. 3843, 83 Kemura п. з., 70. 84 Μ. Г., исписи, 53. 35 Kemura, п. з., 76—8. 102 Смрт Сејид Мустаф-паше био би један ближи узрок слаб- љењу активности босанске војске и прекиду њеног даљег кре- тања. Имамо један даљи узрок, и то онај који стоји y везкг с дипломатском радњом којом ce ишло на то да уопште не- дође до турске офанзиве. Рекли смо на једном месту, да су устаници донели од~ луку, на познатој скупштини y Смедереву, да ce испита могућност приближавања отоманекој влади, и предузму кораци за отклањање турске војне акције дипломатским путем. Уста- ници су могли претпоставити, да ће y том погледу бити неког угспеха, ако, поред њихове директне изјаве покорности сул- тану, дође посредовање Петрограда и Беча код отоманске владе. Новембра 1805, они ce обраћају бечко] и петроградској влади, с писменим молбама да ce ове заузму y Цариграду за устаничку ствар, алп остајући при захтеву да ce y Београдском Пашалуку има завести административна аутономија. Затим,. јануара 1806, по свој прилици на постицање митрополита Стратимировића, устаници упућују делегацију од три члана, — проту Матију, Божа Грујовића и земунског трговца Милоша Урошевића —, да лично, најпре y Бечу, па онда y Петро- граду, што живље преставе тежак положај устаника, и измоле, како помоћ y оружју и другом, тако и свесрднију интервен- цију код Порте y њихову корист. Приспевши y Беч, делега- ција не продужава пут за Руеију, но ce задржи y Бечуг упутивши молбу y Петроград, преко руског посланика y Бечу,- y духу добивених инструкција.30 Устаници су, збиља, бнли улучили врло подесан моменат да јаче заинтересују Русију и Аустрију, што je један доказ више са колико су интересовања они пратили развој поли- тичких прилика y Европи и трудили ce да одатле извуку из- весне користи. Од почетка устанка, Беч и Петроград увиђају неоспорно велики значај овог покрета, и труде ce, сваки за себе, да га навије за својим интересима и рачунима. Русија, присиљена стицајем прилика, лавирала је између Турске и устаника, Она ce није смела, јачим заузимањем за устанике, замерити Тур- ској, бојећи ce да ce ова не баци y наручје Наполеону, који je на то вребао ; али y исто време ce плашила да Наполеон 36 36 Мпх. Гавриловић, Ичков Мир, С. К. Гласник, IX, 1905, стр. 104 110, 103 не придобије побуњене Србе. Ради тога, руска влада, од по- четка устанка, гледа да одржи пријатељство на обема стра- нама, уверавајући Порту да je боље за њу попустити y нечем, али ii саветујући устанике да остану y границама лојалности према султану. Она je потпуно одобравала устаничке захтеве да ce y Београдском Пашалуку заведе адмннистративна ауто- номија, и куражила их je на истрајност y борби, али, y исто време, упућивала на директне преговоре с Портом, Промена политичке ситуације после победе Наполеонове на Аустер- лицу, учинила je да ce руска влада ирими свесрдније интер- венције y Цариграду поводом устаничке ствари. Руски посланик y Цариграду добио je инструкције од своје владе, да врло живо престави Порти сву штетност за турске државне инте- ресе, ако не одустане од оружане акције. Као најачи аргу- менат, имала je послужити француска оиасност.37 Више но Русија, Аустрија je гледала своје властите ин- тересе. Сувише уплетена y борби с Наполеоном, она je избе- гавала заплете иа другој страни. Нарочпто вије желела да ce покреће источно питање, пошто није тада могла са довољно ауторитета учествовати y његовом решавању. Отуда je и дола- зила њена жеља, да са отоманским царством одржава при јатељске и коректне односе. С друге стране, пак, желела je видети своју јужну границу обезбеђену од повреда. Јањнчари су били незгодни суседи, и Аустрија, рекло би ce, из чисто ових по- граничних разлога жели, да ce поправи режим y Београдском Пашалуку y корист устаника; али, стварање зачетака каквог државног живота y Београдском ГТашалуку, не само да није хтела, но je, вероватно, била готова радити да до тога не дође. Насупрот Русији, која je одобравала устанички захтев да ce заведе y Београдском Пашалуку адшшистративна ауто- номнја, Аустрија, имајући y виду само своје интересе, желела je да ce поврати управа из Мустаф-пашина времена, На молбе устаника да их прими под своју заштиту, она ce изговарала неутралношћу и пријатељством са отоманским царством, Али да их не удаљи од себе, Аустрија ce врло опрезно заузима код Порте да ce устаницима изађе на сусрет y колико то могу дозволити турски државни интереси.38 Аустерлиц и По- 87 Мих. Гавриловић: Српски покрет, С. К. Гласник, књ. II, 1901, стр, 115 —135; Ичков Мвр, С. К. Гласник, IX, стр. 107—112. 38 Μ. Г. : Српски покрет, С. К. Гласник, књ. II, 1901, стр. 119; Ичков Мир, С. К. Гласник IX, 1903, 107—112. 104 жунски Мир чине да она изађе из ове привидне резерве y устаничком питању, Не само да je Астрија изгубила аустерличком биткои терен y Средњој Европи, но су уступањем Далмације биле угрожене њене аспирације на Балкану. Да би бар на овој страни очувала извесни престиж, њој je требало да ce уплете y догађаје на томе подручју. Понуда устаничке делегације, да интервенише y корист устаника код турске владе, могла јој je добро доћи за ту сврху. Аустриска влада, још 22 јануара (4 фебруарај, на основу устаничке молбе од новембра 1805, наредила je интернунцијусу, да ce код Порте заузме за Србе. 27 фебруара (12 марта), после доласка устаничке делегације y Беч, цар Франц лично ce обраћа једним писмом султану Селиму нудећи му своје посредовање, „да би дао општу амне- стију“ и пристао на мирно изравнање сукоба. Поред тога, ердхерцег Карло писао je, како Карађорђу, 22 фебруара (7 марта), тако и турским командангима, 23 фебр, (8 марта) — према томе и босанском. везиру —, да ce уздрже од војних ■операција, док ce не впде резултати писма цара Франца султану Селиму. „Добри односи између оба двора — писао je он Карађорђу — дају наде на повољан исход интервен- ције. Али да ce дође до овог циља, потребно je, до даљег извештаја, да ce уздржавате од свега што би могло проуз- роковати непријатељства y току ових преговора“.30 У колико je το утицало, с једне стране, на застој y припремама за турску офанзиву, с друге стране, на слабљење активности код босанске војске, не можемо знати; али, да je могло утицати, то je ван сумње. У Травник je ерхерцегова интер- венција могла стићи y месецу марту. Узгред да напоменемо још једну ствар y вези с бавље- њем устаничке делегације y Бечу, На њену молбу, надвојвода Лудвиг, по личној заповести даревој, наредио je барону Џе- нејну, команданту пограничних трупа y Срему и Славонији, 3 (16) априла, да могу веће групе бегунаца са турске тери- торије прелазити на аустриску страну; дотада je само мањим групама и појединцима давано прибежиште.39 40 39 Μ. Г., исписи, стр. 31., 32.; Μ. Г., Ичков Мир, С. К. Гласник, IX, стр. 107—112. 40 А. L, п. з., Vjesnik, стр. 28. 105 У Цариграду нису биле повољне прилике за интервенцију Русије и Аустрије y корист устаннка. Наполеон за Турску није више престављао баука; напротив, њене симпатије су ce окретале на његову страну. Турској влади било je добро познато, да он има план ојачати Турску и од ше створити савезника против Русије. Порти je постало несносно руско ту- торство, и намеравала je да га ce ослободи француском по- моћи, Наполеон je на то иодбадао и нудио иотпору. Поред тога, Карађорђев устанак код њега нпје наилазио ни на какве симпатије; он га je сматрао руским делом и оруђем y рукама руске владе, Директно je куражио султана Селима Ш да устанак угуши што npe и радикалније,41 У почетку 1806, оснива он три консулата y Турској: y Скадру, Јанини и Травнику. За конзула y Травнику наименован je Петар Давид, ранији отправник послова на Малти, коме ce поверава колико трго- вачка толико и политичка мисија.42 Једном речи, утицај фран- цуски на Порти растао je с дана y дан, и приближавао ce дан кидања с Русијом, Порта, куражена. од Наполеона, учтиво али енергично одбија најпре, 24 марта, аустриску понуду за лосредовање, па, после неколико дана, и понуду руског посланиха, остајући чврсто при том, да je устанак једна њена унутрашња ствар и да ће она имати снаге и умети да je реши, Хитајући с војним припремама, Порта именује за бо- санског везира, 28 фебруара (20 мухарема), петнаести дан, дакле, по смрти Сејид Мустаф-паше, Хозрев Мехмед-пашу, дотадањег солунског валију, наредивши да хита на своју нову дужност.43 Хозрев-паша je најпре био видекраљ y Египту. Важио je као ватрени присталица реформа Селима III и нове поли- тичке оријентације наслона на Француску, Прави франкофил, он je Наполеона волео и обожавао. Имао je за лекара једног Француза по васпитању, Талијана по рођењу, који je доцније био ii драгоман француског консулата y Травнику. Сви фран- цуски службеници који су са Хозрев-пашом долазили y додир, хвале га и истичу његове симпатије за Француску. Именујући « М. Г„ исписи, 66; Μ. Г., Српски по^рет, С. К. Гласннк, књ. П, 1901, стр. 114—125; Μ. Г., Ичков Мир, С. К. Гласник, IX, стр. 112 — 113. 43 Μ. Г., исписи, 42. 43 Kemura, п. з., 79. 106 њега за босанског везира, Порта ce, изгледа, руководила и тим, што je хтела да он прилагоди Босанце на француско суеество y Далмацији и популарише нову портину политику зближења с Француском, Поред свих настојања, Хозрев-паша није y том успео. Босански муслимани омрзнули су на Фран- цуску још од Наполеонова похода y Египат. После окупације Далмације, они су страховали да Французи не притисну и Босну. Хозрев-паша, као франкофил и човек новог кова, при- родно да није могао бити y вољи муслиманске Босне; и y колико je његов претходник, Сејид Мустаф-паша, био попу- ларан π вољен, y толико je он био Охмрзнут и непопуларан. Због његовог пријатељског опхођења с француским агентима y Босни и командантима француске војске y Далмацији, Бо- санци су га држали за издајника и да ce Французима про- дао. И он није волео Босанце због њихове суровости, кон- зервативног духа и застарелих установа. Од свих босанских првака једино je ценио Сулејман-пашу Скопљака.44 Дошавши y Нови Пазар, Мехмед Хозрев-паша није по обичају отишао y Травник, но задржавши ce најпре неколико дана y Новом Пазару, позове на договор, почетком маја (почетком ребул-евела 1221), прваке из унутрашњости паша- лука. Извештен да ce главни командант оперативне BojcKef Ибрахим-паша, креће „из Скендерије,, за Ниш, y суботу 12 маја (6 ребул-евела), лично je предузео кондентрацнју босанске војске y доње Подриње, одакле je намеравао почети офанзиву. 20 маја (14 ребул-евела), јавља из Новог Пазара Сарајлијама: „Тринаести дан овог месеца, са неколико војника (војске) отпремих Сулејман-пашу на Гласиначко rioÆ>ef a ja ћу сутра дан, y понедељак, одавде из Новог Пазара са осталохм војском кренути на Гласинац, a одатле заједно право на Зворник. Ви ефендије и аге, кад разумете за овај наш тетриб, што га je био учинио умрли валија, ви, ио наредби високог царског фермана, знајте да je ово услуга вери и царству, ii да je το верска дужност и одличје и овог и оног света. На исти начин као што je било закључено на вилает- ском већу, ви мудеризи, прибране кадије, муфтије, хоџе; и ти собом јањичарски aro, и натурнаџијски, и хасежински агог 44 О Хозрев-паши скупљене су белешке из следећнх извора : М. Гаври- ловић, исписи, 108, 112, 191, 214; Chaumette des Fossés, п. д., 50, 74, 78; Manoir du maréchal Marmont duc de Raguse, III, str. 4. 107 are мртве страже и све аге; барјактари, јамаци, и сви спо- собни за рат и отлор, — чим вам моја бујрулдија дсфе, приго- товите ce и спремите, и што пре из Сарајева похитајте, да ce искупимо на предреченом пољу, a одатле заједно да кре- немо на одређено место. Гледајте да не почасите ни једног часа ни минута“.45 И ако почетак лета, y Новопазарском Сан- џаку je, изгледа, некако тада, прилично захладнело. У једном запису ce вели ово: „1806 ведомо буди вснкоВ с8д8 и правдиг када удари агћгв м%сеца ијонил вденг, к. а .“ 46 Крајем мајаг „почеше долазити босански капетаии и мале паше, ићи-туглије,. и очекују травничког везира према Бадовиндима“, вели прота Матија Ненадовић.47 Не знамо тачан датум доласка Мехмед Хозрев-паше са војском из Новог Пазара y доше Подриње, али он je био спремап за наступање већ крајем јуна. Везир ce одмах постарао да дође y везу с француском командом y Далмацији. Генерал Лористан, окупатор Дубров- ника, добио je од њега једно писмо „врло срдачног тона“, датирано 13 (26) јуна. Генерал Мармон послао je свога ађу- танта, капетана Леклереа, да буде на услузи босанској војсци при операцијама на устанике, Овај, не успевши проћи за Дрину, задржи ce y Травнику, где га je затекла и катастрофа бо- санске војске на Мишару.48 Хозрев-паша je имао да регулише још једну ствар са француском командом y Далмадији. Приликом зимског рато- вања, босанска војска je утрошила знатну количину џебане^ затим, гром je био уништио, изгледа негде при крају 1804, барутни магацин y Сарајеву, Мустаф-паша, његов претходник, тражио je од Порте да ce пошље ираха и олова y довољној количини за вођење para с устаницима. После смрти овога, босански прваци обновилк су тражење. Из Цариграда je лађама упућено ,,500 кантарова барута: 100 кантарова за пушке, 400 за топове; 300 кантарова олова, н 1005V2 аршина френске шалитре'‘.4и Кад je генерал Лористон окупирао Дубровник, 14 (27) маја, затекао je y дубровачкој луди бро- дове крцате џебаном за босанску војску. Без сумње, то je 45 Kemura, п. з,, 83. 40 Љ. Ст., з. и н., II, бр. 3843, 47 Мемоари, 176. 4S Μ. Г,, исписи, 78. 40 Kemura, п. з., 67. 108 била ова муниција упућена из Цариграда. По Лористонову признању, захваљујући само њој могао je издржати опсаду Дубровника од стране руско-црногорске војске. На тражење из Босне да ce муниција преда, Наполеон je наредио гене- ралу Молитору, 14 (27) јуна, да место заплењене дадне везиру другу из Сплита, y истој количини.60 У току дипломатске радње руско — аустриске, устаници су избегавали, да каквим својим новим оружаним подухватом не компромитују тај дипломатски рад; y осталом, они су били свршили оно што ce могло y први мах свршити. Пред- виђајући да интервенција код отоманске владе неће, евенту- ално, имати успеха, они су затишје на фронтовима искори- стили на припремама и бољем организовању војске, Кад je било јасно да Порта намерава пошто-пото да ce оружјем обра- чуна са устаницима, они постају активнији, да би још на чнеким местима поправили стратегиски положај. Београд им je могао задавати највише бриге. Почетком маја, Карађорђе тамо прикупи повише војника, с намером да га покуша заузети ;пре турске офанзиве, и на тај начин осигура залеђе устаничке војске на фронтовима, a опсадне трупе употреби за друге сврхе, Учествовали су y нападу отприлике ови делови уста- ничке војске : војска из београдске нахије, иешто војске с Мо- раве под командом Петра Добрњца и Вујице Вулићевића, и нешто из ваљевске и Лиабачке нахнје с Јаковом Ненадовићем. Истина код београдске посаде владала je оскудица y храшг, али устанички напад није имао успеха и Гушанац ce одржа y Београду.50 1 На фронту према Новопазарском Санџаку, после устанич- ког пораза на Дежеви и преотимања Ужица, све до доласка новог везира, није запажена y главном никаква промена нити je било каквих покрета, с једне или друге стране. Сем, ако ce можемо ослонити на неке несигурне изворе, био je упад од Ужица једног одељења босанске војске, којега су разбили, на св. Тројице, код Лопаша, усташи из пожешке и ужичке нахије.52 Према Шапцу, друге половине маја, постало je нешто живље. Захваљујући неактавности босанске војске на овој страни, устаници су овде прилично поправили свој положај. 50 L. Vojnović, Pad Dubrovnika, I, 197—8, 216. 61 M, Вукићевић, Карађорђе, 11, стр. 380—82. 52 М. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 694—97. 109 Шабачкој посади je опет нрекинута веза нреко Мачве с трупама на Дрини, a Шабац прикљештен. У извештајима из Кленка и Митровице — један од 24, други од 25 маја — вели ce и то, да je чак Стојан Чупић с једном четом пре- лазио y Босну да пали села и свети ce за арање по шабачкој и ваљевској нахији. По првом извештају, један део западне устаничке војске стајао je „на води Добрави до Цера, како онај део од Цера опсервирати може ; a други део војске стоји y Мачви, који чува Дрину и шабачке Турхе“.53 Поп Никола Смиљанић са 60—70 друга држао je заседе y Китогу. Колико су устаници тада на овој страни били комотни види ce и из тога, што ce, као што рекосмо, тада баш налазио под. Београдом Јаков Ненадовић с једним одељењем војника. И ако није била предузета систематска опсада Шапца, посада je идак трпела страховиту глад. Двадесет до тридесет лебова дневно, могли су куповати на аустриској страни ко- лико да ce заваравају. Налазили су ce y тврђави од истакну- тих старешина Хасан-паша Сребрнички и Абдага Видајић,, храбри бранилад Шапца, 22 маја, неколико Турака од посаде, a са устаничке стране прота Матија са десетак друга, пређу на аустриску страну да воде преговоре о предаји Шапца. До споразума није могло доћи : турски преговарачн тражили су да y граду остане 400 људи, a остало устаници да пропусте y Босну; прота Матија je захтевао безусловну предају града, a посада да буде пропуштена, Из очајања од глади, дође међу опсађеиима до метежа и оружаног разрачунавања. Погинуо je том приликом ii сам Абдага Видајић, по свој прилици од Хасан- пашиних људи. Шабачка посада ce кришом пробијала ноћу, y мањим одељењима, кроз устаничку војску, и бежали y Босну, 23 маја увече, једно овеће одељење покуша провући ce нео- пажено преко Мачве, Поп Никола Смиљанић напане из заседе и просто их искасапи. Међу бегунцима био je и Дервиш-бег из Градачца, који успе да умакне из овог окршаја, али само голе душе.54 У ТПаптту je остао Хасан-паша са 500—600 војника, На аустриској страни мислило ce, да ће ce град морати без пушке предати y року од два до три дана. Али Генерал Команда „баш кад тај последњи конац Турцима дође“ дозволи „неком Клименту из Никинаца“, да може „2500 ока 53 Архива Краљ. Срп. Академије Наука, бр. 415 и 416. 54 Ibid. бр. 415, 416. i i o ■брашна ii 20.000 ока јечма да Турцима y град дадне." To je ■спасло, изгледа, Шабац капитулације. „Дакле, ето ти српске cpehe, када бага Турци на концу буду, онда Турцима од нас помоћи стиже“, узвикује огорчено извештач из Кленка.55 Откуд ова промена y држању пограничних аустриских власти према ратујућим странама y Београдском Пашалуку ? После неуспеле интервенције y Цариграду, јасно je било за Аустрију, да ce y домаку њене јужне границе спрема права бура. У вечитом страху да не дође до повреде њене терито- рије и каквих компликација, аустриска влада, по извештају команданта Меријажа, упућује знатна појачања, y пешадији и артиљерији, трупама на југу према Србији.50 Сматрајући, вероватно, да ce својом интервенцијом y корист устаника y неку руку истрчала, и тим, можда, навукла сумњу да с њима етоји y дослуху (Меријаж и француски посланик y Бечу изве- стили су били своју владу, да ce Аустрија, приликом бављења устаничке делегације y Бечу, носила мишљу да устанике узме под своју заштиту; чак ce y европској јавности коментарисано да она очекује накнаду за Далмацију, и то највероватније y Србији. Истина, она je ово последње демантовала),57 аустриска влада коригује погранични режим према Србији на штету устаника. Можда je томе допринео доста и један погранични инцидент, изазван устаничком кривицом. ЈБуди Јакова Нена- довића заплене, 24 априла (7 маја), три лађе натоварене робом једног земунског трговца. Гневан због тога, барон Џенејн поручује, 29 априла (маја), Јакову Ненадовићу и попу — Луки Лазаревићу: „Од сада сте остављени судбини и бесу вашег непријатеља, и не можете ни за што рачунати на помоћ с наше стране. Тако вам Бог помогао y борби с непријатељем, како сте ce ви показали захвални за доброчинства која су ce с наше стране вама указивала и вашим породицама1'.58 Затим, издаје наређење командантима сремских погранич- них трупа, да ce иретера иреко Саве народ који ce из Србије био склонио на аустриску страну, па ако ce буде одупирао, да ce силом примора, — y случају потребе упо- треби и пук са артиљеријом; поред тога, да ce онемогуће y 65*7 65 Ibid., бр. 415. 50 М. T., испису, 53. 67 Ibid,, 25, 42, 53. 58 A. L, п. з., Vjesnik, 1920, стр. 29. 111 будуће везе аустриских поданика са устаницима, a прелази преко Саве добро осигурају и редовно их обилазе официрске па- троле и лично командант пука.и0 Ова заповест je нешто доцниЈв ублажена, али je граница, y главном, остала затворена, По- траничне аустриске власти, најпре онако штедљиве y чињењу услуга шабачким Турцима, сад постају много предусретљнвије. Поред дозволе увоза хране y тврђаву, што je напред иоменуто, на молбу Хасан-паше да му ce доиусти опћење из Шапца с Босном. преко аустриске територије, барон Џенејн одговара дозволом, само с ограничењем да ce το врши о турском трошку,80 28 маја, дошло je до једног већег окршаја y Мачви близу Дрине између босанске и устаничке војске, истина потпуно локалног значаја. По извештају из Митровице, од 30 маја, сукоб ce десио овако, С десне стране Дрине код Бадовинаца, како ce чуло y Митровици, укопало ce око 5000 босанских војника, „и тамо скоро два месеца y опкопима леже и отуда делимично чине нападе y Мачву“. Вероватно с намером да их пребаце преко Дрине, дођу non Лука и Стојан Чупић с близу 2500 устаника, 27 маја, ј ш д Али-агина Салаша, y бли- зини ових турских опкопа, и ту ограде шанац, Сутра дан, y понедељак, око подне, 200 устаничких коњаника приближе ce турским. утврђењима, Босанци нагрну на њих, a ови, намерно бежећи, навуку их до свога шанца, где пешадија при- хвати борбу, „Тако од једног сата по подне до пред саму ноћ са обе стране трајала je жестока ватра; наши надвладаше, a Турци почели бегати. Гонили су их до саме ноћи. У тој битци, каже ce следеће: да су наши имали доброг тобџију, који je тако добро гађао да je турска кола с барутом запалио. Турака мртвих 116, рањених 150. Нарочито je много мртвих турских коња. Од наших 4 мртва и 8 рањених“.81 То je y _ исто време последњи озбиљнији сусрет босанско-устанички до велике турске офанзиве. 30 маја, већи део ове усганичке војске повуче ce из Мачве Шапцу, Напослетку, после свих перипетија, тежиште ситуације потпуно ce преноси на турске војне операције. Маја меседа, са свих страна ce гомилала турска војска на Србију. После 59601 59 Ibid., 30. 60 Ibid., 32. 61 Арх. Ак. Наука, бр. 419. 112 неуспелог покушаја да овладају Београдом, устаници врше распоред трупа и чине последње припреме да ce што боље одупру навалама Турака. Распоред je био отприлике овакав. Очекујући од Нпша главни напад, они на ту страну ксшцен- тришу највише трупа под командом Младена Миловано- вића, Петра Добрњца, Вујице Вулићевића, Станоја Главаша, поред осталих; Миленко Стојићевић с једним одредом, изгледа, такође je тамо одређен, али да, y случају по- требе, маневрише на источну страну. Војска већег дела бео- градске нахије — главне старешине: Васа Чарапић, Јанко Катић, Ciiivia Марковић, Милоје Петровић — настављала je опсаду Београда. Две нахије, ваљевска и шабачка, имале су задржавати надирање босавске војске преко Шапца и Ваљева, Делови ужичке, соколске и иожешхе нахије могли оу бити одређени да на тим странама чувају границу. Карађорђе je требао, изгледа, стајати с резервом код Тополе и пратити развој операција на свим фронтовима. До првог јуна, он ce бавио, по свој прилици, y Смедереву.02 Не само што je према Нишу бачено највише војске, муниције и тсшова, но су на тој страни, на месту доцније назваиом. Делиград, подигнута јака утврђења као вештачка брана надирању турске војске уз Мораву. Читаве зиме ce радило на тим утврђењима, по плану и под надзором капетана Жикића, који je баш те зиме пребегао устаницима из аустриске војске.03 Међутим, изгледа, да су ce устаници осећали слабим према Босни. Они понова покушавају склонити владику Петра да почне борбу с Турцима. Још под свежим утисцима бојева око Студенице и y доњем Подрињу, преклињали су га, 4 априла, „крвљу српском“ да „с војском, што скорије можете, на по- моћи нађете и да одмах с леђа отуда на Босну ударите, да дигнете све што ce часним крстом крсти, да устане и Босна и Херцеговина на опште избављеније свију Срба и да побе- димо нашу неверну Босну84. 29 маја, Карађорђе излаже вла- дици план за заједничку акцију против „неверне и душманске Босне“, „нечастиваго Бранковића семе проклетога“, Предлаже му савез, y који би ушле још Далмација и Херцеговина, 03 М. Вукићевић, Карађорђе, II, 388—9. 63 Самуило Пандиловић, Вуче Жикић оснивалац Делиграда, Браство, књ. 12 и 13, стр; М. В., Карађорђе, II, 388. 6i Лазар Арсенијевић-Баталака, Историја Српског Устанка, кн>, I, Бео- град, 1898, стр. 235. 113 «У онај положитељни сајуз, који je между старима и преоцима нашим, док су славнешима били, био! Сирјеч; y друштво оружјем и y междусобни обранитељни и нападатељни свез“85 Карађорђе je тражио да владика дадне војску „храбро-чувеном витезу Шибалији“, ускочком јунаку, да „к сојединенију нама теглећи, учини једну јаку диверсију“, Владика Петар ce тада спремао да с Црногорцима опседа Дубровник, 60 60 Ibid., стр 257, 8 ГЛАВА II. Велика турска офанзива. Половином јуна месеца, завршаване су са турске стране последње припреме за офанзиву. 18 јуна, јављали су уста- ници y Петроград, y једној молби руском цару: „...велика сила отоманске војске скупила ce на нас са свију страна, и то: босански везир с целом својом војском; Ибрахим-паша ска- дарски с векином њему потчињених паша, као: с нишким, призренским, лесковачким, и другим; Јусуф-паша са својима; Т1азван-0глу видински и Реџеп-бег. Сви ови са својим силама устремили су ce на нас, и прете да he разорити цркве и наше православље и да he све Србе мушког пола уништити“.1 Код Ниша je стајао врховни командант Ибрахим-паша, „са својих четрнаест потчињених паша и целом румелиском војском“. Наступаше ce имало извршити истовремено са свих страна. Ибрахим-паша уз Мораву; Мехмед Хозрев-паша с босанском војском поред Саве, са запада; Пазван Оглу, Јусуф-паша и Реџеп-ага, са истока. Правац je био Београд. Рачунало ce и код устаника и код Турака да расплет ситуације на фроцту зависи од одлуке на Морави; тамо je била најпре уперена пажња ii с једне и друге стране. Али, скоро неочекивано, y самом почетку офанзиве, тежиште ce преноси с Мораве на запад, . и тамо ce одиграва једна велика битка, и то на Мишару, која je била од пресудног значаја за исход турске офанзиве. I. 0 јачини босанске војске која je y доњем Подрињу кон- центрисана била за офанзиву, немамо поузданих нодатака. Турски извори о том ништа не говоре, a са устаничке стране као да je број увеличан, Тако y причањима са њихове стране, цењена je бројна снага босанске војске на 40.000—50,000 1 М. В., Карађорђе, II, стр. 384, 8* 116 бораца,1 што je y главном досад било примљено. Народна песма пење број до неприхватљиве и претеране цифре од 100.000.2 Прота Матија, који je, као што ћемо доцније видети, ишао y босански логор на Дрини, вели на једном месту, да никад није видео толике „ордије“,3 У једном француском извештају упућеном y Париз, иначе прилично непредизном, вели ce да je мобилисане босанске војске било више од 30.000 бораца,4 Други један поуздани савремени извор, који, истина, y овом случају не мора бити потпуно тачан, вели да je, на разним местима од Сокола до Бадови- наца и Шапца, стајало, по самом тврђењу Босанаца, 11 —13.000 војника.5 * По доцнијим операцијама, може ce закључити да, ако овај број није саевим тачан, он je доста приближан ствар- ној снази босанске оперативне војске: мање није могло бити, могло je бити само више. Једно можемо сигурно тврдити, a το je, да сва војска није била концентрисана за офанзиву: нешто je, без сумње, употребљено на чување границе од Новог Пазара до Ужица; нешто, на чување границе према Аустрији и према Французима y Далмацији; један известан број остављен je по градовима и за спречавање каквог покрета код раје; све изгледа није било ни мобилисано, Босна je била добро заступљена; Херцеговина, изгледа, слабо: једно, због устанка y Дробњацима, a друго, због опсаде Дубровника. Су- дећи по једној народној песми, рекло би ce да су Колашинци били на Дрини.0 Дигнуто je и нешто хришћана, и то нај- више као послуга војнидима, али, изгледа, местимично су узимали и активног учешћа y борбама.7 Поред везира, на Дрини су ce налазили готово сви углед- нији босански прваци; прота Матија каже да je видео „шест паша“ и „преко двадесет кадетана“, приликом своје посете y босански логор на Бадовинцима. Без сумње, прво место уз везира ирипадало je Сулејман-паши Скопљаку. Присуством сарајевског муле, овом ратном походу даван je верски ка- 1 Прота Матија, Мемоари, 176; Јован Хаџић, п. д., стр. 69; В. Караџић,, ист. и етн. списи, I, стр. 116. 2 B. К., Народне Пјесме, књ. IV, стр. 189. 3 Мемоарц, 189, 4 Μ. Г., исписи, 49. 5 Архива Срп. Акад. Наука, бр. 422. е B. К., н. π., IV, стр. 291. 7 Kemura, п. з., стр. 96, 101. 117 рактер, као што je из Цариграда било и објављено. О јачини артиљерије коју су Босанцн имали на расположењу за офан- зиву, немамо никаквих података; такође ни о количини муии- ције, По извесним знацима, могло би ce претпоставити да je код војске било опало борбено расположење; из Ужица су чак бежали кућама, поводом чега везир издаје наређење следеће садржине: ,,Еј, ти, сарајевски кадијо и остали прваци и за- поведници, да вам Бог част повиси, примите на знање сле- деће: y овом врвхчену, закључком већа, одређена je војска од вас и опремљена да чува Ужице, али од тих војника! дању ii ноћу, почели су многи бежати, што може проузроко- ватп војнички неред и наш неуспех. Те ако ce од таквих на- лази тамо, јавите и одмах оне бегунце, са знањем шеријата, похватајте, забиту предајте и на одређено место опремите. Ако ce томе успротиве, y град их затворите и строго казните".8 Изузевши једног одељења од 2000—3000 људи, које je ста- јало код Сребрнице и Сокола, остала оперативна војска нала- зила ce на обема обалама Дрине према Бељини. Главни стан -с већим делом војске био je на левој обали; Синан-паша Сир- чић, са својим трупама и једним делом Крајшпника, логоровао je на десној обали код Бадовинаца. Пре офанзиве, друге половине јуна, на западном фронту -наступа знатан преокрет y ситуацији: између устаника шабачке и ваљевске нахије, с једне стране, a босанских првака, с друге стране, вођени су преговори, да ce избегне оружани сукоб и закључи нека врста примирја. Ова ствар не само што сама по себи заслужује ггажњу, но je још знатно утидала, као што he ce видети, на даљи развој прилика на западном фронту. Зато ћемо ce на томе и задржати нешто више. 1 јуна 1806, од Карађорђа и Совјета опуномоћен je Петар Ичко, да иде y Цариград, тамо дсфе y додир са турским ме- родавним круговима, и поведе y име устаника преговоре на следећој основи: (1) устаници остају верна турска раја, али данак да ce плаћа одсеком и наједанпут; (2) да ce пошље један високи дарски чиновник (мухасил) са најпотребнијим особљем, који би становао међу устаницима и кулио харач; (3) мухасил да ce не меша y унутрашњу управу устаника; (4) јањичари и сви други „зли Турци као народни тирани да ■ce прогнају из Србије". Границе пашалука чували би уста- 8 Ibid,, 86. 118 ници". „Ha хо, као и на све оно што буде сагласно са ове- четири тачке, и што по.менути пуномоћник наш уговори хласило je напослетку пуномоћје — обвезује ce српски народ да he пристати“.9 „Да би ce одбранили од турске војске, која нам са свих страна прети — пише Карађбрђе, y пропратном. писму, руском посланику y Цариграду — и сачували од пот- пуне погибли, хитамо да пошљемо Порти овог нашег пуно- моћника, Г. Петра Ичка, с најумеренијим захтевом, и запо- вешћу да пре свега Вашој светлости своје пуномоћје покаже, да Вас обавести о нашем тешком стању и да све ради y до- говору с Вама и по Вашим упутима, само не би ли ускорило да Порта донесе своје решење за Србију“.10 Енглески амбасадор при турском двору, Арбутнот, јав- љао je својој влади из Бујукдера, 12 (25) јула, да je наређено Ибрахим-пагаи и осталим командантима оперативне војске, да не нападају одмах устанике, но да најпре исдрпу сва срества да ce на миран начин реши сукоб.11 Кад би били си- гурни y истсшитост ове версије, могли би са доста вероват- ности претпоставити ове две ствари: (1) да мисија Петра Ичка стоји y извесној вези са овом жељом Порте да ce устаничко питање ликвидира на миран начин; (2) да су преговори из- међу Босанаца и усганика на западу вођени на основу тог наређења из Цариграда. Ст, Новаковић je доказивао y својој. расправи о Ичковом Миру, да je Ичкова мисија од 1 јуна само продужење његове раније радње на преговорима с Портом„. доводећи с тим још y везу и преговоре Босанаца са устани- цихча на западу.12 Како су, с једне стране, Новаковићеви докази врло непоуздани, а, с друге стране, ни на ком другом. месту не можемо наћи потврду поменутом извештају енглеског амбасадора, као ни то да ли je Ибрахим-паша радио што на приближавању устаницима, — ми садо принуђени прихватити добро аргументовано гледиште Мих, Гавриловића, да je Ичкова мпсија од 1 јуна сасвшч нов покушај устаника да преговарају с Портом, потекао са њихове стране да ce извуку од очи- гледне опасности, не искључујући ипак могућност да je било 9 М. Г„ Ичков Мир, С. К. Гласник, IX, стр, 114; М. В., Карађорђе, IH стр. 386. 10 М. В., Карађорђе, II, сгр. 387. 11 Ч. Мијатовић, Преписи и т. д„ Споменик, LIV, стр. а5, ор. 28. 13 Глас, LXII, 88 -91 . 119 неке понуде од стране отоманске владе; a главни повод пре- говорима на Дрини покушали смо наћи на другој страни, и то: (1) y мирољубивости извесних босанских првака, и (2) y специјалним приликама код устаника на западном фронту. У почетку устанка, код великог дела босанских мусли- манских првака показивала ce извесна наклоност за устаничку ствар, Устаницима je од неких долазила чак и помоћ y муни- цији и давати су савети. Нарочито су ce y овом истакли Хаџи-бег из Сребрнице, Синан-паша Сирчић и Мехмед-каиетан Видајић. Међу* самим Сарајлијама било je, као што на једном месту поменусмо, велика већина оних који су одобравали устанак, a осуђивали београдске јањичаре. Ta помирљива струја y Босни била је врло јака све до неуспеха Бећир-паше y преговорима са устаницима. Отуда je и дошла потпуна пасивност муслиманске Босне према устаницима до напада ових на Ужице, изузима- јући Али-аге Видајића, оданог иријатеља београдских дахија, ii његове најближе околине. После неуспеле мисије Бећир- паше, све je мање било присталица помирљивије струје, да, изгледа, потпуно замре приликом устанка y Дробњадима и зимског ратовања. Али, она поново оживљава пред саму офанзиву. Помирљиву струју y босанској војсци сад предводи Синан-паша Хирчић, потпомогнут од свога сина, којп je био y чину алај-бега, и Мехмед-бега, новског капетана. Поред свега тога што je зихчским ратовањем створен још већи јаз између устаника и босанских муслимана, Синан-паша je, из- гледа, одмах по доласку на Дрину, наишавши на повољан терен код устаника на западном фронту, почео радити да не дође до крвопролића и да устанике склони на покорност сул- тану. Изгледа Синан-паша je и логоровао са својом војском ii присталицама на десној обали Дрине, да би могао лакше доћи y контакт са устаницима и наговорити их на предају. Личност Синан-пашина могла je устаницима улевати потпуно поверење, јер je био y опште познат због свога врло човечног поступања према раји y подручју своје власти; напосе, y шабачкој и ваљевској нахији остао je y најлепшој успомени, кад je, после Свиштовског Мира, долазио с војском y Шабац. Можемо навести још једну околност. У босанском логору на Дрини, xi то, до свој прилици y околини Синан-паше, на- лазио ce кнез Ива из Семберије, познат са откупа добрићског 120 робља.13 Он je био од босанских муслимана цењен и пошто- ван; np народној песми, побратимио ce био са капетаном Кулином. У војсци ce вероватно налазио, да би својим везама утицао за блаже поступање њено према раји око Дрнне. Врло je могуће да je он, као посредник, узимао учешћа y овим преговорима између Синан-паше и устаника; истина, о томе немамо никакве потврде. Вук Караџић прича, да je кнеза Иву ухватио, исте хе године, „иознати арамбаша Црно- барад Станко са својим друштвом, и водили су га собом по шуми док ce није откупио као од ајдука“.14 Да ту нема какве везе са његовим учешћем y поменутим преговорима? Према раније утврђеним чињеницама, несумњиво стоји овај факат: да je босанска војска према устаницима на западу стајала y доста великој бројној надмоћности. Положај уста- ника отежале су још поред осталог и две следеће околности: 1. Неуспели покушај да овладају шабачком тврђавом — Шабац je за престојеће операције нрестављао важну страте- гиску тачку, како за Босанце, тако и за устанике. Као што знамо, он je био y рукама босанске војске. Због тога, устаницима je немогуће бпло дати неки озбиљнији отпор на терену између Дрине и Шапца, a да не буду угрожени с леђа. С друге стране, Босанци су могли без великог напора про- дрети до Шапца, одакле су имали погодности да са више успеха развију акцију. То су, изгледа, добро увиђали, уста- ничке старешине западне војске, те покушавају, y очи саме турске офанзиве, поправити свој стратегиски положај евен- туалним заузећем шабачке тврђаве. Нада да he Шабац иасти, била je y толико већа што je посада y њему трпела крајњу оскудицу y храни и џебани, и поред извесне помоћи са аустриске стране. Вративши ce испод Београда, 29 маја, Јаков Ненадовић почиње, већ 1 јуна, припремати напад на Шабац, дапаливши турски део вароши и стеравши Турке y тврђаву. По причању проте Матије, распоред за одлучни напад био je овакав, Главни задатак пао je на Цинцар-Марка Костића и Цинцар-Јанка Поповића и њихових 200 људи који су ce добровољно јавили, Они су имали бацити своје животе на коцку: сто људи са Цинцар-Марком требали су ce примакнути до саме доње градске капије, и то са највећим рескиром. 13 Прота Матија, Мемоари, стр. 188. 14 B. К,, ист. ii етн, списи, I, стр. 291. 121 за живот; Цинцар-Јанко са других стотину, исто тако изла- жући ce највећој опасности, имао ce лађом докопати обале пошто није било јаког утврђења од Саве. Живко Дабић требао je заваравати посаду y граду водећи демостративну борбу на горњој капији, a остала војска што ближе ce примаћи твр- 3)ави,1в 13 јуна, увече, почео je напад. Цинцар-Марко успе да ce провуче до капије; али Цинцар-Јанко не погоди одре- ђено место на обали, но с лађама размине низ Саву ; с тим je, разуме ce, осујећено и евентуално заузимање Шаица. Цинцар-Марко није могао на време оступити са својим љу- дима, но je водио борбу, под највећом ватром турском, читав дан 14 јуна, „да je достојно дивљења било их гледати“, кон- статује посматрач са аустриске стране. Помагала су га два топа., један са сува, други с једне лађе; остала војска жесто- ком пушчаном ватром. Увече, Цинцар-Марко оступи изгубивши 9 мртвих и 15 рањених.18 2, Предаја Мачве и једног дела Поцерине, — С обзиром на ову предају треба имати y виду следеће околности. Нала- зећи ce на главном ударцу од Босне, Мачва и Подерина биле су, од самог почетка устанка, редовно поприште мањих и већих борба устаника и босанске војске. Како су Турци упорно држали Шабац, ове две области остају y угроженом положају, које од упада из Босне, које од шабачке посаде. Од иочетка 1806, откад су учестали упади босанске војске, све до y очп главне офанзиве, оне су постале нека врста демаркационог земљишта, куда су крстарили, y мањим или већим одељењима, и Срби и Турци. Становништво je било изнемогло од ратних тегоба, нарочито од скорашњег рато- вања, које je, видели смо, имало овде карактер правог пусто- шења. Изморен, оголео, незаштикен, a y очевидној опасности да, приликом наступања босанске војске, не буде до краја сатрвен, народ из Мачве и једног дела Поцерине почео ce № предавати, чим je босанска војска, почетком јуна, надошла y доње Подриње. Средином јуна, Мачва ce била сва предала, Предаја je ишла преко паше Сирчића, његова сина и новског капетана, који су били врло активни y овом послу. 18 јуна (13 ребул-ахира), везирМехмедХозрев-паша, под својимпечатом, издаје неку врсту прогласа „кнезовима мачванске нахије y 15* 15 Мемоари, стр. 177. 10 Архив. Акад. Наука, бр. 420, 421. 122 округу Буђурделен (шабачксж), поиовима, свим. тамошњим домаћишша и осхалој раји“, где ce изјављује везирево задо- вољство, што су ови показали готовост да уђу y „рајалук". Опрашта им све раније почињене кривице, али тражи y бу- дуће како безусловну покорност и бављење искључиво до- маћим пословима, тако и уклањање „смутљиваца“ из њихове средине. Зајамчује им ce да „ни војници, нити ко други неће смети“ да их „узнемирује и обеспокојава“. Заштићава he ce њихова чељад, имања и част. На крају ce каже и ово; „Ако други осим вас хтене примити рајалук, и на њих he ce ова милост излити“.17 Дакле, кад ce узме да je, с једне стране, постојала код босанске војске једна помирљива струја, врло агилна, a код устаника на западу, с друге стране, осећала ce надмоћност противника, a вероватно ce знало и за мисију Петра Ичка,. онда je разумљиво што није било далеко до преговораА Понуду за преговоре учинили су, вели прота Матија, неки босански бегови, вероватно људи Синан-паше Сирчића, Сто- јану Чупићу, који ce састао с њима негде y Мачви. Овај, одмах после тог састанка, дође y устанички логор код Шапда и саопшти свој разговор с беговима. Јаков Ненадовић при- хвати понуду, и одреди Чупића и проту Матију да као уста- нички преговарачи иду на Дрину и окушају углавити услове споразума. Претходно, Босанци упуте четири угледна своја човека, који су имали остати код устаника за време бављења њихових преговарача на Дршш, Како je читава ова радња ишла преко Синан-паше, његов син и HOBCKii капетан дочекају устаничке преговараче негде y Мачви и доведу на Бадовинце код овог, који их прими „као најбоље пријатеље“. Добивши њихов пристанак да ће ce безусловно покорити султану, он je узео на себе да код везира и осталих босанских првака припреми терен да ce ствар за обе стране што повољније сврши. Узгред да напоменемо, да су прота Матија и Чупић, за време свог боравка на Дрини, били гостп Синан-паше и његових при- јатеља, почаствовани свим обзирима. Сутра дан ио доласку на Бадовинце,· устанички прего- варачи пређу Дрину и буду изведени пред везира y присуству 17 Споменик, X, стр. 39—40. 18 Једини извор о овим преговорима јест причање проте Матије, Ме.чоари. стр. 179—195. 123 свих виђенијих босанских старешина, Ha питање, због чега воде борбу против цара и што су одбили повластице нуђене од Бећир-паше, прота ce послужио y одговору познатом уста- ничком аргументацијом, да они воде борбу са зулумћарима, a не с царем, но да су њему увек верни и покорни; затим да они нису криви што je Гушанац омео реализирање споразума с Бећир-пашом. Изгледа да су босански прваци y већинн веровали исказима протиним и помирљивости устаника ша- бачке и ваљевске нахије. Кад je прота поменуо убиство свога оца, он вели да je од стране присутних паша и капетана неколико узвикнуло; „Вала, тако je, није y вла остао цару онакав измећар, као што je био кнез Алекса. Сви знамо да je направди погинуо“.19 Онда je углављено следеће: устаници су имали показати своју покорност султану, што he нримити ха- рачке тескере и једног харачлију са шесдесет људи за купљење харача; један део босанске војске требао je остати на Дрини да обезбеди лзвршење обавеза од стране устаника, a остала војска имала je бити демобилисана. Запптани кога желе за харачлију, преговарачи су молили да то буде Синан-паша. „Они сви повикаше Сирчићу: бумбарећи, тј. срећно, срећно! — прича Прота — ми ce гкжлонимо и одемо прехо Дрине опет на конак код Сирчића, који ce већ почео спремати. A и везир посла бурунтију y Шабац, да Асан-паша не излази напоље и не замеће кавге, нити ce више бије — мир je уго- ворен, и да отпусти оне кметове који су код њега y граду . Ничим не можемо контролисати, да ли je прота Матија изнео тачно услове мира, на које су он и Чупић дали при- станак. Имамо разлога посумњати да je једну ствар прећутао, Ми смо видели y прогласу Мачванима, да ce изрично од њих. тражило напуштање фронта, другим речима да положе оружје, Врло je близу памети онда, да je исто тражено и од осталих устаника. ТТТто ce тиче демобилисања босанске војске, ирота сам себи противречи наводећи мало даље да су отпуштени само сиромашни војници. Затим, прота изрично вели, да су ce преговори водила по Карађорђевом одобрењу, y име свих устаника, с на- мером да ce противник изигра, и то тако што би ce прего- варањем добило времена да устаници разбију Ибрахим-пашу 19 Мемоарн, стр. 181. 20 Мемоари, стр. 182. 124 на Морави, и, после тога, да појачају западни фронт. На једном. месту он вели дословице; „ ., Ми би на оне тескере покупили драче, јер би наш народ драговољно давао само да царске тескере добије. Па кад би све покупили, ми би нашег арачлију спремили одкуда je и дошао, a казали би да ћемо ове арачке новце послати цару; — a ми би оне новце лепо за џебану употребили, и не би нам било бадава што смо ранили оних 60 Турака. Шта je το према нашој војсци, међу нама, a није y граду. A могли смо (тим начином) и целу годину мирни бити оД нападања турског, растежући с купљењем и проче“.21 Из овог самог избија доста наивносги, која јасно открива протину намеру да оправда углављени спо- разум са Босанцима. Да одмах нагласимо, да ce он при- лично спотиче кад приказује мотиве који су руководили уста- нике на западу за склапање онаког споразума. Питање je, прво, да ли je Карађорђе ,и дао пристанак за преговоре са Босанцима? По једној, истина, довољно непо- тврђеној вести, могло би ce претпоставити, да je ова радња била уперена против њега лично. Негде почетком јуна месеца, протурена je версија по Срему, могуће као одјек преговора да Дрини, да су Ненадовићи, Јаков и прота Матија, радили да преузму врховну власт од Карађорђа.22 Ова вест налази још подлоге y незадовољству Ненадовића са првенством. Карађорђевим y вођењу устанка, о чему смо говирнли. Али, претпоставимо да y овако критичном времену за устанике, као што je било оно пред турском офанзивом, нису ce могле појавити те нездраве амбиције и личне ствари, и да проти Матији треба поверовати, да су они на западу добили одо- брење од Карађорђа за вођење преговора. Али стоји и то, да су они прекорачили границе тог одобрења. Јер Карађорђе je одобрио вођење преговора, a не склапање дефинитивног споразума, који je стварно био војничка капитулација западног устаничког фронта. Шта je онда могло руководити устанике на западу да прихвате услове споразума? По. нашем мишљењу, ствар je била y овом. Ситуација за устаничку војску на западу била je доста неповољна, Затим, оскудевало ce y муницији и нај- потребнијим животним намирницама. Обруч од турске војске 21 Мемоари, 183. 22 Архива Акад. Наука, бр. 423. 125 све ce више сужавао око Београдског Пашалука, a страх овладао да he после евентуалне турске иобеде доћи освета, Једном речи, устаницима на западу нису ce нимало ука- зивале повољне перспективе за оружану победу. Ненадовићи, чија ce реч y западним крајевима слушала, познати су били са свог опортунизма y нужди, и нису никад желели ствари те- рати до краја; нарочито то важи за Јакова Ненадовића, глав- ног старешину западног фронта. Примајући преговоре на по- менутој основи, устаничке старешине ваљевске и шабачке нахије вероватно су рачунали на две крајње могућности: ако победе Турци на Морави, шабачка и ваљевска нахија не би делиле судбину осталих крајева Београдског Пашадука; остану ли Срби победиоци, нашао би ce изговор да ce оправда код Карађорђа овај корак, тим лакше што су имали његово одо- брење за вођење преговора. којега су они протумачили како ce њима свидело. Рачун, са уског локалног интереса, добар и политички: избећи судар с босанском војском и чекати са споразумом y рукама одлуку код Делиграда. To je сасвим, нешто друго од онога што прота Матија вели, т. ј. да су y сваком случају хтели преварити Босанце. Наводећи да су устаници на западу хтели држати спо* разум само дотле док им не стигне помоћ с Мораве, он не каже како су они могли бити напред уверени y устаничку побзду над Ибрахим-пашом, y толико пре што je турска војска, по свим вестима, била већа од устаничке. Разумљиво je ово увијање ироте Матије, као једне од главних личности y овој радњи, јер je мишарска битка окренула ствари другим правцем, но што су могли очекивави устаници на западу пре турске офанзиве, и, поред тога, демантовала оправданост онаког споразума, Остаје, дакле, као највероватније ово: (1) Карађорђе није знао ништа о споразуму с Босанцима, и ако je можда овластио да ce преговорима заваравају; (2) уста- ничке старешине на западу мислили су на превару само y том случају, ако Турци буду побеђени на Морави, Према томе, ие може бити речи о каквом вођењу преговора y име свих устаника. Ипак, оцењујући ггравилно ситуацију на западном фронту, овај споразум није био посве неуместан. До извођења споразума ипак није дошло, и то не кри- вицом устаника, но самих Босанаца. Ствар je нагло и неоче- кивано закочио, како je речено устаничким преговорачима, 126 Али-ага Видајић, потпомогнут од капетана Кулина и оне струје y војсци која je тражила радикалнији обрачун са устанидима. Ou je, на име, тврдио, да je добио, после углављеног спора- зума, поруку од попа Луке Лазаревића, да овај жели њега за харачлију, a не Синан-пашу. На основу тога, Али-ага je тражио да ce њему повери извођење споразума, y противном претио je буном. У ствари, то je могла бити интрига, удешена од њега и његових пријатеља, и лично против Синан-паше, као преставника помирљивије струје, и против споразума. Јер, једини од угледнијих босанских првака који je од почетка стао на страну београдских јањичара и активно им помагао, — то je био баш Али-ага Видајић. Како ce сукоб због овога толико заоштрио између Синан-паше и његових присталица, с једне стране, Али-аге и његових присталица, с друге стране, — Босанци су ce решили на кидање споразума. Може ce наметнути претпоставка, да су Турци из зад- њих намера одустали од споразума, y намери да изиграју устанике слабећи код њих борбено расположење, као и то да je читава ова радња на преговорима потекла од Босанаца да деморалишу устаничку војску и онеспособе je за отпор, Тако je бар схватио извештач из Кленка.2“ Затим, тешко да су Турди озбиљно мислили да одустану од наступања Београду. Ипак, ми имамо утисак да je Али-ага са својим пријатељима y истини спречио извођење споразума, а, напосе, уверени смо да je Синан-даша сасвим искрено водио преговоре са устаницима. Што су Босанци y први мах пристали да обуставе кретање војске, може ce тумачити, поред осталог и тим, што су, и они као ii устаници на западу, чекали одлуку на Морави. Ипак, и ово питање као и нека које смо напред додирнули о овим преговорима, не добијају овим потиуно решење, из простог разлога што имамо једини извор причања проте Матије Ненадовића, пуно противречности, нелогичности и непрециз- ности y овој ствари. Кидање споразума одмах je саопштено устаничким пре- говорачима, који су чекали на Синан-пашу, да с њима, како je било уговорено, пође међу устанике. Уз мотивацију да je Али-агино држање узрок преокрету, њима je речено, од стране Синан-паше и његових пријатеља, да he босанска војска одмах почети наступање, „и ko je раја нека дође y 23 Архива Акад. Наука, бр. 422. 127 Шабац, донесе дугу пушку, два пиштоља, и нож велики y лико свезан, и нека y Шапцу ордији измет чини...“ 24 25Искрсле су извесне тешкоће за повратак устаничких преговорача, јер Срби не доведу y одређено време она четири Босанца који су код устаника стајали као таоци, Прота Матија буде задржан код Синан-паше још неколико дана, a Чупић послан да убрза размену талаца с протом, Напослетку, негде последњих дана месеца јуна, размена je извршена y Мачви, a с тим и фор- мално настављена непријатељства, Одмах после повратка својих преговорача, устаиичка војска, не смевши ce упуштати y борбу, вели прота Матија, напусти утврђења око Шапца и повуче ce реци Добрави, зауставивши ce y Вучијевци, да би колико толико заштитила ваљевску нахнју. Карађорђе буде о свему извештен, и за- тражи ce хитна помоћ како од њега тако и од војске која je стајала под Београдом.20 Добро информисани извештач из Кленка јавио je митрополиту Стратимировићу да су устаници напустили своје положаје код Шапца на захтев Турака.26 У овом случају, треба поверовати проти Матији, и ако je овај други извор писан баш оних дана кад je повлачење извршено, По једној вести, истина не баш сигурној, подерски кнез Илија Марковић, који ce био предао и постао оберкнезом, покушао je, по упуствима и жељи Јакова Ненадовића, наставити преки- нуте преговоре с Босанцшма, али без успеха.27 28 5 јула, Сулејман-паша Скопљак и Схшан-паша Сирчић са једним делом главнине, по рачуну извештача из Кленка 4000—5000 војника, праћени кнезовима из предатих кнежина, сербез стигну под Шабац, преко Мачве. У место да наставе марш, они ce задрже код Шапца страшећи устанике демо- стрирањем и магмећи их на предају,2б По свој прилици нешто мало доцније, одељење под Хаџи-бегом примакне ce од Сокола ваљевској нахији, задржавши ce такође неколико дана на планини Ражњу.29 План наступања босанске војске оцртавао ce отприлике овако, Главнина ce имала кретати према Бео- 24 Мемоари, стр. 185. 25 Ibid., 195. 26 Архива Акад. Наука, бр. 422. 27 Ј . Хаџић, п. д,, стр. 70. 28 Архива Акад, Наука,. стр, 422. 29 J. X., п. д., стр. 67. 128 граду друмом поред Саве, ослањајући ce левим боксш на Саву, a десну њзну страну имало je осигуравати одељење под Хаџи-бегом нродирући преко Ваљева уз Колубару ка цуту Шабад—Београд. Прекид наступања може ce тумачити, с једне стране, тим што ce очекивао наступ војске на другим фронтовима, с друге стране, што су команданти босанске војске, имајући примере рђавих последица зимског рато- вања од наглог кретања, хтели бити обазривији и иретходно добро разбистрити ситуацију пред собом. Код устаничке војске наступила je пометња, да ce на- послетку претвори y панику. Редовни извештач митроиолита Стратимировића пише из Кленка, прилично резигнирано, 6 јула, други дан по доласку босанске војске под Шабац: „Турци овде на скели кажу, како ce већ три дела шабачке нахије Турцима предало, и само je остао још један део, и тај кажу да je дошао на предају. То ce Турцима може веровати, зашто овде нема код овдашњих команданата никакве уредбе, a љуство ce забунило, те не зна шта да чини, Савет с ове стране ништа не пасира. И овај сав крај je изгубио во7ву с овим командантима војевати".30 Шабачка околина ce тада бутун предала. Права je јагма настала за сеосха кнежества, која су Скопљак и Синан-паша давали оберучке.31 Остатак устаничке војске, y главном ваљевска нахија, избегавајући сукоб с Турцима, повуче ce још дубље, али више без икакве воље за отпором и деморалисана агитацијом за предају, Потпуно je расуло наступило, по казивању проте Матије, кад ce од Сокола појавила колона под Хаџи-бегом.32 Нешто другче и са више детаља саопштава о том Јован Хаџић, без сумње по причању учесника. Ми то место наво- димо y целини. „Кметови они са Турдима дошавши изиђу y војску српску на Мало Дубоко с тим гласом да су им паше казале, ако кметови до подне дођу к њима да предају народ, онда неће излазити y села да пале. Но ни подне, не дође, a Турци већ изишли и започели лалити села. A кад ce димови показаше, и Турци већ Дубоком приближише, онда повиче Дабић: „У бусију јунаци!“ — да ту дочекају Турке. Но на ово Мато из Грабовца довикне: „Какву бусију, несретниче?! 30 Архива Акад. Наука, бр. 522. 31 J . X., п. д., стр. 70; В. К„ ист, и етн. списи, I, стр. 69, 259. 82 Мемоари, 196. 129 остави те козје ноге (пиштоље) под кладу, па хајде да те предајем Турцнма, јер je Турака као на гори листа: ми ce никако одржати не можемо". Ово војска чувпш препаде ce ii све прсне куд које. Тек остану старешине саме, и по који момак уз њих, нашавши ce y великој невољи и сметњи, не знајући шта да почну, куда да ce окрену. На то један од кметова приступи, те старешинама пришапће, да буду на опрези и да ce не састају y гомилу, јер ће их народ побити. Лука Лазаревић пребаци хатове y Срем, подапе опанке са осталим старешинама, па бежи y луг“.33 Прота Матија вели, да ce приликом расула војске Јаков налазио на Забрежју ради преноса муниције.34 То налази потврде y једном податку, да су устаници добили неке пушке из Аустрије, некако баш y ово време.35 Али, може ce веро- вати, да ce он, предвиђајући катастрофу, намерно уклонио да избегне одговорност колико-толико, Са свим je тачно констатовао К. Јовановић, извештач из Кленка, да je једино Карађорђе могао спасти ситуацију на западном фронту. Гла- сови о његовом доласку из Тополе и Јанка Катића испод Београда, давало je нешто мало наде обесхрабреним и збу- њеним старешинама шабачке и ваљевске нахије, и учи- нило, можда, да ce и они сами не поведу за својом војском. Иначе, с њима je остао врло мали број људи. Тако je, дакле, разбијен западни устанички фронт без пушке, a пролаз за Београд стајао босанској војсци широм отво- рен, Колико je το, с друге стране, могло компромитовати на другим фронтовима успехе устаника и довести y питање читав њихов војнички положај, не треба нарочито наглашавати. Фатално je било, по свој прилици, за босанску војску, што Сулејман-паша није продужио са пуном снагом, ослањајући ce на кретање Хаџи-бега, наступање ка Београду, но je дао времена Карађорђу да брзом и енергичном акцијом успостави западни фронт и поправи ситуацију y корист устаника. Аустриски војни и политички кругови y највећој мери су се интересовали резултатима турске офанзиве, бојећи ce, нарочито, да ратујуће стране не повреде њену територију и отуда ce изазову нежељене компликације. Из Беча je, још 3~Тх, п. д., стр. 71. 34 Мемоари, 195. 35 Годишњица, XXXI, стр. 147. 9 130 почетком пролећа, наређено пограиичним војним властима да ce држе строге неутралности и предузму потребне мере за заштиту аустриског земљишта. 18 (31) јула, надвојвода Лудвиг обнавља ту заповест команди y Петроварадину, скрећући пажњу да ce нарочито осигура граница код Земуна, Бољевда, Кленка и Раче, као највише угрожених тачака, и да ce испита, преко ухода и других поверљивих личности, снага ратујућих страна и о томе пошље извештај.30 Ксдаандант сремских и славонских трупа, фелдмаршал-лајтнант Џенејн, јавља над- војводи, 1 (13) августа, да je y свему поступљено по датим упуствима и да je граница потпуно обезбеђена, y што ce лично уверио обишавши кордон дуж Саве. Из тога ce изве- штаја види, да je пограничним иуковнијама било најстроже стављено y дужност да стоје y чврстој вези, и y случају потребе помажу једна другу.3' Све до мишарске битке није ce десио ниједан гранични инцидент, али je, наступањем босанске војске и њеним до- ласком y Шабац, ситуација на граници дуж Срема била врло деликатна, Аустриска војска стајала je дању и ноћу y при- правности. У Кленку ce налазио обрстлајтнант Лајтнер, који je, поред предузетих оштрих мера предострожности да очува границу, наредио још да нико од аустриских поданика не ку- пује од Турака заплењене ствари и стоку устаничку.38 Бегунци из ваљевске и шабачке нахије навалили су на Саву грабећи прелазе. Уопште узевши, пограничне власти нису запречавале прелазак. Али су Аустријанци излазили на сусрет и босанској војсци. Сулејман-паша ce обратио фелдмаршалу Џенејну, 10 јула, тражећи дозволу за одржавање веза с Београдом иреко аустриске територије, на што му je овај одговорио врло љу- базно, излазећи радо на сусрет том захтеву и истичући прија- тељска осећања која je Аустрија гајила према Турској као qnсуседу. II, Према Нишу и на источном фронту, ситуација je била доста повољна за устанике. Источна турска војска, предво- ђена Јусуф-пашом — Пазван-Оглу и Реџеп-ага изостали су из 30 А. Ј„ п. з„ Vjesnik, 1920, стр. 33. 37 Ibid., стр. 36. 38 Арх. А. Н„ бр. 422. 38 A. I„ п. з., Vjesnik, 1920, стр. 35. 131 извесних разлога — прва je почела наступати. После једног крвавог боја, 24 јуна, Миленко Стојковић, који je стигао од Делиграда с нешто војске, не само што спречи напредовање овог турског одреда, по свој прилици не великог, но га чак одбаци према Тимоку. Два маневра претходнице Ибрахим- пашиних трупа, 1 и 4 јула, осујећени су, a Турци одбијени с великим губицима; истина, и устаници су имали осетних жртава.1 Према томе, Карађорђе je могао употребити резерву, без моментане опасности на другој страни, да успостави за- падни фронт, Оклевање Босанаца да наставе наступање Бео- граду, дало му je могућности да на време изврши концентра- цију и распоред војсже према обема колонама босанским, и да y неколико узме иницијативу. Како je Гушанац мировао, Јанко Катић и Сима Марковић, вероватно још по наређењу Карађорђевом, одвоје највећи део опсадне војске, оставивши Милоја Петровића и Васу Чарапића да пазе на Београд, и здру- живши ce недалеко од Колубаре с Јаковом Ненадовићем и попом Луком, који су ce после познате катастрофе мало прибрали и прикупили нешто војске, — почну ce утврђивати y близини Вукодраже, да спрече Сулејман-паши пролаз за Београд. Кара- ђорђе пак дође с резервним трупама из Тополе y Лајковац, где му ce прикључи прота Матија с неколико друга, којега овај дочека с тешким прекорима због расула код војске ша- бачке ii ваљевске нахије и неспретности y вођењу преговора с Босанцима. Карађорђе je био чак обавештен, као да су ce старешине дале подмитити од босанског везира да ослабе отпор ii компромитују устаничку ствар. Меки и питоми прота сузама ce бранио од тешких прекора, и уверавао Карађорђа да je с најбољим намерама ишао y босански логор.2 Како je пут Шабад—-Београд био како-тако осигуран од помоћне војске испод Београда, Карађорђе ce примакне с резервом y Ваљево, y намери да што пре рашчисти с десном турском колоном. Резерва je била састављена од војске рудничке и горњег дела београдске нахије. Карађорђе упути главнину под командом Милана Обреновића да прихвати борбу с Хаџи- бегом, a он, с једном четом Гружана и својим момцима, y свему 300—400 људи, и једним топом, остане код старог 1 М. В., Карађорђе, II, стр. 390. 2 Мемоари, стр. 196—8. 9* 132 шанца на Кличевцу, близу Ваљева, да прати, како борбу с Хаџи-бегом, и y случају устаничког неуспеха да га он лична дочека, тако и намере и кретање Сулејман-паше. Прота Ма- тија још из Лајковца je разаслао позиве кнезовима и осталим старешинама ваљевске нахије који су ce с војницима били разбегли кућама, да поново купе војску, претећи да ће Кара- ђорђе послати своје момке по селима, па ,,кога нађе код кућ.е, онде he га убити и на точак метнути, a кућу запалити“. 8 Нешто због ових претња, нешто охрабрени доласком Кара- ђорђевим, цела ваљевска војска нашла ce опет под оружјем, придруживши ce Милану Обреновићу да дочека десну турску колону. Зашто je Карађорђе пренео најпре тежиште акдије према спореднијој хурској војсци, и y почетку избегао сусрет са Сулејман-пашом? Из недостатка извора, не можемо дати пре- цизан одговор, али, с обзиром на извесне околности, може ce претпоставити ово. Карађорђе je без сумње био обавештен како о распореду и јачини босанске војске тако и о плану њених операција. Имао je сада бирати од двога једно: или одмах концентрисати све подручне трупе према Сулејман-паши иза којега je стајала босанска главнина, или избећи одлучну битку и најпре ce кренути према Хаџи-бегу. Да ce на прво решио, изложио би ce опасности двојако: једно, што би Хаџи- бег својим напредовањем низ Колубару загрозио устаницима с бока или би ce спојио пре одлучне битке са Сулејман- пашом и бројно га појачао; друго, што устаничка војска није била још приправна за одлучну битку, Опасност од Хаџи-бега била je y толико већа што ce он већ био спустио близу Ва- љева, ii могао бити, после непуна два дана марша, на друму Шабац-Београд. Било je, дакле, целисходније пречистити прво с њим, тим пре што je на тој страни победа била доста веро- ватна. После евентуалног успеха над Хаџи-бегом, Карађорђе ce могао свом снагом бацити на главну босанску војску, Поред тога, овом Карађорђевом диверсијом, Сулејман-паша je бно прилично паралисан y својој акцији. Јер њему je било опасно ићи Београду пре изласка Хаџи-бегове војске из ваљевске нахије, Другим речима, водећи истина једну споредну, али стицајем прилика важну борбу, са доста из- гледа на успех, Карађорђе je y неколико везивао, до исхода 3 Ibid., стр. 198—9. 133 те борбе, и главну босанску војску, За сваки случај, као што смо видели, стајала je једна устаничка војска да ce одупре Сулејман-паши, ако покуша поћи за Београд. У случају ње- говог успешног наступања, ситуација ce истина компликовала, али за устанике не би било то посве критпчно, пошто би њему за леђима остао Карађорђе; напротив, он би могао бити .доведен y тежи положај. Од одлуке са Хаџи-бегом, дакле, зависило je ; где и под каквим условима ће ce водити одлучна битка. Зато ce да лако разумети узнемиреност Карађорђева y току борбе са Хаџи-бегом. Он je неколлко пута потезао да лично узме учешћа y борби, и тек je од тога одустао, кад му je прота Матија, са осталим виђенијнм људима из његове пратње, предочио опасност за исход устаничке ствари, ако y -тај мах, учешћем y борби са Хаџи-бегом, заложи свој ауто- ритет и лично ce изложи опасности.4 Устаници ce сударе, око 20 јула, с Хаџи-бегом, и то на .Братанчићу, отприлике три сата далеко од Ваљева према Дрини. О овом боју знамо y главном по причању учесника. Обе стране, изгледа, располагале су приближним снагама. Ухвативши косе које су доминирале околином, устаници су имали добре положаје. У центру ce налазио Милан Обрено- вић са Живком Дабићем, Милићем Кедићем и Мијаилом Не- дићем; десно крило држао je Милован Грбовић с Милошем Обреновићем, a лево Лазар Мутап и Јован Курсула. Чнтавог дана вођена je борба с промењивом срећом, и то највише на терену између оба шанца, устаничког и турског, који су по- дигнути били на растојању од неких пола сата хода. Устаниди буду најпре разбијени и потиснути своме шанду. Али, y том критичном моменту, прича прота Матија, стигао je он са 60 коњаника и једним топом, послан с Кличевца од Карађорђа, и поправи ситуацију. „Ja са оно 60 коњаника нстрчим на брдо, имам шта видити: наши низ један поток шумаром бе- гају, a Турци с обе стране пољем, опколили коњици, a лешак за нашим кроз честу трче и бију. Ми с брда сви y глас по- вичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас ii помисле да за нама велика војска иде, дак побегоше натраг, a наши, како их ми сретосмо, окуражише ce и за Турцима“.5 Потиснути y своје заклоне, Турци пред вече 4 Мемоари, стр. 200—1. 5 Мемоари, стр 202. 134 обнове напад, смишљено и с више успеха. Оборе ce наро- чито на десно устаничко крило : маневришући, коњица м у зађе с леђа, a пешадија удари с чела. Опкољени и y оче- видној опасности да не буду живи похватани, устаници, на овом крилу, мораше ce по цену тешких жртава пробијати кроз турску коњицу. После тога, сва устаничка војска повуче ce y шанчеве. Мрак прекине борбу. Обе стране имале су осетне губитке, али битка je остала y главном нерешена» Користећи ce помрчином, буљубаша Недић, брат славно по- гинулих Недића на Чокешини, са 200 друга обиђе Турке, и те исте вечери, њима иза леђа, запали село Петрц. Мислећи,. вероватно, да je опкољен и пао y клопку, а, можда, још под импресијом пролетошње катастрофе Осман-Џоре на Чучугамаг Хаџи-бег са својом војском напусти бојиште и, још по мраку, повуче ce на планину Ражањ, више Сокола. Недић му са својом четом нанесе прилично квара. Не знамо колико ce може поверовати проти Матији, да je Хаџи-бег, због великих губитака, намеравао повући ce исте вечери и без овог уста- ничког маневра.0 Ослањајући ce, вероватно, на кретање Хаџибегово ваљев- ском нахијом и на акцију београдске посаде, Сулејман-паша, са претходницом главнине, предузео je наступање Београду, по свој прилици истог дана кад je вођена борба на Братан- чићу. Да ли je био обавештен о доласку Карађорђевом на западни фронт и концентрацији устаничке војске, не можемо знати. Хасан-паша Бањалучки с једним одељењем, хватајући десну страну пута и успут палећи села, осигуравао je осталу војску која ce кретала друмом са Сулејман-пашом и Синан- пашом. Нагазивши на устаничку војску код Месараца, он буде разбијен и потиснут Шапцу. При гоњењу Турака погине Јанко Катић, од пушке једног старкеље, који ce био прикрио y једном шумарку. Турчин je ухваћен и жив на комаде исе- чен. Катићева погибија створи прилично забуне код једног дела ове устаничке војске, Космајци узму мртво тело свога __________ * 6 О овом боју: прота Матија, Мемоари, стр. 201—5; J . X-, π. Λ-, стр. 67—69; Арх. A. Н. бр. 425; учесник Петар Јокић нешто друкче прича о овом боју. Он вели да je до подне вођена борба; онда прекинута због умора и велике врућине. После подне су устаници извршили напад и разбили Турке (Споменик, стр. 34). Причање проте Матије поткрепљено je другим наведеним изворима. 135 војводе и напусте бојиште не хтевши ce више бити. Јаков Ненадовић, Сима Марковић и non Лука пребаце остатак војске према Сулејман-паши, који ce те вечери уконачи код речице Вукодраже. Али, читаве ноћи обасипани топовском и пушча- ном ватром, не сачекају турски напад, но ce повуку пред зору, десно од друма, a Сулејман-паши оставе слободан пролаз за Београд. Истог дана Гушањац je, без икаквог успеха, чинио неколико напада на опсадну устаничку војску. Из обазри- вости, вероватно, да му ce не пресече веза са позадином, пошто je схватао, могуће, устаничко избегавање судара као маневр, a вероватно и због пораза свог десног крила, Сулејман- паша не настави наступање, но ce истог дана повуче Шапцу. Тешко je претпоставити да je могао бити обавештен о исходу борбе на Братанчићу, ако je ова вођена истог дана кад je π он предузео наступање Београду; могуће да je слутио, да je Хаџи-бег наишао на извесне препреке y ваљевској нахији.7 8 После успеха на Братанчићу, Карађорђе је имао одре- шене руке за пуну акцију према Сулејман-паши. Он je хитао да што пре пречистн и са главном босанском војском: једно због тога што ce Хаџи-бег могао прибрати и поновним упадом y ваљевску нахију компликовати ситуацију; друго, што су ce на Морави имали тек одиграти важни догађаји, Одмах после бегства Хаџи-бегова и узмака Сулејман-пашина, Карађорђе наређује концентрацију обе војске, и оне што ce борила на Братанчићу и оне на Месарцима, и то на Бељин, до самог друма Шабац—Београд, рачунајући, вероватно, да he Сулејман- паша поновити ускоро продор за Београд. Према Соколу оставио je, за сваку евентуалност, нешто војске из ваљевске нахије с Грбовићем, Кедићем н Недићем, да осигура од Хаџи-бега.б Искоришћавајући затишје од два-три дана, Карађорђе остави војску на Бељину y шанчевима, и узевши око 500 људи, приближи ce Шапцу, да испита јачину и намерз Сулејман-пашине, и успут поново дигне шабачку нахију на оружје. Као што смо раније напоменули, мали je број био оних, y шабачкој нахији, који ce нису предали Турцима. Осим попа Луке, који je с нешто друга узмакао пред босанском војском, од других виђенијих старедшна нису ce још предали Стојан 7 Мемоари, стр. 206; Ф. X., п. д., стр. 72—3. 8 Меладари, стр. 206 ; Споменик, XIV, стр. 34. 136 Чупић и non Никола Смиљанић: први je крстарио с једном четом око Шапца, a други c e одржао можда y Китогу. Из Поцерине ce није хтео предати Милош Стојикевић, писар кнеза Илије Марковића, по свој прилици једног од најагил- нијих агитатора за предају, —- момак одважан и храбар, али дотада неистакнут и непознат. Он доведе Карађорђа y По- дерину, где овај, пред неколико стотина сакупљена света, даде погубити три сеоска кнеза, пострекача за предају Турцима; на истом месту Стојићевића посини и постави за поцерског војводу, и позове народ, да поново приђе уз устаничку војску, претећи најоштријом казном ако то не учине. (Карађорђе ce није преварио y Стојикевића. Он ce y току устанка све више истиче, да напослетку постане један од највећих јунака Првог Устанка). Кнез Илија Марковић, раније обавештен о Карађорђеву доласку, на време ce скрије и избегне сигурну погибију. Обишавши, после тога шабачку околину, Карађорђе ce врати на Бељин. Тачан датум овог његова крстарења око Шапца, не знамо, али ce може претпоставити да je било између 23 h 26 јула. Застрашени од Карађорђа, a охрабрени скорашњим. устаничким успесима, Поцерци листом дођу са својим новим војводом на Бељин, неки под оружјем, a они који су га били предали Турдима са алатом за копање шан- чева, „Не верујем да je који смео остати, век ако какав врло нрестарео, да сарани ону тројицу посечених“, вели прота Матија. Тешко je веровати једном казивању да je Карађорђе тада подигао и Мачву. На Карађорђеву поруку, Космајци такође дођу на Бељин, предвођени братом Јанка Катића, Марком Катићем,9 Не можемо поуздано знати број устаничке војске, при- купљене за одлучну битку, Ми мислимо да je претерана цифра од 20.000 војника, коју даје један савремени, али не и пот- пуно поуздани извор.10 Ближе ће бити истини саопштење Јована Хаџика, да je могло имати 6—7000 пешака и око 1500 коњаника.11 (С обзиром на извесне околности могло je бити највише до 10.000 војника). Знамо да су биле заступљене ове нахије: рудничка и београдска, изгледа деле, и делови шабачке и ваљевске нахије. 9 Мемоари, стр. 209; Споменик, XIV, стр. 35 — 6; J . X., п. д , 73—4. 10 Арх. A. Н., бр. 725. 11 J . X., п. д., стр. 75. 137 Срећним исходом првих операција, дух je код војске по- дигнут, a дисциплина заведена захваљујући чврстој руди Кара- ђорђевој. Својим држањем, он je дао осетити старешинама шабачке и ваљевске нахије, да je њиховим женским узмаком пред Босанцима могла наступити општа катастрофа. Они су страховали да ће на њих, при првом сусрету, чак и пиштољ потегнути.12 Али, и ако прек, плаховит и готов за најоштрију казну, y овом случају Карађорђе ce прилнчно обуздао и-умео je сачувати извесну хладнокрвност. Ретко je кад он био тако апсолутни господар духова као овај пут код војске y очекивању одлучне битке с Босанцима. Да je рекао, вели прота Матија, „хајте сви на Саву да прегазимо, — ту ce не би смео наћи један који не би Саву прелазио, a το ли на Мишарско поље“. 13 Учинивши познати узмак од Вукодраже Шапцу, Сулејман- паша je имао времена да испита ситуацију и новостворени положај једне и друге стране. Могао je бити обавештен о резултату борбе на Братанчићу, а, вероватно, претпостављао je и кондентрацију устаничхе војске према Шапцу.14 Немамо поузданих вести о намерама његовим после реченог узмака. Може ce ово претпоставити. Увиђао je да, без осигурања свога десног крила, не би смео подузети кретање Београду. Подизањем Поцерине, опасност je постала очигледнија да му ce y случају његова наступања не пресече веза с позадином. Те везе су биле већ угрожене акцијом устаничких чета по Китогу; a Сулејман-паша je знао устаничку вештину y герил- ском ратовању. Веома обазрив, он je хтео, вероватно, или потпуно осигурати најпре са сваке стране наступање своје војске, или чекати да ce акцијом на другим фронтовима олакша босанској војсци. Мора ce одбацити претпоставка, да je неуспели покушај босанске војске да ce прва дограби Београда био само један њен већи маневр, да ce омогући Ибрахим-паши успешнија акција на Морави. Сулејман-паша je, без сумње, после свог узмака Шапцу, добио извесна појачања с Дрине. Без основа je једно тврђење, да je Хаџи-бег, после пораза на 12 Споменик, XIV, стр 34. 13 Мемоари, стр. 210. 14 Kemura, п. д., стр. 88. 138 Братанчићу, остулио Шапцу.15 *8 V сваком случају, Сулејман- паша могао je, за онај мах, највише желети да одлучни судар са устаничком војском не буде далеко од ове тврђаве, јер je она била за сваку евентуалност, згодан наслон за босанску војску, Увиђајући да босанској војсци y Шапду недостаје слобода. акције, Карађорђе подигне своје трупе с Бељина, по свој при- лици 26 јула, и почне ce примицати на ту страну, с намером. да изазове Сулејман-пашу на одлучну битку. Бојећи ce, сигурно, да га евентуално наступање Турака из Шапца не нађе y покрету, h тако ce развије борба без потребне припреме, он je кретање вршио лагано и врло опрезно, задржавши ce y Јаловику отприлике један дан и ту оградивши шанчеве, Из Јаловика ce крене, 28 јула, и удари преко Жабара, одакле свакни војник узме „ко два ко три прошца“ за подизање шанчева. Пред вече стигне дела устаничка војска на Мишар, на доглед Шапца, Саве и аустриске стране с Кленком. Исте вечери почео je рад на изградњи шанчева. Претходница, пред- вођена Лазаром Мутапом и Петром Јокићем, изишавши прва на Мишар, затекне неколико турских војника, вероватно ирестражу, растера их и уграби десет глава, a она изгуби два мртва и четири рањена.10 Одмах од Шаица, идући друмом за Београд, диже ce скоро неприметан успон до речице или, боље, потока Думаче. Одатле, друм просеца као длан равно поље, на крају којега ce диже, ii то на три четврти сата хода од Шапца, врло стрмено ii одсечно, али не велико Мишарско Брдо, како га мештани зову, — y ствари један плато са незнатном, a y оном крају врло приметном висином. Плато или брдо, како хоћемо, по једном мерењу, има фронталну ширину од неких 800—1000 . метара; десна страна његова, гледајући Шапцу, спушта ce нешто оштрије, и губи, према савској обали; лева страна прелази, према пољу, y блажи нагиб. Скоро средином брда, удара садашњи друм за Обреновац и Београд; ишао je туда и стари турски пут, само, по причању, мало више десно од 15 Ćiro Truhelka, Bošnjaci i prvi srpski ustanak, G. Z. M., 1917, стр. 253. У опште ce нисмо много користили овом расправом, и ако je рађена на основу најбоље грађе : јер подаци нису добро проучени и повезани, те су често многе ствари произвољно тумачене и приказане. 10 Споменик, XIV, стр. 37; Арх. A. Н., бр. 425; J , X., п. д., стр. 75. 139 данашњег. Мишарско Брдо, одабрао je Карађорђе за своју главну позицију да на њој дочека Сулејман-пашу. Предност овога положаја била je y овом: (1) брдо доминира читавом околином, поглавито тереном до Шапца, куда су Турци тре- бали наступати ; (2) турска војска je морала туда наступати хтела-не-хтела: једно због тога што je туда водио пут, друго, што je десна страна устаничког положаја била заштићена- Савом и неким шумарцима, a лева густом шумом, (3) уста- ницима ce могло потпуно открити турско наступање од саме Думаче, a το je више од два километра од устаничког поло- жаја; (4) што су Турди, као нападачи, имали врло незгодан терен за отступање. Мишарско Брдо je данас покривено њивама и разасутим селом са шљивидима око кућа. Да није споменика, који je подигнут приликом стогодишњиде мишарске оитке двоглави орао на једном ваљкастом стубу, невешто подражавање рим- скдх победних стубова —, не бд ce знало, да ce на том месту одиграла једна од највећих битака Првог Устанка. Нема ни трага од неких шанчева из тога времена. Генерал Јован Мишковић, испитујући терен мишарске битке, наишао· je на последње остатке негдашњег Карађорђева шанца. По њему, шанац je био подигнут на неких 600—800 метара од. предње ивице брда. По свој прилици, главни део шанца налазио ce на оном месту где je данас споменик; то je одмах у з леви насип пута идући од Шапца.17 Не можемо лримити за вероватан опис шанца који ce даје y једном саопштењу* пошто je, изгледа, оно без икакве изворне подлоге.18 По причању учесника y мишарској битци, ровови су били ојачани заши- љеним ирошћем; на шесдесет корака позади, био je Карађорђев шатор; иза шатора муниција.10 Да предупреди, вероватно, утврђивање устаничке војске и затекне je за борбу неспремну, Сулејман-паша груне на устанике „свом снагом и топовшча , 29 јула, сутра дан, дакле, по њиховом изласку на Мишар. Увек будан, Карађорђе je одмах прихватио борбу. После два узалудна напада, Турци су ce морали повући, око четири сата по подне, не успевши да Карађорђа с места покрену. „Срби су уграбили 20 глава, л Гласннк Срп. Уч. Друштва, XLVIIÏ, стр. 203. 1S К. Протић, Ратни догађаји, стр. 129—134. 19 Гласник. III, стр. 131. »140 жеђу којима и један поглавар који je имао панцир од 700 троша".20 По једном причању, Босанци су тумачили Аустри- јанцима y Кленку овај напад као испитивање противничке снаге. Решен да ce с Карађорђем огледа пошто-пото, a не осе- Хајући ce сигурним да истим снагама учини поновни и од- лучни напад, Сулејман-паша тражи хитна појачања од везира с Дрине износећи му озбиљност ситуације и признајући свој први пораз. Везир одмах упућује свог ћехају Ибрахим-пашу с 2000 војника, по свој прилици и последњи део резерве, који j e стигао под Шабац, по свој прилици, већ y понедељак 30 јула. На тај начин, изгледа, нашла ce готово дела главна оперативна војска босанска под Шапцом, да ce упусти y одлучну битку. Увиђајући да мора ускоро пасти коначна одлука, везир Хозрев-паша шаље хитни позив, 30 јула (25 демазул-евела), свим „правоверним“ „од босанске ордије до Бања-Луке“, да што пре хитају на Дрину. „Остале послове све напустите од два сата један направите, покажите ce помоћницима својој браћи и вери, Ноћи и дане помешајте, и брзим скоком y ордију стигнете, што je од верске дужности да што пре похитате и муслршана војника и јунака што више и што пре овамо отпратите“.21 Камекам Бешир-бег одазвао ce одмах везиреву позиву, и упутио из околине Травника све што може „сабљу понети", a Сарајлије позвао да следују овом примеру. „Данас je дан y коме треба показати сталност верску — јављао им je он —, јер су наша верска браћа, што ce надамо y Бога да he им помоћи, y великој тескоби према мноштву одметника, Не дај, Боже, ако их опколе и надвладају, са свим би било ружно и неваљало; да не будете харани и овог и оног света, загрните скуте и погајрете што нре уопште сви који могу сабљу припасати да y велику ■ордпју стигнете“.22 Пре но што je могла стићи војска из Босне, одлука je на Мишару била већ пала. Два дана, понедељак и уторак, прошли су на миру и на ужурбаном спремању код обе војске за одлучну битку. Су- лејман-паша ce одлучио да борбу заметне с војском коју je имао под руком; није хтео чекати нова евентуална појачања 20 Арх. A. Н., бр. 425. 21 Kemura, п. ц., стр. 88. 23 Ibid, стр. 90. 141 која су могла стићи из Босне. По причању једног учесника, Карађорђе je био обавештен 31 јула, уторак увече, да Турци спремају, за идући дан, одлучни напад, и да су позвали Аустри- јанце да посматрају битку и буду сведоци устаничког пораза. Карађорђе je распоредио војску овако. Од главнијих старе- шина, он и Милан Обреновић имали су остати с пешадијом y шанцу и прихватити борбу; све остале старешине требала су с коњицом стајати прикривени y селу Жабарима, лево, и недалеко, од устаничког шанца, и на дати знак ударити и појати с леђа босанској војсди. Тај знак требао je бити, па једном извору, топовски пуцањ, по другом, учестана паљба. По причању Петра Јокића, идеја за овакав распоред војске и њену акцију потекла je лично од Карађорђа. Остале сга- решине, пре тога, предлагаху груписање и пешадије и коњице y шанчевима; али чим Карађорђе изнесе свој план, они га сви одобре и прихвате. Наговарали су га, затим, да он буде с коњицом, али Карађорђе одлучно одбије, претпостављајући да би, y том случају, пешадија, без његова присуства и кон- троле, могла лако узмаћи при првом турском јуришу и довести y питање читави исход битке. Мање je вероватно причање другог једног учесника, да je са аустриске стране саветовано Карађорђу да овако кзврши распоред војске. Кад je овај план за акцију пешадије и коњиде израђен и најпре примењен, извори ce такође не слажу. По Сими Милутиновићу и Јовану Хаџићу, такав распоред устаничке војске био je примењед већ приликом турског напада од недеље, 28 јула. Главна два извора, писма митрополиту Стратимировићу, од 4 августа једно, из Кленка од К, Јовановића, пензионисаног капетана, који je долазио на Мишар сутра дан по битци, дакле, најваж- нији извор, друго, из Митровице од свештеника Савковића — то апсолутно не помињу, но ce оба слажу, да je такав рас- поред учињен за одлучну битку ; с тиме ce подударају и при- чања оба учесника, a и саме околности, Може оити говора још о томе, да je план био израђен не баш уочи саме главне битке, но одмах лосле турског напада од недеље, и да je коњица ишла оба дана, колико je затишје трајало, на место одакле je требала да изврши напад. Hehe бити тачно ни то, да je Карађорђе, пре главне битке, послао 4000 људи са Сто- јаном Чупићем иза Шапца према Мачви. У извештају из Кленка вели ce да je тек после битке упућено било 2000 142 војника да дочекују тада већ разбијену турску војску; Јокић каже изрично, да je тада послан и Стојан Чупић. Нема сумње да je било нешто устаничке војске y бусијама по Мачви, већином y малим одељењима, као, на пример, non Никола Смиљанић y Китогу.23 Првог августа, y среду, водила ce одлучна битка на Мишару. Рано y јутру, кретала ce друмом y правцу уста- ничких положаја босанска војска, праћена топовском паљбом, „бубњевима и свиралама". Наступање je вршено лагано и опрезно. Карађорђе je пустио Турке да ce дохвате брда, где су били изграђени устанички шанчеви, Не слажу ce сви извори y томе на који ce начин борба заметнула. Јован Хаџић, који je без сумње црпео податке из причања усганика, овако опи- сује почетак битке. Кад су ce Турци успели на брдо, нису предузели напад, ,,ηθγο су извукли кошбве и наоколо правили батерије, па су све већ окружили били", само што je она страна „отворена остала“, одакле je устаничка коњица требала извршити напад. Kapaijoplje je покушао омести утврђивање Турака пустивши из шанца „чаркаџије", али како y том није успео, он предузме напад давши коњици знак за акцију. По Хаџићу излази да су устаници први заметнули борбу.24 Учес- ник који je био с Карађорђем y шанцу вели, напротив, да су Турци прво ударили јуришем на устанички шанац. Ево укратко шта ce каже y том причању. Код устаничке војске рано je ослужено јутрење. Одмах, затим, пешадија je заиала y заклон, a Карађорђе издавао последње заповести. Он je био обучен y гуњ и јахачке чакшире ; о бедрима му je висила сабља дугачка и права, a за пасом имао две кубуре. Са зату- реним рукама, држећи један прутић, обилазио je шанац и куражио људе. За њим je ишао момак и носио му крџалинку. Карађорђе je издао строгу заповест, да нико пушке не опали л ок ce Турци не приближе и он за то не дадне знак крџалинком. Турци, наступајући, три пут су ce устављали до устаничког шанца ради молитвеТЛСад су ce приближили рово- вима, настало je комешање код српске пешадије : неки побегну средини шанда; но Карађорђе, увек хитар, потегне сабљу и 23 Арх. Акад, Н„ број. 425 и 426; Гласник, III, стр. 131; Споменик, XIV, 37—8; J. X, п. д., 75; С. Милутиновић, Сербијанка, I, 129. 24 J . X., п. д., стр. 76. 143 стера их y ров. Тада, на пуцањ Карађорђеве крџалинке, пе- шадија отвори паљбу. Турхш су чинили неколико јуриша. Кад je било најгушће, ударила je, Турцима с леђа и бока, уста- ничка коњица.25 26 Извештај из Кленка као да није прецизан y овом питању, али je ближи првој версији. Ту ce дословиде вели ово: „Пусти (Карађорђе) Турке што ближе може, сакри пешаке y шанду, a коњике посла далеко y шуму. Док ce Турци мало приближе, на један знак њихова топа, пусти Ђорђе пешаке из шанца напоље, који Турке удари с чела, a Турци ce упусте с пешадијом y борбу. Тада топ пукне и уречени знак коњици дадне“.-0 Из свега овог да ce утврдити као сигурно, да су Турци били изашли на брдо и да ce запо- дела жестока борба између њих и устаничке пешадије. Не- тачан je навод y извештају из Митровице, као да ce најпре појавила устаничка коњица с леве стране, и да с} Т\рци, упустивши ce с њом y борбу, били изненада нападнути с чела од пешадије. Изузевши овог једног извора, сви ce остали слажу y том, да je изненадни напад устаничке коњице, y главном, био поражавајући за Турке. — О нападу коњице знамо нешто више по причању Петра Јокика, који je и сам €>ио y њеним редовима. Прикривена устаничка коњицаЈчекала je на уречени знак за напад. Како ce борба водила код шанца, a уреченог знака или још није било, или ce није чуо, кнез Сима Марковић упути Лазара Мутапа и Петра Јокића с не- колико коњаника да ce провуку до пешадије и обавесте о ситуацији. Ови покушају извршити заиовест, али, нагазивши на Турке, врате ce. Један Турчин, који je осматрао с дрвета устанички шанац, опомињао je турску војску, да y шанцу нема коњице. Борба код шанца постајала je све жешћа, Не чекајући више, коњица, непримећена од Турака, изађе из шуме једним крчаником, вођена од једног мештанина. „Турци ударили свом силом на шанац. Сипа ватра из топова не да ока отворити“. Коњица напане y два правца: један део удари на турску војску која je јуришавала на шанац, a други део, с протом Матијом, на турску позадину y пољу, „Сад настаде страховата борба“.27 — Дакле, напад устаничке коњице дошао 25 Гласник, III, стр. 131. 26 Арх. Ак. Н., бр. 426 27 Споменик, XIV., стр. 38. 144 je y врло згодан моменат; он je био потпуно неочекиван и јак. Изненађена, турска војска удари уназад, али старешине покушају, y први мах, исуканим сабљама повратити ред и задржати je да не отступа ; но, изгледа, кад je Карађорђе учинио с пешадијом испад из шанца и ударио с чела, — код турске војске настало je опште бежање. Кад ce узме y обзир да су требали узмицати с брда низ стрмен, тучени од устаника са три стране — од Карађорђа с чела, једног дела коњице с бока, другог дела коњице с леђа —, мора да je код Турака било правог полома. Први и најглавнији турски напад устаници су, дакле, сломили и противнику задали тежак удар који ce није дао поправити. Претпостављајући да he по- ново бити нападнут, Карађорђе ce није хтео бацати за раз- бијеним противником и продужавати борбу y пољу, но, ба- цившп Турке с брда, пешадију и већи део коњице повуче y шанчеве; мањи део коњице с Јаковом Ненадовићем и попом Луком. Лазаревићем. остане y пољу да мотре на кретање противника.28 Нема сумње, Сулејман-паша и остале босанске старе- шине били су очајни због овог тешког неуспеха. Знали су добро да, поред осталог, од ове битке зависи част босанског оружја, a и њихова војничка репутација. По извештају из Кленка, не види ce тачно y којој мери je борба продужена. Остали извори слажу ce изрично да je трајала до самог сун- чевог заласка, кад јаче кад слабије, и да су Турци чинили очајне напоре да поправе први неуспех. Неки од ових извора релативно детаљно приказују наставак борбе. Изгледа да je Сулејман-паша покушао још два озбиљна напада, али то су били, вероватно, последњи његови трзаји. Један напад могао je бити око подне. Овај пут, турску главнину, која je имала напасти Карађорђа y шанчевима, заштићавала je коњица предвођена капетаном Кулином, од евентуалног побочног напада устаничке коњице, Тако ce развила борба, по свој прилици y исто време, на двема странама: на једној страни, између турске главнине и Карађорђа, на другој, по свој прилици y подножју брда, из- међу турске коњице и оног дела српске коњице који je остао с Јаковом Ненадовићемипопом Луком, Овај део устаничке ко- њице буде разбијен и растеран, али победу капетан Кулин нлати 28 Споменик, XIV, стр. 38; J . X., стр, 77. 145 главом.* Карађорђе одбије и овај пут турску главнину бадивши j e y подножје брда. Тешко je веровати С. Милутиновићу, да ce Карађорђе упустио y гоњење Турака чак до Шапца. Он je мудро избегавао удаљавање од брда и шанца, као и прено- шење борбе на равно и отворено земљиште. Последши напад, по Милутиновићу, са више јароети од оба прва и на који су Турци ишли „шкргутом зуба“, извршен je око четири сата, али h овај пут без успеха, — турска војска je опет бачена с брда y Мишарско Поље. Сви турски напори остали су, дакле, узалудни: Карађорђе ce одржао y својим позицијима и ломио један по један напад њихов, Око шест сати, борба je прекинута с потпуним поразом босанске војске. Општи закључак je овај. На обема странама ce борило подједнаком храброшћу и пожртвовањем, Нападани, устаници су били тим самим y нешто повољнијем положају. Затим, они су имали врло згодне позиције за одбрану, одличан ра- според војске и вешто вођење борбе, — што je, y осталом, утврђено и с једне стручне војничке стране. Карађорђева тактика била je y овом: он je пуштао противника да изађе на брдо π појаше на простор између предње ивице брда и шанца, па онда спретним контранападима да га збуни и баци y долину ; уз то, при гоњвњу противника да. ce нс одаљи од својих шанчева. Турци као нападачи имали су насту- пати врло рђавим тереном; за оступање терен je био још гори. За Турке, изгледа, први неуспех био je фаталан; војска један- пут разбијена и застрашена тешко ce после оспособљавала за успешно вођење борбе. Турски губици били су знатни. Они су успели извући из окршаја велики број мртвих и рањених * С. Милутиновић вели да га je с.макао поп Лука ЈТазаревић. Сакривши неколико добрих нишанџија, поп Лука позове Кулина на мегдан. Овај ce није дао двапут звати, но одмах разигра хата да мегдан прихватн. На то non Лука дадне знак, a његови прикривени људи опале плотун и оборе смртно погођене и Кулина и његова хата. Превару non Лука за мало не плати главом. Турци навале на њега, убију му два-три друга, њега оборе с коња и обране по лицу ii руци. Захваљујући бојној вреви и својој окретности, non Лука je успео да ce скрије y један шумарак и избегне погибију. Кад су устаници одбили Турке од шанца, он je пред устанике изишао сав крвав (С, М , Сроијанка, 1,129). 29 Арх. A. Н., бр. 425. 426; J . X., п, д., стр, 76; Споменик, XIV, стр. 38; С. М., Сербпјанка, I, 130. 10 146 и склонити их y позадину; ипак, устаници су уграбили преко тридесет глава. Од главнијих старешина, сем капетана Кулина, погинули су и ова два за које сигурно знамо: добро познати Синан-паша Сирчић, који je, како песма каже, знао Босну „свјетовати , и дервентски капетан, На бојишту je остало много мртвих коња. Захваљујући вештом вођењу битке и својим добрим положајима, устатшчки губици, с обзиром на жестину борбе и важност битке, за чудо су мали: свега, по- једном рачуну, два мртва и десет рањених, по другом, четири мртва ii једанаест рањених.30 Нема сумње, на аустриској страни ce чекао резултат битке на Мишару с великим интересовањем. По себи ce ра- зуме да je војска била y приправности, да одмах ступи y акцију y случају поврзде аустрнског земљишта. По прича- њима, била je подигнута према Мишару, на аустриској страни, осматрачница одакле су официри посматрали ток битке, 2 августа, сутра дан по одлуци на Мишару, оберст Лајтнер, y пратњи познатога извештача из Кленха, К, Јовановића, био je на Мишару, информисао ce о битци и честитао Карађорђу на победи. Нема сумње да je овим успехом углед Карађорђев знатно порастао и код аустриских офицпра; њега, y познатом извештају, Јовановић назива „Велики“ Карађорђе. Размере пораза босанске војске на Мишару тек су ce одртале следећих дана. Претпостављајући, ваљда, да ће уста- ници искористити своју победу и прећи y наступање, Сулејман- паша повуче одбранбену линију ближе Шаицу и подигне јаче шанчеве. Што одмах после битке није код Босанаца наступило расуло, имали су захвалити шабачкој тврђави, на коју су ce како-так-о иаслањали. Карађорђе није хтео напуштати свој положај и упустити ce y сумљиву опсаду Шапца, Он je ра- чунао, изгледа, да he Турци поновити нападе; и хтео je да ce најпре догледају последице битке на Мишару. Обавештен, најзад, о стању ствари код босанске војске, Карађорђе одваја око 2000 људи, како je напред речено, предвођени од Стојана Чупића и новог војводе Милоша Поцерда, да дохватају све пролазе од Шапца за Дрину. У Китогу ce налазио са својом дружином non Нихола Смиљанић, Тако, разбијена босанска војска нашла ce, стварно, оп- кољена и прикована за Шабац. Везир није могао послати 30 Арх. Ак. Н„ бр. 425 и 426. 147 појачања и извуки je из шкрипца. Опкољена, дезорганизована и деморалисана поразом, остављена без хране и џебане, код шв наступа ошлтв расуло : века и мања одељења, излажупи ce највећој опасности, покушавају ce пробити ка Дрини. Бегства су учестала нарочито средином августа, Око 1000 људи, већином из орте капетана Кулина поред нешто Сарај- лија, наилазе, 13 августа, y Китогу на заседу устаничку и буду просто сатрвени и искасапљени. По устаничком рачунању, Турака je пало 500, међу њима и Асан Беширевић, за кога народна песма вели, да га „љепшег y свој оосни нема , одсечено je око 260 глава ; нађено je 200 мртвих к.оња, ои0 ухваћено живих; заплењено je 1000 говеда, 30 кола натова- рених разним ратним потребама, доста новаца н другог. Поп Смиљанић са својих 50 друга дошао je, 14 августа, на митро- вачку скелу, сви y богатом босанскст оделу и наоружани скупоценим заплењеним оружјем. Поп Никола ce хвалио преко- савцима, да je запленио грдно олаго.Ј‘ „Поп Н, Смиљанић много страдални, много je труда видео ло Китогу целу годину бран ce с Турцима; много Турци пакости чињаху народу христијанском, али су познали храбре српске витезове по Китогу и по другим местима на 1806 лета , вели ce y једном запису манастира Петковиде.31 2 У истом овом налету y Китогу, запленио je Милош Поцерац одело и оружје погинулог капе- тана Кулина. Сабља je нарочито била скупоцена; на њој су били исписани бграти Кулинове породице. Родбина Кулинова, прича Вук-Караџић, давала je за њу, доцније, злата колико je сама била тешка.33 15 августа, код Дубља y Мачви одсечено je 19 турских глава; 16 августа, Чупић са својом дружином уграби 8 глава код Орашћа; 12 августа, y Клену, такође одсзчено je 18 глава,34 Чупић са дружином послао je Карађорђу на по- клон једног заплењеног хата „као горску вилу“, Босанци су дакле као без главе налетали на устаничке заседе. На Ми- шару су они изгубили битку; y Китогу и по мачванским луго- вима нашли су своју костурницу и касапницу. Мишар и Китог су подједнако остали y успомени код Босанаца. Крвави траг мишарског пораза протезао ce од Шапца до Дрине, и од ове дубоко y Босну, Ύ Кленку ce позитивно знало, 18 августа, 31 Арх. Ак. Н. бр. 429, 430, 431. 32 Љ. Ст. з. и н., II, бр. 3845. 33 B. К., ист. и етн. списи, I, стр. 259. 34 Арх. Ак. Н., бр., 431. 10* 148 да je преко Дрине прешло око 100 кола с рањеницима... „Турци су код Шапца од Сервијанаца скоро са свим побијени,, ii често видимо како по Сави мртви пливају с њиовим ко.њма",- писао je, 15 августа, Јоаким Вујић, тада учитељ y Земуну,.. своме брату y Новој Градишки,35 Главна босанска војска, била je дакле, смрвљена; са Сулејман-пашом остао je y Шапцу један бројно незнатаи одред, деморалисан и застрашен, Јасно je било да опасности за устанике од стране Босне није више постојало. И поред све предострожности окрвављено je и аустриско земљиште. Генерал-команда je била дозволила неколицинн угледнијих Турака, да ce врате аустриском страном y Босну. Цинцар-Јанко и Лазар Мутап са неколико друга, y свему 25, пређу такође Саву и стигну ове Турке на Босуту; посеку младог Остроч-капетана, ,,који je чести ради ишао војеватиЛ и Мосту Барјактара; Дервиш-бег, „чувен y свој Босни“ ш један од најбогатијих Бошњака, с пет друга једва жив умакне- Одмах су отишли из Митровице на лице Јчеста ради увиђаја мајор Голубовић, аудитор Келер и „контумад инспектор“ Пемчевић. Генерал-команда тражила je због ове повреде задовољење од Карађорђа, захтевајући смртну казну за кривце.. Намеравала je подузети репресалије над избеглим устаничкиж живљем. Како ce тај конфликт напослетку окончао, не знамо.3®" III. За време борба на западном фронту, јужна турска војска. примакла ce била Делиграду y намери да га опсадом принуди на капитулацију. Свакодневном топовском канонадом и си~ стематским измарањем, устаничка војска je била прилично· исцрпљена ; изгледа да je код ње ради тога било наступило врло критично стање и да je затражена помоћ од Карађорђа, У томе су стигли гласови о поразу Турака на Мишару. Карађорђе увиђајући да je босанска војска онеспособљена за какву озбиљ- нију акцију псфе, средином августа, са већим делом подручних трупа на Мораву, свративши под Београд и y Смедерево- Обавештен сигурно о поразу западне турске војске и прими- цању Карађорђа Делиграду с појачањима, a заморен насто- 30 Дим. Руварац, Учитељевање и страдаше Јоакима Вујића y Земуну*. 46 књ. Мат. Српске, Нови Сад, 1914, прилог 1, стр. 207. 33 Арх. Ак. Н , бр. 428, 430. 149 :јањима да Делиград принуди на предају, Ибрахим-паша врши узмак од Делиграда Нишу. За одлуку његову да оступи од Делиграда, можда je била пресудна и ова околност, Једно устаничко одељење од 2500 пешака и 500 коњаника, предво- ђено Станојем Главашем, успешном диверсијом, заузевши и попаливши Прокупље, загрозило je с бока турској војсци код Делиграда. Приликом узмака турских трупа, устаници изађу из делиградских утврђења и ушанче ce близу Алексинца, где дође, 22 августа, до једне битке y којој Турци претрпе осетан пораз, оставивши устаницима доста плена y топовима и другим ратним потребама.1 * По једном саопштењу, не оаш поузданом, ова битка не би била после повлачења турске војске, но пре ове диверсије Станоја Главаша, и y близини Делиграда, иницијативом. Турака да пречисте са јужном уста- ничком војском пре доласка Карађорђева.~ Увиђајући да наступањем уз Мораву, због јаких уста- ничких утврђења и појачања која je Карађорђе довео са за- лада, неће постићи жељени резултат, Ибрахим-паша наме- равао je да концентрише већи део трупа y пределу Трговишког Тимока и одатле удари устаничкој војсци с бока и леђа. Карађорђе, који je већ био на Морави, предухитрио je његове намере, преместивши већи део трупа са Делиграда ii примакнувши ближе источну војску под Мнленком Стој- ковићем према Ибрахим-паши, који ce кретао горама од Пирота и извора Лома. Битка ce заметнула између 26 и 27 августа. Центар устаничког фронта држао je Карађорђе, .десно крило Младен Миловановић, a лево Миленко Стојковић. На десном. крилу устаници буду потучени, али лево крило и центар однесу победу, после чега Турци на читавом. фронту ■оступе, оставивши устаницима доста плена, y топовима и другом.3 * С тим je била сломљена и јужна турска војска, Тако je, дакле, осујећена портина намера да оружаном силом доведе устанике y покорност, и сломљена офанзива турске војске чији ce исход чекао с великим интересовањем. хако y Цариграду тако и y Петрограду и Бечу; a и сам ce Наполеон јако интересовао за ову офанзиву. Вероватно наве- 1 Ст. Новаковић, Ичков Мир, Глас, LXVI, стр. 93; М. В., Карађор^е, JI, стр. 409; Арх. Ак. Н„ бр. 430; В. К„ н. п„ кн». IV, стр. 204. 3 М. В., Карађорђе, II, стр. 410 3 Ст, Н., Ичков Мир, Глас, LXVI, стр. 95; М. В., Карађорђе, II, стр. 412. 150 дена првим успесима босанске војске на Дрини, Порта je била објавила, 2 августа, страним преставнидима y Цариграду, да су Срби покорени. Сами су je догађаји после деманто- вали. Претрпивши неуспех на свим фронтовима, главни коман- дант турске војске,- Ибрахим-паша, по одобрењу из Цариграда, закључи, око 2 септембра, примирје са Карађорђем на шест недеља; по потреби могло ce примирје продужити још две недеље. Од дана потписа уговора о примирју, непријатељства су имала престати на свим фронтовима; устанпци су требали прекинути опсаду Ниша и повућР1 ce из Кључа, a Турци напу- стити Ћипровад и ПрвалуЗ После мишарског пораза, босанска војска, растурена y бедне остатке почевши од Шапца па све до Сарајева, Трав- ника и Бања Луке, више je била способна да угрози уну- трашњи мир y пашалуку но да дадне неки озбиљнији отпор. Путеви су били закрчени бегунцима и рањенидима. Бежећи с фронта y групицама, јањичари су успут пљачкали и чинели разбојништва. Очевидац вели да je опасност по живот била око самог Травиика. Сарајево je било најогорченије; y њему je завладало безвлашће, За пораз, војници су кривили Порту, свог везира Мехмед-пашу, врховног команданта Ибрахим- пашу, Аустрију и Француску. За везира су говорили да при- према предају Босне Французама; Порти и главном коман- данту Ибрахим-паши пребацивано je, да су намерно изложили Босанце погибији, пуштајући их да ce сами боре са устани- цима.а Код хришћана овладала je велика радост. Убрзо je вест о турском поразу доспела y Дубровник. Јер, већ 11 (24) августа, генерал Лористон јавља y Париз министру ино- страних дела: ,,Православни и католици (којима не треба много веровати) причали су, да су Турци, нарочито босански везир, били тучени од Карађорђа. Али о томе још нисмо добили потврде од Турака“. * 8 Везпр Мехмед-паша и даље je стајао на Дрини трудећи ce да успостави фронт. Тамо je стигао и кајмекам Бешир-бег са нешто војске из унутрашњости. Француски капетан Леклек срео je на путу из Травника за Дубровник, и мостарског 4 М. В., Карађорђе II, стр, 415. 5 Вјекослав Јелавић, Франдуска извјешћа о Босни, Сара;ево, 1906, стр. 31, 8 М. Г„ исписи, стр. 79. 151 капетана Дадића на челу својих трупа да иде на Дрину.7 Мехмед Хозрев-паша тражио je од барона Џенејна један лични састанак, ваљда да би израдио извесна допуштења за везе са војском под Шапдом. Из Беча je одобрен Џенејну тај састанак, 13 (25) септембра, и заповеђено му да босавсчог везира увери о аустриској наклоности и енергично демантује вести протурене y Босни да je Аустрија помагала устанике приликом турске офанзиве.8 Да ли je до тога састанка дошло и где, не знамо. Под Шапцом je још стајао Скопљак са сво- јом разбијеном војском, Према Шапду и y Мачви, напутевима за Дрину, налазила су ce устаничка одељења, увек на опрези да дочекају и одбију Турке. Не добивши ваљда вести о прк- мирју или не обзирући ce на њега, Скопљак je двапут на- падао почетком септембра на устаничку војску, која je из шабачког поља мотрила на Шабац; оба пута je с великим губицима био одбијен. После тога, Сулејман-паша, Хасан- паша Сребрнички, Ђаил-паша и Али-ага Видајић, озај по- следњи као командант шабачке тврђаве, остану са 500—600 људи y Шапцу, a остали покушају да ce пробију ка Дрини. Стојан Чупић са једним одељењем устаника дочека их y Мачви и искасапи.9 Турци су ce држали y Шапцу захваљујући тсше што им je храна дотурана са аустриске стране, 7 B. Ј., Француска извешћа, стр. 30, 8 Vjesnik, 1920, стр. 37, 9 Арх. Акад, Наука, бр. 434, 435, 437. ГЛАВА III. Пад Београда и Шапца. Крајем јула 1806, дошао je y Цариград нови француски посланик, генерал Себастијан, коме je било стављено y дуж- ност од његове владе да одвоји Турску од Русије. За непун месец, он je успео навући Порту да учини један важан пре- седан y њеним даљим односима с Русијом: без претходног споразума с руском владом, што je по уговору морала учи- нити, она je сменила кнезове y Влашкој и Молдавији, Ипси- лантија и Мурузија, оптужујући их да су велики русофили и да су постицали Србе y Београдском Пашалуку на истрајност, — и место њих поставила друге, Турској оданије,1 Петар Ичко, дошавши баш y το време y Цариград, није могао рачунати на потпору руског посланика Италинског, јер je овај био сав заузет сузбијањем на Порти акције Себа- стијанове. Отоманска влада правила би ce, уосталом, невешта према преставкама руског посланика, јер je њу Себастијан имао већ y рукама. Ичко je морао сам тражити путева и начина да успешно сврши своју мисију, Генерал Себастијан није ce y принципу противио споразуму са устаницима, али с потпу- ним искључењем страног утицаја, поглавито руског. Он je на отоманску владу утидао да буде попустљивија и помир- љивија према устаницима. Али, без сумње, слом босанске војске и неуспеси код Делиграда били су за Порту пресудни y одлуди да преговара са устаницима. Не рачунајући више на оружани успех, она, негде крајем августа, дристаје на споразумевање,2 Петар Ичко и новоименовани мухасил Хасан-ага дођу, почетком септембра, y Србију носећи устаницима начелни 1 Мих. Гавриловић, Српски покрет и француско-руски односп од 1804-7, С. Књ. Гласник, књ. II, 1901, стр. 189. 2 Μ, Г., Ичков Мир, Срп, Књ. Гласнпк, IX. стр. 115. 154 пристанак портин на устаничке захтеве, формулисане y молби од првог јула. Тада je, као што Схмо y претходној глави навели, потписано и примирје између устаника и врховног команданта турске војске, Ибрахим-паше, и на свим фронтовима непри- јатељства y главном престала. Крајем октобра, y Смедереву je одржана скупштина, на којој су прихваћени услови мира, a Ичко и Живко Константиновић одређени да иду y Цариград и дефинитивно утаначе погодбе, Хасан-ага je остао да с Ка- рађорђем уводи нову управу y Београдском Пашалуку.3 Бо- сански везир Ме^мед Хозрев-паша имао je неко овлашћење из Цариграда, да и он, са своје стране, води преговоре са устаницима. На његов позив, ови су послали једног свог чо- века y босански логор на Дрини, да види на основу чега Хозрев-паша тражи да ce с њим преговара.4 Ускоро je почела и делимична демобилизадија турске војске. 16 септ. (15 реџепа 1221), Мехмед Хозрев-паша јавља свим кадијама и осталим старешинама по унутрашњости „од ордије до Травника" : „Примте иа знање да румелиски валија и главни командант на српске усташе, прибрани везир Ибрахим- паша, пре ове моје бујрулдије за 15 или 20 дана устао je с Нишког Поља и приходавши вратио ce y Скендерију. Након одредбе војниха како ће ce борити и бранити, те и ja с бож- јом помоћу, 16 дана реџепа y понедељак, мислим кренути из ордије y Травник, Дајем вам на знање, да поправите пу- теве и да их очистите, да не теглим муке с мојим товарима, с мојом пратњом, и топовима које вучем са собом“.5 67 30 но- вембра, везир je дозволио трупама код Ужица „да могу барјаке савити и кућама ce вратити“. 0. Устаници су знали да све погодбе с Портом нису си- гурне и ауторитативне, ако y Београду буде остао Гушанац са крџалијама, те су тражили од мухасила да Гушанца на неки начин приволи да напусти Београд. Исто тако су захтевали предају Шапца, Шабачку посаду повећао je босански везир са 200 људи, који су били упућени с Дрине, 14 новембра (15 рамазана 1221), под камекамом Бешир-бегом. ' Војска ваљевске и шабачке нахије стално je држала Шабац при- 3 Ibid., стр. 4 Дело, књ. 32, стр. 356. 5 Kemura, п. з., стр, 95. 6 Ibid., стр. 100. 7 Ibid , стр. 98. 155 кљештен. Захваљујући томе што су Аустријанци дотурали хране, посада je могла издржати опсаду. Труд мухасилов да наговори Гушанца и Скопљака да предају градове, остао je без успеха: Гушанац je категорички одговорио да ће Београд напустити кад буде иа то приморан; Скопљак ce извињавао тим, што није био добио никакве ин- струкције од свог везира y том правцу, Карађорђе ce онда одлучи да Београд заузме силом. Концентрише близу 25.000 војника, и довуче, по свој прилици, скоро целу артиљерију, готово 40 топова. После општег напада, 30 новембра, устаници заузму варош, a Гушанац, захваљујући помоћи y храни што му je дотурана из Земуна, настави ce бранити из тврђаве. Кад устаници спрече довоз хране преласком на Ратно Острво, њему није остало ништа друго но да иод часним погодбама напусти београдску тврђаву: 17 децембра, био je са својим људима испраћен Дунавом за Видин, и'то са свим војничким почастима. Сулејман-паша, београдски везир, противио ce неко време да преда град Србима, али и њега примора глад на попуштање: устаничка војска уђе y београдску тврђаву 27 децембра.8 После пада Београда није ce ни Шабац могао држати. Ипак, Скопљак ce одлучпо да град преда устаницима тек кад je за то добио налог од Хозрев-паше, Али су искрсле биле нове тешкоће да ce та предаја обави. Сулејман- паша Скопљак, врло опрезан, бојао ce да, без сигурних гарандија за безбедност посаде, испушта град из руку, Рачу- најући да he интервенцијом аустриских власти осигурати про- лаз за Босну, он ce обратио, 5 (18) јануара, барону Џенејну, молећи га за један састанак „ради усменог разговора" о важним стварима, пошто je, вели, добио наређење од свог везира да ce врати с војском y Босну.9 Исто тако, 2 јануара, обратио ce барону и А.ли-ага Видајић, као командант шабачке тврђаве, молећи да ce муслиманска нејач претури аустриским лађама за Босну.10 По свој прилици, и везир Хозрев-паша je тражио од Џенајна да омогући шабачкој посади пролаз преко аустриске територије. Директни преговори који су вођени, 8 јануара, између старешина опсадне устаничке војске и Су- 8 М. В. Карађорђе, II, стр. 435—440; Vjesnik, 1920, стр. 41—55. 9 Vjesnik, 1920, стр. 64. 10 Ibid., стр. 65. 156 лејман-паше Скопљака за евакуацију Шапца од стране Бо- санаца, разбијени су на питању талаца које je Сулејман-паша тражио од устаника као гаранцију да he ce ови држати утвр- ђеног споразума. Категорички одбијајући да посада може ићи аустриском страном и извињавајући ce да не може доћи на разговор због дрквеног сабора y Карловцима, на који je требао присуство- вати, Џенејн je писао, 18 (31) јануара, Сулејман-паши: „Ja сам наредио оберсту y Митровиди да с Вама о томе разго- вара, a Карађорђу да каже, да за сигурност вашег пролаза y Босну лично одговара, и да пошље два поуздана човека оберсту y Митровицу, који ће с њим доћи y Кленак, и, ло упуствима које сам послао оберсту, с Вама уговоре и учврсте о дролазу y Босну y пуној сигурности“.11 Лађе за нејач није могао дати, но je донудио да ce аустриском страном колима превезе до Брчког. 22 јануара, Сулејман-паша, са остале три паше који су ce налазили y Шапцу, састао ce са Јаковом Ненадовићем, иопом Луком Лазаревићем и Стојаном Чупићем, да уз судеј- ство и присуство млтровачког оберста Опућине утаначе услове предаје Шапца. Сулејман-паша je нарочито инсистирао на сигурност пролаза кроз Китог тражећи залогу y одабра- ним таоцима. На питању талаца дреговори су опет преки- нути, „ .. Место да ce преговори наставе, јављао je оберст Опућина барону Џенејну, Јаков Ненадовић je пао y ватру употребљавајући погрдне речи, чиме je не само мој углед но ii достојанство присутних даша било увређено, и ма да неза- интересован y преговорима, приморан сам био ради свога угледа оштро дребацити, y присуству свих, ради ове непри- стојности, после чега ce Јаков одмах вратио y свој логор, a било je већ и доцкан, те ce није могло свршити да ce Турци евакуишу четвртог овог месеца (iio новом) Л Исте те вечери дошао je Карађорђе под Шабац, и, 23 јануара, директним преговорима, без учешћа Опућине, утаначио са Сулејман- пашом погодбе за предају шабачке тврђаве. Он ce обавезао да Турцима дадне дратњу од својих најпоузданијих људи до Дрине, и да ce тамо раније припреме лађе за превоз. Турска нејач, жене и деца, имала je бити колима превезена до Брчког *13 11 Ibid., стр. 74. 13 Vjesnik, 1920, стр. 82. 157 аустриском страном, a Савом на три лађе бити уиућен пртљаг турске посаде, Карарорђе je издао заповест свим старешинама до Дрине да најстроже изврше уговорене погодбе. Дати су таоци, a КФрађорђе гарантово својом чашКу, и Сулејман- паши π Опућини, да he обавезе поштовати. 25 јануара (7 фебр,), y 9 сати, y исто време кренули су паше с посадом из Шапца преко Мачве ка Дрини, лађе с пртљагом уз Саву, и преко 150 кола са турском нејачи из Кленка праћена од једног офи- дира и четрдесет војника, У Шапцу je, по уговоруу остало двадесет Турака, староседелаца, још и диздар, кадија и јањичар- ага. Истог дана, опсадна устаничка војска, на челу с Кара- ђорђем п осталим старешинама, ушла je y Шабац, праћена свирком и почасном топовском и пушчаном паљбом, На тај начин и последњи босански војник напустио je ослобођено земљиште.13 После енергичног протеста руског и енглеског посланика, отоманска влада je повратила збачене кнезове Влашке и Молдавије, али ce ипак односи нису поправили. Руски цар Александар, незадовољан уопште турским држањем, наредио je генералу Михељсону, команданту руске војске на Дунаву, да заузме Влашку и Молдавију, Без претходне објаве рата Турској, руска војсха je вршила окупацију ове две области, октобра ii децембра 1806. После пруског пораза код Јене и Ауерштета, Пруска je била скоро цела притиснута од фран- цуских трупа. Затим, Наполеон улази y Пољску, с намером да ce одатле огледа дефинитивно с Русијом. Порта, увређена окупацијом Влашке и Молдавије, a окуражена Наполеоновим победама и постицана од генерала Себастијана, 11 децембра 1806, предала je ноту руском посланику Италинском, нагла- сивши да с Русијом прекида дипломатске везе док руска војска не изађе из окупираних области. Другим речима, она јз Русији објављивала рат.14 Да би ce устаници одвојили од Русије, учињена je y Цари- граду, јануара 1807, дефинитивна погодба са устаничком депута- цијом о уређењу Београдског Пашалука и његовом будућем од- носу према Турској. Руска влада je такође радила да устанике веже за сеое. Она им je, преко Михељсона, обећавала потпуно ]3 Ibiđ., 1920, стр. 82—4, 86; Слога, 1862, стр. 36—45. 14 Μ. Г., Српски рокрет, С. Књ. Гласник, 1901, књ. II, стр. 189—192; Μ. Г., Ичков Мир, С. Књ. Гл., IX, стр. 115—117. 158 ослобођење, ако остану одани Русији и уђу с њом y рат против Турске. Пошто су имали y рукама Београд и остале градове, усханици су били стварни господари Београдског Пашалука. Самопоуздање и нада y остварење руских обећања учинили су да одбију мир који je Ичко углавио и да, масакрирањем Сулејман-паше, београдског везира, с његовом. пратњом., и Ту- рака који су са Ичком из Цариграда носили утврђене погодбе мира, очигледно прекину поново сваку везу с Турском. Уста- ници, дакле, настављају борбу с Турцима, али сад не више за административну аутономију но за потпуно ослобођење, Случај je хтео да мухасил Хасан-ага, који je побегао од устаника y Босну преко Аустрије, буде y Травнику осуђен као издајник, и уморен, због учешћа y предаји Београда и Шапца.lj 15 Μ. Г,, Ичков Мир, С. Књ. Гљ, IX, стр. 118. Садржај. Увод Д ео први. У стан и ци и Б о с а н с к н О аш алу к у а ч ж р а т а . Глава I. ^нутрашње приликв код устаника и y Босанском Пашалуку. Д рж ањв црногорског владике Пвтра I. I. Врховна власт Карађорђева. Држање Јанка Катића и Јакова Нена- довића према Карађорђу. Завера Петра Ичка. - Устаничка војска. Финансиске прилике. Београд и Шабац II. Босански везир. Ограничење везира y цеитралној и провинцијалној управи. — Босанска војска. Значај Сарајева. — Економске и фи- нансиске прилике......................................................... III. Личност владнке Петра I. Његова радња на припремама за општп устанак. Ускоци. Владичине везе с Французима. Противакција Русије СеобГТУскок^РСеИИ,е агОВић· ВлаДика Петар и Марко Ивелић. Глава II. Православни ж иваљ y Босанском Пашалуку. Устанак херцеговачког племена Дробњака. I. Положај православног живља према муслиманима y Босанском II. Одјеци Карађорђева устанка y Херцеговини и њене везе са Србијом Г°Р0М до лета 1805 Рад Ивелића и Гаговића на уздржа вање Херцеговине од акциЈе. Устанак Дробњака. Угушење устанка. Д ео други, Година 1 8 0 6 , Глава I. Od Иванковца do велш е т урске офанзиве. М0бХ 3 Петоаб0Бп)СКе БФ m Устанич™ ™ У Босну. Држање вла- дпке Иетра. БоЈеви око Шапца и y Новопазарском Санџаку Опште пашеКТПРи СТИКе ™X б0,еВа· Смрт босанског везира C e L Мустаф- Хо?0евДп атаОМкТСКа<=раДЊа “ ОТКЛ“ е турске офанзиве. Мехмед о Т ™ “ с" " з,ф' Ст·“ - Страна 3 9 28 47 63 68 87 Глава IL Велика т урска офанзива. Страна I. Почетак турске офанзиве. Јачина босанске војске. Преговори између Босанаца и устаника на западном фронту. Прекид преговора. На- ступање босанске војске и слом западног устаничког фронта . . 115 II. Карађорђе успоставља одбрану на западу. Бој на Братанчићу п Месарцима. Концентрација устаничке војске на Мишар, Одлучна битка. Слом босансде в о јс к е ........................................................................................ 130 III. Карађорђев одлазак на Делиград. Пораз јужне турске војске. Закљу- чење примирја ................................................................................................... 148 Глава III. Пад Београда и Шапца. Закључење Ичкова Мира. Пад Београда. Пад Шапца. Поновни прекид с Т ур ск сш ......................................................................................................................153 С а д р ж а ј. Р е г и с т а р . П о г р е ш к е . Регистар личности. Аганлија, беогр. дахија 21 Александар, цар руски 92, 157 Аликадић, Мухамед ефендија 81 Ананија, херц. митрополит 51 Анђелић, Коча 14, 88 Антим, шабачки епископ 17, 20, 97 Арамбашић, Станко 21 Бањалучки, Хасан-паша 37, 65, 96, 134 Бећир-бег 76 Бећир-паша, босански везир 3, 4, 16, 17, 19, 20, 22, 26, 69, 70, 72, 74, 75, 118, 123 Бешир-бег, камекам 140, 150, 154 Бојиновић, Тодор 100 Бонапарта, Наполеон 53, 54, 92, 93, 102, 103, 105, 106, 108, 157 Бућић, Бошко 62 „ Мина 51, 56, 61, 62 Бушатлија, Ибрахим-паша 78, 88, 106, 115, 118, 123, 125, 131, 137, 140, 150, 154 Бушатлија, Махмут-паша 48, 51, 88 Ваковић, non Симон 73 Видајић Абдул-ага 94, 95, 109 „ Алил-ага 15, 27, 37, 65, 70, 71, 111, 119, 126, 151, 155 Бидајић, Мехмед-паша, 37, 65, 71, 96, 97, 98, 118 Вишњић, Фшшп 72 Воњавица, Али-ага 37 Вујић, Јоаким 148 Вулићевић, Вујица 15, 98, 108, 112 „ Ђуша 15, 28 Вучетић, архим. 55 Гаговић, Арсеније 56, 57, 58, 59, 70, 71, 72, 77, 78, 79, 80, 93, 94 Георгијевић, епископ Герасим 97 Главаш, Станоје 14, 89, 112, 149 Годијел, Мијо 77, 79, 82 Грбовић, Милован 133, 135 Грујовић, Божа 13, 102 Гушанац, Алија 3, 26, 27, 28, 75, 108, 123, 131, 135, 154, 155 Дабић, Живко 121, 128, 133 Давид, Петар (франц. консул) 37, 105 Дадић, Али-ага 36, 37, 65 Дамјановић, Ђока 82 „ Мирко 82 „ Петроније 83 Дервиш-бег 109, 148 Дидић, Милован 62 Добрњац, Петар 15, 89, 108, 112 Долчи, опат 48, 52, 54, 77 Ефендић, Хусејин 81 Ђорђе, војвода 97 Ђаил-паша 151 Живковић, Стеван 25 Жикић, Вуче 112 Ивелић, Марко 55, 56, 58, 59, 60, 61, 62, 69, 71, 73, 74, 78, 79, 93 Илија, кнез 100 Ипсилантије, кнез влашки 153 Италински, руски посл, y Цариграду 153 Ичко, Петар 17—21, 117, 118, 122, 153, 154, 157 Јеремија, митрополит 74 Јовановић, Коста 129, 141, 146 Јокић, Петар 138, 141, 142, 143 Јусуф-паша 115, 130 1 162 Караџић, Вук 15, 16, 18, 62, 71, 72, 120 „ Стојан 82 „ Шујо 82 Карло, ерцхерцег 104 Катић, Јанко 15, 16, 19, 27, 95, 98, 112, 129, 131, 134, 136 Катић, Марко 136 Кедић, Милић 133, 135 Кнежевић, Иван 100, 119, 120 Константиновић, Живко 154 Костић, Цинцар-Марко 120, 121, 136 Кулин-капетан 65, 100, 120, 126, 144, 146, 147 Курсула, Јован 133 Лазаревић, Лука 94, 99, 110, 111, 126, 129, 135, 139, 144, 156 Лајтнер, оберст 130 Леклерк, капетан 39, 107, 150 Леонтије, митрополит 17, 18, 19, 20, 21 Лористон, геиерал 93, 97, 108, 150 Лудвиг, надвојвода 104, 130 Макарије, калуђер 95 Маловић, Ђока 82 Мазуровски, руски консул 60, 77, 78 Марићевнћ, Теодосије 14 Марковић, Сима 16, 112, 131, 135, 143 „ Илија 127, 130 MapsiOH, генерал 30, 117 Мачковић, Мемиш-ага 76 Мехмед-ага 76 Мехмед-бег, капетан 119 Меријаж, франц. консул 101, 110 Миловановић, Младен 14, 89, 112, 149 Милутиновић, Драгутин 25 Миленковић, Дамјан 69, 73 Мнлетић, мајор 73, 77 Младеновић, Глигорије 68 Молер, Петар 95 Молитор, генерал 101, 110 Мустафа-бег 37 Мустафа-ефендија 81 Мутевелић, Мустафа ефендија 81 Мурузије, кнез молдавски 153 Мутап, Лазар 133, 138, 143, 148 Ненадовић, Алекса 16, 19, 21, 123 Ненадовић, Јаков 15—17, 27, 71, 76, 94, 95, 98, 108, 109, 110, 120, 122, 124, 125, 127, 129, 131, 135, 144, 156 Ненадовић, прота Матија 13, 15, 22, 23, 95, 98, 102, 107, 109, 116, 120, 122— 129, 131 — 134, 136, 137, 143 Недић, Мијајло 133, 134, 135 Никшић, Мелентије 97 Обреновић, Милан 15, 76, 90, 94, 97, 131, 132, 133, 141 Обреновић, Милош 133 Обрадовић, Доситеј 79 Ожеговић, Иван 80 Остроч-капетан 35, 148 Опућина, оберст 150 Палош, Ахмед-бег 80 Пазван-Оглу 21, 89, 115, 129 Паштровић, Хаџи-Данпло 49 Петровић, владика Петар I. 9, 47, 48, 49, 51—61, 68, 69, 71, 73, 77, 78, 80, 81, 90, 91, 92, 99, 112, 113, Петровић, Ђорђе (Карађорђе) 9—17, 20—24, 28, 68, 70—73, 75, 76, 80, 81, 94, 95, 104, 105, 112, 113, 117, 118, 123, 124, 125, 127, 129, 131 — 150, 155, 156, 157 Петровић, Милоје 112, 131 „ Станко 49 „ Радич 14, 80, 94, 97 „ Хајдук-Вељко 24 Плевљак, Мехмед-бег 80 Поповић, Цинцар-Јанко 120, 121, 148 „ Лазар 25 Пуљевић, Димитрије 25 Радоњић, Аксентије 69 Рајић, Танаско 97 Реџеп-ага 115, 130 Рувим, калуђер 97 Савковић, свештеник 141 Самоил „ 97 Санковски, руски консул 78, 92, 93 Себастијан, генерал 153 Сејид Мустаф-паша 74, 76, 81, 88, 90, 91, 101, 102, 105, 106, 107 163 Селим III, султан 104, 105 Синђелић, Стеван 89 Симоновић, non Раде 62 Сирчић, Синан-паша 51, 65, 76, 80, 117, 119, 120—123, 126—128, 134, 146 Скопљак, Сулејман-паша 80-83, 84, 91, 96—98, 106, 116, 127—140, 144, 151, 155, 156 Смаил-паша 79 Смиљанић, non Никола 109, 136, 142, 146, 147 Сребрнички, Хасан-паша 95, 96, 109, 111, 123, 151 Стојковић, Миленко 15, 39, 112, 131, 149 Стојпћевић, Милош 136, 146, 147 Сгратимировић, митрополит Стеваи 16, 19, 20, 102, 127, 128, 141 Сулејман-паша, беогр, везир 155, 158 Татишчев, саветник 56, 57 Тевбзикис, Омер 93 Томић, Илија 82 Томић-Белов, Јован 95 Трофин, свештеиик 73 Ћурћија, Ђорђе 24, 70, 71 Урошевић, Милош 25, 102 Феризовић 83 Филип, свештеник из Добрнћева 100 Филип, свештеник из Брезове 97 Фонтон, руски коисул 58, 73, 74, 92 Фочић, Мустаф-ага 90 Франц, аустр. цар 104 Хамарић, Мехмед-ефендија 81 Хасан-ага, мухасил 153, 154, 155, 157 Хафис-паша 5, 75 -77 , 81, 87 Хаџи-Рувим 18 Хаџи-Мустаф-паша, беогр. везир 11,19, 20, 21, 103 Хаџи-бег из Сребрнице 21, 37, 38, 65, 76,96, 119,'127, 128, 129, 131 — 135, 137 Хозрев, Мехмед-паша 105, 106, 107, 115, 121, 140, 150, 151, 154 Церовић, non Милутин 49, 77, 79, 82 Црнобарац, Хајдук-Станко 24, 120 Чарапић, Васа 15, 112, 131 Чарторински, министар 92 Чупић, Стојан 68, 98, 109, 111, 122, 123, 127, 136, 141, 142, 147, 151, 155 Џенејн, фелдмаршал 130, 155, 156 Џора, Осман 98, 134 Погрешке, С т р а н а u ped с то ји т р е б а 19 13 озго предходника претходника 22 1 „ извежбаних извежбаним 23 11 оздо топџија тобџија 49 15 „ најугледних најугледнијих 51 15 озго Манастир Морача манастир Морача 54 55 5 \ 9 } 03Д0 Петровград Петроград 60 60 4 \> озго 7 ! Владика Петар владика Петар 60 10 сздо сакционисана санкционисана 68 6 „ Херцеговачка племена херцеговачка племена 72 4 озго Херцеговачким главарима херцеговачким главарима 77 13 оздо Мајор Милетић мајор Милетић 78 4 озго Малуровски Мазуровски 82 13 „ Чеплић Ченгић 91 16 „ и из 99 4 „ којим којом 112 7 ,, Стојићевић Стојковић 135 7 „ Г ушањац Г ушанац Ситније грешке техничке природе нису исправљене. 7